ИСТОРИЈА - freska.rsfreska.rs/pdf/Istorija 2 SS DJS .pdf · Радивој Радић, Јасмина Милановић Исто РИ Ја за други разред гимназије

ИСТОРИЈАза други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера

Радивој Радић • Јасмина Милановић

ФРЕСКА – Београд 2016.

Радивој Радић, Јасмина МилановићИсто РИ Јаза други раз ред гимназије општег и друштвено-језичког смераПр во из да ње, 2016. го ди на

РецензентиПроф. др Влада станковић, редовни професор одељења за историју Филозофског факултета у БеоградуДушица Бишевац, професор историје у тринаестој београдској гимназији, БеоградМр Небојша Максимовић, професор историје у Филолошкој гимназији, Београд

Фотографије: архива из да вач ке ку ће „Фре ска”, Wikipedia.org

Из да вач ка ку ћа „Фре ска” д.о.о., Бе о градМаршала Бирјузова 3–5/IV, Београд

За из да ва ча: Гордана Кнежевић орлићУред ник: др Радош ЉушићЛи ков ни уред ник: алек сан дар При би ће вићЛектор-ко рек тор: Радица смиљковићИз ра да ка ра та: мр Ми ло ван Ми ли во је вић

Штам па: службени гласник, Београдтираж: 3.000 примерака

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у другом разреду гимназије општег и друштвено-језичког смера својим решењем број 650-02-451/2015-06 од 01. 03. 2016. године.

CIP - Каталогизација у публикацији -Народна библиотека србије, Београд

37.016:94(075.3)

РАДИЋ, Радивој, 1954- Историја : за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера / Радивој Радић, Јасмина Милановић ; [израда карата Милован Миливојевић]. - 1. изд. - Београд : Фреска, 2016 (Београд : Гласник). - 247 стр. : илустр. ; 26 cm

текст штампан двостубачно. - тираж 3.000. - Библиографија: стр. 247.

ISBN 978-86-88341-18-91. Милановић, Јасмина, 1963- [аутор]

COBISS.SR-ID 222823180

ISBN 978-86-88341-18-9© Фреска, 2016.

Радивој Радић, Јасмина МилановићИсто РИ Јаза други раз ред гимназије општег и друштвено-језичког смераПр во из да ње, 2016. го ди на

РецензентиПроф. др Влада станковић, редовни професор одељења за историју Филозофског факултета у БеоградуДушица Бишевац, професор историје у тринаестој београдској гимназији, БеоградМр Небојша Максимовић, професор историје у Филолошкој гимназији, Београд

Фотографије: архива из да вач ке ку ће „Фре ска”, Wikipedia.org

Из да вач ка ку ћа „Фре ска” д.о.о., Бе о градМаршала Бирјузова 3–5/IV, Београд

За из да ва ча: Гордана Кнежевић орлићУред ник: др Радош ЉушићЛи ков ни уред ник: алек сан дар При би ће вићЛектор-ко рек тор: Радица смиљковићИз ра да ка ра та: мр Ми ло ван Ми ли во је вић

Штам па: службени гласник, Београдтираж: 3.000 примерака

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у другом разреду гимназије општег и друштвено-језичког смера својим решењем број 650-02-451/2015-06 од 01. 03. 2016. године.

CIP - Каталогизација у публикацији -Народна библиотека србије, Београд

37.016:94(075.3)

РАДИЋ, Радивој, 1954- Историја : за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера / Радивој Радић, Јасмина Милановић ; [израда карата Милован Миливојевић]. - 1. изд. - Београд : Фреска, 2016 (Београд : Гласник). - 247 стр. : илустр. ; 26 cm

текст штампан двостубачно. - тираж 3.000. - Библиографија: стр. 247.

ISBN 978-86-88341-18-91. Милановић, Јасмина, 1963- [аутор]

COBISS.SR-ID 222823180

ISBN 978-86-88341-18-9© Фреска, 2016.

САДРЖАЈ Предговор 4

I. ЕВРО ПА У РА НОМ СРЕД ЊЕМ ВЕ КУ 5 1. Крај ан тич ког све та: се о ба на ро да и ства ра ње вар вар ских кра ље ви на у Евро пи 6 2. Хри шћан ска цр ква до рас ко ла 1054. го ди не 13 3. Франачка држава и уједињење Западне Европе под Карлом Великим 19 4. Ара бља ни од VI до XII ве ка 24 5. На ста нак фе у дал ног дру штва 29 6. Жи вот у ра ном сред њем ве ку 35 7. Ви зан ти ја од VII до XII ве ка 42 8. Евро па од VI II до XII ве ка 48 9. Кул ту ра ра ног сред њег ве ка 54 Радни део 60

II. НА СЕ ЉА ВА ЊЕ СЛО ВЕ НА НА БАЛ КАН И СТВА РА ЊЕ ПР ВИХ СРП СКИХ ДР ЖА ВА 65 1. До се ља ва ње Сло ве на на Бал кан ско по лу о стр во 66 2. По кр шта ва ње Ју жних Сло ве на и њи хо ва ра на пи сме ност 72 3. Ср би до XII ве ка 77 Радни део 84

III. ЕВРОПА ОД XII ДО XV ВЕКА 87 1. Настанак градова и универзитета 88 2. Крсташки ратови 94 3. Успон западноевропских монархија 99 4. Друштво, држава и црква у позном средњем веку 105 5. Живот у позном средњем веку 111 6. Култура Западне Европе у позном средњем веку 116 7. Кијевска и Московска Русија 121 8. Пољаци и Чеси у позном средњем веку 126 9. Византија у позном средњем веку 13210. Култура Византије у позном средњем веку 137 Радни део 142

IV. СРП СКИ НА РОД И ЊЕ ГО ВИ СУ СЕ ДИ ОД XII ДО XV ВЕ КА 147 1. Др жа ва Не ма њи ћа 148 2. Успон др жа ве Не ма њи ћа 156 3. Држава, привреда и друштво у немањићкој Србији 164 4. Уло га срп ске цр кве од XII до XV ве ка 172 5. Кул ту ра срп ске сред њо ве ков не др жа ве 180 6. По ста нак и раз вој бо сан ске др жа ве 187 7. Ду бров ник у сред њем ве ку 194 8. Про дор Ту ра ка на Бал кан ско по лу о стр во 201 9. Др жа ва Ла за ре ви ћа и Бран ко ви ћа 20910. Крај др жав не са мо стал но сти Ср би је и Бо сне 21511. Зе та за вре ме Бал ши ћа и Цр но је ви ћа 221 12. Сеобе Срба и крај средњег века 227 Рад ни део 233

Упоредна хронологија 238 Ли те ра ту ра 247

Пред го вор

Пре ма пла ну и про гра му за исто ри ју, уче ни ци дру гог раз ре да гим на зи ја оп штег и дру штве ноје зич ког сме ра тре ба да се упо зна ју са епо хом сред њег ве ка. Он об у хва та исто риј ски пе ри од из ме ђу ан ти ке и но вог ве ка, од но сно ду го вре мен ско раз до бље чи ји по че ци, пре ма уо би ча је ној пе ри о ди за ци ји, се жу у V век, а чи ји крај при па да XV сто ле ћу. У пи та њу је, да кле, хро но ло шки од се чак од хи ља ду го ди на. Реч је о ве о ма зна чај ном пе ри о ду у исто ри ји људ ског ро да, али и пе ри о ду ко јем су се, са свим нео прав да но, при пи си ва ле не ке не у те ме ље не не га тив не оце не. Ме ђу тим, да нас се струч ња ци сла жу у оце ни да је сред њи век за пра во де тињ ство мо дер не Евро пе. Ка ко бе ле жи је дан зна лац, та епо ха свет ске исто ри је је ство ри ла град, на ци ју, др жа ву, уни вер зи тет, млин и ма ши ну, ча сов ник, књи гу, ви љу шку, лич ност, свест и, на кра ју, ре во лу ци ју. У сред њем ве ку је ства ран свет ко ји је све ви ше на ли ко вао све ту у ко јем да нас жи ви мо. Исто ри ју сред њег ве ка чи не ра то ви и бит ке, вла да ри и ду хов ни по гла ва ри, ре ли ги ја и иде о ло ги ја, ад ми ни стра ци ја и двор ске за ве ре, али исто ри ју чи не и обич ни љу ди ко ји су жи ве ли у то вре ме и на ко је мо дер на исто ри о гра фи ја све ви ше усме ра ва ис тра жи вач ку па жњу. Же лимо да овај уџбе ник по мог не уче ни ци ма дру гог раз ре да гим на зи је да уз дра го це ну по др шку и са ве те сво јих про фе со ра раз у ме ју сред њи век и да још ви ше за во ле исто ри ју. Ау тори

Наслов лекцијеУвод лекције Наслов темеИлустрација Број теме

Основни текст Непознате речи Потпис илустрације Питања у лекцијиПитања и задаци на крају лекцијеКључни појмови

Карта Пратећитекст

Историјскиизвори

Остале иконице у уџбенику

Карта

Пред го вор

Пре ма пла ну и про гра му за исто ри ју, уче ни ци дру гог раз ре да гим на зи ја оп штег и дру штве ноје зич ког сме ра тре ба да се упо зна ју са епо хом сред њег ве ка. Он об у хва та исто риј ски пе ри од из ме ђу ан ти ке и но вог ве ка, од но сно ду го вре мен ско раз до бље чи ји по че ци, пре ма уо би ча је ној пе ри о ди за ци ји, се жу у V век, а чи ји крај при па да XV сто ле ћу. У пи та њу је, да кле, хро но ло шки од се чак од хи ља ду го ди на. Реч је о ве о ма зна чај ном пе ри о ду у исто ри ји људ ског ро да, али и пе ри о ду ко јем су се, са свим нео прав да но, при пи си ва ле не ке не у те ме ље не не га тив не оце не. Ме ђу тим, да нас се струч ња ци сла жу у оце ни да је сред њи век за пра во де тињ ство мо дер не Евро пе. Ка ко бе ле жи је дан зна лац, та епо ха свет ске исто ри је је ство ри ла град, на ци ју, др жа ву, уни вер зи тет, млин и ма ши ну, ча сов ник, књи гу, ви љу шку, лич ност, свест и, на кра ју, ре во лу ци ју. У сред њем ве ку је ства ран свет ко ји је све ви ше на ли ко вао све ту у ко јем да нас жи ви мо. Исто ри ју сред њег ве ка чи не ра то ви и бит ке, вла да ри и ду хов ни по гла ва ри, ре ли ги ја и иде о ло ги ја, ад ми ни стра ци ја и двор ске за ве ре, али исто ри ју чи не и обич ни љу ди ко ји су жи ве ли у то вре ме и на ко је мо дер на исто ри о гра фи ја све ви ше усме ра ва ис тра жи вач ку па жњу. Же лимо да овај уџбе ник по мог не уче ни ци ма дру гог раз ре да гим на зи је да уз дра го це ну по др шку и са ве те сво јих про фе со ра раз у ме ју сред њи век и да још ви ше за во ле исто ри ју. Ау тори

Наслов лекцијеУвод лекције Наслов темеИлустрација Број теме

Основни текст Непознате речи Потпис илустрације Питања у лекцијиПитања и задаци на крају лекцијеКључни појмови

Карта Пратећитекст

Историјскиизвори

Остале иконице у уџбенику

Карта

Ни јед на пре ци зна вре мен ска од ред ни ца не одва ја ан тич ки од сред њо ве ков ног све та. До те сме не је у ра зним де ло ви ма он дашњег све та до ла зи ло у раз ли чи та вре ме на. Уз то, ни ка ко не тре

ба гу би ти из ви да чи ње ни цу да је сва ка пе ри о ди за ци ја за пра во условна, да пред ста вља до го вор исто ри ча ра, да се о њој мо же рас пра вља ти, али и да је нео п ход на за бо ље раз у ме ва ње по је ди них исто риј ских епоха. Да на шња европ ска исто ри о гра фи ја по чет ке сред њег ве ка сме шта у пе ри од из ме ђу 300. и 500. го ди не, а крај око 1500. го ди не, што од го ва ра раз до бљу ве ли ких ге о граф ских от кри ћа. При том се пад За пад ног римског цар ства, 476. го ди не, на мет нуо као нај по де сни ји да тум ко ји означа ва крај Ан ти ке и по че так ра ног сред њег ве ка. Ци ви ли за ци ја За пад не Евро пе у сред њем ве ку пред ста вља ме ша ви ну ци ви ли за ци је по зног Рим ског цар ства и ци ви ли за ци ја ра зних на ро да ко је су Ри мља ни на зива ли вар ва ри ма.

ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

I

6

1I. ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

КРАЈ АН ТИЧ КОГ СВЕ ТА: СЕ О БА НА РО ДА И СТВА РА ЊЕ ВАР ВАР СКИХ КРА ЉЕ ВИ НА У ЕВРО ПИ

УзРО ци СЕ О бЕ НА РО ДА

Ви ше стру ки су раз ло зи ко ји су у про шло-сти до во ди ли до се о ба пле ме на или на-ро да. По сре ди су нај че шће не до ста так

хра не, не по вољ ни кли мат ски усло ви и на па ди дру гих на ро да или пле ме на. се о ба је би ло и пре Ве ли ке се о бе, али су оне би ле ма њег оби ма и об ухва та ле су по је ди на пле ме на. Нај ва жни ји узрок Ве ли ке се о бе на ро да би ло је то што су вар вар ски на ро ди по сте пе но пре ла зи ли с ло-ва и огра ни че ног сто чар ства на при ми тив ну зе мљо рад њу и раз ви је ни је сто чар ство, па им је би ло по треб но ви ше зе мље за об ра ду и за на па-са ње сто ке. Уз то, кре та ња не ких се вер них на-ро да у V и VI ве ку би ла су иза зва на ти ме што се ни во зе мље у при о бал ним обла сти ма да на шње се вер не Не мач ке спу штао, па је до ла зи ло до че-стих и ра зор них по пла ва. Не ки ста нов ни ци су по ку ша ли да се за шти те та ко што су гра ди ли на се ља на бе де ми ма, а оста ли су кре ну ли у се о-бе. Ме ђу вар вар ским пле ме ни ма су се ши ри ле и при че о не ким де ло ви ма ци ви ли зо ва ног све та као обећаној зе мљи. та ко је код гер ман ског пле-ме на Лан го бар да по сто ја ла ле ген да пре ма ко јој у Рим ском цар ству те ку мед и мле ко. Не рет ко се до га ђа ло да су вар ва ри сту па ли на под руч-ја Рим ског цар ства ко је су рим ски вој ни ци већ би ли на пу сти ли.

Ве ли ка се о ба на ро да, ми гра ци о ни по крет ко ји је не ко ли ко ве ко ва за пљу ски вао гра ни це Рим ског цар ства, за по че ла је 375. го ди не. Tада су Ху ни про шли кроз рав ни цу из ме ђу Ка спиј-ског мо ра и пла ни не Урал, та ко зва на Вра та на-ро да, ко ја пред ста вља ју при род ни пут из ази је ка Евро пи.

По ме ра њем ве ли ких гру па вар вар ских пле-ме на и на ро да ка Евро пи, а у стра ху од Ху на, за-по че ла је Ве ли ка се о ба на ро да. У њој је уче ство-ва ло ви ше азиј ских, гер ман ских и сло вен ских на ро да. Ва жно је на гла си ти да су се уче сни ци

у овим по ме ра њи ма, ка ко они ко ји су по ти ски-ва ли дру ге, та ко и они ко ји су би ли по ти ски ва-ни, кре та ли пре ко сла бо на се ље них те ри то ри ја Евро пе и да су би ли ре ла тив но ма ло број ни. Ра-ди ло се о број ка ма од не ко ли ко де се ти на хи ља да при че му су уз рат ни ке убра ја ни и њи хо ве же-не и де ца. Прем да на ни жем кул тур ном ни воу и из ра зи то ма њин ски, ра то бор ни вар ва ри су за-го спо да ри ли бив шим рим ским те ри то ри ја ма. та ко се на осно ву ар хе о ло шких на ла за сма тра да је на про сто ру да на шње Шпа ни је би ло из ме ђу осам де сет и сто хи ља да Ви зи го та до шља ка пре-ма че ти ри ми ли о на до ма ћег хи спа но -ро ман ског ста нов ни штва, што чи ни са мо 2 до 3%.

Ве ли ки бо го слов и пи сац Ам вро си је Ми лан ски гово ри о вр тло гу ко ји је на стао ка да су Ху ни кре ну ли про тив Ала на, по ти сну ти Ала ни про тив Го та, по мере ни Го ти про тив Тај фа ла итд. О по мет њи и стра ху ме ђу Го ти ма го во ри и по да так да је њи хов вла дар из вр шио са мо у би ство, док је ње гов син и на след ник по ги нуо у бор би про тив на па да ча из Ази је. Ам вроси је Ми лан ски (?–397) био је епи скоп ме ди о лан ски (ми лан ски), бо рио се про тив ари јан ства, на пи сао је мно ге по уч не књи ге и са ста вио по зна ту пе сму Те бе Бо га хва лим.

6

1I. ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

КРАЈ АН ТИЧ КОГ СВЕ ТА: СЕ О БА НА РО ДА И СТВА РА ЊЕ ВАР ВАР СКИХ КРА ЉЕ ВИ НА У ЕВРО ПИ

УзРО ци СЕ О бЕ НА РО ДА

Ви ше стру ки су раз ло зи ко ји су у про шло-сти до во ди ли до се о ба пле ме на или на-ро да. По сре ди су нај че шће не до ста так

хра не, не по вољ ни кли мат ски усло ви и на па ди дру гих на ро да или пле ме на. се о ба је би ло и пре Ве ли ке се о бе, али су оне би ле ма њег оби ма и об ухва та ле су по је ди на пле ме на. Нај ва жни ји узрок Ве ли ке се о бе на ро да би ло је то што су вар вар ски на ро ди по сте пе но пре ла зи ли с ло-ва и огра ни че ног сто чар ства на при ми тив ну зе мљо рад њу и раз ви је ни је сто чар ство, па им је би ло по треб но ви ше зе мље за об ра ду и за на па-са ње сто ке. Уз то, кре та ња не ких се вер них на-ро да у V и VI ве ку би ла су иза зва на ти ме што се ни во зе мље у при о бал ним обла сти ма да на шње се вер не Не мач ке спу штао, па је до ла зи ло до че-стих и ра зор них по пла ва. Не ки ста нов ни ци су по ку ша ли да се за шти те та ко што су гра ди ли на се ља на бе де ми ма, а оста ли су кре ну ли у се о-бе. Ме ђу вар вар ским пле ме ни ма су се ши ри ле и при че о не ким де ло ви ма ци ви ли зо ва ног све та као обећаној зе мљи. та ко је код гер ман ског пле-ме на Лан го бар да по сто ја ла ле ген да пре ма ко јој у Рим ском цар ству те ку мед и мле ко. Не рет ко се до га ђа ло да су вар ва ри сту па ли на под руч-ја Рим ског цар ства ко је су рим ски вој ни ци већ би ли на пу сти ли.

Ве ли ка се о ба на ро да, ми гра ци о ни по крет ко ји је не ко ли ко ве ко ва за пљу ски вао гра ни це Рим ског цар ства, за по че ла је 375. го ди не. Tада су Ху ни про шли кроз рав ни цу из ме ђу Ка спиј-ског мо ра и пла ни не Урал, та ко зва на Вра та на-ро да, ко ја пред ста вља ју при род ни пут из ази је ка Евро пи.

По ме ра њем ве ли ких гру па вар вар ских пле-ме на и на ро да ка Евро пи, а у стра ху од Ху на, за-по че ла је Ве ли ка се о ба на ро да. У њој је уче ство-ва ло ви ше азиј ских, гер ман ских и сло вен ских на ро да. Ва жно је на гла си ти да су се уче сни ци

у овим по ме ра њи ма, ка ко они ко ји су по ти ски-ва ли дру ге, та ко и они ко ји су би ли по ти ски ва-ни, кре та ли пре ко сла бо на се ље них те ри то ри ја Евро пе и да су би ли ре ла тив но ма ло број ни. Ра-ди ло се о број ка ма од не ко ли ко де се ти на хи ља да при че му су уз рат ни ке убра ја ни и њи хо ве же-не и де ца. Прем да на ни жем кул тур ном ни воу и из ра зи то ма њин ски, ра то бор ни вар ва ри су за-го спо да ри ли бив шим рим ским те ри то ри ја ма. та ко се на осно ву ар хе о ло шких на ла за сма тра да је на про сто ру да на шње Шпа ни је би ло из ме ђу осам де сет и сто хи ља да Ви зи го та до шља ка пре-ма че ти ри ми ли о на до ма ћег хи спа но -ро ман ског ста нов ни штва, што чи ни са мо 2 до 3%.

Ве ли ки бо го слов и пи сац Ам вро си је Ми лан ски гово ри о вр тло гу ко ји је на стао ка да су Ху ни кре ну ли про тив Ала на, по ти сну ти Ала ни про тив Го та, по мере ни Го ти про тив Тај фа ла итд. О по мет њи и стра ху ме ђу Го ти ма го во ри и по да так да је њи хов вла дар из вр шио са мо у би ство, док је ње гов син и на след ник по ги нуо у бор би про тив на па да ча из Ази је. Ам вроси је Ми лан ски (?–397) био је епи скоп ме ди о лан ски (ми лан ски), бо рио се про тив ари јан ства, на пи сао је мно ге по уч не књи ге и са ста вио по зна ту пе сму Те бе Бо га хва лим.

7

ИСТОРИЈА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

НА јЕ зДА ХУ НА

Ху ни су би ли на род азиј ског, мон гол ског по ре кла, а по ти ца ли су из пре де ла око Бај кал ског је зе ра. те ри то ри ја са ко је су

до шли на ла зи ла се на пр о сто ру да на шње Мон-го ли је у ази ји и гра ни чи ла се са Ки ном. Ки не ско цар ство је ује ди ни ло Ис ток, као што је Рим ско цар ство ује ди ни ло За пад. Про тив пљач ка ших на ро да ки не ски ца ре ви су по ди гли „Ве ли ки зид” као што су рим ски ца ре ви по ди за ли li mes про-тив Гер ма на. основ но за ни ма ње Ху на би ло је га је ње сто ке ко је ни је ве за но за не ку од ре ђе ну те ри то ри ју. сто га су се су ко бља ва ли са дру гим но ма ди ма ко ји су во ди ли сли чан на чин жи во та. Ху ни су би ли из у зет но уве жба ни, бр зи ко ња ни-ци и су ро ви рат ни ци. Где год су про ла зи ли, до-но си ли су ве ли ка ра за ра ња и се ја ли страх. Удар-на пе сни ца њи хо ве бој не сна ге би ла је ко њи ца ко ја је бро јем и не у мор ном по кре тљи во шћу све над ма ши ва ла. Ра зни вар вар ски на ро ди ко ји су се на ла зи ли на пу ту кре та ња Ху на, или су пред њи ма по че ли да бе же, или су им се пот чи ња ва ли.

Ху не је ује ди нио Ати ла (434–453), во ђа ко ји је због сво је су ро во сти до био на ди мак Бич Бож ји. У ње го во вре ме они су би ли во де ћа си ла вар вар ског све та. сре ди ште хун ске др жа ве, чи је је гра ни це би ло не мо гу ће од ре ди ти, на ла зи ло се у Па нон ској ни зи ји. ати ла је био спо со бан и хра бар вој ско во ђа. Као де се то го ди шњи та лац до ве ден је у Ца ри град где је про вео не ко ли ко го ди на. од мах по пре у зи ма њу вла сти са мо у ве-ре но је удво стру чио ио на ко ви сок да нак Ви зан-тиј ском цар ству (око 261 kg зла та). Не ре дов на ис пла та да ла је по вод ати ли да 441. и 447. го-ди не опу сто ши Бал кан ско по лу о стр во и ра зо-ри ве ли ки број гра до ва, ме ђу ко ји ма сир ми јум, Ви ми на ци јум и Ниш. тек ка да је на ца ри град ски пре сто 450. го ди не сту пио цар – вој ник Мар ки-јан, ко ји се од ва жио да не пла ћа да нак Ху ни ма, на сту пи ла је про ме на у од но си ма. ати ла је био из не на ђен но вим то ном ви зан тиј ске ди пло ма-ти је, па се из ме ђу оста лог и због тога окре нуо За па ду.

У За пад ном рим ском цар ству ста ње је би ло ве о ма не сре ђе но и кон фу зно. Не ки вар вар ски на ро ди већ су би ли ушли на те ри то ри ју за пад-не им пе ри је. За на пад на За пад но рим ско цар-ство ати ла је об је ди нио број не са ве зни ке, пре све га чи тав низ гер ман ских пле ме на. У тој ма си Ху ни су чи ни ли ма њи ну, али су да ва ли ко њи цу док су оста ли на ро ди би ли пе ша ди ја. Хи тро се кре ћу ћи и по ди жу ћи пон тон ске мо сто ве, они су 451. го ди не про др ли у Га ли ју. Ра сто ја ње од Ду-на ва до Ло ре не пре шли су за све га три ме се ца. Хуни у продору

Атила, представа из XVI века

8

I. ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Уве ре ни да не мо гу одо ле ти Ху ни ма, рим ски гар ни зо ни су се по вла чи ли без бор бе, а ме сно ста нов ни штво по че ло је да бе жи.

