СРБски ФБРепортер - дневни журнал 10.02.2013

Mirjana Radosavljevic <[email protected]>

СРБски ФБРепортер - дневни журнал1 порука

СРБски ФБРепортер <[email protected]> 10. фебруар 2013. 15.02Коме: [email protected]

СРБски ФБРепортер - дневни журнал

Невен Милаковић: Крсна СлаваГенерал Решетников: Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од СрбаИ протерани Срби пишу платформу за КосметИзмишљени топоним “Прешевска долина” или Бујановац иде у Велику Албанију?Хашки казамат најавио: престаје са радом 2015.Иницијатива “Никад граница”: МЕДИЈСКО НАСИЉЕ ДИНКА ГРУХОЊИЋАХрватска и БиХ повукле из продаје спорно млеко и рибу, србски министар: у Србији нема тихпроизводаСлавка КОЈИЋ:УСТАВНИ СУД – PERICULUM IN MORA!СРБИЈА ДОБИЈА ИЗЛАЗ НА МОРЕ: Канал Дунав – Морава – Вардар – Егејско мореАлександар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границеЖељко Филиповић: “Искорењивање ћирилице пољупцима”Милован Балабан: Пропаст империjе – поука архимандрита Тихона (+документарни филм)Милорад Екмечић: Срби су за САД народ који у себи носи опасан вирусБиХ забранила увоз млека “Дукат” и “Виндија” због канцерогеног састојка; ХРВАТСКА забранилаТајландску РИАЛ туњевину

Невен Милаковић: Крсна СлаваPosted: 10 Feb 2013 03:51 AM PST

02.01.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

+++

10.02.2013. Вести са ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије: Бомба на школском игралишту у Ораховцу

10.02.2013.

Вести са ОКУПИРАНОГ Косова и Метохије: Бомба на школском игралишту у Ораховцу, Руси не могу сачувати Косово јер тзв. србска власт то неће

***

11:52 КИМ РАДИО: Ручна бомба на игралишту у Ораховцу

Мештани Ораховца српске националности пронашли су јуче на спортском игралишту ручну бомбу. Експлозивну направу деактивирао КФОР, сазнаје КИМ радио.

Ораховац (Фото архив КИМ)

Мештани су КИМ радију пренели да су бомбу пронашли јуче око 16 сати на трибини игралишта за мале спротове у горњем, српском делу, Ораховца. Случај су пријавили Косовској полицији која је потом са специјалним КФОР-овим тимом за деактивирање есполизвних направа, дошла на лице места и обезбедила место где је бомба пронађена. Припадници КФОР-а су након процене безбедностног ризика уклонили ручну бомбу, која је према речима мештана била стара и зарђала.

Проналажење бомбе на игралишту је веома забринуло српске грађане, јер је, како кажу могла да се догоди велика трагедија да су је прва пронашла деца и не знајући о чему се ради, случајно активирала.

Игралиште за мале спортове у српском делу Ораховца је 2000. године изградио УНМИК, како би српској омладини, у време тадашње изолације, побољшао услове живота. На игралишту се сада, осим српске, играју и ромска и албанска деца чије су се породице, куповином српских кућа, недавно доселиле у српски део града.

Игралиште, у недостатку спортске хале, понекад користе и српска основна и средња школа у Ораховцу, за извођење наставе из физичког васпитања.

***

ТАНЈУГ: “Канцеларија за везу Републике Косово” у Београду?

ПРИШТИНА – Енвер Хоџај, тзв. министар спољних послова непризнате репубљик косова, тврди да је постигнута сагласност да Приштина у Београду отвори канцеларију за везу која

ће носити назив “Канцеларија за везу Републике Косово у Србији” и да се са тим сагласила и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, пише Коха диторе.

“Ја цитирам оно што је постигнуто споразумом. Прво, обе су се стране сложиле док је госпођа Ештон то потврдила премијеру (Хашиму) Тачију да ће назив канцеларије бити ‘Канцеларија за везе Републике Косово у Србији’”, рекао је Хоџај и додао: “Не кажем да ће то бити амбасада. То ће бити назив канцеларије који ће се употребљавати и у самој канцеларији нашег амбасадора и у свим другим званичним документима”, рекао је Хоџај.

Влада Србије именовала је Дејана Павићевића за официра за везу са Приштином. Приштински медији објавили су раније да ће у Београд као приштински официр за везу доћи Љуљзим Пеци.

***

ТВ МОСТ: Премијер Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић разговарао је у Њујорку с генералним секретаром УН Бан Ки-муном, при чему је истакнуто да је безбедност на Косову и Метохији од изузетног значаја за мир и стабилност у региону и указано на важност мисије УН која делује у покрајини и у коју Срби имају највише поверења…

***

Глас Косова и Метохије: a7 Српска породица из Метохије 1912. године

***

Светосавски националисти Косова и Метохије:

Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот… А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. Св. Николај Жички

***

ТВ МОСТ:

Србија неће одустати од институција на северу покрајине, изјавио је директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин. Укидањем српских институција настао би егзодус преосталих Срба, додао је Вулин…

***

Глас Косова и Метохије: Не знам шта је горе то што Албанци хоће да провале у манастир или то што владика тражи да се поштују одлуке “врховног суда Косова”. Јел то СПЦ признала независност и институције Косова и то због парчета земље око манастира? а8

***

Генерал Решетников: Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од Срба

Директор Института за стратешка питања Русије, генерал Леонид Решетников, изјавио је да је Косово за Русију важно питање, јер је важно Србији, али да Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од Срба.

“Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србија призна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемо говорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско руководство, које се често није понашало патриотски, онда ћу разбити таква очекивања. Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба”, рекао је Решетников за Вечерње новости.

***

Глас Косова и Метохије:

УСТАЈ СРБИЈО ! – Доста је било ћутања, чекања и повлачења пред издајом.a8

***

И протерани Срби пишу платформу за Космет

ПОДГОРИЦА – Савез удружења расељених са Косова и Метохије у централној Србији и Црној Гори саопштио је данас да припрема своју платформу о Космету, коју ће доставити државном врху Србије, Српској православној цркви и Српској академији наука и уметности.

“Платформа ће бити у духу Устава Србије и Резолуције Савета безбедности УН 1244, а захтеваћемо да је се државни врх придржава у дијалогу са представнцима привремених институција у Приштини и међународним факторима”, рекао је Јовановић.

***

09.02.2013.

Глас Косова и Метохије

Члан 305

Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година. Признавање капитулације или окупације

Члан 306

Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, казниће се затвором најмање десет година.a8

***

Глас Косова и Метохије: Србине, Србкињо Не затварај очи пред патњом ове земље. Твог Народа и Рода Јер ова земља… Тако туђа, а тако Твоја, чека Те да је браниш. Да је сачуваш за нека срећнија времена. Тако непомична и хладна, слана од крви и суза… Нема пред Тобом, а увек ту за Тебе. Из те земље си, Србине, поникао и не огреши се о Њу. Крв која се сливала кроз Њене пукотине данас тече Твојим телом. Та земља Те је изнедрила, хранила… По Њој си газио, на Њој си волео и мрзео, на Њој си се смејао и плакао и Она ће Ти пружити последњи загрљај. Не жмури пред костима што их носи у себи. Не остај глув за јецаје предака који су на ту земљу спустили свој последњи дах. Не остави је пусту без свог поколења да утихне. Јер ништа Ти под овим небом не припада, Србине, као та отета земља. И ничему и никоме под овим небом Ти не припадаш, Србине, као Њој. Све може бити другачије: пријатељи Ти могу постати непријатељи; ближњи Ти могу постати страни; али та земља ће увек бити иста… И кад Њено грумење загрми над Твојим телом Остани јој веран, као што је Она увек верна Теби… И кад други по Њој газе, певају, смеју се, воде љубав и неке туђе ратове… Она је и тада Твоја. И све док неба и тла, док је вере и Бога, док је добра и зла, док је ватре и пепела, док твоје душе, Србине, Србкињо Она је само Твоја… Твоја Србија, Твоје Косово, Твоја Метохија! Твоја Рашка Област, Твоја Војводина!a8

***

Епископ СПЦ позива на поштовање одлука “Врховног суда Косова”?!

Извор: Срби на окуп

ДЕЧАНИ – Узурпатор трона епархије рашко-призренске Теодосије јутрос је имао састанак са командантом Кфора немачким генералом Фолкером Халбауером, коме је изразио забринутост због збивања око Дечана и објаснио да читав случај произилази из неспремности општине да поштује такозване законе Косова и одлуке Врховног суда.

Правда се не може делити на улици већ једино у оквиру правних процедура нагласио је узурпатор Теодосије, а преноси Епархија у саопштењу. “Манастир није никоме узео земљу јер је реч о манастирским имањима која су у време комунизма била национализована, а потом су законски враћена 1997. године. Сада је и Врховни суд Косова то коначно потврдио јер је размотрио сву постојећу документацију”, рекао је Теодосије.

Одлуке ткзв. Врховног суда не могу се оспоравати протестима и претњама јер то води у потпуно безвлашће у коме правда почива у сили, а не у законима, истакао је узурпатор поменутог трона.

***

Глас Косова и Метохије: Какав парадокс, шиптари не поштују одлуку своје “државе”, а Теодосије се на њу позива. Док су већину наших манастира спаљивали шиптари уз свесрдну подршку НАТО солдата, Теодосије и Сава су се бринули о томе како ће да збаце канонског Епископа уз помоћ истих оних који су буквално палили и жарили на КиМ. Сада је касно господо, да се позивате на међународно право, да позивате државу коју не признајете и која од КиМ бежи јер јој је баласт, да апелујете на шиптаре са којима сте стварали мултиетничку државу Косово и сл. Ако сте мислили да нећете доћи на ред, онда сте поприлично наивни. Можда би било корисно да се обратите за савете онима из синода који су Вас соколили на непослушност канонском Епископу, можда они имају решење.a8

***

СРБИ НА ОКУП инфо: Игуман Сава Јањић тражи поштовање одлука “Врховног суда Косова” (видео)

У својој изјави за новинску агенцију ТАНЈУГ игуман манастира Високи Дечани оптужио је представнике нелегалних институција у Дечанима за насиље и мржњу коју су његови суграђани показали према манастиру Високи Дечани. Игуман Сава напомиње, да је “Врховни суд Косова” донео одлуку којом је потврђено да спорна имовина припада манастиру Високи Дечани, а да његови суграђани, становници општине Дечани, то не желе да прихвате и да од нашег заједничког косовског друштва хоће да направе неко варварско друштво.

Да напоменемо да су монаси манастира Виско Дечани на челу са својим Игуманом Савом Јањићем, само пре неког времена истицали изузетну сарадњу са општинским властима у Дечанима и сами своју лојалност “Републици Косово” потврдили узимањем докумената нелегалних институција на Косову. Изгледа да се времена полако мењају и да та стара љубав није била баш искрена са обе стране. Линк ка видео изјави агенцији ТАНЈУГ

Уредништво “СРБИ НА ОКУП”

***

Глас Косова и Метохије: МОЛИМ ВАС, СРБИ, ВРЕМЕНА ЗА ГУБЉЕЊЕ ВИШЕ НЕМА за СПАС СРБИЈЕ И ЊЕНУ СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ! a8

***

Светосавски националисти Косова и Метохије

Ми имамо један мач, а то је молитва Исусова. Речено је: Удри тим мачем невидљиве непријатеље, јер нема моћнијег оружја ни на небу ни на земљи.

За све настрадале, погинуле, осакаћене шиптарском крвавом али и домаћом руком … нека доживе на небу оно благостање и живот Божији који нису имали могућности од поменутих неверника да у овоземаљском то и имају ! НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА!

***

Глас Косова и Метохије: земља моја вољена… земља мојих дедова и прадедова.. земља натопљена крвљу и сузама старих мајки од зулума душманина… земља мог кнеза Лазара… земља која вреди више од живота… земља распетога Христа Спаситеља +a8

***


ДАКЛЕ под хитно СВЕСРБСКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ, ОБАРАЊЕ ВЛАДЕ, СУСПЕНЗИЈА ПРЕГОВОРА И … СВЕСРБСКИ САБОР РАДИ СТВАРАЊА ВЛАДЕ НАЦИОНАЛНОГ СПАСА И обрачуна са страним плаћеницима и домаћим издајницима (по закону и УСТАВУ) из реда световне и духовне власти! Или то или отцепљење Војводине, Рашке области, југа Србије тј. свођења Србије на „београдски пашалук“ односно ПРОПАСТИ СРБИЈЕ! a8

*** 11:12 Танјуг: НATO ниjе сагласан да Kосово добиjе своjу воjску

ПРИШTИНA – Северноатланска алиjанса ниjе сагласна да Kосово добиjе своjу воjску и препрека за то су четири земље чланице Aлиjансе коjе до сада нису признале Kосово, рекли су за дневник “Kоха диторе” високи неименовани званичници НATO-а.

“Kосово може да одлучи да Безбедносне снаге претвори у Воjску Kосова, али такав се корак нимало не би свидео НATO-у. Будући статус БСK jе неjасан и остаjе тема расправа унутар НATO-а”, рекао jе извор приштинског дневника.

Високи званичник НATO-а jе рекао да и они траже пут изласка из садашње ситуациjе, пошто припадници Kфора не могу вечно да остану на Kосову. Mеђутим, према његовим речима, за ову годину наjављена трансформациjа БСK у Воjску Kосова ниjе могућа, без озбира на изjаве високих званичника Kосова.

***

10:26 КИМ радио: Турска наставља да подржава КБС

Хашим Тачи је данас разговарао са министром одбране Турске, Исметом Јилмазом о подршци Турске “Косовским безбедносним снагама” (КБС). Јилмаз је обећао да ће Турска наставити да подржава Косово на путу ка чланству у НАТО-у и помагати им и даље, а састанку је присуствовао и тзв. “министар” КБС терориста Агим Чеку.

***

10:00 КИМ радио: Дом здравља Грачаница донирао огрев школи у Лапљем Селу

Дом здравља Грачаница, је Гимазији и Економско трговинској школи у Лапљем Селу уступио шест кубних метара дрва, како не би прекидали наставу због хладних учионица. У згради ОШ “Миладин Митић” у Лапљем Селу, поред ученика од првог до осмог разреда основне школе, наставу похађају и ученици Гимназије и Економске школе.

***

09:30 ТВ Мост: Начелник Косовскомитровачког Округа Раденко Недељковић За ТВ Мост Недељковић је рекао да „нигде на свету не постоје светиње које чувају наоружани војници и полицајци као што је то случај на Косову и Метохији и оценио да је то показатељ каква је безбедност у покрајини“. „Приштина и део међународне заједнице настоје да неутралишу све што подсећа на Србију и српски народ на Косову и Метохију а циљ је стварање велике Албаније”, рекао је Недељковић и позвао Србе да „буду храбри и одлучни, да истрају у својој праведној борби , да се издигну изнад проблема, јер је на овим просторима, како је рекао, опстајао и поред голгота и бројних насртаја који су се кроз историју дешавала“. Начелник Округа је оценио да „је српски народ на КиМ политички сазрео, то је мудар и одлучан народ који зна шта жели и не тражи ништа што му не припда а то је да буде своји на своме“. Он је поновио да „Срби на Косову и Метохији траже од Кфора, Еулекса и КПС-а да гарантују безбедност свим грађанима у покрајини без обзира на верску и националну припадност“. „То није случај јер Кфор и Еулекс акитивно спроводе и реализују једнностраних одлука Приштине и једино њихово интересовање је како ће успоставити границу између КиМ и централне Србије. То потврђују и најновији додађаји у покрајини, подсетио је Недељковић и оценио да Кфор и Еулекс олако прелазе преко кривичних дела која нису расветљена“. Он је додао “да нико на се северу Косова не заговара наоружавање цивила ни припадника Цивилне заштите „и подсетио да јужно од Ибра постоје формације које носе оружје“. „Срби немају поверења у ту формацију за коју се планира да прерасте у војску Косова јер је чине углавном бивши припадници ОВК, који су починили најтежа кривична дела „, рекао је Недељковић и нагласио да „Кфор и читава светска јавност мора да разуме Србе ако се самоорганизују и брани“. „Нико од нас не жели немире, ми смо за мирна и одржива решења , а екцеси и дестабилизација стања одговарају Приштини“, рекао је начелник Косовскомитровачког Округа.

***


Срамота је преговарати о својој земљи са злочинцем попут тачија! a8

***

Никад Граница са Косовом и Метохијом:

ДАЧИЋУ ПОКАЖИ ЈАВНОСТИ АКО СМЕШ ОРГИНАЛНА ДОКУМЕНТА ДОГОВОРА СА ШИПТАРСКИМ КРВОЛОКОМ!

Иницијатива Никад граница са Косовом и Метохијом, упозорава јавност да је човек који је умислио да је мали Де Гол, а у ствари је велики КВИСЛИНГ, а зове се Ивица Дачић, на последњим преговорима са крволоком Тачијем, уз одобрење целе Владе Србије коју данас сачињавају све сами Јахачи Апокалипсе, и Томе Мастер Николића, договорио распуштање локалних структура власти, и организовање нових локалних избора по шиптарским законима! Да би “продаја” Србима, на шта упозоравамо, прошла, изборе треба да организује и спроведе ОЕБС!

Е НЕЋЕ МОЋИ, КВИСЛИНЗИ!

СВИ НА СРЕТЕЊСКИ САБОР! СПРЕЧИМО РЕАЛИЗАЦИЈУ ИЗДАЈЕ!

——————-

08.02.2013.

***

Српска историја:

08. фебруара 1314. године, умрла је Краљица Јелена Анжујска, жена Краља Уроша I Немањића и мајка Краља Драгутина и Краља Милутина. Упамћена је као прва жена ктитор у Србији (задужбина манастир Градац), прва српска краљица коју је црква прогласила светитељком и прва жена владара којој је написано житије.

На слици: Краљица Јелена Анжујска, фреска из манастира Грачаница

***

ВЕСТИ: Албанци, Американци и Немци “интеграцију” ће покушати силом, а Београд ће све то мирно посматрати

Ускоро следи примена договора о регистарским таблицама и личним документима и укидање такозваних паралелних институција. У наредним данима Београд ће морати да одговори на још два болна захтева.

Од премијера Србије је, наиме, затражено да са Космета, посебно са севера, одмах повуче 300 полицајаца који још примају плату од МУП-а Србије. Тражи се да они, без обзира на то што су рођени на Космету и ту живе, “нестану” са тог простора.

Од Србије се тражи и да расформира и Цивилну заштиту на северу Космета која, посебно након појављивања неколико њених чланова у Грачаници, постаје трн у оку и Приштини и Бриселу.

Иако север још није “интегрисан” већ се најављују и судски процеси против Срба који су учествовали у рату на Косову. Према незваничним информацијама, у Приштини је већ припремљено више од 1.000 оптужница.

Кфор “врбује” Србе

На северу Космета уочљиво је присуство официра Кфора са ознакама ЛНТ који су задужени за контакт са локалним становништвом. Неки од њих већ закупљују куће у Лешку,

Лепосавићу и Зубином Потоку. Наводно већ прикупљању обавештајне податке и “врбују” Србе у селима за сарадњу. Неки верује да раде за Тачија.

Шта је Дачић прећутао

Од Дачића је затражено да распусти садашње скупштине општина и подржи формирање привремених већа, а да се потом распишу нови избори по законима Приштине.

- Дачић је већ изјавио да ће то бити српске институције, јер ће их формирати Срби, али је прећутао да неће бити институције државе Србије већ тзв. државе Косово – подсећа извор “Вести”.

***

13:23 СРБИН инфо: Високи Дечани под опсадом, капија манастира затворена први пут после 13 година

Манастир Високи Дечани блокиран снажним снагама полиције и Кфор-а због претњи руководства општине Дечани и екстремних група да ће протестовати испред манастира због одлуке Врховног суда Косова да потврди имовинска права тог манастира.

Група локалних Албанаца из Дечана пробала је јутрос на силу да уђе у манастир Дечане, а у томе их је спречио италијански КФОР који обезбеђује манастир.

——–

БЕТА Полиција: Није било протеста у Дечанима

ПРИШТИНА, 8. фебруара 2013. (Бета) – Полиција Косова демантовала је у петак да је у Дечанима одржан протест и додала да је спречила организаторе протеста да на зидине манастира Високи Дечани поставе плакате. Организатори протеста поставили су плакате на километар од улаза у манстир.

Полиција Косова је саопштила да је на време предузела све потребне мере да би онемогућиа инцидент и обезбедила ред и мир у Дечанима. “Неки медији су објавили да је у Дечанима било протеста, али га у том граду није било”, указује Полиција Косова у саопштењу.

***

ДА СЕ ПОДСЕТИМО:

Зашто су Дечанци тајно (а уствари јавно) признали “републику Косово” и прихватили документа фашистичке творевине?

за ФБР уредник Биљана Диковић , 31.05.2012.

