1

30. јануар 2015.

Za zaposlene u firmama u privatizaciji otpremnina 200 evra godišnje;(str.2) Ministarstvo: Rad Inţenjerske komore nezakonit;(str.2) Potpisan kolektivni ugovor za zaposlene u socijalnoj zaštiti;(str.3) U februaru izveštaj Fiskalnog saveta o projektima koji kasne;(str.4) Štrajk prosvetnih radnika na Kosovu;(str.5) Srpski tajkuni gazde najvećih gubitaša; (str.6) Zaposleni u pravosuĎu najavljuju štrajk;(str.7) Vučić: Očekujem dogovor sa Esmarkom;(str.7) Vulin: Drţava i sindikati našli zajednički jezik;(str.8) Rajić: Samo 1.700 firmi ima stabilan izvoz;(str.9) SAD ILI NIKAD Pakleni pregovori "Esmarka" i Vlade oko Ţelezare;(str.10) U februaru izveštaj Fiskalnog saveta o projektima koji kasne;(str.11) Za zaposlene u firmama u privatizaciji otpremnina 200 evra godišnje;(str.12) Сутра потпис на ПКУ, наставља се штрајк;(str.13) Влада усвојила Програм за решавање вишка запослених;(str.14) Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti trebalo bi da bude potpisan danas Sindikati i ministar SrĎan Verbić „oči u oči“;(str.15) PravosuĎe moţda opet u štrajku? ;(str.16) Uskoro efikasnije funkcionisanje firmi i bolji kvalitet usluga, najavio gradonačelnik Mali: UsklaĎivanje visine plata u pojedinim preduzećima;(str.17) Potpisani kolektivni ugovori za 20 javnih preduzeća »;(str.18) Potpisani kolektivni ugovori za 20 javnih preduzeća u skupštini Beograda;(str.19) Zaposleni u pravosuĎu najavljuju štrajk;(str.20)

ПРЕС КЛИПИНГ

2

Za zaposlene u firmama u privatizaciji otpremnina 200 evra godišnje

Beta

Vlada Srbije usvojila je Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. na osnovu kojeg će im biti isplaćena otpremnina od 200 evra po godini staţa, objavljeno je u Sluţbenom glasniku.

Prema odluci Vlade koja je objavljena u Sluţbenom glasniku, radnici mogu da biraju izmedju tri opcije, a ukupna visina otpremnine ne moţe biti veća od 8.000 evra. Radnici mogu da dobiju 200 evra po godini radnog staţa, ili otpremninu obračunatu na način utvrdjen Zakonom o radu s tim da visina sredstava po godini staţa ne moţe biti veća od 500 evra, a treća mogućnost je otpremnina od šest prosečnih zarada u Srbiji. Program rešavanja pitanja viška zaposlenih odnosi se na preduzeća u privatizaciji za koje je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, uključujući i 188 preduzeća u kojima će privatizacija biti okončana kroz stečaj. Novac za realizaciju programa obezbeĎen je u budţetu Srbije. Odluka Vlade o Programu za rešavanje viška zaposlenih u postpku privatizacije za 2015. godinu stupila je na snagu danom objavljivanja u Sluţbenom glasniku, odnosno 28. januara.

Ministarstvo: Rad Inţenjerske komore nezakonit

Tanjug

Ministarstvo graĎevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upozorilo je danas Inţenjersku komoru Srbije da je njen rad nezakonit i pozvalo tu organizaciju da u najkraćem roku uskladi opšte akte sa Zakonom o planiranju i izgradnji i dobije neophodne saglasnosti Ministarstva.

"UsklaĎivanje rada Komore sa zakonom posebno je vaţno zbog toga što delovanjem van pravnog okvira, Komora usporava oporavak domaće graĎevinske industrije, u čijem interesu bi, kao strukovna organizacija, trebalo da deluje", navodi se u saopštenju. U pismu koje je Ministarstvo uputilo Inţenjerskoj komori navodi se da Statut i svi opšti akti Inţenjerske komore Srbije nisu usaglašeni sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, kao ni sa kasnijim izmenama i dopunama ovog zakona (iz 2011, 2012. i 2014. godine). Samim tim, kako je ukazano, odluke donete na osnovu takvih neusaglašenih akata ništavne su i ne proizvode pravno dejstvo. "Ministarstvo nikada nije dalo saglasnost na najveći broj opštih akata Inţenjerske komore Srbije, niti je Komora dostavila na saglasnost Ministarstvu poslovnike o radu svojih organa. S obzirom na

3

to, sazivanje sednica, utvrĎivanje kvoruma, postupak i način odlučivanja, kao i odluke koje se donose na sednicama organa Komore, nelegalne su i pravno ništave", ističe Ministarstvo. Inţenjerska komora, kako preciziraju, osnovana je prema Zakonu o planiranju i izgradnji, ima oko 26.000 članova, a do sada je izdala više od 46.000 licenci na osnovu kojih inţenjeri izraĎuju planove i projekte i učestvuju u izgradnji svih objekata u Srbiji. Posebno je alarmantan podatak da je Inţenjerska komora Srbije od svog osnivanja 2003. godine oduzela svega desetak licenci, a da, kako kaţu u Ministarstvu, za to vreme realizacija velikog broja projekata kasni upravo zbog lošeg projektovanja, što svedoči o nezainteresovanosti Komore za posao koji im je zakonom poveren. "Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, značajno su skraćene procedure za izdavanje gradjevinskih dozvola i proširena ovlašćenja inţenjera i Inţenjerske komore Srbije, zbog čega je njen zakonit i efikasan rad od velikog značaja za primenu zakona i oţivljavanje gradjevinske industrije", navodi se u saopštenju. Uz tekuće infrastrukturne projekte vredne oko četiri milijarde evra, u Ministarsvtu kaţu da slede i novi, kao što je modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, a Srbija ima vrhunske inţenjere sposobne da odgovore ovim izazovima. "Ministarstvo neće dozvoliti da se njihovo znanje dovodi u pitanje zbog neadekvatnog rada poslovodstva Inţenjerske komore Srbije, i poziva rukovodstvo Komore da ne bude smetnja reformama u ovom sektoru i efikasnoj realizaciji projekata", poručeno je iz Ministarstva.

Potpisan kolektivni ugovor za zaposlene u socijalnoj zaštiti

Tanjug

Ministar za rad Aleksandar Vulin i predstavnici Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti i Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti potpisali su danas Poseban kolektivni ugovor kojim se ureĎuju prava i obaveze zaposlenih u toj oblasti.

