Dr Pavle Radanov - Priručnik za izradu strategije lokalnog razvoja

Доцент др Павле Раданов

ПРИРУЧНИК ЗА ИЗРАДУ СТРАТЕГИЈЕЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА

Факултет за примењени менаџмент, економију и финансијеУниверзитет Привредна академија Нови Сад

Београд, Немањина 4www.mef.edu.rs

Београд, 2016

Доцент др Павле Раданов

ПРИРУЧНИК ЗА ИЗРАДУ СТРАТЕГИЈЕЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА

Садржај:

Увод ..................................................................................................................................................... 7Теорија и методологија ................................................................................................................ 7Град ...................................................................................................................................................... 9

Избор врсте плана локалног развоја ...................................................................................... 11 Принципи ........................................................................................................................... 11 Фазе ...................................................................................................................................... 12 Правила и критеријуми ................................................................................................ 13

Ефекти савременог локалног развоја .................................................................................... 13Правилан приступ изради плана развоја/пројекта .......................................................... 14Специфичности развоја локалних заједница у Србији .................................................. 15Примена теорије локалног развоја ......................................................................................... 16Центар за развој .............................................................................................................................. 16Учешће у управљању регионалним развојем .................................................................... 17Структура стратегије локалног развоја ................................................................................ 18Креирање базе стратешких информација ........................................................................... 19Визија и мисија ............................................................................................................................... 24Модел примене ............................................................................................................................... 25Стратешки приоритети ............................................................................................................... 32План мера и активности ............................................................................................................. 34Извођење развојних планова .................................................................................................... 45Имплементација развоја ............................................................................................................. 45Евалуација резултата ................................................................................................................... 45

Општи осврт на тему планирања развоја ............................................................................ 46 Компетентност планера ............................................................................................... 46 Нове научне информације ........................................................................................... 46 Значај едукације .............................................................................................................. 48

Закључак ............................................................................................................................................ 51Литература ....................................................................................................................................... 53Реч аутора ......................................................................................................................................... 55Регистар појмова ............................................................................................................................ 56О аутору ............................................................................................................................................. 58

7

УводРазвој насељених места данас се не може одвојити од токова и последица научно-техно-

лошког напретка и укупне глобализације. У таквим околностима све је сложеније регулисати живот становништва, одредити смернице и усмеравати правце развоја једног насеља. Једини начин да се осигура успешан и одржив развој једног места, у складу са његовим карактерис-тикама и могућностима, јесте ефикасно планирање, при чему се морају узети у обзир бројни интерни и екстерни фактори.

Човек се одувек бавио планирањем, а његови први планови односили су се на обезбеђи-вање животних услова и потреба у предстојећем времену (у смислу прибављања резерви хране, обезбеђења смештаја и огрева, набављања одеће и обуће, итд.). Касније, планирање се проширило на предвиђање будућег развоја разних друштвених група, организација и држа-ве, да би се њиме у последњим деценијама обухватало пројектовање развоја шире међуна-родне заједнице (регионалних савеза, међународних институција и др.).

Теорија планирања локалног развоја, у односу на захтеве савремене науке и технологије није довољно развијена, због чега се у пракси у тој области остварују слаби резултати у целом свету, а посебно у мање развијеним земљама, као што је Република Србија. Овај проблем се стално продубљује и доводи до бројних економских и друштвених последица.

Теорија и методологијаДок смо донедавно могли говорити само о развоју градова, јер су мање заједнице у тео-

ријским разматрањима запостављане, данас сличне, у правој мери модификоване принципе, можемо примењивати на све локалне средине и различите типове насеља, јер општа глоба-лизација и широка доступност информација омогућавају да се откривају и места која зах-ваљујући својим посебностима имају значајне перспективе за напредак и развој.

У давна времена план развоја града је аутономно диктиран од стране конкретне власти. Касније, са развојем капитализма, на планирање развоја градова, поред и даље водеће улоге градске и државне власти, почео је да расте утицај других актера градске моћи - првенствено планера развоја градова, затим разних градских партнера (носилаца привредне, образовне, здравствене, културне и друге моћи), као и самог становништва. Све ово је утицало да се у конституисану теорију планирања укључи и теорија планирања развоја градова, као њен потребан и најсложенији сегмент. С обзиром на околности које су владале до краја XX века, теорија планирања развоја градова била је неразвијена и у основи се сводила на упрошћено планско регулисање развоја градова у краћем временском периоду.

Аутономно су третирани градски сегменти, као што су: простор, инфраструктура, прив-реда, друштвене делатности, док се занемаривао паралелни развој ширег градског окружења, тј. припадајуће државе и ближе међународне заједнице. Водећу улогу имали су носиоци политичке власти, а периферно су утицали остали фактори градске моћи: градска админи-страција, градска удружења, конкретни грађани и др. Овакав начин планирања развоја градо-ва, функционално гледано, може се назвати парцијалном методом планирања, јер је слабо уважавао корелационе односе између конститутивних градских сегмената и везе града са ширим друштвеним окружењем.

Почетком XXI века, са убрзавањем научно-технолошког прогреса и јачањем светских глобализационих процеса, све јаче су до изражаја долазиле корелационе слабости парцијал-

8 9

не методе. Проблем који се при томе појавио односио се на уочену растућу неравнотежу између домета парцијалне методе планирања развоја градова и захтева конкретне праксе у тој области. Пракса је почела да захтева истовремено међусобно развојно повезивање град-ских конститутивних фактора и успостављање све чвршће корелације између развоја града и његовог ширег друштвеног окружења. Одговор на тај проблем појавио се у понуди све већег броја научника који су сматрали да парцијалну методу планирања развоја градова, као све неефикаснију, треба заменити тзв. интегралном методом, која уважава остваривање интер-не и екстерне корелације у планирању и реализовању градског развоја.

Данас се користе обе планске методе, и то парцијална метода као још увек доминантна (нарочито у мање развијеним земљама) и нова интегрална метода, која се тек конституише и зато ређе примењује (претежно у развијенијим земљама). По свим индикацијама, интегрална метода има апсолутне предности у односу на парцијалну, али да би чешће била коришће-на морају се испунити одређени услови, осигурати теоријске поставке, а затим примена потврдити у пракси. Свака новина тражи одређено време, као и одговорност оних који је примењују и решеност да се сазнања до којих се долази у практичној примени размењују и развијају. Из тог разлога, сваки зналачки приступ планирању развоја једног места биће од огромне важности, како за конкретно место, тако и за друге средине, које ће користити та искуства, применивши их на своје потребе и карактеристике.

У томе ће праћење методологије која је изложена у овом приручнику бити основа за планирање поступака и реализацију програма и пројеката, како би се пратио логички след и осигурала остваривост планираних циљева. Истовремено, овај приручник је непосредан допринос тежњи да се интегрално планирање развоја градова што брже и што ефикасније теоријски и практично комплетира и тиме докаже своје предности у односу на парцијално планирање.

По критеријуму физичког обухвата планови могу имати функционални и територијал-ни карактер. Функционални карактер имају планови привредних и непривредних грана и организације у њима. С друге стране, територијални планови се односе на развој појединих географских подручја - општина, градова, држава, међународних региона, итд.

Специфичност теорије планирања развоја градова је у томе што се њом обухвата пројек-товање развоја тоталитета градова у неком одређеном наредном периоду. У односу на функ-ционалне планове, важан изузетак теорије развоја градова је у томе што се у њој претеж-но обрађује дугорочно (стратегијско) и краткорочно (оперативно) планирање. Град као целина није привредна или услужна организација, чији производи и услуге законито заста-ревају током средњорочног периода, већ представља нетржишно јединство организација и грађана, чији развој треба планирати као тоталитет.

Свака локална заједница мора да брине о свом развоју, јер од тога зависи раст животног стандарда становништва, али се омогућава и уклапање у ширу заједницу и успостављање друштвених и економских односа са њом, без чега нема задовољства становника. Реал-ни развој и реалан контакт учиниће да становници буду задовољни својом заједницом, са довољним везама са ширим окружењем и без жеље и потребе да своју средину напуштају, већ са идејом да у њу и себе даље улажу. Планирање града јесте задатак локалне управе, али на одређени начин и сваког становника.

Теорија развоја локалне заједнице дефинише неколико фаза и одређује како се у њима управља развојем. У изучавању и примени ове теорије Србија знатно заостаје за развијеним земљама (САД, Уједињено Краљевство и чланице Европске уније), што се може видети на примеру бројних проблема на које локалне заједнице наилазе, који успоравају њихов развој, али и развој регије, па и државе у целини.

Развој локалне заједнице има циклични карактер. Дакле, на завршен један развојни круг надовезује се нови развој, условљен и покренут новим технолошким и друштвеним проме-нама. Промене су неопходне, а сваки цикус развоја мора бити бољи од претходног, како би се осигурао стални економски и друштвени напредак. Услови у којима живимо су све сло-женији, а пред становништвом све већи број захтева. Једино структурни плански приступ може осигурати извесност остварења визије развоја локалне заједнице, без обзира да ли је у питању мања или већа средина, градско или сеоско насеље. Сваки тип заједнице има своје ресурсе који се могу користити и унапређивати, у складу са потребама становништва и усло-вима које намеће регионално окружење, а затим и план привредног и економског развоја државе у целини.

ГрадУ односу на општу теорију планирања, текуће планирање развоја градова припада кате-

горији сложеног планирања, које има изражене специфичности.

Најизраженије специфичности су:• град представља урбанизовану целину коју карактерише мноштво развојних сег-

мената и одређен број градских актера са диференцираним интересима када је у питању планирање његовог развоја;

• садашње планирање развоја градова одвија се кроз борбу градских актера да зашти-те своје интересе, при чему превагу имају актери који поседују већу реалну моћ (нај-чешће највећу моћ имају политичари, али поред њих важну моћ могу имати планери или неки други актери);

• у текућем планирању развоја градова и уопште територијалне заједнице, користе се посебне планске методе (најпре парцијална и у последње време интегрална метода), које нису карактеристичне за друге врсте планирања;

• методама планирања развоја градова треба истовремено обухватити могући развој њихових сегмената и прикладно уклапање у развој шире друштвене заједнице у одабра-ном планском периоду;

• ангажовани планери развоја градова морају имати адекватну компетентност, која је најчешће вишег нивоа у односу на друге планере.

Теорија планирања развоја градова заснива се на коришћењу две супрот-стављене методе - парцијалне и интегралне. Парцијална метода је субјективна, јер носиоци планирања развоја градова полазе од налога политичке власти и од употребе скромних знања на локалном нивоу, па се зато она као неефикасна данас напушта. Интегрална метода заснива се на истраживачком приступу као објективном, по коме се планирање развоја градова третира на развојном једин-ству градских фактора и њиховом повезивању са развојем ширег окружења.

Израда стратегије развоја града на интегрални начин захтева примену поступка у две фазе.

1) Прва фаза је конципирање стратегије градског развоја на интегрални начин и пред-ставља пројектовање адекватног истраживања којим се обухвата идентификовање истра-живачког проблема и дефинисање пратећих идејних фактора (предмета, циља, хипотеза, метода, техника и интерпретирања истраживања).

2) Друга фаза израде стратегије је извођење пројектованог истраживања у погледу прикупљања и интерпретирања планских података, на основу чега се, по утврђеном моделу, технички уобличава конкретна стратегија градског развоја.

10 11

Предложена унапређивања праксе планирања развоја градова у Србији подједнако важе и за иностранство. Зато се може констатовати да ће прелазак са парцијалног на интегрално планирање развоја градова у свету допринети успешном развоју конкретних градова у еко-номском и сваком другом смислу.

Пратеће истраживачке препоруке • Градске стратегије развоја најбоље је доносити за периоде од 5 до 10 година, с обзи-

ром на текуће домете сагледивости градских развојних праваца и пројеката. • Градске оперативне планове развоја треба доносити за сваку годину и конкретизова-

ти развојна решења из утврђене градске стратегије.• Све градске планове развоја потребно је припремати коришћењем интегралне план-

ске методе, јер се једино на тај начин обезбеђује висок квалитет планова и добри ефекти њихове имплементације.

Планирање развоја градова • Све планове градског развоја најбоље је двофазно припремати, где прву фазу чини

идејно конципирање развоја, а другу оперативно истраживање у функцији добијања пла-нова.

• Израду градских развојних планова треба поверавати тимовима планера који имају потребне компетенције, што подразумева потребу адекватног изучавања планирања у високом образовању.