извор за истраживање на шиптарском сајту била је вест од 31.05.2012. са ФБ странице ФБ Глас Косова и Метохије

Могуће је да се страним окупаторима жури са завршавањем посла око признавања тзв. “Р. Косово” па желе да на овај начин покажу јавности у Србији да Тачијеву творевину признају и монаси, дакле да режим из Београда стави тачку и призна.

Други разлог је припрема за прогнање са КиМ свих оних који нису прихватили документа монструозне творевине. Тачијеви терористи нису могли да прогнају оне који нису узели документа, јер би тиме морали да прогнају и своје послушнике – дечанске узурпаторе и попове улизице. Сада када су лажни Дечанци и попови завршили овај посао тачијевци могу да протерају без много галаме све остале.

фото: КОХА

Међу новопротераним могу се наћи и малобројни монаси канонске Епархије рашко-призренске који признају владику Артемија. Ако они буду протерани са КиМ. то значи да на простору јужне покрајине остају само Теодосијеви расколници, сервилни режиму. То је ситуација слична као на простору БЈРМ где је комунистичка МПЦ одвојила народ од Српства и Цркве и од њега направила масу којом може да се манипулише.

фото: КОХА

Није претерано ако кажемо да, ако се на овај начин угуши канонска Црква на КиМ, нестаће и Срба и Српства и народ ће постати КОСОВАРИ.

******************************************************************************** ТЕКСТ СА КОХА.НЕТ САЈТА :

Zyrtarë të Manastirit të Deçanit aplikojnë për shtetësi të Kosovës

Дечани 31 мај – Особље манастира Дечани у четвртак је признало Републику Косово пријављујући се за документа држављанства Косова. Пет од 14 званичника Mанастира Дечана дошли су до Канцеларије за цивилне регистрације. У подне су отворили врата Општинског центра Цивилне регистрације у Дечанима и аплицирали за документе Републике Косово, јавља коресподент “Коха Диторе”.

Први на листи је отац Сава Драгутин Јањић, а за њим иду Дејан Ширко (Лука), Језекиљ Стакић, Слободан Милинковић (Исаија), и Саша Тимшић (Серапион). Примљени су од председника општине Дечани Расима Сељманаја, који им је пожелео добродошлицу, позвао их да се осећају слободно у њиховој општини и држави.

Отац Сава Драгутин Јањић није желео да говори за медије и по новинским изворима они су тражили да њихова регистрација буде без присутства медија.

(Текст је буквално преведен без икаквог нашег додавања и коментара осим у заградама где смо навели монашка имена новопечених “држављана Косова”)

***

11:46 Срна

Срамота: Србима јужно од Ибра утростручени рачуни за струју

Србима јужно од Ибра стигло је упозорење од Косовска енергетска корпорација (КЕК) да уколико планирају да наставе да користе њене услуге, морају потписати уговоре о исплати дуга насталог у периоду од уласка Мисије УН до једностарног проглашења независности Косова 2008. године. У односу на децембарске износе, Србима рачуни за јануар у просеку су утростручени!

Срби протествовали против нереалних захтева Косовске енергетске корпорације

“Упозоравамо вас да одете до најближе експозитуре КЕК-а и склопите Уговор о отплати дуга”, наводи се у упозорењу, којим се потрошачима прети да ће, уколико не склопе споразум, бити искључени и предати у надлежност суду. На рачунима који се редовно достављају, Срби, према званичној евиденцији, треба да плаћају дуг који достиже суму од 3.500 до 15.000 евра.

Самоопредељење: КЕК је криминална групација

Чак и албански покрет “Самоопредељење” упозорава да је Борд директора КЕК-а “криминална групација која се богати на рачун грађана”.

“Упозоравали смо на несагледиве последице криминала у КЕК-у. Високи рачуни за јануар потврда су да се борд те агенције богати на рачун грађана и сиротиње. Утростручили су износе рачуна за јануар иако на Косову више од 60 пунолетних грађана не ради нити има средстава за голу егзистенцију”, наводе лидери “Самоопредељења”.

Износи дуга су, према општем уверењу преосталих Срба, “наштимовани”, јер албанска домаћинства у рачунима немају клаузулу “стари дуг”, пошто им је КЕК, дан после једностраног проглашења независности, опростио дуговања.

“Ово је нови ударац Србима. Не знам шта је мотив, али верујем да се КЕК користи ситуацијом да предупреди техничке преговоре у вези са енергетиком између Београда и Приштине и наметне као једно од питања измирење дугова”, каже за Срну Илија Стевановић из Грачанице.

Срби сматрају да је КЕК смишљено дао ултиматум да би државу Србију натерао да преузме обавезу да у оквиру “пребијања” дуга плати фиктивне износе – у супротном српска домаћинства јужно од Ибра трпеће несагледиве последице.

“Ово је последица најаве да ће српским домаћинствима на северу Косова бити опроштен део дуга. КЕК-у и косовским институцијама преостало је да се намире утеривањем непостојећих

астрономских износа”, каже Милорад Столић, такође, из Грачанице, стављајући на увид рачун у износу од 7.238,45 евра на име старог дуга.

Посланик у тзв. “Привременом косовском парламенту” Горан Маринковић, уз оцену да Срби јужно од Ибра плаћају цену и трпе последице бриселских договора, каже да је званично затражио да се из рачуна уклони колона “стари дуг” и повуче упозорење које је КЕК доставио српским потрошачима.

“Нико из КЕК-а, а ни сам министар за енергетику у Привременој влади Косова није знао шта да одговори. Уредбом о формирању КЕК-а јасно је речено да та компанија почиње од салда нула и без дугова насталих пре њеног формирања”, каже Маринковић, који напомиње да је врло извесно да ће хиљаде спрских домаћинстава остати у мраку уколико се не стави ван снаге одлука о обавезном измирењу старог дуга.

Оно што је поуздано да ће највише трпети сеоска домаћинства и социјално угрожене категорија, те да више од 80 одсто српских домаћинстава нема могућности да плати рачуне у којима се наводи “од ока” исписан износ старог дуга.

***

КИМ радио - КФОР: Северу потребан неометан рад полиције (видео)

Представници КФОР-а још једном су поновили да су КФОР, ЕУЛЕКС, Косовска полиција и Косовске безбедносне снаге организације које имају овлашћење да носе оружје на Косову.

“Сваки појединац или група која складишти, транспортује или носи оружје без дозволе сматра се потенцијалном претњом безбедном и сигурном окружењу”, казао је портпарол КФОР-а Уве Новицки и додао да се то, између осталог, односи и на припаднике Цивилне заштите.

Уколико КФОР, према његовим речима, примети наоружане особе које на било који начин прете да угрозе сигурно и безбедносно окружење, међународне снаге су у потпуности овлашћене и способне да брзо и одлучно реагују.

Портпарол КФОР-а је додао да ће представници те војне мисије учинити све, да заједно са одговорним лидерима Срба са севера Косова, допринесу сигурном и безбедном окружењу.

***

07:35 ТВ Мост: ЕКСПЛОЗИВНА НАПРАВА ИСПОД АУТОМОБИЛА У КМ

У јакој експлозији која се догодила рано јутрос у северном делу Косовске Митровице оштећен је један путнички аутомобил, чији је власник косовски Србин…

Експлозивна направа највероватније је била подметнута под аутомобил који је био паркиран у једној од централних градских улица, а од салине експлозије оштећен је и локал испред којег је возило било паркирано. Делови оштећеног аутомобила могли су се видети растурени у пречнику од 50 метара. Инцидент се догодио у 02:30, експлозија је била веома јака и могла се чути и у супротном делу града. На лице места одмах су изашле екипе косовске полиције које су са жутим тракама осигурале место, а у непосредној близини могли су се видети и припадници Кфора.

Власник возила је косовски Србин Д.Ј. из Косовске Митровице и ово није први напад на његову покретну и непокретну имовину.

Недавно је непознати нападач хицима из аутоматског ватреног оружја изрешетао радњу за продају “Форнети” пецива чији је он власник.

У последњих неколико дана ово је трећи бомбашки напад у северном делу Косовске Митровице. Претходно је бачена бомба у насељу Три солитера која је начинила материјалну штету а у бомбашком нападу пре пар дана у Бошњачкој махали је повређено двоје српске деце. Косовска полиција до сада није успела да пронађе виновнике ни једног од ових инцидената.

***

ЛОКАЦИЈА “ИНЦИДЕНТА” ….

07:30 Косовска Митровица “U Sutjeskoj ulici koja vodi ka bolnici zapaljen je automobil vlasnika Dimitrija Mikija J. Inace on je vlasnik i prodavnice forneta koja na svu srecu nije pretprpela materijalnu stetu.”

04:20 “M. М. negde prema bolnici u bosnjacku nije a gde tacno neznam.

Pa ja sam u bolnici i stvatno se culo jako ali neznamo gde..” 02:45 Сутјеска улица. Ту негде између Лорда и Ел дорада.

02:40 Ово као ТНТ да је, земљу тресе јбт!

02:39 ТРИ ВОЗИЛА КПС упутила су се према бошњачкој махали, као да су чекали, одмах су се појавили преко моста после експлозије

02:38 ДА ЈАКА КАО ДА ЈЕ ИЗ ПРАВЦА СУВОГ ДОЛА И ТО БАШ ЈАКА

02:37 Косовска Митровица

Управо се чула јака експлозија у Косовској Митровици, за сада немамо информације.

————- ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

07.02.2013. ВАНРЕДНА ВЕСТ: СНП НАШИ – РОСУ спремају напад на трафо станицу Валач у Звечану

Свети Игњатије Богоносац – Крсна слава НевенаМилаковића

Песник Невен Милаковић

Крсна Слава

Још свјетлости дневне нема, а кућа је обасјана,још мирују звона Света, а душа се сретна смије,гласом свих ми праотаца одјекује зора рана:“Пали св`јећу домаћине, свану Свети Игњатије!”

Вр`јеме данас не постоји, будуће се с прошлим стапа,ево стижу прађедови да славе са потомцима,предводи их стари Малеш показујућ` врхом штапа:“Ту се слави стара Слава, ту још вјерних Срба има!”

“Ту поштују мој аманет, ту кандило и сад гори,пред Иконом заштитника рода нашег, још се моле”.Војвода се см`јеши стари, док прађеду мојем збори:“Благословен био сине, још Те чеда Твоја воле.”

А прађед се усправио, прса му се надимају,из ока му суза блиста, старачком је руком скрива,њом милује оца мога, к`о ђедови што то знају:“Благословен био сине, још је наша лоза жива!”

И отац се благо смијеши, само Он је тако знао,у око му небо стало, Рај Му видим у очима,па је тако благородно свог унука дотакао:

“Благословен био сине, китио се унуцима!”

И сви тако као један, Светитељу приступашеглаве своје приклонише, да Му руку цјеливају:“Хвала Свети Игњатије, не тражимо ништа више,јер виђесмо да потомци, прађедовски завјет знају!”

+++

ПРОЛОГ, Свети Владика Николај, 20. Децембар1. Свештеномученик Игњатије Богоносац. Богоносцем назван је овај свети мужзато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још, по предању,назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа.У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши гамеђу њих, рече им: “Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царствунебеском” (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником усветог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, епископом смирнским. Као епископ уАнтиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри, и први уведе антифонскиначин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној странипрестане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међуангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у ратпротив Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, дапринесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе исавети и претње цареве, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десетнемилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије серадоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гробњеговом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања изАзије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен предлавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већихкостију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму завреме христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудесапомажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

Генерал Решетников: Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од СрбаPosted: 10 Feb 2013 02:56 AM PST

Решетников: Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од Срба

БЕОГРАД – Директор Института за стратешка питања Русије, генерал ЛеонидРешетников, изјавио је да је Косово за Русију важно питање, јер је важно Србији, алида Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од Срба.

10. фебруар 2013. Извор: Бета, Новости, РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

“Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србијапризна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемоговорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско

руководство, које се често није понашало патриотски, онда ћу разбити таква очекивања. Руси немогу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба”, рекао је Решетников за Вечерње новости.

Он је оценио да је Србија своју позицију прецизирала Платформом о Косову и Метохији и да је тодокумент од којег не може и не треба да одступи, а да Русија подржава настојање Београда да сета борба води у оквиру међународног права и у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Говорећи о руском виђењу развоја међународних односа, руски генерал је рекао да се Русијазалаже за вишеполарни свет, који је председник те земље Владимир Путин прокламовао као

“евроазијски”.

“Саставни део тог савеза може бити, верујем и да хоће, савез православних словенских народа.Русија и Србија – део су јединствене православне цивилизације, имамо исти духовни и културникод. Ми смо принуђени на заједничку будућност, свидело се то такозваним пријатељима Србијена Западу или не”, рекао је Решетников.

Коментаришући жељу Србије да постане чланица ЕУ, директор Института за стратешка питањаРусије је рекао да је у тој земљи нејасна жеља већег дела српског политичког естаблишмента дапо сваку цену постане чланица те Уније.

“Да ли Србију у европској породици чека бар нешто лепо? Какву улогу Србија може да игра ујединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде битиразрушене, јер никоме у Европи нису неопходни конкуренти. Ти процеси нису нови, они сеодвијају већ десет година. Приступање ЕУ многе асоцира на могућност безвизног кретања ушенгенској зони, али Бугарска и Румунија показују да и с тим може бити проблема”, рекао је он.

Решетников је оценио да Европска унија пуца по свим шавовима, а да упорна жеља српскевладе, укључујући и председника Томислава Николића да уђе у ЕУ, личи на покушај да се “укрцана брод који тоне”.

Решетников је оценио да су реформе с почетка 21. века у Србији биле катастрофалне и да нетреба ни говорити о реформама већ о свесном и планском рушењу националне економије.

“Када је у предизборној кампањи Томислав Николић говорио о борби са олигарсима, чакпомињући као могућност и ‘реприватизацију’, то је звучало логично и разумно. Међутим, још сене примећују никакве озбиљније структуралне измене у привреди Србије. Напротив, какопоказују анализе српских и западних медија, у кабинету Николића није мало оних који су,изгледа, у блиској вези с тим истим тајкунима”, рекао је он.

И протерани Срби пишу платформу за КосметPosted: 10 Feb 2013 02:42 AM PST

И протерани Срби пишу платформу за Космет

ПОДГОРИЦА – Савез удружења расељених са Косова и Метохије у централној Србији иЦрној Гори саопштио је данас да припрема своју платформу о Космету, коју ћедоставити државном врху Србије, Српској православној цркви и Српској академијанаука и уметности.

10.02.2013. РТВ, Танјуг, СРБИ НА ОКУП инфо, за ФБР уредник Биљана Диковић

Један од копредседника расељеничког Савеза Миленко Јовановић казао је, у писаној изјавидостављеној Тањугу, да се израда платформе приводи крају.

Платформа ће прво бити упућена патријарху српском Иринеју и председнику Србије ТомиславуНиколићу, а онда и премијеру Ивици Дачићу, посланичким клубовима, Српској академији наука идругим релевантним институцијама у Србији , навео је Јовановић, који је председник Савезаудружења расељених са Косова и Метохије у Црној Гори.

Он је подсетио да је Савез удружења расељених дао недвосмислену подршку платформиНиколића, као и резолуцији о Косову и Метохији коју је усвојила Скупштина Србија, додајући даје циљ платформе прогнаних да помогне држави у одбрани суверенитета и територијалногинтегритета и заштити српског народа у покрајини.“У централној Србији и Црној Гори живи више од 260.000 прогнаних са Космета и сматрамо да сенаш глас мора чути, а наш став уважити. Исто као што се мора уважити и став преосталих око100 хиљада Срба који живе на Космету”, казао је Јовановић.

Своје ставове у вези са проблемом Косова и Метохије, како је истакао, саопштиће управо крозплатформу прогнаних са Космета.“Платформа ће бити у духу Устава Србије и Резолуције Савета безбедности УН 1244, азахтеваћемо да је се државни врх придржава у дијалогу са представнцима привременихинституција у Приштини и међународним факторима”, рекао је Јовановић.

Измишљени топоним “Прешевска долина” или Бујановац иде у ВеликуАлбанију?Posted: 10 Feb 2013 02:32 AM PST

Измишљени топоним “Прешевска долина” илиБујановац иде у Велику Албанију?

Албански Демократски фронт за национално обједињење, са седиштем у Тирани, затражио је упетак да тзв. Прешевску долину, југ централне Србије, “САД одузму од Србије тако што ће јепрогласити својом прекоокеанском територијом по принципу Панамског канала”. На ову идејуодмах су реаговали бујановачки Срби, који су последњих година жртве агресивне албанизацијесрпске општине Бујановац, пишу београдске Вечерње новости. Измишљени топоним“Прешевска долина” за Србе је претња, јер означава губљење српске територије. Овајтермин треба избацити из политичког речника и медија”, каже доктор Миле Стојановић.

10. 02. 2013. Вечерње новости, Вести, фото: Бета, за ФБР уредник Биљана Диковић

Недавни протести Албанаца у општинама Пчињског округа

“Ово је само још један политички напад на српски народ у Бујановцу, који албанскинационалисти жели да угради у пројекат Велике Албаније. Албанци из Приштине иТиране желе да Бујановац отму од Србије и припоје Косову и Албанији. Ми из Покретаза општину Бујановац годинама упозоравамо на овакве тенденције, али у државноијвласти нас нико не чује“, каже за Вечерње новости доктор Миле Стојановић, лидербујановачких Срба, који ових дана у Београду покушава да дође до председника ТомиславаНиколића и премијера Ивице Дачића.

Појам Прешевска долина је измишљен

Измишљени топоним “Прешевска долина” за Србе је претња, јер означава губљење српскетериторије. Овај термин треба избацити из политичког речника и медија”, каже доктор МилеСтојановић.

Као илустрацију тенденција челници Покрета за општину Бујановац нуде изјаву председникаопштине Јунуза Муслијуа да “Срби неће имати ништа против да живе у тој новој албанскојдржави”.

“Ми смо написали петицију, коју је потписало 7.500 Срба. Ако се држава Србија несупротставља албанском сепаратизму, нека се онда изврши подела општине Бујановацна српски и албански део. Имали смо слично искуство са Прешевом осамдесетих, када смотражили да се направи српска општина Источно Прешево. Та идеја није прихваћена и Срби супротерани из Прешева. Сада губимо и Бујановац”, упозорава Ранђел Вељковић, члан српскогпокрета.

Бујановац је градско седиште општине у Пчињском управном округу у ком се не зна тачан бројстановника, јер су Албанци 2011. бојкотовали попис. За разлику од Срба, из општине се трајноисељава много Албанаца и Рома. Албанци у житеље урачунавају и оне који су се трајно иселилиу Гњилане и околину. Тако, на пример, у селу Зарбунце, живи само један Албанац, а наалбанској изборној листи их има чак 1.400. Албанске странке праве гласачке листе тих“невидљивих људи” обезбеђујући лажну већину у Бујановцу.

Пропала привреда

Током деведесетих општина Бујановац је доживела привредни раст. Села су оживела,пољопривреда кренула, отворене су фабрике воде, изграђено је вештачко језеро и отворенконак манастира Прохор Пчињски. У међувремену, фабрике су се нашле у кризи, а ПрохорПчињски је затворен и запуштен. У њему је радило 70 људи. Гашењем конака и туризма најезеру угрожена је егзистениција 4.000 Срба у околним селима.

“Албанци су уз прећутну сагласност Београда добили власт у општини и прилику давладају Србима, иако смо ми већински народ. Тражили смо 2011. ванредни попис уБујановацу, да се докаже да су Срби у већини, али нам тај захтев у Београду није

одобрен. Поднели смо кривичну пријаву због фалсификовања и крађе пописне документације,али се ништа није догодило. Албанци несметано врше албанизацију и Србима ускраћујуграђанска права“, тврди Ранђел Вељковић.

“Ми Срби смо некада у општинској власти имали 18 одборника, а данас 11. Наша предузећа сунекада добијала кредите и дотације, а сада је из разних фондова уложено 220 милионаевра само у фирме које припадају Албанцима. Срба нема на локалној албанској телевизији,немају право на јавне натписе на ћирилици, али зато Албанци имају право да јавно истичузаставу стране земље Албаније. Државна власт и српске странке у коалицији са албанскимнас Србе запостављају. Тиме се ствара атмосфера опште бесперспективности, што можеда изазове исељавање Срба из Бујановца“, упозорава др Миле Стојановић.

Хашки казамат најавио: престаје са радом 2015.Posted: 10 Feb 2013 01:48 AM PST

Пресуда Mладићу и краj Tужилаштва до краjа 2015.

Главни тужилац Хашког казамата Серж Брамерц наjавио jе да ће Tужилаштво пресудомгенералу Ратку Mладићу, коjа се очекуjе до краjа 2015. године, завршити са радом, дасе ускоро очекуjе пресуда Воjиславу Шешељу, а до краjа 2014. и Радовану Kараџићу.

