ПРИЈЕДОР 11. ЈАНУАР 2019. ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2260 • …ПРИЈЕДОР 11. ЈАНУАР 2019. ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2260 • ЦИЈЕНА 1KM

ПРИЈЕДОР 11. ЈАНУАР 2019.ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2260 •

ЦИЈЕНА 1KM www.kozarski.com

e-mail:[email protected]

- Не знам да ли у те три ријечи: наша Република Српска, може да стане толико радости што славимо њен 27. рођендан или туге што њени најчаснији сино-ви, очеви, кумови и пријатељи који уградише своје животе у њене темеље, нису са нама -

рекао је градоначелник Миленко Ђаковић на свечаном концерту

поводом Дана Републике.

Педесет година брака Мије и Досте Комљеновић

ТОЛЕРАНЦИЈА НАЈВАЖНИЈА ЗА

ОДРЖИВ БРАК

Драган Хрваћанин, јереј

ПРЕЈЕДАЊЕ И ПИЈАНЧЕЊЕ НИЈЕ У СКЛАДУС ВЈЕРОМ

ГРАД ЋЕ ДОДИЈЕЛИТИ 65 СТУДЕНТСКИХ СТИПЕНДИЈА

ХУМАНИТАРНА БОЖИЋНА АКЦИЈА У ЉУБИЈИ

Од суботе на ТВ ПриједорПРЕМИЈЕРНО СЕРИЈА „ДОБРО ЈУТРО, КОМШИЈА“

РЕПУБЛИЦИ НА ДАР

Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић органи-зовао је традиционални пријем поводом Дана Репу-блике Српске, 9. јануара, за представнике организација које представљају интересе борачке популације. Прије-му у Градској управи прису-ствовали су представници Борачке организације града Приједора, Организације породица погинулих и заро-

бљених бораца и несталих цивила те Удружења ратних заробљеника и логораша и Удружења резервних војних старјешина. Градоначелник је оцијенио да је сарадња са овим организацијама на до-бром нивоу те да заједнич-ким снагама настоје ријеши-ти сва отворена питања. - Ми се трудимо да сис-темски ријешимо што више проблема са којима се су-

очавају ове категорије ста-новништва. Током година, успјешно смо реализовали бројне пројекте стамбеног збрињавања. Трудимо се да омогућимо да што већи број чланова борачке попула-ције запослимо у привреди - рекао је Ђаковић.Градоначелник је свим грађанима, нарочито борци-ма, честитао Дан Републи-ке. Представници борач-ких организација такође су упутили честитке поводом 9. јануара, а уједно се за-хвалили Градској управи на разумијевању које показује за популацију коју пред-стављају.- Хвала свима онима који са нама уско сарађују. Ми, у руководству Борачке ор-ганизације, и даље ћемо настојати да што боље раз-умијемо проблеме наших чланова - рекао је предсјед-ник приједорске Борачке ор-ганизације Зоран Предоје-вић.

Здравка Карлица, предсјед-ница Организације породи-ца погинулих и заробљених бораца и несталих цивила града Приједора, поручила је да су за њих овакви прије-ми тренуци кад се мијешају осјeћаји туге и поноса.- Тужни смо, јер нема наших најмилијих, који су учество-вали у стварању Републике Српске. Уједно смо поносни на то што је створена Репу-блика Српска - каже Карли-ца. Из Удружења ратних заро-бљеника и логораша по-ручено је да је потребно радити на већој слози међу Србима, али и на разумије-вању према другим народи-ма. - Потребно је више сло-ге у српском народу, али и више толеранције међу свим грађанима Републике Српске. Јер, на нашу жа-лост, ми смо веома добро на својој кожи осјетили шта може да донесе нетолеран-ција и непоштовање међу нама - изјавио је предсјед-ник Скупштине Удружења ратних заробљеника и ло-гораша регије Приједор, Војислав Кондић.Након пријема, положени су вијенци на централно спомен-обиљежје “За крст часни”, посвећено борцима Приједора који су погинули стварајући Републику Ср-пску у Одбрамбено-отаџ-бинском рату.

2. 11. јануар 2019. “Козарски вјесник”

Тим поводом

ТРАДИЦИОНАЛНИ ПРИЈЕМ ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕТим поводом

Д. С.

Представнике јавног, културног, политичког и привредног живота града Приједора, на традиционалном но-вогодишњем пријему, угостио је градоначел-ник Миленко Ђаковић, који је оцијено да је у 2018. урађено мно-го пројеката који су за крајњи циљ имали развој града. Са реа-лизацијом капиталних пројеката неће се ста-ти ни у наредној годи-ни, најављује Ђаковић.- Неки од тих пројеката су регулација корита ријеке Милошевице, као и изградња кружног тока на улазу у град. Очекујемо асфалти-

рање бројних путева, наставак изградње водоводне и канали-зационе мреже, као и реконструкцију друш-твених домова - рекао је градоначелник.Ђаковић је додао да Градска управа увијек настоји да на најбољи начин избалансира различите потребе бројних организација и појединаца те да ријеши сва отворена питања која их опте-рећују. На крају, градо-начелник је пожелио свим гостима, као и грађанима Приједо-ра, сретну и успјешну 2019. годину.

НОВОГОДИШЊИ ПРИЈЕМ: МНОГО РАДА У 2018.

З. Ј.З. Ј.

Проблеме рјешавају добром сарадњом

Дан Републике, најсветији дан за борачку популацију

У Приједору је потписан Меморандум о сарадњи у области промоције, подр-шке и учења о националним мањинама у приједорским основним школама. Потпи-се на Меморандум ставили су градоначелник Миленко Ђаковић, предсједник Са-веза националних мањина Републике Српске, Фрањо Ровер, те директори прије-дорских основних школа. Ровер је потенцирао Прије-дор као примјер позитивне праксе у Босни и Херцего-вини.

- За поздравити је да Прије-дор има слуха за национал-не мањине. Имамо година-ма веома добру сарадњу, па је било за очекивати да временом дође до оваквог пројекта. Сличан мемо-рандум потписали смо и у Прњавору, тако да је сад у пројекат укупно укључена 41 школа у Републици Ср-пској - рекао је Ровер. У Приједору постоје чети-ри удружења националних мањина: Словенци, Чеси, Роми и Украјинци. Са сви-ма њима, Град Приједор

има веома добру сарадњу, потврдио је градоначелник Ђаковић. - Од велике је важности квалитетна сарадња Града и националних мањина, јер те мањине, као Приједорча-ни, повезују нашу локалну заједницу и простор са којег потичу. Примјера ради, сло-веначка мањина је повезни-ца са братским градовима у Словенији, с којима имамо

одличну сарадњу. То се од-носи и на остале мањинске народе - нагласио је Милен-ко Ђаковић.У 12 основних школа на подручју Приједора, свјес-ни су важности упознавања ученика са обичајима и традицијом националних мањина. Изузетак није ни Основна школа „Бранко Ћопић“ која, по ријечима директорице Сање Муњиза, има веома добру сарадњу са приједорским Удру-

жењем Словенаца „Липа“, захваљујући којем су оства-рили пријатељске односе са школом „Божидар Јакец“ у Љубљани. - Ми смо учествовали на пројекту 2010. године, гдје смо освојили 3. мјесто у БиХ. Ове године ћемо представљати Црногорце и Нијемце - појаснила је Муњиза. У фебруару ће бити одр-

жано такмичење основаца Бијељине, Прњавора и При-једора. Савез националних мањина РС ће, у сарадњи са Министарством просвјете РС, организовати републич-ко такмичење у Требињу на тему „Упознајмо се“, рече-но је овом приликом. Град Приједор је, иначе, од јула укључен у пројекат Вијећа Европе и Европске уније за унапређење положаја наци-оналних мањина.

МЕМОРАНДУМ О ПРОМОЦИЈИ И УЧЕЊУО НАЦИОНАЛНИМ МАЊИНАМА

Потписивању Меморандума у Градској упра-ви присуствовао је генерални секретар Удру-жења Мађара Републике Српске, Ласло Тот, који је градоначелнику Приједора уручио за-хвалницу за финансијску подршку дружењу Мађара из републичког и Удружења „Хум“ из Сарајева на Мраковици.

Град Приједор је прва локална заједница у Републици Српској која је изразила вољу да подржи хуманитарну акцију Одбора за по-моћ Србима на Косову и Метохији и Савеза општина и градова Републике Српске за изградњу дневног цен-тра за дјецу и младе ометене у развоју у Ко-совској Митровици из Удружење родитеља “Подржи ме”. Пред-сједник Одбора Мило-рад Арлов потврдио је Срни да је добио допис и потврду из Градс-ке управе Приједор и градоначелника да ће подржати ову акцију. - Град Приједор први је позитивно реаговао на наш приједлог који је једногласно прихваћен на сједници Предсјед-ништва Савеза градо-ва и општина Републи-ке Српске, након чега смо молбу послали свим локалним зајед-ницама у Републици Српској - изјавио је Ар-лов.Он је изразио наду да ће све локалне заједнице из Српске прихватити приједлог

и у 2019. години уче-ствовати у изградњи првог дневног центра у Косовској Митровици за 126 болесне дјеце и младих ометених у развоју из Удружења родитеља “Подржи ме” из Косовске Митрови-це. - Дневни центар биће од непроцјењиве кори-сти за болесну дјецу и младе и за њихов раз-вој, за Удружење роди-теља `Подржи ме` и за српски народ на Косову и Метохији. Наш при-једлог је јавно подржа-ла и предсједник Репу-блике Српске Жељка Цвијановић - истакао је Арлов. Одбор за помоћ Србима на Кос-мету организовао је хуманитарну акцију “За дјечији осмијех” - за лијечење болесне дје-це и младих ометених у развоју на Косову и Метохији путем бес-платног “М:тел” броја 1412. Овај број, којим се донира једна КМ, био је активан током децембра и до данас има више од 30.000 по-зива.

Град ће подржати изградњу дневног центра

у Косовској Митровици

СРНА

Са потписивања меморандума

Градоначелник Ђаковић и Фрањо Ровер

3.11. јануар 2019.“Козарски вјесник”

Тим поводомТим поводом

Из угла привредника

НАСТАВИТИ УЛАГАЊА И У 2019. ГОДИНИ

Град Приједор ће у школској 2018/19. го-дини додијелити 65 од укупно предвиђених 78 студентских стипен-дија. На основу јавног конкурса за додјелу студентских стипендија за редовне студенте првог циклуса студија, за школску 2018/19. го-дину, који је расписан крајем октобра прошле године, планирана је додјела 78 стипендија студентима који имају мјесто пребивалишта

на територији града Приједора. “Укупно је запримљено 168 захтјева, од чега је 29 захтјева одбијено због неиспуњавања услова јавног конкурса, док је 139 захтјева испуња-вало услове тражене јавним конкурсом”, са-општено је из Градске управе Приједор. Од 139 бодованих захтје-ва, додијељено је 65 од предвиђених 78 стипен-дија, а због недовољног броја пријава, остале су

упражњене стипендије на појединим факул-тетима, односно сту-дијским програмима.Раније је проведена процедура додјеле сти-пендија за ученике те су од планираних 60, додијељене 54 стипен-дије. Град Приједор наставља да стипен-дира 95 студената, 71 ученика и 25 апсолве-ната. Износ студентске стипендије је 120 КМ,а ученичке 70 КМ.