Vulin je nakon potpisivanja rekao da su pregovori trajali dva meseca i da je ugovor potpisan na obostrano zadovoljstvo jer će doprineti većim pravima zaposlenih, ali i biti u skladu sa merama budţetske discipline.

Vulin je podsetio da zaposleni u socijalnoj zaštiti opsluţuju oko 700.000 korisnika ne računajući penzionere i nezaposlene i šta god napisali u kolektivnom ugovoru njihov rad neće moći da bude dovoljno plaćen budući da im je opis posla takav da se bave najugroţenijim grupama stanovništva. - Mi nismo suprotstavljene strane. Ne postoji ministarstvo koje je protiv sindikata niti postoji sindikat koji je protiv ministarstva. Mi radimo istu stvar. Naš posao je da rad ljudi koji rade u

4

institucijama socijalne zaštite bude vrednovan, da budu cenjeni za to što rade, da budu zaštićeni i da imaju mogućnost da vode računa o ljudima kojima je pomoć potrebna - rekao je Vulin. Ministar je rekao da je ponosan što je ovaj kolektivni ugovor potpisan podsetivši da od ljudi koji rade u oblasti socijalne zaštite zavisi sudbina brojnih porodica. - Mi smo smanjili vaše plate ali nismo smanjili nijednu nadoknadu našim korisnicima. Vi ste se za to borili. Više ste se borili za to da ne budu smanjene nadoknade našim korisnicima, nego da ne budu smanjene vaše plate. Vlada je to podrţala - istakao je Vulin. On je rekao da je Vlada Srbije pokazala razumevanje kada je u pitanju socijalna zaštita, jer ova vlada jeste socijalno odgovorna i brine o svojim korisnicima. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je da je vrlo zadovoljan potpisanim ugovorom imajući u vidu da je poslednji put u ovoj oblasti kolektivni ugovor potpisan još 2002. godine, a u meĎuvremenu je dva puta donošen Zakon o radu. On je rekao da će novi kolektivni ugovor doneti veća prava za zaposlene u toj oblasti. Savić je naveo podatak da u socijalnoj zaštiti radi oko 10.000 ljudi i da su najviše zadovoljni time kako je u kolektivnom ugovoru rešeno pitanje otpremnina, jubilarnih nagrada, skraćenog radnog vremena, godišnjih odmora... Predsednik Sindikata socijalne zaštite Milenko Čurović istakao je da će ovim ugovorom po prvi put zaposleni u socijalnoj zastiti imati ravnopravan status u odnosu na zaposlene u srodnim delatnostima. On je rekao da je taj sindikat zahvalan ministru i predstavnicima vlade što su na pravi način pristupili ovom poslu i imali razumevanja za specifičnost ove profesije.

U februaru izveštaj Fiskalnog saveta o projektima koji kasne

Tanjug

Fiskalni savet će u toku februara predstaviti javnosti izveštaj o projektima sa čijom realizacijom se kasni, potvrĎeno je u toj instituciji, u kojoj, medjutim, nisu ţeleli da preciziraju koje sve oblasti će izveštaj obuhvatiti.

Na drugoj strani, Drţavna revizorska institucija je nedavno obelodanila svoj izveštaj u kojem je ustanovljeno da je u 2013. godini za nepovučene kredite iz budţeta plaćeno 537 miliona dinara, a da su direktni korisnici kredita morali da plate 369 miliona dinara. Razlog je u svim slučajevima taj što krediti koji su bili odobreni nisu uzeti i korišćeni u skladu sa dinamikom koja je odredjena ugovorima o zaduţivanju.

5

Ekonomista Ljubomir Madţar objašnjava da problemi koje u svojim izveštajima predočavaju ove dve institucije ukazuju da je drţava time "ostvarila dvostruka šteta".

Za razliku od Fiskalnog saveta, koji će se baviti projektima koji kasne, DRI je saopštio štetu koja je, kako ovaj ekonomista objašnjava, nastala kao posledica "nedostatka projekata" za koje je potrebno mnogo ekspertize i dobrih stručnjaka koje, tvrdi, Srbija nema. - To je dvostruka šteta. Sa jedne strane nema infrastrukturnih projekata, a sa druge strane stoje neiskorišćeni novci na koje pritom plaćamo penale zato što nismo uspeli da ih povučemo - kategoričan je Madţar. U situaciju da svi ključni infrastrukturni projekti kasne došlo se, smatra Madţar, zato što su javne investicije u Srbiji već godinama najveća ţrtva štednje. Još letos je ministarka Zorana Mihajlović upozorila javnost da osim mosta Zemun Borča, svi projekti izgradnje putne infrastrukture u Srbiji kasne. - Gotovo da nema projekta u Srbiji koji ne beleţi kašnjenje. Negde je to delom opravdano ali u većini slučajeva nije - rekla je Mihajlović tom prilikom.

Štrajk prosvetnih radnika na Kosovu

Beta

Prosvetni radnici na Kosovu počeće danas štrajk u osnovnim i srednjim školama nezadovoljni zbog toga što se ne primenjuje kolektivni ugovor.

Predsednik Sindikata radnika obrazovanja, nauke i tehnologije Rahman Jašaraj je pozvao roditelje da danas ne šalju decu u škole. - Štrajk će biti jednodnevan, iako ima zahteva da se ide na još rigorozniji način ispoljavanja sindikalnog nezadovoljstva - rekao je Jašaraj i zatraţio razumevanje roditelja. Štrajk će, prema njemu, trajati od 8 do 12 časova. Jašaraj je dodao da zahtevi sindikata ostaju isti - dva evra za svaki radni dan na ime ishrane, 0,5 odsto plate za svaku godinu radnog staţa, pokrivanje 70 odsto troškova putovanja prosvetnih radnika kao i isplata tri lična dohotka radnicima koji odlaze u penziju. Iako u protestima upozorenja koji su ranije odrţani oko 20 odsto škola nije učetvovalo, Jašaraj je ocenio da će sada odziv biti stopostotni. Iz današnjeg štajka su izuzeti zaposleni u predškolskim ustanovama.

6

Srpski tajkuni gazde najvećih gubitaša D. I. K.

Čak sto preduzeća u našoj zemlji ima blokirane račune zbog dugovanja većih od 117 milijardi dinara. Na listi firme Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića, Ţeljka Ţunića, Dragana Đurića...

STO srpskih firmi trenutno ima blokirane račune, zbog duga od čak 117,3 milijarde dinara, što je gotovo milijardu evra! MeĎu njima je i 40 preduzeća koja pojedinačno duguju više od milijardu dinara. Na listi najvećih duţnika su firme poznatih srpskih bisnismena - Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića, Ţeljka Ţunića, Dragana Đurića, Mila Đuraškovića...