10.02.2013. Танјуг, за ФБР уредник Биљана Диковић

Брамерц jе у интервjуу данашњем “Блицу” подсетио да су сада активне jош само триоптужнице-против Mладића, Kараџића и Горана Хаџића и када ти случаjеви будузавршени, биће готов посао Tужилаштва. Oн jе обjаснио да ће у случаjевиманеправоснажних предмета до краjа рада Tужилаштва таj посао наставити привремено телоMеђународног кривичног суда (MKС), о чему jе одлучио Савет безбедности у децембру 2010.године. Jедан његов огранак биће смештен у Хагу и преузеће обавезе коjе произилазе из MKС забившу Jугославиjу.

Брамерц jе обjаснио да ће се то привремено тело бавити питањима каква су заштита сведока,примењивање казни, сарадња са државама коjе потражуjу информациjе од Tрибунала, могућимжалбеним предметима у слуцаjевима Kараџић, Mладић, Шешељ, Хаџић. Случаj Kараџић jе у фазиодбране и судска пресуда се очекуjе до краjа 2014. Суђење Mладићу почело jе уводном речиTужилаштва, до сада jе сведочило 29 сведока и судска пресуда се очекуjе до краjа 2015. године,рекао jе Брамерц.

Иницијатива “Никад граница”: МЕДИЈСКО НАСИЉЕ ДИНКА ГРУХОЊИЋАPosted: 10 Feb 2013 01:45 AM PST

Иницијатива “Никад граница”: МЕДИЈСКО НАСИЉЕ ДИНКА ГРУХОЊИЋА

На редакцијску пошту СРБског ФБРепортера стигла је реакција Иницијативе НИКАД ГРАНИЦА намедијско извештавање о родољубивом скупу, односно забрани истог у Новом Саду (који је упркосзабрани ипак ОДРЖАН). Иначе, за оне који до сада нису видели, такав један скуп већ је одржану БЕОГРАДУ, један протест је био и ЗАБРАЊЕН испред Народне скупштине, погледајте видеоОВДЕ, овај уметнички перформанс представља стварни живот наших Срба на Косову и Метохији,границу на којој су терористи и убице УЧК, а коју власти Србије праве између њих и осталихСрба у Србији. Иницијатива НИКАД ГРАНИЦА је поднела ЖАЛБУ и ИНИЦИЈАТИВУ УСТАВНОМ СУДУЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ “РЕЗОЛУЦИЈЕ У ПРЕГОВОРИМА”, док су свој СТАВ о томе већ представилијавности.

О председнику Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Динку Грухоњићу, његовимсепаратистичким и шовинистичким испадима према србском народу већ смо писали у текстуOдбрана „Печата“ и последњи дани.

У наставку преносимо јавно писмо Иницијативе НИКАД ГРАНИЦА.

09.02.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

МЕДИЈСКО НАСИЉЕ ДИНКА ГРУХОЊИЋА

Све оно што Динко Грухоњић, врло лично, предузима против грађанске иницијативе НИКАДГРАНИЦА, тешко би се могло описати икако другачије него као идеолошко и медијско насиље.Застрашујуће је што у том насиљу он ужива прећутну подршку многих, наводно неутралнихдруштвених актера, и што га нико не позива на одговорност.

У уторак, 5. фебруара, припадницима наше иницијативе волшебно је било забрањено да у НовомСаду одрже сасвим ненасилан перформанс, али су они ипак извели сличну акцију, истина надругој локацији, при чему никоме и ни на који начин нису угрозили безбедност, нити нарушилијавни ред и мир. Исто дана је вест о томе објавила агенција „Бета“, а од ње су је преузели бројнимедији. У тој вести се, међутим, за нашу иницијативу крајње злонамерно тврди да је чини „вишеултрадесничарских организација“, што је не само нетачно, већ и отворено хушкачки, па иувредљиво. Сајт „Аутономија“ отишао је још даље, пошто је „Бетину“ вест пренео под насловом„Забрањена акција клерофашиста у Новом Саду“.

Најочигледнија веза између „Бете“ и „Аутономије“ јесте управо Динко Грухоњић – као шефновосадског дописништва „Бете“ и председник Независног друштва новинара Војводини, чије је„Аутономија“ гласило. Ако је неко у стању да понуди некога другог или нешто друго каообјашњење оваквих, увезаних клевета изнетих против наше иницијативе, горимо од жеље да тообјашњење чујемо. У међувремену, милили бисмо надлежне да нам укажу на то где почињеодговорност Динка Грухоњића према чињеницама, јавној пристојности и грађанима Србије

уопште.

Инфо-служба иницијативе НИКАД ГРАНИЦА[email protected]

Хрватска и БиХ повукле из продаје спорно млеко и рибу, србски министар: уСрбији нема тих производаPosted: 10 Feb 2013 01:26 AM PST

Ниjе било увоза спорног млека ни туњевине у Србиjу

Хрватско министарство пољопривреде наредило jе повлачење из продаjе поjединихврста млека загребачког Дуката и вараждинске Виндиjе због присуства канцерогеногафлатоксина, као и конзерви туњевине “Риал” због високог нивоа хистамина, а изсрпског Mинистарства пољопривреде поручили су да у Србиjу нису увожени ни млеко,ни туњевина са спорним материjама.

10.02.2013. Танјуг, за ФБР уредник Биљана Диковић

СРБИЈА: МИНИСТАР ТВРДИ ДА СПОРНИХ ПРОИЗВОДА НЕМА У СРБИЈИ

Српски министар пољопривреде Горан Kнежевић изjавио jе, поводом сумње да jе у некимпаковањима хрватског млека Дукат и Виндиjа, повећана концентрациjа канцерогеног састоjкаафлатоксина M1, да у Србиjу ниjе увезено млеко из Хрватске.“Mања количина млека увезена jе из Босне и Херцеговине и у њоj ниjе било афлатоксина”, рекаоjе Kнежевић.

У Mинистарству пољопривреде наредну испоруку млекаре Дукат из БиХ очекуjу у уторак инаjављуjу да ће бити редовно узоркована и испитана на микротоксине. У министарству додаjу дасе домаће млеко редовно контролише и да jе потпуно исправно, као и да jе пре месец данарађена и ванредна инспекциjска анализа.

Kомпаниjа “Сомболед” саопштила jе данас да из Хрватске не увози млеко за коjе сесумња да поседуjе повећану концентрациjу афлатоксина M1, као и да jе “Дукат д.д.”обуставила откуп млека са свих фарми музних крава где jе утврђена повећанаконцентрациjа спорних супстанци.

Kако се наводи у саопштењу, “Сомболед” у Србиjу не увози спорне производе изХрватске, као и да траjно млеко с 2,8 одсто млечне масти од пола литре и “Лаганоjутро” с 2,8 одсто млечне масти од литар нису присутни на српском тржишту.

ХРВАТСКА: ПОВУКЛИ ИЗ ПРОДАЈЕ И ТУЊЕВИНУ РИАЛ

Ни конзерве туњевине “Риал”, за коjу jе у Хрватскоj утврђено да има високи нивохистамина, ове године нису увожене у Србиjу, речено jе Танјугу у Mинистарствупољопривреде. Oд произвођача из Tаjланда, коjи производи поменуту туњевину, увезена jеjедино туна у саламури “K плус” – лот 11243, коjа jе у Србиjу ушла 25. jануара ове године и тадаjе контролом установљено да хистамина нема, навели су у министарству.

Хрватско министарство пољопривреде наредило jе повлачење конзерви туњевине“Риал”, коjу jе трговачка компаниjа Kонзум увезла из Tаjланда, због високог нивоахистамина. Kонзерве од 160 грама произведене су у октобру 2012. Kако су jавили из хрватскогминистарства, та туњевина представља ризик за здравље потрошача, а нарочито за особе коjе неподносе хистамин и производе од рибе, као и децу и труднице, jер конзумациjа може да доведедо настанка акутних алергиjских реакциjа.

У Хрватскоj се из продаjе повлаче и Виндиjино траjно млеко са 2,8 одсто млечне масти,у паковању од литра, Виндиjино УХT (хомогенизовано и стерилизовано) млеко са 2,8одсто млечне масти у паковању од литра, Дукатово траjно млеко са 2,8 одсто млечнемасти, у паковању од пола литра и Дукатово траjно млеко “Лагано jутро” са 2,8 одстомлечне масти у паковању од jедног литра. Aфлатоксин M1 (AфM1) коjи се у млекуjавља зависно од прехране млечних крава, потенциjално jе канцероген за људе, пањегово присуство у млеку и млечним прерађевинама представља опасност за људскоздравље.

ЦРНА ГОРА И БиХ: ДАЛИ НАЛОГ ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ МЛЕКА ИЗ ПРОДАЈЕ

У Црноj Гори инспектори Здравствено-санитарне и Ветеринарске инспекциjе на теренуконтролишу да ли су испоштоване препоруке Mинистарства пољопривреде и руралногразвоjа о повлачењу са тржишта брендове млека Виндиjа и Дукат, за коjе се сумња даима повећану концентрациjу афлатоксина M1. Црногорско министарство дало jе налогда се из продаjе повуче млеко поменутих хрватских произвођача, после информациjеда може бити ризично по здравље потрошача у Црноj Гори.

Из Управе за инспекциjске послове jе саопштено да инспектори узимаjу узорке спорнихпартиjа млека, коjи ће послати у Центар за екотоксиколошка испитивања, jавили суподгорички медиjи. Mинистарство спољне трговине и економских односа БиХ иKанцелариjа за ветеринарство данас су забранили увоз млека хрватских произвођачаДукат и Виндиjа у коjем jе пронађен афлатоксин.

Mлекари реагуjу на повлачање млека због афлатоксина

Tраjно млеко два произвођача коjе jе повучено због повећаног присуства афлатоксина jе увозно,

сматраjу хрватски млекари, истичући да се њихово млеко извози, а у Хрватску шаље млекониског квалитета.

У изjави за Хрватску телевизиjу Mато Mлинарић, председник Независних хрватских сељакапозвао jе ресорног министра Tихомира Jаковину да домаће млиjеко обезбеди у школама иобдаништим, да буде приступачно грађанима, да се више улаже у пастеризациjу и млекоматекако би Хрвати користили домаће млеко.“Наше млеко завршава негде преко границе, а ово ђубре коjе су jуче повукли jедунаши људи”, рекао jе Mлинарић.

Mирко Kаталенић, сточар из Гудовца код Бjеловара сматра да су криви сви. “Kолико сукриве млекарске индустриjе, толико jе крива и држава. Уз њен благослов jе уништеномлекарство у Хрватскоj и сад зависимо о увозу, и то оно што не може проћи у земљамагде jе произведено”, рекао jе. Држава нема никаквог утjецаjа на мљекарску индустриjу, па сени након тог слућаjа неће ништа променити.

———–

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

БиХ забранила увоз млека “Дукат” и “Виндија” због канцерогеног састојка; ХРВАТСКАзабранила Тајландску РИАЛ туњевину

Славка КОЈИЋ:УСТАВНИ СУД – PERICULUM IN MORA!Posted: 10 Feb 2013 01:14 AM PST

Славка КОЈИЋ:УСТАВНИ СУД – PERICULUM IN MORA!

Славка КОЈИЋ | 08.02.2013 | 00:16/ Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана ДиковићPericulum in mora – опасност је у одлагању!Уставни суд Републике Србије једржавни орган за који је Уставом прописано да је задужен да штити уставност,законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда суконачне, извршне и општеобавезујуће. Сви су дужни да се повинују одлукамаУставног суда. И народни посланици, и Председник Владе, и министри, иПредседник Републике, и чиновници, сви грађани… Укратко – сви.

Месецима уназад очи наше јавности су упрте у тај Суд очекујући да ће он предузети било шта из својенадлежности како би спречио суноврат уставног поретка који се наочиглед свих нас дешава, а чијипротагонисти заузимају највиша места у државној власти Републике Србије.

За то време, иза леђа српске јавности, доносе се разна акта која нуде решења тзв. Косовског питања на начинпротиван Уставу РС, закључују се тајни „споразуми и договори“, доноси тајна Платформа, доносе уредбе,изгласава Резолуција… И уопште, тајност је усвојен као дозвољени метод рада актуелне власти у Београду.

Сведоци смо и разних изјава датих у државним медијима од стране Председника Владе РС , који је у вишенаврата поменуо „столицу у УН за Косово“.

У први мах, актуелни Премијер је, као случајно, изјавио „Србија може да разговара и о столици за Косово уУједињеним нацијама“. Касније је изјава ублажена новом изјавом: “Србија се никада неће сложити састолицом у УН, осим ако то не буде у складу с нашим националним интересима”.

Врло брзо се показало да напред наведне изјаве нимало нису биле случајне, већ су биле адвекватанувод и припрема јавног мњења за изјаву коју је убрзо дао и амбасадор Немачке у Београду ХајнцВилхелм истичући да је чланство Косова у УН једно од питања које треба да се нађе «на столу» уБриселу.

25. јануара 2013., приликом отварања производне линије Фресениус медикал кер Србија у Вршцу, актуелни

Премијер Ивица Дачић је поновио да чланство Косова у УН «за сада није на дневном реду». Коначно, нашПремијер и поменути амбасадор Немачке, су се сагласили у Вршцу, заједнички констатујући да «чланство уУН није на дневном реду» те да «питање чланства Косова у Уједињеним нацијама може бити тема тек уоквиру дијалога о целовитом решењу косовског питања».

Нема никаве сумње да би «столица у УН» значила признање државе Косово и дефинитивно одрицањеРепублике Србије од тог дела своје територије.

Дакле, јасно се назире став првог човека Владе Републике Србије, а то је да разговори о чланству у УНуопште нису искључени и да ће до њих једног дана извесно доћи! Овакве изјаве највиших званичникарепубличке власти су директно супротне преамбули и одредбама важећег Устава РС.

Није ли ово јасан знак за узбуну за све државне органе који су надлежни да бране уставни поредакРепублике Србије? Сваком нормалном грађанину се крв леди у жилама од овакве изјаве првог човекаВладе Републике Србије.

Шта је потребно још да се догоди па да Уставни суд Републике Србије примени одредбе важећег Устава РС иЗакона о уставном суду, те да покрене и на брз и ефикасан начин спроведе поступак за оцену уставности свихопштих аката који су донети поводом тзв. Бриселских споразума и поводом даљњег дијалога о решавањутехничких и политичких питања са тзв. „представницима ПИС у Приштини“?

Опште је познато да је група посланика ДСС-а поднела предлог за оцену уставности Уредаба Владе РС којесу засноване на тзв. „Бриселским договореним закључцима-споразмима“ између Београда и Приштине, те даје поднето и више иницијатива за покретање поступка оцене уставности Резолуције Народне скупштинеРепублике Србије о основним принципима за политичке разговоре са ПИС на Косову и Метохији.

Уставни суд Србије има на располагању све процесне механизме да ефикасно делује и да спречи даљњи атакна уставни поредак наше земље.

Поступак за оцену уставности или законитости општих аката се покреће предлогом овлашћеног предлагачаили решењем самог Уставног суда, уколико је поднета иницијатива за оцену уставности од стране било коглица. Закон децидирано наводи ко се сматра „овлашћеним предлагачем“, док иницијатор покретања поступкаоцене уставности може бити свако физичко и правно лице.

Међутим, поступак оцене уставности општег акта Уставни суд је могао покренути и по службеној дужности,самостално, без било чијег предлога или иницијативе (чл. 50 ст.2 Закона о уставном суду; у даљем тексту:Закон). За то је била потребна одлука која се доноси двотрећинском гласова свих судија тог Суда. Овазаконска одредба омогућује сваком судији Уставног суда да поступа у складу са својом савешћу и представљасвојевресни изазов и прави тест за савест сваког судије тог суда.

Исто тако, Закон је прописао да Уставни суд није ограничен захтевом овлашћеног предлагача, односноиницијатора што значи да својом одлуком може и прекорачити постављени захтев, и на тај начин донетиодлуку којом ће се на најбољи начин заштити уставност и законитиост, неовисно од тога на који је начинформално захтев постављен од стране предлагача. Уставни суд може и преузети већ покренути поступак,тако што ће га наставити и у случају да формални предлог или иницијатива буду повучени, ако нађе да за тоима основа. У свим овим одредбама изражено је начело официјелности које омогућава Уставном суду даделује потпуно самостално, по службеној дужности, уколико сматра да је неким општим актом дошло докршења важећег Устава РС.

Активна улога Уставног суда предвиђена је и одредбом чл. 56 ст. 1 Закона која предвиђа да Уставни суд можеу току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која јепредузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањеммогле наступити неотклоњиве штетне последице. Ради се, дакле, о привременој мери чије издавање налажуразлози хитности и спречавање наступања ненадокнадиве штете. Суд овакву меру може донети и без билочијег предлога, потпуно самостално уколико сматра да је неопходно спречити наступање неотклоњивихштетних последице. Када су у питању Уредбе Владе засноване на тзв. Бриселским споразумима, последицесу већ видљиве на терену, а тичу се успостављања граничних прелаза, ускраћивања слободе кретањаграђана КиМ лојалних Републици Србије, стварање општег осећаја несигурности и угрожености основнихљудских права и слобода, те је право чудо како Уставни суд већ одавно није реаговао и донео меру по чл. 56ст. 1 Закона о уставном суду?!

И поред изузетно широких законских овлашћења за деловање, Уставни суд се не оглашава.

Нема очекиване одлуке Уставног суда, те није спречена даља примена оспорених Уредаба донетих на основутзв. „Бриселских споразума Стефановић-Тахири“. У међувремену, ћутање Уставног суда омогућило јепостављање граничног прелаза у Јарињу и Брњаку, нове споразуме и договоре везане за царине на тимпрелазима. И коначно, поставља се питање да ли би и сама Резолуција била изгласана и каква би њенасадржина била, да је Уставни суд реаговао правовремено?

Пасивност Уставног суда је отоворила простор за накнадно доношење читавог низа разних аката ипредузимање радњи које стављају ван снаге уставни поредак наше земље.

У медијима се појавила вест којом је Уставни суд најавио доношење решењао застајању са поступком оценеуставности Уредби Владе РС који је покренут од стране групе посланика ДСС-а.

Као прво, поставља се питање да ли је захтев за застајање са поступком заиста поднет од стране доносиоцаоспорених Уредби или од стране неког другог субјекта, и даље, да ли ће Уставни суд правилно применитиодредбу чл. 55 ст. 1 Закона о уставном суду, који такав застој предвиђа само као могућност, а не и обавезу.Дакле, Уставни суд захтев за застајење са поступком за оцену уставности може и да одбије, односно одбаци.На Уставном суду је да на правилан начин изврши процену свих постојећих чињеница и околности, те дадонесе закониту одлуку по захтеву за застајање са поступком, процењујући, пре свега, какав ефекат би ималаевентуална усвајајућа одлука. Приликом доношења ове процесне одлуке Уставни суд би морао имати у видуосновни циљ поступка који је у току – а то је заштита уставности и законитости тј. заштита уставногпоретка наше земље. Обзиром на климу која је створена у Србији, где је дозвољено свакодневно даватиизјаве и нудити решења за КиМ супротна важећем Уставу, без да се за то сносе било какве последице, можесе лако претпоставити да би усвајајућа одлука Уставног суда тј. застајање са поступком, у стварипредстављала злоупотребу одредбе чл. 55 ст.1 Закона о уставном суду, те да би се тиме само отворио новипростор за даље кршење важећег Устава. Уосталом, неоглашавањем и пасивним односом, Уставни суд јефактички већ застао са поступком оцене уставности, и без формалне одлуке.

У сваком случају, уколико формална одлука о застајању са поступком буде донета сходно одредби чл. 55 ст.1Закона о уставном суду, то би значило да је Уставни суд већ уочио неуставности оспорених Уредаба. Садруге стране, и сам доносилац општег акта је, самим подношењем захтева за застајање такође признао да суоспорене Уредбе неуставне.

Па ако је већ неуставност оспорених Уредби учињена неспорном од стране свих учесника у поступку, и ако јеи сам Суд ту неуставност уочио, поставља се логично питање зашто Уставни суд већ одавно није донеомериторну одлуку у овој правној ствари, или бар меру обуставе по чл. 56 Закон, како би се спречиле штетнепоследице које су настале након доношења оспорених Уредби?

Тромост и пасивност Уставног суда Србије наноси ненадокнадиву штету Републици Србији и њенимграђанима. Штета је све већа, из дана у дан. Само правовременом реакцијом овог Суда може да се остварињегова основна сврха прописана Уставом РС: заштита уставности и законитости, љуских и мањинских права ислобода.

Да би остварио своју основну функцију, Уставни суд је, у готово историјској прилици, да покаже да је заистасамосталан и независтан државни орган.