ГРАД ЋЕ ДОДИЈЕЛИТИ 65 СТУДЕНТСКИХ СТИПЕНДИЈА

КВ

Горан Бојић, власник и директор „Елкера“, бх. лидера у произ-водњи високонапонске опреме из Љубије, каже да је протеклу годину пословање овог, али и других предузећа из реалног сектора, обиљежила стална по-трага за стручном и квалитетно оспособљеном радном снагом.

- У овом тренутку можемо за-послити најмање 30 радника свих техничких струка, почев од инжењера до радника елек-тричара. Проблеми су присутни са стимулисањем и префери-рањем домаће производње и у том контексту очекујемо да би ново министарство за нове тех-нологије у Влади РС, могло ићи наруку онима у реалном секто-ру - каже Бојић који је похвалио напоре домаће електропривре-де да предност да домаћој, а не ино-производњи. Кроз нови инвестициони циклус очекује да

се настави та пракса и у 2019. години. „Елкер“ на тржишту нуди комплетну високонапонс-ку опрему, почев од изолатора, растављача, спојне опреме. Има и високонапонску лабора-торију и погон за развој произ-вода које, осим на бх. тржишту, пласира и на подручју Хрватске,

Словеније, Србије, Македоније. Енес Пехлић, директор „Cromexa“, предузећа за обраду метала из Приједора, каже да је прошла година, кад је ријеч о пословним резултатима, била дупло боља од претходне. - Дупло је било и запошља-вање, а инвестирали смо око три милиона марака у набавку опреме за производњу. Тако планирамо радити и у 2019. го-дини - најављује Пехлић. Подсјећа да је „Cromex“ у ав-густу набавио нови ласер те најављује набавке још једног

ласера, али и савремене маши-не за савијање.- Тиме би био заокружен циклус у производњи. Од власти тражи-мо само да нам омогуће да ра-димо, да више ослушкују наше потребе и да прихвате наше сугестије те да заједно, на нај-бољи могући начин, рјешавамо садашње проблеме - каже Пех-лић. „Cromex“ тренутно запошљава 51 радника, а у 2019. години планирају запослити још 20. Осим обраде метала од жеље-за, инокса, алуминијума, у овом предузећу имају и палету вла-ститих производа које планирају презентовати почетком године.„Една-Металwоркинг“, преду-зеће за израду подстаница за централно гријање из Прије-дора, цјелокупну производњу пласира на европско тржиште. Медина Рахман, директорица,

каже да је 2018. годину њихово пословање обиљежило значај-но увећање прихода од 65 одсто у односу на 2017.

- Много смо инвестирали у на-бавку савремене ЦНЦ техно-логије и донијели одлуку да ове године у Индустријској зони „Целпака“ кренемо са из-градњом властитих хала. Тре-нутно послујемо у 400 квадра-та, а изградњом нових хала, добили бисмо 1.000 квадрата корисног пословног простора - истакла је Медина Рахман. „Една-Металwоркинг“ тренутно запошљава 30 радника. Рахма-нова истиче одличну сарадњу са Градском управом и Аген-цијом за економски развој града „ПРЕДА-ПД“.- Стабилнији политички ам-бијент, генерално у БиХ, био би погоднији и за страна улагања. Лично бих вољела да су поли-тичке воде мање турбулентне, што би сигурно привукло стране инвеститоре - поручила је Рах-манова.

М. З.

Већина привредника је, коментаришући пословање у 2018. години, једногласна у оцјени да су производњу пра-тила велика улагања, али и стална потрага за стручним кадром. Очекују да ова пословна година буде боља, јер ће је, по њиховим најавама, пратити нове инвестиције и проширење производње. Надају се подршци на домаћем тржишту и доброј прођи својих производа на регионалном и тржишту ЕУ

Горан Бојић: потрага за стручним радницима

Енес Пехлић: добра

пословна година

Медина Рахман: изградња нових хала

Спортска такмичења обухватају екипна такмичења градова и општина Републике Српске у забавним играма. Гастро так-мичења обухватају припремање котлића и чорби ученика уго-ститељских школа, извиђачких одреда и планинарских друш-тава, те припремање ловачког котлића ловачких удружења. Првог дана манифе-стације, односно 2. фебруара, одржаће се планинарски марш у организацији Клуба екстремних спортова „Албатрос“, као и так-мичење у скијању за ученике основних и средњих школа у ор-ганизацији Планинар-ско-скијашког друшт-

ва „Љубијски рудар“, у зависности од вре-менских прилика. За посјетиоце биће ор-ганизован превоз из Приједора, Новог Гра-да, Козарске Дубице, Бања Луке и Градиш-ке. За грађане При-једора биће органи-зован превоз испред Градског стадиона у периоду од 9:00 до 10:00 часова, а улаз у Национални парк ће се тај дан наплаћи-вати по промотивној цијени од 1 КМ. Цент-рална манифестација одржаће се 3.2.2019. године са почетком у 11:00 часова.

Тринаести „Дани зиме на Козари“ 3. фебруара

Извор: Туристичка организа-ција града Приједора

Тринаеста привредно-туристичка манифестација “Дани зиме на Козари” биће одржана 2. и 3. фебруара. Манифестација има за циљ да промовише туристичке потенцијале планине Козаре, а обухвата спортска и гастро такмичења уз богат забавни програм

►Колико празничну хар-монију ремети пуцање из ватреног оружја и употре-ба петарди на Бадњи дан и Божић?- Пуцање и употреба пиротех-ничких средстава није начин да прославимо Божић. Бог наш до-лази скромно у овај свијет, рађа се у пећини и одраста у скром-ним условима. Отуда би и ми требали да Божић прославимо скромно. Наравно, и достајанст-вено, али то достајанство и ве-лелепност бива у богослужењу и светом храму, а не у претјераној употреби ватреног оружја.►Да ли са вјерницима при-чате о скрнављењу вјер-ских обичаја?- Наравно. То се дешава из не-знања и непажње, али и са јас-ном намјером и ставом да храм није свето мјесто. Међутим, свака црква је мјесто обита-вања Бога и у њој се морамо понашати у складу са јасним правилима наше вјере. Истовре-мено, скрнављење објеката других вјерских заједница је за сваку осуду, јер је хришћанство љубав, а не мржња и насиље. Љубав према свом храму дока-заћемо доласком у њега, а не скрнављењем вјерских објеката других религија.►Да ли поједини вјерници претјерују у славским гоз-бама које се понекад прет-варају у феште и славе, чак, у ресторанима?- Дешава се и то. Људи то оправ-давају на различите начине. Суштина прослављања крсне славе је у прослављању свети-теља кога славимо, који је наш молитвеник и заступник пред лицем Божијим. Све остало није крсна слава.►Колико свештеници, личним примјером и суге-стијама, могу допринијети скромности обиљежавања слава, празника, али и свега оног што спада под хришћанске обичаје од крштења до задушних руч-кова?- Као и у другим животним ситу-ацијама, свештеник је, и у овом случају, позван да свједочи Хри-ста. Будући да је сваки човјек јединствено и апсолутно биће, тако постоје и разлике међу све-

штеницима и у њиховом пона-шању. Па ипак, не зависи наша вјера од понашања свештеника, јер су и они несавршена, а са-мим тим и грешна бића, као и сви остали, што не значи да је свештенику допуштено да се не-морално понаша. Из тог разло-га, Црква од најранијих времена кроз свете каноне санкционише недолично понашање свештени-ка.►Познато је да супруге свештеника носе велики терет и одговорност како у домаћинству тако и у па-рохији. Какво је Ваше раз-мишљање о томе?- Да, носе терет, али искрено ми-

слим да то није нимало већи или мањи терет од онога којег носе и остале мајке и наше сестре

у Христу. Улога жена треба да буде онаква каква је улога Бого-родице у животу Христовом. Она

треба да буде мајка, да буде по-слушна Богу и мужу све док је м у ж воли и брине се о њој као

што се Х р и -

с т о с бринуо

о Цркви. Она с во ј и м животом треба да свједочи љубав Божију и у свом дому и у парохији.►Сматрате ли да би Црква могла дати још већи до-принос у рјешавању неких друштвених проблема као што је борба против „бије-ле куге“ или, рецимо, хума-ним акцијама за социјално угрожене људе?- Увијек може боље, али положај Цркве код нас ни изблиза није као у неким другим православ-ним земљама, да не говоримо о западним. Дакле, ми немамо готово никаква средства да би могли да градимо куће сиро-машнима, да правимо болнице и вртиће. Има и таквих примје-ра гдје то Црква чини, али зна-чајнији допринос у садашњим оквирима је немогућ. Највеће наше оружје је ријеч Божија и вјера у Бога у смислу да има-мо повјерење у Њега, да ћемо својим примјером учинити да људи буду хуманији и друш-твено одговорнији. У погледу „бијеле куге“, Црква непрестано говори о значају рађања и сам празник Божић је позив на то. Да би дошло до тога да људи то прихвате, морају се ослободити свога ега и бити мање себични. Другим ријечима, морају бити спремни да дарују своје вријеме другима и љубав, а то је Христос учинио долазећи на овај свијет и дајући живот Свој за нас и наше спасење.


Интервју Тим поводом

П. Ш.

Драган Хрваћанин, јереј

ПРЕЈЕДАЊЕИ ПИЈАНЧЕЊЕНИЈЕ У СКЛАДУ С ВЈЕРОМ

- Одређене обичаје православни вјерници су наслиједили из многобоштва, али су их христијанизовали и дали им нови смисао. Нажалост, неке од њих смо задржали. Свети Григо-рије Богослов је још у четвртом вијеку упозоравао да, славећи празнике, не сљедујемо безбожницима, па тако јасно крити-кује претјерано украшавање својих домова, преједање, пијан-чење и све остало што карактерише многобожачке празнике.

- Хришћанство је љубав, а не мржња и на-сиље. Љубав према свом храму доказаћемо доласком у њега, а не скрнављењем вјерских објеката других религија. Суштина Божића је да је Бог постао човјек, да је дошао међу нас, људе, како би нас избавио од гријеха, смр-ти и ђавола. Дакле, Бог постаје човјек да би човјек постао Бог по благодати. То треба да буде императив нашег хришћанског живота

- Не зависи наша вјера од

понашања свеште-ника, јер су и они

несавршена, а самим тим и грешна бића, као

и сви остали, што не значи да је свештени-ку допуштено да се

неморално пона-ша.

У организацији Град-ске управе Приједор, у Спортској дворани „Младост“организован је дочек Дјечије нове године. Малишанима су подијеље-ни новогодишњи пакетићи, а уприличен је и пригодан програм. Градоначелник Приједора Миленко Ђако-вић наздравио је најмлађи-

ма и пожелио им срећно и весело дјетињство у Новој години. - Задовољство је видјети оволики број дјеце. Зајед-но смо обиљежили крај 2018. и долазак 2019. го-дине. Свој дјеци града Приједора желим срећну Нову годину, а младим ро-дитељима поручујем да се

потруде да имају што више подмлатка - рекао је Ђако-вић.Малишани су се обрадо-вали пакетићима, као и дружењу са Дједа Мразом. За добру забаву побринуо се и кловн Фазонко. У При-једору се већ годинама организује дочек Дјечије нове године.

Најмлађи Приједорчани дочекали Нову годину

Б. Д.

Малишани уживали у прослави

Као и ранијих година, и ове је у Дому за старија лица у Приједору организован но-вогодишњи програм. Ста-нари су уживали у игри и пјесми чланова КУД-а “Ко-зара” из Приједора.- Уочи сваке Нове године, настојимо нашим корис-

ницима приредити мало забаве кроз игру и пјесму приједорских културно-умјетничких друштава – рекао је директор Бојан Бецнер.Сарадња КУД-а “Козара” и Дома за старија лица у Приједору траје дуги низ

година, тврди кореограф Младен Стакић. Тренутно у Дому за старија лица бо-раве 182 корисника те 59 њих који су смјештени у депадансу Геријатрије.