Milijardu evra je samo deo njihovog duga i to onaj koji je dospeo za naplatu, na šta treba dodati i kamatu. Ubedljivo najveći dug imaju preduzeća Miroslava Bogićevića, vlasnika "Farmakoma", koja su u blokadi "teškoj" 13 milijardi dinara, pokazuju podaci odeljenja prinudne naplate Narodne banke Srbije, sa stanjem na dan 31. decembar 2014.

Ovu "crnu listu" predvode upravo dve Bogićevićeve firme: somborska "Fabrika akumulatora" sa dugom od 4,4 milijarde dinara, i "Mlekara Šabac" sa 3,6 milijardi dinara. Svi računi obe ove firme blokirani su, bez prekida, ukupno 624 dana. Više od milijardu dospelog duga imaju i "Zajača" iz Loznice i Rudnik "Lece", takoĎe u njegovom vlasništvu. Na spisku duţnika u blokadi nema matičnog preduzeća "Farmakom", s obzirom na to da je u stečaju od septembra prošle godine, pa je time zaštićeno od prinudne naplate.

GODINEKADA bi se dani blokade ovih sto najvećih duţnika "nanizali" jedan na drugi, dobio bi se rezultat od 88 godina neprekidne blokade! Stotinu firmi, zbog duga od 117,3 milijarde dinara, u blokadi su ukupno 32.472 dana.

Bogićevićevim firmama "za petama" su, po iznosu duga, novosadska Agencija za krizni menadţment (3,25 milijardi), "Finam skin" iz Beograda (tri milijarde), potom "Agroţiv" iz Ţitišta (2,8 milijardi dinara)...

Na listi je i preduzeće Gorana Perčevića, "Interkomerc agrar" sa 680 miliona dinara blokade. Uz to, firma "Lavera", koja se takoĎe povezuje sa ovim biznismenom, u blokadi je 1,18 milijardi dinara.

7

Računi "Nibens" korporacije, u vlasništvu Mila Đuraškovića, blokirani su zbog duga od 2,56 milijardi, dok "Mera invest", koja se preko kiparskog vlasnika povezuje sa Markom Miškovićem, ne moţe da raspolaţe novcem sa svojih računa zbog dospelog duga od 802 miliona dinara. Tu su i preduzeća Ţeljka Ţunića: "Beohemija-inhem", koja je blokirana zbog dospelog duga od 2,36 milijardi, "Dalija" sa blokadom od 2,48 milijardi. I "Zekstra" firma Dragana Đurića, u blokadi je od 1,82 milijarde dinara.

Zaposleni u pravosuĎu najavljuju štrajk

Sindikati zaposlenih u pravosuĎu i drţavnoj upravi stupiće u štrajk ukoliko Vlada ne preduzme mere na osnovu kojih će teret krize u kojoj se nalazi drţava biti preraspodeljen jednako na sve korisnike budţeta, izjavila je danas predsednica Sindikata pravosuda Srbije Sladanka Milošević.

Ona je u izjavi Tanjugu rekla da, iako se u petak nastavljaju pregovori za potpisivanje kolektivnog ugovora, sindikat ne veruje da će doći do dogovora jer su prethodna dva sastanka prošla bez pomaka. Miloševićeva je ukazala da nije sigurna u iskrenost Vlade kada je u pitanju preraspodela krize i da zaposleni u pravosuĎu trenutno nemaju ni osnovni kancelarijski materijal za rad. "Mi se radujemo se što su advokati počeli da rade, ali mi ne moţemo da radimo jer nemamo papir i toner". Prema njenim rečima, zaposleni u pravosuĎu ne ţele mrvice i da se na njima štedi, dok drugi zaposleni u pojedinim javnim preduzećima dobijaju stotine hiljada dinara za godišnjicu rada. TakoĎe je postavila pitanje zašto zaposleni u pravosuĎu nemaju isti tretman kao i EPS ako im je poslodavac isti - Vlada Srbije.

Vučić: Očekujem dogovor sa Esmarkom Tanjug

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je večeras da će razgovori sa predstavnicima kompanije Esmark o kupovini smederevske Ţelezare biti nastavljeni početkom sledeće sedmice

BEČ - Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je večeras da će razgovori sa predstavnicima kompanije Esmark o kupovini smederevske Ţelezare biti nastavljeni početkom sledeće sedmice, te da očekuje da u narednih desetak dana bude postignut konačan dogovor.

"Verujem da, ne samo svi graĎani Smedereva i 5.000 zaposlenih, već cela Srbija to iščekuje, jer bi to bio vaţan korak napred. Mislim da smo napravili pomak i značajan korak napred u odnosu na tešku, gotovo bezizlaznu situaciju, u kojoj smo se našli pre nekoliko dana", rekao je Vučić novinarima u Beču gde boravi u jednodnevnoj poseti.

Razgovori će se, kako je rekao, nastaviti narednih dana, a rukovodstva Srbije i kompanije Esmark će nastaviti razgovore u ponedeljak noć ili u utorak ujutru, po njegovom povratku iz Švedske.

8

"Očekujem da u narednih 10, 12 dana završimo sve. Mi smo već poslali pisma i dopis Briselu da očekujemo da nam uvaţe jedno kratko produţenje i mislim da u narednim danima treba očekivati kraj", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, to je od velikog značaja za Srbiju.

Premijer je dodao da kod nas obično postoji ta fama kako nešto dajemo nekome i da će neko da nas iskoristi i objasnio da nema šta da iskoristi, jer drţava plaća Ţelezaru 10 do 15 miliona dolara mesečno.

Kako je rekao, mi traţimo garancije da bi ljudi ostali na svom poslu, bili zaposleni, traţimo garancije da se ne potroši sva naša sirovina koju imamo...

Vučić je rekao da ako bi dobili nekakve korporativne garancije u visini od nekoliko miliona ili desetina miliona evra, onda bi značilo da oni ulaze u taj posao da povećaju proizvodnju, da radi i druga visoka peć i da to bude najveća proizvodnja.

Vulin: Drţava i sindikati našli zajednički jezik Tanjug

Potpisivanje kolektivnih ugovora za većinu zaposlenih u socijalnoj zaštiti znači da su drţava i sindikati našli zajednički jezik, ocenio je večeras ministar za rad Aleksandar Vulin

BEOGRAD - Potpisivanje kolektivnih ugovora za većinu zaposlenih u socijalnoj zaštiti znači da su drţava i sindikati našli zajednički jezik, ocenio je večeras ministar za rad Aleksandar Vulin.