Судије Уставног суда су приликом ступања на дужности, у Народној скупштини РС, положиле заклетву да ћесе у свом раду придржавати Устава из акона и да ће своју дужност обављати „часно, савесно и непристрасно”.

Можда је у текст заклетве требало унети и реч „храбро“ јер, чини се, да је управо храброст врлина која мањкаи која је у општем опадању.

За сада, Уставни суд није искористио законска овлашћења и није предузео готово ништа како би спречиоспровођење спорних општих аката као и доношење нових аката којима се наставља отворено кршење иигнорисање важећег Устава Републике Србије, па се такво понашање Уставног суда не може другачијепротумачити него као кукавичлук и неспремност да одигра улогу коју му је важећи Устав наменио.

Грађани Републике Србије, као носиоци суверености, очекују од Уставног Суда да их заштити од свих онихкоји крше важећи Устав РС, без обзира на којим високим државним функцијама да се налазе. Уставни суд је,према важећем Уставу РС и Закону о уставном суду, дужан да предузме све мере и донесе све акте како бисе зауставило даље урушавање уставног поретка наше земље доношењем и спровођењем неуставних аката.

У противном, придружиће се свим осталим прекршиоцима Устава, чиме ће се претоворити у своју супротности укинути сам себе, а своју земљу и народ у одсудном тренутку оставити без заштите коју прописује сам Устав.

СРБИЈА ДОБИЈА ИЗЛАЗ НА МОРЕ: Канал Дунав – Морава – Вардар – ЕгејскомореPosted: 10 Feb 2013 01:00 AM PST

СРБИЈА ДОБИЈА ИЗЛАЗ НА МОРЕ: Колико ће нас коштати пловни путБеоград-Солун?

Министар Бачевић потписао са кинеском компанијом Протокол за изградњу пловногпута Београд-Солун. За С медиа портал, Бачевић каже да је лично уверен у исплативост„стратешког мегапројекта“, стручна јавност заузима сасвим супротно становиште. Овоје тема коју је обрадио Блиц у теми економија, још 16. 12. 2002., тада је ову идејукоментарисао професор др Ненад Милеуснић, члан Одбора за економске науке САНУ,говорио је о повезивању Дунава и Мораве са Егејским морем као о каналу за препородСрбије…

10.02.2013. Смедиа.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

Много је воде протекло Дунавом, Моравом и Вардаром све до Егејског мора, али је свака текласвојим током, од када се у Србији сања пловни пут који би повезао ове реке са солунском луком.Идеја је рођена пре више од једног века, разрађивана у виду пројеката у социјалистичкојЈугославији 1963. и 1971. године. Своју ренесансу доживела је у новој Влади Србије на челу саСНС-ом.

Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић потписао је уПекингу са кинеском компанијом „Гезоба корпорејшн” Протокол за израду студије оправданостипројекта пловног пута од Београда до Солуна, за деоницу кроз нашу земљу. Јављају се ипроцене да би реализацијом ове замисли био решен и проблем суша и поплава на подручјукорита Мораве. Потпредседница Владе Верица Калановић говори о процвату пољопривреднихпредела уз реку која „сече срце Србије“.

Да ли је у Србији могуће и да ли је исплативо реализовати „стратешки мегапројекат“, како гаминистар Бачевић ословљава? Ово питање није ново, са старих пројеката је скинута прашина.

Непознат „само“ модел финансирања

Основно питање које се поставља у јавности је – колико то кошта?

Питање које се ретко чује, а на коме инсистира Министарство које оживљава пројекат, је коликоби Србија од изградње пловног пута могла имати користи на дугорочном плану.

У српском Парламенту вођена је жестока расправа око исплативости пројекта. Демократе илиберали оптуживали су власт да намерава да задужи грађане Србије за додатних 12 милијардидолара.

Из Пекинга, министар Бачевић негирао је оптужбе и поручио да ће пронаћи „одговарајући моделфинансирања“, када за израду пројекта дође време. Потписани Протокол о пројекту “КаналМорава” ствара услове за израде докумената, пројеката, просторних планова, студијеизводљивости.

- Постоје разни модели финансирања, али сигурно је да се Србија неће задуживати – кажеБачевић за С медиа портал. – О томе ће одлучивати Влада Републике Србије. Цена пројекта јејош непозната. Овај Протокол је управо и потписан са циљем да се уради једна озбиљна студијаизводљивости, како би се дошло до стварне процене оправданости пројекта и њене стварневредности.

До Солуна – сто сомуна!

У јавности је, како то у Србији обично бива, упућено много критика на рачун оживљавања идејео пловном путу. Економиста Александар Стевановић сматра да је прича о грандиозном пројектунаучно-фантастична. Иако је министар тајновит када је реч о „моделу финансирања“, Стевановићобјашњава да је Србија толико задужена „да министри просе по свету да не банкротирамо и никонеће да нам да ни милијарду, а камоли десет милијарди евра, на колико је пројекат процењен“.

Шта кажу комшије

Из државног врха поручују да су грчкој и македонској страни наговестили своју намеру. Умакедонској влади кажу да још нису добили конкретну понуду од Србије, али да јесузаинтересовани за регионалне пројекте.

- Помињала се и концесија, али не верујем да би се било ко, па ни Кинези, усудио да инвестирапод разумним условима у Србији, зато што сви знају како послујемо – каже Стевановић за Смедиа портал.

Неповерљив према владиној рачуници, Стевановић предвиђа да ће се пословни пут министраБачевића испоставити као „лепо туристичко путовање“.

Док не заплови лађа…

Изградњом канала, пловни пут од Београда до Солуна био би скраћен за више од 1.000километара. Међутим, професор на Саобраћајном факултету у Београду Зоран Радмиловићобјашњава за С медиа портал да би на току од 650 километара требало изградити чак 58преводница.

Еколошки аспект

Са еколошке тачке гледишта, професор Радмиловић сагледава предност у смислу коришћењапловног пута у смислу најмање емисије штетних гасова, чему и тежи, макар начелно, развијенијисвет: – Прелазак са камиона, па чак и са железница, у зависности како се возови напајају, можеда донесе уштеде у емисији угљен-моноксида који ће се вероватно ускоро и наплаћивати. Кадабуду прокопани канали, биће промењена и микроклима. Јавиће се, на пример, проблем нестанкапојединих биљних и животињских врста – оцењује Радмиловић.

- Само прокопавање или коришћење постојећих река на пловном путу, пошто су то мале реке,веома је компликовано – каже Радмиловић у разговору за С медиа портал. – То је великипројекат у коме је неопходно сабрати губитке и добитке; велика су очекивања, али су неопходнаулагања огромна. Пловидба је само надградња бројних радова које је потребно извести.

После упорних покушаја да добијемо мишљење експерата из Института за водопривреду„Јарослав Черни“, у Заводу за бране, хидро-електране и саобраћајнице нису желели да сеизјасне на ову тему.

Српски сан

Податак који буди из сна о транспортном систему до солунске луке је да се тренутно користисамо пет процената пловног пута Дунава, према речима професора Радмиловића, док се у Европикористи само десет одсто капацитета речног транспорта робе.Ипак, министар Бачевић на питање С медиа портала одговара да је „лично уверен у исплативостпројекта“:

- Питање је само којим темпом и динамиком је могућа отплата трошкова у реализацији пројекта.Као ресорни министар свој посао видим у привлачењу потенцијалних инвеститора и припремипотребне документације.

Према потписаном Протоколу о разумевању, Влада Србије и кинеска компанија су у обавези даза 30 дана од датума потписивања одреде координаторе за рад на овом пројекту”. „Министарствоприродних ресурса, рударства и просторног планирања се обавезује да ће у року од 30 данаомогућити приступ свим информацијама и документима који су од значаја за рад на овомпројекту, док је „Гезоба корпорејшн“ обавезна да у року од 60 дана, на основу добијенихподатака, изврши озбиљну анализу, проверу и истраживање о могућности развоја и реализацијеовог пројекта“, кажу за С медиа портал у овом Министарству.

Са друге стране, економиста Стевановић подсећа да је потрошен велики новац на бројне студијео Дунаву, а да на његовом току није изграђен ниједан објекат.-Ако нисмо у стању да направимо пловни пут на Дунаву који је прилично јефтин за одржавање,како ћемо зарађивати од канала Београд–Солун? – пита се економиста Стевановић.

Професор Радмиловић напомиње да је могуће и неопходно утврдити које су то количине робекоје ће пролазити кроз тај канал да би било оправдано пловити њиме. Он, такође, подсећа да суСрбији доступне луке Констанца, Ријека и Плоче у Хрватској, Бар у Црној Гори, Ротердам уХоландији, Копар у Совенији…

- Да би пројекат од десет милијарди евра био исплатив, требало би да годишње буде промет робеод барем 500 милиона евра, а потребно је улагати и у одржавање канала – наводи Стевановић иподсећа на запуштене канале у Војводини који су „зарасли у шаш“.

Тако, без завиривања у сопствени буђелар, са погледом у будућност, Србија поново сања једанвелики сан који је на самом почетку дочекан „на нож“.

Ово је тема коју је обрадио Блиц у теми економија, још 16. 12. 2002. Оцену ове идеједао је и професор др Ненад Милеуснић, члан Одбора за економске науке САНУ, говорио

је о повезивању Дунава и Мораве са Егејским морем као о каналу за препород Србије…

Каналом Дунав – Морава – Вардар – Егејско море, пут бродовима од Београда до Солуна био бискраћен за 1.260 километара. Тиме би се омогућило ефикасније и економичније саобраћајно итранспортно повезивање Средоземља и Суецког канала са Европом. Био би то нови пловни путкоји би повезивао северну и централну Европу са Средоземљем, јефтинији од друмског ижелезничког транспорта и саобраћаја, а Србији би донео профит.

- Изградњом канала остварио би се уз ефикасан и јефтин саобраћај и огроман профит.Обезбедила би се знатна производња електричне енергије новим системом хидроелектрана.Акумулацијама воде снабдевало би се становништво средишње Србије питком водом и омогућилонаводњавање плодног земљишта Поморавља. Извела би се заштита земљишта од поплава иерозије. Запошљавање људи на изградњи и експлоатацији канала и производних капацитета умашино, електро и бродоградњи било би значајно. А целокупну изградњу могла би да реализујунаша предузећа – каже професор Ненад Милеуснић, члан Одбора за економске науке САНУ.

- Канал Дунав – Морава – Вардар – Егејско море пројектован је за пловидбу бродова до 1.350тона носивости. Био би то канал ИВ класе квалитета, попут канала Дунав-Рајна-Мајна-Дунав.Канал је двосмеран и намењен за локални саобраћај, између пристаништа на каналу, и затранзитни југословенско-међународни саобраћај и транспорт. Пројектован је почетни годишњитранспорт роба од десет милиона тона робе – каже Милеуснић, наводећи да су ради локалногсаобраћаја пројектовани и бочни канали коритом Западне Мораве до Краљева, дужине 73километара, коритом Нишаве до Ниша, дужине 15 километара, каналом од Пчиње и Куманова доСкопља, дужине 37 километара, каналом уз Вардар до Скопља, дужине 35 километара и каналомод Вардара до Солуна, дужине 17 километара.

Да би се производила електрична енергија, пројектована је изградња 24 хидроелектране наМорави и 18 на Пчињи и Вардару.

- Осим тога, у сливу Велике Мораве наводњавало би се око 90.000 хектара плодне земље. Одпоплава и ерозија било би заштићено око 65.000 хектара земљишта. Изградња канала налокацији Велике Мораве довела би до преображаја 50 одсто територије средишње Србије –сматра Милеуснић.

Целокупна градња канала може се извести, прогнозира наш саговорник, за највише 12 година.Према његовој процени, у изградњи би учествовало око 12.000 грађевинара. Укупна инвестицијау цео канал требало би да износи око осам милијарди долара, док би се приход каналаостваривао од продаје саобраћајних и транспортних услуга, електричне енергије… Приходовањеод услуга канала припадало би локалној привреди.

Ко зна, можда ово у будућности буде и спајање и са овим, већ постојећим пловнимпутем…

Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика, или буна против границеPosted: 09 Feb 2013 04:46 PM PST

Александар Павић: Сретење код Вождовог споменика,или буна против границе


Сретење Господње, 15. фебруар се у Србији обележава не само као верски празник, дан када сеБог сусрео са својим народом, и када је Старац Симеон дочекао испуњење обећања датог од Бога– да неће умрети док не види Спаситеља, у лику Богомладенца Исуса. Тај дан је такође и заветнидан српске државности, који обележава почетак васкрса Србије после вишевековног ропства,скуп у Орашцу на којем је Ђорђе Петровић изабран за вођу буне која ће се претворити у Првисрпски устанак. И више од тога – то је такође дан српске уставности, јер је управо на Сретење1835. донет и први савремени српски устав, који је био и међу првим демократским уставима уЕвропи. Данас су Србији насушно потребни сусрет и са Богом и са собом, и реафирмацијадржавности и уставности.

Питање које се ове године тим поводом намеће је следеће: да ли се тог дана утопити уколотечину уобичајених прослава и обележавања овог значајног датума, да ли поново битипасивни посматрач који ће слушати пригодне говоре и осврте, похађати разне академије игледати разне емисије, па можда чак и учтиво аплаудирати на по коју глумачку представу која битребало да дочара како је то било пре 209 година. Другим речима, да ли ће то бити још један данкада ће грађанство бити претворено у публику, која се после представе мирно разилази и враћау свакодневицу у којој се крши скоро све чему се на манифестацији давала почаст, ушта семожда чак и клело? Или би то можда (коначно, односно поново) требало да буде дан када ћеобележавање бити на неки начин и литургијско, када ће они који стоје и слушају активно иучествовати?

Јер, ако се у земљи отворено крши Устав путем срамног успостављања границе између Косова иМетохије и остатка Србије, ако Уставни суд у том процесу активно саучествује тако што ћути доксе то дешава, а Влада га у том послу подржава – како слушати и озбиљно схватати било ког оддржавних званичника који ће тог дана да беседе на тему државности и уставности – у Орашцуили било где другде? Како слушати и схватати озбиљно исказе вербалне посвећеноститековинама Првог српског устанка, наизглед “немогуће мисије” једног десеткованог али духовновеликог народа који је решио да се сам самцијат дигне и збаци ланце који су га држали уотоманском мраку и ропству и поново освоји своју слободу – из уста оних који кажу да је Србијинајважнији некакав “датум за почетак преговора”. И то каквих преговора? “Преговора” којиуствари значе добровољан пристанак на перманентно испуњавање туђих услова и налога, одкојих је за Србију најбитнији и најпогубнији онај који се непрекидно најављује – да ће морати дасе одрекне Косова и Метохије.

Да ли је, дакле, на овогодишње Сретење, пригодно, довољно и задовољавајуће само негде“присуствовати”, или тапшати онима који свесно или несвесно саучествују у нарушавању свегаонога што Србе посебно везује за тај дан? Или треба обележити ту светињу и светковинупоказивањем да се она схвата озбиљно – да то није пуки “датум” или приредба, већ дан живереафирмације онога нашта се позивамо. Обележити је својим активним учествовањем, својимживљењем и поступањем?

Оваква и слична размишљања су определила већину оних који су учествовали на било којиначин у протестном скупу “Никад граница са Косовом и Метохијом”, одржаном 10. децембра 2012– и не само њих – да позову на ново окупљање на Сретење, 15.2.2013. у подне, код споменикаВожду Карађорђу, испред Храма Свегог Саве у Београду. Симболика Сретења, Вожда и СветогСаве је потпуно јасна. Но, на симболици би се и овог пута све завршило када то не би био ипозив на окупљање државотворне Србије у одбрану онога што је остало од Устава и од српскедржавности. То је, на првом месту – почетак буне на разне дахије које успостављају границуизмеђу Косова и Метохије и остатка Србије.

Та граница је парадигма свега лошег што се Србији тренутно дешава. Та граница, на првомместу, значи отворено кршење Устава земље. Једно је било присуство УНМИК царине предвиђенеРезолуцијом 1244, а нешто сасвим друго добровољно пристајање на присуство “цариника”,“пограничне полиције” и “санитарне инспекције” који представљају самопроглашену “косовскудржаву”, и који сада траже визе и пасоше држављанима Републике Српске, Русије, Кине и другихпријатељских земаља – унутар државне територије Србије, чији је Косово и Метохија неотуђивидео, према Уставу Србије.

Но, та граница значи још више. Она значи одсецање Срба на Косову и Метохији од остаткаСрбије и њихово постепено препуштање Тачијевој администрацији “Жуте куће”, варварарскомрежиму којем не само у Европи већ и у свету тренутно нема равног. То је постепено сламањеотпора народа на северу Косова и Метохије, последњој брани против трајног успеха странеокупације Лазареве земље.Граница са КиМ такође представља парадигму сталне спремности београдских власти на давањедаљих уступака на штету државних и националних интереса, спремност на живот по диктату, наперманентно круњење и урушавање суверенитета. Другим речима, спремност на постепенигубитак слободе – оне исте у име које је Први српски устанак и подигнут – у замену за пукиопстанак на власти и све пратеће привилегије. У замену за бриселска тапшања по рамену,“похвале”, “позитивне извештаје”, итд. У замену за “привилегију” да нам странци увозе све ипокупују остатак земље и привреде. У замену за – одрицање од свих тековина због којих славимоКарађорђа, његове устанике и његове настављаче и поштоваоце.

Постављање “тврде” границе на административној линији представља и својеврсну увреду за свеграђане Србије. У име наводне интеграције у “Европу без граница” од Србије се захтева дауспостави границу – са самом собом. Такво пристајање је заправо отворено пристајање наропски положај, нека врста званичног мирења са чињеницом да за Србију треба да важе једни,крајње понижавајући закони и правила – а за остале други. Активна спремност за уклањање, зарушење такве границе представља врховни чин слободе – једини који је у ово време достојантековина Првог српског устанка и осталих славних тренутака наше заједничке историје.

А спремност на мобилизацију у циљу одбране уставности представља, у овом тренутку, једини

истински државотворни чин. Свима је јасно да је највећа кост у грлу садашњих отворених иприкривених непријатеља Србије – њен Устав. Колико год он имао мањкавости – а има их скоросваки – то је ипак један од ретких устава на свету које је народ референдумски изгласао, иједини који у садашњим условима медијске и институционалне окупације представља брану(односно устав) против даљег распарчавања земље. Ако се у садашњој глобалној и локалнојконсталацији не одбрани Устав – Србија ће запасти у хаос, и још горе ропство него што је билоотоманско. И нико нам неће бити крив – осим нас самих.

Зато је Сретењски сабор код Вожда на Сретење у подне једини активни, животни начин да сеове, 2013. године, искаже поштовање према српској државности, српској уставности, српскојслободарској традицији и тековинама Првог српског устанка. Тај сабор треба да представља несамо почетак активне буне против увредљиве, неуставне, анти-народне и анти-државне границеса Косовом и Метохијом – већ и позив државотворној Србији на окупљање и регрутовање других,које се мора, што пре, завршити или уклањањем границе са Косовом и Метохијом и одбраномУстава од свих спољашњих и унутрашњих насртаја – или крахом српске државе и српскеслободе, коју су преци које би тог дана требало да славимо крвљу извојевали.

Једно је пуко обележавање историје и читање о њој, а нешто сасвим друго прилика да се онареафирмише кроз лично учествовање. Ово опште, саборно Сретање на Сретење треба дапредставља управо то. Сретање Србије са самом собом – да се још једном, јер опет је таквовреме дошло, види ко је вера а ко невера, ко је спреман да само чита или рецитује Косовскизавет – а ко је спреман да искористи ову ретку привилегију коју нам је историја уделила: да гаживи. Коме је Његошев бесмртни усклик “нека буде што бити не може” – само пригодан цитат заучионицу или кафану, а коме животно гесло. Ако све то није одавање истинске поште прецима –а и потомству, онда ништа није.

Зато је Сретење код Вожда и позив за (поновно) учешће у сопственој историји, усопственом животу. Ту неће бити ниједног посматрача.

Жељко Филиповић: “Искорењивање ћирилице пољупцима”Posted: 09 Feb 2013 03:32 PM PST

Жељко Филиповић: “Искорењивање ћирилице пољупцима”

После прегледања сајта “Ћириловање“, Жељко Филиповић – Чувар ћирилице из Нишанаписао је овај текст као поруку оснивачима сајта, а ради даљег ширења истине оћирилици…

“Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је 04.02.2013. да је основало сајтћириловање.срб, један од првих медија са ћириличним доменом, посвећен очувању тог писма,који ће се бавити проблемима њене употребе у јавној сфери. Са тог сајта могу се преузетибесплатни ћирилични фонтови и конвертери, а ИТ консултант УНС ће одговарати на питањакорисника везана за коришћење ћирилице на интернету. Сајт покушава да свима приближифонтове домаће производње, језичке програме који садрже ћирилицу и чине њено коришћењелакшим и приступачнијим, као и да покаже како треба да изгледа и како може да користи једанћирилични медиј, рекла је уредница “Ћириловања” Мануела Граф.”