Новогодишња забаваза стара лица

П. Ш.

Наступ КУД-а “Козара”, Приједор


ДруштвоДруштво

Монаси су прије пет година почели са производњом ове, многима омиљене намирни-це. Монах Трифун објашњава да су у почетку правили сире-ве само за потребе Манасти-ра, а онда су створени услови за проширење производње.- Повећан је број крава, а са-мим тим и производња сира. Пронашли смо доброг тех-нолога из Бањалуке, тако да смо повећали производњу. Углавном правимо полутврде сиреве, попут „гауде“ - каже он.Сиреви из овог манастира све су траженији, па осим „га-уде“, монаси често производе и друге врсте. Све то како би задовољили жеље и укусе љубитеља сира. - Правимо неколико врста сирева. Један од њих је „ита-лико“. То је посљедња врста коју смо почели правити. За-тим, ту је „гројер“, јако лијеп и укусан. Понекад правимо и „фармер“ сир, а било је пери-ода када смо правили „фету“ - прича монах Трифун.Тврди да овај посао ради са

задовољством. Не крије оду-шевљење због тога што су многи препознали квалитет њихових производа, па тако

купци готово свакодневно долазе да пазаре или наруче неки од сирева.- Посао ми не пада тешко.

Нема ту великог напора. За-гријете, расхладите, сипате културу и сир је готов за сат и по. Има ту још неких сит-них послова, али ништа није напорно. Све радимо са за-довољством. Нема притиска, а највише ме радује када ви-дим да су купци задовољни - каже овај монах.Из манастира поручују да им је у плану проширење произ-водње. Додају да су учество-вали на бројним изложбама и манифестацијама, са којих су се готово увијек враћали са освојеним наградама и признањима. Врата ове бо-гомоље от-ворена су сваким д а -н о м ,

осим понедјељком, од 11 до 18 часова.

У ПЛАНУ ПРОШИРЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕМанастирски сиреви све траженији

Б. Д.

ИН МЕМОРИАМ ВЛАДИСЛАВ ВЛАДО МАКАЊИЋ (1928 - 2018)

Ту, надохват Нове године и неког новог почетка, отишао је у неза-борав из наше средине изузетан човјек, људина, пријатељ, пе-дагог, сликар Владислав Владо Макањић. Брижан супруг, отац, дјед, свекар, комшија, друг... У Рогатици рођен, у Приједору,

свом другом граду, стасао, поро-дицу основао, пријатеље стекао, радио, стварао... Добро је знао одакле је, често спомињући свој родни град, знао је куда ходи, како ходи и никада није изгубио прави пут. Поштован и уважен, Владо је

радо виђен у свим срединама гдје је иза себе оставио пре-познатљиве трагове човјека, коректности, одговорности, по-штења, професионалности... У свим пословима којима се успјешно бавио, налазио је ра-дост и смисао, уграђујући дио себе у све оно чега се предано латио. Као педагога ликовне кул-туре и просвјетног савјетника, памтиће га многе генерације, а као директора и доброг органи-затора и многи сарадници и рад-не колеге. Ако се за некога, кога смо познавали, с ким смо се дру-жили и од кога смо учили, може рећи да је био друг и пријатељ и господин и човјек, то је онда поштовани и цијењени Владо. Блиски и драги људи, без обзира на године живота, постају они са којима је радост долазила у сва-ком сусрету и додиру... Ни године које су га помно при-тискале, нису сметале да буде активан члан Удружења ликов-них умјетника Приједора, дајући свој пуни допринос у организо-вању и реализацији многих ли-ковних изложби. Одазивао се на све хуманитарне акције дарујући своје слике као гест помоћи они-ма којима је она најпотребнија. Као ликовни стваралац, Владо је волио да трага, помало експери-ментише, али и да се сваки пут са тих краћих излета враћа пеј-

зажу, препознатљивом крајоли-ку, драгом мотиву. Његов ликов-ни дамар најбоље је пулсирао у приказивању пејзажа кроз аква-рел технику. У све што је радио, уносио је своју животну и ликов-ну филозофију, љепоту простора којим је ходао, којих се сјећао, уносећи у њих животну радост. Владислав Владо Макањић оставио је иза себе ликовне трагове као једну препознатљи-ву оазу која има видно мјесто у љепоти његовог ликовног руко-писа. Велики број самосталних изложби, као и учешћа на ко-лективним представљањима, говоре о његовој постојаности и дуговјечности на пољу ликовног стваралаштва. Живот га није мазио....Исто-ријски позната злодјела из Другог свјетског рата, која су душмани чинили над недужним народом око ријеке Дрине, само зато што су били Срби, добро је упамтио дјечак Владислав. Био је свједок тих страхота. Причао нам је по-тресно, сликовито... Скривен у неком жбуњу као дјечак са стра-хом у очима гледао је звјерства која су чинили злотвори, гле-дао је хладну Дрину... А ријека Дрина у своје вирове и дубине носила је и младе и старе, све оне који су покушавали да преко воде дођу до слободе... Дјевојке, жене држећи се за руке, као у

неком колу, нестајале су у хлад-ној води, док су њихове дубине чврсто увезане плутале ка некој новој обали сунца и слободе... Остаје жал што о овом стравич-ном догађају, као свједок, није оставио запис, писане трагове... Тражио је овај човјек смисао жи-вота у друштву и раду, а прије свега у породици коју је неиз-мјерно волио и за коју је живио. Ни срећа сама за себе ништа не представља ако је човјек са не-ким не дијели, ако је неком не поклања. Вољом за животом и енергијом чистог духа, којом се напајао до задњег часа, побјеђи-вао је Владислав све изазове и препреке и замке које живот носи. Задњу животну битку није савладао... Када је неумољиви часовник времена откуцао крај, кренуо је наш Владо путем који га носи вјечној животној сапутници, својој Милки... Празнина која остаје међу нама, твојим одла-ском у незаборав, биће трајна, поштовани и драги пријатељу... Хвала ти за људскост, искре-но пријатељство и за све оно што си као човјек за овоземаљ-ског живота радећи оставио иза себе...Почивај у миру, поштовани при-јатељу!

Драган П. Топић

Нашој редакцији обратила се суграђан-ка која, како је рекла, не жели да изно-си своје или име другарице о којој је ријеч, да је не би довела у непријатну ситуацију. Била је вођена жељом да се захвали младићу који им је помогао у околностима у којима многи окрећу леђа. - Нову годину смо славиле на град-ском сплаву са друштвом и све је било одлично. Међутим, моја другарица је превише попила. Извела сам је ван на свјеж ваздух, гдје се она срушила. Ја сам се препала, а тада нам је пришао младић који је био у близини. Касније сам сазнала да се он зове Манојло. Ре-као је да је брзо окренемо на бок. Ту су се затекли још неки младићи који су се уплашили и побјегли. Он и ја смо, уз помоћ још једне дјевојке која нам је пришла, окренули моју пријатељицу на бок. Све се брзо догађало, мла-дић јој је настојао помјерити језик да се не би угушила и у том моменту га је она угризла, освијестивши се. Скупило се ту доста људи и он је

тражио да је залијевамо водом, док не дође Хитна помоћ. Помогао нам је да је убацимо у ауто једног момка који се понудио да нас одвезе у Хитну. У међувремену је неки младић, који вје-роватно отприје познаје Манојла, рекао да је он то вече већ једну дјевојку водио у Хитну и спасио је. Овим путем желим изразити велику захвалност овом мла-дићу. На Фејзбуку сам пронашла да Ма-нојло Т. тренира фудбал и чини се баш добар момак. Да њега није било ту, не знам шта би се догодило с мојом друга-рицом. Ја сам му се захвалила и он ми је скромно одговорио да нема потребе за тим - наводи наша читатељка. Она додаје да је свом спасиоцу за-хвална и њена другарица, јер је имао храбрости помоћи, док су се сви други разбјежали.

К В

Писмо читалацаМЛАДИЋ ПОМОГАО ДЈЕВОЈКАМА

У НЕВОЉИ

Познато је да бројни вјерници из Републике Ср-пске радо одлазе у Манастир “Клисину”, како би се помолили Богу и потражили душевни мир. Међутим, све је више оних који у овај храм долазе у потрази за квалитетним домаћим си-ром

Сиреви из овог манастира

све су траженији, па осим „гауде“, мона-

си често производе и друге врсте. Све то

како би задовољили жеље и укусе љу-

битеља сира.

Манастир “Клисина”

Монах Трифун: - Радимо са

задовољством



Око двије хиљаде Прије-дорчана дочекало је Нову 2019. годину на Малом градском тргу уз тради-ционални ватромет. При-једорчане је забављала естрадна умјетница Вики Миљковић која је оку-пљене свих генерација увесељавала пјесмом више од два сата. Градска управа Приједора побри-нула се за кувано вино и чај. Након великог ватро-мета, тачно у поноћ, про-читана је новогодишња честитка градоначелника

Приједора Миленка Ђа-ковића. „Нова година је прилика да, желећи једни другима добро, сви зајед-но мислимо на здравље, срећу и благостање своје породице, комшија, прија-теља и, наравно, на наш љепши Приједор“, пору-чио је Ђаковић. Бројни суграђани су Нову 2019. годину дочекали у неком од угоститељских обје-ката, а највећи дио њих прошлу годину је „испра-тио“ у својим домовима у породичном окружењу, са

родбином и пријатељима. У породилишту приједорс-ке болнице укупно је у но-вогодишњој ноћи рођено три дјечака и једна дјевој-чица, од којих само један дјечак рођен у Новој 2019. години. За приједорску по-лицију ноћ је била мирна, као и за приједорске ва-трогасце. У Служби хитне помоћи евидентирано је 80 пацијената, од који је тридесетак кућних интер-венција.


ДВИЈЕ ХИЉАДЕ ГРАЂАНА НА ТРГУ ДОЧЕКАЛО НОВУ

КВ

Први овогодишњи бебин плач у породилишту при-једорске Болнице “Др Мла-ден Стојановић” зачуо се 1. јануара, у 2.50 часова. Љиља Дејановић из Новог Града по четврти пут по-стала је мајка и на свијет донијела дјечака тешког 3,67 килограма и дугог 52 центиметра. - Пород је протекао уред-но, родила сам здравог дјечака. Поручила бих младим мајкама да што више рађају, да нас буде што више - каже Љиља. Брат од Никол, Николе и Габријеле Дејановић зваће се Павле. Љиљиним сто-пама требало би да кре-ну и остале младе мајке,

поручују са Гинеколошког одјела приједорске бол-нице. Кажу, вољели би да имају више посла, јер, пре-ма њиховим подацима, у

2017. години регистровано је 786 порода, а прошле го-дине за око 50 мање.

ПАВЛЕ ДЕЈАНОВИЋ ПРВА БЕБА РОЂЕНА У 2019. ГОДИНИ

М. Шодић

Ученици Центра “Сунце“ припремили су богат про-грам за своје родитеље, пријатеље, наставнике, али и бројне госте који су присуствовали нового-дишњој приредби. Начин је ово да се свима чести-та Нова година, али и да се покаже како ова дјеца могу да превазиђу потеш-коће са којим се суоча-вају, поручила је Слађана Радаковић, директор ове установе.