• Имплементацију градских развојних планова потребно је да координира и усме-рава стално градско стручно тело, које је у обавези да континуирано извештава градске управне органе о токовима и резултатима примене утврђених планова.

Све ове препоруке репрезентативне су не само за планирање развоја градова, већ и за планирање развоја општина и других локалних заједница. Респектовање ових препорука је битно, јер се једино на тај начин може очекивати да се у будућности омогући организован и ефикасан развој градова, не само у Србији, већ и у земљама читавог данашњег света. Битне претпоставке разумевања и прихватања датих препорука чине створен висок степен планске културе свих актера градске моћи, као и адекватна компетентност планера градског развоја. У том контексту, подизање планске културе целине градског становништва најефикасније се остварује систематском популаризацијом градског планирања преко средстава јавног инфор-мисања, па то морају имати у виду уредништва средстава јавног информисања приликом дефинисања уредничке политике. С друге стране, водеће носиоце формирања компетентних планера треба да чине адекватне високошколске установе и научни институти који негују изучавање и обогаћивање теорије и праксе друштвеног планирања, у чему битно место мора имати планирање развоја градова.

Избор врсте плана локалног развојаПланирање локалног развоја, као прва фаза сваког развојног циклуса, подразумева изра-

ду дугорочних (стратегијских), средњорочних (конкретизованих) и краткорочних (опе-рационализованих) планова. При томе, ови планови морају се упоређивати и мењати у скла-ду са потребама и новим параметрима.

• Дугорочни (стратегијски) планови су основни и представљају полазиште за израду средњорочних и краткорочних планова. Дугорочни план је носилац визије и мисије раз-воја једне локалне заједнице, па зато мора бити постављен зналачки и на реалним осно-вама, али ипак са дозом визионарства, које ће бити усклађено са перспективама развоја које одлике и окружење пружају локалној средини. Уз идејни карактер, који по правилу одликује ову врсту документа, јасно је да ће израда ове врсте плана бити веома сложена и захтевати посебну обученост и стручност.

• Средњорочни (технички) планови су мање сложености и у њихову израду укључују се стручњаци из одређених области, како би се радило на конфигурисању конкретних развојних пројеката.

• Краткорочни (оперативни) планови дефинишу активности на извођењу при-премљених развојних пројеката.

Принципи

Савремена теорија локалног развоја утврдила је три основна принципа који се морају поштовати у развоју сваке локалне заједнице:

1) принцип изводљивости развоја,2) принцип ефикасности развоја и3) принцип одрживости развоја.

Принцип изводљивости подразумева да локални развој мора бити практично остварив, што зависи од две компоненте - технолошке и финансијске. Ако локална самоуправа не може да обезбеди потребну технологију за реализацију пројеката који ће допринети развоју зајед-нице или ако не постоје конкретна финансијска средства (на располагању или извори финан-сирања) за покретање активности, овај принцип није задовољен, а план је у том случају неиз-водљив и на нивоу апстракције.

Принцип ефикасности директно се односи на становништво и подразумева да локални развој треба да буде економски и друштвено прихватљив. Развој треба да омогући подизање животног стандарда становништва, уз истовремено конструисање квалитетних друштвених односа. Ако ће предвиђени планови изазвати незадовољство становништва или узроковати опречна мишљена која могу нарасти до антагонистичких размера, не може се тврдити да је план ефикасан.

Посебно је важан принцип одрживости, који се тиче очувања ресурса и екологије и под-разумева посебну одговорност према будућим покољењима, не само у локалној заједници него и у ширем окружењеу, јер се никад не сме губити из вида шире окружење. Необновљи-ви природни ресурси морају се користити плански. Никако се у циљу убрзаног привредног развоја не сме доводити у питање опстанак једне заједнице дугорочно посматрано. Локални развој мора се спроводити тако да се животна, радна, локална и шира средина заштите од развојних активности које могу негативно утицати.

12 13

Приликом израде развојних стратегија у избору праваца развоја треба уважавати следеће принципе:

- компаративна предност - посебне природне, саобраћајне, културне и друге каракте-ристике које одликују одређену средину;

- фаворизација привреде - предност треба давати развоју производње и услуга, како би се ојачала локална заједница у економском погледу;

- конструктивни друштвени развој - подршка и развој делатности које ће доприне-ти квалитету живота становништва, у погледу здравља, комуникације, информисаности, чиме се након економске осигурава и духовна димензија, што утиче на стабилност сре-дине и ствара основу за нови развојни циклус.

Фазе планирањаI Планирање развоја локалне заједницеПрва и најделикатнија фаза сваког развојног циклуса је планирање, чије трајање није

стандардизовано, али најчешће обухвата период од 5 и више година. Основни део ове фазе је израда стратегије развоја, што се може спровести на два начина: у моностепеном поступ-ку - који се односи на обједињену израду стратегије локалног развоја или у двостепеном поступку - који обухвата идејну припрему на основу које се приступа изради документа. Због припреме коју подразумева, двостепени поступак је знатно рационалнији и ефикаснији од једностепеног. У савременој пракси најчешће се израђују стратегије развоја, а на основу њих оперативни (годишњи) планови.

II Припрема развоја локалне заједницеУ другој фази план се реализује/остварује кроз конкретно извођење радова, на пример:

градњу нових и поправку постојећих објеката, техничко опремање изграђених и адаптира-них објеката, организовање делатности, итд. Са изградњом објеката стварају се услови за примену онога што је планом предвиђено, на пример за бољу здравствену услугу у новим просторијама дома здравља, више културних активности након обнављања локалног дома културе и слично.

III Имплементација развоја локалне заједницеТрећа фаза је фаза примене и подразумева различите активности, привредне, друштвене

или комбинованог карактера, у зависности од врсте пројекта.

IV Валоризација развоја локалне заједницеСваки посао захтева оцену успешности, како би се могле планирати нове активности, па

тако и последња фаза развојног планирања мора бити контрола рада и оцена економских и друштвених резултата пројекта. На тај начин управни органи локалне самоуправе ће добити информацију да ли и како треба унапређивати делатност пројекта, односно какве развојне пројекте треба планирати у оквиру новог развојног циклуса локалне заједнице.

Правила и критеријумиИзбор развојних пројеката унутар утврђених праваца локалног развоја такође подлеже

одређеним правилима, у које првенствено спадају следећи критеријуми: економска ефикас-ност, друштвена корисност и еколошка прихватљивост пројекта.

• Економска ефикасност се првенствено односи на привредне пројекте. При избору конкретног пројекта треба поћи од тога какви се економски ефекти од њега могу очекива-ти, а предност давати развојним пројектима који су економски ефикаснији.

• Критеријум друштвене корисности значајан је када се бирају пројекти у области образовања, здравства, културе, спорта, уметности, итд., дакле када је у питању задо-вољење друштвених потреба.

• Критеријум еколошке прихватљивости важи и за привредне и за друштвене развој-не пројекте, јер оба типа пројеката могу утицати и на радну и на животну средину. Пред-ност треба давати развојним пројектима који не угрожавају интерно и екстерно окру-жење у еколошком смислу.

Ефекти савременог локалног развојаСведоци смо миграционих кретања која директно утичу на пражњење села и последично

на пренасељеност градских средина. Из тих разлога, челници локалних заједница суочавају се са проблемима како да усмере развој сопственог подручја, да би биле задовољене потребе становништва, односно, да би се са једне стране осигурао останак људи у мањим срединама, а са друге олакшао и учинио функционалнијим живот у градској средини, која константно бележи пораст броја становника, а самим тим се повећавају и потребе за свим видовима услуга.

Познавање савремене теорије развоја локалне заједнице може много помоћи локалној управи у погледу планирања развојних циклуса и пратећег управљања. У примени ове тео-рије последњих деценија у свету се остварују различити резултати, знатно бољи у развије-ним земљама, где је и примена, односно ослањање на научне поставке потпуније. Дакле, еду-кација планера може бити од пресудног значаја за унапређење квалитета живота у локалној заједници.

Резултати развоја могу се поделити на економске и друштвене. Економски резултати се заснивају на кретању појединачног бруто друштвеног производа, док су друштвени знат-но комплекснији и односе се на материјални и духовни развој у области науке, образовања, здравства, културе, уметности, спорта, рекреације, итд.

14 15

Правилан приступ изради плана развоја/пројекта1. Дефинисање идејних фактора - постављање проблема, предмета, циља, хипотеза и

метода истраживања са пратећим техникама и инструментима за прикупљање битних пода-така, претходи техничкој изради плана.

а) Моделовање обраде података је додатак првој тачки и указује на које начине ће се сакупљени подаци обрадити и служити као основа за интерпретирање пројеката развоја локалне заједнице у планираном периоду.

б) Израда нацрта структуре плана је завршни процес у идејној фази, када се креира структура будућег плана, која ће се конкретизовати на крају техничке израде.

2. Техничка израда плана локалног развоја - истраживање:a) прикупљање и обрада планских података - применом одговарајућих метода при-

купљају се адекватни теоријски и емпиријски подаци и врши њихова статистичка обрада;б) интерпретација података - на основу значења и импликација прикупљених чињени-

ца са терена идентификују се правци развоја локалне заједнице и успостављају развојни пројекти у оквиру планираног периода;

в) завршна истраживачка активност је непосредно коришћење сакупљење грађе, односно писање текста.

Теорија планирања локалног развоја моделе планова дели по временском обухвату и по коришћеним планским методама. Према првом критеријуму, у планове локалног развоја спадају стратегије развоја (дугорочни планови) израђене парцијалном и интегралном методом, с тим што иста подела важи и за оперативне (краткорочне, годишње) планове.

Стратегије локалног развоја знатно се разликују у зависности од тога да ли су припремљене применом парцијалне или интегралне методе, при чему је дру-га метода сложенија и ефикаснија.

Специфичности развоја локалних заједница у СрбијиОсновни проблем који се уочава када посматрамо развој локалних заједница у Србији,

јесте да управљање развојем локалне средине најчешће одређује искључиво политички орган, без пратећег стручног тела, односно да изостаје формирање центра за локални развој. У таквим условима фазна реализација развојног циклуса (планирање, припрема, имплемен-тација, валоризација) не може се адекватно спроводити, јер нема заснованости на теоријским и научним принципима који осигуравају квалитетну и добро вођењу стратегију, а самим тим изостају и добри и одрживи резултати.

Све ово можемо приметити у пракси, односно у слабостима нашег локалног развоја. И сами смо сведоци неутемељених и нереалних развојних планова, засниваних пре на поли-тичким и маркетиншким пројекцијама него на стварним потребама и могућностима једне средине, што долази до изражаја одмах у припреми развојних пројеката, још јасније се очи-тава у фази имплементације, док валоризација у таквим условима није ни могућа.

Дакле, основни предуслов је да поред политичког органа буде формиран водећи струч-ни орган, који ће дугорочно осигурати да управљање локалним развојем буде савремено, тј. засновано на научним основама.

Слабости досадашње праксе

У Србији је слабо познат интегрални приступ стратегијском планирању развоја, што се директно одражава на резултате и ефикасност планирања. У домаћој пракси доминира пар-цијални приступ између планских елемената, што значи да се сви параметри узимају одвоје-но. Резултати ће бити знатно бољи када се успостави висока корелација између екстерних и интерних параметара, коју подразумева интегрални приступ, који се сада само симболично примењује, што се види и по лошем стању у планирању локалног развоја у Србији.

Доминација политичког органа у управљању развојем, о чему је горе већ било речи, једна је од крупних слабости локалног развоја. Тек са успостављањем стручног тела, конкретно - тима људи који су едуковани у овој области, теоријски и кроз праксу, планирање и спро-вођење развоја може бити успешно и на корист локалној заједници и широј средини. Струч-ни органи које сада можемо пратити на нашим локалним сценама нису се истакли ни у орга-низацији ни по компетенцијама.

Данашње друштво је информатичко, а располагање информацијама основно полазиште сваког истраживања, планирања и реализације пројеката. Наше локалне средине у највећем броју случајева не располажу адекватним информатичким ресурсима, који би омогућили прикупљање грађе за поставку планирања. Веома мали број општина и градова, о сеоским насељима да и не говоримо, располаже банкама података (видети касније у тексту на коју врсту података се ово односи) које се могу ставити у функцију израде планова локалног раз-воја, што последично утиче на све фазе локалног развоја.