ати ли но ши ре ње на за пад за у ста ви ли су Ри-мља ни на пр о сто ру да на шње Фран цу ске. У лич-но сти рим ског вој ско во ђе ае ци ја, ко ји је сво је-вре ме но као та лац мла дић ко до ба про вео ме ђу Ху ни ма, ати ла је на шао до стој ног су пар ни ка. У

би ци на Ка та ла ун ским по љи ма 451. го ди не по-шло му је за ру ком да су зби је хун ску на је зду. У рим ској вој сци су се у ве ли ком бро ју бо ри ли и вар ва ри. Пре тр пев ши не у спех ати ла је већ сле-де ће 452. го ди не на пао апе нин ско по лу о стр во. По сле по чет них успе ха, од у стао је од на па да на Рим, по ву као се у цен тар свог кра љев ства, где је убр зо и умро. ати ли ном смр ћу на гло је по че ла да сла би моћ Ху на, а ве сти о њи ма пре ста ле су у за вр шним де це ни ја ма V ве ка. Њи хо во во де ће ме сто у бор би про тив Рим ског цар ства пре у зе-ли су дру ги вар вар ски на ро ди.

Про на ђи те на кар ти Евро пе ре ке Ду нав и Ло ре ну, па по ку шај те да из ра чу на те о ко ли ком се ра стоја њу ра ди.

Бе ле шку о хун ском во ђи оста вио је са мо ви зантиј ски иза сла ник Приск ко ји бе ле жи да је био „они зак, ши ро ких ра ме на, ли ца ско ро без бра дог, спљо ште ног но са, звер ских, ду бо ко уса ђе них очи ју, тан ких уса на”. Про чи тај те део тог тек ста на стра ни 12.

Велика сеоба народа

За пад но рим ско цар ство је у од но су на Ис точ но римско цар ство би ло еко ном ски знат но сла би је и ма ње на се ље но. Та ко на су прот око 900 гра до ва на Ис то ку сто ји са мо 114 гра до ва у Га ли ји и Бри та ни ји.

8


Уве ре ни да не мо гу одо ле ти Ху ни ма, рим ски гар ни зо ни су се по вла чи ли без бор бе, а ме сно ста нов ни штво по че ло је да бе жи.

ати ли но ши ре ње на за пад за у ста ви ли су Ри-мља ни на пр о сто ру да на шње Фран цу ске. У лич-но сти рим ског вој ско во ђе ае ци ја, ко ји је сво је-вре ме но као та лац мла дић ко до ба про вео ме ђу Ху ни ма, ати ла је на шао до стој ног су пар ни ка. У

би ци на Ка та ла ун ским по љи ма 451. го ди не по-шло му је за ру ком да су зби је хун ску на је зду. У рим ској вој сци су се у ве ли ком бро ју бо ри ли и вар ва ри. Пре тр пев ши не у спех ати ла је већ сле-де ће 452. го ди не на пао апе нин ско по лу о стр во. По сле по чет них успе ха, од у стао је од на па да на Рим, по ву као се у цен тар свог кра љев ства, где је убр зо и умро. ати ли ном смр ћу на гло је по че ла да сла би моћ Ху на, а ве сти о њи ма пре ста ле су у за вр шним де це ни ја ма V ве ка. Њи хо во во де ће ме сто у бор би про тив Рим ског цар ства пре у зе-ли су дру ги вар вар ски на ро ди.

Про на ђи те на кар ти Евро пе ре ке Ду нав и Ло ре ну, па по ку шај те да из ра чу на те о ко ли ком се ра стоја њу ра ди.

Бе ле шку о хун ском во ђи оста вио је са мо ви зантиј ски иза сла ник Приск ко ји бе ле жи да је био „они зак, ши ро ких ра ме на, ли ца ско ро без бра дог, спљо ште ног но са, звер ских, ду бо ко уса ђе них очи ју, тан ких уса на”. Про чи тај те део тог тек ста на стра ни 12.

Велика сеоба народа

За пад но рим ско цар ство је у од но су на Ис точ но римско цар ство би ло еко ном ски знат но сла би је и ма ње на се ље но. Та ко на су прот око 900 гра до ва на Ис то ку сто ји са мо 114 гра до ва у Га ли ји и Бри та ни ји.

9


НА РО Ди У СЕ О би

Ме ђу мно го број ним пле ме ни ма и на-ро ди ма ко ји су уче ство ва ли у се о би, ис ти чу се Го ти, Ван да ли, Лан го бар ди,

Бур гун ди и Фран ци. Углав ном је реч о гер ман-ским на ро ди ма, а ве ћи ни је пра по стој би на би ла скан ди на ви ја. Због то га је Јор да не су, исто ри ча-ру VI ве ка, ова област на ли ко ва ла на „ра сад ник на ро да”.

сви на ро ди ко ји су се по ме ра ли пред Ху ни-ма кре та ли су се из прав ца ис то ка ка за па ду или ју гу Евро пе. До ла зак Ху на иза звао је лан ча но по-ме ра ње на ро да, па су јед ни на ро ди по ти ски ва ли дру ге. На род Го та још пре до ла ска Ху на, по де лио се на за пад не Го те – Ви зи го те (шум ске Го те) и ис точ не Го те – остро го те (степ ске Го те). они су при па да ли ис точ ној ску пи ни гер ман ских на ро да.

По ти сну ти од Ху на, Ви зи го ти су до шли на Бал кан ско по лу о стр во и упа ли на те ри то ри ју Ви зан тиј ског цар ства. Убр зо су до шли у су коб са Ви зан тин ци ма, па су код Је дре на 378. го ди не на не ли те жак по раз ца ру Ва лен су ко ји је у овој би ци погинуо. Кра јем IV ве ка Ви зи го ти су на-пу сти ли те ри то ри ју Ви зан ти је и убр зо су, по сле тре ће оп са де, 410. го ди не за у зе ли Рим. овај до-га ђај је на и шао на ве ли ки од јек и за пре па шће ње са вре ме ни ка. Ме ђу тим, Ви зи го ти се ни ту ни су ду го за др жа ли. На ста ви ли су се о бу и по сле бо-рав ка у Га ли ји ко нач но се на се ли ли на Ибе риј-ском по лу о стр ву (да на шња Шпа ни ја). та мо су њи хо ву др жа ву сру ши ли ара бља ни 711. го ди не.

Остро го ти су се по сле ви ше го ди на лу та ња на се ли ли на апе нин ском по лу о стр ву, где су 493. го ди не ство ри ли сво ју кра ље ви ну. та мо их је до-вео Те о до рих Велики Ама ли јац, нај ве ћи вла дар оно вре ме ног вар вар ског све та. У ме ђу вре ме ну, у сеп тем бру 476. го ди не, Одо а кар, при пад ник гер ман ског пле ме на ски ра, свр гао је по след њег рим ског ца ра Ро му ла ав гу сту ла, и та ко сру шио

За пад но рим ско цар ство. одо а кра је на го зби у па ла ти у Ра ве ни убио те о до рих ама ли јац 493. го ди не. Др жа ву остро го та, ко ја је по тра ја ла не-ко ли ко де це ни ја, уни шти ли су Ви зан тин ци 555. го ди не. сма тра се да у мо дер ном ита ли јан ском је зи ку има око се дам де сет ре чи гот ског по ре кла.

Про чи тај те текст Све тог Је ро ни ма на стра ни 12у ко ме го во ри о сво јим осе ћа њи ма по во дом вести да су Ви зи го ти за у зе ли Рим.

Те о до рих се за ла гао за то да ње гов на род са чу ва сво ју по себ ност, али се ди вио и до ме ти ма рим ске ци ви ли за ци је и ве ро вао је у са жи вот Ри мља на и Остро го та. При пи су је му се из ја ва: „За жа ље ње је ка да Ри мља нин опо на ша Го та, али је ко ри стан Гот ко ји опо на ша Ри мља ни на”. Је дан ње гов ано ним ни са вре ме ник за бе ле жио је: „Те о до рих је био раз бо рит и до брог ка рак те ра [...] вла дао је над два на ро да, римским и гот ским [...] у ње го во вре ме Ита ли ја је то ком три де сет го ди на ужи ва ла та ко до бру суд би ну да су ње го ви на след ни ци на сле ди ли мир [...] Иа ко је био ари ја нац, ни ка да ни је на но сио зло пра во вер ној хришћан ској ве ри [...] ор га ни зо вао је игре у ам фи те а тру та ко да су га и са ми Ри мља ни на зи ва ли Тра ја ном или Ва лен ти ни ја ном чи је је до ба вла да ви не он узео као обра зац [...]”

Теодорих Велики, скулптура из XV века

Да нас у шпан ском је зи ку има око ше зде сет гот ских ре чи, а у пор ту гал ском са мо че ти ри.

10


Фран ци су за у зе ли ве ли ки део за пад не Евро пе. Њи хо ва др жа ва, Фра нач ка, на ста ла је на те ри то ри ја ма да на шње Не мач ке и Фран цу-ске. Још је дан на род ко ји је уче ство вао у Ве ли-кој се о би на ро да остао је за пам ћен по злу. то су би ли Ван да ли. они су про кр ста ри ли чи та-вом Евро пом и у пе ри о ду од 429. до 439. го ди не осво ји ли су се вер ну афри ку са Кар та ги ном. У но вој до мо ви ни су им жит на по ља и ма сли ња ци обез бе ђи ва ли уго дан жи вот. При ли ком осва ја ња Ри ма (455), Ван да ли су га опљач ка ли и ра зо ри ли ве ли ки број хра мо ва и спо ме ни ка. Због то га се и да нас, по њи ма, сва ко на сил нич ко по на ша ње, ру ше ње и уни шта ва ње умет нич ких пред ме та (згра да, сли ка, скулп ту ра) на зи ва ван да ли зам. Др жа ву Ван да ла уни штио је 533/534. го ди не чу-ве ни ви зан тиј ски вој ско во ђа Ве ли зар.

У ве ли ким се о ба ма не ки на ро ди су иш че зли, сто пи ли се с дру ги ма, не ки су из и шли на глас и ство ри ли сво је др жа ве ду жег или кра ћег тра ја-ња, ве ћег или ма њег зна ча ја. Не тре ба гу би ти из ви да чи ње ни цу да су из во ре о Ве ли кој се о би на ро да увек са мо пи са ли на пад ну ти на ро ди, а не на па да чи ко ји ни су има ли сво ју исто ри о гра фи ју, а че сто ни пи сме ност.

У СВЕ тУ ВАР ВА РА

На ро ди ко ји су уче ство ва ли у Ве ли кој се-о би на ро да би ли су пре све га но мад ски. то ком се о ба пре хра њи ва ли су се ло ве ћи

плен, или су пљач ка ли ра зо ре на се ла и гра до ве. За то што су стал но би ли у по кре ту ни су мо гли да се ба ве зе мљо рад њом. Због то га су им за ли хе хра не би ле огра ни че не и че сто не до вољ не.

основ на по ли тич ка уста но ва код ста рих Гер-ма на би ла је рат нич ка дру жи на. Њу су чи ни ли во ђа (краљ) и ње го ви рат ни ци ко ји су му ду го-ва ли вер ну слу жбу. Зауз врат су ужи ва ли ње го ву за шти ту и уче ство ва ли при ли ком де о бе пле на. Во ђа је би ран пре ма спо соб но сти ма. онај ко-јем би по шло за ру ком да по стиг не низ рат них по бе да и да се ду го одр жи на вла сти отва ра ла се мо гућ ност да осну је ди на сти ју. У скла ду са древ ним оби ча ји ма, он је сво је по ре кло до во дио

Лан го бар ди су при па да ли за пад ним Гер ма-ни ма и у VI ве ку жи ве ли су у Па но ни ји. У са ве-зу са Ава ри ма 567. го ди не уни шти ли су др жа ву гер ман ског пле ме на Ге пи да. Већ сле де ће 568. пре се ли ли су се у се вер ну Ита ли ју, ко ја се по њи ма да нас зо ве Лом бар ди ја, ода кле су угро-жа ва ли ви зан тиј ске по се де и пре ти ли рим ском па пи. Др жа ву им је 774. го ди не уни штио Кар-ло Ве ли ки. У са вре ме ном ита ли јан ском је зи ку има око три сто ти не лан го бард ских ре чи ко је се углав ном од но се на вој ну тер ми но ло ги ју.

Вандалски коњаник, представа на једномримском мозаику

Коњаник, уметност Лангобарда

зАДАтАК

На пра ви те та бе лу у ко јој ће те упи са ти име на ро да, про стор на ко ме су жи ве ли и те ри то ри ју ко ју су на се ли ли по сле Ве ли ке се о бе.

10


Фран ци су за у зе ли ве ли ки део за пад не Евро пе. Њи хо ва др жа ва, Фра нач ка, на ста ла је на те ри то ри ја ма да на шње Не мач ке и Фран цу-ске. Још је дан на род ко ји је уче ство вао у Ве ли-кој се о би на ро да остао је за пам ћен по злу. то су би ли Ван да ли. они су про кр ста ри ли чи та-вом Евро пом и у пе ри о ду од 429. до 439. го ди не осво ји ли су се вер ну афри ку са Кар та ги ном. У но вој до мо ви ни су им жит на по ља и ма сли ња ци обез бе ђи ва ли уго дан жи вот. При ли ком осва ја ња Ри ма (455), Ван да ли су га опљач ка ли и ра зо ри ли ве ли ки број хра мо ва и спо ме ни ка. Због то га се и да нас, по њи ма, сва ко на сил нич ко по на ша ње, ру ше ње и уни шта ва ње умет нич ких пред ме та (згра да, сли ка, скулп ту ра) на зи ва ван да ли зам. Др жа ву Ван да ла уни штио је 533/534. го ди не чу-ве ни ви зан тиј ски вој ско во ђа Ве ли зар.

У ве ли ким се о ба ма не ки на ро ди су иш че зли, сто пи ли се с дру ги ма, не ки су из и шли на глас и ство ри ли сво је др жа ве ду жег или кра ћег тра ја-ња, ве ћег или ма њег зна ча ја. Не тре ба гу би ти из ви да чи ње ни цу да су из во ре о Ве ли кој се о би на ро да увек са мо пи са ли на пад ну ти на ро ди, а не на па да чи ко ји ни су има ли сво ју исто ри о гра фи ју, а че сто ни пи сме ност.

У СВЕ тУ ВАР ВА РА

На ро ди ко ји су уче ство ва ли у Ве ли кој се-о би на ро да би ли су пре све га но мад ски. то ком се о ба пре хра њи ва ли су се ло ве ћи

плен, или су пљач ка ли ра зо ре на се ла и гра до ве. За то што су стал но би ли у по кре ту ни су мо гли да се ба ве зе мљо рад њом. Због то га су им за ли хе хра не би ле огра ни че не и че сто не до вољ не.

основ на по ли тич ка уста но ва код ста рих Гер-ма на би ла је рат нич ка дру жи на. Њу су чи ни ли во ђа (краљ) и ње го ви рат ни ци ко ји су му ду го-ва ли вер ну слу жбу. Зауз врат су ужи ва ли ње го ву за шти ту и уче ство ва ли при ли ком де о бе пле на. Во ђа је би ран пре ма спо соб но сти ма. онај ко-јем би по шло за ру ком да по стиг не низ рат них по бе да и да се ду го одр жи на вла сти отва ра ла се мо гућ ност да осну је ди на сти ју. У скла ду са древ ним оби ча ји ма, он је сво је по ре кло до во дио

Лан го бар ди су при па да ли за пад ним Гер ма-ни ма и у VI ве ку жи ве ли су у Па но ни ји. У са ве-зу са Ава ри ма 567. го ди не уни шти ли су др жа ву гер ман ског пле ме на Ге пи да. Већ сле де ће 568. пре се ли ли су се у се вер ну Ита ли ју, ко ја се по њи ма да нас зо ве Лом бар ди ја, ода кле су угро-жа ва ли ви зан тиј ске по се де и пре ти ли рим ском па пи. Др жа ву им је 774. го ди не уни штио Кар-ло Ве ли ки. У са вре ме ном ита ли јан ском је зи ку има око три сто ти не лан го бард ских ре чи ко је се углав ном од но се на вој ну тер ми но ло ги ју.

Вандалски коњаник, представа на једномримском мозаику

Коњаник, уметност Лангобарда

зАДАтАК

На пра ви те та бе лу у ко јој ће те упи са ти име на ро да, про стор на ко ме су жи ве ли и те ри то ри ју ко ју су на се ли ли по сле Ве ли ке се о бе.

11


у ве зу са ста ро гер ман ским бо го ви ма. На тај се на чин ме ђу па ган ским Гер ма ни ма обез бе ђи ва ла све тост кра љев ске вла сти.

Вре ме ном, гер ман ски на ро ди су по че ли да се на се ља ва ју на те ри то ри ји не ка да шњег Рим-ског цар ства. та да су по че ли да при хва та ју не ке оби ча је и на чин жи во та Ри мља на. За сно ва ли су сво ја на се ља и овла да ли зе мљо рад њом. На дру-гој стра ни, до ла зак вар ва ра и њи хо во трај но на-се ља ва ње на те ри то ри ји Цар ства пред рим ску ари сто кра ти ју по ста ви ло је пи та ње ка ко при-хва ти ти но во на ста ло ста ње. Њен ве ли ки део је схва тио да је нај бо ље про на ћи пу те ве са рад-ње са при ми тив ним, али сна жним до шља ци ма ко ји ма се на бој ном по љу ни је мо гло одо ле ти. Про па да ње рим ских гра до ва још је ви ше усме-ри ло по том ке ста рих ари сто крат ских по ро ди ца да при ђу дво ро ви ма вар вар ских во ђа. Нај бо љи при мер ста па ња во де ћих сло је ва два дру штва, ко ја су бар у по чет ку ме ђу соб но би ла ве о ма уда-ље на, сре ће мо у Ита ли ји. та мо су се, кра јем V и по чет ком VI ве ка, пред став ни ци рим ске ари-сто кра ти је по ве за ли са пле мен ском вр ху шком остро го та. Про це су опа да ња гра до ва је по ред вар ва р ских на је зди до при не ла и епи де ми ја ку ге ко ја је у VI ве ку по го ди ла Евро пу. ова по шаст се об на вља ла то ком VII сто ле ћа и на не ла је но ви уда рац гра до ви ма ко ји су би ли по след ња упо ри-шта ан тич ких тра ди ци ја.

та да по сте пе но до ла зи до про жи ма ња вар-вар ске кул ту ре, чи ји су до ме ти у по чет ку би ли вр ло скром ни, и оста та ка ве ли ке рим ске ци ви-ли за ци је. У при хва та њу хри шћан ства и пре вла-да ва њу ла тин ског као књи жев ног је зи ка ро ди-ће се сред њо ве ков на За пад на Евро па. те шњи

од но си и са рад ња са Рим ским цар ством до ве ли су по је ди на вар вар ска пле ме на у до дир са хри-шћан ством. Хри шћан ство је у IV ве ку нај пре по ста ла до пу ште на, 313. го ди не, а за тим, око 380. го ди не, и др жав на ре ли ги ја рим ске им пе-ри је. При хва та ње хри шћан ства за но ве на ро де је у оно вре ме ним усло ви ма зна чи ло ула зак у хри шћан ску ва се ље ну и при сту па ње ци ви ли-зо ва ном све ту. Ме ђу гер ман ским пле ме ни ма хри шћан ство су нај пре при ми ли Го ти по чет ком дру ге по ло ви не IV ве ка. Ул фи ла је пре вео све то пи смо на гот ски је зик и ру ко по ло жен је за епи-ско па. Ме ђу тим, Го ти су хри шћан ство при ми ли у ари јан ском об ли ку. Пре ма овом уче њу, Исус Хри стос као бо жи ји син ни је јед нак оцу, па ни је Бог. ари јан ство је ка сни је осу ђе но као је рес, али су ње го ви тра го ви ду го оста ли ме ђу гер ман ским пле ме ни ма.

Ве ли ка се о ба на ро да је тра ја ла не ко ли ко сто ле ћа. На се ља ва ње на ро да и пле ме на се оди- гра ва ло у ета па ма. По сле пр вог та ла са се о ба усле дио је дру ги, у ко ме су се по ја ви ли но ви на-ро ди, ме ђу њи ма и сло ве ни. Епо ха ве ли ких се о-ба за вр ши ла се око 700. го ди не. она је окон ча на ства ра њем др жа ва но вих на ро да на тлу Евро пе. Ка ко је про ниц љи во за кљу че но: у до ба се о бе на ро да углав ном су азиј ска пле ме на до ла зи ла у Евро пу. На дру гој стра ни, ни је дан европ ски на род се та да ни је на се лио у ази ји.

Германски ратник у служби Рима

Непознате речи

Је рес – вер ско ми шље ње ко је је у су прот но сти са зва ничним уче њем не ке вер ске за јед ни це.

Ари јан ство – уче ње ко је је про по ве дао Ари је, све ште ник у Алек сан дри ји, а ко је је Бо га као твор ца раз ли ко ва ло од Хри ста као бож јег ство ре ња, што се ко си ло са пра во верним уче њем о све тој Тро ји ци. Христ по ари јан ству ни је оби чан чо век, већ пр во и нај са вр ше ни је ство ре ње Бо жи је.

Епи скоп – над зор ник, вла ди ка, би скуп, ста ра тељ, управник, па стир, у хри шћан ској цр кви нај ви ши сте пен је рархи је, не по сред ни на след ник апо сто ла, ко ји све до чи о конти ну и те ту Цр кве са апо сто ли ма и ко ме при па да нај ви ша све ште нич ка, учи тељ ска и па стир ска власт у упра вља њу из ве сним де лом ау то ке фал не цр кве.

12


КљУчНи ПОјМОВи:

Ве ли ка се о ба на ро да, Ху ни, Фран ци, Ати ла, рат нич ке дру жи не

ЗАПАМТИТЕ– Ве ли ка се о ба на ро да је за по че ла 375. го ди не,

ка да су Ху ни кроз Вра та на ро да кре ну ли ка Евро пи.

– Нај зна чај ни ји на ро ди ко ји су уче ство ва ли у сео би би ли су Го ти, Ван да ли, Лан го бар ди, Бур гунди и Фран ци.

– Но мад ске гер ман ске на ро де у се о би су пред води ле рат нич ке дру жи не ко је су чи ни ли во ђа (краљ) и ње го ви рат ни ци.

– Се о ба на ро да је за по сле ди цу има ла про па да ње рим ских гра до ва и не ста нак За пад ног рим ског цар ства.

– Вре ме ном гер ман ска пле ме на при хва та ју хришћан ство, по чи њу да се ба ве зе мљо рад њом и ства ра ју но ве др жа ве.

ПРИСК, ви зан тиј ски иза сла ник ко ји је 448. го ди не по се тио Ати лин двор у Па но ни ји, за пи су је сле де ће: „Кад смо стигли до Ни ша, на ђо смо град са свим опу стео по што је до те ме ља био по ру шен од не при ја те ља (Ху на). У ру ше ви нама хра мо ва би ли су не ки љу ди ко ји су се ту за др жа ли због бо ле сти. Пре но ћи смо на чи сти ни, ма ло по да ље од ре ке, по што је сав обал ски про стор био по кри вен ко сти ма оних што су у бор би по ги ну ли [...] кре нув ши од ни шке грани це пре ма ре ци Ду на ву, за па до смо у не ки по шу мљен и се но вит крај са мно го за во ја, кри ви на и оку ка [...]. Из овог те шко про ход ног кра ја спу сти смо се у рав ни цу, и то сасвим по шу мље ну. Одав де нас пре у зму вар ва ри ске ле џије на чам це мо нок си ле, ко је они пра ве од по се че ног и из ду бље ног ста бла, и пре ве зо ше нас пре ко ре ке.”

СВЕ ТИ ЈЕ РО НИМ, зна ме ни ти бо го слов и пре во ди лац Све тог пи сма са хе бреј ског и грч ког на ла тин ски је зик, ка да је у сво јој ће ли ји у Ви тле је му при мио вест да су Визи го ти за у зе ли Рим 410. го ди не, пла као је и оста вио ово све до чан ство: „Из не на да ми је до шла вест да су не ки наши при ја те љи на стра да ли за вре ме оп са де Ри ма, да су и мно ги дру ги од на ше бра ће и се ста ра по мр ли [...]. Али ка да се нај сјај ни ја бук ти ња на зе мљи уга си ла, ка да је Римско цар ство ра ње но у са мој сво јој пре сто ни ци, ка да је, тач ни је го во ре ћи, це ла зе мља за до би ла смр то но сни ударац са овим гра дом, за не мео сам, био сам пот пу но уништен, не до ста ја ле су ми ре чи; мо је ср це је у ме ни би ло са тр ве но [...]из вор мо јих су за је пре су шио, од удар ца сам из гу био се ћа ње на све, чак и на сво је име.”

Из историјских извора

1. На број те нај ва жни је узро ке ко ји су иза зва ли Ве ли ку се о бу на ро да. 2. Ко ја пле ме на и на ро ди су уче ство ва ли у се о би?3. Ка да је по че ла Ве ли ка се о ба на ро да, а ка да се за вр ши ла? Да ли се мо гу на ве сти пре ци зне го ди не

ових до га ђа ја?4. Ка ко се звао осни вач гра да Ри ма, а ка ко по след њи цар За пад ног рим ског цар ства?