Vulin je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je najveći broj zaposlenih u socijalnoj zaštiti sklopio kolektivni ugovor, što znači da su drţava i sindikati našli zajednički jezik i poručio da je poslodavac duţan da donese pravilnik, a ako se to ne dogodi, onda se direktno primenjuju odredbe Zakona o radu.

"Zakon o radu je minimum što se tiče prava radnika, a pravilnik i kolektivni ugovor daju veća prava samom radniku", objašnjava ministar za rad i dodaje da drţava ne moţe nekome da naredi da sklopi kolektivni ugovor, ali da je uradila sve što je bilo u njenoj moći.

"Ne moţete da naredite. Molio sam, pisao, predlagali smo, ohrabrivali... ali da naredite nekom ako neće - to ne moţe", istakao je Vulin.

Komentarišući tvrdnje pojedinih sindikata da se u mnogim slučajevima pregovori fingiraju kako ne bi došlo do dogovora poslodavaca i sindikata, ministar za rad navodi da je to tvrdio samo jedan sindikat.

"Ako pogledate koji broj je zaštićen kolektivnim ugovorom, većina je zaštićena. Drţava je dala sve od sebe. Ne moţete naterati privatnog poslodavca da zaključi kolektivni ugovor, kao što ne moţete naterati ni sindikate da pristanu na sve što od njega traţi poslodavac", navodi Vulin.

On je rekao i da će drţava nastaviti da vrši pritisak da se kolektivni ugovori sklope tamo gde nisu sklopljeni.

9

Pozvan da prokomentariše pobedu levičarske Sirize u Grčkoj, Vulin je rekao da zadovoljan, jer su to "njegovi prijatelji i politički i lično", ali, kada je reč o čuvenom programu vlade premijera Grčke Aleksisa Ciprasa "u 40 tačaka" i o tome šta bi u Srbiji moglo od toga da se primeni, on je naglasio da ne mora da znači da je za Srbiju dobro ono što je dobro za Grčku.

"Grčka je član Evropske unije. Ima ucenjivački kapacitet. Mi to nemamo. Da je Grčka vlada radila ovo što radi Vlada i premijer Vučić pre sedam i osam godina, ona ne bi dočekala da bude u ovoj poziciji", naglasio je Vulin.

On je rekao i da je Grčka prestala nekontrolisano da se zaduţuje kao što je prestala Srbija, ne bi dogurala do 270 milijardi evra duga.

"Mi smo plate smanjili za do deset procenata, penzije još manje, a najveći deo penzija nismo ni dotakli. U Grčkoj je sve smanjeno za 40 procenata, a povećane su komunalije", istakao je ministar za rad, ocenjujući da Srbija štiti one najugroţenije i one koji rade.

Rajić: Samo 1.700 firmi ima stabilan izvoz

Tanjug

Srpski izvoznici zabeleţili su pad izvoza od skoro 40 odsto u odnosu na 2008, tako da svega oko 1.700 srpskih kompanija ima stabilan plasman u izvozu, što je veoma malo ako se ima u vidu da u Srbiji posluje oko 370.000 pravnih lica, izjavio je večeras konsultant u okviru Mreţe Dragoljub Rajić.

U takvim uslovima domaćim kompanijama je, kako je predočio, veoma teško da opstanu, da odrţe poslovanje i nivo zaposlenosti, da ne doĎe do bankrota firmi. "Kriza je nametnula firmama da prošire bazu klijenata, da rade sa što više partnera, kako bi opstale u ovim teškim uslovima", naveo je Rajić.

Naglašavajući da zbog toga u Srbiji mora da se promeni privredni ambijenti i da te promene moraju da budu mnogo brţe, sagovornik Tanjuga je ukazao da u tom cilju mora da se promeni čitav niz zakona koji se odnose na privredu. Pojedini propisi, zbog toga što se ne radi na njihovoj promeni i prilagoĎavanju, koče poslovanje, nameću visoke troškove i birokratizuju rad firmi i to je ono što mora po krakom postupku da se menja, mnišljenja je Rajić. "Ne moţemo više čekati da proĎu godine, jer ekonomski pokazatelji govore da smo na dnu lestvice u regionu", poručio je on. Prema njegovim rečima, Srbija se danas takmiči sa Makedonijom i Albanijom po poslovnom

10

okruţenju, s tim što Makedonija ima bolje poslovno okruţenje nego Srbija, a to će ubrzo dati rezultate. Glavni zadatak Mreţe za poslovnu podršku, kako je najavio, biće što više poslovnog povezivanja meĎu kompanijama, što je izuzetno vaţno u vremenu krize, koja u Srbiji traje skoro šest godina.

SAD ILI NIKAD Pakleni pregovori "Esmarka" i Vlade oko Ţelezare

Svetomir Marjanović

Dogovora drţave i američkog „Esmarka“ o privatizaciji smederevske Ţelezare nema ni posle više od 20 sati razgovora u zgradi Vlade, saznaje “Blic”.

Kako saznajemo, danas će „Esmark“ i Vlada Srbije ili postići dogovor ili će se američka kompanija povući iz priče o kupovini Ţelezare. Sagovornik “Blica” iz Vlade Srbije kaţe da “još ima nade”, ali i upozorava da ne treba isključiti mogućnost da do dogovora ne doĎe. - Glavna tačka sporenja je zahtev Vlade „Esmarku“ da poloţi garancije, bilo lične ili kompanijske, da će proizvodnja čelika biti obezbeĎena na duţi period. Konkretno, Ţelezara ima sirovinu za proizvodnju čelika vrednu 90 miliona dolara i Vlada, poučena ranijim slučajem, traţi garancije da će kupac, pošto ova sirovina bude potrošena, nastaviti proizvodnju. Traţene garancije bi bile mnogo manje od vrednosti sirovine koja je dovoljna za šestomesečnu proizvodnju u punom kapacitetu. I tu je zapelo - otkriva sagovornik “Blica”.