Текст који смо од Чувара ћирилице из Ниша, Жељка Филиповића добили електронскомпоштом објављујемо у целости.


Порука Удружењу новинара Србије

После мог сазнања за постојање вашег сајта „Ћириловање“, желим да вам изнесем мојемишљење о њему. Појављивање „Ћириловања“ заслужује сваку похвалу, чланци којеобјављујете су умесни, основани, прикладни, сврсисходни и корисни, и свакако ће допринетиприметнијој употреби ћирилице у укупном животу нашег народа, и – што је најважније – очувањућирилице, која се данас налази готово пред истребљењем.. У томе вам желим да истрајете и непосустанете.

Оно што је добро неће пропасти, па бих желео да вам скренем пажњу на оно што сам запазио дау садржају ваших текстова недостаје. А то је чињеница да наши сународници, а сигурно инајвећи део чланова вашег Удружења, не знају да искорењивање ћирилице није никакав„спонтани процес“, него смишљен, планиран, организован, финансиран и контролисан процескоји је у европским, светским, аустро-угарским, југословенским и српским размерама покренуоВатикан, („Сва писма осим јеврејског, грчког и латинског су ‘ђавоља дела’“), прихватили гаКарађорђевићи („Југославија важнија од Србије“), наставили словеначки, хрватски и српскикомунисти („Раскрстили са великосрпском буржоазијом и српских хегемонизмом“), а довршавајуга све постјугословенске власти у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској,Републици Српској и Србији без обзира на страначку припадност.

Сви ми, па и сви ваши чланови, па и сви политичари на власти у свим бившим југословенскимрепубликама, смо рођени и одрасли уз речи „боја“, јастук“, „сандук“, „паре“, „џеп“, „чаршав“ идруге, па их сматрамо за „наше речи“, иако су то турске речи. Мало Шиптарче рођено у местуСрбица на Космету одраста уз своју породицу, комшилук, родбину, сународнике, а којиупотребљавају речи из земљорадничке терминологије „вадит“ (наводњавати њивуимпровизованим каналићем направљеним мотиком), „прашит“ („опрашивати“, окопаватимотиком), „вишња“, „љобениц“, „карставеци“, „љопат“ (лопата, али и весло), и кад одрасте, уживот ће се кладити да су „Србица“ и све ове побројане речи – шиптарске речи.

Када се у Србији, а и у свим осталим југословенским просторима, роди дете, сви прехрамбени,одевни, хигијенски предмети и играчке који се због принове уносе у кућу на себи имајуискључиво латинична слова. Цртани филмови на ТВ, уз које нам деца одрастају, садржеискључиво латинична слова. Сви предмети које деци дајемо као рођенданске поклоне –сликовнице, бојанке, бицикли, фото-апарати, мобилни телефони, рачунари, одевни предмети –на себи имају искључиво латинична слова. Кад проходају и изађу на улице, на радњама ћевиђати искључиво фирме са латиничним словима. Када пођу у школу, у Србији не постоје свескекоје би на корицама и вињетама имале друкчија слова осим латиничних. Кад почну да залазе и упродавнице, неће доживети да виде ни један артикл који би на амбалажи имао другачија словаосим латиничних, итд. Шта може бити последица овога? Оно уз шта одрастају, то сматрају за„своје“, „нормално“, „уобичајено“, „вајкадашње“, па касније неће ни примећивати нестајањећирилице, јер је око њих – „све нормално“.

Дакле, позивам вас да помогнете да нам народ пре свега сазна за само постојање проблеманестајања ћирилице, јер он о томе не размишља, јер га и не примећује. Зато народ мора дасазна и шта су све наши преци доживљавали, какве притиске и насиље да би се одреклићирилице и прихватили латиницу, а они су све то издржали, пружали су отпор и нису поклекли.

Ми „Чувари ћирилице“ знамо што-шта што је народу потпуно непознато, па бисмо желели да гаупознамо са неким чињеницама из даље и ближе прошлости.

Српски народ се први пут срео са нетрпељивошћу римокатоличке вере према његовомћириличном писму још у Аустријском царству, у коме је католичанство била државна вера, па сусе Двор, црква, судство, школство и војска свим силама обрушили на српски народ и његовуправославну веру, као и на јулијански календар и ћирилично писмо као обележја православневере, са циљем да Србе одвоје од православне Русије. Ови насртаји су били најсуровији у времецарице Марије Терезије, када је граничарски официр Филип Радотић био осуђен на смрт зато штоније пристао да – пређе на унију! Србима је било забрањено:

- Да у животу и школи користе своје ћирилично писмо;

- да своју децу крсте у православној вери и у православним црквама;

- да својој деци дају презимена на „ић“, па одатле и данашња презимена пречанских Срба –Бугарски, Петров, Бошков, Марков, Попов, Поморишац, Сувајац, Курјаков, Малешев, Перичин,Драгин, Каћански, и сл.;

- да своје мртве сахрањују на католичким гробљима, али да би било неприметније сахрањивањасу забрањена дању, па су Срби то чинили кришом по шумама, утринама, крај путева, по својимдвориштима, итд, јер зна се каква је у оно време била спремност народа на ноћни боравак нагробљу;

- да своје цркве граде у православном стилу, и био је дозвољен само „барокни стил“ („језуитскистил“), па одатле све православне цркве на некадашњем простору Аустријског царства личе накатоличке;

- да се насељавају у одређене области и одређена насеља.

Поред ових изричитих забрана и насртаја на православље и ћирилицу, који су били нескривени ивидљиви „из авиона“, коришћена су и прикривенија, префињенија, али лукавија и подмуклијасредства. Под видом „финансијске уштеде“, Србима је било понуђено да своје књиге могу даштампају само у одређеној штампарији (унијатског јерменског мехитаристичког манастира!), којаје била под контролом и утицајем двора, па су Срби више пута одбијали да преузму и користетакве „јефтиније“ и „православне“ књиге кад су видели да у њима има смишљених подвала ипротурања католичких верских одредби. Када је Србин узимао новчани зајам, дискретно му јесаопштавано да паре не мора да врати ако са породицом пређе – на католичку веру.

Па ипак, и у таквим најсуровијим околностима, Срби су ћирилицу неговали, користили, чували,бранили и преносили на своје потомке, јер су је сматрали за суштинско својство свог верског инационалног идентитета. Када је после Берлинског конгреса 1878. г. Босна и Херцеговинапредата на управу Аустро-Угарској, аустријски гувернер Бенјамин Калај је покушао да Србимаодузме њихову ћирилицу и наметне им хрватску латиницу, али су Срби са својом православномцрквом и својим грађанским сталежом томе пружили такав отпор, да је двор одустао од забранећирилице, па после тога Срби више нису морали да се одазову суду ако им позив није био урученбаш на ћирилици! У време највећих опасности за српску ћирилицу, она је била сигурна, јер су јеСрби сматрали као суштинску одлику свог бића, као хлеб насушни, као ваздух који се дише, као

свој живот!

Нападом Аустро-Угарске на Србију 1914. отпочео је свеопшти напад и на српску ћирилицу.Хрватски Сабор већ 1914. доноси одлуку о забрани ћирилице на целој територији Хрватске. Године 1915. и Сабор Босне и Херцеговине такође доноси одлуку о забрани ћирилице. Аустро-угарски генерал Хрват Стјепан Саркотић је том приликом изјавио: „Срби са својим ћириличнимписмом представљају непријатељско тело истока у борбеној зони запада“. Ето шта нетрпељивавера може да створи од човеколиког бића: да мрзи предмет, да мрзи мртву ствар, да мрзи –слова! Двор такође забрањује ћирилицу на целој територији царства, и наређује Србима да спалесве своје ћириличне књиге, а код кога се затекну, казна је била одлазак у логор, па и смрт.Немцима је приликом бомбардовања Београда 6.4.1941. године било важније да униште Народнубиблиотеку са непроцењивом збирком српских ћириличних рукописних и штампаних дела, негода униште – српске аеродроме! Кад год је неко нападао Србију, нападао је и њену ћирилицу!

За време окупације Србије 1915 – 1918. г. аустро-угарски војни гувернман је забранио употребућирилице у јавном и приватном животу, па и у школском програму. Сви јавни натписи и фирме нарадњама су морали бити на латиници. Сви српски учитељи су добили отказе, а њихова места сузаузели Хрвати, Срби из Војводине и муслимани из Босне и Херцеговине који су ималиподофицирске чинове а проглашени су неспособним за трупну службу. За директоре школа уСрбији постављени су официри из истих крајева неспособни за трупу.

По повратку српске војске са Солунског фронта, у Србију се вратила и ћирилица, а „српскалатиница“ је отишла са својим најуреним родитељима. 1.11.1918. године управник градаБеограда, Коста Ј. Туцаковић је издао следећу наредбу: “Управа града Београда. Свимквартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавнерадње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме одданас за пет дана промене, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону орадњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити, и свакога ко по њемуне би поступио – казнити по надлежности.”

У партизанској Југославији главну реч су водили Јосип Броз, Едвард Кардељ и ВладимирБакарић, бивши аустро-угарски поданици одрасли на мржњи према православљу и ћирилици. Сад су пред собом имали одрешене руке и чисте путеве да спроведу искорењивање ћирилице.

Можемо слободно рећи да је за комунистичку власт искорењивање српске ћирилице било међузадацима са приоритетом, попут национализације великих приватних предузећа, фабрика ицрквене имовине; попут суђења ратним злочинцима, домаћим издајницима и сарадницимаокупатора, итд. Наравно, искорењивање српске ћирилице никада није јавно саопштавано каоциљ, него је спровођено прикривено, заоденуто у обланду „остваривања националнеравноправности“ и клицања „братству и јединству“. Тек у јануару 2011. године наш сународниккоји 40 година живи у иностранству је открио једну америчку магистарску тезу, извештај ЦИЕ ораскиду Тита са Стаљином (Mehta, Coleman Armstrong, “A Rat Hole to be Watched?” CIA Analyses ofthe Tito – Stalin Split 1948-1950. (http://repository.lib.ncsu.edu/ir/bitst … /1/etd.pdf) – стр. 148), изкоје се види да је комунистичка власт већ на самом почетку свог „мандата“ имала у плануистребљење српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом:

Агент ЦИА-е препричава разговор између америчког амбасадора у Југославији Џорџа Алена ијугословенског министра културе:

„У то време Џорџ Ален ме је једног дана замолио да преводим министру културе. Рекао је:„Зашто, ако већ желите да раскинете с Русијом, не назначите да ће школовање бити и наћирилици и на латиници, и постепено искључујете ћирилицу да покажете да сте начинили тајраскид“? Он је на то рекао: “У извесном смислу, ми то и чинимо. Осигуравамо да свако дете уЈугославији научи латиницу, а онда ће се ствари одвијати саме од себе.“ То је указало нањегов дугорочан приступ овом проблему“. И почело је спровођење „дугорочног приступа овомпроблему“:

- Из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије избачена је дотадашња српска ћирилица са 30знакова за 30 гласова српског језика и замењена „неутралном“ латинском абецедом са само 26знакова. Тиме је направљена двострука штета. Онемогућено је слање порука на српском језику,али и на свим осталим југословенским језицима, јер је сада недостајало чак 8 знакова за 8гласова српског језика. Слова „Q“, „W“, „X“ и „Y“ нису била од користи, а недостајали су знаци заслова „Ђ“, „Ж“, „Љ“, „Њ“, „Ч“, „Ћ“, „Џ“ и „Ш“, па смо добијали телеграме „Цеститам венцање“,„Срецан Бозиц“, а и сужене су могућности успешног шифровања у војсци и дипломатији, јер јеуместо дотадашњих 30, на располагању остало само 26 знакова. Ове жртве су свесно прихватанесамо да би се постигао „дугорочни циљ“.

- Телепринтери у војсци, на Пошти и по предузећима су имали искључиво латинске тастатуре,што је по дефиницији искључивало могућност коришћења ћирилице.

- Телевизија Београд је првих 20 година свог постојања, од 1958 – 1978. године, користилаискључиво хрватску латиницу у својим програмима, иако су сви остали републички ТВ центрислободно користили своје језике и писма. Бројне генерације српског народа су рођене и одраслеа да на телевизији нису виделе ни једно ћирилично слово, што је код њих већ створило „стеченирефлекс“ да је ћирилица „застарело, превазиђено и за савремену технику неупотребљивописмо“.

- До 1961. године регистарске таблице на возилима су означавале републике: S = Словенија, H= Хрватска, БХ = Босна и Херцеговина, ЦГ = Црна Гора, С = Србија и М = Македонија, што значида су чак 4 републике имале ћириличне регистарске таблице, а од 1961. године таблице суозначавале градове, и све су само на латиници.

- Без остављања писаних трагова, чак и без телефонских разговора, само у личним сусретимарепубличких, среских, градских и општинских секретара Партије, усменим путем „у четири ока“преношена су наређења власти о повлачењу из употребе ћириличних писаћих машина, па чак инајновијих, и њиховом склањању у подруме, магацине, складишта, буџаке за прибор чистачицâ исабиралишта секундарних сировина (отпаде), и забрани њихове даље производње и увоза. Уупотреби су остале само латиничне машине. Сва документа која су грађани добијали од државебила су писана искључиво латиницом, што је додатно проширивало обим „стеченог рефлекса“.

19.1.1974. године смењен је декан Економског факултета у Нишу зато што је тражио да сећириличне писаће машине „пусте из затвора“ и врате у употребу. И то смењивање је билозастрашивање Срба да не ометају спровођење „дугорочног приступа овом проблему“.

- У продавницама, етикете на индустријским производима биле су искључиво на латиници, што јеу доброј мери код грађана уздрмало и њихово сећање на ћирилицу.

- Појава рачунара, који су дуго имали искључиво енглески језик, меније и латинска слова, кодграђана је готово запечатила њихов интерес за ћирилицу.

- Кад су се појавили мобилни телефони, који као и рачунари нису имали ћириличне исписе нитимогућност слања СМС порука на ћирилици, грађани то више нису ни примећивали, јер је„стечени рефлекс“ већ био потпуно формиран.

- У ЈНА (Југословенској Народној Армији, оружаним снагама бивше ФНРЈ/СФРЈ) у прописима јеважила „равноправност писама“, а која је у стварности изгледала овако:

– У војном школству – уџбеници, учила, дипломе – искључиво латиница;

– у војној администрацији – личне карте, здравствене и партијске књижице, обрасци,формулари, дозволе за излазак у град, техничке књижице за оружја, оруђа, моторна возила иинжењеријске машине – искључиво латиница;

- предмети који су појединцима и јединицама додељивани у знак признања – медаљеодличног стрелца, заставице „Најбољи возач“, заставице „Најбоља јединица“, пехари у спорту –искључиво латиница;

- војна штампа, периодика и стручни часописи – искључиво латиница;

- у Војнофилмском центру „Застава филм“ сви документарни и наставни филмови

– искључиво латиница, итд., до последње поре живота у тој војсци. Једино место где јепостојала ћирилица била су родитељска писма војницима. То је једино где војска није могла даизда команду „На десно равнајс“, или „Равноправност напред, ћирилица – СТОЈ“! Међутим,године 1980. (Тито је још био жив!) војници и морнари у гарнизону Пула су приметили дародитељска писма војницима која су била адресирана ћирилицом – нису доспевала у касарне!

Неки дежурни „чувар ћудоређа“ је био на таквом месту да је могао да цензуришевојничку пошту и да ћирилична писма скреће у отпад.

- Телетекст на телевизији и дан-данас не постоји једино на српској ћирилици. Руси, Грци,Хрвати, Бугари, Македонци и остали европски народи немају „техничких проблема“ да нателетексту користе своја писма.

Све то уопште није било ни „случајно“ ни „спонтано“. Све је то било спровођење одлукаНовосадског „договора“ из 1954. године, лукаве и подмукле досетке југословенскогкомунистичког руководства, тачније „аустро-угарске тројке“ која је практично владалаЈугославијом. Уместо провидних сурових метода насиља Марије Терезије, они су одабрали даисти циљ постигну братским загрљајима и пољупцима „братства и јединства и националнеравноправности“. Новосадски „договор“ је имао своје објављене циљеве – „равноправностписама и богатство двоазбучја“ – и своје необјављене али стварне циљеве – искорењивањесрпске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом!

Хрвати никад нису марили ни за „равноправност писама“, ни за „богатство двоазбучја“. Таподвала је важила – само за Србе! Зато једино Срби и данас уче друго писмо! У Хрватскојсу одмах после разбијања Југославије избацили ћирилицу из школских програма, а Србиразбијањем Југославије ништа нису приметили! Они и даље „говоре српскохрватским језиком“ идаље се држе „равноправности писама“! Својим рођењем и одрастањем у диригованом иконтролисаном окружењу искључивости латинице у „равноправности писама и богатствудвоазбучја“ Срби стасавају уз заблуду о „нашем писму“, па су данас спремни да се туку за туђеу уверењу да бране своје! Такви Срби, кад одрасту, сами ће постати запрега упрегнута уВатиканска кола и сами ће наставити да искорењују српску ћирилицу и да „као своју“ користехрватску латиницу!

Године 2010. ученици трећег разреда основне школе у Нишу су на крају школске године натабли исписали поруку захвалности својој учитељици, и сви су се потписали. Родитељ који једошао да свом детету честита завршетак школске године видео је да су се од 30 ученика самодва детета потписала писмом свог народа, писмом на коме су се описменили – „равноправном“српском ћирилицом. У другом разреду су учили туђе писмо, а у трећем су заборавили своје. Етоправог циља седатива о „равноправности писама и богатству двоазбучја“ – да подвали! Чим сунаучили туђе, сместа су заборавили своје!

И, циклус из времена рођења њихових родитеља се понавља и наставља. Ватикан је знао: упрвој генерацији ће имати противнике; у другој генерацији противници ће ћутати; у трећојгенерацији унуци бивших противника ће постати добровољни сарадници сопственог окупатора,запрега добровољно упрегнута у ватиканска кола, и сами ће наставити да искорењују ћирилицуи да уместо ње користе хрватску латиницу. Овим је Ватикан постигао савршенство окупације –да окупирани преузме на себе чување тековина сопственог окупатора! Да добровољно наставида живи под окупацијом!

После Новосадског „договора“ ни један учитељ, наставник или професор није српској деци рекаозашто она за свој језик уче два писма. У почетку то нису смели да кажу, јер су се бојали за својарадна места, а касније, кад су и сами рођени и одрасли на искључивости хрватске латинице узподвалу о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, то нису ни знали да кажу, па су децаодрасла на заблуди да је и латиница – српско писмо. Због тога данашњи Срби нервозно реагују кад чују израз „хрватска латиница“. Просветни радници већ много генерација ни сами не знајукако је дошло до тога да се у Југославији користе два писма, и ко је шта унео у Југославију каомираз, па српска деца нису ни могла да сазнају да су у Југославију Срби унели својухиљадугодишњу ћирилицу, а Хрвати своје треће писмо – двовековну латиницу, јер су и самипретходно вековима писали глагољицом, па и ћирилицом! Али то данас не знају ни сами Хрвати –да су претходно вековима писали глагољицом и ћирилицом – па онда младим Србима не можемони замерити што то не знају. А лингвисти из времена комуниста су то српско незнањезлоупотребили, па су српском народу подвалили тако што су истинити став: „Ми Југословениимамо два писма“ жонглерски преокренули у подвалу: „Ми Срби имамо два писма“! И данашњилингвисти свесно настављају са овом подвалом, па су чак отишли и корак даље – измислили су и„српску латиницу“! „Српска латиница“ – дијагонала троугла! „Српска латиница“ – муслиманскичварци! „Српска латиница“ је зубна протеза која је Србима уграђена после претходног насилногизбијања здравих зуба!

Жељко Филиповић,

Чувар ћирилице, Ниш.

Милован Балабан: Пропаст империjе – поука архимандрита Тихона(+документарни филм)Posted: 09 Feb 2013 12:59 PM PST

Милован Балабан: Пропаст империjе – поука архимандрита Тихона

Филм направљен о пропасти Византијског царству од стране Архимандрита ТихонаШевкунова, омогућује један нови увид на проблеме и узроке пропасти са којима јебила суочена највећа православна империја у досадашњој историји.

09.02.2013. pravoslavie.ru, за ФБР уредник Биљана Диковић

Демонстрирана је велика историјска лекција модерним речником са савременим приступомданашњем човеку. Овај филм делује као откровење једног заборављеног и далеког времена.Осим тога ова византијска лекција делује тако савремено. Наиме гледајући филм свако може дапрепозна у узроцима пропасти ромејског царства и причу о слабљењу данашњих православнихнарода и држава. Иако филм по речима аутора има за циљ да прикажа сличности историјскогизазова између савремане Русије и Византије једна од могућих поука се може односити набалканске народе које је задесила судбина слична византијској – унутрашње слабљење с једне идоминантан утицај запада са друге. Пратећи генезу проблема са којим се суочавала византијскаимперија сви балкански православни народи могу да нађу себе у овој причи те извуку кориснепоуке.