Хунски новац с краја V века

12



Ве ли ка се о ба на ро да, Ху ни, Фран ци, Ати ла, рат нич ке дру жи не

ЗАПАМТИТЕ– Ве ли ка се о ба на ро да је за по че ла 375. го ди не,

ка да су Ху ни кроз Вра та на ро да кре ну ли ка Евро пи.

– Нај зна чај ни ји на ро ди ко ји су уче ство ва ли у сео би би ли су Го ти, Ван да ли, Лан го бар ди, Бур гунди и Фран ци.

– Но мад ске гер ман ске на ро де у се о би су пред води ле рат нич ке дру жи не ко је су чи ни ли во ђа (краљ) и ње го ви рат ни ци.

– Се о ба на ро да је за по сле ди цу има ла про па да ње рим ских гра до ва и не ста нак За пад ног рим ског цар ства.

– Вре ме ном гер ман ска пле ме на при хва та ју хришћан ство, по чи њу да се ба ве зе мљо рад њом и ства ра ју но ве др жа ве.

ПРИСК, ви зан тиј ски иза сла ник ко ји је 448. го ди не по се тио Ати лин двор у Па но ни ји, за пи су је сле де ће: „Кад смо стигли до Ни ша, на ђо смо град са свим опу стео по што је до те ме ља био по ру шен од не при ја те ља (Ху на). У ру ше ви нама хра мо ва би ли су не ки љу ди ко ји су се ту за др жа ли због бо ле сти. Пре но ћи смо на чи сти ни, ма ло по да ље од ре ке, по што је сав обал ски про стор био по кри вен ко сти ма оних што су у бор би по ги ну ли [...] кре нув ши од ни шке грани це пре ма ре ци Ду на ву, за па до смо у не ки по шу мљен и се но вит крај са мно го за во ја, кри ви на и оку ка [...]. Из овог те шко про ход ног кра ја спу сти смо се у рав ни цу, и то сасвим по шу мље ну. Одав де нас пре у зму вар ва ри ске ле џије на чам це мо нок си ле, ко је они пра ве од по се че ног и из ду бље ног ста бла, и пре ве зо ше нас пре ко ре ке.”

СВЕ ТИ ЈЕ РО НИМ, зна ме ни ти бо го слов и пре во ди лац Све тог пи сма са хе бреј ског и грч ког на ла тин ски је зик, ка да је у сво јој ће ли ји у Ви тле је му при мио вест да су Визи го ти за у зе ли Рим 410. го ди не, пла као је и оста вио ово све до чан ство: „Из не на да ми је до шла вест да су не ки наши при ја те љи на стра да ли за вре ме оп са де Ри ма, да су и мно ги дру ги од на ше бра ће и се ста ра по мр ли [...]. Али ка да се нај сјај ни ја бук ти ња на зе мљи уга си ла, ка да је Римско цар ство ра ње но у са мој сво јој пре сто ни ци, ка да је, тач ни је го во ре ћи, це ла зе мља за до би ла смр то но сни ударац са овим гра дом, за не мео сам, био сам пот пу но уништен, не до ста ја ле су ми ре чи; мо је ср це је у ме ни би ло са тр ве но [...]из вор мо јих су за је пре су шио, од удар ца сам из гу био се ћа ње на све, чак и на сво је име.”


1. На број те нај ва жни је узро ке ко ји су иза зва ли Ве ли ку се о бу на ро да. 2. Ко ја пле ме на и на ро ди су уче ство ва ли у се о би?3. Ка да је по че ла Ве ли ка се о ба на ро да, а ка да се за вр ши ла? Да ли се мо гу на ве сти пре ци зне го ди не

ових до га ђа ја?4. Ка ко се звао осни вач гра да Ри ма, а ка ко по след њи цар За пад ног рим ског цар ства?

Хунски новац с краја V века

13


2Хри шћан ство је у IV сто ле ћу пре шло ду га чак пут од за бра ње не и про го ње не ре ли ги је (303–311), пре ко до зво ље не, по чев од 313. го ди не, до др жав не ре ли ги је Рим ског цар ства кра јем тог ве ка. У из ме ње ним исто риј ским при ли ка ма, ка да су ра зна пле ме на кр ста ри ла европ ским про сто ром, но ва ре ли ги ја има ла је ве ли ког уде ла у чу ва њу оног што је пре о ста ло од рим ске кул ту ре. Па ганство је ла га но уз ми ца ло, али су не ки ње го ви оста ци по тра ја ли још до ста ду го.

ХРИ ШЋАН СКА ЦР КВА ДО РАС КО ЛА 1054. ГО ДИ НЕ

ПРО МЕ НЕ

осим што је хри шћан ство про гла сио за др жав ну ре ли ги ју Рим ског цар ства, Те о -до си је I Ве ли ки је још не ким ме ра ма

по ка зао ко ли ку је пред ност да вао ве ру ју ћи ма у Хри ста, а на ште ту па ган ства. За ко ном је уки нуо све крв не жр тве и за бра нио па ган ске кул то ве. са да је па ган ство про ла зи ло кроз не во ље ко је су не ка да при ти ска ле хри шћа не. Ца ре ве ме ре ни су про шле без про те ста, али су по сре ди би ли очај нич ки из ли ви про ти вље ња ко ји ви ше ни шта ни су мо гли да про ме не. те о до си је I је за тво рио древ но про ро чи ште у Дел фи ма, је дан од осо бе-них сим бо ла ан тич ког све та, и из истог раз ло га је 394. го ди не уки нуо олим пиј ске игре. Про ћи ће пу них хи ља ду пет сто ти на го ди на док у ати-ни 1896. не бу ду ор га ни зо ва не пр ве олим пиј ске игре мо дер ног до ба.

По чев од Кон стан ти на Ве ли ког, кроз чи тав сред њи век, у хри шћан ским др жа ва ма ши ром Евро пе мо же се при ме ти ти са рад ња цр кве и све-тов не вла сти. Пр ва иде о ло шки под у пи ре по ло-жај и моћ вла да ра, а дру га уз вра ћа да ри ва њем имо ви не и број них по вла сти ца. Хри шћан ство је спо ри је пу шта ло ко ре на на За па ду не го на Ис-то ку. По је ди ни бо го сло ви су би ли све сни да је ме ђу они ма ко ји сту па ју у ре до ве хри шћа на био и не ма ли број оних ко ји су то ра ди ли из ко ри-сто љу би вих раз ло га. Хри шћа ни су са опре зом при хва та ли кул ту ру сво јих мно го бо жач ких са-вре ме ни ка. ан тич ко па ган ско на сле ђе де ли ли су на оно ко је се ко си са хри шћан ском дог мом, па

су га од ба ци ва ли, и на оно ко је не про тив ре чи све том пи сму, те су га при хва та ли. сма тра се да су се про све ће ни па га ни и обра зо ва ни хри шћа-ни ла ко на ви ка ва ли на за јед нич ки жи вот.

Ва жна од ли ка хри шћан ства IV и V ве ка би-ла је при хва та ње. оно се нај пре при ла го ђа ва ло дру штве ном и по ли тич ком устрој ству рим ске им пе ри је ко је је на ста ло по сле ду гог раз во ја. Исто вре ме но, хри шћан ство је би ло при мо ра но да се на вик не на кул ту ру у чи јем ства ра њу ни-је уче ство ва ло и, нај зад, на сле ди ло је већ ус по-ста вље не рим ске ин сти ту ци је. Је дан за ни мљив при мер то вр ло сли ко ви то по ка зу је: хри шћан ска ли тур гиј ска оде ћа пра вље на је по угле ду на рим-ску кон зул ску но шњу.

Рим ска ари сто кра ти ја спрем но је при хва ти-ла хри шћан ство. За јед но са сво јим епи ско пом, она је на сто ја ла да оства ри пре по род Ри ма ко ји

Ко ји је рим ски вла дар и ка да хри шћан ство прогла сио до зво ље ном ве ром?

Теодосије I Велики, златник

14


је у ме ђу вре ме ну знат но из гу био на сво ме зна-ча ју. са да је ста ра пре сто ни ца на ти бру тре ба ло да по ста не град ко ји ужи ва за шти ту сво јих по-кро ви те ља Пе тра и Па вла, од но сно хри шћан ска вер зи ја сво је ра ни је сла ве. Град ске ели те су нај-ве ћим де лом при хва ти ле хри шћан ство до 430. го ди не док је на род то учи нио ра ни је. сре ди ном V ве ка у гра до ви ма Рим ског цар ства остао је са-свим ма ли број па га на.

ОР гА Ни зА ци јА

оно што је хри шћа не од у век раз ли ко ва ло од па га на би ли су го то во бес пре кор на ор га ни за ци ја и ме ђу соб на по ве за ност.

сле де ћи ад ми ни стра тив ну по де лу Цар ства, Хри сто ви след бе ни ци су чи та ву им пе ри ју пре-мре жи ли сво јим епи ско пи ја ма и пре пи ском су одр жа ва ли ме ђу соб не ве зе. Хри шћа не су од ли-ко ва ле скром ност и ште дљи вост та ко да су чла-но ви њи хо вих оп шти на че сто би ли вр ло имућ-ни љу ди. У са ти рич ним тек сто ви ма па ган ских ау то ра хри шћа нин је обич но био пред ста вљан као вр ло бо гат, али и ве о ма на и ван чо век ко га је ла ко пре ва ри ти. Упра во су се сми слу хри шћа на за за јед ни штво и спрем но сти да се дру го ме не-се бич но по мог не у не во љи или те шкој бо ле сти ди ви ли и па га ни. то ком сред њег ве ка Цр ква је ис тра ја ва ла на ми ло срд ним де ли ма и че сто је осни ва ла и пот по ма га ла уста но ве ко је су бри-ну ле о де ци без ро ди те ља, о ста рим, не моћ ним и бо ле сним љу ди ма.

У ра ном сред њем ве ку по сто ја ла је тзв. пе-то гла ва цр ква, од но сно цр ква ко ју је чи ни ло пет па три јар ши ја. На За па ду је то био Рим, а на Ис то ку су по сто ја ле че ти ри: Ца ри град, алек-сан дри ја, ан ти о хи ја и Је ру са лим. Рим ски пр во-све ште ник је се бе на зи вао па па, што до ла зи од грч ке ре чи па пас ко ја озна ча ва оца.

Вре ме ном је хри шћан ство на За па ду све ви-ше ја ча ло, а тај про цес се огле дао и у упа дљи вој по ра сти мо ћи ко ју су има ли епи ско пи. На не ки на чин они су све ви ше пре у зи ма ли над ле жност не ка да шњих ло кал них на ме сни ка. Ре чи то све-до чан ство та квог ста ња је и ве ро до сто јан исто-риј ски по да так да кра јем VI ве ка је дан фра нач ки краљ ја ди ку је ка ко се све бо гат ство сли ва у ру-ке епи ско па, а на ште ту кра љев ске бла гај не. И, за и ста, епи ско пи су рас по ла га ли сред стви ма и на ла зи ли су се на по ло жа ју да оба вља ју по сло ве ко ји су ра ни је спа да ли у над ле жност ло кал ног плем ства: град ња но вих реч них ко ри та, бри га око снаб де ва ња во дом, одр жа ва ње утвр ђе ња, али и ор га ни за ци ја до бро твор них де лат но сти ко је су под ра зу ме ва ле обез бе ђи ва ње хра не за си ро ма шне, сме шта ја за из бе гли це и от ку пљи-ва ња за ро бље них.

Оста ци па ган ства: У исто ри ји је до бро по зна та чиње ни ца да оста ци ста рог си сте ма још ду го жи ве у но вом по рет ку. Па ган ство је по ла ко од у ми ра ло, али су не ки ње го ви еле мен ти оп ста ја ли и жи ла во и упорно су још ду го одо ле ва ли хри шћан ству. Та ко су ве о ма ду го на по ре до по сто ја ли хри шћан ски пра зни ци и древ не па ган ске свет ко ви не. На при мер, не сма трају ћи да чи не би ло шта по гре шно, хри шћа ни су око 490. го ди не, уче ство ва ли у пра зно ва њу ан тич ке свеча но сти Лу пер ка ли ја. Тим ге стом су за слу жи ли прекор рим ског па пе ко ји их је ста вио пред јед но став ну ди ле му: „Од лу чи те се”, зах те вао је рим ски пр во свеште ник, „или је пра знуј те у све му она ко ка ко су то чи ни ли ва ши па ган ски пре ци, или при хва ти те да пред ста вља пра зно вер је и бе сми сао и да је очи глед но не спо ји ва са ис по ве да њем хри шћан ства”. Па па је од сво јих вер ни ка ко ји се ни су осе ћа ли ни хри шћани ма ни па га ни ма зах те вао да се опре де ле. Би ти и јед но и дру го, по ње го вом ми шље њу, јед но став но ни је би ло мо гу ће.

Рим, макета

14


је у ме ђу вре ме ну знат но из гу био на сво ме зна-ча ју. са да је ста ра пре сто ни ца на ти бру тре ба ло да по ста не град ко ји ужи ва за шти ту сво јих по-кро ви те ља Пе тра и Па вла, од но сно хри шћан ска вер зи ја сво је ра ни је сла ве. Град ске ели те су нај-ве ћим де лом при хва ти ле хри шћан ство до 430. го ди не док је на род то учи нио ра ни је. сре ди ном V ве ка у гра до ви ма Рим ског цар ства остао је са-свим ма ли број па га на.

ОР гА Ни зА ци јА

оно што је хри шћа не од у век раз ли ко ва ло од па га на би ли су го то во бес пре кор на ор га ни за ци ја и ме ђу соб на по ве за ност.

сле де ћи ад ми ни стра тив ну по де лу Цар ства, Хри сто ви след бе ни ци су чи та ву им пе ри ју пре-мре жи ли сво јим епи ско пи ја ма и пре пи ском су одр жа ва ли ме ђу соб не ве зе. Хри шћа не су од ли-ко ва ле скром ност и ште дљи вост та ко да су чла-но ви њи хо вих оп шти на че сто би ли вр ло имућ-ни љу ди. У са ти рич ним тек сто ви ма па ган ских ау то ра хри шћа нин је обич но био пред ста вљан као вр ло бо гат, али и ве о ма на и ван чо век ко га је ла ко пре ва ри ти. Упра во су се сми слу хри шћа на за за јед ни штво и спрем но сти да се дру го ме не-се бич но по мог не у не во љи или те шкој бо ле сти ди ви ли и па га ни. то ком сред њег ве ка Цр ква је ис тра ја ва ла на ми ло срд ним де ли ма и че сто је осни ва ла и пот по ма га ла уста но ве ко је су бри-ну ле о де ци без ро ди те ља, о ста рим, не моћ ним и бо ле сним љу ди ма.

У ра ном сред њем ве ку по сто ја ла је тзв. пе-то гла ва цр ква, од но сно цр ква ко ју је чи ни ло пет па три јар ши ја. На За па ду је то био Рим, а на Ис то ку су по сто ја ле че ти ри: Ца ри град, алек-сан дри ја, ан ти о хи ја и Је ру са лим. Рим ски пр во-све ште ник је се бе на зи вао па па, што до ла зи од грч ке ре чи па пас ко ја озна ча ва оца.

Вре ме ном је хри шћан ство на За па ду све ви-ше ја ча ло, а тај про цес се огле дао и у упа дљи вој по ра сти мо ћи ко ју су има ли епи ско пи. На не ки на чин они су све ви ше пре у зи ма ли над ле жност не ка да шњих ло кал них на ме сни ка. Ре чи то све-до чан ство та квог ста ња је и ве ро до сто јан исто-риј ски по да так да кра јем VI ве ка је дан фра нач ки краљ ја ди ку је ка ко се све бо гат ство сли ва у ру-ке епи ско па, а на ште ту кра љев ске бла гај не. И, за и ста, епи ско пи су рас по ла га ли сред стви ма и на ла зи ли су се на по ло жа ју да оба вља ју по сло ве ко ји су ра ни је спа да ли у над ле жност ло кал ног плем ства: град ња но вих реч них ко ри та, бри га око снаб де ва ња во дом, одр жа ва ње утвр ђе ња, али и ор га ни за ци ја до бро твор них де лат но сти ко је су под ра зу ме ва ле обез бе ђи ва ње хра не за си ро ма шне, сме шта ја за из бе гли це и от ку пљи-ва ња за ро бље них.

Оста ци па ган ства: У исто ри ји је до бро по зна та чиње ни ца да оста ци ста рог си сте ма још ду го жи ве у но вом по рет ку. Па ган ство је по ла ко од у ми ра ло, али су не ки ње го ви еле мен ти оп ста ја ли и жи ла во и упорно су још ду го одо ле ва ли хри шћан ству. Та ко су ве о ма ду го на по ре до по сто ја ли хри шћан ски пра зни ци и древ не па ган ске свет ко ви не. На при мер, не сма трају ћи да чи не би ло шта по гре шно, хри шћа ни су око 490. го ди не, уче ство ва ли у пра зно ва њу ан тич ке свеча но сти Лу пер ка ли ја. Тим ге стом су за слу жи ли прекор рим ског па пе ко ји их је ста вио пред јед но став ну ди ле му: „Од лу чи те се”, зах те вао је рим ски пр во свеште ник, „или је пра знуј те у све му она ко ка ко су то чи ни ли ва ши па ган ски пре ци, или при хва ти те да пред ста вља пра зно вер је и бе сми сао и да је очи глед но не спо ји ва са ис по ве да њем хри шћан ства”. Па па је од сво јих вер ни ка ко ји се ни су осе ћа ли ни хри шћани ма ни па га ни ма зах те вао да се опре де ле. Би ти и јед но и дру го, по ње го вом ми шље њу, јед но став но ни је би ло мо гу ће.

Рим, макета

15


Ми Си јЕ

сма тра се да је на пад на не хри шћан ска ве ро ва ња за по чео упра во око 400. го-ди не. Хри сто ва реч ће се на про сто ру

Евро пе у то ку сле де ћих не ко ли ко ве ко ва ши-ри ти ка ко мир ним ми си ја ма, та ко и ог њем и ма чем. Вар вар ске на је зде ни су све из бри са ле и хри шћан ство се ла га но и по ступ но про ши ри ло кон ти нен тал ним де лом за пад не Евро пе. та ко је по сле 600. го ди не „до ба вар вар ских на је зди” усту пи ло ме сту „до бу ми си о на ра”, ка да су рев-но сни и упор ни Ису со ви след бе ни ци са огром-ним ен ту зи ја змом ши ри ли Хри сто ву реч. та ко је вре ме ном хри шћан ство из но ва оства ри ло је-дин ство Евро пе на ду хов ном ни воу, не што што је на ли ко ва ло на је дин ство Рим ског цар ства ко је је не ста ло у V ве ку.

Цр ква је по че ла да на сту па агре сив ни је и ње-ни љу ди су оби ла зи ли се о ска под руч ја у ко ји ма хри шћан ске уста но ве уоп ште ни су би ле по зна те.

Хри шћан ство се на За па ду нај ви ше ши ри ло за-хва љу ју ћи ак тив но сти ма ве ли ког бро ја све тих љу ди, мо на ха, ис по сни ка, пу ту ју ћих про по ве-дни ка, чу до тво ра ца. Ши ре ње хри шћан ства свој-ски је по др жа ва ла др жа ва. Кр ште ње је по сте пе-но по ста ја ло оп ште при хва ће но, а цр ква је и у по ли ти ци би ва ла све зна чај ни ји чи ни лац. Ме ђу-тим, све до VI ве ка не ма ни ка квих по да та ка да су рим ски епи ско пи сла ли ми си је ван гра ни ца Цар ства. На не ки на чин је Цар ство би ло при-род ни дом хри шћан ства – све ван ње га би ло је вар вар ство, то јест ни је при па да ло Ри му и би ло је не ци ви ли зо ва но.

Ипак, про цес хри сти ја ни за ци је, ко ји је те-као спо ро и углав ном по чи њао по кр шта ва њем вла да ра и плем ства, пред ста вља је дан од нај ва-жни јих до га ђа ја тог вре ме на. Ва жно је на гла си-ти и чи ње ни цу да су са хри шћан ством и дру га до стиг ну ћа рим ске ци ви ли за ци је по ста ла сво-ји на вар ва ра ко ји су се на се ли ли у гра ни ца ма не ка да шњег „свет ског” Цар ства или, чак, оста ла ван њих. Реч је о иде ја ма о вла да ви ни за ко на, умет но сти пи са ња, као и бо гат ству ла тин ског и хри шћан ског уче ња и књи жев но сти. Нео бич на је, али и тач на, чи ње ни ца да је про цес ро ма ни-за ци је у за пад ној Евро пи свој вр ху нац до се гао по сле ру ше ња Рим ског цар ства.

Хри шћан ство на За па ду из ме ђу 400. и 1000. го ди не ни је би ло је дан мра чан пе ри од, ни ти раз-до бље ко је ни је да ло ве ли ка бо го слов ска де ла. Уко ли ко се са мо ма ло бо ље за гле да мо у ту епо ху не ће мо угле да ти та му не го свет ко ји по ла ко, али си гур но по ста је све слич ни ји на шем. Не сме мо за бо ра ви ти, на при мер, да је из глед књи ге ко ји да нас по зна је мо на стао упра во у хри шћан ској Евро пи ра ног сред њег ве ка.


Мо нах – мо нах (мо на хóс) и мо на штво (мо на хи смóс) су грчке ре чи ко је сто је у те сној ве зи са гла го лом монá зин, што зна чи жи ве ти у са мо ћи, жи ве ти сам.

Кар ло Ве ли ки, ко ме је по шло за ру ком да по ко ри и хри шћан ству при ве де су ро ве и ра то бор не Сак сон це, 785. го ди не је из дао по се бан де крет ко јим се на ређу је да ако не ки за ро бље ни Сак со нац од би је да се по кр сти или вре ђа хри шћа не је ду ћи ме со за вре ме Ча сног по ста, бу де по гу бљен.

Па три јар ши јаЦа ри град

Па три јар ши јаалек сан дри ја

Па три јар ши јаан ти о хи ја

Па три јар ши јаЈе ру са лим

Па три јар ши јаРим

епископија епископија

парохијално свештенство монаси парохијално свештенство монаси

16


МО НА штВО и МА НА Сти Ри

Раз о ча ра ни при ли вом но вих и не до вољ но при пре мље них при ста ша Хри сто ве ве ре, али и да би се при бли жи ли Бо гу, нај рев-

но сни ји ме ђу хри шћа ни ма су од ла зи ли на пу ста ме ста. На дах ну ти би блиј ском по ру ком „Ко из-гу би жи вот свој ме не ра ди, на ћи ће га!”, они су се одва ја ли од бри га и оба ве за, али и угод но сти сва ко дне ви це, и у по сту и мо ли тви пре да ва ли не по сред ном оп ште њу са Бо гом. то је би ла још јед на ма ни фе ста ци ја рас про сти ра ња хри шћан-ства по он да шњем све ту.

Ро до на чел ник мо на шког жи во та, од но сно пр ви мо нах, био је Све ти Ан то ни је ко ји се оса-мио око 270. го ди не. Ко лев ка мо на штва био је Еги пат, од но сно еги пат ске пу сти ње, а ода тле се мо на штво пре ко си нај ског по лу о стр ва, си ри је, Па ле сти не и Ма ле ази је ра ши ри ло по чи та вој Евро пи. сре ди ном IV ве ка мо на си су по че ли да се удру жу ју у за јед ни це – ма на сти ре. сма тра се да је број мо на ха у IV ве ку до се гао број ку од пе де сет хи ља да. Цр кве ни оци Ва си ли је Ве ли ки и Па хо ми је Ве ли ки пр о пи са ли су пра ви ла под ко-јим су мо на си жи ве ли у ма на сти ри ма. За хва љу-ју ћи мно го број ним по кло ни ма и за ве шта њи ма, вре ме ном су ма на сти ри за до би ли ве ли ку еко-ном ску моћ.

Мо на шке ак тив но сти сву да су има ле кључ-ну уло гу у ши ре њу Хри сто ве ре чи, а на ро чи то у обла сти ма с ма ло гра до ва, као што су би ли не ки де ло ви Га ли је, Ен гле ске и Ир ске. У за па-д ној Евро пи су мо на си обра зо ва ли по је ди не мо на шке ре до ве ко ји су од и гра ли ва жну уло гу у исто ри ји сред њо ве ков не Евро пе. та ко је Бе не-дикт из Нур си је 529. го ди не осно вао ма на стир у Мон те Ка си ну чи ји су мо на си (бе не дик тин ци) про па ги ра ли пап ску по ли ти ку. Уз фи зич ки рад, они су се ба ви ли и кул тур ним ра дом. Уте ме љи ли су шко ле, пре пи си ва ли ста ре ру ко пи се, уз фи ло-зо фи ју и те о ло ги ју не го ва ли раз ли чи те на уч не ди сци пли не, уво ди ли раз не агро тех нич ке ме ре. осим бе не дик ти на ца, ка сни је су осно ва ни још

не ки ре до ви као што су јо ва нов ци, фра њев ци, до ми ни кан ци, тев тон ци. У ра ном сред њем ве ку упра во је мо на штво би ло и ду хов но и кул тур но нај ја ча сна га Евро пе.