- Ова дјеца показују да једнако, као и сви оста-ли, желе да буду вољена, прихваћена и да стварају пријатељства. Дужност одраслих је да дјеци пру-же оно што им је најваж-није: безбрижан живот пун лијепих тренутака - рекла је Радаковићева. У посјети овој установи била је делегација Ми-нистарства породице, омладине и спорта РС, која је ученицима “Сунца”

донијела поклоне. Дио је ово редовних активности Министарства, којима на-стоје што већем броју дје-це у Републици Српској уљепшати предстојеће празнике, поручила је Бо-сиљка Бошњак, помоћник министра за породицу. Ово није први пут да се остварује сарадња Цен-тра “Сунце” и овог мини-старства.

ЗА ДЈЕЦУ ПОКЛОНИ, ЗА ОДРАСЛЕ ПРИРЕДБА

З. Ј.

ХУМАНИТАРНА БОЖИЋНА АКЦИЈА У ЉУБИЈИ

Православни вјерници љубијске парохије, пред-вођени новим парохом Славољубом Кнеже-вићем, покренули су ху-манитарну божићну ак-цију у којој су подијелили тридесетак пакета по-моћи основних животних потрепштина социјално најугроженијим мјешта-нима Љубије. Парох Кне-жевић је, изражавајући задовољство што је ак-ција имала одјека међу

парохијанима у Љубији, истакао радост што дух милосрђа међу народом не јењава ни у овим вре-менима. - Неописиво сам радо-стан да у ово вријеме идеолошких превирања и друштвених немира постоје `божји људи` који имају осјећај за друге, за ближње, посебно у ове дане када се небо спуш-та на земљу и земља уздиже у небо - истакао

је парох Кнежевић.Он је додао да је, оби-лазећи парохијане по Љубији, Цикотама, Во-лару, Љескарама и Ми-ској Глави, примијетио да многи живе на рубу егзистенције, што је био разлог покретања ове акције.Пакет садржи основне намирнице: врећу браш-на од 20 килограма, пет литара уља, со, тјесте-нину, хигијенске потреп-штине и друге намирни-це.- Наша награда је била радост, гостопримство и љубав коју су нам ука-зивали сви ти честити људи, домаћини који у зноју лица својега хране своју дјецу. Гануло их је у душу да њихова црква, свештенство и благо-честиви народ брине о њима - нагласио је Кне-жевић.Он је, захваливши свим учесницима ове хумане акције, најавио у најско-рије вријеме још сличних акција за најугроженије мјештане ове парохије.

С. Т.

Ученице Гимназије „Свети Сава“ Приједор, Ана Мирја-на Брдар и Бојана Јаковље-вић, на традиционалном републичком литерарном конкурсу, у конкуренцији стотину седамдесет и осам радова, награђене су трећим мјестом у категорији средњих школа и петим по-

хваљеним гласом поезије. Ове талентоване учени-це првог и другог разре-да приједорске гимназије, недавно су присуствовале пријему у Палати Републи-ке. Поносним су учиниле и своју школу и свој град, а и свог предметног настав-ника: Бранкицу Новаковић,

професора српског језика и књижевности.„Чини ти се, свијете! Не, није лако! До једноставно-сти треба узрасти! Драгим ученицама желим мирне степенике умозрења!“, по-ручила је Новаковићева.

ГИМНАЗИЈАЛКЕ УСПЈЕШНЕ НА РЕПУБЛИЧКОМ КОНКУРСУ

КВ

Љиља и њен син Павле

Парох љубијски у акцији подјеле помоћи

Пакети за најугроженије мјештане

ЈУ Центар “Сунце“

Весело у Нову годину

Са Жељком Цвијановић у Палати Републике

Двочасовни концерт одржала Вики Миљковић


За сваког понештоЗа сваког понешто

ПРИЈЕДОРСКИИНФОРМАТОР

ВОЗОВИ

АУТОБУСИ

КИНО “КОЗАРА”

ИЗЛОЖБЕ

ТЕЛЕФОНИ

МИ И ОНИ Далеко смо ми од демократског Запада!

Ми и даље дајемо мито, они само - лобирају.

ОНАЈ ГОРЕСлаба вајда од партијских говорника!

Све што кажу, већ је рекао „онај горе“.

УПОЗОРЕЊА Не расипајте тешко стечени новац.

Рђу је тешко подмазати.

ТУЂА МУКА - Шта се најлакше подноси? - пита један читалац.

Ех, шта?! Туђа бол и мука.

НЕКАД И САД Музика се некад слушала „на увце“.

... А сад из комшијског стана и кафана.

НИ ЗА ПРСТЕ Што јесте - јесте.

Да је искуство од користи, грешака не би било ни за прсте једне руке.

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

ВОДОРАВНО: 1. Грађевина са много ходника, 9. Уска улица у Далмацији, 10. Скуп такмичарских дисциплина, 12. Округла-сти тањири, 14. Припадник странке у царској Русији, 15. Ита-лијански назив Дубровника, 17. Шведска музичка група, 18. Саставни везник, 19. Малаксао, слаб, 21. Дензел Вашингтон, 23. Возач формуле 1 Жан, 24. Ознака сумпора, 25. Енглески мали чамац, 27. Узвик негодовања, 28. Питер Фонда, 29. Ита-лијанско мушко име, 31. Српска узречица, 32. Врста камиона, 33. Музеј у Паризу, 34. Штимер инструмената. УСПРАВНО: 1. Вулканска маса, 2. Муслиманско мушко име, 3. Новац једне земље, 4. Трећи самогласник, 5. Радмила Са-вићевић, 6. Надимак бубњара Ивандића, 7. Преносиоци тере-та, 8. Погрдан назив за дјевојку, 9. Пролази, 11. Пренос права, 13. Непроводник електрицитета, 16. Предметак са значењем: вјетар, 20. Позади, 22. Гужва, метеж, 26. Бар са лаганом хра-ном, 28. На првом мјесту, 30. Погодбени везник, 31. Припадник бурског народа, 33. Ознака Лесковца, 35. Шесто латинично слово.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: Дјед Мраз, влат, Непал, јаван, мана, енолог, рат, ш, рокирати, тг, налет, н, ила, утп, ви, цитати, сиц, анале, поза, акардија.

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

На данашњи дан, 11. јануа-ра 1494. године, у Фиренци је умро италијански ренесансни сликар Доменико Гирландајо који је, осим по својим сликар-ским дјелима, остао упамћен и по томе да је био „сликарски отац“ касније много познатијег италијанског умјетника Мике-ланђела Буонаротија. Овај ре-несансни сликар, рођен 1449. године у Фиренци, потиче из златарске породице, а учио је код Верокија и Ботичелија,

познатих сликара тог времена. Осим сликарством, бавио се и израдом мозаика и фресака, а једну од њих, на папски позив, урадио је у Сикстинској капели коју је осликао фрескама Све-тог Фрање. Међу најзначајнија дјела Доменика Гирландаја убраја се и слика хора Цркве Санта Марија Нувела, фреске у Пизи, Сикстинској капели, слика старац и унук, као и сли-ка поклоњење пастира.

Сјећање: Доменико Гирландајо, ренесансни сликарФРЕСКОПИСАО СИКСТИНСКУ КАПЕЛУ

Р. Р.

1569. - У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и дру-гих јавних радова.1811. - Скупштина свих народних старјешина у Србији осно-вала је у вријеме Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвјете постао је најученији Ср-бин тог времена, ректор Велике школе у Београду, Доситеј Обрадовић.1843. - Аустријски цар Фердинанд I је у вријеме највећег успо-на Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.1882. - Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.

1922. - Први пацијент излијечен инсулином од шећерне боле-сти је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.1962. - Под сњежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.1989. - Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни ми-тинг грађана на којем је затражено смјењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната, то руководство је поднијело оставке, а на по-литичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.2006. - Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

НА ДАНАШЊИ ДАН

Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477

КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222 Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 5:18, 16:46Талго воз4:33 за Сарајево, 21:52 за Бихаћ

Приједор - Бањалука:(5:00 нe суб. и нeд) 5:30, 6:15, 6:30,(6:50 нe нeд.) 7:00,( 7:35, 7:45, 7:50 нe нeд.),7:55,( 8:30 нe нeд.), 8:50, 9:45, 10:00, 10:30, (10:55 нe суб.и нeд.), 11:30,(12:35 нe нeд), 14:00, (14:30 нe нeд.),15.00, 15:15,15:45,(16:40 нe суб. и нeд.), 17:00,17:15,17:40, 18:00,18:05,19:00,19:30,19:55,22:00.Приједор - Сански Мост:(6:30 нe нeд.), 7:35, (7:40 кaд рaдe шкoлe),8:00,9:35,(10:30 нe нeд.), (12:40 нe суб. и нeд.), 13:40, 15:40, 17:45.Приједор - Нови Град: 6:30, 8:45, 10:20, (11:30 нe нeд.), 13:00,(14:00 нe суб. и нeд.), (15:00 нe нeд.), 16:30, (17:50 нe нeд.), 18:05,(19:00 кaд рaдe шкoлe), 20:40. Приједор - Козарска Дубица:(6:42 кaд рaдe шкoлe), 12:50, (13:30 кaд рaдe шкoлe), (14:40 нe суб. и нeд.), (15:50 нe нeд.), (19:00 кaд рaдe шкoлe),(21:10 кaд рaдe шкoлe). Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:40 (сриjeдa,пeтaк,нeдjeљa), (15:45,16:40 преко Хрватске),19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 6:30, 10:00, 10:30. Приједор - Задар: у сeзoни.Приједор - Љубљана:10:30, 12:30, (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ Изложба “Мјеста (не)заборава”

СПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставка

ГАЛЕРИЈА “СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ”Изложба слика Слободана Кајтеза

Од 10.-16. 1. 2019. “Сњежна краљица - земља огледала”- анимирани у 18:30“Звијезда је рођена”- драма, мјузикл у 20:30

Микеланђелов учитељ: Доменико Гирландајо

Гирландајо: Старац са јагодичастим носом

НАГРАДНИ КУПОН ЗА ЕМИСИЈУ

„У ДОБРОМ ДРУШТВУ“

Поштовани читаоци! Уколико желите да учествује-те у наградној игри емисије „У добром друштву“ Телевизије Приједор, која се емитује сваког четвр-тка у 20.30 часова, потребно је да изрежете купон и пошаљете на адресу: ИПЦ „Козарски вјесник“, ул. Саве Ковачевића 15 или га лично доставите на бла-гајну наше медијске куће. У свакој емисији извла-чимо недјељну награду. Купоне обавезно пакујте у мале коверте.