Филм никако није антизападни, он тежи да прикаже западну цивилизацију онаквом каква јесте,или онаквом како се перцепира из аутентичног руског угла. Стратегију запада са циљемовладавања византијским друштвом и отворено непријатељство према њој се не могу правдатиданашњим са запада форсираним „легитимним националним интересима”. Лажна је дилема да лиматеријални и стратешки интереси оправдавају ратове и злочине. Но проблем је многокомплекснији. Чини се да је отац Тихон желео да укаже на природу западне цивилизације која јеагресивна, деструктивна и тежи непрекидној експанзији.

Када се каже у филму да је агресивна економска политика западних народа настала каопродужетак њихове ратне агресије, у чијој је основи жудња за материјалним, ту се не дајеникакав легитимитет наводним интересима западних држава. Они су (интереси) испољавани крознајсуровију агресивност па је тешко говорити о њиховом „легитимитету” како се говори у некимтекстовима који су писани на тему овог филма. Ово не значи ни да аутор осуђује запад запропаст царства, шта више он као главног виновника пропасти империје види корумпирану,декадентну и материјалним духом опчињену византијску елиту. Да је ово тако потврђују и речиоца Тихона. По њему је западни дух резултат сједињења грабежи и генијалног научног иекономског стварања. Да ли је то добро или не друго је питање каже он. Дакле квалификацијазапада, иако кроз филм може да се назире (кроз поруку „будимо опрезни запад није онакавкакав се представља”), није нешто чему се придаје кључни значај за пропаст империје.

Аутор овакав приступ показује у читавом филму. Њему је пропаст царевине скопчанапрвенствено са одступањем од традиције и позитивног историјског искуства византијске елите.Као резултат тог одступања (првенствено елите али и народа) империја се суочавали са низомпроблемема који су проистицали из главног „првородног греха” а нису могли бити решени. Штавише сваким покушајем њиховог решења они су постајали све већи. Узалудни покушаји изласкаиз кризе резултирали су све већим уплитањем запада које је опет имало за резултат фаталнепоследице по економску стабилност царевине. Византијска елита што из незанања што изграмзивости почела је да прави судбоносне грешке које су биле незамисливе у ранијимвековима. Економија, ресурси, философија, наука, васпитање омладине све је постепено наупражњено место византијске духовности препуштено западним искуствима и моделима што је

деловало разарајуће на ромејски национални дух и државни организам. Резултат тога је билодуготрајно и понижавајуће пропадање које се завршило коначним падом наблиставиједотадашње империје.

КАКО ЈЕ ПРОПАДАЛА ВИЗАНТИЈА

Генезу пропадања царства аутор филма почиње да прати од смрти цара Василија великог 1025.Корупција којој је Василије стао на пут некада и суровим обрачунима са византијским„тајкунима” добила је шансу да се размахне под његовим наследницима. Током читавог XI векацарство је траћило огромно богатство које је Василије оставио. Корупција и жеља за лагодниимживотом је мењала дотадашњи систем вредности византијске елите. Што је још већа невоља онаје опасније подривала темеље на којима је егзистирала царевина.

Захваћена корупцијом елита је мењала свест исисавањем традиционалног духа те је долазило додезоријентације друштва што се штетно одражавало на вођење државе, како на унутрашњемтако и на спољном плану. Империја која је некада вешто користила анимозитете варварскихнарода и усмеравала их у своју корист све више је постављала темеље да сама постане жртвавластитих порока и интрига. Доминантна тежња дела тајкунизиране елите за материјалнимстицањима великих богатстава заклонила је видик спољнополитичкој стратегији вођеној упредходним вековима. Услед тога у вођењу државом све су више преовладавали површност,наивност и дезоријентисаност поготову када је у питању однос према западу.

Неспособност царева и водећих државних функционера да дефинишу спасоносну стратегију унајмању руку зачуђује када се има у виду да су имали најбогатије историјско искуство и изузетнообразовану елиту. Саборни дух оличен у цркви и држави као стубовима ромејског организмапостепено је круњен све израженијим материјалним индивидуалистичким стремљењима кључнихчланова елите која је потпоре својих животних ставова све више налазила у католичком западу.Ово је било фатално за империју. Индивидуалистички егоистични дух, потпомогнут свесно сазапада, је као микроб разарао све што је здраво и постепено захватао један по једен сегментживота док није готово потпуно разорио и царство и његове житеље.

Када је ово постало потпуно видљиво било је касно. Но оно се могло назрети већ у времекрсташких ратова. У том периоду, дакле током 12. века, почела је постепена предаја нацоналнихресурса западњацима, првенствено економије у руке италијанским републикама Венецији иЂенови. Тада је допуштено да држава изгуби контролу над финансијама. Индивидуалистички духелите утицао је да контрола над трговином у мореузима која је била вазда у рукама државе каогарант пуњења државног буџета, пређе у руке појединаца и то странаца. Овим је највећи извордржавне сигурности предат у руке западњацима. Следило је препуштање економских итрговинских ресурса што је изазвало пропадање домаћих предузимача. Цариград је биопреплављен страном робом, али од које су профит извлачили страни улагачи. Ово је све вишерезултирало исисавањем државног богатства и осиромашењем народа те слабљењем империје.Када су Византинци схватили куда води оваква политика национализовали су већину западногкапитала што је изазвало Венецију да плати крсташе који су дошли пред Цариград 1204. заузелига и дивљачки опљачкали.

ПОСРТАЊЕ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

Период владавине западних држава на челу са Латинским царством на просторима порушенеВизантије имао је за резултат готово потпуно укорењивање западног духа и институција. Од1261. обновљена империја мало је подсећала на своју славну прошлост. Аутори филма убедљивиприказују њено посртање у свим државним и друштвеним порама. У спољној политициконстантно је тражен ослонац на западу док је у унутрашњој царовао индивидуализам и личниинтереси. Народ који је основу свега налазио у православљу сад се окренуо световнимфилософијама, окултистичким култовима, разним астрологијама и мистичним сектама. Омладинукоја је сазревала готово да није имао ко да васпитава. Под упливом запада и западног новца(пошто је Византија јако мало имала свог) стваране су идеолошке групације које су решењепроблема тражиле опет ван Византијске традиције. Ту и тамо су се јављали интелектуалци и

духовници који су покушали да алармирају елиту и народ али њихов глас је остајао „гласвапајућег у пустињи”.

Иако је стуб империје у прошлости било православље под утицајем малих етнички хомогенихиталијанских република у царству је почео да главу диже грчки национални дух поткопавајућисигурносне темеље на којима је држава вековима почивала. Његов резултат је био анимозитетГрка спрам осталих царских поданика али и нетрпељивост Јермена Словена и других премаГрцима. Одушевљени за похвале које су стизале са запада који је био на почетку епохеоживљавања античких грчких вредности (ренесанса) Грци су наивно поверовали у искреностзападњачких осећања. Оно што су добијали било је само презрење и потцењивање западнихнарода који у својој визури нису разумели правилно ни античке а камоли византијске Грке. Ноово све је имало за последицу даље слабљење некада моћног царства које се као епидемијаширило и одражавало на одбрамбену снагу свих балканских православних народа.

А да је одбрана била потребна била је. Наиме од XI века Византију са запада притискајуиталијанске републике било војно било економски и са истока Турци претежно војно.Комбинација ових притисака кулминирала је у XIV и XV веку те се држава нашла у безизлазнојситуацији. И да није имала унутрашњих проблема, да је правилно проценила намере својихнепријатеља и да је дијагностификовала и применила одговарајућу терапију империја би била увеликим проблемима. Али готово сигурно би их решила као што је то радила у многимслучајевима у прошлости. Овако она је постала лак плен Мехмеда освајача који је 1453. пробиоодбрану некада неосвојивог Цариграда, поробио становништво те срушио миленијумскуимперију. Беда њене елите кулминирала је по уласку Турчина у Константинопољ. Наиме када супри пљачкању града ухваћени „византијски тајкуни” и када је Мехмед видео њихово богатствоупитао их је што га нису употребили за одбрану града. Себични тајкуни су сервилно ,надајући семилости рекли: „чували смо га за вас” на шта је видно изненађен Турчин наредио да им сепосеку главе а тела баце псима. На овај начин је неславно завршила византијска ебездуховљенаи материјално заслепљена елита.

ВИЗАНТИЈА КАО ПОУКА

Овај филм је свакако опомена не само руском него и свим православним народима укључујући исрпски. У ширем значењу он упозаорава и читав свет. Ослонац на своју духовну традицију иисторијско искуство је прва и најбитнија, а опрез када су у питању „хуманистички” пројектизапада су је друга порука филма. Гледајући филм свако је у ситуацији да направи аналогију саданашњим изазовима. Поред Руса чини се да су Срби највише у стању да уоче разарајућепоследице византијских грешака.

Пропусти Византије састоји се у напуштању својих традиционалних вредности и искустава што јеимало за последицу усвајање туђих, западних вредности и обичаја. Резултати тог процеса су ионда и данас исти. Пропадање народа, слабљење друштва, економско сиромашење и на крајукрах државе. Такође суочавајући се са жалосном византијском судбином није тешкопретпоставити епилог савремених усвајања западних вредности и сервилног испуњавањањихових захтева и интереса.

Византија је све урадила што су западњаци тражили од ње а заузврат је добила економскупљачку, војно разарање и „медијску” сатанизацију. Мржња коју су западњаци испољили премацарству кроз пропаганду сковану пред напад и њено освајање још у XII веку као „империји зла”и данас траје кроз све историјске уџбенике сачињене на западу. Она се може објаснити каоприпрема и оправдање почињеног злочина. Сведоци смо сличних ситуација кроз читаву историју,али нарочито подсећа на данашњу ситуацију коју ствара експанзија запада на исток.

Крсташки ратови из XI и XII века и разарање Византије су били у почетку колонијалних освајањазапада која су се наставила освајање Индије и Кине, покоравања Африке, освајање Америкекроз потирање Индијанаца, као и походе на Москву од којих се издваја Наполеонов и Хитлеров„поход на исток”. У том духу је и данашње ширење НАТО-а на исток као и дивљачкобомбардовање Србије 1999. То су варијације на исту тему, односно исти модел западноевропскеагресивне пљачке и освајања. Они су то некад оправдавали ширењем „праве вере” а данас„ширењем цивилизацијских вредности” или предузимањем „хуманитарних интервенција”. Увек јеиза покоравања следила пропаганда о наводним злим варварима који су угрожавали опстанак

„најхуманије цивилизације”. Увек су „варвари” криви за све а запад потпуно невин. Увек су лошимомци били проглашени примитивцима, националистима, мрзитељима свих хуманих вредности,злочиначким чудовиштима или онима који су чинили геноциде над другима. Као што је данасслучај са Србима који су озлоглашени као агресивни негативци и кривци за ратове, као они којису вршили етничка чишћења иако Срба нема на оним територијама са којих су наводно етичкиочистили друге народе.

Најбитнија поуку филма је да до пораза и до катастрофа је долазило када је дошло донапуштања вековних животних искустава који свој извор имају у православној традицији, башкао што је случај са Византијом. Ово византијску поуку кроз филм оца Тихона чини јошубедљивијом и актуелнијом. То је његово најснажније упозорење. Вратимо се историјскимнародним изворима који су гарант националног здравља и просперитета како у духовном тако и уматеријалном смислу. Инспирисан љубављу према Византији, какву вероватно само Руси имају,филм је један од ретких пројеката са православном едукативном компонентом у мору литературеи кинематографије прожете страним идеолошким духом и туђинским утицајима. Огроман је бројпаралела и поука, који се може кроз гледање филма, повући између пропадања византијског исада српског друштва. Зато сваки Србин треба да га погледа јер он осветљава историјске изазовеи грешке у великој мери објашњава и данашње наше пропадање и указује на спасоносне излазе.

Милован БалабанВидовдан.орг

———-

ФБР ДОДАТАК:ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ – ВИЗАНТИЈСКА ЛЕКЦИЈА

Милорад Екмечић: Срби су за САД народ који у себи носи опасан вирусPosted: 09 Feb 2013 09:04 AM PST

Милорад Екмечић: Срби су за САД народ који у себи носи опасан вирус

Варају се амерички стратези када мисле да ће их унутрашњим растакањем српскеполитике, културе, стила живота ослободити обавезе да на Балкан шаљу пола милионавојника, у случају неке веће кризе њихових односа са Русијом.

09.02.2013. Србин.инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

Данас, деценију и по после окончања оружаних сукоба на Балкану, прилике за српски народ ињегову матичну државу, као и за друге државне целине у којима он живи, нису много сређенијеи јасније него што су то биле од 1992-1995. године – у времену грађанског рата у Југославији.

Тешку позицију Србије, у савременим превирањима и судбинским гложењима још увекуниполарног света, многи данас одговорно називају „статусом поражене земље”! У свету који сенашао у предвечерју крупних геополитичких и геостратешких промена, у којем поодмаклаглобализација још увек није завршена а улоге подељене, историја је далеко од свог, некадоптимистички најављеног „краја”.

Шта то значи за српски народ, колико он, а посебно његова елита и управљачке структуреразумеју и суочавају се – не само са ситуацијом „поражене и уцењене Србије”, већ и сабудућношћу која (нас) чека? Ту будућност, академик Милорад Екмечић, наш саговорник, тврдида „гледамо кроз таму”. Речима нашег историографа, којег многи сада неусиљено именују„водећим савременим историчарем српског народа”, поклањамо пуну пажњу.

У разговору за Печат, вођеном трагом критичких синтеза из његове капиталне студије „Дугокретање између клања и орања: Историја Срба у новом веку 1492-1992″ (која је управодоживела своје треће издање), издвојили смо нека питања, важна за разумевање положаја нашенације у овом тренутку, као и историјског контекста који тај положај појашњава.

· Аналитичари кажу да је порука недавно одржаног самита Групе 20, у Сеулу узнемирујућа, јер –према њој – изгледна будућност света је велики рат, најпре валутни и трговински, а потом иоружани. Мислите ли да је овако трагичан расплет светске кризе неминовност? Шта би за Балкани Србе то могло да значи?

- Данас су замагљени појмови рата и мира. Ниједно јутро нисмо сигурни да светски рат није већизбио. „Хладни рат” је био одвећ суров, мртвих је било као у великим ратовима.

Само је назив Хладног рата иза 1945. године био нов. Шарл Сењобос је у своје време рекао да сумирнодопски односи Француске и Немачке, после пораза Француске 1870. године, губиткаАлзаса и Лорена, били оптерећени ривалством, спремањем новог врућег обрачуна, да је такавмир био исто тако скуп, као прави рат.

Ваздух који данас удишемо је оптерећен ратом што се у свету води без престанка и готово да смоизгубили поверења у наша чула, да ли су способна да разликују прави рат од постојећег мира.Још увек је ваше питање на месту – могући нови светски рат би био тако рушилачки да би довеоу питање, не само одржање људске врсте, него биолошког живота уопште.

Без сумње би се веома разликовао од данашњих ратова. Неки данас заиста говоре онеминовности трећег светског рата после 2025. године. Таква се пророчанства никада не могуостварити.

За будући светски рат постоји само један предуслов – велика економска криза, као она иза 1929.године. Данас имамо стање које одговара Сењовосовом опису мира после 1871. године, доСветског рата 1914. године.

· То је стање у којем велике силе граде стратегије за решења или, како се чини – вишеза продубљивање сукоба?

- Данас (управо као пре 1914. године) сви страхују од рата, наоружавају се, нико га не жели, алије 1914. године ипак избио. Недавно сам приказао књигу – кажу водећег британског мислиоца –Џона Греја „Црна литургија”, где он разрађује један закључак (Локленда) да Сједињене Државеостављају иза себе разорен свет, којим ће управљати њихови „господари рата” (Warlords).

Вијетнамски рат, Корејски пре њега, Сједињене Државе нису изгубиле, без обзира на то штомировни уговори показују да је у Вијетнаму рат изгубљен. Победник данас изграђује новодруштво у условима, када се у неким деловима земље, до једне трећине новорођене деце рађаобогаљено, умно, или телесно.

То је последица употребе „наранџастог праха”, који су бацали из ваздуха да изазовудефолизацију густих индокинеских шума, како се герилске јединице не би могле крити. Сетимосе тога времена, кандидатуре Голдвотера на листи Републиканске странке против Џона Кенедија(док није убијен). Био сам у Принстону 1961. године, кад је дошао да држи говор студентима, саву победничком заносу због дефолизације.

Оно што Сједињене Државе данас раде је стратегија сукоба са Русијом. Ако би га онииспровоцирали, то би се могло тек постепено развити у светски сукоб. Последица сваког могућегсветског рата у будућности би била силазак са сцене светске историје Сједињених Држава, каоодлучујуће светске силе и ступање Кине на то место.

Хоћу да кажем да светски рат мора бити рат великих сила, а оне још нису на одређеном месту.Данас Кина понавља историјско искуство Сједињених Држава, јачају утицај без војног освајања.Не морају да ратују, јер без тога ће лакше заузети неоспорно прво место.

Нови концепт великих светских сила, стваран од 16 века, још није распоређен за светски рат, јерКина, Индија, Латинска Америка, САД, Русија, Европа и једна исламска велика сила у очекивању,нису на стражама за велики рат.

· Где смо ми Срби ту? Да ли је то за нас боље или горе?

- Горе! Даве нас у малом забрану, где је стратешки главни противник Русија. Растакају насизнутра, да не будемо у стању да стојимо на својим ногама. Један је глумац недавно лепо рекаода нам је војска данас као ловачко удружење. Нашу цркву цепају изнутра.

Вештачко српско јавно мњење, стварано од невладиних организација, одгаја регионалне елите,које би требало да замене некадашњу јединствену националну. Данас у телевизијским вестимаиз Војводине, никако да се отресем утиска да је Тођо Куртовић из Сарајева ускрснуо и помножиосе на квадрат.

Запенушали од среће да би Подунавље била боља отаџбина од ове јадне Србије. Локалнесецикесе већ у Шумадији прелазе из великих странака у групице које ће да створе регионе.

Главна снага која стратешки ствара основе за трећи светски рат су Сједињене Америчке Државе.Њен интерес није сукоб са свим новим великим силама, него пораз ослабљене Русије. Ако би утоме успели, онда би јагма за Сибир могла довести до светског сукоба. Не изгледа да је то близу.

Али имате право. То је за нас горе, јер даве нас у малом мраку, омађијавају нас, као штосветлост змијских очију омађијава жабу. Све зависи од тога да ли ће Русија сачувати постигнутиунутрашњи мир. Буђење Ислама Русије прети расулом државе.

Аустро-Угарска је 1914. године испровоцирала светски рат због страха да сваки нови дан убрзавапроцес да она престане да буде светска велика сила, која сваком лонцу наметне поклопац. Данассу САД у том стању. У „Разговорима за столом”, Хитлер је говорио да САД могу престати да будувелика сила, брзином којом су то и постале.

Требало би узети у обзир чињеницу да ће будући ратови, у којима ће САД свуда бити главнифактор, без обзира на то што га не морају покретати, доводити до унутрашњих социјалних криза.То се највише односи на Америку и Русију.

Фридрих Енгелс је, после Париске комуне 1871. године, рекао да сваки велики рат у будућностиноси са собом могућност социјалистичке револуције. Није се преварио и знамо за талас побуна1917. и 1918. године. Први светски рат је извео на историјску сцену фашизам, припреман укатоличкој идеологији све од завршетка револуције 1848 – 1849. године.

Први документ у томе је папска посланица („Аllocutio”) у време револуције, а последњиенциклика у облику научне и филозофске расправе „Rerum novarum”, 1891. године. У Америциби та криза са собом носила унутрашње расистичке обрачуне. Доласком првог црнца запредседника је то показано.

Недавно сам видео да је у демонстрацијама десничара пред америчким Конгресом, ношентранспарент „Get the trach out” – „избаците смеће напоље, црнца из Беле куће”. У Русији би биосрушен поредак, можда би чак дошао неки нови комунизам. Тамо то није загушен процес.

· Да ли је са променама које су се у Србији догодиле пре десет година промењен и

однос Европске уније, НАТО пакта, САД и Ватикана према Србији?

- Суштински циљеви су основани на трајним стратешким вредностима и никад се у историји немењају. Увек остаје оно што сам у новој књизи српске историје од 1492. до 1992. године, („Дугокретање између клања и орања”) назвао „Наполеоновско проклетство” („Oraculo Napoleonico”) из1806. године, да само један палац под руском контролом на десној обали Дунава на Балкану(Београд) значи исто што и руско заузимање мореуза Босфора и Дарданела.