ВА СЕ љЕН СКи СА бО Ри

Бу ду ћи да хри шћан ска дог ма ни је би ла је-д ном да та и ска ме ње на, она се об ли ко-ва ла кроз рас пра ве бо го сло ва. По не кад

је до ла зи ло до ве ли ких и остра шће них су ко ба о че му све до чи и чи тав низ уче ња ко је је Цр ква про гла си ла за је ре си. Нај ви ша ин стан ца у хри-шћан ској за јед ни ци би ли су ва се љен ски са бо-ри. то су би ли ску по ви епи ско па или њи хо вих пред став ни ка из чи та вог хри шћан ског све та на ко ји ма су до но ше не од лу ке ве за не за ве ру, уче-ње, по ре дак, бо го слу же ње и ди сци пли ну. они су не при ко сно ве ни ау то ри тет по пи та њу уче-ња Цр кве и је дин стве ни ор ган цр кве ног за ко-но дав ства, ње ног по рет ка и устрој ства. оту да су са бор ске од лу ке оба ве зне за це лу Цр кву не са мо што се ти че ге о граф ског про сто ра не го и вре ме на кроз це ло куп ну исто ри ју.

зАДАтАК

Текст о ма на сти ру Мон те Ка си но про чи тај те на стра ни 55.

Монашке заједнице у пећинама

16


МО НА штВО и МА НА Сти Ри

Раз о ча ра ни при ли вом но вих и не до вољ но при пре мље них при ста ша Хри сто ве ве ре, али и да би се при бли жи ли Бо гу, нај рев-

но сни ји ме ђу хри шћа ни ма су од ла зи ли на пу ста ме ста. На дах ну ти би блиј ском по ру ком „Ко из-гу би жи вот свој ме не ра ди, на ћи ће га!”, они су се одва ја ли од бри га и оба ве за, али и угод но сти сва ко дне ви це, и у по сту и мо ли тви пре да ва ли не по сред ном оп ште њу са Бо гом. то је би ла још јед на ма ни фе ста ци ја рас про сти ра ња хри шћан-ства по он да шњем све ту.

Ро до на чел ник мо на шког жи во та, од но сно пр ви мо нах, био је Све ти Ан то ни је ко ји се оса-мио око 270. го ди не. Ко лев ка мо на штва био је Еги пат, од но сно еги пат ске пу сти ње, а ода тле се мо на штво пре ко си нај ског по лу о стр ва, си ри је, Па ле сти не и Ма ле ази је ра ши ри ло по чи та вој Евро пи. сре ди ном IV ве ка мо на си су по че ли да се удру жу ју у за јед ни це – ма на сти ре. сма тра се да је број мо на ха у IV ве ку до се гао број ку од пе де сет хи ља да. Цр кве ни оци Ва си ли је Ве ли ки и Па хо ми је Ве ли ки пр о пи са ли су пра ви ла под ко-јим су мо на си жи ве ли у ма на сти ри ма. За хва љу-ју ћи мно го број ним по кло ни ма и за ве шта њи ма, вре ме ном су ма на сти ри за до би ли ве ли ку еко-ном ску моћ.

Мо на шке ак тив но сти сву да су има ле кључ-ну уло гу у ши ре њу Хри сто ве ре чи, а на ро чи то у обла сти ма с ма ло гра до ва, као што су би ли не ки де ло ви Га ли је, Ен гле ске и Ир ске. У за па-д ној Евро пи су мо на си обра зо ва ли по је ди не мо на шке ре до ве ко ји су од и гра ли ва жну уло гу у исто ри ји сред њо ве ков не Евро пе. та ко је Бе не-дикт из Нур си је 529. го ди не осно вао ма на стир у Мон те Ка си ну чи ји су мо на си (бе не дик тин ци) про па ги ра ли пап ску по ли ти ку. Уз фи зич ки рад, они су се ба ви ли и кул тур ним ра дом. Уте ме љи ли су шко ле, пре пи си ва ли ста ре ру ко пи се, уз фи ло-зо фи ју и те о ло ги ју не го ва ли раз ли чи те на уч не ди сци пли не, уво ди ли раз не агро тех нич ке ме ре. осим бе не дик ти на ца, ка сни је су осно ва ни још

не ки ре до ви као што су јо ва нов ци, фра њев ци, до ми ни кан ци, тев тон ци. У ра ном сред њем ве ку упра во је мо на штво би ло и ду хов но и кул тур но нај ја ча сна га Евро пе.

ВА СЕ љЕН СКи СА бО Ри

Бу ду ћи да хри шћан ска дог ма ни је би ла је-д ном да та и ска ме ње на, она се об ли ко-ва ла кроз рас пра ве бо го сло ва. По не кад

је до ла зи ло до ве ли ких и остра шће них су ко ба о че му све до чи и чи тав низ уче ња ко је је Цр ква про гла си ла за је ре си. Нај ви ша ин стан ца у хри-шћан ској за јед ни ци би ли су ва се љен ски са бо-ри. то су би ли ску по ви епи ско па или њи хо вих пред став ни ка из чи та вог хри шћан ског све та на ко ји ма су до но ше не од лу ке ве за не за ве ру, уче-ње, по ре дак, бо го слу же ње и ди сци пли ну. они су не при ко сно ве ни ау то ри тет по пи та њу уче-ња Цр кве и је дин стве ни ор ган цр кве ног за ко-но дав ства, ње ног по рет ка и устрој ства. оту да су са бор ске од лу ке оба ве зне за це лу Цр кву не са мо што се ти че ге о граф ског про сто ра не го и вре ме на кроз це ло куп ну исто ри ју.

зАДАтАК

Текст о ма на сти ру Мон те Ка си но про чи тај те на стра ни 55.

Монашке заједнице у пећинама

17


Православна црква признаје само првих се-дам васељенских сабора, одржаних од IV до VI II века, и ниједан више. Римокатоличка црква осим првих седам признаје као васељенске још четрнаест својих сабора који су одржани у пе-риоду од IX до XX столећа. На другој страни, православна црква те саборе не признаје као васељенске.

ВЕ ли Ки РАС КОл цР КА ВА

До ве ли ког рас ко ла или ве ли ке ши зме, нај ве ћег рас це па ко ји се до го дио у исто-ри ји хри шћан ства, до шло је из не ко ли ко

раз ло га од ко јих су нај ва жни ја три основ на: ет-но граф ски – раз ли ке у ка рак те ру Ви зан ти на ца (Гр ка) и Ла ти на; по ли тич ки – ду го трај но су пар-ни штво два ју нај ве ћих хри шћан ских цен та ра Ри ма и Ца ри гра да и, нај ва жни ји, цр кве но-дог-мат ске раз ли ке. И у ра ни јим вре ме ни ма би ло је ве ли ких раз ми мо и ла же ња хри шћан ског Ис то ка и хри шћан ског За па да, од ко јих су не ки тра ја-ли де це ни ја ма, али рас кол из 1054. тра је ско ро хи ља ду го ди на и за са да не ма до брих из гле да да бу де пре ва зи ђен.

За тег ну ти од но си из ме ђу Ри ма и Ца ри гра-да до сти гли су свој вр ху нац сре ди ном XI ве ка. Пап ство је би ло осна же но ре фор ма ма тзв. кли-ни је ва ца и ис ти ца ло је сво је уни вер за ли стич ке пре тен зи је. Ви зан тиј ска стра на је ис тра ја ва ла у не при ко сно ве но сти у сво јој ин те ре сној сфе ри и ука зи ва ла је на не ка скре та ња за пад не цр кве. У не ке обла сти ју жне Ита ли је, ко је су осво ји-ли Нор ма ни, а ко је су би ле у над ле жно сти ца-ри град ске па три јар ши је, па па је увео ла тин ску

бо го слу жбе ну прак су. Као не ка вр ста од го во ра, у Ца ри гра ду су за тво ре ни сви ла тин ски ма на-сти ри и цр кве.

Раз ме ње но је не ко ли ко оштро ин то ни ра них пи са ма у ко ји ма су до из ра жа ја до шле ме ђу соб-не раз ли ке. Ца ри град ска па три јар ши ја се про-ти ви ла уно ше њу из ме не у Сим вол ве ре утвр ђен још на Дру гом ва се љен ском са бо ру (381) у ко-ме је ста ја ло да све ти дух про ис хо ди из Бо га оца. У ла тин ском хри шћан ству је уба че на реч fi li o que („и од си на”) што је зна чи ло да све-ти дух про ис ти че и од си на (Ису са Хри ста).

Исус Христ, византијски мозаик из XI века

Се дам ва се љен ских са бо ра: Пр ви 325. (Ни ке ја), Дру ги 381. (Ца ри град), Тре ћи 431. (Ефес), Че твр ти 451. (Хал ке дон), Пе ти 553. (Ца ри град), Ше сти 680/681. (Цари град) и Сед ми 787. (Ни ке ја).


Ин стан ца – над ле жни ор ган вла сти, суд.

Кли ни јев ци – мо на си ма на сти ра Кли ни (Cluny) ко ји је 910. го ди не у ис точ ној Бур гун ди ји осно вао аквитан ски вој во да Ви љем. У жи вот и де ло ва ње ове мона шке породице би ли су уве де ни ве о ма стро ги пропи си ко ји су под ра зу ме ва ли гво зде ну ди сци пли ну, бес по го вор ну пот чи ње ност мо на ха у од но су на опата (ста ре ши ну), оба ве зну пи сме ност ка лу ђе ра, чи тање све тих књи га, фи зич ки рад, огра ни че ња у ис храни и оде ћи, уки да ње сва ке рас ко ши. Кли ни јев ци су уста ли про тив не га тив них по ја ва на хри шћан ском За па ду и од и гра ли ве ли ку уло гу у учвр шћи ва њу цркве не ди сци пли не. За ла га ли су се за пап ски уни верза ли зам.

18


осим то га, на За па ду, за раз ли ку од Ис то ка, све ште ни ци се ни су же ни ли (це ли бат) и ни су но си ли бра де. Ли тур ги ја је на Ис то ку оба вља на уз ко ри шће ње ква сног, а на за па ду бес ква сног хле ба. На За па ду се уста лио пост су бо том ко ји ни је по сто јао на Ис то ку. Не пре мо сти во раз ми-мо и ла же ње пред ста вља ло је и уче ње о пап ском при ма ту и Ри му као „мај ци свих цр ка ва” ко је ви-зан тиј ска стра на ни је при хва та ла.

У ју лу 1054. го ди не до шло је до рас ко ла. Па-пи ни иза сла ни ци су на ол тар цр кве све те со-фи је по ло жи ли бу лу ко јом се ба ца ана те ма на

ца ри град ског па три јар ха и ње го ве исто ми шље-ни ке. Не ко ли ко да на ка сни је, ви зан тиј ска стра-на је спа ли ла овај до ку мент и уз вра ти ла истом ме ром – ба ца њем ана те ме. од но си из ме ђу Ри ма и Ца ри гра да би ли су са свим пре ки ну ти. са вре-ме ни ци ни су би ли све сни да је реч о до га ђа ју од свет ско и сто риј ског зна ча ја јер су два хри шћан-ска сре ди шта и ра ни је има ла слич на не сла га ња и су ко бе. Ме ђу тим, упр кос не ким по ку ша ји ма, овај су коб из ме ђу хри шћан ског Ис то ка и хри-шћан ског За па да ни ка да ни је био пре ва зи ђен. он и да нас оп те ре ћу је хри шћан ство.


Ана те ма – про клет ство, цр кве но про гон ство или про клетство не ког чо ве ка или ства ри. У цр кве ном пра ву на зив за нај стро жу цр кве ну ка зну од лу че ња из Цр кве, од но сно казну ко нач ног ис кљу че ња из хри шћан ске за јед ни це.

Бу ла – зва нич на па пи на по ве ља о не ком ва жном пи та њу.


хри шћан ство, па три јар ши ја, епи ско пи ја, мо на штво, ве ли ка ши зма

ЗАПАМТИТЕ– Те о до си је I је пр о гла сио хри шћан ство др жав ном

ре ли ги јом.

– Хри шћан ска цр ква је има ла пет па три јар ши ја у Ца ри гра ду, Је ру са ли му, Алек сан дри ји, Ан ти о хији и Ри му.

– По сле Ве ли ке се о бе на ро да до се ље на пле ме на по ступ но при ма ју хри шћан ство, а пр во се по кршта ва ју вла да ри и плем ство.

– Мо на си од сре ди не IV ве ка по чи њу да се удружу ју у за јед ни це – ма на сти ре.

– Ма на сти ри су по ста ли вер ски, при вред ни и култур ни цен три.

– Нај зна чај ни ји мо на шки ре до ви у за пад ној Европи су би ли: бе не дик тин ци, кли ни јев ци, јо ва новци, фра њев ци, до ми ни кан ци.

– На ва се љен ским са бо ри ма су епи ско пи до но сили од лу ке ве за не за ве ру, уче ње, бо го слу же ње и ди сци пли ну.

– Рас кол у хри шћан ској цр кви 1054. го ди не по делио је хри шћан ски свет до да нас.

1. При се ти те се ка да је хри шћан ство по ста ло др жав на ре ли ги ја у Рим ском цар ству.2. Због че га су во ђе вар вар ских на ро да то ком се о бе по че ле да при хва та ју хри шћан ство?3. За што су ма на сти ри по ста ли ва жни кул тур ни цен три?4. Ко ји су узро ци, а ко је по сле ди це рас ко ла хри шћан ске цр кве?

Па па ГРИ ГО РИ ЈЕ ВЕ ЛИ КИ (590–604) је на јед ној пија ци у Ри му ви део не ко ли ко ен гле ских за ро бље ни ка из ло же них на про да ју. Био је из не на ђен њи хо вом белом ко жом, на о чи тим из гле дом и ко сом из у зет не лепо те. По сма тра ју ћи их не ко вре ме, он је, ка ко ка жу, пи тао из ког кра ја или зе мље су они до ве де ни. Од гово ре но му је да су из Бри та ни је, где ста нов ни ци та ко из гле да ју. За тим упи та да ли су љу ди у тој зе мљи хришћа ни... и од го вор је био да су они па га ни. Он да тај до бри чо век ре че: „Авај, жа ло стан је слу чај да тво рац та ме по се ду је та ко би стре ле пе љу де, и да љу ди та ко пле ме ни тог спољ ног сја ја има ју ду шу ли ше ну уну трашње ле по те”. И опет он упи та ка ко се зо ве тај на род. Од го во ри ше му да се зо ву Ан гли ма. На то он ре че: „Пра вил но их зо ву, јер има ју ан ђе о ско ли це, и та квим љу ди ма до ли ку је да бу ду на след ни ци са ан ђе ли ма на не бу”.


18


осим то га, на За па ду, за раз ли ку од Ис то ка, све ште ни ци се ни су же ни ли (це ли бат) и ни су но си ли бра де. Ли тур ги ја је на Ис то ку оба вља на уз ко ри шће ње ква сног, а на за па ду бес ква сног хле ба. На За па ду се уста лио пост су бо том ко ји ни је по сто јао на Ис то ку. Не пре мо сти во раз ми-мо и ла же ње пред ста вља ло је и уче ње о пап ском при ма ту и Ри му као „мај ци свих цр ка ва” ко је ви-зан тиј ска стра на ни је при хва та ла.

У ју лу 1054. го ди не до шло је до рас ко ла. Па-пи ни иза сла ни ци су на ол тар цр кве све те со-фи је по ло жи ли бу лу ко јом се ба ца ана те ма на

ца ри град ског па три јар ха и ње го ве исто ми шље-ни ке. Не ко ли ко да на ка сни је, ви зан тиј ска стра-на је спа ли ла овај до ку мент и уз вра ти ла истом ме ром – ба ца њем ана те ме. од но си из ме ђу Ри ма и Ца ри гра да би ли су са свим пре ки ну ти. са вре-ме ни ци ни су би ли све сни да је реч о до га ђа ју од свет ско и сто риј ског зна ча ја јер су два хри шћан-ска сре ди шта и ра ни је има ла слич на не сла га ња и су ко бе. Ме ђу тим, упр кос не ким по ку ша ји ма, овај су коб из ме ђу хри шћан ског Ис то ка и хри-шћан ског За па да ни ка да ни је био пре ва зи ђен. он и да нас оп те ре ћу је хри шћан ство.


Ана те ма – про клет ство, цр кве но про гон ство или про клетство не ког чо ве ка или ства ри. У цр кве ном пра ву на зив за нај стро жу цр кве ну ка зну од лу че ња из Цр кве, од но сно казну ко нач ног ис кљу че ња из хри шћан ске за јед ни це.

Бу ла – зва нич на па пи на по ве ља о не ком ва жном пи та њу.


хри шћан ство, па три јар ши ја, епи ско пи ја, мо на штво, ве ли ка ши зма

ЗАПАМТИТЕ– Те о до си је I је пр о гла сио хри шћан ство др жав ном

ре ли ги јом.

– Хри шћан ска цр ква је има ла пет па три јар ши ја у Ца ри гра ду, Је ру са ли му, Алек сан дри ји, Ан ти о хији и Ри му.

– По сле Ве ли ке се о бе на ро да до се ље на пле ме на по ступ но при ма ју хри шћан ство, а пр во се по кршта ва ју вла да ри и плем ство.

– Мо на си од сре ди не IV ве ка по чи њу да се удружу ју у за јед ни це – ма на сти ре.

– Ма на сти ри су по ста ли вер ски, при вред ни и култур ни цен три.

– Нај зна чај ни ји мо на шки ре до ви у за пад ној Европи су би ли: бе не дик тин ци, кли ни јев ци, јо ва новци, фра њев ци, до ми ни кан ци.

– На ва се љен ским са бо ри ма су епи ско пи до но сили од лу ке ве за не за ве ру, уче ње, бо го слу же ње и ди сци пли ну.

– Рас кол у хри шћан ској цр кви 1054. го ди не по делио је хри шћан ски свет до да нас.

1. При се ти те се ка да је хри шћан ство по ста ло др жав на ре ли ги ја у Рим ском цар ству.2. Због че га су во ђе вар вар ских на ро да то ком се о бе по че ле да при хва та ју хри шћан ство?3. За што су ма на сти ри по ста ли ва жни кул тур ни цен три?4. Ко ји су узро ци, а ко је по сле ди це рас ко ла хри шћан ске цр кве?

Па па ГРИ ГО РИ ЈЕ ВЕ ЛИ КИ (590–604) је на јед ној пија ци у Ри му ви део не ко ли ко ен гле ских за ро бље ни ка из ло же них на про да ју. Био је из не на ђен њи хо вом белом ко жом, на о чи тим из гле дом и ко сом из у зет не лепо те. По сма тра ју ћи их не ко вре ме, он је, ка ко ка жу, пи тао из ког кра ја или зе мље су они до ве де ни. Од гово ре но му је да су из Бри та ни је, где ста нов ни ци та ко из гле да ју. За тим упи та да ли су љу ди у тој зе мљи хришћа ни... и од го вор је био да су они па га ни. Он да тај до бри чо век ре че: „Авај, жа ло стан је слу чај да тво рац та ме по се ду је та ко би стре ле пе љу де, и да љу ди та ко пле ме ни тог спољ ног сја ја има ју ду шу ли ше ну уну трашње ле по те”. И опет он упи та ка ко се зо ве тај на род. Од го во ри ше му да се зо ву Ан гли ма. На то он ре че: „Пра вил но их зо ву, јер има ју ан ђе о ско ли це, и та квим љу ди ма до ли ку је да бу ду на след ни ци са ан ђе ли ма на не бу”.


19


Нај зна чај ни ја вар вар ска др жа ва ко ја је на ста ле на ру ше ви на ма За пад ног рим ског цар ства би ла је Фра нач ка. Она је ство ре на кра јем V ве ка на под руч ју Га ли је. У вре ме Кар ла Ве ли ког по ста је нај моћ ни ја др жа ва За пад не Евро пе. Овај успон пра ћен је и кул тур ним про цва том по зна тим под име ном „ка ро лин шка ре не сан са”.

3 ФРА НАЧ КА ДР ЖА ВА И УЈЕ ДИ ЊЕ ЊЕ ЗА ПАД НЕ ЕВРО ПЕ ПОД КАР ЛОМ ВЕ ЛИ КИМ

НЕ јА СНО ПО РЕ КлО

Фран ци су пле ме ко је се у исто ри ји по-ја вљу је знат но ка сни је од оста лих гер-ман ских на ро да. Ње го во име и по ре кло

су при лич но не ја сни и оба ви је ни су чи та вим ни-зом ле ген ди. сма тра се да су Фран ци обра зо ва-ни од не ко ли ко раз ли чи тих пле ме на на оба ла ма до ње Рај не. они су већ у III ве ку упа да ли у Га ли-ју и ра то ва ли про тив Ри ма. Де ли ли су се на са-лиј ске Фран ке ко ји су жи ве ли на до њој Рај ни и Ри пу ар ске Фран ке на ста ње не на сред њој Рај ни. По чев од кра ја III ве ка по че ла је са рад ња Фра-на ка са Рим ским цар ством, па су се не ки од њи-хо вих во ђа про би ли на ви со ке по ло жа је и ода но слу жи ли Ри му. они су са ди вље њем и ува жа-ва њем гле да ли на рим ски свет и ци ви ли за ци ју. Као рим ски са ве зни ци Фран ци су се ис та кли у чу ве ној би ци на Ка та ла ун ским по љи ма 451. го-ди не ка да су за у ста вље ни Ху ни. Хил де рик, је дан од њи хо вих во ђа, ко ји је по ти цао из ро да Ме ро-вин га, по стао је са ве зник рим ског на ме сни ка.

По сте пе но на се ља ва ју ћи Га ли ју и до ла зе ћи у до дир са та мо шњим га ло рим ским ста нов ни-штвом, Фран ци су ра но усво ји ли зе мљо рад њу и упу ти ли се у нов ча ну при вре ду. У од но су на ра ни је вре ме, до шло је до си ро ма ше ња тих под-руч ја, као и сла бље ња ути ца ја рим ске ци ви ли-за ци је. У ра ној фра нач кој исто ри ји кра љев ска власт би ла је из бор на, али су је вре ме ном при-гра би ле по је ди не по ро ди це. Ве ли ко бо гат ство ко је су сте кли омо гу ћи ло је фра нач ким кра ље-ви ма да власт по сте пе но пре тво ре у на след ну власт, а др жа ву у на след ну мо нар хи ју. Као но-си лац вр хов не вла сти, краљ је до но сио за ко не, др жао вој ну ко ман ду, про гла ша вао рат и мир, био вр хов ни су ди ја и име но вао др жав не функ-ци о не ре.

Док ла тин ски пи сац Си до ни је Апо ли нар на гла ша ва да „стра стве но во ле рат, бо ре се до по след ње ка пи кр ви, у по бе ди су окрут ни”, ви зан тиј ски исто ри чар Ага ти ја за Фран ке твр ди да су „нај ци ви ли зо ва ни ји и нај на пред ни ји од свих вар вар ских на ро да”.

Као по пра ви лу, Фран ци су са хра њи ва ни без сан ду ка, са гла вом ори јен ти са ном пре ма за па ду и уви је ни у свој огр тач са ко га су се у гро бу са чу ва ле са мо метал не коп че. Уз рат ни ке је са хра њи ва но и њи хо во мај стор ски из ра ђе но ме тал но оруж је.

Печатни прстен краља Хилдерика

20


МЕ РО ВиН зи

Кра јем V ве ка фра нач ка вој ска је као нај-бо љег и нај хра бри јег рат ни ка за свог кра ља иза бра ла Хил де ри ко вог си на Хло-

до ве ха (481–511). он је по бе дио остат ке рим-ских тру па, по ти снуо дру га гер ман ска пле ме на и фра нач ку власт пр о ши рио на чи та ву Га ли ју. Лу кав ством и на си љем, Хло до вех је по сте пе но пот чи нио оста ле са лиј ске во ђе, ина че сво је ро-ђа ке. Из Га ли је је 507. го ди не про те рао Ви зи го те ко ји су се пре се ли ли на Пи ри неј ско по лу о стр во. Упра во са њим по чи ње пра ва исто ри ја ди на сти-је Ме ро вин га ко ја је вла да ла Фран ци ма од V до VI II ве ка.

По што се учвр стио на вла сти, Хло до вех се са три хи ља де сво јих вој ни ка по кр стио, сва је при-ли ка 496. го ди не. Хло до вех је сту пио у чврст са-вез са цр квом, а са рад ња је би ла ко ри сна за обе стра не. Краљ је шти тио имо ви ну и по вла сти це цр кве, а цр ква је уз вра ти ла та ко што је при пре-ми ла ду хов ну осно ву но вој вла сти. ство ре на је ди на сти ја „све тих”, „ду го ко сих” кра ље ва из ро да Ме ро вин га. они су сма тра ни не по сред ним по-том ци ма бо жан ске ло зе гер ман ског пан те о на и из тог по ре кла су уз ди за ли свој по ло жај. Уте ме-ље но је за ни мљи во ве ро ва ње да сна га вла да ра по ти че из ње го ве ко се, па он ни по ко ју це ну ни-је смео да је се че. та ко је ус по ста вље на сна жна и трај на др жа ва ко ја је ду го вр ши ла не у по ре див ути цај на исто ри ју За пад не Евро пе.

Хло до вех је 511. об ја вио Са лиј ски за кон, а исте го ди не је и пре ми нуо и био са хра њен у Па ри зу у ко јем је прет ход но ус по ста вио кра-љев ску ре зи ден ци ју. Из бор Па ри за за др жав ни цен тар био је ве о ма по де сан јер је овај град био при род но сре ди ште Га ли је и зна чај но тр го вач ко рас кр шће.