Наградна игра емисије „У добром друштву“

КУПОН 7

Име и презиме______________________

Адреса ____________________________


Манифестације Манифестације

Градоначелник Миленко Ђако-вић рекао је да се град Приједор, на овај начин, придружује локал-ним заједницама које на посебан начин желе да обиљеже рођен-дан Републике Српске. - Девети јануар је дан настанка Републике Српске, јер у тада-шњим тешким временима, ср-пски народ је морао да нађе свој кров под сунцем и пронашао га је у формирању Републике Српске. Дан Републике је симбол дана-шње слободе коју су створили

наши борци. То је велики дан у историји нашег народа, дан када је настала Република Српска у

којој данас мир-но живе сви њени грађани. То је данас Р е п у б л и к а која тежи свом даљем развоју и ми смо на то поносни - пору-чио је градона-челник Ђаковић. На концерту су насту-пили Оркестар хармоника Музичке школе „Саво Балабан“, солисти Анета Шурлан, Милица Стијепић, Невена Јосић и Борис Папак, уз клавирску пратњу Со-фије Ковачевић, те хор Основне школе „Петар Кочић“.- Имала сам прилику да насту-пам поводом Дана Републике у другим градовима. Међутим, ове

године сам срећ-на што смо моји другари и ја има-

ли прилику да наступамо овим великим поводом у нашем граду. То је посебан доживљај за нас, соло пјеваче, јер наши грађани нису тако често имали прилику да чују оперску музику. Искрено се надам да ће овај концерт по-стати традиција - рекла је Анета Шурлан, која је ове године завр-шила Музичку академију у Бањој Луци. Посебан је ово доживљај био и за Бориса Папка, успјешног сту-дента соло пјевања и музичке педагогије у Београду. - Увијек ми је част и задовољст-во да наступам у свом граду и пред домаћом публиком. Радо сам се одазвао позиву да насту-пам на овом концерту, јер ово је наш мали допринос поводом рођендана Републике Српске - додао је Папак.

М. Шодић

СВЕЧАНИ КОНЦЕРТ ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ

PRIJEDOR, Urije

POPUST ZA

%PONEDJELJKA

SVAKOGPopust se ne odnosi na akcijske artikle, novine, dopune, cigarete

i posebno označene proizvode u trgovini. Popust se obračunava na kasi i važi za fizička lica

bez obzira na način plaćanja.

PENZIONERE

Градска управа При-једор, поводом 9. јануара, Дана Репу-блике Српске, орга-низовала је бесплат-ни свечани концерт за грађане „Републи-ци на дар“

Свечано обиљежен рођендан Републике Српске

Млади умјетници својој Републици Концерт „Републици на дар“

Ђаковић: поносни на дан настанка Српске


ПравослављеПравославље

Приједорчани православ-не вјероисповијести Бо-жић су дочекали у црква-ма, на светим божићним литургијама. Са великом жељом да им Божић до-несе много радости и ду-ховног испуњења, бројни вјерници окупили су се у Цркви Свете тројице. Празник означава крај четрдесетодневног поста, а празновање након ли-тургије настављено је у домовима у породичном кругу.- Ово је наш најрадоснији дан. Онима који га славе, желим да им буде сретан,

уз пуно здравља у живо-ту - каже Предраг Мацура којег смо затекли пред цр-квом у друштву комшија. Божић с посебним осјећајем, пуним радости, дочекује Раденко Бабић. - Све је у духу неке радо-сти, среће и зато и каже-мо „Мир божији, Христос се роди“. Божић славим у породичном кругу, а на службу сам стигао у друш-тву комшија, пријатеља и сина, јер желим да на-учи наше православне обичаје. Не могу описати овај осјећај среће - каже Бабић. Вјерницима оку-

пљеним у црквама про-читана је Божићна посла-ница патријарха српског Иринеја. Патријарх Иринеј је духовну дјецу Српске православне цркве позвао на међусобно разумије-вање, љубав и праштање. Он је навео „да се чувамо тешких и неопрезно изго-ворених ријечи, јер благе ријечи лијече, а грубе по-врјеђују“. Уз традиционал-ни поздрав „Мир Божији, Христос се роди“, вјерни-цима је Божић честитао протојереј ставрофор Ран-ко Малетић.

Бадњи дан у ЈелићкојТРИ БРАТА,

ТРИ КУМА БАДЊАКА

М. З.

Централни бадњак, и ове године, посјечен је у Па-ланчишту, а свој пут је на-ставио градским улицама са краћим задржавањем у насељима Пећани, Раш-ковац и Кокин Град, да би око поднева стигао на Мали градски трг. Част да буде кум бадњака, ове го-

дине, припала је Богдану Станићу који је рекао да је, као велики љубитељ традиције и народних обичаја, са задовољством прихватио тај позив. - Све смо обавили како налажу обичаји. Морамо их чувати. То знају добро и вјерници и грађани који су нас дочекивали и по-

здрављали - рекао је Ста-нић.Бадње дрво на тргу доче-као је градоначелник При-једора Миленко Ђаковић који је рекао да је град Приједор мултинационал-на средина и да свако у њему може слободно да његује своје обичаје.- Овај и сви други празни-ци које обиљежавамо у на-шем граду, говори колико је Приједор богат културно и духовно. То богатство морамо чувати и његовати - истакао је Ђаковић.Вјернике и грађане на тргу, играма и пјесмама Пот-козарја забавили су чла-нови СКУД-а „Др Младен Стојановић’’. Фолклорна секција ветерана извела је Козарачко коло и Игре из Крајине. Освештање и паљење бадњака об-ављено је испред Цркве Свете тројице у Приједору, а након његовог налагања на ватру и богослужења, за најмлађе је приређено пијукање у цркви.

ЦЕНТРАЛНИ БАДЊАК ПОСЈЕЧЕН У ПАЛАНЧИШТУ

П. Ш.

БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Централни бадњак на Малом градском тргу

Спаљивање бадњака код Цркве Свете тројице

Као и сваке године, мје-штани Јелићке обиљежи-ли су Бадњи дан по ста-рим српским обичајима. Бадњак су усјекли у ра-ним јутарњим часовима, а након тога, поворка с бадњаком прошла је кроз ц и ј е л о сел о . Б а д њ а к су, на т о м п у т у , д о ч е -к а л и бројни мје-штани, те у духу добрих

домаћина изнијели бога-ту понуду хране и пића. Специфично је да су у Је-лићкој била, чак, три кума бадњака и то три брата: Драган, Милан и Нико-ла Шврака. Спаљивање бадњака обављено је код старе цркве брвнаре, по-свећене Светом оцу Ни-колају.

Кићењебадњака

Добро расположење мјештана

Имало се шта појести и попити

Бадњак Буснови - Криваја

Села Буснови и Криваја организовали су сјечење бадњака и колону кроз ова насеља, на радост број-них мјештана. Кум бадња-ка био је Никола Кондић из Буснова, који није крио задовољство овом титу-лом. На свом путу и при-ликом дочека бадњака у

домаћинствима, нису за-борављени ни најмлађи, па је тако подијељено пе-десетак новогодишњих па-кетића захваљујући Брани Радановићу, Бати Кондићу и Горану Петошу. Бадњак је прошао све значајније засеоке, да би потом у вечерњим часовима био спаљен пред црквом у Бусновима.

Сјечење бадњака

Кум бадњака Никола Кондић са организаторима

ПАКЕТИЋИ ЗА НАЈМЛАЂЕ МЈЕШТАНЕ

Брачни пар, Доста и Мијо Комљеновић, имају рецепт за дуг брачни стаж. По њима је то разумијевање, стрпљење и толеранција. То потврђује педесет годи-на заједничког и складног живота ово двоје људи. Као и у сваком браку, било је не-споразума, али су знали то

да превазиђу.- Имали смо праксу да кад једно плане, друго гаси. Двије ватре неће донијети добро. Знали смо то обоје, па је сваки пут у таквим си-туацијама једно попуштало - прича Доста која је свога животног сапутника упозна-ла на једној сеоској игран-

ци.- Када сам упознао Досту, била је веома млада и ље-пушкаста. Загледао сам се у њу, а и она у мене. Забављали смо се чита-ву годину и онда одлучили да се узмемо - прича Мијо који је, као млад просвјетни радник, због изгледа и, у то

вријеме, цијењене профе-сије, Дости „легао“ на срце. Током заједничког живота, много су радили. Мијо као наставник биологије, а До-

ста касније као куварица у основној школи у Буснови-ма, зарађивали су плате, а бавили се и пољопривред-ним пословима. Рад је одр-жао њихов брак, јер се у жи-воту нису никад досађивали нити имали времена да раз-мишљају о томе ко је коме вјернији.- Нисам била љубоморна на Мију. Није било разлога. Можда дјелује нескромно,

али увијек сам говорила, зашто бих била љубомор-на на Мијине радне коле-гице, кад сам била љепша од свих њих. Ни Мијо није страховао од тога што сам се млада удала за њега и нисам као друге цуре прош-ла тај некакав младалачки живот - каже Доста и додаје да су у браку стекли двоје дјеце, сина и кћерку. На-жалост, кћерка је прије 15 година умрла, што им је у животу био највећи губитак којег, ни након толико годи-на, не могу пребољети и ни-чим попунити ту празнину. Коментаришући данашње краткотрајне бракове, ово двоје Приједорчана сма-тра да је омладина пре-више размажена и да због тога нико неће ништа да претрпи, а у сваком бра-ку се мораш потрудити да, зарад дјеце и заједничког домаћинства, неке ствари прогуташ, иако те у том тре-нутку пеку и иритирају.


Мозаик Мозаик

Педесет година брака Мије и Досте Комљеновић

На Козари је одржан Камп за дијабетичаре, који је, као и претходних година, организо-вало приједорско Удружење дијабетичара. Окупио је 30-ак особа, старости од седам до 20 година. Шетња Коза-ром, спортске активности, те едукативне и занимљиве радионице, само су дио сад-ржаја кроз који су прошли. Како кажу, боравак у природи им је од изузетне користи.- Мени овај камп много зна-чи. Имамо бројне активности, као што су радионице, шетња планином и спорт - рекао је

Александар Драгић. Са њим се слаже Сергеј Рубин. Тврди да му боравак у природи до-бро дође, јер позитивно утиче на здравље, а то је и прили-ка да стекне нове пријатеље. Циљ кампа је промоција здравог начина живота. Ко-зара као ваздушна бања изу-

зетно погодује обољелима од дијабетеса, тврди Светлана Чеко, предсједник Удружења дијабетичара у Приједору. - На овај начин промовишемо здрав живот и спортске ак-тивности. Осим тога, боравак на Козари доводи до регула-ције шећера у крви - рекла је Чеко.

Међу дијабетичарима све је више дјеце. Узроци боле-сти су различити. Могу бити генетске природе, а важну улогу има начин исхране, као и физичка активност, рекла је доктор Весна Јелача, ин-терниста-дијабетолог. Ово је четврта година како се на Мраковици одржава Камп за дијабетичаре. Удружење дијабетичара у граду на Сани броји око 850 чланова. Од тога је 50 дјеце.

Камп за дијабетичаре на Козари

Компанија „Арцелор Митал Приједор“ од прошле сриједе орга-низује бесплатан ауто-буски превоз до Козаре за ученике. Како кажу у овој компанији, намје-ра им је да дјеца током распуста имају прилику да сваки дан уживају

у зимским радостима на овој крајишкој ље-потици. Полазак ауто-буса је у 9.00 часова код Градског стадиона, а повратак са Козаре у 16.30 часова, сваког дана током зимског рас-пуста до 21. јануара.

КВ

П. Ш.

ТОЛЕРАНЦИЈА НАЈВАЖНИЈА ЗА ОДРЖИВ БРАК

КАД ЈЕДНО ПЛАНЕ,

ДРУГО ГАСИ - Имали смо праксу да кад једно плане, друго гаси. Двије ватре неће донијети добро. Знали смо то обоје, па је сва-

ки пут у таквим си-туацијама једно

попуштало

ПРОМОЦИЈА ЗДРАВОГ НАЧИНА ЖИВОТА

Б. Д.

- Узимање веће коли-чине угљикохидрата и конзумирање брзе хране и газираних пића разлог је по-већане тјелесне те-жине, а самим тим и “шећерне болести”. Уз то, узроци су стрес те смањена физичка активност - рекла је др Весна Јелача, ин-терниста-дијабетолог.