Одатле потреба да се користи интерес католичке Аустрије за Источно питање. Наполеон је рекаода је „Аустрија географски непријатељ Србије”. Она је то и данас остала, иако од 1914. годинене врши улогу велике светске силе. Тај јој је статус припадао од 1713. године. Пусте жеље јошне дају мира.

Данашњу америчку стратегију према Србима је формулисао Дејвид Гомперт 1994. године, уавгустовском броју водећег часописа за спољну политику „Форејн Аферс”, иза којег стоји СтејтДепартмент. Гомперт је био потпредседник „Ранд корпорације”, члан Националног саветабезбедности председника Буша и формално члан америчке владе у корпорацији која иначеизрађује америчку стратегију.

У чланку „Како поразити Србију” Гомперт је написао: „Упоран економски и медијски рат противСрбије мора после одређеног времена да обори београдски режим: омогући боље решење.Индустријски слом и упропашћени животни услови морају створити притисак за промене…

Изолација и беда морају произвести демократску револуцију и довести на чело вође који желе даза Србе нађу место у друштву нација. Ми морамо бити спремни да Србију држимо у карантину сведотле док не буде искорењен вирус који она у себи носи”. Наша историјска судбина је у овојреченици да Србија у себи носи вирус светског зла.

· Сличних „теорија” о Србији и Србима било је и раније?!

- То је само на други начин формулисана филозофија Фридриха Наумана из 1916. године, да суСрби трајан европски „Реметилачки фактор”. Разлика је само у чињеници да је један чланзваничне америчке владе то преформулисао, да Срби у себи носе неки рушилачки вирус који сеспоља мора лечити.

У међувремену су и САД доживеле унутрашњу еволуцију. Изгубиле су Ислам, којег су у времеобарања персијског шаха Риза Пахлaвија сматрали својим главним историјским савезником.

После бомбардовања њујоршког Трговачког центра од стране исламских самоубица, Америка јеувела нове законе о јачању унутрашње контроле. Више није довољно отисак прста у пасошу, чакни биолошка контрола идентитета. Број унутрашњих доушника се немерљиво повећао.

Фашизам не значи укидање демократског устава и забрану вишепартијског система. Допуштањеда се ствара једнопартијска демократија отвара та врата. То је урађено у Италији. Уставкраљевине Пијемонта 1849. године, база уставних решења уједињене Италије после 1860.године, није укинут у време фашизма 1922-1943. године.

Тај устав је донесен кад у Италији још нису биле створене различите политичке странке, негосамо једна „Партија акције”, као продужење раније конспирације Мацинија „Млада Италија”.Мусолони је 1926, укидајући политичке странке, само озваничио постојећи устав.

Ни будући фашизам, неопходна пратиља све горих, рушилачких ратова, неће укидати постојећедемократске уставе него ће се, као Мусолини, позивати на њих. Умберто Еко је рекао да „култсмрти” врши надокнаду једне јединствене дефиниције фашизма.

· Ако су суштинске стратешке основе према Србији и даље остале на снази, шта се ондапроменило после „демократске револуције” у којој је збачен Слободан Милошевић ипослат пред судије Хашког трибунала за ратне злочине?

- Остало је оно што видимо данас. Коме је све до краја јасно шта у себи садржи званичнафилозофија да „Европа нема алтернативу”. Кључни фактор је остао заувек на снази, да је условза Европу извршавање обавезе о изручењу свих ратних злочинаца.

Све до америчког бомбардовања Београда, или боље до стварања Хашког трибунала (правополази од тога) да се злочином може прогласити само чин који је суд доказао као извршенизлочин. И ја сам у својим предавањима у Сарајеву, а после бежања 1992. године и у Београду,потанко разрађивао „Habeas Corpus Act”, британског парламента из XВII века.

Британски полицајац је идентификовао многоструког убицу на једном од лондонских мостова иније смео да каже да га хапси због извршених злочина, него званично да би помогао суду дапровери те оптужбе. Данас „Habeas Corpus” право више не постоји. Пре почетка Хашкогтрибунала, Холбрук је изјављивао да ће тај суд казнити српске злочине.

Ми смо за америчку политику остали народ који у себи носи опасан вирус. На састанку саИзетбеговићем, 30. августа 1994. године, Туђман је требало да испуни америчко упутство које јеИзетбеговић, по повратку из Вашингтона, носио. Мора се стварати савез Хрвата и муслимана, јерАмерика хоће „да ми одрадимо Србе на западном дијелу Балкана”, уколико неки мирни споразумса Русима не буде могућ.

Туђман је био обавештен да у америчкој политици полазе од тога да кад би Срби били рускисавезници, да би се обновио покрет отпора као у време прошлог Светског рата. За њих јепартизански покрет био српски национални отпор, а ако би се обновио, онда не би било довољносто хиљада америчких војника, него пола милиона.

Србија никада не може до краја испунити америчке и западне захтеве за променама, јер сустратешка полазишта у подлози целог понашања још далеко и зависе од могућег рата са Русијом.Нама се увек као услов за пријем у Европску унију морају постављати налози хватања људи којеникакав суд није означио као ратне злочинце, а та листа се лако обнавља.

Главни амерички стратешки напор око Србије је изградња српског јавног мњења. Оно севештачки ствара преко невладиних организација. Све су београдске новине у странимфинансијским рукама. Неповољно о западној политици пишу само поједини новинари. И они сена истој страници затрпавају супротним чланцима.

Онако како су некада новине тражиле потребни коментар од чланова председништва, укомунистичко време, сад се за такве изјаве траже руководиоци невладиних организација.Читаоци имају користи, јер одмах знају шта могу прескочити.

· Могу ли се препознати и приоритети америчке стратегије?

- Не може нико, а поготово не историчар кога развој дневне политике не занима, да са потпунимуверењем говори шта су приоритети основе америчке стратегије. Данас је видљиво да се обилатотруде око пристанка Српске православне цркве да пристане на уједињење цркви под вођствомВатикана. Видимо, као никад у историји, да је пукотина раскола у нашој цркви произвела првеозбиљне неспоразуме.

То ће задуго остати главна претња српском народу, гора од регионализације. Онако како су упрошлости делови српског православља прелазили на исламску и католичку веру, тако су од њихстваране издвојене суверене нације (језик називан друкчије), које су од српских територијастварале своје државе. Ако се раскол у нашој цркви заврши, то се може десити и у Шумадији.

Америчка политика уједињења цркве под водством Римске курије је нама нејасна и невидљива,као Свети Дух, у српском случају. Више је сумње него доказа, што историјска наука у начелуунапред одбацује. Та је политика у српском случају минорна, према ономе што се ради на другимместима.

Таквим искушењима нису изложене само све православне цркве у свету, а на првом месту руска,већ све некатоличке и хришћанске заједнице уопште. Пре 37 година сам чуо, као нешто изсветске културе, да ће америчка влада уложити сто милијарди долара за сузбијање поплавеИслама, назадовање католичке заједнице у Африци.

Као ни пре 37 година, ни сада не мислим да сам тај податак сазнао случајно и да нисам биоубеђен да је аутентичан. Мирослав Крлежа се шалио у то време да је Мухамед „до ногу потукао”Исукрста на афричком простору. Враћање изгубљенога у Африци је до сада произвело неколикогеноцида, формирање још једног Хашког трибунала за кажњавање злочинаца за геноциде који сусе тамо догодили.

Ратни злочинци су афрички политичари, они су играли улогу у стварању историјских основа радикојих су се ти геноциди морали десити. Кажњавају се црнци, лепотице којима су поклањани„крвави дијаманти”, а само не они који су брод злочина одвезали на пучину и оставиле га намилост и немилост надолазећим бурама.

У Југословенској кризи су, такође, кажњавани сви – сем правих криваца. Заборавило се на оношто је са Хрватима радио канцелар Кол у Немачкој, министри иностраних послова и шефовинемачке Обавештајне службе Геншер и Кинкел. Они су у суђењу ратним злочинцима ујугословенској кризи и грађанском рату у њој, остали сведоци оптужбе, а не кандидати за тешкоробијање.

Данас видимо да су последице светско-историјске. Док су САД и остале бивше колонијалнеземље, траћиле време да се афрички црнци друкчије моле богу, комунистичка Кина је на себепреузела улогу стимулисања усуда историје, да и црни народи Африке једном морају постатииндустријско друштво.

Прогрес није у расту једне нове светске империје, нити у војној сили, него у довршавањупроцеса претварања аграрних друштава у индустријске заједнице. Што год о томе рекли, то јебудућа судбина сваког народа на земљи, такође и афричких црнаца. Они сад поздрављајукинеске заставе као ослобођење, а не америчке.

· Какве то последице има за цркву саму, а посебно њен значај за развој, опстанак ифункционисање нације. У своје време сте цитирали историчара Адолфа Харнака,неоспорног ауторитета за историју хришћанства и данас, иако је писао 1913. године, дапостоје разлике код православних и католика о односу цркве према нацији?

- Харнак износи да „православни исповедају патриотску црквеност”. За православље каже да јето „окамењени трећи век” после Христа. Католицизам је полазио од тога да народност,патриотизам и обичаји морају бити вођени од цркве „и црквеним духом бити прожети”. Некада секатоличка црква опирала духу националности уопште.

Данашња политизација католичке цркве, поистовећивање са америчком политиком и културом јенанело велику штету самој цркви. Одобрење да и свештеници и верници могу улазити у масонскеложе је од њих створило политичко стадо. Посета папе Великој Британији, пре неколико месеци,открила је да католичка црква не напредује у тој земљи како се мислило.

Напредује само у преласку протестаната у католичанство, али је 65 одсто становништваатеистичко. Папа се жалио на напредак рационализма, као главни разлог за то. То може битиистина, али изазови рационализма трају већ неколико миленијума.

Сви бели народи демографски назадују, Срби и Руси међу првима. За Немце кажу да нестају.Амерички белци полако уступају водеће место досељеним становницима других цивилизација,већином и друкчије боје коже. Религија и понашање цркви игра значајну улогу у овоме јер јеисторијска демографија увек полазила од аксиома да раст становништва, на првом месту, зависиод религиозности верника.

Обновљена је припадност српског народа православној цркви, али не и некадашњарелигиозност. Амерички духовни плашт и над нашом црквом томе само одмаже. Религиозност неопада једино од рационализма, него и од политизације цркве.

Комичар Минимакс је оставио своју „велику мисао” да у америчкој сексуалној револуцији копљазначе више од застава. Код свих белих народа опада број копаља и застава. Залагање цркве даодговори на америчке дозиве моралности у томе ништа не значи, или значи супротно одпожељног.

Католицима је наметнута хајка на педофилију свештеника. Циљ је да јој се наметне одлука да сеодрекне институције свештеничког целибата. Црква сада поново доводи под сумњу нацију инационално осећање. У енциклици „Centesimo Ano”, 1991. године, папа је препоручиорегионализам, федерализам, политику субсидиарности – да и поражена мањина може и даљеодлучивати. Чување светиње брака и рађања нове деце је постала обљетничка декларативност.

Ово ће имати велике последице у Хрватској. Црква је стварала хрватску нацију, њен језикназивала националним именом, стварала државе – две од 1941. године. Загребачки каптол једолазак председника Јосиповића дочекао негативно. Он је јасно рекао да је атеист.

· Као да се слажете са закључком да је европски рационализам, који је од хеленскефилозофије изграђивао један друкчији дух Европе, како је између осталих приметио иМихаило Ђурић, умро?

- Не мислим да је скроз умро, али да је замро пред налетом американизовања културе, то нидеци више није страно. Оваква Европска унија је тастатура компјутера по којем плешу америчкипрсти. Све је захватила традиционална америчка русофобија.

Цела војна стратегија, са пристанком свих европских држава за размештај америчког штитапротив руских претњи, усвојена је олако. Европска унија савршено функционише само у војномсмислу. Ту су сви сложни. У питањима да се једном ослободе америчке финансијске доминацијепокушавају да нешто ураде, али без стварних плодова.

Све зависи од питања да ли је место Русије изван Европске уније, или у њој самој. Ако се Русијаконфронтира, а да сама не показује знаке неспоразума са Европом, онда то значи само могућностобнове хладног рата. То Сједињеним Државама највише одговара јер економија, култура, утицајна спољни свет зависи од њене производње оружја.

Америка је високо милитаризовано друштво, где машина за избацивање нових оружја не сместати. Победили су страхови Вудроу Вилсона из 1915. године, да ће улазак Америке у ратстворити нову елиту која одлучује, уместо демократије свету ће се давати поморска пешадија загушење незадовољства народа ван америчких граница. Војна индустрија ће увести повећанизначај унутрашње полиције, доушништва и кризу поверења у демократију.

Русија Европи не даје само богатство петролеја и гаса. Арнолд Тојнби је за Русију говорио да јењена цивилизација варијанта европске цивилизације, која води развој целе Азије. Сама Русија јеу историјској кризи. Она напредује у модернизацији технологије и начину живота, али економскинапредак још није и напредак економије изнад нивоа, на који је пала у кризи транзиције.

Још увек је то напредак, само да се постигне тај некадашњи ниво. Америчка телевизија (14.децембра) очекује велику економску кризу Русије 2015. године.

Развијају се велики европски градови. У Москви се сваке године увезе нових 300.000аутомобила. Град је постао мегалополис, са крчењем старе архитектуре у корист менхетенскихнебодера. Руска црква обнавља све старе порушене храмове.

Држава помаже изградњу нових цркви и муслиманских мошеја. Сваки новосклопљени брачни пардобија од државе бесплатно плац за градњу викендице или куће. Ипак број копаља и заставастално опада. Русији прети опасност унутрашњег сукоба са руским Исламом. Данас је то кључнифактор хоће ли остати мирна.

· Однос Русије и Европе је посебно сложен!

- Европа без Русије није довршена, не због тога што би помогла да се руска страна опорави, негода би се Европа уздигла на један нови цивилизацијски ниво на којем никада раније није била.Данас Русија даје јефтину нафту и гас, ствара се систем енергетске међузависности. То можезначити само први корак ка једном другом концепту Европске уније у политичком, културном ирелигиозном смислу.

Јединство цркве се мора ослободити духа ватиканске доминације, која је продужена рукаамеричке доминације над светом. Ако хришћанство у себи нема енергију сједињавања безамеричког вођства, онда никада неће бити остварено. Последица ће бити само нови геноцидниратови у свету, нови хашки трибунали.

Нација никада неће ишчезнути, јер на њој почива демократски принцип да човек има природноправо на слободу. Дух националног суверенитета је створио демократију. Криза српскогправославља и народа, произашла из тога, захтева да јавна мњења не буду вођена одневладиних организација и њихових челника.

· Колико Србија треба да буде мала да не би била Велика?

- Србија је увек велика. Све док нежељени раскол у Српској цркви не произведе њиву на којојће цветати нове нације, остаје српски народ. Кад је избио устанак у распаднутим деловимаЈугославије 1941. године, италијански генерал Роата је написао писмо Мусолинију да јереволуција последица разбијања српског народа као политичке целине.

Срби су, мислио је он, били увек најзначајнија балканска нација, али док се не исправи омашкањиховог уназађивања, цепкањем у мале окупационе делове, герилски рат на Балкану нећепрестати. Док амерички стратези буду муку мучили са питањем како да униште вирус зла којиСрби у себи носе, опасност за њих од герилског рата – у неком новом сукобу са Русијом – ће битиреална и присутна.

Сав тај пантеон умних глава, вођа њихових невладиних организација и јавно српско мњење којеони створе је паучина на ветру. Варају се амерички стратези кад мисле да ће их унутрашњимрастакањем српске политике, културе, стила живота ослободити обавезе да на Балкан шаљу поламилиона војника, у случају неке веће кризе њихових односа са Русијом.

Раскол наше цркве је ту најефикаснији, али би таква криза са Русијом и побуна Срба уништила иданашње водство српске цркве. Заустављена је обнова религиозности у нашој цркви. Народ севраћа крсној слави, паљењу бадњака, даћама на погребима, али не и правом веровању.

Комунизам није главни кривац за пораст атеизма у свету. Опасност атеизације света долазиданас из САД. Нигде није било већих богомољаца, а никад више грешника, као у САД. Тамо секопља цене.

· Када оцењујете, као што сте недавно урадили, да је данас „за Америку србофобијаисто што је антисемитизам био за нацисте”, изричито веома тешке речи. Како су Србидоспели у овако мрачан фокус, и како то Америка, посебно амерички интелектуалци идемократска, „прогресивна” јавност те земље, како се чини, није и нису свесни овебезмало ирационалне негативне „фиксације” на један европски народ?

- Много би шта требало да узмемо као претпоставку коју не можемо доказати. На првом месту јемогуће да америчка јавност заузме негативан став о Србима, зато што га не познаје. И мени седесило да ме је поштанска службеница упитала да ли је Југославија на северу или југу ЛатинскеАмерике. Ово нисам измислио.

А кад би и нас на улици питали где је Нови Зеланд, сумњам да би много боље били обаштени.Кад су, у време док сам ја био студент у Загребу, једног професора позвали у Варшаву на једаннаучни скуп „у месецу листопаду”, он није знао да је на пољском листопад новембар, а неоктобар као код нас. Поранио је цео месец и то због хрватског листопада.

Још значајнија је претпоставка, којој би требало да се више посветимо и мисаоне енергије

уложимо, јесте питање да ли Америка има интелигенцију у оном смислу какво значење тај изразима у европским земљама.

Сартр и група филозофа око њега, у Француској су били једна велика покретачка снага. РичардХофштатер је написао књигу о антиинтелектуализму тог друштва. Сједињене Државе то немају.Они имају оно што називају „Академија” – академски радници по универзитетима. Нико такодобрих, и у толиком броју, нема научника, као они. Ја сам више пута тамо био на дуже време.

Чудио сам се како људи од великог угледа, које државна администрација узима озбиљно и тражисарадњу са њима, кад се пензионишу треба да продају бившу, пространију и бољу кућу, пакупују мању, где ће трошкови грејања бити нижи, као и остале дажбине. Хоћу да кажем даинтелигенција, као један сталан социјални међуслој у друштву, није иста као оно што ми под тимподразумевамо.

Доминација глумаца не јача њихов јавни значај, сем ако им успе да постану председници. Ипакглавни разлог за олако прихватање србофобије од стране америчке јавности, јесте чињеница даје то везано за начин мишљења људи који воде државу, а то значи и сви телевизијскикоментатори и новинари којекуда.

Поред тога је начин мишљења везан за двопартијски систем, па се то и у јавном речнику осећа.Џон Греј, кога сам поменуо и чија је књига још опсела моју главу, вели да америчко јавномњење, цело друштво, говори језиком религије. Он каже, а при том се не шали, да суАмериканци једини народ на свету који верује да постоји сотона. Реган је тако јавно назваоРусију.

Србофија је парадоксална у народу слабо обавештеном ко су Срби и где постоје. Чак ипредседник Теодор Рузвелт је 1919. године правио конфузију између „Југослава” и „Чехослава”.Она ипак постоји и представља оно што сам ја покушао да дефинишем као „рукавац русофобије”.

То јест, да нема русофобије и страха да су Срби вечни коњоводци козака на јужна и топлијамора, не би постојала ни србофобија. Исто тако, Американци би знали о њој онолико коликопоштанска службеница у самопослузи „Крогер” у Лоренсу, Канзас, где сам био гостујућипрофесор. То јест, о томе не би ништа знали.

У англосаксонским друштвима русофобија се озбиљно истражује (Џ.Х.Глисон). Више сам путацитирао историју русофобије у британском друштву. Тамо се то заметнуло, после престанка„папофобије”, нетолеранције према католицима, којима је до 1829. године било забрањено дабуду чиновници у државној служби и официри у војсци и морнарици, чак и да врше адвокатскуфункцију.

Само једном у историји је утихнула, у току Другог светског рата, после Стаљинграда 1943.године, као што сам цитирао научно истраживање о томе у књизи „Дуго кретање између клања иорања”. У Сједињеним Државама је русофобија улазила у програме националних водећихпартија, или таласа који су мењали идеологију обе партије од 1880. године. Ја сам о томе честопричао у својим радовима, посебно у мени драгом есеју о србофобији и антисемитизму.

Америчка стратегија према Русији почива на претпоставци да је нова унутрашња анархија у њојнеизбежна. Као аргуменат, да је србофобија рукавац русофобије, покушавао сам да докажем напримеру става британског, а и америчког јавног мњења тада, у оценама државног удара у Србији1903, када су убијени легални краљ и краљица и у држави промењена династија. У нашој науције доминантна теорија да је англосаксонски свет одан принципу монархије и да нису могли датрпе зверско убијање краљевског пара.

Ја сам покушао да уведем теорију да је главни разлог за то коинциденција успона русофобије уанглосаксонским друштвима свуда у свету, управо те 1903. године. У Кишињеву су православниМолдавци извршили погром над Јеврејима, што је изазвало ужасан талас јавне мржње противРуса. Солжењицин у књизи о Јеврејима у Русији „Двесто година заједно”, управо то разрађује.