Хло до ве хо ви си но ви су на ста ви ли оче ву по-ли ти ку и још ви ше су про ши ри ли Фра нач ку. осва ја ње Бур гун ди је би ла је њи хо ва нај ве ћа те-ко ви на. Ка да су остро го ти, ко је је на апе нин-ском по лу о стр ву угро зи ла Ви зан ти ја, 537. го-ди не Фран ци ма усту пи ли Про ван су, фра нач ко кра љев ство ко нач но је из би ло на сре до зе мље. Ме ђу тим, због оби ча ја да се др жа ва де ли до шло је до ње ног це па ња и че стих ме ђу соб них су ко ба Хло до ве хо вих на след ни ка. Фран ци су се ши ри-ли и на обла сти пре ко Рај не. Фра нач ка осва ја ња

би ла су за вр ше на око 560. го ди не, а у VII ве ку на сту пи ла је стаг на ци ја. оста је чи ње ни ца да је је дан ре ла тив но ма ли на род у са мо три ге не ра-ци је ус пео да по ста не го спо дар зе ма ља од Пи-ри не ја до Ду на ва. Уз то, Фра нач ка се по ка за ла и као нај трај ни ја вар вар ска др жа ва на За па ду.

КА РО лиН зи

По сле смр ти Да го бер та (629–639), ко ји је при вре ме но по но во ује ди нио Фра нач ку и био по след њи зна ча јан вла дар ме ро-

вин шке ди на сти је, усле дио је пе ри од та ко зва них „ле њих” кра ље ва. Пре ма про ра чу ну са вре ме них исто ри ча ра, фра нач ки кра ље ви од 639. до 711. про сеч но су жи ве ли 27 го ди на, а са мо је је дан до жи вео пе де се ту го ди ну, али је и он био про-те ран. При том, ни је дан од њих ни је стра дао у ра ту, не го за сто лом или у по сте љи, што го во ри о де ка ден ци ји вла дар ског ро да. то је би ло вре ме ка да су фра нач ку исто ри ју ис пу ња ва ли анар хи-ја, гра ђан ски ра то ви, на си ље, епи де ми је, глад, пљач ка ње цр ка ва и друм ско раз бој ни штво. та да су ствар ну власт у фра нач кој др жа ви има ли спо-соб ни ма јор до ми, упра ви те љи дво ра.

Ме ђу њи ма је на ро чи то зна ча јан био Кар-ло из по ро ди це Ка ро лин га ко ји је по бе дио

зАДАтАК

По ку шај те да на осно ву тек ста и уз по моћ на ставни ка од ре ди те на кар ти гра ни це Фра нач ке др жаве из до ба Ме ро вин га.

Крштење Хлодовеха, средњовековна минијатура

20


МЕ РО ВиН зи

Кра јем V ве ка фра нач ка вој ска је као нај-бо љег и нај хра бри јег рат ни ка за свог кра ља иза бра ла Хил де ри ко вог си на Хло-

до ве ха (481–511). он је по бе дио остат ке рим-ских тру па, по ти снуо дру га гер ман ска пле ме на и фра нач ку власт пр о ши рио на чи та ву Га ли ју. Лу кав ством и на си љем, Хло до вех је по сте пе но пот чи нио оста ле са лиј ске во ђе, ина че сво је ро-ђа ке. Из Га ли је је 507. го ди не про те рао Ви зи го те ко ји су се пре се ли ли на Пи ри неј ско по лу о стр во. Упра во са њим по чи ње пра ва исто ри ја ди на сти-је Ме ро вин га ко ја је вла да ла Фран ци ма од V до VI II ве ка.

По што се учвр стио на вла сти, Хло до вех се са три хи ља де сво јих вој ни ка по кр стио, сва је при-ли ка 496. го ди не. Хло до вех је сту пио у чврст са-вез са цр квом, а са рад ња је би ла ко ри сна за обе стра не. Краљ је шти тио имо ви ну и по вла сти це цр кве, а цр ква је уз вра ти ла та ко што је при пре-ми ла ду хов ну осно ву но вој вла сти. ство ре на је ди на сти ја „све тих”, „ду го ко сих” кра ље ва из ро да Ме ро вин га. они су сма тра ни не по сред ним по-том ци ма бо жан ске ло зе гер ман ског пан те о на и из тог по ре кла су уз ди за ли свој по ло жај. Уте ме-ље но је за ни мљи во ве ро ва ње да сна га вла да ра по ти че из ње го ве ко се, па он ни по ко ју це ну ни-је смео да је се че. та ко је ус по ста вље на сна жна и трај на др жа ва ко ја је ду го вр ши ла не у по ре див ути цај на исто ри ју За пад не Евро пе.

Хло до вех је 511. об ја вио Са лиј ски за кон, а исте го ди не је и пре ми нуо и био са хра њен у Па ри зу у ко јем је прет ход но ус по ста вио кра-љев ску ре зи ден ци ју. Из бор Па ри за за др жав ни цен тар био је ве о ма по де сан јер је овај град био при род но сре ди ште Га ли је и зна чај но тр го вач ко рас кр шће.

Хло до ве хо ви си но ви су на ста ви ли оче ву по-ли ти ку и још ви ше су про ши ри ли Фра нач ку. осва ја ње Бур гун ди је би ла је њи хо ва нај ве ћа те-ко ви на. Ка да су остро го ти, ко је је на апе нин-ском по лу о стр ву угро зи ла Ви зан ти ја, 537. го-ди не Фран ци ма усту пи ли Про ван су, фра нач ко кра љев ство ко нач но је из би ло на сре до зе мље. Ме ђу тим, због оби ча ја да се др жа ва де ли до шло је до ње ног це па ња и че стих ме ђу соб них су ко ба Хло до ве хо вих на след ни ка. Фран ци су се ши ри-ли и на обла сти пре ко Рај не. Фра нач ка осва ја ња

би ла су за вр ше на око 560. го ди не, а у VII ве ку на сту пи ла је стаг на ци ја. оста је чи ње ни ца да је је дан ре ла тив но ма ли на род у са мо три ге не ра-ци је ус пео да по ста не го спо дар зе ма ља од Пи-ри не ја до Ду на ва. Уз то, Фра нач ка се по ка за ла и као нај трај ни ја вар вар ска др жа ва на За па ду.

КА РО лиН зи

По сле смр ти Да го бер та (629–639), ко ји је при вре ме но по но во ује ди нио Фра нач ку и био по след њи зна ча јан вла дар ме ро-

вин шке ди на сти је, усле дио је пе ри од та ко зва них „ле њих” кра ље ва. Пре ма про ра чу ну са вре ме них исто ри ча ра, фра нач ки кра ље ви од 639. до 711. про сеч но су жи ве ли 27 го ди на, а са мо је је дан до жи вео пе де се ту го ди ну, али је и он био про-те ран. При том, ни је дан од њих ни је стра дао у ра ту, не го за сто лом или у по сте љи, што го во ри о де ка ден ци ји вла дар ског ро да. то је би ло вре ме ка да су фра нач ку исто ри ју ис пу ња ва ли анар хи-ја, гра ђан ски ра то ви, на си ље, епи де ми је, глад, пљач ка ње цр ка ва и друм ско раз бој ни штво. та да су ствар ну власт у фра нач кој др жа ви има ли спо-соб ни ма јор до ми, упра ви те љи дво ра.

Ме ђу њи ма је на ро чи то зна ча јан био Кар-ло из по ро ди це Ка ро лин га ко ји је по бе дио

зАДАтАК

По ку шај те да на осно ву тек ста и уз по моћ на ставни ка од ре ди те на кар ти гра ни це Фра нач ке др жаве из до ба Ме ро вин га.

Крштење Хлодовеха, средњовековна минијатура

21


ара бља не и за у ста вио на је зду ислам ских рат-ни ка у би ци код По а тјеа 732. го ди не. том при-ли ком је до био на ди мак Мар тел (че кић). Је дан ка сни ји пи сац је за бе ле жио да се код Па о тјеа арап ска ко њи ца раз би ла о Фран ке као од ле де-ног зи да. Успон Ка ро лин га на ста вио се и у вре ме Кар ло вог си на Пи пи на Ма лог. овај спо соб ни и упор ни др жав ник ре фор ми сао је цр кву и оја чао ди сци пли ну у ње ним ре до ви ма, а при пре мио је и сво је уз ди за ње за кра ља. Уз по др шку па пе сте-фа на Пи пин Ма ли се кра јем 751. го ди не по пео на кра љев ски пре сто. До та да шњи краљ из ди на-сти је Ме ро вин га и ње гов син би ли су при мо ра-ни да се за мо на ше.

Пи пин Ма ли, ко ме с раз ло гом при па да ве о ма зна чај но ме сто у исто ри ји за пад не Евро пе, по-том је бо га то об да рио цр кву. Рим је био при мо-ран да тра жи по моћ од Фра на ка јер су га по сле за у зе ћа Ра ве не (751) опа сно угро жа ва ли Лан-го бар ди из се вер не Ита ли је. Ви зан тиј ски цар, до та да шњи за штит ник Ри ма, ви ше ни је мо гао да успе шно по мог не угро же ном па п ству. Пи пин Ма ли је осло бо дио Рим опа сно сти од Лан го бар-да, а рим ској цр кви дао на упра ву ве ли ки део Ра-вен ског ег зар ха та та. то је те ри то ри ја на ко јој је на ста ла по себ на пап ска др жа ва. Па па сте фан II ко ји је за тим пре шао ал пе и сти гао 754. го ди не у Фра нач ку где је у сен Де ни ју кру ни сао Пи пи-на за кра ља.

КАР лО ВЕ ли Ки

Пи пи на Ма лог на сле дио је син Кар ло Ве ли ки (768–814), нај зна чај ни ји вла-дар ра ног сред њег ве ка на За па ду. Зна-

тан део сво је ду ге вла да ви не Кар ло Ве ли ки је про вео у ра то ва њу и осва ја њу но вих те ри то ри ја.

Европа у време Карла Великог

Пре ко по слан ства ко је је упу тио у Рим пи тао је па пу да ли је до бро што у фра нач кој др жа ви кра ље ви нема ју кра љев ску власт. Рим ски пр во све ште ник је одго во рио: „Бо ље је да се кра љем на зи ва онај ко има власт не го онај ко је без кра ље ве вла сти”.

22


он је нај пре 774. го ди не по ко рио др жа ву Лан го-бар да у Ита ли ји, што прет ход но ни Ви зан ти ји, а ни ње го вом оцу Пи пи ну Ма лом ни је по шло за ру ком. По том је за вла дао Ба вар ском 788. го ди-не, а по сле ви ше по хо да и те шких бор би ко нач-но је ус пео да сло ми от пор сак со на ца (792), да их по кр сти и при са је ди ни сво јој др жа ви. Про-ши рио се и на ра чун сло ве на на ис то ку, сру шио др жа ву ава ра у Па но ни ји кра јем VI II ве ка. Дру-гим ре чи ма, Кар ло ва др жа ва је осим да на шње Фран цу ске, об у хва та ла да на шњу Не мач ку, Бел-ги ју, Хо лан ди ју, де ло ве Ита ли је, Па но ни је и Бал-кан ског по лу о стр ва. та ко је ство ре на огром на им пе ри ја ко ја се про сти ра ла од ис точ не Шпа ни-је до ре ке ти се. На раз ме ђу VI II и IX ве ка Фра-нач ка је би ла нај ја ча др жа ва у тро у глу он да шњих свет ских си ла: Фра нач ка – ара бљан ски ка ли фат – Ви зан ти ја. За бе ле же но је и то да је чу ве ни баг-дад ски ка лиф Ха рун ал Ра шид (786–809) те жио да са Фран ци ма скло пи са вез и да је Кар лу ме ђу да ро ви ма по слао и јед ног сло на.

На Бо жић, 25. де цем бра 800. го ди не, у цр кви све тог Пе тра у Ри му, па па Лав III кру ни сао је Кар ла Ве ли ког за ца ра. Би ло је то пр ви пут да су у хри шћан ској ва се ље ни по сто ја ла два ца ра. У Ви зан ти ји се та да на пре сто лу на ла зи ла Ири-на (797–802), пр ва же на цар. свој по сту пак па па и Кар ло су прав да ли и ти ме да Ви зан ти ја ни-је има ла ца ра. Њи хо ва на ме ра би ла је да ста ру Ви зан ти ју не ка ко за ме не но вим по лет ним фра-нач ким цар ством. По пут свих сред њо ве ков них љу ди, и Лав III и Кар ло Ве ли ки сма тра ли су да мо же по сто ја ти са мо је дан цар. Би бли ја је по ру-ком „Бо га се бој, ца ра по штуј!” по у ча ва ла да је

је дан Бог на не бу и је дан цар на Зе мљи. По што су у Ца ри гра ду из бе га ва ли да при зна ју ње го-во уз ди за ње за ца ра, Кар ло је мо рао да из вр-ши при ти сак. Ње го ви си но ви су пре о те ли не ке ви зан тиј ске по се де у се вер ном Ја дра ну. Ина че, од но се две ју ве ли ких и су пар нич ких др жа ва од-ли ко ва ли су не по ве ре ње и по до зри вост. У жи-во то пи су Кар ла Ве ли ког за бе ле же но је ка ко су Ви зан тин ци има ли по сло ви цу: „Фра нак не ка ти је при ја тељ, али су сед не!”

Ви зан ти ја је ми ром у Ахе ну 812. го ди не Кар-лу Ве ли ком при зна ла цар ску ти ту лу, али са огра-ни че њем на фра нач ке зе мље. ота да је ви зан-тиј ски цар у пот пи си ма на гла ша вао да је он цар Ро ме ја (Ри мља на), што ни јед ном дру гом вла да ру Ви зан тин ци ни су мо гли да при зна ју. сто ле ће ка-сни је при зна ли су бу гар ском вла да ру си ме о ну да је цар Бу га ра.

огром на др жа ва Кар ла Ве ли ког ни је ду го по-жи ве ла. Ње гов син Лу двиг По бо жни (814–840) био је по след њи вла дар ове про стра не им пе ри-је. По сле ње го ве смр ти у Фра нач кој је из био гра ђан ски рат из ме ђу тро ји це ње го вих си но ва, уну ка Кар ла Ве ли ког. Вер ден ским уго во ром из 843. го ди не др жа ва је по де ље на на три де-ла: под руч је за пад но од Рај не при па ло је Кар-лу Ће ла вом, обла сти ис точ но од Рај не Лу дви гу, а Ита ли ја и те ри то ри ја од ушћа Рај не до ушћа

Крунисање Карла Великог

Карло Велики

22


он је нај пре 774. го ди не по ко рио др жа ву Лан го-бар да у Ита ли ји, што прет ход но ни Ви зан ти ји, а ни ње го вом оцу Пи пи ну Ма лом ни је по шло за ру ком. По том је за вла дао Ба вар ском 788. го ди-не, а по сле ви ше по хо да и те шких бор би ко нач-но је ус пео да сло ми от пор сак со на ца (792), да их по кр сти и при са је ди ни сво јој др жа ви. Про-ши рио се и на ра чун сло ве на на ис то ку, сру шио др жа ву ава ра у Па но ни ји кра јем VI II ве ка. Дру-гим ре чи ма, Кар ло ва др жа ва је осим да на шње Фран цу ске, об у хва та ла да на шњу Не мач ку, Бел-ги ју, Хо лан ди ју, де ло ве Ита ли је, Па но ни је и Бал-кан ског по лу о стр ва. та ко је ство ре на огром на им пе ри ја ко ја се про сти ра ла од ис точ не Шпа ни-је до ре ке ти се. На раз ме ђу VI II и IX ве ка Фра-нач ка је би ла нај ја ча др жа ва у тро у глу он да шњих свет ских си ла: Фра нач ка – ара бљан ски ка ли фат – Ви зан ти ја. За бе ле же но је и то да је чу ве ни баг-дад ски ка лиф Ха рун ал Ра шид (786–809) те жио да са Фран ци ма скло пи са вез и да је Кар лу ме ђу да ро ви ма по слао и јед ног сло на.

На Бо жић, 25. де цем бра 800. го ди не, у цр кви све тог Пе тра у Ри му, па па Лав III кру ни сао је Кар ла Ве ли ког за ца ра. Би ло је то пр ви пут да су у хри шћан ској ва се ље ни по сто ја ла два ца ра. У Ви зан ти ји се та да на пре сто лу на ла зи ла Ири-на (797–802), пр ва же на цар. свој по сту пак па па и Кар ло су прав да ли и ти ме да Ви зан ти ја ни-је има ла ца ра. Њи хо ва на ме ра би ла је да ста ру Ви зан ти ју не ка ко за ме не но вим по лет ним фра-нач ким цар ством. По пут свих сред њо ве ков них љу ди, и Лав III и Кар ло Ве ли ки сма тра ли су да мо же по сто ја ти са мо је дан цар. Би бли ја је по ру-ком „Бо га се бој, ца ра по штуј!” по у ча ва ла да је

је дан Бог на не бу и је дан цар на Зе мљи. По што су у Ца ри гра ду из бе га ва ли да при зна ју ње го-во уз ди за ње за ца ра, Кар ло је мо рао да из вр-ши при ти сак. Ње го ви си но ви су пре о те ли не ке ви зан тиј ске по се де у се вер ном Ја дра ну. Ина че, од но се две ју ве ли ких и су пар нич ких др жа ва од-ли ко ва ли су не по ве ре ње и по до зри вост. У жи-во то пи су Кар ла Ве ли ког за бе ле же но је ка ко су Ви зан тин ци има ли по сло ви цу: „Фра нак не ка ти је при ја тељ, али су сед не!”

Ви зан ти ја је ми ром у Ахе ну 812. го ди не Кар-лу Ве ли ком при зна ла цар ску ти ту лу, али са огра-ни че њем на фра нач ке зе мље. ота да је ви зан-тиј ски цар у пот пи си ма на гла ша вао да је он цар Ро ме ја (Ри мља на), што ни јед ном дру гом вла да ру Ви зан тин ци ни су мо гли да при зна ју. сто ле ће ка-сни је при зна ли су бу гар ском вла да ру си ме о ну да је цар Бу га ра.

огром на др жа ва Кар ла Ве ли ког ни је ду го по-жи ве ла. Ње гов син Лу двиг По бо жни (814–840) био је по след њи вла дар ове про стра не им пе ри-је. По сле ње го ве смр ти у Фра нач кој је из био гра ђан ски рат из ме ђу тро ји це ње го вих си но ва, уну ка Кар ла Ве ли ког. Вер ден ским уго во ром из 843. го ди не др жа ва је по де ље на на три де-ла: под руч је за пад но од Рај не при па ло је Кар-лу Ће ла вом, обла сти ис точ но од Рај не Лу дви гу, а Ита ли ја и те ри то ри ја од ушћа Рај не до ушћа

Крунисање Карла Великог



Ро не нај ста ри јем бра ту Ло та ру, ко ји је за др жао ти ту лу ца ра, али не и ствар ну власт над не ка да-шњим цар ством. Упра во у тим де ло ви ма по чи-њу исто ри је три ва жне за пад но е вроп ске др жа ве Фран цу ске, Не мач ке и Ита ли је.

Јед на од нај ва жни јих те жњи Кар ла Ве ли ког би ла је да у сво јој про стра ној др жа ви ожи ви

Са лиј ски за кон (Lex Sal li ca) спо ме ник је оби чај ног пра ва са лиј ских Фра на ка и је дан од нај ра ни јих вар вар ских закон ских ака та. Са ста вљен је на вул гар ном ла тин ском је зи ку по чет ком VI ве ка по на ре ђе њу кра ља Хло до ве ха (481–511). За вла да ви не ње го вих на след ни ка овај за ко ник је под врг нут из ве сним до пу на ма и пре ра да ма. Сле ди неко ли ко од ло ма ка из овог за ко на:

„Ако не ко по про пи си ма кра љев ских за ко на бу де позван на суд, па не до ђе, пре су ди ће се да пла ти 15 со ли да (злат ни ка). [...]Ако не ко укра де си сан че (сви ње), и то бу де до ка за но, пре су ди ће се да пла ти 3 со ли да. [...]Ако не ко укра де ро ба или ко ња или го ве че, пре суди ће се да пла ти 30 со ли да. [...]Ако сло бод на де вој ка по сво јој во љи по ђе са ро бом, гу би сво ју сло бо ду.Тре ба да се слич но по сту пи и са сло бод ним чо ве ком ко ји се оже ни ту ђом ро би њом. [...]Ако Фра нак опљач ка Ри мља ни на, пре су ди ће се да пла ти 35 со ли да. [...]Ако не ко на пад не ту ђе има ње, сви они за ко је се дока же да су се на ла зи ли у раз бој нич кој бан ди, пре суди ће се да пла те 62,5 со ли да.”



Фран ци, Хло до вех, Са лиј ски за кон, Ка ро лин зи, Кар ло Ве ли ки

ЗАПАМТИТЕ– Фран ци су са оба ла до ње Рај не по сте пе но на се

ља ва ли Га ли ју као са ве зни ци Ри ма.

– Хлодо вех из ро да Ме ро вин га је при мио хришћан ство и до нео Са лиј ски за кон.

– Ма јор до ми из по ро ди це Ка ро лин га пре у зи ма ју власт, пр ви кру ни са ни краљ је Пи пин Ма ли.

– Кар ло Мар тел је за у ста вио Ара бља не код По атјеа 732. го ди не.

– Фра нач ка др жа ва по сти же свој вр ху нац у вре ме Кар ла Ве ли ког ко ји је кру ни сан за ца ра 800. годи не.

– Вер ден ским уго во ром др жа ва је 843. по де ље на на три де ла.

1. Ка ко су и уз чи ју по моћ Фран ци ус пе ли да ство ре ве ли ку др жа ву?2. Ко ја су нај зна чај ни ја де ла Хло до ве ха?3. У че му је зна чај ка ро лин шке ди на сти је и ко ји су нај зна чај ни ји вла да ри?4. Ко је су по сле ди це скла па ња Вер ден ског уго во ра? По тра жите на кар ти но во ство ре не те ри то ри је.

23

уче ност. И у то ме се ви де ла ње го ва же ља да об-но ви не ка да шње Рим ско цар ство. По сле ус по ста-вља ња ми ра, као и на кон ре ор га ни за ци је цр кве, сте кли су се по вољ ни усло ви за ин те лек ту ал ни и умет нич ки про цват. овај кла сич ни пре по род, ко ји на зи ва мо „ка ро лин шка ре не сан са”, на стао је на са мом дво ру. (ви дети стр. 56-57.)

Ај нхард, је дан од нај ва жни јих делат ни ка та ко зва не „ка ро лин шке рене сан се”, ро ђен је око 770. а пре минуо је 840. го ди не. По ти цао је из ве ли ка шке по ро ди це, а обра зо ва ње је сте као у чу ве ном ма на сти ру Фулди. Ода тле је пре шао у Ахен, на двор

Кар ла Ве ли ког, у чи јој слу жби је остао до ца ре ве смрти. Био је је дан од нај о бра зо ва ни јих ин те лек ту а ла ца фра нач ке др жа ве. Жи вот је за вр шио у ма на сти ру. Напи сао је де ло „Жи вот Кар ла Ве ли ког (Vi ta Ca ro li Mag-ni)” ко је је би ло ве о ма по пу лар но у сред њем ве ку и са чу ва но је у ве ли ком бро ју пре пи са.

За ко је де ло је пред ви ђе на нај ве ћа, а за ко је најма ња ка зна? Да ли је гу би так сло бо де мо гу ће про це ни ти у нов ча ном из но су?

24


Отац исто ри је Хе ро дот је Ара би ју на зи вао зе мљом ми ри са. Реч је о нај ве ћем по лу о стр ву на све ту ко је има по вр ши ну јед на ку че твр ти ни по вр ши не Евро пе. Нај ве ћим де лом Ара би ју чи не без вод ни пу стињ ски пре де ли са уским по ја сом плод не зе мље на њи хо вим ру бо ви ма. Она је јед на од нај су вљих и нај то пли јих зе ма ља.

4 АРА БЉА НИ ОД VI ДО XII ВЕ КА

АРА биј СКО ПО лУ О СтР ВО

ара биј ско по лу о стр во су на се ља ва ли ара-бља ни ко ји су се углав ном ба ви ли сто-чар ством. Жи ве ли су у ро дов ско-пле-

мен ским за јед ни ца ма ко је су вр ло че сто би ле ме ђу соб но за ва ђе не и у ра ту. Бу ду ћи раз је ди-ње ни, у од но су на сво је су се де они ни су пред-ста вља ли не ки зна ча јан по ли тич ки чи ни лац. Ве ро ва ли су да по ти чу од јед ног пре тка – Се-ма, нај ста ри јег Но је вог си на. ара би ја је би ла укље ште на из ме ђу две ве ли ке свет ске др жа ве, Ви зан тиј ског цар ства и Пер си је.

ара бљан ско дру штво је вре ме ном по че ло да се ра сло ја ва, па се пле мен ске во ђе из два ја ју по бо гат ству. Бо га ће њу пле мен ско-ро дов ске ари-сто кра ти је до при но сио је и рад ро бо ва, не ке су до во ди ли из афри ке, а по сто ја ло је и ду жнич ко роп ство. У VI ве ку ара бља ни су за па ли у еко-ном ску и дру штве ну кри зу ко ја је при пре ми ла те рен за по ја ву но ве ре ли ги је – исла ма.