Vučić: Očekujem dogovor Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je večeras da će razgovori sa predstavnicima kompanije Esmark o kupovini smederevske Ţelezare biti nastavljeni početkom sledeće sedmice, te da očekuje da u narednih desetak dana bude postignut konačan dogovor. "Verujem da, ne samo svi graĎani Smedereva i 5.000 zaposlenih, već cela Srbija to iščekuje, jer bi to bio vaţan korak napred. Mislim da smo napravili pomak i značajan korak napred u odnosu na tešku, gotovo bezizlaznu situaciju, u kojoj smo se našli pre nekoliko dana", rekao je Vučić u Beču, gde boravi u jednodnevnoj poseti. Razgovori će se nastaviti narednih dana, a rukovodstva Srbije i kompanije Esmark će nastaviti razgovore u ponedeljak noć ili u utorak ujutru, po njegovom povratku iz Švedske. "Očekujem da u narednih 10, 12 dana završimo sve. Mi smo već poslali pisma i dopis Briselu da očekujemo da nam uvaţe jedno kratko produţenje i mislim da u narednim danima treba očekivati kraj", rekao je Vučić. Premijer je dodao da kod nas obično postoji ta fama kako nešto dajemo nekome i da će neko da nas iskoristi i objasnio da nema šta da iskoristi, jer drţava plaća Ţelezaru 10 do 15 miliona dolara mesečno. Kako je rekao, mi traţimo garancije da bi ljudi ostali na svom poslu, bili zaposleni, traţimo

11

garancije da se ne potroši sva naša sirovina koju imamo... Vučić je rekao da ako bi dobili nekakve korporativne garancije u visini od nekoliko miliona ili desetina miliona evra, onda bi značilo da oni ulaze u taj posao da povećaju proizvodnju, da radi i druga visoka peć i da to bude najveća proizvodnja. (Tanjug)

Vlahović: Moţe i bez drţave Bivši ministar Aleksandar Vlahović kaţe da Ţelezara Smederevo moţe da radi bez pomoći drţave. - Vaţno je i da Ţelezara proširi asortiman za šta je neophodno ulaganje, ali to treba prepustiti investitoru. Zato je vaţno sve oko prodaje završiti što pre - rekao je Vlahović. Prvog dana pregovora, u utorak, pregovaralo se šest sati, dok su juče pregovori počeli oko 9 sati i trajali su do duboko u noć. Hodnici na drugom spratu zgrade Vlade, gde su se pregovori vodili, na momente su bili puni jer je i jedna i druga strana povremeno napuštala sastanak radi dodatnih konsultacija. Timove “Esmarka” i Vlade predvodili su Dţejms Bušar i ministri Ţeljko Sertić i Dušan Vujović, a pregovorima su se juče priključili premijer Aleksandar Vučić i ambasador SAD Majkl Kirbi. Njihovo prisustvo pokazalo je koliko je i jednoj i drugoj strani vaţno da doĎu do rešenja u obostranom interesu. Na naše pitanje koliko smo blizu dogovoru sa „Esmarkom“, naš sagovornik kaţe: Ako bismo govorili u procentima, onda su šanse da se postigne dogovor 50:50. Drţavi je stalo da dobije traţene garancije, kao što je i „Esmarku“ stalo da dobije što bolje uslove za svoja ulaganja. Ipak, verujem da je dogovor moguć - kaţe sagovornik “Blica” iz Vlade Srbije. „Esmark“ je jedini dao ponudu za 80,01 odsto kapitala Ţelezare i očekuje se da kupoprodajni ugovor bude potpisan do kraja januara.

U februaru izveštaj Fiskalnog saveta o projektima koji kasne

Tanjug

Fiskalni savet će u toku februara predstaviti javnosti izveštaj o projektima sa čijom realizacijom se kasni, potvrĎeno je u toj instituciji, u kojoj, medjutim, nisu ţeleli da preciziraju koje sve oblasti će

izveštaj obuhvatiti.

Na drugoj strani, Drţavna revizorska institucija je nedavno obelodanila svoj izveštaj u kojem je ustanovljeno da je u 2013. godini za nepovučene kredite iz budţeta plaćeno 537 miliona dinara, a da su direktni korisnici kredita morali da plate 369 miliona dinara. Razlog je u svim slučajevima taj što krediti koji su bili odobreni nisu uzeti i korišćeni u skladu sa dinamikom koja je odredjena ugovorima o zaduţivanju. Ekonomista Ljubomir Madţar objašnjava da problemi koje u svojim izveštajima predočavaju ove dve institucije ukazuju da je drţava time "ostvarila dvostruka šteta".

12

Za razliku od Fiskalnog saveta, koji će se baviti projektima koji kasne, DRI je saopštio štetu koja je, kako ovaj ekonomista objašnjava, nastala kao posledica "nedostatka projekata" za koje je potrebno mnogo ekspertize i dobrih stručnjaka koje, tvrdi, Srbija nema. - To je dvostruka šteta. Sa jedne strane nema infrastrukturnih projekata, a sa druge strane stoje neiskorišćeni novci na koje pritom plaćamo penale zato što nismo uspeli da ih povučemo - kategoričan je Madţar. U situaciju da svi ključni infrastrukturni projekti kasne došlo se, smatra Madţar, zato što su javne investicije u Srbiji već godinama najveća ţrtva štednje. Još letos je ministarka Zorana Mihajlović upozorila javnost da osim mosta Zemun Borča, svi projekti izgradnje putne infrastrukture u Srbiji kasne. - Gotovo da nema projekta u Srbiji koji ne beleţi kašnjenje. Negde je to delom opravdano ali u većini slučajeva nije - rekla je Mihajlović tom prilikom.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/530402/Potpisan-kolektivni-ugovor-za-zaposlene-u-socijalnoj-zastiti

Za zaposlene u firmama u privatizaciji otpremnina 200 evra godišnje

Beta

Vlada Srbije usvojila je Program za rešavanje viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015. na osnovu kojeg će im biti isplaćena otpremnina od 200 evra po godini staţa, objavljeno je u Sluţbenom glasniku.

Prema odluci Vlade koja je objavljena u Sluţbenom glasniku, radnici mogu da biraju izmedju tri opcije, a ukupna visina otpremnine ne moţe biti veća od 8.000 evra.

Radnici mogu da dobiju 200 evra po godini radnog staţa, ili otpremninu obračunatu na način utvrdjen Zakonom o radu s tim da visina sredstava po godini staţa ne moţe biti veća od 500 evra, a treća mogućnost je otpremnina od šest prosečnih zarada u Srbiji. Program rešavanja pitanja viška zaposlenih odnosi se na preduzeća u privatizaciji za koje je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, uključujući i 188 preduzeća u kojima će privatizacija biti okončana kroz stečaj. Novac za realizaciju programa obezbeĎen je u budţetu Srbije. Odluka Vlade o Programu za rešavanje viška zaposlenih u postpku privatizacije za 2015. godinu stupila je na snagu danom objavljivanja u Sluţbenom glasniku, odnosno 28. januara.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/530402/Potpisan-kolektivni-ugovor-za-zaposlene-u-socijalnoj-zastiti

13

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sutra-potpis-na-PKU-nastavlja-se-strajk.sr.html

Сутра потпис на ПКУ, наставља се штрајк

Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) је саопштила да је Влада Србије усвојила Посебан колективни уговор за основне и средње школе и домове ученика, као и да су репрезентативни синдикати позвани да сутра у подне потпишу тај документ. Синдикални лидери су рекли да ће доћи на потписивање ПКУ, али и да то не значи да ће да прекину штрајк који у школама траје већ три месеца.