16 17

ПРИМЕНА ТЕОРИЈЕ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА Циљ сваке теорије су добри резултати кроз примену у пракси. Циљ теорије локалног

развоја је да својим истраживањима, разматрањима и закључцима допринесе ефикаснијем развоју локалних заједница у Србији. Ова теорија се користи за унапређивање најважнијих сегмената праксе локалног развоја, у које спадају:

• извођење обуке из локалног развоја за лица задужена за локални развој• организовање центра за локални развој• осавремењивање текуће стратегије развоја• израда идејних пројеката• израда стратегије развоја на основу сачињених пројеката. При свим наведеним ставкама локална самоуправа би требало да користи прописе из

јавних набавки. У припреми тендера морају се припремити прецизни пројектни задаци, са тачно дефинисаним програмом послова и предвидети услови које понуђач треба да испуња-ва, првенствено да има кадар који поседује наставно-научна знања из области развоја. Поред тога, треба истаћи да ће локална самоуправа понуђачу обезбедити податке везане за дота-дашњи развој конкретне локалне заједнице, а у тендерској документацији треба утврдити максималну цену тражене услуге која би требало да одговара обиму и сложености предвиђе-них послова.

Понуђач радова може бити високошколска установа, институт или агенција чија делат-ност је директно повезана са развојем локалних заједница. Помоћ локалним заједницама биће најпотребнија на почетку примене савремених теорија развоја, због чега је и неопход-на помоћ екстерних сарадника, док ће временом чланови локалних центара за развој стећи одређена знања и вештине за самосталан рад. Зато ангажовање спољних сарадника не треба доживљавати као расипање новца, јер је то истовремено улагање у едукацију, а најбоље се учи управо кроз праксу, у овом случају заједничким радом са стручњацима. Међутим, увек би у тиму требало имати бар једног експерта, с обзиром колико је данашњи развој сложен, а околности и услови подложни брзим променама којима се треба прилагођавати.

Центар за развој

Како би се осигурала успешна рализација планова локалног развоја, морају се успостави-ти научне основе, односно чланови локалне самоуправе морају бити упознати са основним поставкама савремене теорије развоја локалних заједница. У нашој земљи још није у довољ-ној мери препозната неопходност планске едукације у овој области, што се директно одража-ва на праксу локалног развоја у Србији, која је веома неразвијена. Коначном успостављању савремених принципа у развоју и вођењу локалног развоја, мора претходити едукација носи-лаца локалног развоја.

Обуке морају имати теоријски део, практични део и валоризацију резултата, а предвиђе-ни основни програм може бити реализован у обиму од око 24 часа.

Теоријски део би требало да обухвати следеће теме: • савремени развој локалне самоуправе• затечено стање у конкретној локалној заједници• како побољшати фазе локалног развоја• како унапредити управљање локалним развојем.

У оквиру практичног дела обуке полазници би се бавили сачињавањем базе информација и креирањем идејног пројекта стратегије развоја локалне заједнице. Делови идејног пројекта стратегије развоја су:

• формирање базе информација• формулисање идејних фактора• пројектовање фаза истраживања• скицирање нацрта структуре стратегије развоја.

Након обуке неопходно је формирати посебно тело које ће водити и усмеравати развојни подухват. При томе треба узети у обзир више параметара, како би се ово стручно тело кон-ституисало на прави начин, уз поштовање процедура и на њега пренеле одговарајуће при-надлежности. Мора бити јасно дефинисан статус и организација центра за локални развој, послови које ће водити и структура запослених.

Компетентност чланова развојног тима, када је у питању развој локалне заједнице, пла-нирање и реализација развојних пројеката, морају бити на знатно вишем нивоу од чланова политичке управе. Тим центра за развој морају чинити људи који поседују следеће каракте-ристике: успешно решавају проблеме, уочавају шансе, превазилазе ризике, поседују логичко расуђивање, способност превазилажења конфликата, одично раде у тиму и отпорни су на стресове. Када су у питању стручна знања, чланови тима морају одлично познавати привред-ни систем и привредно право, тржишну економију, основе екологије, локалног планирања, припреме развоја, имплементације развоја и валоризације развоја. С друге стране, специјали-зовани стручни органи (дирекције, агенције и сл.) се баве извршавањем одређених сегмената развојне политике, а у хијерархији се налазе испод политичких органа и водећег стручног органа. Са оваквом организацијом стичу се услови за комплементарно управљање развојем, па се може очекивати да локални развој у Србији и шире буде знатно ефикаснији.

Центар за локални развој, као битна новина, треба да буде управно-стручна служба која ће се бавити само локалним развојем. Ово тело треба да формира локална скупштина, као корисника буџетских средстава. Центар треба да води све фазе локалних развојних циклу-са, а његово деловање да се налази између политичког органа и локалних организација у области јавног, приватног и комбинованог сектора.

Учешће у управљању регионалним развојемЈедна локална заједница не може се посматрати одвојено од ширег окружења, у првом

реду округа коме припада. Ако за то постоје услови, центар за локални развој треба да покре-не иницијативу за пројекте регионалног развоја, првенствено у области привредног и кул-турног развоја, који ће бити корисни за све регионално обухваћене локалне самоуправе (на пример: инфраструктурни развој, производни развој, услуге, екологија, култура и уметност - организовање културних манифестација).

Сваки ангажман ове врсте подразумева преузимање обавеза и трошкова, као и учешће у фазама реализације пројеката. Најангажованији у овој сарадњи биће центар за локални раз-вој, на сличан начин као и када је у питању реализација локалних пројеката.

18 19

Структура стратегије локалног развојаОвај документ треба да се заснива на утврђеном идејном пројекту и сакупљеним и интер-

претираним развојним подацима. Препоручени обим је око 120 страна, које садрже следеће целине:

• методолошке напомене• потреба израде стратегије развоја• правци и последице развоја окружења• локални развојни потенцијали• правци локалног развоја• пројекти развоја и њихове везе• управљање извођењем развоја• управљање имплементацијом развоја• управљање валоризацијом развоја• визија и мисија развоја• литература.

КРЕИРАЊЕ БАЗЕ СТРАТЕШКИХ ИНФОРМАЦИЈА

- Практична примена -

Карактер и намена базе информација Правни аспект - валидност и одређивање одговорностиСтруктура - 1) историјска и садашња обележја самоуправе, 2) расположиви развојни

потенцијал, 3) утицај окружења, 4) правци развоја делатности, 5) структура развојних проје-ката, 6) управљање фазама развоја самоуправе, 7) импликације планираног развоја самоу-праве

Коришћење базе информација - у које сврхеНачини попуњавања базе информацијаДистрибуција попуњене базе - надлежним службамаКомисија за попуњавање базе - списак чланова комисије

1. Историјска и садашња обележја самоуправе

Настанак и историјска кретања Географске карактеристике - клима, положај, обим и структура расположивог земљишта,

коришћење земљишта, рудно богатство и његово коришћење

Становништво - национална, верска, полна, образовна структура, запосленост и незапос-леност (по стручности и полу), здравство, социјална заштита, култура, спорт, вера, информи-сање - описно и кроз статистику

Економски и друштвени развој: остварења у претходном развојном циклусу (квалитет и резултати примењене стратегије, поштовање принципа одрживог развоја, ефикасност сачињених планова изведених из стратегије); опште економско стање (привредни капаците-ти, градски буџет, ефикасност привреде, ефикасност комуналних јавних предузећа, одржи-вост економског развоја - упоредити са градовима у Србији у прошлој години)

Опште друштвено стање: запосленост и незапосленост, образовање, здравство, социјал-на заштита, култура, вере, спорт, рекреација, безбедност, информисање

ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАНОВНИШТВО

ЕКОНОМСКИ И ДРУШТВЕНИ

РАЗВОЈ

ОПШТЕ ДРУШТВЕНО

СТАЊЕ

20 21

2. Развојни потенцијали

а) Привредни - природни ресурси (обим и квалитет, могућности коришћења - описно и бројчано); одлике технолошких ресурса (заступљеност технологије у привреди, могућности унапређивања)

б) Друштвени - радна компетентност запослених (стање и могућности - описно); запос-леност и незапосленост (потенцијали и могућности одрживог запошљавања)

в) Однос природног и друштвеног - однос између природних, технолошких и друштве-них ресурса локалне заједнице, одрживост развоја - описно; импликације односа

г) Развој потенцијала - циљеви даљег развоја потенцијала у економском, еколошком и социјалном смислу

ПРИВРЕДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

ДРУШТВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

ОДНОС ПРИРОДНОГ И ДРУШТВЕНОГ

РАЗВОЈ ПОТЕНЦИЈАЛА

3. Утицај окружења - регион, земља, шире окружење

Међународни државни и регионални утицај - технологија, инвестиције, запошљавање, развој образовања, здравства, културе, спорта...

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Правци развоја делатности - стање и могућности развоја у односу на расположиве природне и друштвене потенцијале и кретања у окружењу

а) Комунална делатност: просторни развој, инфраструктурни развој, заштита животне средине

б) Производне делатности: пољопривреда, прерада, производно предузетништво...в) Услужне делатности - опште и посебне услугег) Друштвене делатности - образовање, здравство и социјална заштита, остале друштве-

не делатности

КОМУНАЛНА ДЕЛАТНОСТ

ПРОИЗВОДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

УСЛУЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ

ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ

5. Структура развојних пројеката

Опште напоменеРазвојним пројектом обухвата се инвестициона активност којом се настоји задовољити

нека друштвена потреба (на пример: пројекат еколошке заштите, уређивања пословне зоне, изградње спортског центра, итд.). Могу имати јавни, јавно-приватни и приватни карактер и обухватати започете или потпуно нове пројекте.

При изради стратегије развоја града, структуру развојних пројеката треба проверити анкетирањем познавалаца тих делатности у граду, како би се и та информација узела у обзир приликом завршног структурирања стратегије. Овде изложену структуру развојних пројека-та пројектанти стратегије развоја града/општине критички ће размотрити и коначно се опре-делити.

Врсте пројекатаа) Започети или нови пројекти - кратки описи, одговорност, збирно изложити потребна

средства (у еврима)б) Комунални развојни пројекти - пројекти просторног планирања и уређивања, пројекти

развоја комуналних делатности, пројекти развоја шумарства и водопривреде, пројекти заштите животне средине

в) Производни развојни пројекти (јавни, приватни и јавно-приватни) - пројекти пољоприв-редне производње, лова и риболова; пројекти развоја рударства, пројекти енергетске произ-водње, пројекти развоја индустријске производње, пројекти развоја производног предузет-ништва

22 23

г) Услужни развојни пројекти - пројекти развоја саобраћаја, пројекти развоја туризма и угоститељства, пројекти развоја трговине, пројекти развоја осталих услуга

д) Друштвени развојни пројекти - пројекти развоја образовања (јавни, приватни), здрав-ства, социјалне заштите, културе и уметности, спорта и рекреације, пројекти развоја удру-жења грађана (приватни), пројекти развоја верских заједница (верски пројекти), пројекти раз-воја служби локалне самоуправе, информисања и безбедности

6. Управљање фазама развоја самоуправе

Опште напоменеПри управљању развојем решења треба да се заснивају на принципима интегралности и

одрживог развоја у економском, социјалном и еколошком смислу. При изради стратегије раз-воја града/општине, опредељења у вези са управљањем фазама развоја добро је проверити анкетирањем познавалаца ове области, како би се и та информација узела у обзир приликом коначног детерминисања посматраног управљања.

а) Осигурати усклађеност ограна који управљају развојем - политички фактор и стручни фактор: истаћи ефикасност стручног фактора, описати процес стручног припремања развој-них решења и поступак политичког одлучивања о томе.

б) Превазилажење проблема у управљању развојем - истаћи начине решавања проблема на релацији сарадње стручног и политичког фактора у управљању развојем.

Управљање разрадом и применом стратегије развојаа) Управљање разрадом пројеката у средњорочним плановима - указати на потребу кон-

кретизације стратегије развоја града кроз два петогодишња средњорочна плана; истаћи да ће се у њима, по редоследу из стратегије, технички конкретизовати развојни пројекти, који ће тиме бити спремни за физичко извођење у смислу разраде њихових програма делатности, израде техничке документације, обезбеђивања дозвола и сагласности, извора финансирања јавних пројеката, у складу са могућностима буџетског резервисања и задуживања и слично.