МУ ХА МЕД и НО ВА ВЕ РА – иСлАМ

Нај и стак ну ти ја лич ност у арап ској исто-ри ји је Му ха мед (570–632). По ти цао је из си ро ма шне по ро ди це и већ у ше стој

го ди ни остао је без оца, па су о ње му бри ну ли нај пре ње гов де да, а за тим и стриц. У два де сет пе тој го ди ни по стао је во ђа ка ра ва на код бо га-те удо ви це Ха ти џе с ко јом се ка сни је оже нио и имао не ко ли ко ћер ки. Као че тр де се то го ди шњак по чео је да исту па као „бо жи ји иза сла ник” и про по ве да но ву ве ру у јед ног бо га (ала ха) – ислам. По сле ју да и зма и хри шћан ства, би ла је то тре ћа и нај мла ђа мо но те и стич ка ре ли ги ја у све ту. У по чет ку је имао ма ло при ста ли ца, а

су прот ста вља ли су му се и тр гов ци из Ме ке. он да је 622. го ди не, на по зив ста нов ни ка Ја три-ба (доц ни је Ме ди на), до шао у овај град. Му ха ме-до во пре се ље ње (хиџ ра – исе ља ва ње) озна чи ло је по че так но вог по гла вља у ње го вом жи во ту, а доц ни је је та го ди на про гла ше на за по че так му-сли ман ске ере.

Ве штом и да ле ко ви дом по ли ти ком за но-ву ве ру при до био је ве ћи ну жи те ља Ме ди не

Мотив из арапског рукописа, XIII век

Под се ти те се ко је још на чи не ра чу на ња вре ме на зна те. По ко јој ери да нас ра чу на мо вре ме?

24


Отац исто ри је Хе ро дот је Ара би ју на зи вао зе мљом ми ри са. Реч је о нај ве ћем по лу о стр ву на све ту ко је има по вр ши ну јед на ку че твр ти ни по вр ши не Евро пе. Нај ве ћим де лом Ара би ју чи не без вод ни пу стињ ски пре де ли са уским по ја сом плод не зе мље на њи хо вим ру бо ви ма. Она је јед на од нај су вљих и нај то пли јих зе ма ља.

4 АРА БЉА НИ ОД VI ДО XII ВЕ КА

АРА биј СКО ПО лУ О СтР ВО

ара биј ско по лу о стр во су на се ља ва ли ара-бља ни ко ји су се углав ном ба ви ли сто-чар ством. Жи ве ли су у ро дов ско-пле-

мен ским за јед ни ца ма ко је су вр ло че сто би ле ме ђу соб но за ва ђе не и у ра ту. Бу ду ћи раз је ди-ње ни, у од но су на сво је су се де они ни су пред-ста вља ли не ки зна ча јан по ли тич ки чи ни лац. Ве ро ва ли су да по ти чу од јед ног пре тка – Се-ма, нај ста ри јег Но је вог си на. ара би ја је би ла укље ште на из ме ђу две ве ли ке свет ске др жа ве, Ви зан тиј ског цар ства и Пер си је.

ара бљан ско дру штво је вре ме ном по че ло да се ра сло ја ва, па се пле мен ске во ђе из два ја ју по бо гат ству. Бо га ће њу пле мен ско-ро дов ске ари-сто кра ти је до при но сио је и рад ро бо ва, не ке су до во ди ли из афри ке, а по сто ја ло је и ду жнич ко роп ство. У VI ве ку ара бља ни су за па ли у еко-ном ску и дру штве ну кри зу ко ја је при пре ми ла те рен за по ја ву но ве ре ли ги је – исла ма.

МУ ХА МЕД и НО ВА ВЕ РА – иСлАМ

Нај и стак ну ти ја лич ност у арап ској исто-ри ји је Му ха мед (570–632). По ти цао је из си ро ма шне по ро ди це и већ у ше стој

го ди ни остао је без оца, па су о ње му бри ну ли нај пре ње гов де да, а за тим и стриц. У два де сет пе тој го ди ни по стао је во ђа ка ра ва на код бо га-те удо ви це Ха ти џе с ко јом се ка сни је оже нио и имао не ко ли ко ћер ки. Као че тр де се то го ди шњак по чео је да исту па као „бо жи ји иза сла ник” и про по ве да но ву ве ру у јед ног бо га (ала ха) – ислам. По сле ју да и зма и хри шћан ства, би ла је то тре ћа и нај мла ђа мо но те и стич ка ре ли ги ја у све ту. У по чет ку је имао ма ло при ста ли ца, а

су прот ста вља ли су му се и тр гов ци из Ме ке. он да је 622. го ди не, на по зив ста нов ни ка Ја три-ба (доц ни је Ме ди на), до шао у овај град. Му ха ме-до во пре се ље ње (хиџ ра – исе ља ва ње) озна чи ло је по че так но вог по гла вља у ње го вом жи во ту, а доц ни је је та го ди на про гла ше на за по че так му-сли ман ске ере.

Ве штом и да ле ко ви дом по ли ти ком за но-ву ве ру при до био је ве ћи ну жи те ља Ме ди не

Мотив из арапског рукописа, XIII век

Под се ти те се ко је још на чи не ра чу на ња вре ме на зна те. По ко јој ери да нас ра чу на мо вре ме?

25


(„Про ро ко вог гра да”). По сле ви ше го ди шњег ра та, ко ји је во ђен са про мен љи вом рат ном сре-ћом, осво јио је Ме ку 630. го ди не. сва пле ме на ко ја ни су при хва ти ла ислам из ба цио је из Ка бе (Ћа бе), чу ве ног ара бљан ског све ти ли шта, гра-ђе ви не коц ка стог об ли ка, на чи јем се ис точ ном углу на ла зи цр ни ка мен, за пра во део ме те о ри та ко ји је пао с не ба. ту су се прет ход но, при ли ком сај мо ва или хо до ча шћа, док тра је све то при мир-је, оку пља ла за ра ће на пле ме на.

Му ха ме до во уче ње се на ла зи у све тој ислам-ској књи зи – Ку ра ну. он пред ста вља го вор са-мог Бо га (ала ха), а са др жи дог ме и об ре де, али и раз не прав не про пи се. са др жи 114 гла ва (су ра) ко је ни су по ре ђа не хро но ло шки. Но ви вер ни ци су се на зи ва ли му сли ма ни и сма тра ли су да се до спа се ња на оном све ту мо же сти ћи је ди но ис ка зи ва њем ода но сти јед ном Бо гу и ува жа ва-њем ње го вих за ко на. Њи хо ва ду жност је би ла да се днев но пет пу та мо ле ала ху и да по сте уо-чи пра зни ка Бај ра ма. На ла га но им је да пру жа ју ми ло сти њу и од ла зе у ха џи лук, од но сно у по се ту све том ме сту Ка би. Ислам их је та ко ђе на у чио да су при пад ни ци дру гих ве ра не вер ни ци про-тив ко јих се во ди све ти рат – џи хад.

ОСВА јА ЊА

с раз ло гом се ка же да са по ја вом Му ха ме да ара бља ни ула зе у свет ску исто ри ју. он је том мно го људ ном на ро ду ство рио др жа-

ву и ре ли ги ју и по кре нуо га на ве ли ка осва ја ња ко ја по чи њу ње го ви на след ни ци – ка ли фе. На уда ру су нај пре Ви зан ти ја и Пер си ја тек иза шле из ду го го ди шњег ме ђу соб ног ра та. Док је Ви зан-ти ја уз ве ли ке на по ре ус пе ла да одо ли и оп ста не, ара бља ни су 641. го ди не сру ши ли Пер си ју.

Пр ви упад ара бља на на ви зан тиј ске те ри то-ри је де сио се 634. и од та да до 678, да кле пу них че тр де сет го ди на у су ко би ма Ви зан ти ја ни је оства ри ла ни јед ну по бе ду. Јед на за дру гом па-да ле су нај бо га ти је ви зан тиј ске про вин ци је на ис то ку: си ри ја (636), Па ле сти на на кон па да Је-ру са ли ма (638) и Еги пат (646). По том су на ред до шла остр ва Ки пар, Ро дос и Кос, чи ме је ја сно на го ве ште но да је глав ни циљ ара бља на – Ца-ри град. До га ђај од свет ско и сто риј ског зна ча ја, ко ји је оста вио сна жан ути сак на са вре ме ни ке,

до го дио се у осмој де це ни ји VII ве ка. ара бља-ни су до пло ви ли на сто ти на ма бро до ва и у то ку пет рат них се зо на (674–678), од ра ног про ле ћа до ка сне је се ни, оп се да ли ви зан тиј ску пре сто-ни цу. Ме ђу тим, у овој кри тич ној си ту а ци ји Ви-зан тин ци су ус пе ли да се од бра не. Пре су ди ла је фа мо зна „грч ка ва тра”, чу до сред њо ве ков не тех ни ке, ко јом су бра ни о ци пот пу но уни шти ли ара бљан ску фло ту. Ца ри град је одо лео и дру гој ара бљан ској оп са ди Ца ри гра да ко ја је тра ја ла го-ди ну да на (717–718), а по сле ви зан тиј ске по бе де код акро и но на (740), до шло је до ус по ста вља ња рав но те же из ме ђу две ве ли ке си ле.

По чет ком VI II ве ка ара бља ни по чи њу да се окре ћу ка За па ду. Пре шли су пре ко се вер не афри ке и озбиљ но за пре ти ли Евро пи. Го ди не 711, по сле са мо јед не бит ке, уни шти ли су кра-љев ство за пад них Го та. Њи хов про дор у Га ли ју осу је тио је 732. го ди не код По а тјеа фра нач ки вој ско во ђа Кар ло Мар тел.

Грч ка ва тра: Моћ но оруж је, на лик на ба цач пла ме на, ко је је на вод но из у мео ар хи тек та Ка ли ник из гра да Хе ли по ља у Си ри ји и до нео у Ца ри град 673/674. годи не ста вив ши га на рас по ла га ње бра ни о ци ма визан тиј ске пре сто ни це. Ни ка да се ни је утвр дио та чан хе миј ски са став ове за па љи ве сме се јер је то по да так ко ји се чу вао у тај но сти. Не ки на уч ни ци сма тра ју да је основ ни са сто јак „грч ке ва тре” би ла ша ли тра (кали јумни трат), док дру ги ве ру ју да је она би ла ме шави на си ро ве наф те, смо ле и сум по ра. У сва ком случа ју, ова за па љи ва сме са, ле пљи ва по пут ме да, под при ти ском се из ба ци ва ла на не при ја тељ ске бро до ве и на њи ма иза зи ва ла по жа ре ко је је би ло те шко угаси ти. Не ку вр сту од бра не чи ни ле су тка ни не по топље не у сир ће или во луј ске ко же ко ји ма су об ла га ни бро до ви.

Грчка ватра

26


АРА Пи Уз Ми чУ

У раз до бљу од јед ног сто ле ћа ара бља ни су по ста ли го спо да ри др жа ве ко ја се рас-про сти ра ла на три кон ти нен та – Евро пи,

ази ји и афри ци. она се про сти ра ла од оба ле атлант ског оке а на до гра ни ца Ки не и би ла је ве-ћа не го Рим ско цар ство на сво ме вр хун цу. Ипак, ова огром на, али и ра зно род на др жа ва по ка зи-ва ла је и зна ке сла бо сти. Би ла је са ста вље на од зе ма ља ко је су има ле раз ли чит еко ном ски, дру-штве ни и кул тур ни раз вој. Из тог раз ло га и ни је мо гла ду го да се одр жи као је дин стве на це ли на. Де о ба огром не др жа ве по че ла је већ у VI II ве ку.

Нај пре је ди на сти ју Оме ја да (661–750) сме-ни ла ди на сти ја Аба си да (750–1258), а цен тар ка ли фа та пре нет је из Да ма ска у Баг дад ко ји је осно ван на ре ци ти гар 762. го ди не. По ово ме гра ду је и др жа ва аба си да до би ла на зив Баг-дад ски ка ли фат. ара пи су се још по чет ком VI II

ве ка учвр сти ли на Пи ри неј ском по лу о стр ву, где су 756. го ди не, уте ме љи ли не за ви сну др жа-ву са сре ди штем у Кор до ви, али ти ме њи хо ве ам би ци је ни су би ле ис цр пе не. Под удар су до-шла остр ва у за пад ном сре до зе мљу, си ци ли ја, сар ди ни ја и Кор зи ка, а он да су се ислам ски рат-ни ци об ре ли и у по је ди ним де ло ви ма Ита ли је. Чак су оп се да ли и Ду бров ник на ис точ ној оба ли

Продор Арапа

26


АРА Пи Уз Ми чУ

У раз до бљу од јед ног сто ле ћа ара бља ни су по ста ли го спо да ри др жа ве ко ја се рас-про сти ра ла на три кон ти нен та – Евро пи,

ази ји и афри ци. она се про сти ра ла од оба ле атлант ског оке а на до гра ни ца Ки не и би ла је ве-ћа не го Рим ско цар ство на сво ме вр хун цу. Ипак, ова огром на, али и ра зно род на др жа ва по ка зи-ва ла је и зна ке сла бо сти. Би ла је са ста вље на од зе ма ља ко је су има ле раз ли чит еко ном ски, дру-штве ни и кул тур ни раз вој. Из тог раз ло га и ни је мо гла ду го да се одр жи као је дин стве на це ли на. Де о ба огром не др жа ве по че ла је већ у VI II ве ку.

Нај пре је ди на сти ју Оме ја да (661–750) сме-ни ла ди на сти ја Аба си да (750–1258), а цен тар ка ли фа та пре нет је из Да ма ска у Баг дад ко ји је осно ван на ре ци ти гар 762. го ди не. По ово ме гра ду је и др жа ва аба си да до би ла на зив Баг-дад ски ка ли фат. ара пи су се још по чет ком VI II

ве ка учвр сти ли на Пи ри неј ском по лу о стр ву, где су 756. го ди не, уте ме љи ли не за ви сну др жа-ву са сре ди штем у Кор до ви, али ти ме њи хо ве ам би ци је ни су би ле ис цр пе не. Под удар су до-шла остр ва у за пад ном сре до зе мљу, си ци ли ја, сар ди ни ја и Кор зи ка, а он да су се ислам ски рат-ни ци об ре ли и у по је ди ним де ло ви ма Ита ли је. Чак су оп се да ли и Ду бров ник на ис точ ној оба ли

Продор Арапа

27


Ја дран ског мо ра. У тим на па ди ма мо гао се ви-де ти и су дар две ју ци ви ли за ци ја, хри шћан ске и му сли ман ске.

Кор дов ски ка ли фат је свој вр ху нац до жи вео у X ве ку, али се већ у сле де ћем XI сто ле ћу рас-пао на чи тав низ ме ђу соб но за ва ђе них по се да и гра до ва. У се вер ној афри ци су се 909. го ди не учвр сти ли вла да ри ди на сти је Фа ти ми да ко ји су се сма тра ли по том ци ма Фа ти ме, Му ха ме до-ве ћер ке. они су 969. осво ји ли Еги пат, ко ји ће по ста ти је згро њи хо ве др жа ве, и исте го ди не осно ва ли су град Ка и ро. то је зна чи ло да су, на-по слет ку, од јед не обра зо ва ли три ислам ске др-жа ве, са пре сто ни ца ма у Баг да ду (ази ја), Ка и ру (Еги пат) и Кор до ви (Шпа ни ја). сел џу ци су 1055. го ди не за у зе ли Баг дад, а та мо шњем ка ли фи је оста ла са мо уло га вер ског во ђе. На дру гој стра-ни, Ка ир ски ка ли фат се вре ме ном про ши рио на си ри ју и Па ле сти ну, али је из гу био не ке те ри то-ри је у се вер ној афри ци. Ди на сти ју Фа ти ми да у Егип ту 1171. го ди не сру шио је са ла дин и осно-вао ди на сти ју Еју би да.

КУл тУ РА

арап ска ци ви ли за ци ја је јед на од нај-значајнијих ци ви ли за ци ја сред њег ве-ка. За у зи ма ју ћи не ка да шње ви зан тиј-

ске обла сти ара бља ни су до шли у до дир са мно штвом де ла из кла сич ног и хе ле ни стич ког раз до бља. они су ова де ла пре пи си ва ли, про-у ча ва ли и на њих пи са ли ко мен та ре. арап ски уче ња ци су пре ве ли и ко мен та ри са ли ари сто-те ло ва де ла ка ко би их до ве ли у склад са му сли-ман ском кул ту ром. осим то га, они су пре ве ли Еу кли до ву ге о ме три ју, Пто ле ме је ву астро но ми ју и Га ле но ву ме ди ци ну. Ме ђу тим, арап ски на уч-ни ци се ни су за др жа ва ли са мо на пре пи си ва њу тих де ла не го су их про ши ри ли и раз ра ди ли.

Саладин

Ди на сти ја Др жа ва Глав ни гра д

О ме ја ди О мe јад ски ка ли фатКор доб ски ка ли фат

Ме ди на, Да маскКор до ба

А ба си ди Баг дад ски ка ли фат Баг дад

Фа ти ми ди Фа ти мид ски ка ли фат Ка и ро

Е ју би ди Е ју бид ско цар ство Ка и ро

По чев од XI ве ка до шло је до сво је вр сне про-тив о фан зи ве зе ма ља ла тин ског све та За пад не Евро пе. Чи та ва Шпа ни ја, осим Гра на де, Ба ле-ар ска остр ва, Кор зи ка, сар ди ни ја и си ци ли ја пре о те те су од не вер ни ка. Још у сред њем ве ку, да кле, ус по ста вље но је ста ње ко је ва жи и у на-ше вре ме: ју жне оба ле сре до зе мља при па ле су му сли ма ни ма, а се вер не су оста ле у ру ка ма хри-шћа на.

зАДАтАК

Под се ти те се ко ји се пе ри од ан тич ке исто ри је нази ва кла сич ним, а ко ји хе ле ни стич ким.

Сма тра се да су бро је ви ко је да нас упо тре бља ва мо и на зи ва мо арап ским нај пре би ли упо тре бља ва ни у Ин ди ји. Он да су их Ара бља ни усво ји ли и до да ли им ну лу.

Медина

28


За пад на Евро па је не ка ва жна де ла ан тич ке ци ви ли за ци је на пи са на на грч ком до би ла по-сред ством арап ских пре во да на ла тин ски је зик. За хва љу ју ћи по сто ја њу ка ли фа та на тлу Шпа-ни је арап ска уче ност је за пад ној Евро пи би ла да ле ко при сту пач ни ја не го ви зан тиј ска. та ко су фи ло зо фи ја и на у ка хе ле ни стич ког све та, са до пу на ма ко је су на пи са ли ара пи, чи ни ле ос-нов за пад но е вроп ске уче но сти XII и XI II ве ка. Дру гим ре чи ма, Ви зан ти ја је по сред но, пре ко ара бља на, ути ца ла на за пад но е вроп ску кул ту ру.

На по љу арап ске књи жев но сти у сред њем ве-ку нај по зна ти ја је би ла збир ка Хи ља ду и јед на ноћ. У ар хи тек ту ри су са зда ли арап ски стил са ара бе ска ма и дру гим осо бе но сти ма. По себ но ме сто за у зи ма ли су двор ци и џа ми је, бо го мо ље с ви со ким и ко пља стим ми на ре ти ма. ара бља-ни су за ба рут и хар ти ју зна ли пре Евро пља на,

Арап ски коњ је у сред њем ве ку, али и ка сни је, био чу вен по сво јој фи зич кој ле по ти, из др жљи во сти, ин те ли ген цији и ода но сти пре ма свом го спо да ру. Исто вре ме но, у за пад ној Евро пи по стао је иде ал пре ма ко јем су од ре ђива на ме ри ла о до број ра си ко ња. У VI II ве ку Ара пи су га пре не ли у Евро пу. У Ара би ји коњ је био лук су зна жи воти ња, па су га има ли са мо бо га ти љу ди, а вре ме ном је по стао сла ван и у ислам ској књи жев но сти.

АВИ ЦЕ НА (арап ски Ибн Си на, 980–1037) био је арап ски ле кар и фи ло зоф. Сле дио је Ари сто те ла, а ње го во де ло Ка нон на европ ским фа кул те ти ма слу жи ло је као уџ беник ме ди ци не. Спис Књи га ле че ња пред ста вљао је сво јевр сну ен ци кло пе ди ју ви ше на у ка: ло ги ке, фи зи ке, ма тема ти ке, ме ди ци не и ме та фи зи ке. Ави це ни ни спи си су спа ље ни 1160. го ди не.


Ара биј ско по лу о стр во, ислам, Му ха мед, хиџ ра, ка ли фе

ЗАПАМТИТЕ– Ара биј ско по лу о стр во су на се ља ва ле ро дов ско

пле мен ске за јед ни ца сто ча ра.

– Дру штве не про ме не и еко ном ска кри за су допри не ли да се по ја ви но ва ре ли ги ја – ислам.

– Хиџ ра – пре се ље ње Му ха ме да из Ме ке у Ме дину 622. го ди не је по че так му сли ман ске ере.

– На след ни ци Му ха ме да, ка ли фе, за по чи њу ве лика осва ја ња.

– Ди на сти ја Аба си да је ство ри ла Баг дад ски ка лифат.

– У Егип ту ће сво ју др жа ву осно ва ти Фа ти ми ди.

– Ара пи су у Евро пи ство ри ли Кор дов ски ка ли фат.

– За пад но е вроп ска кул ту ра је не ка ва жна де ла ан тич ке ци ви ли за ци је упо зна ла за хва љу ју ћи арап ским пре во ди ма.

1. Под се ти те се од ко је го ди не му сли ма ни ра чу на ју вре ме. Ко ји до га ђај се та да збио?2. Уз по моћ кар те од ре ди те гра ни це ара бљан ске др жа ве у VI II ве ку.3. Ко ји су нај зна чај ни ји до ме ти арап ске кул ту ре?4. Ако арап ски бро је ви ни су арап ски, да ли знате где су настали?

Занимљивости

а пре ко њих су европ ски на ро ди упо зна ли но ве по љо при вред не кул ту ре – пи ри нач, ше ћер ну тр-ску, дуд, ко но пљу. Вр ху нац ара бљан ске кул ту ре ве зу је се за ка ли фу Ха рун ел Ра ши да (786–809) и ње го ве си но ве и на след ни ке.

Ибн Хал дун, арап ски исто ри чар (1332–1406), из но си јед ну из ван ред ну ми сао о уни вер зал но сти на у ке: „Ин те лек ту ал не на у ке чо ве ку су уро ђе не, јер је он ми сле ће би ће. Оне ни су огра ни че не ни на јед ну одре ђе ну вер ску гру па ци ју. Њи ма се ба ве љу ди из свих ре ли гиј ских за јед ни ца, ко ји су сви под јед на ко способ ни да их спо зна ју и ис тра жу ју. Оне по сто је и за њих људ ска вр ста зна од на стан ка ци ви ли за ци је у све ту.”

У VII ве ку у Ара би ји се по ја вио шах (ша транџ) ко ји је до шао са Ис то ка. То ком сле де ћа два сто ле ћа по стао је ве о ма по пу ла ран у арап ским зе мља ма. Одр жа ва на су и так ми че ња нај бо љих ша хи ста. Ка лиф Ха рун ал Ра шид по слао је кра јем VI II ве ка Кар лу Ве ли ком на по клон шах од сло но ве ко сти. Ара пи су у IX ве ку прене ли шах у Шпа ни ју ода кле се ши рио по чи та вој Евро пи.

28


За пад на Евро па је не ка ва жна де ла ан тич ке ци ви ли за ци је на пи са на на грч ком до би ла по-сред ством арап ских пре во да на ла тин ски је зик. За хва љу ју ћи по сто ја њу ка ли фа та на тлу Шпа-ни је арап ска уче ност је за пад ној Евро пи би ла да ле ко при сту пач ни ја не го ви зан тиј ска. та ко су фи ло зо фи ја и на у ка хе ле ни стич ког све та, са до пу на ма ко је су на пи са ли ара пи, чи ни ле ос-нов за пад но е вроп ске уче но сти XII и XI II ве ка. Дру гим ре чи ма, Ви зан ти ја је по сред но, пре ко ара бља на, ути ца ла на за пад но е вроп ску кул ту ру.

На по љу арап ске књи жев но сти у сред њем ве-ку нај по зна ти ја је би ла збир ка Хи ља ду и јед на ноћ. У ар хи тек ту ри су са зда ли арап ски стил са ара бе ска ма и дру гим осо бе но сти ма. По себ но ме сто за у зи ма ли су двор ци и џа ми је, бо го мо ље с ви со ким и ко пља стим ми на ре ти ма. ара бља-ни су за ба рут и хар ти ју зна ли пре Евро пља на,

Арап ски коњ је у сред њем ве ку, али и ка сни је, био чу вен по сво јој фи зич кој ле по ти, из др жљи во сти, ин те ли ген цији и ода но сти пре ма свом го спо да ру. Исто вре ме но, у за пад ној Евро пи по стао је иде ал пре ма ко јем су од ре ђива на ме ри ла о до број ра си ко ња. У VI II ве ку Ара пи су га пре не ли у Евро пу. У Ара би ји коњ је био лук су зна жи воти ња, па су га има ли са мо бо га ти љу ди, а вре ме ном је по стао сла ван и у ислам ској књи жев но сти.