По речима Драгана Матијевића, председника УСПРС, овим документом нису решене финансијске ставке и захтев да плате не буду смањене 10 одсто.

– Што се Уније синдиката просветних радника тиче, штрајк ће бити прекинут када буде постигнут и потписан споразум о захтевима синдиката, а у међувремену се настављају и преговори и штрајк – рекао је Матијевић и подсетио да су синдикати затражили да се у преговоре укључи и премијер Александар Вучић.

Синдикати тврде да су анализом података о буџетским средствима утврдили да би могао да се нађе простор за уштеду и прерасподелу већ постојећег новца, што не значи да би наставницима могло да се врати свих 10 одсто, али би свакако помогло да се врати део средстава.

Зато ће бити предложено да се формира радна група која би се бавила овим проблемом, а то би требало да буде и тема разговора са премијером Вучићем.

С. Г.

Влада усвојила Програм за решавање вишка запослених

БЕОГРАД – Влада Србије усвојила је Програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015. годину на основу којег ће им бити исплаћена отпремнина од 200 евра по години стажа, објављено је у „Службеном гласнику”.

Програм се односи на предузећа за које је Агенција за приватизацију објавила јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, укључујући и 188 предузећа у којима ће приватизација бити окончана кроз стечај.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sutra-potpis-na-PKU-nastavlja-se-strajk.sr.html

14

Предузећа која се приватизују су дужна да сагледају финансијско стање, као и перспективе даљег развоја на основу програма консолидације и да формирају тим за спровођење поступка утврђивања вишка запослених.

Тим је дужан да утврди правну и економску основаност вишка запослених, да о покретању тог поступка обавести Националну службу за запошљавање, утврди број потребних радника и укупан вишак запослених, као основ за утврђивање нове организације и систематизације послова, уз обавезу да води рачуна да предузеће може да обавља своју делатност и након реализације Програма.

Дужан је и да спроведе анкету међу запосленима о спремности за прихватање опција за решавање социјално-економског положаја, пре и након престанка радног односа, донесу предлог Програма и да га доставе репрезентативним синдикатима и Националној служби за запошљавање.

Након што размотре предлоге Националне службе запошљавања и мишљење синдиката, Програм достављају министарству надлежном за послове запошљавања

У року од 30 дана од дана преноса средстава по одобреном Програму, извршиће се исплата отпремнина и о томе извештај ће бити достављен Министарству за рад и запошљавање.

Радницима који су утврђени као вишак у 2015. години престаје радни однос када се добровољно определе за једну од три опције.

Прва је отпремнина у висини од 200 евра по години стажа, у динарској противредности по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запоселних, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра.

Друга опција је отпремнина обрачуната на начин утврђен Законом о раду с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра, а висина средстава по години стажа код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца.

Трећа је отпремнина у износу од шест просечних зарада по запосленом према последњим подацима Републичког завода за статистику за запослене који имају више од 15 година стажа.

Запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца.

Право на новчану накнаду могу остварити она лица чија је укупна висина исплаћене отпремнине мања или иста од висине отпремнине утврђене у складу са Законом о раду.

Изузетно, за предузећа над којима треба бити покренут стечај могу се обезбедити средства за исплату отпремнине при одласку у пензију, за запослене који испуњавају један од услова за њено остваривање. Средства за ове намене могу се обезбедити у буџету Србије у висини две просечне зараде по запосленом, а према последњим подацима Републичког завода за статистику.

За реализацију Програма користе се средства издвојена у буџету Србије и средства која обезбеђује Национална служба за запошљавање.

Средства из буџета за остваривање Програма одобравају се решењем министра надлежног за послове запошљавања, а на предлог Радне групе коју чине представници министарства

15

финансија и привреде, Агенције за приватизацију, министарства надлежног за послове запошљавања и представници репрезентативних социјалних партнера на републичком нивоу.

Одлука владе о Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015. годину ступила је на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику”, односно 28. јануара.

Танјуг

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/sindikati_i_ministar_srdjan_verbic_oci_u_oci.55.html?news_id=296564

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti trebalo bi da bude potpisan danas Sindikati i ministar SrĎan Verbić „oči u oči“ AUTOR: V. ANDRIĆ

Beograd - Ministarstvo prosvete pozvalo je predstavnike sva četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika da danas potpišu poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika, što je jedan od njihovih štrajkačkih zahteva. Iz sindikata poručuju da je potpisivanje PKU pozitivan korak u pregovorima sa vladom, ali ne i dovoljan uslov za prekid štrajka, koji traje od 17. novembra. - Posebnim kolektivnim ugovorom nisu rešene finansijske stavke i naši zahtevi da nam plate ne budu smanjene za 10 odsto. Što se Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije tiče, štrajk će biti prekinut kada bude postignut i potpisan sporazum o zahtevima sindikata, a u meĎuvremenu se nastavljaju pregovori - izjavila je za Danas Jasna Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

Tomislav Ţivanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost“, i Radomir Šojanović iz Sindikata obrazovanja Srbije, saglasni su da potpisivanje kolektivnog ugovora ne znači i prekid štrajka. Ţivanović kaţe da će sutra biti odrţana sednica Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj će tema biti i poloţaj prosvetnih radnika posle potpisivanja PKU, te da treba sačekati ishod tog sastanka da bi se videlo šta dalje. Šojanović navodi da su sindikati zadovoljni usaglašenim tekstom posebnog kolektivnog ugovora, ali podseća da se štrajk prekida potpisivanjem sporazuma sa vladom.

Sindikati traţe da se u pregovore uključi premijer Aleksandar Vučić i ne odustaju od tvrdnje da se u budţetu Ministarstva prosvete mogu ostvariti uštede, kako bi se taj novac upotrebio za poboljšanje njihovog materijalnog poloţaja.

Podsetimo, prema najavama sindikata, kolektivnim ugovorom biće proširena lista kriterijuma za preuzimanje prosvetnih radnika, pa će normu moći da dopune i zaposleni koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom.

Sindikati su se izborili da se jubilarne nagrade isplaćuju i nakon 35 godina staţa, što su zdravstveni radnici već dobili.