б) Управљање извођењем развојних пројеката у краткорочним плановима - истаћи оба-везу израде краткорочних - годишњих планова развоја, у којима треба планирати извођење припремљених развојних пројеката, на основу чега ће се физички извести пројекти, уз адек-ватан надзор.

в) Управљање избором извођача развојних пројеката - изложити органе и процедуре у избору извођача радова.

г) Управљање надзором код извођења јавних пројеката д) Управљање праћењем извођења приватних пројеката - навести органе и процедуре у

праћењу извођења тих пројеката

Систем праћења и вредновања развоја а) Годишње праћење и вредновање развоја - истаћи органе и процедуре у годишњем

праћењу и вредновању оствареног развоја

б) Завршно вредновање оствареног развоја - указати на органе и процедуре завршног вредновања резултата стратегије развоја

7. Импликације планираног развоја самоуправе

Ранији и планирани економски резултатиа) Интерна компарација економских резултата - упоредити економске резултате пре пла-

нираног развоја са очекиваним резултатима у самоуправи на крају планског периода (БДП, обим буџета, задуженост буџета, запосленост, одрживост и слично - описно и статистичким подацима).

б) Екстерна компарација економских резултата - упоредити претходно остварене и пла-ниране резултате са истим резултатима на нивоу Србије (БДП, обим буџета, задуженост буџета, запосленост, одрживост и слично - описно и статистиким подацима).

Ранији економски резултати Планирани економски резултати

Ранији и планирани друштвени резултатиа) Интерна компарација друштвених резултата - упоредити друштвене резултате пре пла-

нирања са очекиваним резултатима у локалној заједници (образовање, запосленост, здрав-ство, социјална заштита, култура, спорт, информисање, безбедност и слично - описно и ста-тистика).

б) Екстерна компарација друштвених резултата - упоредити друштвене резултате пре планирања са очекиваним резултатима у локалној заједници у односу на ширу средину и државу у целини (образовање, запосленост, здравство, социјална заштита, култура, спорт, информисање, безбедност и слично - описно и статистички).

Ранији друштвени резултати Планирани друштвени резултати

24 25

МОДЕЛ ПРИМЕНЕНапомена: Параметри који су изнети имају општи карактер. Стручни развојни тим

наводи параметре који су у складу са карактеристикама и потребама локалне заједнице.

1.Оперативна верзија

Приоритети:- институционална инфраструктура- економски развој и запошљавање- саобраћај- друштвени развој- просторно и урбанистичко планирање- заштита животне средине- смањење сиромаштва- подстицање пољопривредне производње- подршка породичном предузетништву- здравствена заштита- програми за младе

2.Правци развоја

У складу са надлежностима локалне самоуправе, специфичностима локалне заједни-це, секторском стратегијом, стратешким документима за поједине области развоја, локална управа и развојни центар требало би да обухвате неколико праваца развоја:- локални економски развој- пољопривреду/индустрију/грађевинарство (у зависности од срединских параметара)- заштиту животне средине- урбанистичко планирање и инфраструктуру- друштвени развој.

3.Временски план активности обухвата:

- формирање и едукацију тима за вођење процеса планирања и израду стратегије - анализу почетног стања, издвајање кључних проблема и развојних потреба, анализу ресурса - дефинисање мисије и визије развоја локалне заједнице - дефинисање развојних приоритета, мера и активности за њихову реализацију - израду акционог плана и процедуру усвајања - медијску промоцију процеса и исхода.

Предлаже се партиципативни приступ планирању развоја града, јер омогућава објек-тивно сагледавање кључних проблема у локалној заједници и прикупљање аутентичних

ВИЗИЈА И МИСИЈА

Визија планираног развоја локалне заједницеПод визијом се подразумевају поруке које се упућују локалној заједници, односно ста-

новништву, у погледу циљева који ће се постићи планираним економским и друштвеним развојем. Поред дескриптивних делова визија мора бити конкретизована и статистичким претпоставкама, које ће додатно потврдити њену остваривост. Формулисање визије мора бити јасно и одрживо у економском, еколошком и друштвеном погледу. С обзиром да пред-стављање визије садржи извесну пропагандну ноту, она ће у великој мери креирати јавно мњење и утицати на подршку становништва, без које није могућ одржив и реалан развој локалне заједнице.

Мисија планираног развоја локалне заједнице У оквиру конципирања мисије развоја истичу се поруке целовитијег и свеобухватнијег

карактера, које се односе на улогу локалне заједнице у односу на окружење у економском и друштвеном смислу, и то на крају планског периода. Потребно је описати у којој мери ће бити унапређен статус локалне заједнице у окружењу, како ће екстерни утицаји бити измење-ни набоље, с обзиром на очекиване одрживе економске и друштвене развојне резултате.

Визија Мисија

26 27

иницијатива и препорука за развој од стране грађана. У том циљу се одржавају састанци са групама чији су кључни актери корисници у одређеној области привреде, пољопривреде, заштите животне средине, просторног и урбанистичког планирања и друштвеног развоја.

4.Анкете

Како би се у процес израде нове или ревизије постојеће стратегије укључила општа јавност, предлажу се три анкете:

- општа анкета за грађане - анкета за привредне субјекте - анкета о животној средини за грађане.

Анкете морају бити доступне грађанима, установама, привредним организацијама и орга-низацијама цивилног друштва, у електронској форми, на сајту града/општине, на „Фејсбук“ страници, и то током најмање два месеца. Штампану верзију грађанима треба понудити у месним заједницама, услужним центрима, центру за културу.

У општој анкети грађани би требало да наведу у каквом месту желе да живе, како виде своје место кроз 5 година, шта виде као најзначајније развојне потенцијале, а шта оцењују као највеће слабости, а затим и да дају предлоге за развој.

Анкета за привредне субјекте упућује се на адресе привредних организација и треба да садржи питања о пословању, тешкоћама, развојним плановима и предлозима за унапређење пословног амбијента у месту.

5.Развојни циљеви и стратешки приоритети

Основе:- издвојити слабости и предности локалне средине,- дефинисати визију и мисију развоја како заједнице у целини тако и појединих развојних пројекта,- држати се успостављених позитивних и цењених принципа и вредности, како развој не би ишао науштрб других области.

Одрживи развој подразумева процес промена, али тако да употреба ресурса, усмера-вање инвестиција, технолошки развој и друге промене буду усклађени и обезбеде очување садашњих и креирање будућих потенцијала неопходних за задовољење потреба становништ-ва. Када се ради на развоју у оквиру једног сектора, то не сме узроковати пад или стагнацију у другом сектору, о чему треба водити рачуна при креирању развојних пројеката. Да би се оси-гурала економска, социјална и еколошка одрживост, неопходан је интерсекторски приступ, сагледавање целине промена и усклађивање развојних области, иначе ће добитак у једној области значити губитак на другој страни, а у таквим околностима не може се говорити о резултатима развоја локалне заједнице.

6.Утврђени проблеми, ресурси и препоруке

На основу анализе почетног стања, идентификације кључних проблема, могућих решења у оквиру расположивих ресурса и шире друштвене заједнице, утврђују се развојни циљеви по областима.

а) Економски развој

Проблеми у области локалног економског развоја могу бити: негативан имиџ локал-не заједнице, непостојање опремљених радних зона, нерешени имовинско-правни односи, неискоришћени ресурси, непостојање туристичке инфраструктуре и туристичке понуде, спорост јавне администрације и других јавних служби, непотпуна комуникација јединице локалне самоуправе и привредника, локални прописи који не прате нове трендове у посло-вању, висока незапосленост...

Ресурси: повољан геостратешки положај, богато културно наслеђе, напуштена преду-зећа, близина већег града, развијена локална самоуправа, мрежа јавних, јавно комуналних предузећа и установа...

Препоруке: инфраструктурно опремити радне зоне, креирати моделе искоришћења ресурса напуштених предузећа и других локација и објеката, увести редовне консултације са привредним сектором у циљу стварања повољног пословног окружења, промовисати кон-цепт предузетништва, примењивати јавно-приватно партнерство, пружати подршку почет-ницима у бизнису, ажурније усклађивати локалне са покрајинским и републичким прописи-ма...

Развојни циљеви: - унапређивање пословног амбијента - повећање запослености кроз увођење стимулативних мера у области локалног економског развоја и запошљавања - развој туризма, укључивање туристичке понуде у понуду већег града.

Проблеми:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ресурси:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Циљеви:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

28 29

б) Пољопривреда

Проблеми: запуштене и неискоришћене обрадиве површине; атарски путеви лошег квалите-та; нефункционалност мреже за наводњавање; несавремен третман земљишта, канала, отпа-да, загађеност као последица непрописног одлагања и употребе пестицида, непостојање или недовољна активност пољочуварске службе; жалбе и предлози пољопривредних произвођа-ча не дотичу локалну власт; мала издвајања за пољопривреду; недовољна подршка развоју појединих пољопривредних делатности (пчеларство, производња лековитог биља, сточар-ство); слаба сарадња земљорадничких задруга и удружења пољопривредних произвођача; проблеми у пласману пољопривредних производа; одлазак радно способног становништва у веће средине и напуштање села...

Ресурси: природне погодности за ратарску, воћарску или виноградарску производњу, сточар-ство, пчеларство, житнице; близина већег тржишта погодног за пласман пољопривредних производа; традиција и обученост становништва у бављењу пољопривредном производњом; значајан број образованих пољопривредника спремних на примену иновација у производњи и тржишном приступу; могућност пласмана пољопривредних производа кроз туризам...

Препоруке: утврдити површине за пошумљавање, деградиране површине пренаменити у шумско земљиште, подстицати формирање земљорадничких задруга, редовно одржавати каналску мрежу, изградити прелазе преко канала и извршити реконструкције канала, спрово-дити програме едукације становништва о мерама заштите земљишта...

Развојни циљ: - унапређивање пољопривредне производње и атарске инфраструктуре.

Проблеми:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ресурси:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Циљеви:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Заштита животне средине

Проблеми: загађен ваздух, угрожен биљни и животињски свет, лош квалитет воде за пиће; отпадне воде из индустријских постројења и комуналног система се без третмана пуштају у реке и канале; неусловне депоније или недостатак депонија; дивља одлагалишта отпада; низак ниво озелењености...

Ресурси: донети пројекат третмана комуналних отпадних вода; утврдити просторни план којим ће се предвидети веће зелене површине (парк, шума); донети план за управљање отпа-дом, уредити депонију; испитивањем земљишта осигурати производњу здравствено без-бедне хране...

Кључне препоруке: стална контрола квалитета ваздуха, воде и земљишта; применом разли-читих мера побољшати квалитет пољопривредног земљишта; обезбедити адекватну повр-шину за изградњу депоније, на одговарајућој локацији; уредити паркове и зелене површине; повећати проценат учешћа обновљивих извора енергије у укупној производњи и потрошњи енергије; обезбедити подстицаје за примену енергетске ефикасности у зградарству; повећати број програма и активности које се финансирају из локалног фонда за заштиту животне сре-дине; размотрити могућности реализације планова кроз јавно-приватно партнерство.

Развојни циљеви: - побољшање квалитета животне средине - развој одрживог система управљања отпадом - подизање нивоа енергетске ефикасности и коришћења алтернативних извора енергије.

Проблеми:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ресурси:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Циљеви:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

30 31

г) Урбанизам и инфраструктура

Проблеми: лоши урбанистички планови или недостатак планова; недостатак локација за изградњу породичних објеката; проблем ширења локалне заједнице; проблем одласка људи и пражњења места; неасфалтиране улице, отежан приступ ободним деловима насеља; ску-пи прикључци на магистрални пут; недовољан број паркинг места на јавним површинама; енергетска ефикасност; ако је место приобално - нередовно одржавање обале, нема зашти-те од поплава, лоше одржавање понтонских објеката; недовршена изградња водоводне или канализационе мреже; неразвијена грејна мрежа; лоша веза са важним саобраћајним кори-дорима...

Ресурси: добра институционална инфраструктура у области урбанизма, планирања и кому-налних услуга, плански документи, површине за паркиралишта, водовод и канализација, грејање...

Препоруке: оформити саветодавно тело које би се бавило питањима од значаја, активира-ти пословно-туристичку зону, одредити зоне у којима су дозвољене производне активности, обезбедити нове локације за стамбену изградњу; презентација нацрта планова у месним заједницама у насељеним местима и локалним медијима; унапредити сарадњу, повећа-ти учешће јавности приликом јавног увида, учинити доступним јавности информације о изградњи/реконструкцији улица и комуналном опремању,...