АВИ ЦЕ НА (арап ски Ибн Си на, 980–1037) био је арап ски ле кар и фи ло зоф. Сле дио је Ари сто те ла, а ње го во де ло Ка нон на европ ским фа кул те ти ма слу жи ло је као уџ беник ме ди ци не. Спис Књи га ле че ња пред ста вљао је сво јевр сну ен ци кло пе ди ју ви ше на у ка: ло ги ке, фи зи ке, ма тема ти ке, ме ди ци не и ме та фи зи ке. Ави це ни ни спи си су спа ље ни 1160. го ди не.


Ара биј ско по лу о стр во, ислам, Му ха мед, хиџ ра, ка ли фе

ЗАПАМТИТЕ– Ара биј ско по лу о стр во су на се ља ва ле ро дов ско

пле мен ске за јед ни ца сто ча ра.

– Дру штве не про ме не и еко ном ска кри за су допри не ли да се по ја ви но ва ре ли ги ја – ислам.

– Хиџ ра – пре се ље ње Му ха ме да из Ме ке у Ме дину 622. го ди не је по че так му сли ман ске ере.

– На след ни ци Му ха ме да, ка ли фе, за по чи њу ве лика осва ја ња.

– Ди на сти ја Аба си да је ство ри ла Баг дад ски ка лифат.

– У Егип ту ће сво ју др жа ву осно ва ти Фа ти ми ди.

– Ара пи су у Евро пи ство ри ли Кор дов ски ка ли фат.

– За пад но е вроп ска кул ту ра је не ка ва жна де ла ан тич ке ци ви ли за ци је упо зна ла за хва љу ју ћи арап ским пре во ди ма.

1. Под се ти те се од ко је го ди не му сли ма ни ра чу на ју вре ме. Ко ји до га ђај се та да збио?2. Уз по моћ кар те од ре ди те гра ни це ара бљан ске др жа ве у VI II ве ку.3. Ко ји су нај зна чај ни ји до ме ти арап ске кул ту ре?4. Ако арап ски бро је ви ни су арап ски, да ли знате где су настали?


а пре ко њих су европ ски на ро ди упо зна ли но ве по љо при вред не кул ту ре – пи ри нач, ше ћер ну тр-ску, дуд, ко но пљу. Вр ху нац ара бљан ске кул ту ре ве зу је се за ка ли фу Ха рун ел Ра ши да (786–809) и ње го ве си но ве и на след ни ке.

Ибн Хал дун, арап ски исто ри чар (1332–1406), из но си јед ну из ван ред ну ми сао о уни вер зал но сти на у ке: „Ин те лек ту ал не на у ке чо ве ку су уро ђе не, јер је он ми сле ће би ће. Оне ни су огра ни че не ни на јед ну одре ђе ну вер ску гру па ци ју. Њи ма се ба ве љу ди из свих ре ли гиј ских за јед ни ца, ко ји су сви под јед на ко способ ни да их спо зна ју и ис тра жу ју. Оне по сто је и за њих људ ска вр ста зна од на стан ка ци ви ли за ци је у све ту.”

У VII ве ку у Ара би ји се по ја вио шах (ша транџ) ко ји је до шао са Ис то ка. То ком сле де ћа два сто ле ћа по стао је ве о ма по пу ла ран у арап ским зе мља ма. Одр жа ва на су и так ми че ња нај бо љих ша хи ста. Ка лиф Ха рун ал Ра шид по слао је кра јем VI II ве ка Кар лу Ве ли ком на по клон шах од сло но ве ко сти. Ара пи су у IX ве ку прене ли шах у Шпа ни ју ода кле се ши рио по чи та вој Евро пи.

29


Свет ан ти ке ко ји је од у век био свет гра до ва, у хе ле ни стич ко, а на ро чи то у рим ско до ба, до живео је свој вр ху нац. Бу ду ћи да ви ше ни је био у ста њу да се при ла го ди про ме на ма на огром ном про сто ру Евро пе и да од го во ри на но ве исто риј ске иза зо ве, по чео је по ла ко да се уру ша ва.

5 НА СТА НАК ФЕ У ДАЛ НОГ ДРУ ШТВА

КРАј АН тич КиХ гРА ДО ВА

ан тич ке др жа ве и њи хо ве тра ди ци је ни су не ста ле од јед ном и исто вре ме но на чи-та вом ге о граф ском про сто ру ко је су по-

кри ва ле. оне су од у ми ра ле по ла ко и у скла ду са ус по ста вља њем но вих др жа ва ко је се у исто ри о-гра фи ји обич но на зи ва ју вар вар ским кра ље ви на-ма. Не ста ја ње ан ти ке, ко је се у ра зним де ло ви ма ци ви ли зо ва ног све та од ви ја ло раз ли чи том бр зи-ном, тра ја ло је од по чет ка V до по чет ка VII ве ка, што зна чи пре ко две сто ти не го ди на. Ни су све по ја ве ко је су до ве ле до ру ше ња ан тич ког све та би ле на зад не и ни су зна чи ле са мо не ги ра ње ста-рог. та ко су се за ко ни ко је су до но си ли вар вар ски кра ље ви у ве ли кој ме ри осла ња ли на рим ско пра-во, а ад ми ни стра ци ја, прем да до не кле пре и на че-на, у су шти ни је оста ла иста – рим ска. По себ но је ва жно да су не ке од тих но вих по ја ва но си ле кли цу ко ја ће у на ред ним сто ле ћи ма омо гу ћи ти по лет за пад но е вроп ских кра ље ви на.

У основ на обе леж ја кра ја ан ти ке мо гу се убро ја ти сле де ћа: га ше ње ве ли ких гра до ва као еко ном ских сре ди шта, не ста нак ве ли ких вој них кон тин ге на та ста ја ће вој ске, иш че за ва ње прет-ход ног при вред ног си сте ма ко ји је био за сно-ван на ве ли ком по се ду, опа да ње тех нич ког зна-ња, не ста нак мо но по ла у од ре ђе ној при вред ној обла сти, за ми ра ње нов ча не при вре де, не ста нак ста рих град ских ма ги стра та. све је то ути ца ло да се гра до ви ко ји су у по зној ан ти ци пре све га би ли при вред ни цен три, пре тво ре у ра ном сред-њем ве ку ма хом у вој на упо ри шта и цр кве на сре-ди шта.

гРА ДО Ви У СЕН ци СЕ лА

Ве ли ка кри за III ве ка и гер ман ски на па ди до ве ли су до опа да ња гра до ва у За пад ном рим ском цар ству. то је у ве ли кој ме ри од-

ре ди ло на чин жи во та у но во о сно ва ним вар вар-ским др жа ва ма ко је су на ста ле на ње го вим те-ри то ри ја ма. До шло је до ру ра ли за ци је, од но сно пре вла да ва ња се о ског над град ским жи во том. овај про цес био је пра ћен про па да њем до та да-шњих са о бра ћај ни ца – дру мо ва и мо сто ва. На осно ву по да та ка ко је пру жа ар хе о ло ги ја, сма тра се да се ве о ма крх ко рим ско је дин ство За па да уру ши ло већ по сле 400. го ди не, а да је ве ћи део За пад не Евро пе до 600. го ди не био у ста њу пот-пу ног при вред ног на за до ва ња. До шло је и до за ми ра ња тр го ви не.

ста ње се још по гор ша ло ка да су ара бља ни за го спо да ри ли во да ма за пад ног сре до зе мља. та да су знат но осла би ле ве зе За пад не Евро пе са Ис то ком, што је као по сле ди цу има ло сма-ње ње нов ча не раз ме не и пре ла зак на на ту рал ну

Под се ти те се ка ко је из гле дао ан тич ки град. Да ли зна те у че му су се раз ли ко ва ли грч ки и рим ски ан тич ки гра до ви?

Пољски радови у средњем веку

30


раз ме ну. Прем да ни је би ло раз до бља у ко јем но вац ни је био у упо тре би, он је ипак имао бе-зна чај ну уло гу. За пад на Евро па ни је оби ло ва ла зла том, а сре бро уоп ште ни је би ло ис ко па ва но. Ра но сред њо ве ков но дру штво би ло је го то во у пот пу но сти се о ско и по љо при вред но.

об ра да зе мље на се ли ма би ла је при ми тив на, па су и при но си би ли ве о ма ни ски. Про сеч на по ро ди ца углав ном се из др жа ва ла од про из во да из соп стве не ба ште ко ја се на ла зи ла око ку ће. сва ко до ма ћин ство има ло је удео у за јед нич ким се о ским има њи ма, а за јед нич ки су се ко ри сти ле ли ва де за ис па шу и шу ме.

Вре ме ном се ста ње по пра вља ло та ко што је кр че њем шу ма или ису ши ва њем мо чва ра уве-ћа ва на по вр ши на об ра ди вог зе мљи шта. Де мо-граф ски раз вој дао је ва жан под сти цај аграр ној при вре ди: сма тра се да се од VII до X сто ле ћа ста нов ни штво Евро пе по ве ћа ло са око 18 на око 38 ми ли о на. то ком XI и XII ве ка се ља штво за-пад не Евро пе умно го ме је по ве ћа ло пр о из вод њу,

а она је ка сни је ути ца ла и на но ви по раст ста-нов ни штва. Исто вре ме но, гра до ви за пад ног сре до зе мља и, уоп ште, за пад не Евро пе по чев од XI сто ле ћа до жи вља ва ли су све бр жи успон. На тај на чин су би ли по ста вље ни те ме љи на ко-ји ма је у ка сни јем раз до бљу по чи ва ла по ли тич ка и при вред на над моћ за пад не Евро пе у од но су на оста ле де ло ве он да шњег све та.


Де мо гра фи ја – дру штве на на у ка о ста нов ни штву.

зАДАтАК

По гле дај те текст о бро ју ста нов ни ка у Ви зан ти ји и гра фич ки при каз кре та ња бро ја ста нов ни ка у за пад ној и сред њој Евро пи у рад ном де лу на страни 64.

Средњовековно село

30


раз ме ну. Прем да ни је би ло раз до бља у ко јем но вац ни је био у упо тре би, он је ипак имао бе-зна чај ну уло гу. За пад на Евро па ни је оби ло ва ла зла том, а сре бро уоп ште ни је би ло ис ко па ва но. Ра но сред њо ве ков но дру штво би ло је го то во у пот пу но сти се о ско и по љо при вред но.

об ра да зе мље на се ли ма би ла је при ми тив на, па су и при но си би ли ве о ма ни ски. Про сеч на по ро ди ца углав ном се из др жа ва ла од про из во да из соп стве не ба ште ко ја се на ла зи ла око ку ће. сва ко до ма ћин ство има ло је удео у за јед нич ким се о ским има њи ма, а за јед нич ки су се ко ри сти ле ли ва де за ис па шу и шу ме.

Вре ме ном се ста ње по пра вља ло та ко што је кр че њем шу ма или ису ши ва њем мо чва ра уве-ћа ва на по вр ши на об ра ди вог зе мљи шта. Де мо-граф ски раз вој дао је ва жан под сти цај аграр ној при вре ди: сма тра се да се од VII до X сто ле ћа ста нов ни штво Евро пе по ве ћа ло са око 18 на око 38 ми ли о на. то ком XI и XII ве ка се ља штво за-пад не Евро пе умно го ме је по ве ћа ло пр о из вод њу,

а она је ка сни је ути ца ла и на но ви по раст ста-нов ни штва. Исто вре ме но, гра до ви за пад ног сре до зе мља и, уоп ште, за пад не Евро пе по чев од XI сто ле ћа до жи вља ва ли су све бр жи успон. На тај на чин су би ли по ста вље ни те ме љи на ко-ји ма је у ка сни јем раз до бљу по чи ва ла по ли тич ка и при вред на над моћ за пад не Евро пе у од но су на оста ле де ло ве он да шњег све та.


Де мо гра фи ја – дру штве на на у ка о ста нов ни штву.

зАДАтАК

По гле дај те текст о бро ју ста нов ни ка у Ви зан ти ји и гра фич ки при каз кре та ња бро ја ста нов ни ка у за пад ној и сред њој Евро пи у рад ном де лу на страни 64.


31


УС ПО СтА ВљА ЊЕ НО ВиХ ДРУ штВЕ НиХ ОД НО СА

За раз ли ку од ста рог ве ка и ро бо вла снич-ког дру штва, у сред њем ве ку су ус по ста-вље ни но ви дру штве ни од но си. По чев од

до ба ди на сти је Ка ро лин га, у Фра нач кој др жа ви се уста лио си стем ве за за ви сно сти чо ве ка од чо ве ка. он се вре ме ном ра ши рио по чи та вој за пад ној Евро пи и чи нио је окви ре дру штве не ор га ни за ци је ко ју озна ча ва мо као фе у да ли зам. Исто вре ме но, у но вом дру штву, у ко јем се по-сте пе но га се не ке од те ко ви на ан тич ке ци ви ли-за ци је, ла га но се ства ра ла и но ва кул ту ра.

Фра нач ка др жа ва из вре ме на Ка ро лин га по-чи ва ла је на ва зал ним од но си ма из ме ђу су ве-ре на (го спо да ра) и ње го вих по да ни ка. У оно-вре ме ним усло ви ма основ но бо гат ство би ла је зе мља и за то је вла дар сво је пле ми ће на гра ђи вао зе мљо по се ди ма ко ји су се зва ли бе не фи ци ју ми. Да ро ва ни су обич но до жи вот но, до смр ти да-ва о ца или ужи ва о ца. он да је у оба слу ча ја би ло нео п ход но об на вља ње бе не фи ци ју ма. У слу ча-ју ка да ни су ис пу ња ва ни пред ви ђе ни усло ви, он се мо гао од у зе ти. Ка ко је вре ме про ла зи ло, бе не фи ци јум се из до жи вот ног по сте пе но пре-тва рао у на след ни, а ка ко је све ви ше до би јао вој ни ка рак тер то ком IX ве ка се пре о бра зио у ле но или фе уд. сма тра се да је фе уд зе мља ко ја је не ко ме да та на ужи ва ње уз оба ве зу вр ше ња вој не слу жбе.

Бе не фи ци јуми су че сто би ли по ве зи ва ни са ва зал ством. Реч је о прак си ко ја је до ве ла до ус по ста вља ња ве за за ви сно сти уте ме ље них на лич ној ода но сти (fi de li tas). Ва за ли (ста ро ла тин-ски vas sal lus од келт ског vas sus слу га) би ли су сло бод ни љу ди ко ји су сту па ли у лич ну за ви-сност од го спо да ра, од но сно се ни о ра (ла тин ски se ni or ста ри ји, пре ма se nex стар) нај че шће у свој-ству чла но ва ње го ве дру жи не. До де љи ва њем бе-не фи ци ју ма они су по ста ја ли ње го ви ва за ли, а тај од нос се на зи вао ва за ли тет. та ко се то ком IX ве ка обра зу је хи је рар хи ја ко ју су чи ни ли ва за ли и њи хо ви го спо да ри се ни о ри.

СЕ Ни ОР и ВА зАл

од нос се ни о ра и ва за ла ус по ста вљан је на по себ ној це ре мо ни ји. Ва зал би без оруж ја кле као пред се ни о ра, сво-

је скло пље не ша ке ста вио би ме ђу дла но ве го-спо да ра и за клео се да ће би ти ве ран и да ће вр ши ти сво ју слу жбу. он да би се ни ор за ру ке по ди гао ва за ла и по љу био га, да би на кра ју овај дру ги над је ван ђе љем и све тим ре ли кви ја ма по-ло жио за кле тву да ће из вр ша ва ти све оно што је обе ћао. По сре ди је, на рав но, при мер иде ал ног сту па ња у ва зал ни од нос, али је сам по сту пак, од зе мље до зе мље, за си гур но био уне ко ли ко раз ли чит. Ипак, ње го ва су шти на сву да је би ла иста.


Карло Велики са папама Геласијем I и Гргуром I

Суверен и његови поданици

32


Чин сту па ња у ва зал ни од нос се на зи вао ин-ве сти ту ра (уво ђе ње ко га у по сед, до де ла пра ва на зе мљи ште; све ча но по ста вља ње на ви со ки по ло жај, усто ли че ње). Че сто је се ни ор ва за лу да вао гру мен зе мље као сим бол да ри ва ња фе у-да. Уз из вр ша ва ње вој не слу жбе, ва жна оба ве за ва за ла би ла је да се по ја ви на се ни о ро вом дво ру кад год га овај по зо ве. Ва за ли оку пље ни на се ни-о ро вом дво ру по пут су да ре ша ва ли су спо ро ве из ме ђу се ни о ра и ва за ла или дво ји це ва за ла. Ва-зал је у слу ча је ви ма ко ји су би ли пре ци зно утвр-ђе ни пру жао нов ча ну по моћ сво ме го спо да ру.

Фе уд је имао ши ре зна че ње и ни је се мо гао све сти са мо на ко мад зе мље са ко јег се уби ре при ход у ви ду ле ти не. то је ујед но би ла и те ри-то ри ја у окви ру кра ље ви не на ко јој су ра ди ли се ља ци кра ље вог ва за ла, од но сно фе у дал ца. На том под руч ју је кра љев ва зал оба вљао це ло куп-ну власт, што зна чи да је при ку пљао по ре зе и раз не так се, су дио, по ди зао вој ску уко ли ко је то си ту а ци ја зах те ва ла, одр жа вао пу те ве, мо сто ве,

утвр ђе ња. По сто ја ла је још јед на зна чај на уста-но ва фе у да ли зма – иму ни тет. Ни ко, осим кра-ља, ни је мо гао да су ди фе у дал цу или да му се ме ша у по сло ве на ње го вом фе у ду. то је зна чи ло да је фе у да лац ујед но и кра љев чи нов ник и ужи-ва лац фе у да. Вој во де, кне же ви, епи ско пи и ар-хи е пи ско пи – све су то би ли круп ни фе у дал ци, а у исто вре ме и др жав ни чи нов ни ци. Из то га је пр о ис ти ца ла чи ње ни ца да су фе уд и по ли тич ки ути цај би ли ме ђу соб но те сно по ве за ни.

Но ви, вар вар ски свет, за сни вао се на по-ве ре њу и лич ном од но су дво ји це љу ди, вла да-ра и оно га ко ме је вла дар по ве ра вао од ре ђе ну ду жност, а не на од но су из ме ђу др жа ве и по-је дин ца ка ко је то би ло у по зној ан ти ци. Кроз тај но во у спо ста вље ни лич ни од нос ла га но али и од луч но уз ди зао се и зна чај хри шћан ске цр кве као ва жне сред њо ве ков не уста но ве.

ВлА ДАР

Вла дар се на ла зио на че лу др жа ве и био је го спо дар це ло куп не зе мље и за по вед ник вој ске. Узан круг кра ље вих ода них љу ди и

лич на гар да, ко ја је за ње га би ла ве за на по себ-ном за кле твом, са чи ња ва ли су вла дар ски двор. Двор је био не ка вр ста пу ту ју ћег ад ми ни стра-тив ног сре ди шта ко ји је кра ља пра тио од јед-не до дру ге ре зи ден ци је. Вла дар је био на вр ху сред њо ве ков ног пи ра ми дал ног дру штва. Ис под

Сма тра се да је ста ра ан гло сак сон ска реч fe hod у значе њу на гра да осно ва из ко је се раз ви ла реч фе уд. Друга ети мо ло ги ја по ла зи од тев тон ског feo, feh, што би озна ча ва ло пла ту, а тре ћа од фран цу ског fe off или fi ef у зна че њу има ња оног ко ји ужи ва бе не фи ци јум.

Да је имо ви ну и ад ми ни стра тив ну слу жбу, да је са ве те и по моћ, пру жа за шти ту

Даје зе мљу и ад ми ни стра тив ну слу жбу, пру жа за шти ту и уто чи ште

Позајмљује зе мљу, пру жаза шти ту и уто чи ште

Уче ству ју у ра ду су до ва, оку пља јуве ћу вој ску и вр ше вој ну службу

Вр ше ад ми ни стра тив непо сло ве и слу же вој ску

Да ју рад ну и нов ча ну рен туЗАВИСНИ СЕ ЉА ЦИ, КМЕ ТО ВИ

узајамна верност

НИ ЖЕ ПЛЕМ СТВО (ПОД ВА ЗА ЛИ)(РИ ТЕ РИ - ВИ ТЕ ЗО ВИ, ИГУ МА НИ)

ВИ СО КО ПЛЕМ СТВО, КРА ЉЕ ВИ ВА ЗА ЛИ

(ВОЈ ВО ДЕ, ГРО ФО ВИ, БИ СКУ ПИ ИГУ МА НИ)

КРАљ


Феудални односи

32


Чин сту па ња у ва зал ни од нос се на зи вао ин-ве сти ту ра (уво ђе ње ко га у по сед, до де ла пра ва на зе мљи ште; све ча но по ста вља ње на ви со ки по ло жај, усто ли че ње). Че сто је се ни ор ва за лу да вао гру мен зе мље као сим бол да ри ва ња фе у-да. Уз из вр ша ва ње вој не слу жбе, ва жна оба ве за ва за ла би ла је да се по ја ви на се ни о ро вом дво ру кад год га овај по зо ве. Ва за ли оку пље ни на се ни-о ро вом дво ру по пут су да ре ша ва ли су спо ро ве из ме ђу се ни о ра и ва за ла или дво ји це ва за ла. Ва-зал је у слу ча је ви ма ко ји су би ли пре ци зно утвр-ђе ни пру жао нов ча ну по моћ сво ме го спо да ру.

Фе уд је имао ши ре зна че ње и ни је се мо гао све сти са мо на ко мад зе мље са ко јег се уби ре при ход у ви ду ле ти не. то је ујед но би ла и те ри-то ри ја у окви ру кра ље ви не на ко јој су ра ди ли се ља ци кра ље вог ва за ла, од но сно фе у дал ца. На том под руч ју је кра љев ва зал оба вљао це ло куп-ну власт, што зна чи да је при ку пљао по ре зе и раз не так се, су дио, по ди зао вој ску уко ли ко је то си ту а ци ја зах те ва ла, одр жа вао пу те ве, мо сто ве,

утвр ђе ња. По сто ја ла је још јед на зна чај на уста-но ва фе у да ли зма – иму ни тет. Ни ко, осим кра-ља, ни је мо гао да су ди фе у дал цу или да му се ме ша у по сло ве на ње го вом фе у ду. то је зна чи ло да је фе у да лац ујед но и кра љев чи нов ник и ужи-ва лац фе у да. Вој во де, кне же ви, епи ско пи и ар-хи е пи ско пи – све су то би ли круп ни фе у дал ци, а у исто вре ме и др жав ни чи нов ни ци. Из то га је пр о ис ти ца ла чи ње ни ца да су фе уд и по ли тич ки ути цај би ли ме ђу соб но те сно по ве за ни.

Но ви, вар вар ски свет, за сни вао се на по-ве ре њу и лич ном од но су дво ји це љу ди, вла да-ра и оно га ко ме је вла дар по ве ра вао од ре ђе ну ду жност, а не на од но су из ме ђу др жа ве и по-је дин ца ка ко је то би ло у по зној ан ти ци. Кроз тај но во у спо ста вље ни лич ни од нос ла га но али и од луч но уз ди зао се и зна чај хри шћан ске цр кве као ва жне сред њо ве ков не уста но ве.

ВлА ДАР

Вла дар се на ла зио на че лу др жа ве и био је го спо дар це ло куп не зе мље и за по вед ник вој ске. Узан круг кра ље вих ода них љу ди и

лич на гар да, ко ја је за ње га би ла ве за на по себ-ном за кле твом, са чи ња ва ли су вла дар ски двор. Двор је био не ка вр ста пу ту ју ћег ад ми ни стра-тив ног сре ди шта ко ји је кра ља пра тио од јед-не до дру ге ре зи ден ци је. Вла дар је био на вр ху сред њо ве ков ног пи ра ми дал ног дру штва. Ис под

Сма тра се да је ста ра ан гло сак сон ска реч fe hod у значе њу на гра да осно ва из ко је се раз ви ла реч фе уд. Друга ети мо ло ги ја по ла зи од тев тон ског feo, feh, што би озна ча ва ло пла ту, а тре ћа од фран цу ског fe off или fi ef у зна че њу има ња оног ко ји ужи ва бе не фи ци јум.

Да је имо ви ну и ад ми ни стра тив ну слу жбу, да је са ве те и по моћ, пру жа за шти ту

Даје зе мљу и ад ми ни стра тив ну слу жбу, пру жа за шти ту и уто чи ште

Позајмљује зе мљу, пру жаза шти ту и уто чи ште

Уче ству ју у ра ду су до ва, оку пља јуве ћу вој ску и вр ше вој ну службу

Вр ше ад ми ни стра тив непо сло ве и слу же вој ску

Да ју рад ну и нов ча ну рен туЗАВИСНИ СЕ ЉА ЦИ, КМЕ ТО ВИ


НИ ЖЕ ПЛЕМ СТВО (ПОД ВА ЗА ЛИ)(РИ ТЕ РИ - ВИ ТЕ ЗО ВИ, ИГУ МА НИ)

ВИ СО КО ПЛЕМ СТВО, КРА ЉЕ ВИ ВА ЗА ЛИ

(ВОЈ ВО ДЕ, ГРО ФО ВИ, БИ СКУ ПИ ИГУ МА НИ)

КРАљ


Феудални односи

33


вла да ра су се на ла зи ли ње го ви ва за ли, а он да ва за ли ње го вих ва за ла. За раз ли ку од ви зан тиј-ских ца ре ва, сна га за пад них вла да ра по чи ва ла је на осно ви за ко ју се не би мо гло ре ћи да је осо-би то сна жна. Њу су чи ни ли ју на штво по ка за но на бој ном по љу, по др шка цр кве и спо соб ност да на раз не на чи не уз се бе оку пе че сто не по слу шне пле ми ће. Ка да је Цар ство Кар ла Ве ли ког по че ло да се рас па да на по вр ши ну су ис пли ва ле сла-бо сти си сте ма уте ме ље ног на лич ној ода но сти. та да су ва за ли ста ли уз нај бли жег го спо да ра, а не уз ца ра ко ји је био ве о ма уда љен.