Оно што ми називамо јавним мњењем, а у САД значи прихватање речника, закључака и логикетелевизијских коментара што се мењају од данас до сутра, говори језиком хришћанскогфундаментализма. То јест, постоји широко распрострањено веровање да има народа, за које су

Срби јавно оптужени од високог функционера државне администрације, да у себи носе вирус зла.

Хитлер је за Јевреје говорио да доносе зло, не као посебна религија, него као посебна раса саисторијском мисијом да сруше хришћанску цивилизацију. Он каже, кад би они били само посебнарелигија, онда би се морали прихватати с поштовањем као и све друге верске заједнице.

· Може се закључити да „језик хришћанског фундаментализма” свестрано прожимајавни дискурс америчког друштва?

- Пре напада на Ирак, амерички председник Буш млађи и одмах за њим британски први министарТони Блер, су оправдавали потребу ратног обрачуна са Ираком, јер он спрема израду атомскебомбе. У исто време су и све друге земље које раде на атомском оружју, Северна Кореја, Иранданас, јавно називане „Тхе Рогуе Цоунтриес”, или „Тхе Рогуе Натионс”. Реч „тхе Рогуе” значихуља, нитков. Само људи који говоре религиозним језиком, заправо језиком америчкогпротестантског фундаментализма, могу народе називати нитковским.

Данас су то само оне државе које раде на изради атомске бомбе, али иначе су све земље које суразумеле да америчка политика разуме и говори само језик мегатона. Њих је око двадесет. Одисламских држава Турска, Либија, Алжир имају исто онолико стручњака и финансијскихсредстава за рад на атомском оружју, колико је имала сиромашна и заостала Северна Кореја, илиИран.

Данас обе те земље имају програм, не само овладавањем атомском енергијом, него и пробајуракете средњег домета, а озбиљно усавршавају васионске интерконтиненталне ракете. СевернаКореја већ има једну такву варијанту ракете, може досећи делове територија САД.

Ето то је одговор на Ваше питање одакле једно демократско јавно мњење може олакоиспољавати србофобију, која је добила застрашујући сличне облике као некада антисемитизам увећини европских земаља, а нарочито Аустрији и Немачкој.

Потреба да се истраживање атома, сада, све више повећава, не долази само од држава које подтим подразумевају овладавање језиком мегатона, који САД једино разумеју, него да се зауставизбог енергије.

Страх да ће руски нафтоводи и гасоводи према Западној Европи једном постати пипци рускогполипа око западних вратова, довео је до радикалне промене програма политичких странака, а изваничних изјава одређених западних влада, да се и старе атомске централе морајуразмонтирати и уништити. Званични језик свих западних влада је, данас, да атомска енергијапредставља једини прави одговор на изазове будућности, за неслућеним повећањем захтева зановом енергијом. Угаљ, водотокови су исцрпљени и, ако их неко још има то су Руси.

Одатле се неке државе у свету, које још нису изразиле захтеве за изградњу атомске индустрије,опредељују за такве програме. Саудијска Арабија је исламска земља, она страхује да ће изворипетролеја једном почети да гасну. Ту је Индонезија. И страх да би се атомска енергија моглаистраживати као насушна потреба будућности.

У мојој младости је један амерички комичар описао како су се посвађала два заостала афричкаплемена око неких ситница, па су онда слали делегације у Вашингтон да им Америка пошаљезастареле типове атомских бомби, да би их у тој међуплеменској свађи употребили.

Сада најмање двадесет земаља у свету помишља на неопходност да и они постигну, саминаправе, те застареле типове атомске бомбе.

· Да ли америчка политика глобализације света, заправо његово стављање подконтролу, има будућност? Да ли ће успети?

- Прогласили би нас далтонистима кад бисмо рекли да пред нашим очима не успева, да је узнатној мери већ део човечанства стављен под контролу. Историјска неминовност је дацивилизација сама глобализује свет. У суштини се то своди на питање – да ли ће успетиамеричка формула демократизовања целог човечанства.

Да ли извоз америчке формуле демократије постаје судбина свих народа на земљи? Ја сумњам уто. Без обзира на то што се и у Француској одричу своје богате кухиње, у корист америчкогначина брзе хране, остаје питање да ли је то демократизовање. Ми видимо, отварајући некадавелике београдске новине, за које смо се хвалили да су најбоље од Трста до Владивостока, да јесрпско јавно мњење заиста већ делимично омамљено светлошћу змијских очију.

Уместо стварне улоге интелигенције, уместо да Холивуд производи велике тематске филмове, изакојих стоје главобоље интелектуалних људи, много је важније шта каже нека славна манекенка,колико је долара зарадила што је, с неким тенисером, провела три сата бесног вођења љубави.Обнажене груди наших певачица, према ономе што видимо у некада великим новинама, значи икод нас више од тога шта кажу велики филозофи у свету.

У САД је постављено питање да ли је њихова дужност да извозе демократију свету, или даостављају сваком народу да то сам ради према историјским условима, још 1915. године. Кад серазбуктала дебата да ли треба ући у светски рат, или остати по страни Вудроу Вилсона, тадашњипредседник је писао да ће улазак у рат изменити, погоршати америчку демократију, развитивојну класу у друштву, полицију и систем доушништва.

Бивши председник Теодор Рузвелт је мислио да треба створити „Лигу победника” – западнихземаља око САД и Немачке, која ће поморском пешадијом успостављати нарушени поредак. Из теповлашћене „Лиге победника” су искључени сви словенски народи, а Рузвелт је још 1903. годинепредлагао да западне земље створе савез са Јапаном против Русије. Руско-јапански рат је избио1904. године.

Пропашћу СССР-а је санкционисана методологија да амерички глобализам јесте главни изворнове демократије. Комунистичка Кина иде другим путем. Погрешно се закључује да је у Киниприхваћен амерички капитализам, у економском развоју. Кина је прихватила Лењинову формулунапуштања комунизма и преласка 1921. године у НЕП.

У комунистички систем је вратио улогу тржишта, конкуренције, стицање екстрапрофита и

богаћења. Бухарин је сковао тада водећу паролу „Богатите се”! У исто време, све доколективизације 1929. године постојала је унутрашња опозиција, груписана око Троцког.

Кина иде тим путем. Уместо усвајања америчке формуле демократије, побуњених дисидената иневладиних организација, развија се демократизовање саме Комунистичке партије, од које свакадемократија мора почети. Шеф нове Комунистичке партије Русије Зјуганов, јавно се оградио одподршке пропалој Комунистичкој партији СССР, јер „она није била партија”.

Кинези управо таке раде. Како су увели Лењинов НЕП, и нису се одрекли водства Комунистичкепартије у томе, настоје да и политички систем будућности изграде под комунистичким вођством.

Јапански социолог светског значаја Ивата је у једном предавању у Српској академији наука, наперфектном српском језику, говорио о томе да марксизам за Кину није циљ, већ средство.Горбачов је у СССР-у направио грешку, што демократизовање није почео од демократизовањаКомунистичке партије, где би и његово место кормилара на изборима било проверавано.

У свим совјетским народима би било мање муке и крви. Могућност новог унутрашњегдестабилизовања Русије није престала. Тамо може доћи до нове анархије.

· И појам „демократија”, чини се, нема увек исто значење и тумачење!

- Остаје питање да ли у САД постоји демократија. Она је као систем јако растегљив појам.Постоји феномен „једнопартијске демократије”, како је називан италијански фашизам и једновреме Стаљинов систем у СССР. А да ли може постојати „двопартијска демократија”, каомогућност да то буде ауторитарни систем, неки нови фашизам? Ја мислим да постоји. У САДпостоји демократска традиција.

Постоје избори. Али демократија је најмање слободан избор, а суштина је у праву народа даодлучује. Кога бирају – праве демократе, или људе који у џепу морају имати бар неку милијарду?Треба пратити кинески напор да политичке промене за будућност уведу демократизовањемнајпре комунизма.

То има велики значај за будућност демократије у целом свету, јер у америчкој демократији јепобедила свеобухватна полицијска контрола тероризма, а преко тога сваки се појединац осећанелагодно, кад чује да га комшија пријављује некоме шта ради.

У САД су опседнути русофобијом, због традиције русофобије у друштву од 1880-их, а не збогдиктатуре руских нових политичара, што све раде по америчким моделима. САД ће направитигрешку ако нову Русију претворе у непријатеља. Она то по свом јавном мњењу није. КњижевникИгнацио Силоне (роман „Хлеб и вино”) је говорио да ће се будући фашизам звати антифашизам.Неке данашње демократије миришу на хлеб и вино.

· Колико је савремена српска историографија, научно-критички утемељена инезависна? Написали сте да је „историјска наука падом комунизма изгубила”.

- Да, заиста је изгубила. У комунизму се историјској науци наметао један оквир, који нијеугрожавао њену методологију и традиционални начин писања. Совјетски историчари су тоједноставно решили да су захтев, да најпре морају навести шта су класици марксизма рекли оњеговој теми, што су цитирали класике марксизма у уводу, онда терали по своме. Ипак су даваливелике историчаре, као Тарле, Нарочницкиј.

Требало их је само видети на неком светском конгресу историчара. Неки од њих (Тихквицкиј)постајали су звезде. Данас се историјској науци намеће да гледа у будућност, а не јаднупрошлост. Као да је историјска наука створила јадну прошлост. Тражи се да се удружеисторичари Француске и Немачке и напишу заједничку историју, па да то више не буде изворнеспоразума. Од нас се тражи да српски научници у Републици Српској седну за исти сто самуслиманским и хрватским историчарима и напишу нову историју Босне. Како то уствариизгледа? Босански муслимани су 9 пута у прошлости мењали назив своје етничке заједнице.

Владајућа теорија је да су аутохтон народ, одвојен од Срба и Хрвата и да воде порекло одсредњовековних Богумила. Историчар, који је написао књигу о бошњачкој нацији, што водипорекло од Богумила, књизи америчке историчарке Венцел да Богумила и није било, напишеврло похвалан предговор, где ту књигу претерано хвали. Због тога мислим да је историографијаиз времена комунизма била у бољим политичким и духовним условима, него ова која нам долазикао додатак извозу демократије.

· Утрошили смо пуно простора у прекрајању света. Да се вратимо вашим књигама. Иви и ја се ту боље сналазимо. Шта сте ново, поред онога што сте у два претходнаиздања, казали у трећем издању?

Можда улогу Благоја Нешковића у покушају да се питање Косова друкчије уради, Мађари уВојводини замене са остатком српске мањине у Мађарској? Ново је и споразумевање саамеричким војним плановима у случају рата са СССР-ом. Да ли смо тада као земља, посебно ЈНА,све више постајали југоисточно крило НАТО пакта?

- У трећем издању књиге „Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у новом веку(1492 – 1992)”, заиста сам доследније описао да је влада САД, у време председника Регана,сматрала да је комунистичка Југославија амерички савезник, као Аустрија и Шведска, иако суформално сматране неутралним, а били љути савезници Америке.

Ја сам и на другим местима цитирао докуменат, у којем је Савет за националну безбедност 1982.и 1984. године јасно формулисао да је Југославија амерички савезник. Тражили су једино да упокрету несврстаних Тито гони Кастра.

Наравно, то нису једине ствари које сам унео или јаче образложио у трећем издању књиге. Трећеиздање је предузето, не само зато што је наша јавност прихватала књигу и она била тражена,него и због нових уметака на 59 страница, на разним местима, а не само на једном.

И у оба претходна издања сам свуда уносио нова открића која у нашој историјској науци нисудовољно узимана у обзир. Посебно је мој текст о Револуцији српској 1804-1815. године, богат

новим стварима, другачијим него у нашој старијој историјској науци. Једну велику синтезуисторије Првог и Другог српског устанка заиста би требало написати.

Ту је и оцена титоизма, који за мене није прогрес од стаљинистичког типа тоталитаризма кадемократији, него дегенерација стаљинског тоталитаризма у идеологију тоталитаризмакатоличких земаља Средње Европе између два светска рата.

Упоређивао сам уставни систем социјалистичке Југославије (иза 1963. и 1974. године) сауставним механизмом аустријске „Сталешке државе” 1934 – 1938. године, као и уставну одредбуо „Подруштављању производње” у Мусолинијевој републици 1944. године, и нашег радничкогсамоуправљања иза раскида са Стаљином.

Такво уметање нових сазнања је саставни део историјске науке и то се увек дешавало. Може сепонешто већ додати и овом трећем издању моје књиге. Недавно сам гледао на загребачкојтелевизији документарни филм о Андрији Хембрангу. Укључили су и интервју са бившимпредседником Месићем. Он је ту дао један податак за који нико раније није знао.

Каже да је њему и председнику Туђману (вероватно 1992. године) дошао бивши представникгенерала НДХ Вокића, који је спремао обарање усташког режима у Хрватској и прелазак НДХ настрану савезника. Месић вели да су документи, које је донео тај представник Вокића 1992,остали код Туђмана. У њима се каже да је генерал Вокић, послао 1943. године људе на слободнутериторију, где је био Централни комитет КП Хрватске.

То је идеја Ватикана, њу је надбискуп Степинац настојао да спроведе у дело 1943. године. Вокићје Хебрангу предлагао да се формира нова влада независне Хрватске, која би дозволила одлазакусташа на запад и формирање власти са комунистима. Председник владе би био надбискупСтепинац, а ту би ушао представник Вокићеве групе, и Андрија Хембранг. У књизи „Дуго кретањеизмеду клања и орања”, детаљно сам описао шта сам сазнао из литературе о овој политициВатикана, да се створи савез између западних сила и реформисаних фашистичких држава.

Навео сам и шта је позитивно Степинац говорио о комунизму, као и да су га почели називати„филокомунистом”. Ту је празаметак распада Југославије 1992. године. Исти људи (Бакарић) субили присутни 1943. и уочи 1992. године. Оваквих нових сазнања ће бити у будућности јошвише. Ја сам у књизи остављао простора за то и свуда наводио до које је тачке историјска науканешто сазнала и шта се може очекивати да ураде будућа истраживања.

· Да ли сте некада у својим делима мењали убеђења, оцене и закључке?

- Нисам у смислу оцена и закључака о карактеру догађаја и збивања. Настојао сам да све пишемна основу онога што сам читао. Највише за предавања Опште историје новога века, коју сампредавао на сарајевском, а после 1992. године и на београдском универзитету. Мењао сам инадопуњавања новим сазнањима, али не карактер догађаја, или процеса. На три места самкасније еволуирао у том погледу.

Прво је могућност тумачења односа југословенског социјализма и фашизма. У књижици „Основиграђанске диктатуре између два светска рата” 1967. године, приказао сам уставни поредакаустријске фашистичке „Сталешке државе” између 1934. и 1938. године. Упадљиво је било да јето за длаку исто што и тадашњи уставни поредак Југославије. На предавању о томе у Бањалуци(Нусрет Пенић) су ме упозоравали шта би то могло значити. Тада још нисам знао за системсамоуправљања и радничких савета, уведеног у Мусолинијевој „Република ди Сало” 1944.године.

То сам сазнао из америчке студије. Онда сам продубљавао то знање. Тражио сам текстфашистичке „Повеље подруштављања”, али га дуго нисам могао наћи у литератури. Великисликар Драгош Калајић, познавалац историје модерне Италије, стално је говорио да има тајдокуменат, али га није могао исчепркати у својим папирима. Тек ми је Никша Стипчевић, прекосвојих италијанских пријатеља, добавио једну ксерокс копију.

На сличан начин сам надопунио и оцену природе „Странке хисторијског права” у Хрватској,Старчевића и Кватерника. До полемике са неким историчарима 1972. године, посебно Мирјаном

Грос која је написала књигу о идеологији те странке и грдно у томе промашила, нисам истицаоСтарчевићеве расне теорије.

У делу „Историје Југославије” 1972. године, дао сам оцену да је у идеологији те странке садржанкаснији хрватски фашизам. Тек сам у полемици приказао теорије Јозефа Етвеша из 1851. годинеи Старчевића. Мирјана Грос је прихватила све моје идеје, сем ове о расизму. Неки хрватскиисторичари јесу и то.

Трећи пут сам 1992. године, у „Срби између Средње Европе и Европе” рекао да ће се Југославијаодржати. Могло би ме оправдати да сам у моралном, цивилизацијском погледу имао право.Модерна Хрватска република је била клерикална држава, са институцијом месечних састанакапредставника владе и вођства цркве.

Доласком председника Јосиповића се ствар почела мењати. Остаје питање времена да ли ћееволуција ићи у том смеру. Може ли постојати Хрватска која није клерикална и историјскинаставак Civitatis dei из 1941. године.

„Печат“, фото: Новости

БиХ забранила увоз млека “Дукат” и “Виндија” због канцерогеног састојка;ХРВАТСКА забранила Тајландску РИАЛ туњевинуPosted: 09 Feb 2013 06:10 AM PST

БиХ забранила увоз млека “Дукат” и “Виндија”

Хрватска повлачи тајландску туњевину

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ и Канцеларија заветеринарство БиХ данас су забранили увоз млека хрватских произвођача “Дукат” и“Виндија” у којем је пронађен опасни афлатоксин, а хрватско министарствопољопривреде повлачи поједине врсте млека, на које су их упозорили са тржишта БиХ,објавила је данас Телевизија Републике Српске. А због превелике количине хистаминахрватско министарство пољопривреде повлачи конзервирану туњевину увезену саТајланда.

09.02.2013. РТРС, за ФБР приредила Биљана Диковић

Хрватско министарство пољопривреде саопштило је да ће са тржишта бити повучена

поједина паковања трајног млека “Дукат” и “Виндија” због сумње на повећануконцентрацију канцерогеног састојка афлатоксина М1.

Из продаје се повлачи:

*Виндијино трајно млеко са 2,8 одсто млечне масти у паковању од једног литра са рокомупотребе до 3. јула 2013. године,*Виндијино УХТ (хомогенизовано и стерилизовано) млеко са 2,8 одсто млечне масти, упаковању од једног литра, са роком употребе до 24. и 31. јуни 2013. године,*Дукатово трајно млијеко са 2,8 одсто млечне масти, у паковању од пола литра, са рокомупотребе до 24. маја 2013. године, као и*Дукатово трајно млеко “Лагано јутро” са 2,8 одсто млечне масти, од једног литра, сароком употребе до 25. априла 2013. године.

Након што су налазом Хрватског ветеринарског института утврђене концентрацијеафлатоксина М1 мањих одступања од дозвољених, узорци млека су послати успецијализовану лабораторију у Бечу ради додатне потврде налаза. Резултати тих налаза бићепознати средином фебруара.

Афлатоксини су токсични и убрајају се у групу најканцерогенијих познатих супстанци,иначе су природни микотоксини које производе многе врсте печурака Аспергилус.

——-

Хрватска повлачи тајландску туњевину

РТРС, 09.02.2013.

фото: КУРИР

Хрватско Министарство пољопривреде саопштило је да се са тржиша повлачиКонзумова конзервирана туњевина увезена из Тајланда због превелике количинехистамина.

“Риал туњевина комади у саламури, у паковању од 160 грама произведена у октобру2012. године, с роком употребе до октобра 2015. године, садржи превелике количинехистамина. Ова туњевина представља ризик за здравље потрошача, посебно за децу итруднице”, упозорило је Министарство.

Прекомерним уносом рибе и производа од рибе контаминиране ослобођенимхистамином, људи се излаже ризику који може довести и до настанка акутнихалергијских реакција.

КУРИР

У Србију није увожена спорна туњевина из Хрватске

Конзерве туњевине “Риал”, за коју је у Хрватској утврђено да има високи ниво хистамина, овегодине нису увожене у Србију, речено је Тањугу у Министарству пољопривреде.

Од произвођача из Тајланда, који производи поменуту туњевину, увезена је једино туна усаламури “К плус” – лот 11243, која је у Србију ушла 25. јануара ове године и тада је контроломустановљено да хистамина нема, навели су у министарству. Хрватско министарствопољопривреде наредило је повлачење конзерви туњевине “Риал”, коју је трговачкакомпанија “Конзум” увезла из Тајланда, због високог нивоа хистамина. Конзерве од160 грама произведене су у октобру 2012. Како су јавили из хрватског министарства, татуњевина представља ризик за здравље потрошача, а нарочито за особе које не подносехистамин и производе од рибе, као и за децу и труднице, јер конзумација може да доведе донастанка акутних алергијских реакција.

То није први пут да се конзерве туњевине из Тајланда, углавном, због вишкахистамина, повлаче са хрватског тржишта. “Конзум” је саопштио да је почео даповлачи спорни производ из рафова продавница.

You are subscribed to email updates from СРБски ФБРепортер

To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.

Email delivery powered by Google

Google Inc., 20 West Kinzie, Chicago IL USA 60610

Documents

СРБски ФБРепортер - дневни журнал 10.02.2013