Развојни циљеви: - унапређивање процеса планирања у циљу квалитетније израде просторног плана и урбанистичких планова - унапређивање комуналне инфраструктуре на целој територији.

Проблеми:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ресурси:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Циљеви:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

д) Друштвени развој

Проблеми: застарели прописи и правилници, лоша сарадња јавних служби, недовољна тери-торијална доступност услуга грађанима у мањим местима, незадовољство грађана квалите-том услуга и ефикасношћу у раду јавних служби, неформална насеља, нелегализовани стам-бени објекти; недостатак васпитно-образовних установа, установа социјалне и здравствене заштите, културе и спорта.

Ресурси: постојеће установе које могу бити реновиране или урађена њихова пренамена у друге сврхе; институционална инфраструктура; активне организације циилног друштва, локални медији; донете стратегије и акциони планови; партнерства и донаторска средства.

Препоруке: модернизација рада јавних служби, унапређивање јавности у раду јавних служ-би, боља доступност информација од значаја за остваривање права и задовољавање потре-ба грађана, повећање територијалне и физичке доступности свих врста услуга и програма, подизање капацитета људских ресурса у области програмског буџетирања у јавним служба-ма, урбанистичким плановима дефинисати локације за изградњу станова за потребе социјал-ног становања које су економски и социјално одрживе за кориснике, покренути активности на легализацији дивљих насеља.

Циљеви: - модернизација и унапређивање рада јавних служби и потпуније коришћење надлеж-ности локалне самоуправе и - унапређивање социјално-економског положаја друштвено осетљивих група.

Проблеми:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ресурси:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Циљеви:_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

32 33

СТРАТЕШКИ ПРИОРИТЕТИ- Табеларни приказ -

Ранг ПРИОРИТЕТ Општи показатељи Сектори деловања

1. Бољи пословни амбијент

- опремљене радне зоне - пројектно-техничка документација - укљученост привредних субјеката - научни и стручни скупови - измене локалних прописа

- урбанистичко планирање и изградња - привреда - комунални послови - пореска политика

2.

Повећање запослености кроз увођење стимулативних мера

- подстицаји за почетнике у бизнису и технолошке вишкове - обуке незапослених за дефицитарна занимања - уступање пословног простора

- локална самоуправа - пореска политика - привреда - социјална заштита

3. Комунална инфраструктура

- водовод и канализација- грејање- саобраћај- отпад- објекти и површине јавне намене

- локална самоуправа - комунални послови - урбанистичко планирање и изградња - заштита животне средине

4. Унапређивање пољопривредне производње

- квалитет земљишта - каналска мрежа, атарски путеви - едукација пољопривредника - удруживање произвођача - закуп пољопривредног земљишта - програми подршке производњи

- локална самоуправа - пољопривреда - заштита животне средине - урбанистичко планирање и изградња - комунални послови

5. Побољшање квалитета животне средине

- катастар загађивача - количина зелених површина - квалитет ваздуха, воде и земљишта - ревитализована подручја - начин грејања

- локална самоуправа - заштита животне средине - комунални послови - урбанистичко планирање и изградња

6. Систем управљања отпадом

- комунална опремљеност - посебни токови отпада - укљученост грађана - локални прописи

- локална самоуправа - комунални послови - заштита животне средине

7.

Енергетска ефикасност и коришћење алтернативних извора енергије

- локалне одлуке - кампање - едукације - стамбени и јавни објекти - мере уштеде енергије - чисте технологије - примена принципа добре праксе и одрживог развоја

- локална самоуправа - урбанистичко планирање и изградња - заштита животне средине

8.

Унапређивање процеса планирања - просторни и урбанистички планови

- јавне презентације - учешће грађана - учешће стручњака - интерсекторска сарадња - интегративни приступ - претходне анализе

- локална самоуправа - урбанистичко планирање и изградња - заштита животне средине

9.

Унапређивање социјално-економског положаја друштвено осетљивих група

- базе података о социјалној структури становништва - становање и запошљавање - остваривање људских права

- локална самоуправа - социјална заштита - урбанистичко планирање и изградња

10.

Модернизација и унапређивање рада јавних служби и потпуније коришћење надлежности локалне самоуправе

- доступност услуга - јавност у раду - програми стручног усавршавања - коришћење ИТ алата - интерсекторска сарадња - локални прописи - мониторинг стратегија и акционих планова

- локална самоуправа - комунални послови - информисање

11.

Развој туризма, укључивање туристичке понуде у понуду већег места

- туристичка инфраструктура - туристичка понуда- програми - акциони планови - бициклистичке стазе

- локална самоуправа - туристичка организација- урбанистичко планирање и изградња - заштита животне средине

Напомена: Табела приоритета је општег карактера и подложна је изменама у односу на величину и карактеристике локалне заједнице. Можете издвојити параметре, показа-теље и секторе који су применљиви на ваше место/град/општину и унети показатеље који су присутни у вашој средини.

34 35

ПЛАН МЕРА И АКТИВНОСТИ

Да би се омогућило усмеравање и праћење кретања ка одрживом развоју, потребно је да буду квалитативно дефинисани општи интерсекторски и интегрисани развојни циље-ви, одабран сет индикатора који обезбеђује могућност праћења реализације циљева, опис и оцена достигнутог нивоа развоја у претходном периоду и циљеви операционализовани кроз конкретне пројекте, мере и активности планиране у одређеним временским интервалима, са дефинисаном одговорношћу за њихову реализацију.

Напомена: У табеле које следе унесите тражене параметре на основу наведених примера. У складу са потребама ваше локалне заједнице утврдите одговарајуће приори-тете, програме и активности за њихово оствариваање, као и носиоце одговорности и индикаторе.

Приоритет 1: Унапређивање пословног амбијента

Програми/ мере

Активности/пројекти

Период реализа-ције

Носиоци Индикатори

Програм мера подршке за развој МСПП

Оснивање Фонда за развој привреде

од - до

Служба за привреду и економски развој, привредни савет

Одлука, годишњи програми и планирана средства

Сарадња са пословном заједницом

Служба за привреду и економски развој, привредни савет

Консултације поводом одређивања висине накнада и такси и сл., праћење ставова пословне заједнице о квалитету пословног окружења, анкете, сајмови, семинари

Промовисање концепта предузетништва и подизање нивоа предузетничке културе

Служба за привреду и економски развој, Привредни савет

Број одржаних промоција, додељене награде за најбоље привреднике, послодавце, конкурс за иновативне пословне идеје

36 37

Приоритет 2: Повећање запослености


Активности/ пројекти



Коришћење пословног простора у власништву града/општине као подршке запошљавању и самозапошља-вању

Израда програма пословних инкубатора, уметничких радионица, атељеа, модних и дизајнерских студија, заната и сл.

од - до

Служба за привреду и економски развој, за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове

Програм усклађен са градским одлукама, опредељена средства

Подстицаји за почетнике у бизнису и технолошке вишкове

Увођење олакшица и подстицаја

Пореска администрација, служба за привреду и економски развој

Донете одлуке, продужење грејс периода за плаћање локалних пореза, конкурси за МСПП сектор, програм менторинга и подршке за почетнике у бизнису

Подршка старим занатима и домаћој радиности

Служба за привреду и економски развој, за пољопривреду и рурални развој, за јавне службе и социјална питања

Конкурси, организована продаја рукотворина, удруживање рукотвораца

Приоритет 3: Унапређивање комуналне инфраструктуре





Ефикасније планирање изградње комуналне инфрастру-ктуре

Израда плана комуналног инфрастру-ктурног опремања града

од - до

Служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, финансијска служба

Формиран тим, урађен и усвојен план

Уређење пројеката јавне намене

Припрема приоритетних инфрастру-ктурних пројеката за суфинансирање из домаћих и страних фондова

Служба за привреду и економски развој, менаџери и координатор

Број припремљених инфрастру-ктурних пројеката за финансирање (пројектна документација, студије изводљивости)

Уређење објеката јавне намене и јавних простора

Измештање старе пијаце и дефинисање новог пијачног простора

Служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, ЈКП

Дефинисање локације у плановима, израда техничке документације, опредељивање средстава, изградња и опремање

Уградња соларних панела на објектима у оквиру пијаце

ЈКП, Служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове

Обезбеђена средства у буџету и из других извора, спроведени радови, функционалност пијаце, годишње уштеде енергије

Уређење пијачних простора у свим местима општине

МЗ и ЈКП у насељеним местима, служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, ЈКП и МЗ насељених места

Израђена анализа потреба и плана опремања, плански дефинисане локације, техничка документација, број уређених и отпремљених пијачних простора годишње

38 39

Приоритет 4: Унапређивање пољопривредне производње и атарске инфраструктуре





Планирање и подршка развоју пољопривреде

Доношење стратегије развоја пољопривреде

од - до

Служба за пољопривреду и рурални развој

Формиран тим, припремљена и усвојена стратегија и акциони план

Доношење годишњих планова руралног развоја

Служба за пољопривреду и рурални развој

Одлука, формиран тим, усвојен акциони план

Промоције задругарства и удруживања

Служба за пољопривреду и рурални развој, за привреду и економски развој

Број одржаних инфо дана, основане задруге и удружења

Приоритет 5: Побољшање квалитета животне средине





Планирање и анализа

Израда плана за побољшање квалитета ваздуха

од - до

Служба за заштиту животне средине

Усвојен план, планирана средства годишње

Мониторинг квалитета ваздуха, воде, земљишта и буке

Служба за заштиту животне средине, за пољопривреду и рурални развој

Обезбеђивање средстава годишње, годишњи извештаји

Испитивање присуства дуготрајних органских загађујућих материја у земљишту

Служба за заштиту животне средине, за пољопривреду и рурални развој

Идентификоване локације за санацију

Израда студије о утицају животне средине на здравље


Обезбеђивање средстава, доступни резултати студије

Вођење и ажурирање локалног регистра загађивања животне средине


Ажуран локални регистар

40 41

Приоритет 6: Развој одрживог система управљања отпадом


Активности/пројекти



Затварање старе депоније

Експропријација земљишта на локацији старе депоније

од - до

Јавни правобранилац, служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове

Решена имовинско-правна питања, планирана средства, извршена експропријација

Израда главног пројекта санације и рекултивације старе депоније

Служба за заштиту животне средине, ЈКП

Планирана средства, расписана јавна набавка, склопљен уговор, урађен пројекат санације и затварања

Санација и рекултивација старе депоније


Планирана средства, расписана јавна набавка, склопљен уговор, реализован пројекат

Санација и затварање неусловних депонија у насељеним местима

Израда пројектно- техничке документације за санацију депонија у насељеним местима

Служба за заштиту животне средине, ЈКП насељених места

Планирана средства, расписана јавна набавка, склопљени уговори, урађени пројекти

Приоритет 7: Подизање нивоа енергетске ефикасности и коришћење алтернативних извора енергије





Развој локалне енергетске политике

Израда студије о могућностима коришћења одрживих извора енергије (ОИЕ)

од - до


Планирана средства, урађена студија

Обезбеђивање подстицајних мера за енергетске уштеде и коришћење ОИЕ у приватном сектору


Одлука скупштине, конкурси, планирана средства, праћење реализације

Промоција значаја ефикасног коришћења енергије и примера добре праксе ОИЕ

Служба за заштиту животне средине, ЈКП, ЈП

Број одржаних промоција годишње

Доношење програма и плана енергетске ефикасности

Служба за заштиту животне средине, за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове

Формиран стручни тим, припремљен и усвојен програм, планирана средства, праћење реализације

Увођење институције енергетског менаџера

Градско веће Именован енергетски менаџер

42 43

Приоритет 8: Израда просторног и урбанистичких планова





Подизање ефикасности процеса планирања кроз интерсекторску сарадњу

Унапређивање и контрола квалитета израде планске документације

од - до

Служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове

Фреквенција измена усвојених планова, учешће Секретаријата за урбанизам у изради плана

Израда ПГР занасељена места

Служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, МЗ насељених места

Укључене МЗ у процес планирања, јавни увид одржан у насељеним местима, донети ПГР за сва насељена места

Приоритет 9: Унапређење социјално-економског положајадруштвено осетљивих група


Aктивности/ пројекти



Унапређивање становања и запошљавања друштвено осетљивих група

Изградња социјалних станова

од - до

Јавне и службе за социјална питања, за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, центар за социјални рад

Урађен главни пројекат, реализоване све фазе изградње

Легализација ромских насеља


Дати називи улицама и кућни бројеви у ромским насељима на локацијама које су плановима дефинисане као зоне социјалног становања

Решавање проблема становања Рома из неформалног насеља


Одлука, формиран стручни тим, припремљена методологија и урађена социо-економска анализа становништва насеља, обезбеђени услови и спроведени различити модели решавања стамбених потреба

44 45

Приоритет 10: Унапређивање рада јавних служби


Aктивности/ пројекти



Подизање ефикасности у раду и јавност рада

Модернизација опреме и процеса рада јавних служби

од - доГрадска управа, ЈП, ЈКП

Употреба софтвера, стандардизовање процедура и процеса рада, електронски систем за праћење предмета, савремена опрема за рад, интерактивне базе податка

Увођење обједињене наплате комуналних услуга на целој територији града

Служба за финансије, служба за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове, ЈП, ЈКП и ЈКП и МЗ насељених места

Одлука, организација и систематизација послова, набавка софтвера

Стандардизација годишњих планова и извештаја о раду

Градска управа, ЈП, ЈКП

Уведена јединствена форма планова рада и извештаја о раду

Успостављање индикатора, праћење управљања и мерења учинка запослених и постављених лица

Градска управа, ЈП, ЈКП

Припремљена и усвојена методологија, дефинисани индикатори и критеријуми

Извођење развојних плановаИзвођење развојних планова који су предвиђени краткорочним плановима локалног раз-

воја, са аспекта локалне самоуправе, дели се на извођење јавних, јавно-приватних и приват-них пројеката. Отуда су послови у том извођењу идентични, а разлике се појављују у управ-ним активностима.