Мјерење шећера у крви

„АРЦЕЛОР МИТАЛ ПРИЈЕДОР“

Физичке активности

Бесплатан превоз за ученике

до Козаре


Празнична даривањаПразнична даривања

Дједа Мраз возом је пу-товао са дјецом радника Жељезничког чвора Прије-дор. Вожња на релацији од Приједора до Омарске и назад, за најмлађе је пра-ви доживљај. Традиција подјеле новогодишњих пакетића у возу неће бити прекинута, поручују из Синдиката Жељезница који су организатори овог

несвакидашњег дружења дјеце и Дједа Мраза. Мали-шани су, по обичају, били одушевљени поклонима, али и вожњом. Дједа Мраз дјеци је зажелио много среће и лијепог здравља уз наду, како је рекао, да ће наредних година бити још више малишана. Го-ран Чамџић, предсједник Самосталног синдиката

одржавања шинских воз-ила, рекао је да Синдикат годинама не прекида овај сусрет дјеце и Дједа Мраза у возу којег ће малишани памтити годинама. Пакете је добило 64 дјеце радни-ка Жељезница РС Жељез-ничког чвора Приједор.

СА ДЈЕДА МРАЗОМ У ВОЗУ

П. Ш.

Празнична забава за дјецу жељезничара

Уочи новогодишњих праз-ника, приједорски бајкери су, четврту годину заре-дом, на улицама града дијелили новогодишње пакетиће. Овим поклоном обрадовано је 450 мали-шана. - Сигуран сам да ћемо и даље наставити ову праз-ничну акцију - рекао је Го-ран Врањеш, један од ор-ганизатора. Предсједник

Мото-клуба ‘’Отписани’’ Славко Врућинић рекао је да подјела пакетића пред-ставља задовољство не само мотористима него и дјеци којој шаљу поруку да су љубитељи двоточкаша људи великог срца и душе. Акцију моториста помогли су донатори међу којима и Горан Марјановић, члан једног од приједорских мо-то-клубова.

- Увијек смо спремни уче-ствовати у оваквим и слич-ним акцијама гдје можемо обрадовати наше најм-лађе суграђане - казао је Марјановић.Приједорски бајкери за-хвалили су свима који су подржали њихову нового-дишњу акцију.

П. Ш.

Занимљива вожња уз пакетиће

БАЈКЕРИ ДИЈЕЛИЛИ ПАКЕТИЋЕНовогодишња акција приједорских моториста

Удружење грађана „Оп-тимисти“, у чијем саставу дјелује истоимена јавна кухиња, својим најмлађим корисницима подијелило је 200 новогодишњих паке-тића. Зијад Ћанић, пред-сједник Удружења грађана „Оптимисти“, каже да на-стављају с добром нового-дишњом традицијом, јер

су дјеци дијелили пакетиће и прошле године. Осмијех на лицима најмлађих нај-већа им је радост. Паке-тиће „Оптимиста“ добили су и школарци из Љеска-ра, њих 20, док је 15 паке-тића уручено најмлађим мјештанима Доње Љубије. Азра Пашалић, стручни сарадник Удружења грађа-

на „Оптимисти“, не крије да им је на првом мјесту радост дјеце. Ћанић напо-миње да им највише пома-жу Удружење „Помози ба“ из Сарајева и Град Прије-дор. Јавна кухиња „Опти-миста“ недавно је потпуно обновљена захваљући до-наторима из Сарајева.

„ОПТИМИСТИ“ ПОДИЈЕЛИЛИ200 НОВОГОДИШЊИХ ПАКЕТИЋА

М. З.

Руководство Заједнице етажних влас-ника „Црвеног солитера“ побринуло се да најмлађе станаре обрадује нового-дишњим пакетићима. Малишанима уз-раста од двије до девет година, пакетиће

је подијелио Дједа Мраз, главом и бра-дом. Органи ЗЕВ ове стамбене зграде захвалили су свим родитељима на, како је речено, стоодстотном одзиву и овом знаку пажње за дјечицу.

ПАКЕТИЋИ ЗА НАЈМЛАЂЕ ЗЕВ „Црвени солитер“

Савјет ученика Музичке школе „Саво Балабан“ пакетићима је обрадовао ученике Основне школе „Ћирило и Методије“ у Трнопољу. Уручили су укуп-но 25 пакетића. Како кажу, слаткише су обезбиједили у хуманитарној акцији „Један слаткиш - једно дијете“, која је трајала током децембра. У ак-цији су учествовали ученици и наставници Музичке школе.

Пакетићи за ученике у Трнопољу

М. Шодић

Велики одзив станара

Лијеп гест Музичке школе

Градоначелник међу бајкерима и дјецом


Манифестације Манифестације

Пред бројном публиком насту-пили су ученици ОШ „Бранко Радичевић“ Петрово - Подруч-ног одјељења Ракелићи. Учи-тељица Станка Радић рекла је да ово подручно одјељење броји 27 ученика. - Ово је много значајно и за нас, одрасле, и наше ученике, јер су они жељни да на манифеста-цијама оваквог типа представе свој рад на ваннаставним актив-ностима - додала је Радићева. Поред ученика, представили су

се фолклорне групе КУД „Са-ничани“, пјевачка група „Сани-чани“, хармоникаш Срђан Ву-каљевић, ученик Музичке школе „Саво Балабан“, вокални соли-сти Данило и Милан Поповић, музичари и народни умјетници. - Да омладина мало живне, да се пјева и дружи. Није важно колико нас има, само нек је ве-село - рекао је мјештанин Божо Вујчић. Мјештани су срећни и задовољ-ни што су имали прилику да у

обновљеном Друштвеном дому окупе многе мјештане и госте из сусједних села. - Дошли смо у Ракелиће да за-играмо и запјевамо. У КУД-у „Саничани“ година је добро про-текла, издвојио бих наступ на „Балкан фесту“ у Бугарској, гдје смо добили златну плакету и за-довољни смо, јер смо први пут изашли на сцену ван наших гра-ница - рекао је предсједник КУД-а „Саничани“, Звјездан Грковић. Са њима се дружио и замјеник

градоначелника Александар Миљуш. - Ово је манифестација на којој се дружимо са мјештанима на-

ших села и то нам је

велико задо-

вољство. Како старијима, и мла-дима је ово прилика да покажу како његују своју традицију и обичаје - рекао је Миљуш. Циљ манифестације је да „вра-ти“ културне садржаје у сеоске друштвене домове, који су, у протеклих десетак година, у значајном броју реконструиса-ни. Након Брезичана, Средње Ламовите и Ракелића, „Вече културног стваралаштва“, до краја зиме, биће одржано у још неколико приједорских села. Покровитељ манифестације је Град Приједор, а организацију су помогли пријатељи „Ауто-транспорт Приједор“, Творница кекса “МИРА”, чланица КРАШ групе и медијски покровитељ ИПЦ „Козарски вјесник”.

М. Шодић

„ВЕЧЕ КУЛТУРНОГ СТВАРАЛАШТВА“ У РАКЕЛИЋИМА

Културно-умјетничко друштво „Омарска“ приредило је тради-ционални Новогодишњи кон-церт у препуном Дому културе у овом насељу. Ово друштво има око 140 чланова разврстаних у три секције: фолклор, музичку и пјевачку секцију. Најбројнија је фолклорна секција која ради у пет узрасних група, рекао је предсједник „Омарске“ Ранко Анђић. - Двије најмлађе фолклорне

групе су будућност нашег кул-турно-умјетничког друштва. То је 40 малишана од 5 до 10 годи-на старости. Већини њих ово је био први јавни наступ - рекао је Анђић. Најмлађи чланови фолклорне секције обрадовани су након на-ступа новогодишњим пакетићи-ма које им је на сцени уручио Дједа Мраз. По традицији, КУД „Омарска“ на Новогодишњем концерту организује наступ го-

стујућег друштва. Ове године, то су били чланови КУД-а „Сани-чани“. Годину на измаку у КУД-у „Омарска“ сматрају једном од најуспјешнијих од постанка Друштва 2007. Имали су пре-ко 20 наступа, од чега три на међународним фестивалима у БиХ, Словенији и Бугарској. Та-кође истичу захвалност Градској управи Приједор на досадашњој подршци њиховом раду.

КУД „ОМАРСКА“: НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ

Љубитељи телевизијског филмског серијала „Добро јутро, комшија“ од ове суботе на каналу Телевизије Приједор могу прати-ти истоимену серију рађену у ко-

продукцији ТВ Приједор и БН те-левизије. Ријеч је о десет епизода које ће се емитовати сваке суботе у термину од 21 час. Главни јуна-ци у серију упадају у разне комич-

не ситуације, а уз њих појављује се и знатан број епизодиста. Сва-ка епизода је засебна прича, а у просјеку траје око 45 минута.

Д. С.

КВ

У препуној сали Друштвеног дома у Ракелићима, одржано је „Вече културног стваралаштва“. За мјештане овога краја и њихове госте, приређен је богат културно-умјетнички про-грам

Препун Друштвени дом

Миљуш: Дружење са мјештанима

приједорских села

Млади чувари традиције

Од суботе на ТВ ПриједорПРЕМИЈЕРНО СЕРИЈА

„ДОБРО ЈУТРО, КОМШИЈА“

Дјед Мраз обрадовао најмлађе чланове пакетићима

Бројна публика у Дому културе

Најбројнија фолклорна секција

Са снимања

Наш највећи орган на тијелу, кожа, захтијева пуно бриге и његе, поготово у хладним зим-ским мјесецима, када је под-ложнија оштећењима и разним неповољним утицајима. Кожа је зими посебно осјетљива због утицаја хладног ваздуха изван и топлог у домовима. Оваква ком-бинација и честе промјене тем-пературе доводе до исушивања, пуцања, црвенила и нестанка здравог сјаја. Управо је зато важ-но кожи посветити мало више времена како бисте је заштитили од вањских и унутарњих утицаја. Make-up најбоље изгледа на чи-стој, здравој и сјајној кожи, а та-ква ће и бити уз ових шест једно-ставних корака.

РЕДОВАН ПИЛИНГ

Перутање коже зими је врло че-ста појава која се спречава ре-довним пилингом. Али груби, механички пилинзи могу је до-датно оштетити па су боље рје-шење ексфолијанти с АХА, БХА и ПХА киселинама који дјелују у дубљим слојевима коже.

СТОП ПРЕВРУЋИМ КУПКАМА

Врући туш након доласка с вањских минуса врло је угодан, али, нажалост, није баш добар за кожу. Топлина оштећује вањски, заштитни слој коже, што може довести до још озбиљнијих ош-тећења.

ВИШЕ ВЛАГЕ

Губитак влаге један је од нај-чешћих кожних проблема, а до-гађа се на дневној бази. Чак и обично јутарње умивање може исушити кожу па је потребно вла-жити на другачији начин - изну-тра прехраном и извана хидрата-цијским серумима, боостерима, уљним препаратима и хидра-тантним кремама. Уља и сквала-ни (уљни боостери или „неуљна уља“) помажу „закључати“ влагу након наношења хидратантног серума, па их је зато добро има-ти при руци.