Predsednici sindikalnih organizacija i ubuduće bi trebalo da dobijaju povišicu plate od 12 odsto, a dok su na toj funkciji biće zaštićeni od otkaza.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/sindikati_i_ministar_srdjan_verbic_oci_u_oci.55.html?news_id=296564

16

PravosuĎe moţda opet u štrajku? Sindikati pravosuĎa i drţavne uprave traţe potpisivanje novog Kolektivnog ugovora sa Vladom Srbije

AUTOR: V. JEREMIĆ

Od današnjih pregovora sa predstavnicima Vlade zavise dalji koraci koje će preduzeti predstavnici Sindikata pravosuĎa Srbije, Sindikata uprave i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije. Ukoliko na današnjem sastanku ne bude pomaka ka potpisivanju novog Kolektivnog ugovora, sindikati ne isključuju mogućnost i obustave rada, kaţe za Danas SlaĎanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuĎa Srbije.

Za sada, prema njenim rečima, odrţana su dva sastanka sa predstavnicima Vlade, ali na njima se nije raspravljalo "ništa bitno". Na tim pregovorima, predstavnici sindikata su zatraţili od nadleţnih ministarstava odreĎene informacije na osnovu kojih bi oni bili u stanju da se orijentišu u pregovorima o novom Kolektivnom ugovoru. Sindikati su zahtevali da izmeĎu ostalog vide izveštaje o zaradama svih korisnika budţeta, izveštaj o broju drţavnih agencija i broju zaposlenih u njima, ţeleli su da saznaju koliko postoji članova nadzornih i upravnih odbora u Srbiji i iznos njihovih primanja, kao i izveštaj o ukupnom broju zaposlenih u javnom sektoru. SlaĎanka Milošević kaţe da sindikati nisu dobili odgovore na traţene informacije. - Ne bi mi virili u tuĎe dvorište da je nama dobro. Traţili smo te informacije kako bi znali šta su drugi dobili u kolektivnom ugovoru, kao i da bismo proverili iskrenost Vlade u sprovoĎenju mera štednje - navodi SlaĎanka Milošević. Prema njenim rečima, kolektivnim ugovorima se podrivaju mere štednje zato što ne vaţe ista pravila za sve subjekte. - Merama štednje se ništa nije promenilo u javnim preduzećima. Drţava nama na taj način kaţe, za vas zakon vaţi, a za neke druge ne vaţi - kaţe Miloševićeva. Ona je dodala da su predstavnici Vlade na prethodnim razgovorima rekli sindikatima da se njihovi predlozi ne uklapaju u novi Zakon o radu. - Mi smo im odgovorili da mogu slobodno da potpišu sa nama Kolektivni ugovor identičan onom koji su potpisali sa radnicima EPS-a, pošto je njihov u skladu sa Zakonom o radu - rekla je Miloševićeva. Prema njenim rečima, Vlada nema preteranog interesa da sindikatima pravosuĎa izaĎe u susret, jer, kako navodi, obustava rada u pravosuĎu njima koristi. - Ako je nešto pokazao štrajk advokata, to je da Vladi odgovara blokada pravosuĎa. U suprotnom ne bi čekali četiri meseca kako bi ispunili njihove zahteve - tvrdi Miloševićeva.

Uskoro efikasnije funkcionisanje firmi i bolji kvalitet usluga, najavio gradonačelnik Mali: UsklaĎivanje visine plata u pojedinim preduzećima

AUTOR: N. V. D.

17

Naš interes i cilj je isti a to je da Grad i njegova preduzeća bolje funkcionišu i da kvalitet usluge BeograĎanima bude što bolji, izjavio je gradonačelnik Siniša Mali, prilikom potpisivanja pojedinačnih kolektivnih ugovora sa 20 reprezentativnih sindikata javnih i javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad.

On je istakao da će se proces dogovaranja i saradnje sa sindikatima nastaviti, kao i da će se formirati komisija koja će pratiti sprovoĎenje dogovorenog.

– Komisija će u narednom periodu raditi na usklaĎivanju visina plata u pojedinim preduzećima, s obzirom na to da smo utvrdili da za iste kvalifikacije i pozicije u velikom broju preduzeća postoje različita primanja. Trudićemo se da tu nelogičnost i nepravilnost ispravimo - naveo je Mali i naglasio da će naredni potez biti izgrada nove sistematizacije u javnim i javnim komunalnim preduzećima, kako bi ona što bolje funkcionisala.

On je podsetio da je u decembru potpisan Poseban kolektivni ugovor izmeĎu reprezentativnih sindikata i predstavnika Grada.

– Po prvi put sva javna i javna komunalna preduzeća imaju potpisane kolektivne sporazume, a sa druge strane dobar primer socijalnog dijaloga koji smo uspeli da izgradimo sa sindikatima. Zahvalio bih svima koji su učestvovali u izradi ovih dokumenata i koji su na pravi način štitili interese radnika i trenutne situacije sa kojom se Beograd suočava – rekao je gradonačelnik.

Aleksandar Radojević, predsednik Samostalnog sindikata komunalaca Beograda, govoreći u ime reprezentativnih sindikata istakao je da zaključivanje velikog broja kolektivnih ugovora nije bio lak posao.

– Ovaj posao počeli smo 8. septembra prošle godine i sada smo svi zajedno ovde. Kolektivni ugovor nije sam po sebi naš cilj, već pre svega socijalni dijalog koji je ostvaren izmeĎu predstavnika zaposlenih, menadţmenta i osnivača – kazao je Radojević.

Potpisani kolektivni ugovori za 20 javnih preduzeća » Izvor : Studio B Posebni kolektivni ugovori za 20 javnih i javno komunalnih preduzeća u Gradu Beogradu potpisani su danas u Skupštini grada, a gradonačelnik Siniša Mali je rekao da je to primer socijalnog dijaloga i da će se takva politika nastaviti i ubuduće.

Gradonačelnik je podsetio da je u decembru potpisan poseban kolektivni ugovor za Grad Beograd izmeĎu reprezentativnih sindikata i predstavnika Grada Beograda, na osnovu čega su danas potpisani pojedinačni kolektivni ugovori.

- Ovo je, sa jedne strane, prvi put da Grad Beograd, odnosno da sva javna i javna komunalna preduzeća imaju potpisane kolektivne ugovore, a sa druge strane dobar primer socijalnog dijaloga

18

koji smo uspeli da izgradimo sa sindikatima na teritoriji grada. Zahvalio bih svima koji su učestvovali u izradi ovih dokumenata i koji su na pravi način štitili interese radnika i trenutne situacije sa kojom se Beograd suočava - rekao je gradonačelnik.

Mali je istakao da će se proces dogovaranja i saradnje sa sindikatima nastaviti, kao i da će se formirati komisija koja će pratiti sprovoĎenje dogovorenog.