Послови извођења пројеката Пратеће управне активности 1. Ангажовање извођача радова Праћење ангажовања извођача радова сагласно врсти инвеститора2. Извођење инвестиционих радова Праћење извођења радова сагласно врсти инвеститора3. Надзор над извођењем радова Обављање надзора над радовима сагласно врсти инвестирања4. Извештавање о току извођења Дефинисање известилаца и њихових обавеза

Имплементација развојаИмплементација изведеног локалног развоја подразумева: промене постојеће органи-

зације или формирање нове организације која ће користити изведени пројекат, ангажовање запослених, уходавање пројектоване делатности и редовно обављање делатности.

Послови у имплементацији развоја Пратеће управне активности 1. Дефинисање организације пројекта Ангажовање управних органа сагласно врсти инвеститора2. Ангажовање запослених Праћење запошљавања3. Уходавање организације пројекта Праћење уходавања 4. Редовно обављање послова Праћење токова редовног функционисања организације пројекта5. Извештавање о функционисању организације Дефинисање известилаца и њихових обавеза

Евалуација резултатаЕвалуација резултата имплементираних пројеката развоја у локалној заједници односи

се на периодичну проверу резултата организације израсле из изведеног развојног пројекта. Упоређују се економски и друштвени ефекти које постижу организације, у односу на пројек-товане ефекте у инвестиционим програмима. На овај начин вођство локалних самоуправа има информације колико су успешни нови пројекти, а који резултати су испод очекивања и морају бити поправљени.

Послови у евалуацији Пратеће управне активности 1. Евалуација економских ефеката Оцењивање економских ефеката2. Евалуација друштвених ефеката Оцењивање друштвених ефеката3. Извештавање о евалуацији резултата развоја Дефинисање известилаца и њихових обавеза

46 47

Општи осврт на тему планирања развоја

Компетентност планера

Интегрални систем планирања развоја градова је ефикаснији од парцијалног система зато што је објективнији, јер се све планске активности по том начину реализују коришћењем адекватног научног приступа. Ова општа хипотеза је без остатка потврђена у истраживању, будући да се интегрални систем у планирању развоја градова заснива на принципима и тех-нологији научног истраживања као објективног, док се парцијални систем у том планирању базира на субјективном приступу планера са скромном планском компетентношћу.

Детаљније гледано, интегрални систем се реализује на основу двофазног истраживачког поступка, у коме прву фазу чини пројектовање истраживања, а другу извођење истраживања које се завршава израдом конкретног градског плана. У том процесу нема места субјективи-зму и импровизацијама, већ се све фазе реализују на научно детерминисан начин. Насупрот томе, парцијални систем подразумева велику слободу ангажованих планера који, сходно својој компетентности, планирају развој града према сопственим, најпре скромним знањима, уз пуно импровизације.

Отуда је очигледно да је примена интегралног система у планирању развоја градова знат-но објективнија и ефикаснија од примене парцијалног система у овој врсти планирања. Исто важи и за однос интегралне и парцијалне методе у планирању развоја градова.

Ове посебне хипотезе потврђене су резултатима добијеним истраживањем, по којима планери који користе парцијалну методу имају нижу компетентност, па су зато у раду субјек-тивнији, док планери који користе интегралну методу имају вишу компетентност и стога су у раду објективнији. Планска метода одређује ниво компетентности и субјективности пла-нера, при чему парцијалној методи одговарају планери са нижом компетентношћу и вишом субјективношћу, док интегралној методи одговарају планери са вишом компетентношћу и нижом субјективношћу.

У више наврата је истицано да се компетентност планера ствара адекватним планским образовањем и усавршавањем, при чему је сада нижа компетентност планера развоја гра-дова већином присутна у недовољно развијеним земљама, а виша претежно у развијеним земљама.

Нове научне информацијеДобијени истраживачки резултати чине извориште за идентификацију нових научних

информација. При томе, скуп добијених истраживачких резултата је најчешће знатно већи од могућности да се из њега издвоје резултати који имају научну вредност. Ради тога је неопход-но, поступцима научне анализе, синтезе, индукције и дедукције, проучити добијене истра-живачке резултате и из њих идентификовати нове научне информације.

Приликом тог поступка треба се држати одређених критеријума, у које првенствено спа-дају:

• научна оригиналност, према којој се истраживачки резултат може узети за научни само уколико је нов у односу на досадашњи фонд научних сазнања;

• научна припадност, по којој се истраживачки резултат може третирати као научни ако се може сврстати у нека од постојећих научних подручја, односно ако представља сазнање које припада некој новој научној области;

• научни ниво, према коме се истраживачки резултат може разврстати у адекватан ниво научних сазнања, у које спадају нивои фундаменталних, примењених и развојних научних сазнања.

Изведени истраживачки резултати који су настали апликацијом општих резултата могу се класификовати не у нова научна, већ у нова стручна сазнања. У том смислу, може се рећи да испуњавају критеријуме да се из њих идентификују нове научне информације, односно:

• изведена класификација метода за планирање развоја градова у смислу образложене интегралне и парцијалне методе испуњава сва три критеријума (оригиналност, припадност, ниво) да се из ње формира нова научна информација;

• извршена главна подела градских развојних планова на стратегијске и оперативне такође испуњава све услове да буде извориште нове научне информације, првенствено зато што је у томе елиминисано средњорочно планирање развоја градова као нелогично;

• идентификовани принципи у интегралном планирању развоја градова (интегрални, истраживачки, иновативни, пројектни и партнерски), такође испуњавају све услове да се одатле идентификује нова научна информација;

• пројектована потребна компетентност планера за интегрално планирање развоја градо-ва свакако испуњава критеријуме да се трансформише у нову научну информацију.

Све ове нове научне информације не припадају категорији нових научних закона, нити научних иновација, већ се могу сврстати у нове научне апликације, добијене изведеним при-мењеним истраживањем. Оне припадају општој теорији планирања, односно њеном сегмен-ту који се бави планирањем развоја градова. Ове нове научне апликације произашле су из општих планских научних закона и представљају основу за креирање разних научних ино-вација. Наравно, идентификоване нове научне информације подлежу научној верификацији од стране научне јавности, а нарочито од стране припадајуће праксе, тј. праксе планирања развоја градова.

На основу изнетих научних поставки може се са сигурношћу тврдити да ће овако уте-мељено планирање развоја локалне заједнице дати одличне и одрживе резултате, који ће омогућити да се у новом развојном циклусу једна заједница још потпуније оствари. Јасно је да ови научни оквири искључују било какву политичку компоненту, лични или градски маркетинг, промоцију, него да су усмерени на побољшање укупних животних услова и цело-купног животног стандарда становништва. На основу прецизно утврђених постојећих усло-ва и могућности њиховог унапређивања израђују се комплексни пројекти, чија се реализа-ција прати и валоризује кроз цео развојни процес, при чему се води рачуна да економски и друштвени фактори остану у доброј корелацији, као и да буду унапређени односи са ширим окружењем.

У овакав процес укључени су сви грађани, њихово мишљење утврђено је кроз анкете и уважено у развојним плановима. Објективизам је осигуран тиме што на челу развојног пројекта стоји стручни тим, чији чланови су се већ потврдили у одређеним областима.

• При планирању развоја градова могу се користити интегрална и парцијална метода, с тим што је интегрална знатно ефикаснија од парцијалне у текућем планирању развоја градова.

• У савременом планирању развоја градова треба користити стратегијске и опе-ративне планове, с тим што стратегијски имају водећу улогу, а оперативни пла-нови изведену улогу.

48 49

• Приликом савременог планирања развоја градова морају се уважавати адек-ватни плански принципи (интегрални, истраживачки, иновативни, пројектни, партнерски), који омогућавају израду ефикасних планова.

• За савремено планирање развоја градова треба ангажовати планере са адек-ватном високом компетентношћу, коју чини синтеза потребних способности и знања.

• Подразумева се да се у идентификованим новим научним информацијама однос између парцијалне и интегралне методе може заменити односом између парцијалног и интегралног система планирања развоја градова.

Значај едукације

Гледано са методолошког аспекта, потребно је припремити адекватан концепт истра-живања локалног развоја, којим ће бити обухваћени сви идејни фактори (проблем, предмет, циљ, методе, технике и план истраживања). Из адекватних монографских, документационих и електронских извора сакупљају се и интерпретирају подаци на основу којих се елаборира пројекат као специфичан истраживачки извештај везан за савремени локални развој и неоп-ходне едукације.

Основни циљ овог приручника и друге пратеће литературе је успостављање основе за развојно едуковање водећих представника локалних самоуправа у Србији (из органа власти, стручних органа и појединаца који воде значајне локалне институције и организације). Циљ едукације из локалног развоја је да се наведена група полазника оспособи за пројектанте локалног развоја, како би се њиховим радом подигла ефикасност развоја конкретне локал-не заједнице (општине, града) и истовремено извршио утицај на убрзавање укупног развоја Србије и развојне културе у њој. На овај начин би се у великој мери допринело подизању животног стандарда и убрзавању укључивања наше земље у чланство Европске уније.

Локални, као и сваки други савремени развој, карактеришу цикличне и фазне закони-тости, које обухватају повезане поделе локалног развоја на одређене будуће временске перио-де са различитим степенима сагледивости. У том смислу, теоријски је уобичајено да ти обух-вати могу бити дуги, средњи и кратки, с тим што се са њиховим повећањем законито смањује поузданост њихове сагледивости. С друге стране, научно гледано, сваки временски обухват развоја остварује се преко законитих фаза планирања, припреме, примене и валоризације, а те фазе подразумевају одређено време (најчешће фаза планирања кратко траје, фаза припре-ме је дужа, фаза примене има неодређени период трајања, а фаза валоризације практично се остварује током читаве примене материјализованог развоја).

У целини развојних циклуса, с обзиром на наведене фазе, планирање представља неза-обилазну прву фазу сваког, па зато и локалног развоја. Према општој теорији планирања развоја, с обзиром на одабрани временски обухват, развојни планови се деле на дугорочне (пројекције и стратегије идејног карактера), средњорочне (конкретизовање идејно предвиђе-них развојних пројеката у стратегији) и краткорочне (најпре годишње, у којима се операцио-но изводе и примењују конкретизовани развојни пројекти).

Развојне пројекције, као облици дугорочног развоја, обухватају првенствено периоде дуже од 15 година, стратегије развоја се најчешће односе на периоде од 10 до 15 година,

средњорочним плановима обухватају се пројекције развоја од око 5 година, а краткорочни планови претежно се односе на период од годину дана.