ЊЕГУЈТЕ УСНЕ

Испуцане усне нису лијеп призор, али рјешење је врло једноставно - пилинг. Осим што уклања мр-тве станице, потиче стварање заштитне баријере. Након што сте њежно усне истрљали с мало шећера и неког природног уља, исперите их и богато намажите балзамом.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ КУТИКУЛЕ

Добру крему за руке увијек имамо у торби, али често заборавимо

намазати кутикуле које хладноћа погађа и више него нам се чини на први поглед. Након сваког прања, руке и кутикуле намажите неком богатијом кремом која ће их нахранити и омекшати. Ако су вам кутикуле јако оштећене, упо-тријебите серум за кутикуле који ће их тренутно опоравити. И не заборавите носити рукавице!

БУДИТЕ ЊЕЖНИ

Код умивања, уклањања шминке па, чак, и наношења препаратив-них производа, важно је бити ње-жан, јер свако натезање и грубо утрљавање крема може довести до иритација. Дајте себи времена и посветите кожи барем 10 мину-та сваке вечери.

САВРШЕНА МАСКА ЗА ЊЕГУ СУХЕ КОЖЕ ЛИЦА

У кућној радиности можете при-премити храњиве његујуће мас-ке за лице од пар једноставних састојака. Оне ће вашу кожу на-градити потребним нутријентима и спријечити даље исушивање. Доносимо рецепт за маску за лице од банане, меда и јогурта. Потребно Вам је:• 2 банане,• 1 кашика меда,• четвртина чаше јогурта.Маску за лице направите по ре-цепту:1. Банане огулите, нарежите и изгњечите док не добијете кашу.2. У банане умиксајте мед и јо-гурт, те све добро промијешајте.Маску нанесите на лице и оста-вите око 20 минута, док се у пот-пуности не осуши. Затим је испе-рите и уживајте у мекој и сјајној кожи.

ТАЈНА ЗДРАВЉА У НАПИТКУ ОД ЂУМБИРА

Ђумбир је од давнина познат као изузетно здрав. Лијечи од артри-тиса, хемороида, даје организму енергију, али је и најбоље сред-

ство за ојачавање имунитета. За-боравите на хемијске супстанце за јачање имунитета, већ спре-мите сируп од природних састоја-ка и љековитог ђумбира.Састојци: 400 г ђумбира, 1 кг шећера, 1,5 кг лимуна, 2 л воде.Припрема: Коријен ђумбира ољуштите и изрендајте, додај-те шећер, сипајте воду и добро промијешајте. Затим додајте сок лимуна, промијешајте, сипајте у 3-4 флаше и чувајте у фрижиде-ру. Сируп пијте разблажен водом, у омјеру који вам најбоље одго-вара. Ако додате коцкице леда и листиће нане, то ће вам постати омиљени напитак.

УЗ ОВЕ ТРИКОВЕ ИЗБРИШИТЕ ГОДИНЕ СА ЛИЦА

Правим потезима кистом можете подмладити кожу и учинити да изгледа здравија него што то заи-ста јесте. Ево како паметно иско-ристити шминку:

Будите опрезни са шљокица-ма. Ма колико год их обожавале, превелика количина шљокица и њихово криво наношење може начинити више штете него кори-сти. Ово се односи на дјевојке које имају масну кожу и наглаше-не подочњаке, јер их овакви про-изводи могу учинити још уочљи-

вијима. Ако ипак не можете без њих, бирајте што ситније шљо-кице које изгледају попут фино мљевеног праха.Пазите на текстуру текућег пудера. Ако вам се након нано-шења подлоге за лице више не назире ваша природна тексту-ра коже, она није добар избор за вас. Радије бирајте оне на бази воде или минералне који неправилности не прикривају механички него оптички, јер ће вас они који лице претварају у неприродну маску само додатно постарити. Не претјерујте с маскаром. На-рочито када је ријеч о дневном make upu. Преинтензивна црна боја, драматична текстура и не-уредно нанесен производ може очима, али и цијелом лицу, дати уморан и помало „кловновски“ изглед. Умјесто оваквих про-извода који „затварају“ поглед, радије бирајте оне с лаганим његујућим формулама за изду-живање и увијање трепавица које остављају уредан траг на трепавицама. Нагласите свјежину усана. За постизање овог ефекта савјетују се сјајни и хидратантни умјесто шљокичавих или матираних ру-жева који ће се завући у боре. Ако не желите изгледати пет го-дина старије, избјегавајте тамне нијансе ружева, поготово оне боје шљиве и црног вина, јер од-бијају свјетлост од коже и визу-елно смањују усне.


ЗдрављеОгласи

ЈЕДНОСТАВНИ НАЧИНИ КАКО ЗАШТИТИТИ КОЖУ ТОКОМ ЗИМЕ

МАЛИ ОГЛАСИ- Продајем кућу у Копривни, вода, струја, телефон, са 11 дунума земље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207. (10432)

- Издајем двособан ненамјештен стан у ужем дијелу града, величине 54м2 . Стан посједује централно гријање и остале услове те паркинг-простор. Све информације на телефоне: 052/214-370 и 065/481-469.

СВИМ САРАДНИЦИМА И ПРИЈАТЕЉИМА

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ И НОВОГОДИШЊИ

ПРАЗНИЦИ У НОВОЈ 2019. ГОДИНИ

ИНСТАЛОКОМЕРЦ д.о.о. Приједор

Суви ваздух, вјетар и хладноћа су непријатељи коже

На вријеме мислите на своју кожу

Свестран лијек, а не само зачин

Приједлог за новогодишњи make-up


Читуље Читуље

Посљедњи поздрав комшији

ГОРАНУ

Од комшија из „Црвеног солитера“

001

Дана 17.1.2019. биће тачно годину дана откако нас је прерано напустила наша кћерка

ЈЕЛЕНА КНЕЖЕВИЋ(1981 - 2018)

Наш си понос и најсвјетлија звијезда на небу која се никад неће угасити. Живјећеш насмијана и весела у нашим срцима

и мислима до краја наших живота, тате Ранка и мајке Мире.Почивај у вјечном миру, анђеле наш!

Годишњи помен биће обављен у суботу, 12.1.2019. на гробљу у Доњој Драготињи

11101

Тачно прије годину дана 17.1.2019. године престало је да куца срце моје мајке

ЈЕЛЕНЕ КНЕЖЕВИЋ(Рођ. 1981. године)

Мајчице моја, са поносом и поштовањем што сам те имала, чувам успомену на тебе, твој умиљати лик, најдивније очи, најљепши осмијех,

твоју доброту и љубав коју си ми дала.Знала си колико те волим, анђеле мој, али никад нећеш

сазнати колико ми недостајеш.Волим те, најсвјетлија звијездо, и све бих дала за један осмијех твој.

Твоја ЕМА11100

Дана 13.1.2019. навршава се тужна година од смрти нашег драгог

САВЕ (Мирко) КНЕЖЕВИЋА

Сваки дан си у нашим срцима и мислима.

Никада те неће заборавити твоји: супруга Душанка, син Горан, кћерка

Гордана са породицама11098

Дана 12.1.2019. навршава се тужна година дана откад нас је напустио наш син и брат

СИНИША МАЦУРА(1971 - 2018)

Драги наш Синиша, година прође, а туга и бол за тобом не јењава. Заувијек ћеш бити у нашим срцима и мислима.Твоји најмилији: отац Здравко, мајка Вера и брат Владимир са породицом.Годишњи помен дајемо у суботу, 12.1.2019. године у 10 часова на гробљу у Доњим Орловцима.

11095

Дана 12.1.2019. навршава се тужна година дана откад нас је напустио наш брат, дјевер и стриц

СИНИША МАЦУРА(1971 - 2018)

Празнину у нашим срцима, која је остала када си нас оставио, нико и ништа неће да попуни. Никада те неће заборавити твоји: брат Љубиша, снаха Данијела, синовци Александар, Вељко и твој Јоки.

11096

Четири године од смрти драге

ДУШАНКЕ ГВОЗДЕН

Ја те чувам од заборава.Твоја Сања

11087

Обавјештавамо родбину и пријатеље да се дана 12.1.2019. навршава 40

дана од смрти нашег

НИКОЛЕ МАРЧЕТЕТога дана ћемо дати

помен на мјесном гробљу Брезичани.

Захвална породица11094

Тужно сјећање

ИЛИЈА (Саве) РАШУЛА(1955 - 2018)

Навршава се година дана како си отишао у вјечну тишину и мир, али твоје тетке те никад неће заборавити.

Олга, Мира, Јека, Ковиљка и Ленка10039

Тужног срца обавјештавамо родбину и пријатеље да је дана 29.12.2018. у 86. години живота преминуо наш драги

ВУКАШИН (Душана) КЕСАР(1932 - 2018)

У тишини вјечног мира, нека те прати наша љубав, већа од заборава.Ожалошћени: кћерка Славица, унук Александар, унуке Ивана и

Јелена, праунучад: Јован, Драшко, Лука и Тара 11086

Дана 2.1.2019. престало је да куца племенито срце наше драге мајке, сестре и баке

БРАНКЕ (Марко) СТАКИЋ(1948 - 2019)

Захваљујемо се комшијама, родбини и пријатељима што нам несебично помогоше да тужну истину лакше прихватимо. Посебну захвалност дугујемо

особљу Дома здравља Сводна, на челу са др Милошем Грујићем, који својом несебичном помоћи олакшаше бол и патњу наше Бранке. Исту захвалност изражавамо особљу Интерног одјела болнице у Приједору на челу са др

Матијашем, који бригом и пажњом учинише да болна и напаћена душа наше Бранке нађе спокој. Нека драги Бог подари рајско весеље нашој Бранки.

Неутјешна породица 11104

Посљедњи поздрав супругу

ГОРАНУ ПУВАЧИ

Живим да те волим и опет небо молим да

се свака звијезда зове твојим именом.

Твоја Биља 11103

Посљедњи поздрав драгом и вољеном тати

ГОРАНУ ПУВАЧИСве одавде па до мора, ни-гдје није било таквог створа. Нигдје нема таквог злата као што је био наш тата.

Твоји синови Милан и Урош

11103

ФОТОГРАФИЈЕЧИТУЉА ЧУВАМО

40 ДАНА


Читуље Читуље

Дана 10.1.2019. навршава се година дана од смрти нашег оца, дједа, свекра и таста

МИЛАНА ГАВРАНОВИЋАГодишњи помен даваћемо 12.1.2019. године (субота). Овим путем позивамо родбину, комшије и пријатеље

да нам се придруже.Никад те нећемо заборавити.

Твоја дјеца са фамилијом11079

Дана 11.1.2019. навршава се шест мјесеци од смрти наше вољене супруге, мајке и баке

НЕВЕНКЕ ЂУРАШИНОВИЋТешко је наћи праве ријечи да би се изразила туга и жалост за вољеном особом. Нема их довољно ни правих. Прошло је пола

године од твог одласка. Ни туга ни бол не јењавају. Заборав за нас не постоји. Болна је истина да морамо живјети са том спознајом.

Твоји најмилији: супруг Милан, кћерка Лариса, син Александар, зет Милан, снаха Дејана, унуци Алекса, Милош, Милица и Јован

11048

Тужно сјећањеДана 15.1.2019. навршавају се двије године од смрти нашег драгог супруга, тате и дједа

ВЛАДЕ ТРИФУНОВИЋА(генерала у пензији)

Празнина која је остала твојим одласком, велика је и болна.

Чувамо те у нашим тужним срцима гдје ћеш заувијек остати.

Почивај у миру божијем поред свог сина Жељка и мале ћерке Марине.