- Komisija će, osim praćenja sprovoĎenja dogovorenog, u narednom periodu raditi na usklaĎivanju visina plata u pojedinim preduzećima, s obzirom na to da smo utvrdili da za iste kvalifikacije i pozicije u velikom broju preduzeća postoje različite plate. Na to su nam ukazali sindikati i mi ćemo se truditi da tu nelogičnost i nepravilnost ispravimo. Naš interes i cilj je isti, a to je da Grad Beograd i njegova preduzeća bolje funkcionišu i da kvalitet usluge prema graĎanima Beograda bude što bolji - istakao je Siniša Mali, podsetivši da je naredni korak izrada nove sistematizacije u javnim i javnim komunalnim preduzećima, kako bi ona što bolje funkcionisala.

Aleksandar Radojević, predsednik Samostalnog sindikata komunalaca Beograda, govoreći u ime reprezentativnih sindikata istakao je da zaključivanje velikog broja kolektivnih ugovora nije bio lak posao.

- Ovaj posao započeli smo još 8. septembra prošle godine i danas smo svi zajedno ovde. Kolektivni ugovor nije sam po sebi naš cilj, već pre svega socijalni dijalog koji je ostvaren izmeĎu predstavnika zaposlenih, menadţmenta i osnivača. Radom na ovom procesu, kroz koji nas je vodio Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, ostvarili smo poverenje i razumevanje da se razlikujemo, ali i da umemo da se razumemo i dogovorimo - kazao je Radojević.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika za komunalne delatnosti, i direktori gradskih preduzeća.

STUDIO B

Potpisani kolektivni ugovori za 20 javnih preduzeća u skupštini Beograda

Tanjug

Posebni kolektivni ugovori za 20 javnih i javno komunalnih preduzeća u Gradu Beogradu potpisani su danas u Skupštini grada, a gradonačelnik Siniša Mali je rekao da je to primer socijalnog dijaloga i da će se takva politika nastaviti i ubuduće.

19

Mali je na konferenciji za novinare rekao da su kolektivni ugovori kompromis izmeĎu zahteva sindikata, koji su, kako je ocenio, na pravi način štitili interese radnika, i trenutne situacije u gradu. - Cilj je da grad i javna preduzeća bolje funkcionišu i da kvalitet usluge prema graĎanima bude na višem nivou - istakao je Mali. Gradonačelnik je naveo da će biti formirana komisija koja će pratiti sprovoĎenje kolektivnih ugovora i raditi na usklaĎivanju visina plata u pojedinim preduzećima, jer je utvrĎeno da su za iste kvalifikacije i pozicije u velikom broju preduzeća plate različite. - Gledaćemo da tu nepravilnost ispravimo - istakao je Mali i dodao da je sledeći korak nova sisitematizacija u javnim preduzećima. Gradonačelnik je zahvalio svim sindikatima koji su učestvovali u izradi ugovora, istakavši da je ostvarena saradnja koja neće prestati. - Ovo je prvi put da sva komunalna preduzeća imaju potpisane kolektivne ugovore i primer socijalnog dijaloga koji smo uspeli da izgradimo na teritoriji grada - rekao je Mali i podsetio da je u decembru potpisan posebni kolektivni ugovor izmeĎu reprezentativnih sindikata i predstavnika grada. Na konferenciji, kojoj su prisustvovali predstavici javnih i komunalnih preduzeća i reprezentativnih sindikata, u ime zaposlenih obratio se predsednik Samostalnog sindikata komunalaca Beograda Aleksandar Radojević, koji je rekao da je najvaţnije to što je ostvareno poverenje. - Nije cilj kolektivni ugovor kao potpisan dokument, već socijalni dijalog koji je ostvaren izmeĎu predstavnika zaposlenih, menadţmenta i osnivača preduzeća. Uneli smo novu dimenziju - ostvarili smo poverenje - rekao je Radojević. Istakavši da nije bilo lako zaključiti toliki broj kolektivnih ugovora, Radojević je rekao da se nada da će biti poštovano svako slovo koje je zapisano. - Moţemo da se razlikujemo ali umemo da se čujemo i donesemo odluke - rekao je Radojević.

N1 INFO

Zaposleni u pravosuĎu najavljuju štrajk

Predstavnici tri sindikata zaposlenih u pravosuĎu najavili su štrajk ukoliko Vlada Srbije ne predloţi potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Sindikata pravosuĎa, Sindikata uprave i Sidnikata organizacija pravosudnih organa Srbije, rečeno je da su pregovori o potpisivanju kolektivnog ugovora zakazani za petak, 30. januara.

20

"Radujemo se što su advokati nastavili svoj posao, ali mi ne moţemo svoj jer nemamo papir i toner", izjavila je predsednica Sindikata pravosuĎa Srbije SlaĎanka Milošević, prenosi Beta.

Ona je podsetila da rok za potpisivanje kolektivnih ugovora svih društvenih sluţbi, prema izmenama Zakona o radu, ističe sutra, dok je za pravosudne organe taj rok bio 19. novembar prošle godine.

"Pregovori tapkaju u mestu zato što se resorna ministarstva ponašaju kao u nekom prethodnom periodu - ne poštujući socijalni dijalog i bez političke kulture", kazao je predsednik Sindikata uprave Njegoš Poteţica.

Predstavnici sindikata su ukazali na prednosti kolektivnih ugovora, kao što su garantovane isplate za topli obrok i regres i potvrdili da će traţiti da zaposleni u pravosuĎu imaju kolektivni ugovor kakav imaju i radnici Elektroprivrede Srbije, jer imaju istog poslodavca – Vladu Srbije.

Povodom najave da će za 6,5 odsto biti smanjen broj zaposlenih u drţavnoj upravi, Poteţica je rekao da nema ništa protiv racionalizacije broja zaposlenih, ali po utvrĎenim kriterijumima.

Naveo je da su i 2009. godine biti doneti propisi koji ograničili zapošljavanje u drţavnoj upravi, ali da je nastavljeno "partijsko zapošljavanje".

"Sindikat ţeli da pomogne svojim članovima koji su spremni da prihvate otkaz uz odgovarajuću otpremninu. U suprotnom, imamo način da zaštitimo svakog radnika koji bude proglašen tehnološkim viškom", rekao je Poteţica.

"...Sudskim putem, kroz deset godina", uz smeh je dodala SlaĎanka Milošević.

Rekla je da u pravosuĎu ima manje od 11.000 zaposlenih, od čega je 3.500 sudija, a da opet nisu popunjena radna mesta predviĎena pravilnikom prethodne ministarke pravde Sneţane Malović.