Стандардизована светска савремена теорија развоја указује да свака локална заједница у сваком тренутку мора имати све три врсте планова - стратегијски, краткорочни и оперативни. У томе основну и водећу улогу треба да има стратегија развоја, као идејно решење локал-ног развоја, из којег се затим техничком разрадом идентификују средњорочни планови и на основу њих утврђују краткорочни планови, у којима се практично изводи планирани развој локалне заједнице. При томе, треба имати у виду да извођење планираних развојних пројека-та може трајати краће или дуже (на пример: 6 месеци, годину дана, преко годину дана, итд.). У свим тим варијантама планирања полазну основу чини утврђена стратегија, па приликом извођења едукација из локалног развоја, изучавање улоге, структуре и израде стратегије раз-воја мора да чини основу те едукације.

У текућој реалности Србије ово још више долази до изражаја, будући да се изучавањем локалног развоја скоро нико не бави и да о конкретном локалном развоју одлучују утицајни, најчешће недовољно компетентни појединици или њихове интересно повезане групе.

У изради стратегије локалног развоја на истраживачком принципу користе се сле-дећи извори:

• савремена методологија научног истраживања, у смислу коришћења систематизованог процеса истраживања;

• савремена методологија стручног истраживања, на основу које се обезбеђује неопход-на објективност и интегрисаност израде сваке истраживачки усмерене стратегије локалног развоја;

• програм едукације из локалног развоја, са разрадом; • текући програми едукација из локалног развоја које се примењују у већини земаља

Европске уније (у Немачкој, Француској, Грчкој, итд.), који још нису стандардизовани, али упућују на суштину потребних знања из истраживачке израде стратегије локалног развоја;

• неке већ сачињене и на сајтовима постављене стратегије локалног развоја, базиране на истраживачком принципу, у локалним заједницама одабраних земаља Европске уније (у Словачкој, Немачкој, Холандији и др.).

Према савременој теорији научног и стручног истраживања, која важи и за израду стра-тегије локалног развоја, свако рационално и ефикасно пројектовање развоја мора да се засни-ва на две комплементарне фазе: на пројектовању истраживања, као првој фази и извођењу истраживања са писањем истраживачког извештаја, као другој фази. На овај начин, у односу на традиционално (субјективно и неефикасно) планирање, минимизирају се могуће грешке и омогућава ефикасно планирање локалног и сваког другог развоја.

У том контексту, приказивање фаза израде пројекта истраживања стратегије развоја и саме израде те стратегије има сврху:

• да у практичном делу едукације из локалног развоја буде водич полазницима који ће групно скицирати пројекте истраживања стратегије развоја своје локалне заједнице и тиме показати стечена знања из теорије локалног развоја и њене практичне примене;

• да на основу тога успешни полазници, као активни сарадници, могу учествовати у реви-зији и изради нове стратегије развоја сопствене локалне заједнице, под вођством експертског тима;

• да експерти у едукацији из локалног развоја и изради стратегије тог развоја на тај начин третирају све своје едукативне и пројектне активности.

50 51

Израда пројекта истраживања за стратегију развоја у основи проистиче из: • досадашњег обједињеног сачињавања стратегије локалног развоја, као субјективног и

подложног задовољавању парцијалних развојних интереса, које као неефикасно треба мења-ти у правцу развојног интегрисања локалне заједнице у њено окружење и задовољавања општих развојних интереса обухваћеног становништва;

• адекватног одговора на овај свеукупни развојни проблем који чини заснивање израде стратегије локалног развоја на принципима савременог научног и стручног истраживања; то уједно подразумева потребу да се прво сачини пројекат истраживања стратегије развоја, па да се на основу њега сакупе подаци и сачини стратегија конкретног локалног развоја, чиме се елиминише поменута субјективност и омогућава пуна развојна интегративност;

• обезбеђења услова за овакав развојни преокрет, из потребе за афирмацијом изучавања друштвеног развоја у високом образовању и стручним усавршавањем одређених лица из локалних заједница у области локалног развоја, што се постиже адекватним семинарима, у које спада и ова едукација.

Савремена теорија научно-стручних истраживања последњих година је стандардизова-ла општу форму сваког конкретног пројекта истраживања, а тиме и форму пројекта истра-живања за израду стратегије локалног равзоја. Таква форма се у сваком истраживању пуни адекватним информацијама (подацима) које репрезентују конкретан предмет истраживања, у овом случају утврђивања даљег развоја конкретне локалне заједнице. При томе, у заврш-ном делу пројекта истраживања, за потребе израде стратегије локалног развоја преузима се нацрт њене структуре.

С обзиром на специфичности израде стратегије локалног развоја, скицу пројекта истра-живања за стратегију конкретног локалног развоја попуњавају полазници едукација из локал-ног развоја, а пример пројекта истраживања експертски тим за израду конкретне стратегије локалног развоја.

Општа форма скице и пројекта је скоро идентична, с тим што текст скице пројекта истра-живања треба да буде краћи (око 20 страна текста формата А4, сачињавају групе од по 5 полазника едукације), а текст пројекта истраживања треба да буде дужи (око 30 страна текста формата А4, сачињава ангажовани тим истраживача). Логично је да ће квалитет израде скице пројекта истраживања бити нижи од квалитета експертски израђеног пројекта истраживања. Међутим, и полазници едукација из локалног развоја и ангажовани експерти, из бројних раз-лога, треба да се упознају са оба наведена модела пројекта истраживања.

ЗакључакИнтегрално планирање развоја локалних заједница је веома комплексна област, са број-

ним импликацијама. Градови као урбанизована и густо насељена места одувек су се развија-ли на основу планова које су наручивали градски и државни носиоци политичке моћи. Њихо-ва израда препуштана је искуснијим градитељима, који су своја планска искуства практично преносили са „колена на колено“. Много касније, са конституисањем опште теорије плани-рања, почела се развијати теорија планирања развоја градова, чији домети су и данас доста скромни. Управо због тога, нарочито у модерном добу, све се интензивније намећу питања како успешно планирати развој градова.

Управо из тих разлога, радови на ову тему, а посебно приручници који ће бити конкретна подршка градским планерима, важан су прилог изучавању интегралног планирања градова, будући да досадашње парцијално планирање даје све слабије резултате. Запажено је да се интегралним планирањем развоја градова они чврсто везују за кретање у окружењу, док се парцијалним планирањем аутономно третира развој града, уз слабе везе са окружењем. Циљ нових научних истраживања је да покажу у којој мери је интегрално планирање ефикасније од парцијалног.

Теорија планирања развоја градова је веома скромно развијена, што доказују многи и све већи проблеми и промашаји у развоју градова, како у развијеним тако и у мање развијеним земљама. Посебне методе за планирање развоја градова практично и не постоје и углавном се некритички преузимају из опште теорије планирања. У досадашњем планирању развоја градова углавном се припремају стратегијски (дугорочни) и оперативни (краткорочни) пла-нови, с тим што су њихове структуре хетерогене, јер нису теоријски утврђене. Домети такве теорије развоја градова су веома скромни и добрим делом не одговарају развојним захтевима градова у текућим турбулентним временима.

Ради превазилажења таквог стања у теорији планирања градова прво је извршена иденти-фикација метода за планирање, где је показано да постоје само две основне планске методе: парцијална и интегрална. Парцијална метода заснива се на претежно аутономном планирању развоја градских сегмената, који су слабо везивани за развојне токове окружења (државе и иностранства). Таква планска метода је све мање употребљива. Насупрот томе, захваљујући доприносима савремених научника, идентификована је нова, интегрална метода планирања развоја, према којој се респектују међусобне везе у развоју локалних сегмената и уважавају развојни захтеви ширег окружења. Требало би да је интегрална метода знатно ефикаснија од парцијалне, али то до сада није практично доказано.

Управо зато се појавила потреба да се изврши компарација парцијалног и интегралног планирања развоја градова. При томе су елементи парцијалног планирања теоријски позна-ти, па их није било потребно моделовати. Међутим, елементи интегралног планирања су само начелно теоријски обрађени. Зато су прво идентификовани принципи, у које спадају: интегрални, истраживачки, иновативни, пројектни и партнерски принцип. Иза тога су моде-ловане структуре интегралног стратегијског и оперативног планирања развоја градова. На крају је моделована потребна компетентност планера за израду таквих градских развојних планова. На тај начин је омогућено да се елементи интегралног и парцијалног планирања развоја градова пореде, па је закључено да у планирању развоја градова све предности има интегрални у односу на парцијални приступ.

Када је реч о унапређивању планирања развоја градова у Србији, анкетирани испитани-ци су се у већини изјаснили да за будуће планирање развоја њихових градова уместо пар-

52 53

цијалне, треба користити интегралну методу као знатно ефикаснију. У том контексту, истичу потребу да се у пуној мери уважавају пројектовани плански принципи и да се планирање повери планерима са адекватно подигнутим нивоом планске компетентности. То уједно указује на потребу да се планско образовање и усавршавање подигне на далеко виши ниво од досадашњег.

Сви ови предлози су у високој корелацији са раније моделованим интегралним плани-рањем развоја градова. С тим у вези, може се рећи да тако предложена унапређења пла-нирања развоја градова важе не само за Србију, већ и за све друге, а нарочито недовољно развијене земље. На тај начин је изведена завршна констатација, по којој је интегрално пла-нирање развоја градова знатно ефикасније од парцијалног планирања.

Како је интегрална метода планирања још у зачетку, свака теоријска поставка биће посеб-но значајна. Међутим, знатно више од теорије развоју ове области допринеће пракса, однос-но резултати које локалне самоуправе постигну у реализацији својих развојних планова. Зато је неопходно да се искуства размењују и локалне заједнице сарађују по овом питању, што ће се дугорочно одразити на напредак целе земље. Сврха овог приручника јесте да пружи допринос научној дисциплини, али још више да на терену усмери рад локалних управа. На основу података које корисници буду уносили у овај приручник може се креирати база пода-така и даље унапређивати ова област, а самим тим и локалне заједнице у Србији. Само одр-живи развој сеоских и градских средина обезбедиће боље животне услове и осигурати оста-нак младих у својој земљи. Ресурси постоје, кадар се увек може едуковати, потребно је само покренути иницијативу и започети планирање.

ЛИТЕРАТУРА

1. Ansoff, I. Donell, E., Implanting Strategic Managements, Prentice Hall, London 1990.2. Baye, M., Menagment Economics, Mc Graw Hill, New York, 2009.3. Басен, М., За обнову урбане социологије, www.komunikacija.org, 2013.4. Бојовић, Ј., Локални економски развој у Србији, НАЛЕД, Београд, 2012.5. Брзаковић, М., Јовановић, В., Раданов, П., Иновациони приступ ефикаснијем развоју градова, Научна конференција, МЕФ, Београд, 2014.6. Група аутора, Смернице за планирање стратегије локалног развоја, Лидер - иниција-тиве Србије, Београд, 2011.7. Котлер, М., Стратегијски менаџмент на делу, Дата статус, Београд, 2011.8. Fog, D., Team-Based strategic Planning, Amacow, New York, 2010.9. Хамел, Г., Будућност менаџмента, Asee box, Нови Сад, 2009.10. Hirt, S., Stanilov, K., Revisiting urban planning in the transitional countries, UN, New York, 2009.11. Јакић, Б., Брзаковић, М., Раданов, П., Компетентност планера развоја градова, Научна конференција, МЕФ, Београд, 2014.12. Јакић, Б., Брзаковић, М., Раданов, П., „Специфичности метода планирања локалног развоја“, Међународна научна конференција „Иновације у функцији привреде“, МЕФ, Београд, децембар, 2015.13. Јовановић, П. и други, Методе и технике пројектног менаџмента, Желнид, Београд, 2007.14. Јовановић, В., Каравидић, С., Раданов, П., Компарација метода планирања развоја градова, Научна конференција, МЕФ, Београд, 2014.15. Kerzner, H., Project Menagement, Wiley, New York, 2008.16. Котлер, М., Стратегијски менаџмент на делу, Дата статус, Београд, 2011.17. Маслов, А., Психологија у менаџменту, Asee box, Нови Сад, 2004.18. Модринић, З., Менаџерска компетентност, БМД МЕГА, Београд, 2006.19. Печујлић, М., Милић, В., Методологија друштвених наука, БМГ штампарија, Ужи-це, 2000.20. Раданов, П., Планирање развоја градова, Факултет за примењени менаџмент, еконо-мију и финансије, Београд, 2016.21. Раданов, П., Планирање и стратегија, Научни скуп, Перспективе економског развоја БиХ, Колеџ за индустријски и пословни менаџмент, Босанска Крупа, БиХ, 2010., Збор-ник радова, стр. 73-78.22. Раданов, П., Локална самоуправа и карактеристике локалне заједнице, XV Научни скуп, Регионални развој и демографски токови земаља југоисточне Европе, Универзи-тет у Нишу, Економски факултет у Нишу, Ниш, 2010., објављено у часопису „Економске теме“, стр. 529-542.23. Раданов, П., Природни монополи у контексту јавних предузећа, лист Савеза енерге-тичара - „Енергија“, број 3, година XII, 2010, часопис „Енергија“ - (економија, екологија), стр. 343-352.24. Раданов, П., Реструктурирање ЈКП Водовод и канализација Панчево, 31. Струч-но-научни скуп са међународним учешћем, „Водовод и канализација 10“, Дивчибаре,