Ожалошћена твоја супруга, ћерка и унуци11093

Тужно и болно сјећањеУ фебруару 2019. године навршава се девет

тужних година од смрти мог јединог сина, тате, брата и ујака

ЖЕЉКА ТРИФУНОВИЋАПрошло је девет тужних година

откако те нема међу нама.Ти живиш у нашим срцима и мислима

гдје ћеш заувијек остати сачуван од заборава.Нека те чувају сви добри анђели.

Твоја заувијек тужна мама Милка, син Бојан, кћерка Искра, сестра Наташа са синовима

Дарием и Александром11092

Дана 16.1.2019. навршава се година дана како нас је заувијек напустио наш вољени и једини брат и ујак

ШЕФИК (Османа) ЋОРАЛИЋ(1940 - 2018)

Увијек ћемо те вољети и никада те нећемо заборавити.

Твоје сестре са породицама11089

Дана 15.1.2019. навршиће се четири године од смрти нашег вољеног оца и супруга

ДРАГЕ ТОПИЋАИз П. Гаја

Пролазе дани и године, ал` твоје насмијано лице све нам више недостаје.Твоји најмилији: Немања, Николина и Славица

11088

Дана 5.1.2019. навршило се 40 дана од смрти оца и деде

НЕЂЕ ПЕЈИЋАДраги мој тата, прошло је 40 дана како ниси с нама. Најтужније мјесто је наша празна кућа, у којој смо били срећни док си ти био жив. Никад те нећу заборавити, стално ћу те вољети и памтити.

Твоји: кћерка Сандра, унуци Срђан и Стефан и зет Слободан28/18

Дана 6.1.2019. навршава се година дана од смрти наше мајке

МИЛКЕ СТАНОЈЕВИЋСтрашно је кад изгубиш вољену особу и никад више нећеш видјети њен драги лик. Понос и срећа су били што смо те имали, туга и жалост што смо те изгубили. Увијек ћеш бити у нашим срцима.

Твоје кћерке: Душанка, Свјетлана и Биљана са породицама

11091

Посљедњи поздравДана 30.12.2018.

преминула је наша

ВУКОСАВА СТОЈАНЧИЋ

(1936 - 2018)

С љубављу и поштовањем.Супруг Сретко и синовке

11090

Дана 15.1.2019. навршавају се двије годи-не пуне туге за нашим јединим братом

СЛАВКОМ КОСОМДраги Брацо, са љубављу те чувамо

у нашим срцима.Велика празнина и туга је за братом, кога смо много вољели и цијенили,

а нема тебе и све више нам недостајеш.Твоје сестре: Тања, Душа и Дана.

11102

Дана 11.1.2019. навшиле су се двије тужне године

од смрти драгог оца и деде

ИЛИЈЕ ПИЛИПОВИЋА

(1924 - 2017)

Са љубављу и поштовањем, твој син Драгомир, унуци Драшко, Ратко и Петар.

11097

Тужно сјећање на драгог брата

ДИМИТРИЈА ПАРЛИАРИСА

МИКИЈА(1956 - 2018)

Од Жељке, Марине, Зорана и Јовице Торбица

11105

У прољеће 1942. године појавио се први број “Козарског партизанског вјесника” у издању Партизанског обавјештајног бироа Другог крајишког (козарског) НОП одреда “Младен Стојановић”.У љето 1975. изашао је први број послије другог свјетског рата.

Козарски вјесникИздаје: Информативно-пословни центар “Козарски вјесник” ПриједорРедакција и администрација: Улица Саве Ковачевића 15. Лист регистрован код Министарства информација Републике Српске, бр. 170/93 од 10.3.1993.године. Излази сваког петкаДиректор и главни и одговорни уредник: Зоран Совиљ Редакција: Милан Богун, Мира Згоњанин, Тања Мандић (главни и одговорни уредник РТВ Приједор), Мирјана Шодић, Деборах Совиљ, Перо Шпадић, Зоран ЈелићТехничка припрема: Силвија Дејановић, Радмила Радиновић, Миле Станар

Телефони: Директор 232-803, уредник 243-440, новинари 234-271, 234-701, 234-442, служба малих огласа, рачуноводство и маркетинг 232-863, 211-575, техничка припрема 243-441, Радио Приједор 911-822, Телевизија Приједор 211-239, Уредник РТВ Приједор 911-988. Тел/факс 232-803, 232-863.Цијена примјерка одштампана на “глави” ЛистаПретплата: Све информације о претплати на Лист на телефоне 211-575 и 232-863Рукописи и фотографије се не враћајуЖиро рачун: НЛБ банка АД Филијала Приједорж.р. 5620070000263992 (са назнаком за “Козарски вјесник”)Штампа: “Дневне Независне новине” За штампу: Александар Копања, директор

Спорт Спорт

Шах турнир поводом Дана РС “Јутрогошта 2019”

У организацији Шах клуба “Рудар”, Приједор, у Јутро-гошти је одржан четврти шаховски турнир посвећен Дану Републике Српске, на коме су учествовала 32 такмичара. Након седам одиграних кола, побједник Турнира је шаховска ле-генда, велемајстор Милан Вукић, са шест и по поена. На другом мјесту је Драш-ко Бабић, а трећи је Зоран

Поповић. По пет поена освојили су Игор Јаворић, Радомир Кондић и Раде Зорић. У женској конкурен-цији најуспјешнија је била Бранка Гајић. Најмлађа учесница такмичења била је Дарија Шикман (шест и по година), а најстарији Шпиро Арежина (87). Так-мичењу је претходило полагање вијенаца и ода-вање дужне поште борци-ма овог краја. - Обавеза свих нас, спор-тиста и шахиста, је да се одужимо онима који су

најзаслужнији за ства-рање Републике Српске. Јутрогошта, мало село, дало је 98 погинулих бо-раца НОР-а и 24 из Отаџ-бинског рата. Ми им, овим турниром, одајемо почаст. Кад је шах у питању, При-једор је најактивнији у Републици Српској, док Бања Лука, током годи-не, не организује шаховс-ке турнире. Надам се да ћемо годинама органи-зовати турнир у Јутрого-шти и на достојан начин обиљежавати Дан Репу-

блике Српске - истакао је Милан Вукић. Учесницима Турнира и бројним гостима обратио се Раде Јаворић, пред-сједник Шах клуба “Рудар” Приједор, те градоначел-ник Приједора Миленка Ђаковић. Организацију Турнира у Јутрогошти по-могли су Град Приједор, Борачка организација Приједор, Удружење ре-зервних војних старјеши-на Приједор, РЖР „Љу-бија“ те Петар Стојановић из Њемачке.

Полагање за теквондо црне појасевеУ Приједору је, у присуст-ву чланова свих теквондо клубова БиХ, обављено полагање за црне појасеве први, други и трећи дан. Полагање је трајало шест сати, а међу успјешнима били су и приједорски тек-вондо борци. За црне поја-севе први дан положили су Лука Матијаш, Нађа Дра-гић и Никша Станисавље-вић из Теквондо клуба “Козара” Приједор. Из ТКД “Љубија” Приједор поло-жили су Данка Каран, Не-мања Котараш, Милош Је-личић, Миа Бабић, Срђан Миљатовић, Бојана Жива-нић, Бојан Цвијић, Ади Зу-бановић и Јелена Дошен. Делегат Теквондо савеза БиХ био је Приједорчанин Игор Ђукановић.

Кошаркаши „Леотара“ прејаки за Приједорчане

У одгођеној утакмици Првог кола Шампиона-та Републике Српске за кошаркаше, „Леотар“ је у Требињу, резултатом 94:65, савладао екипу „Приједора“. Гости су у првом полувремену успје-ли да одрже прикључак, али у другом дијелу нису имали никакве шансе. На-кон одмора, Требињци су додали гас и трећу чет-вртину добили резулта-

том 26:19. У посљедњих 10 минута „Леотар“ је био супериоран и тај дио игре добио резултатом 28:15. Требињски тим је до по-бједе стигао захваљујући сјајној игри, поготово у другом полувремену, а најбољи актери су Дејан Шакотић са 27 поена, Марко Раичевић са 19 поена и девет асистен-ција. У тиму „Приједора“ расположен за игру био

је Александар Иветић који је постигао 21 кош. Жар-ко Рајковић је погодио 12, Нинослав Милошевић 11, Огњен Билановић 9, Срђан Стакић 5, Дејан Ке-лечевић 3, а по два коша Вања Самарџић и Огњен Крагуљ. Са три домаће побједе и осам пораза, Ко-шаркашки клуб „Приједор“ полусезону је завршио на претпосљедњем мјесту.

Турнир “Приједор 2019”Традиционални турнир у малом фудбалу за сени-оре “Приједор 2019” на-стављен је новим сусрети-ма, а стријелци су показали ефикасност. Тим “Пенда Бистрица” резултатом 4:1 поразила је састав “Тркуља турс”, а затим са 3:2 савла-дала “Гео Глобал Гроуп” Босанско Грахово. Састав WИН кладионице Челинац са 11:6 декласирао је тим “Виторога”, а четири гола постигао је бивши фудба-лер “Рудар-Приједора” Си-ниша Радоја. Челинчани су били прејак противник и са 5:2 поразили састав “Пети неплан” Омарска. Тим „Ми-кић и кум“ побјеђује редом и у посљедњем сусрету са 8:2 поразили су састав „Рома Монт Нишевићи“. Стријелац шест голова био је Стефан Микић, водећи стријелац Турнира. Сени-орски турнир настављен је у четвртак.

У суботу, 12. јануара, од 18 часова играју „Мане Турс” - „Кафе бар Обала”, од 18,45 „Маркети Био Мио“ - „Кафе бар Боем”, од 19,30 „Копа кафана”- „Мелисера” Нови Град и од 20,15 „Елти Имшире-вић” - „Дита Козара”.

Побједнику Турнира при-пада награда Града од 5.000 КМ. Турнир се игра под по-кровитељством Града Приједора и уз подршку спонзора. Медијски по-кровитељ је ИПЦ “Козар-ски вјесник”.

Најуспјешнији учесници

Са семинара у Приједору

ТУРНИР “МЛАДОСТ 2019”

Спортска дворана „Мла-дост“, уз Турнир сениора „Приједор 2019“, орга-низaтор је Турнира у малом фудбалу за млађе катего-рије „Младост 2019“. Пе-тог такмичарског дана на распореду је било седам сусрета у конкуренцијама цицибана, пјетлића, пред-пионира и пионира. Наје-

фикаснија је била екипа пионира “Тути фрут” која је са 11:1 поразила “Тркуља турс”. Резултати осталих сусрета: ШФ “Црвена зве-зда - Бијели” - “ШФ Црвена звезда - Црвени” (цици-бани) 2:4, “ШФ Црвена звезда - Бијели” - “ШФ Црвена звезда - Црвени” (пјетлићи) 0:3, “Робини” -

“Дјеца града” (пјетлићи) 0:0, “Рудпром” - ”Наш маркет” (цицибани) 3:0, “Рудпром” - “Наш маркет” (предпионири) 1:3, ДОО “Поткозарје”- “Торзоком” (предпионири) 0:0. Тур-нир “Младост” игра се под покровитељством Града Приједора.

Припремио: М. Богун

Ефикасни: Екипа “Микићи и кум”

“Звезда” учествује са осам екипаСамо три домаће побједе: млади тим “Приједора”

Учесници Турнира у Јутрогошти

ПОБЈЕДНИК ВЕЛЕМАЈСТОР МИЛАН ВУКИЋ

Documents

ПРИЈЕДОР 11. ЈАНУАР 2019. ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2260 • …ПРИЈЕДОР 11. ЈАНУАР 2019. ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2260 • ЦИЈЕНА 1KM