54 55

2010. У организацији Савеза инжењера и техничара Србије, Зборник радова, стр 157-162.25. Раданов, П., Ефикасност и правичност, (Економија јавног сектора), „Пословна политика“, Београд, број 5-6, 2010. стр 20-23.26. Раданов, П., Процес реинжењеринга, часопис „Пословна политика“, Београд, број 1-2, 2011. стр 63-66.27. Раданов, П., Систематизовање интегралног планирања развоја градова, Међуна-родна научна конференција „Иновације у функцији привреде“, МЕФ, Београд, 2015.28. Раданов, П., Методе планирања локалног развоја, часопис „Пословна економија“, Едуконс Универзитет, Сремска Каменица, 2016.29. Раданов, П., Степен информисаности становника Јужног Баната о загађењу животне средине, часопис „Техника“ - Квалитет ИМС стандардизација и метрологија, 3. Београд, 2016.30. Радовановић, Т., Радовановић, М., Раданов, П., Пројекат едукације из локалног раз-воја, Вертик, Панчево, 2016.31. Радовановић, Т., и др., Управљање локалним развојем, Висока школа струковних сту-дија за економију и управу, Београд, 2015.32. UN Habitat, Planning Sustainable cities, UN, New York, 2009.

Реч аутора

Овај пројекат сам припремио као научни радник који је докторирао из области локалног развоја и као неко ко има велико лидерско искуство у извршној власти, с обзиром да сам био градоначелник града Панчева и координатор Тима за израду и имплементацију пројек-та „Стратегија развоја града Панчева 2014-2020. године“. Истовремено, аутор сам десетак оригиналних научних радова из области локалног развоја, научне монографије „Планирање развоја градова“ и књиге „Пројекат едукације из локалног развоја“.

Приручник је опремљен на основу истражене чињенице по којој је, услед неповољног наслеђа, локални (општински и градски) развој у Србији веома запуштен, па као такав успо-рава економски развој Републике Србије и одлаже њен пријем у Европску унију. Пројекат је сачињен на основу научно засноване теорије локалног развоја, уз уважавање специфично-сти наше земље, као и програма све фреквентнијих текућих едукација из локалног развоја у већини држава Европске уније.

Пројекат који је подељен на теоријски и апликативни сегмент, са пратећим писаним изво-рима, има за циљ да утиче као инструктивна едукација на водеће функционере у локалним самоуправама. Кроз овакву едукацију, функционери постају компетентни носиоци конкрет-ног локалног развоја, у смислу планирања, припреме, имплементације и евалуације, однос-но успешни пројектанти локалног развоја. На тај начин, уопштено гледано, развој локалних самоуправа у Србији биће економски и друштвено значајно ефикаснији, што ће директно утицати на даљи развој Републике Србије и њено ефикасније укључивање у чланство Европ-ске уније.

Павле РадановПанчево, 2016.

56 57

Регистар појмова

Анкета - техника прикупљања података и обавештења која се примењује у друштвеним наукама. Спроводи се тако што већи број испитаника (који чине узорак) одговара на питања у вези са строго одређеним проблемом или појавом.

Валоризација - одређивање вредности, процена.

Глобализација - појам који се користи за описивање промена у друштвима, светској еко-номији и култури, које доводе до пораста међународне размене људи, идеја, размене у трго-вини и култури. Често се посматра са становишта економије и тада се у први план ставља њен учинак на либерализацију трговине, односно развој слободне трговине.

Ефикасност - описује у којој мери су ресурси (нпр. време, напор или трошак) добро коришћени за постављени задатак или сврху. Ефикасност је мерљива, квантитативно одређује однос излаза у односу на улаз. Често се приказује процентуално, у односу на идеални случај у којем је ефикасност 100%.

Интеграција - састављање, спајање, сједињавање. У теорији и пракси економике, инте-грација данас најчешће служи за означавање нових видова сједињавања у привреди - у националним, регионалним и међународним разменама. Интеграција означава разне проце-се интернационализације производних снага и привредних делатности уопште.

Индикатор (друштвене науке) - састоји се од података. На основу индикатора могу да се врше оцењивања, класификације, процењивања и предвиђања. Неки од индикатора су бруто друштвени производ, стопа незапослености, природни прираштај и сл. Комбинацијом индикатора добијају се још сложенији показатељи који се називају индекси (нпр. индекс раз-воја, индекс сиромаштва, индекс напретка, и сл.).

Локална заједница - појам који укључује одређену територијалну целину, у којој грађа-ни, посредством властитих и заједничких ресурса, задовољавају највећи део својих животних потреба и решавају своје животне проблеме. Укључује одговарајуће институције и мрежу институција, које у спрези са становништвом чине мање или више чврсту и трајну везу међу-собних односа. На основу солидарности и узајамности могу се развити специфични начини живота који локалној заједници дају посебне квалитете. Као негативна последица може се јавити изолованост и затвореност неких локалних заједница.

Методологија - грана логике која проучава и развија логичке оквире научног сазнања, проучава метод, развија његова логичка начела, настоји да систематизује и оцени истражи-вачко искуство једне науке. Њена примарна функција је у логичко-епистемолошкој критици читаве научно-истраживачке праксе. Она испитује и технику истраживања. Методологији је неопходна и критичка анализа и уопштавање техничких искустава. Логичка сазнања су темељ методологије, али у њу поред логичких улазе и технички и хеуристички елементи.

Научно истраживање - систематско, планско и објективно испитивање неког проблема према одређеним методолошким правилима, чија је сврха да се пружи поуздан и прецизан одговор на унапред постављено питање. Свако научно истраживање има више логично пове-заних фаза. Истраживање започиње формулацијом проблема и циља истраживања, дефини-сањем основних варијабли, хипотеза, избора узорка, метода и техника истраживања. Крајњи резултат научног истраживања је писани научни рад, чланак или монографија, у којем се на прегледан, обухватан, концизан и прецизан начин саопштавају резултати истраживања и дају објашњења истраживане појаве.

Планирање (као процес) - менаџерска функција којом се одређују циљеви текућег пословања и развоја организације, предвиђање и дефинисање будућих задатака и услова у којима ти задаци треба да се извршавају а циљеви остварују. Представља основу за обављање других менаџерских активности - обављање активности организовања, вођења и контроле.

Привредни развој - сложен економски ток којим се једна земља постепено ослобађа економске неразвијености и сиромаштва достижући више развојне нивое. Привредни развој чине: привредни раст и промене у саставу привреде.

Пројекат - процес састављен из низа активности дефинисаних почетком и крајем, укључујући људске, финансијске и друге ресурсе, који испуњавају одређене услове. Свака од планираних активности унутар једног пројекта има за циљ задовољење укупних потреба клијента.

Стратешко планирање - особина креативног предвиђања проблема и проналажења решења за проблеме који се могу појавити на путу до остварења неког стратешког циља. При стратешком планирању потребно је добро познавати окружење и везе с окружењем.

58 59

О аутору

Др Павле Раданов је доцент за ужу научну област Производно-услужни менаџмент на Факултету за примењени менаџмент, економију и финансије у Београду Универзитета Прив-редна академија у Новом Саду. Након академског звања дипломирани економиста-мастер, Раданов је докторирао из области локалног развоја, одбранивши докторску дисертацију под насловом „Интегрално планирање развоја градова“ и стекао научни степен доктора наука у области менаџмент и бизнис. До сада је објавио преко 30 оригиналних стручних и научних радова.

Од јуна 2013. до јуна 2015. године вршио је функцију градоначелника града Панчева, настојећи да својим знањем и радом допринесе локалној и широј заједници. Кроз образо-вање и рад стекао је велико научно, али и лидерско искуство у извршној власти. Био је коор-динатор Тима за израду и имплементацију пројекта „Стратегија развоја града Панчева 2014-2020. године“.

Библиографија аутора:

Оригинални научни радови:Плaнирaњe и стрaтeгиja, Нaучни скуп, Пeрспeктивe eкoнoмскoг рaзвoja БиХ, Кoлeџ зa

индустриjски и пoслoвни мeнaџмeнт, Бoсaнскa Крупa, БиХ, 2010.

Лoкaлнa сaмoупрaвa и кaрaктeристикe лoкaлнe зajeдницe, XV Нaучни скуп, „Рeгиoнaлни рaзвoj и дeмoгрaфски тoкoви зeмaљa jугoистoчнe Eврoпe“, часопис „Економске теме“, Eкoнoмски фaкултeт у Нишу, Ниш, 2010.

Прирoдни мoнoпoли у кoнтeксту jaвних прeдузeћa, лист Савеза енергетичара - „Енер-гија“, број 3, Београд, 2010.

Рeструктурирaњe JКП Вoдoвoд и кaнaлизaциja Пaнчeвo, 31. Стручнo-нaучни скуп сa мeђунaрoдним учeшћeм, „Вoдoвoд и кaнaлизaциja 10“, Дивчибaрe, 2010. У oргaнизaциjи Сaвeзa инжeњeрa и тeхничaрa Србиje, Збoрник рaдoвa, Београд, 2010.

Компарација метода за планирање развоја градова, Међународна научна конферен-ција „Примењени менаџмент, економија и финансије у функцији одрживог развоја“, МЕФ, Београд, 2014.

Компетентност планера развоја градова, Међународна научна конференција „Инова-ције у функцији привреде“, МЕФ, Београд, 2014.

Иновативни приступ ефикаснијем рaзвоју градова, Међународна научна конферен-ција „Иновације у функцији привреде“, МЕФ, Београд, 2014.

Специфичности метода планирања локалног развоја, Међународна научна конфе-ренција „Иновације у функцији привреде“, МЕФ, Београд, 2015.

Систематизовање интегралног планирања развоја градова, Међународна научна конференција „Иновације у функцији привреде“, МЕФ, Београд, 2015.

Методе планирања локалног развоја, часопис „Пословна економија“, Едуконс Уни-верзитет, Сремска Каменица, 2016.

Научна монографија:Планирање развоја градова, Факултет за примењени менаџмент, економију и финан-

сије, Београд, 2016.

Књига:Пројекат едукације из локалног развоја, ВЕРТИК, Панчево, 2016.

60 61

CIP - Каталогизација у публикацији -Народна библиотека Србије, Београд

005:51:352.071005.51:711.27

РАДАНОВ, Павле, 1973-Приручник за израду стратегије локалног развоја / Павле Раданов. -Београд: Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије

Универзитета Привредна академија Нови Сад, 2016 (Београд: И. О. С.). - 62 стр.; 24 cm

Ауторова слика. - Тираж 500. - О аутору: стр. 58-59. - Библиографија: стр.53-54. - Регистар.

ISBN 978-86-84531-26-3

a) Локалне заједнице - Развој - Стратешко планирање b) Градови - Развој- Стратешко планирање

COBISS.SR-ID 224567820

62

Павле Раданов

ПРИРУЧНИК ЗА ИЗРАДУ СТРАТЕГИЈЕ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА

Издавач

Факултет за примењени менаџмент, економију и финансије

Универзитет Привредна академија Нови Сад

Београд, Немањина 4

www.mef.edu.rs

Рецензенти

Проф. др Миодраг Брзаковић

Проф. др Срђан Новаковић

Доц. др Татјана Јановац

Лектура и коректура

Бранка Тарбук Топић

Графички дизајн

Марина Миловановић

Штампа

И.О.С.

Београд, Беочинска 11

Тираж

500 примерака

Београд, 2016

Business

Dr Pavle Radanov - Priručnik za izradu strategije lokalnog razvoja