АгРАР Ни ОД НО Си

Круп ни зе мљи шни по сед, ко ји је по стао осно ви ца фе у дал ног дру штва, по сто јао је и за ди на сти је Ме ро вин га. Ме ђу тим,

он та да ни је имао до ми нан тан зна чај. У до ба Ка ро лин га, на ро чи то у IX ве ку, до ла зи до пре-вла да ва ња круп ног над сит ним зе мљи шним по се дом. Ме ђу тим, за раз ли ку од не ка да шњег ро бо вла снич ког, са да је по сре ди био фе у дал ни по сед. Исти на, и у сред њем ве ку је би ло ро бо ва, али су они чи ни ли знат но ма њи део он да шњег ста нов ни штва.

По раст круп них и опа да ње и про паст сит них по се да од ви ја ли су се па ра лел но са пре тва ра њем до та да шњих сло бод них сит них зе мљо по сед ни-ка у за ви сне се ља ке или кме то ве. Не рет ко је

еко ном ски про па ли сит ни соп стве ник био го то-во при ну ђен да вла сте ли ну да је не са мо сво ју зе-мљу не го и сво ју сло бо ду. За уз врат вла сте лин би му пру жао за шти ту. се ља ци су из др жа ва ли свог вла сте ли на та ко што су ра ди ли на ње го вој зе мљи и пла ћа ли му да жби не у пло до ви ма ко је су уби ра ли. По ло жај кме та био је по вољ ни ји од по ло жа ја не ка да шњег пот пу но обес пра вље ног ро ба. Кмет је сте био пот чи њен фе у дал ном го-спо да ру, али ни је ра дио са мо за ње га не го и за сво ју по ро ди цу.

тРО ДЕл НА ПО ДЕ лА

сред њо ве ков ни свет је по чи вао на три сво ја по сле ни ка: све ште ни ку, ра та ру и вој ни ку. Пр ви се мо лио Бо гу за цео свет,

дру ги је хра нио пр вог и тре ћег, а тре ћи је оруж-јем бра нио пр вог и дру гог. Док је ра тар за пра во био за ви сан се љак или кмет, а све ште ник бо жи ји слу га, вој ник, од но сно ви тез пред ста вљао је на-ро чи то обе леж је за пад но е вроп ског сред њег ве ка. Ње го во глав но за ни ма ње и оми ље на за ба ва би ла је бор ба. тек це ли на ко ју су чи ни ла ова тро ји ца по сле ни ка обра зо ва ла је склад но те ло дру штва. то свој ство ко је под ра зу ме ва три кла се фе у дал-ног дру штва – оне ко ји се мо ле, оне ко ји се бо ре, оне ко ји ра де (ora to res, bel la to res, la bo ra to res) – по ста ло је кла сич но за сред њо ве ков но раз до бље.

зАДАтАК

Про чи тај те текст Еад ме ра из Кен тер бе ри ја на стра ни 62. ко ји го во ри о тро дел ној по де ли средњо ве ков ног све та.

Жетва


34



ру ра ли за ци ја, на ту рал на раз ме на, фе у да ли зам, ле но, се ни ор, ва зал, ин ве сти ту ра

ЗАПАМТИТЕ– Вар вар ски кра ље ви су из рим ске тра ди ци је пре

у зи ма ли рим ско пра во и ад ми ни стра ци ју.

– Ра ни сред њи век у за пад ној Евро пи је пе ри од не стан ка ве ли ких гра до ва, ста ја ће вој ске, за мира ња нов ча не при вре де, опа да ња тех нич ких зна ња, пи сме но сти и кул ту ре.

– Ру ра ли за ци ја, за ми ра ње тр го ви не и на ту рал на раз ме на су ка рак те ри сти ке ра ног сред њег ве ка у за пад ној Евро пи.

– Фе у да ли зам је но ва дру штве на ор га ни за ци ја у ко јој се ства ра си стем ве за за ви сно сти чо ве ка од чо ве ка – ва зал ни од но си.

– Бе не фи ци јум је зе мљо по сед ко ји је пле мић доби јао од вла да ра на до жи вот но ужи ва ње.

– Ле но или фе уд је по сед ко ји је до би јан за вој ну слу жбу и по сте пе но је по ста јао на сле дан.

– По сед је до де љи вао се ни ор свом ва за лу, ко ји је као сло бо дан чо век сту пао у лич ну за ви сност. Чин уво ђе ња у ва зал ни од нос се на зи ва ин вести ту ра.

– Про па да ње сит них по се да до ве ло је до пре твара ња сло бод них љу ди у за ви сне се ља ке ко ји је вла сте ли ну да вао и сво ју зе мљу и сло бо ду, а за уз врат га је вла сте лин шти тио.

1. Да ли зна те шта је то на ту рал на раз ме на? У ком пе ри о ду људ ске исто ри је је она би ла до ми нант на?2. Об ја сни те пој мо ве: бе не фи ци јум, фе уд, ва зал, се ни ор.3. Ка ква је ве за из ме ђу при вре де и дру штва у фе у дал ном уре ђе њу? Ка ко зе мљи шни по сед ути че на

дру штве ни ранг?4. Ко чи ни три сту ба сред њо ве ков ног све та?

Је дан оби чан дан у жи во ту ви те за: Из во ри опи су ју да је у до ба ми ра ви тез уста јао пре зо ре ка ко би при су ствовао ми си (слу жба бож ја, бо го слу же ње у ка то лич кој цркви). Он да би за по чи њао днев не по сло ве: са ве то вао се са сво јим са рад ни ци ма, пре су ђи вао пар ни це и ста рао се о упра вља њу фе у дом. У ра но ју тро би се окре нуо омиље ној за ба ви – ло ву. Лов је био ве о ма ва жан део пле мићког жи во та, па су они др жа ли ка ко чо по ре ло вач ких паса, та ко и ве ли ки број об у че них со ко ло ва. У ра но по под не ви тез би бо га то и обил но ру чао. Обич но је хлеб, ме со и пе ци во за ли вао ве ли ким ко ли чи на ма ви на или пи ва, за ви сно од под не бља у ко јем је жи вео. За тим се за ба вљао на раз не на чи не, од ко јих су не ки кат кад мо гли би ти и вр ло су ро ви. Ка ко је је ди но све тло у ноћ ним часо ви ма по ти ца ло од за ди мље них ба кљи, сва је при ли ка да је уве че ра но од ла зио у по сте љу. Ви те зо ви ма су припи си ва не раз не вр ли не као што су ве ли ко ду шност, часност, по бо жност, скло ност да се шти те си ро ти ња и неја ки, по што ва ње да те ре чи.

Ве ли ке ко ли чи не ви на и пи ва ко је су се ис пи ја ле ка ко у до мо ви ма ви те зо ва, та ко и у ма на сти ри ма има ла је и здрав стве ни раз лог. За га ђе на во да је до во ди ла до много број них бо ле сти, у сред њем ве ку че сто смр то но сних. Ви но се нај че шће пи ло вр ло раз бла же но, па је као и пиво има ло ма њи по сто так ал ко хо ла.


Призор из лова

34



ру ра ли за ци ја, на ту рал на раз ме на, фе у да ли зам, ле но, се ни ор, ва зал, ин ве сти ту ра

ЗАПАМТИТЕ– Вар вар ски кра ље ви су из рим ске тра ди ци је пре

у зи ма ли рим ско пра во и ад ми ни стра ци ју.

– Ра ни сред њи век у за пад ној Евро пи је пе ри од не стан ка ве ли ких гра до ва, ста ја ће вој ске, за мира ња нов ча не при вре де, опа да ња тех нич ких зна ња, пи сме но сти и кул ту ре.

– Ру ра ли за ци ја, за ми ра ње тр го ви не и на ту рал на раз ме на су ка рак те ри сти ке ра ног сред њег ве ка у за пад ној Евро пи.

– Фе у да ли зам је но ва дру штве на ор га ни за ци ја у ко јој се ства ра си стем ве за за ви сно сти чо ве ка од чо ве ка – ва зал ни од но си.

– Бе не фи ци јум је зе мљо по сед ко ји је пле мић доби јао од вла да ра на до жи вот но ужи ва ње.

– Ле но или фе уд је по сед ко ји је до би јан за вој ну слу жбу и по сте пе но је по ста јао на сле дан.

– По сед је до де љи вао се ни ор свом ва за лу, ко ји је као сло бо дан чо век сту пао у лич ну за ви сност. Чин уво ђе ња у ва зал ни од нос се на зи ва ин вести ту ра.

– Про па да ње сит них по се да до ве ло је до пре твара ња сло бод них љу ди у за ви сне се ља ке ко ји је вла сте ли ну да вао и сво ју зе мљу и сло бо ду, а за уз врат га је вла сте лин шти тио.

1. Да ли зна те шта је то на ту рал на раз ме на? У ком пе ри о ду људ ске исто ри је је она би ла до ми нант на?2. Об ја сни те пој мо ве: бе не фи ци јум, фе уд, ва зал, се ни ор.3. Ка ква је ве за из ме ђу при вре де и дру штва у фе у дал ном уре ђе њу? Ка ко зе мљи шни по сед ути че на

дру штве ни ранг?4. Ко чи ни три сту ба сред њо ве ков ног све та?

Је дан оби чан дан у жи во ту ви те за: Из во ри опи су ју да је у до ба ми ра ви тез уста јао пре зо ре ка ко би при су ствовао ми си (слу жба бож ја, бо го слу же ње у ка то лич кој цркви). Он да би за по чи њао днев не по сло ве: са ве то вао се са сво јим са рад ни ци ма, пре су ђи вао пар ни це и ста рао се о упра вља њу фе у дом. У ра но ју тро би се окре нуо омиље ној за ба ви – ло ву. Лов је био ве о ма ва жан део пле мићког жи во та, па су они др жа ли ка ко чо по ре ло вач ких паса, та ко и ве ли ки број об у че них со ко ло ва. У ра но по под не ви тез би бо га то и обил но ру чао. Обич но је хлеб, ме со и пе ци во за ли вао ве ли ким ко ли чи на ма ви на или пи ва, за ви сно од под не бља у ко јем је жи вео. За тим се за ба вљао на раз не на чи не, од ко јих су не ки кат кад мо гли би ти и вр ло су ро ви. Ка ко је је ди но све тло у ноћ ним часо ви ма по ти ца ло од за ди мље них ба кљи, сва је при ли ка да је уве че ра но од ла зио у по сте љу. Ви те зо ви ма су припи си ва не раз не вр ли не као што су ве ли ко ду шност, часност, по бо жност, скло ност да се шти те си ро ти ња и неја ки, по што ва ње да те ре чи.

Ве ли ке ко ли чи не ви на и пи ва ко је су се ис пи ја ле ка ко у до мо ви ма ви те зо ва, та ко и у ма на сти ри ма има ла је и здрав стве ни раз лог. За га ђе на во да је до во ди ла до много број них бо ле сти, у сред њем ве ку че сто смр то но сних. Ви но се нај че шће пи ло вр ло раз бла же но, па је као и пиво има ло ма њи по сто так ал ко хо ла.


Призор из лова

35


У сен ци ра то ва, ре ли гиј ских рас пра ва, вла дар ске иде о ло ги је, др жав не и цр кве не ад ми ни стра ције, јед ном реч ју „ве ли ке” исто ри је, од ви јао се сва ко днев ни жи вот. То се од но си ка ко на ис так ну те исто риј ске лич но сти, та ко и на обич не љу де ко је об у хва та мо из ра зом „ћу те ћа ве ћи на”. Они су жи ве ли са сво јим бри га ма и ра до сти ма, бо ри ли се про тив не ма шти не и бо ле сти, ту го ва ли за сво јим умр лим, али су у вре ме пра зни ка уме ли да се ве се ле, зби ја ју ша ле и да се за ба вља ју.

ЖИ ВОТ У РА НОМ СРЕД ЊЕМ ВЕ КУ6

ДВОР

сред њо ве ков ни вла дар ски двор био је осо бе на и сло же на по ја ва. Пре све га, то је ре зи ден ци ја, ме сто где вла дар жи ви и

оба вља сво је др жав нич ке ду жно сти, али и дом или ме сто ста но ва ња. Двор пред ста вља и ве ли-ку и раз гра на ту „ку ћу” ко јој је нео п ход но број-но осо бље, ор га ни зо ва но пре ма хи је рар хи ји и функ ци ја ма. Код мно гих сред њо ве ков них на ро-да двор је био по кре тан јер се вла дар зна тан део вре ме на, по го то во у лет њим ме се ци ма, на ла зио на пу ту и ме њао бо ра ви шта. он је мо рао да оби-ла зи те ри то ри је ко ји ма вла да, да су ди, пре го ва-ра и ра ту је. Ипак, по себ на на кло ност Кар ла Ве-ли ког пре ма Ахе ну до ве ла је до то га да овај град бу де не ка вр ста пре сто ни це фра нач ких зе ма ља.

осим зва ња ма јор до ма (упра ви те ља дво ра), ко је је уки ну то 751. го ди не, на ка ро лин шком дво ру су по сто ја ле исте слу жбе као и за вре ме ди на сти је Ме ро вин га. та ко је упра ва фи ско ва по ве ре на се не ша лу, док је ко не табл био од го-во ран за кра ље ву ко њу шни цу. око ка пе ле, ко ја је у по чет ку би ла при ват но ме сто за мо ли тву, по чи њу да се оку пља ју све ште ни ци у слу жби вла да ра и ње го вог до ма. они су би ли пот чи ње-ни ар хи пе ла ну, глав ном кра ље вом са вет ни ку и јед ном од нај у глед ни јих ве ли ко до стој ни ка.

На дво ру је би ла и кан це ла ри ја чи ји су но та-ри, за ду же ни за сла ње кра ље вих по ве ља, ра ди-ли под над зо ром кан це ла ра (can cel la ri us). Због на ра слих оба ве за, вла дар је део сво јих над ле-жно сти пре нео на гро фа па ла ти на, све тов ног углед ни ка ко ји је пред се да вао кра љев ским су-дом, до но сио пре су де и упу ћи вао их стран ка ма. Чи та ва гру па љу ди на дво ру во ди ла је ра чу на о то ме да краљ и чла но ви ње го ве по ро ди це ужи-ва ју у ра зним угод но сти ма.


Фиск, фи скус (лат. fi scus) – др жав на бла гај на, др жав на имови на.

Базилика Свете Богородице у Ахену

36


Жи ве ти на дво ру би ла је ве ли ка при ви ле ги ја. За то су пле ми ћи на сто ја ли да сво је си но ве као не ку вр сту шти ће ни ка још у де чач ком уз ра сту до ве ду код кра ља ко ји би се о њи ма ста рао. На тај на чин су вас пи та ва ни бу ду ћи ви со ки др жав-ни функ ци о не ри.

чу ва них ме ста. У дру гом слу ча ју, на па дач је мо-рао да има до вољ но сна жну вој ску ко ја је мо гла да оства ри пред ви ђе ни циљ или да се ор га ни зо-ва но по ву че уко ли ко би се по ка за ло да је дру га стра на ја ча. Циљ је увек био исти – пу сто ше ње. Вре ме ном је хри шћан ска цр ква по че ла да про-пи си ма уре ђу је рат, па су та ко на ста ли пој мо ви Бож је при мир је, мир, пра вед ни рат.

Рат не опе ра ци је из во ђе не су углав ном у лет-њим ме се ци ма, али су ју жни кра је ви, за ви сни од ви но гра дар ства, во ћар ства или га је ња ма сли на, би ва ли из ло же ни на па ди ма то ком це ле го ди не. он да шњим зах те ви ма ра та на нај е фи ка сни ји на чин мо гли су да од го во ре ви те зо ви ко ји су има ли за штит ни оклоп и штит, ко ња об у че ног да но си те жи ну пот пу но опре мље ног рат ни ка, ви со ко се дло и узен ги је ко је су ја ха чу омо гу ћи-ва ле да бр зи ну кре та ња при ла го ди ду жи ни ко-пља. За пад не вој ске су пот ки ва ње ко ња и узен-ги је пре у зе ле од ава ра. Ви те зо ви ко ња ни ци по ста ли су удар на сна га у бит ка ма, али су због ве о ма ску пе опре ме би ли ма ло број ни. Упра во због њих је оку пља ње вој ске са апри ла би ло по-ме ре но за мај ка ко би се ко њи ма омо гу ћи ло да се хра не на озе ле не лим ли ва да ма.

Глав но на о ру жа ње у фра нач кој вој сци то ком VI II и у пр вој по ло ви ни IX ве ка био је те шки мач, ду жи од јед ног ме тра, ко ји је мо рао да се

РАт

Не из о став ни сег мент жи во та у ра ном сред њем ве ку био је рат. он је де лу оно вре ме ног ста нов ни штва пред ста-

вљао основ но за ни ма ње и сво је вр сну при вред ну гра ну дру штва. с про па шћу За пад ног рим ског цар ства не ста ла је и пла ће на др жав на вој ска. Уме сто то га у фра нач кој др жа ви је сва ки сло-бо дан Фра нак био вој ник. Већ од VI ве ка до шло је до ет нич ког ста па ња рим ског жи вља у Га ли ји и фра нач ких осва ја ча, па је краљ у рат мо гао да по зо ве сва ког сло бод ног чо ве ка.

По сто ја ле су две вр сте ра то ва: пљач ка шки и осва јач ки. У пр вом слу ча ју, на па да чи су се осла-ња ли на из не на ђе ње и по кре тљи вост, а је ди ни де ло тво ран од го вор угро же них био је да сво ја бо гат ства сме сте у си гур ност утвр ђе них и до бро

Јед на од осо би на љу ди ра ног сред њег ве ка би ла је по хле па за зла том и уоп ште бо гат ством ко је омо гућа ва рас ко шан жи вот. Ве ли ко го ми ла ње нов ца и драго це них умет нич ких де ла при ме ћу је се на фра нач ким дво ро ви ма, па се, на при мер, сма тра да су ме ро виншки и ка ро лин шки ко ва ни пред ме ти ве ро ват но најлеп ши у исто ри ји ове да нас ско ро не по зна те уметно сти.

Карлова војска у походу Реликвијар Карла Великог

36


Жи ве ти на дво ру би ла је ве ли ка при ви ле ги ја. За то су пле ми ћи на сто ја ли да сво је си но ве као не ку вр сту шти ће ни ка још у де чач ком уз ра сту до ве ду код кра ља ко ји би се о њи ма ста рао. На тај на чин су вас пи та ва ни бу ду ћи ви со ки др жав-ни функ ци о не ри.

чу ва них ме ста. У дру гом слу ча ју, на па дач је мо-рао да има до вољ но сна жну вој ску ко ја је мо гла да оства ри пред ви ђе ни циљ или да се ор га ни зо-ва но по ву че уко ли ко би се по ка за ло да је дру га стра на ја ча. Циљ је увек био исти – пу сто ше ње. Вре ме ном је хри шћан ска цр ква по че ла да про-пи си ма уре ђу је рат, па су та ко на ста ли пој мо ви Бож је при мир је, мир, пра вед ни рат.

Рат не опе ра ци је из во ђе не су углав ном у лет-њим ме се ци ма, али су ју жни кра је ви, за ви сни од ви но гра дар ства, во ћар ства или га је ња ма сли на, би ва ли из ло же ни на па ди ма то ком це ле го ди не. он да шњим зах те ви ма ра та на нај е фи ка сни ји на чин мо гли су да од го во ре ви те зо ви ко ји су има ли за штит ни оклоп и штит, ко ња об у че ног да но си те жи ну пот пу но опре мље ног рат ни ка, ви со ко се дло и узен ги је ко је су ја ха чу омо гу ћи-ва ле да бр зи ну кре та ња при ла го ди ду жи ни ко-пља. За пад не вој ске су пот ки ва ње ко ња и узен-ги је пре у зе ле од ава ра. Ви те зо ви ко ња ни ци по ста ли су удар на сна га у бит ка ма, али су због ве о ма ску пе опре ме би ли ма ло број ни. Упра во због њих је оку пља ње вој ске са апри ла би ло по-ме ре но за мај ка ко би се ко њи ма омо гу ћи ло да се хра не на озе ле не лим ли ва да ма.

Глав но на о ру жа ње у фра нач кој вој сци то ком VI II и у пр вој по ло ви ни IX ве ка био је те шки мач, ду жи од јед ног ме тра, ко ји је мо рао да се

РАт

Не из о став ни сег мент жи во та у ра ном сред њем ве ку био је рат. он је де лу оно вре ме ног ста нов ни штва пред ста-

вљао основ но за ни ма ње и сво је вр сну при вред ну гра ну дру штва. с про па шћу За пад ног рим ског цар ства не ста ла је и пла ће на др жав на вој ска. Уме сто то га у фра нач кој др жа ви је сва ки сло-бо дан Фра нак био вој ник. Већ од VI ве ка до шло је до ет нич ког ста па ња рим ског жи вља у Га ли ји и фра нач ких осва ја ча, па је краљ у рат мо гао да по зо ве сва ког сло бод ног чо ве ка.

По сто ја ле су две вр сте ра то ва: пљач ка шки и осва јач ки. У пр вом слу ча ју, на па да чи су се осла-ња ли на из не на ђе ње и по кре тљи вост, а је ди ни де ло тво ран од го вор угро же них био је да сво ја бо гат ства сме сте у си гур ност утвр ђе них и до бро

Јед на од осо би на љу ди ра ног сред њег ве ка би ла је по хле па за зла том и уоп ште бо гат ством ко је омо гућа ва рас ко шан жи вот. Ве ли ко го ми ла ње нов ца и драго це них умет нич ких де ла при ме ћу је се на фра нач ким дво ро ви ма, па се, на при мер, сма тра да су ме ро виншки и ка ро лин шки ко ва ни пред ме ти ве ро ват но најлеп ши у исто ри ји ове да нас ско ро не по зна те уметно сти.

Карлова војска у походу Реликвијар Карла Великог

37


др жи обе ма ру ка ма. ту су би ли и по лу мач и нож за бор бу из не по сред не бли зи не, а за од бра ну др ве ни и ко жом об ло жен штит и око два ме тра ду го ко ња нич ко ко пље. За за шти ту те ла слу жи ла је сук не на или ко жна оде ћа на ко ју су се при-ши ва ле гво зде не пло чи це или ко ва на мре жи ца. сма тра се да је ка ро лин шка мо нар хи ја би ла у ста њу да по кре не нај ви ше де се так хи ља да на о-ру жа них ко ња ни ка.

ПО РО Ди цА

За раз ли ку од рим ске по ро ди це, у ко ју је ула зио чи тав низ раз ли чи тих по је ди на-ца, хри шћан ска сред њо ве ков на по ро ди ца

об у хва та ла је са мо ро ди те ље и де цу. При том се по ло жај оца, ко јег је рим ско пра во усто ли чи-ло у не при ко сно ве ног го спо да ра свих чла но ва по ро ди це (pa ter fa mi li as), про ме нио у сред њо-ве ков ном за ко но дав ству. Про ши ре на су пра ва оста лих чла но ва, али је отац ипак оста јао стуб по ро ди це.

За ни мљив је био по ло жај же не у сред њо ве-ков ном дру штву. она се на ла зи ла из ме ђу два са-свим опреч на обра сца. Је дан је гре шна Ева, ко ја је би ла узрок чо ве ко вог из ба ци ва ња из ра ја и ње го вих стра да ња. На су прот њој је дру ги обра-зац, Ма ри ја, мај ка Ису са Хри ста, из вор жи во та и оли че ње до бро те и по жр тво ва но сти. Жи вот сред њо ве ков не же не се на ла зио не где из ме ђу ове две крај но сти. На же ну се гле да ло као на би ће ко је умно го ме од ре ђу је ње но те ло и спо-соб ност ра ђа ња. она је и крх ка и сла ба, али и под му кла и опа сна, па је за то тре ба не пре ста-но над зи ра ти. Ка да је реч о же на ма из ви со ког дру штва, тре ба на гла си ти да су оне че сто би-ле за ло га др жав не по ли ти ке. Уда је прин це за су за у ста вља ле ра то ве, пре ки да ле оп са де твр дих гра до ва и на јед ну или дру гу стра ну по ме ра ле гра ни це ме ђу др жа ва ма. Би ло је си ту а ци ја ка да су же не по ста ја ле ре ген ти сво јим ма ло лет ним си но ви ма или бра ћи.

Брак, ко ји је све ви ше по ста јао ис кљу чи ва над ле жност цр кве и био свр стан у јед ну од све-тих тај ни, чи нио је те мељ по ро ди це. У бра ку је же на тре ба ло да бу де по кор на му жу и да ра ђа де цу. Ва ља на гла си ти чи ње ни цу да се у свим пред ин ду стриј ским дру штви ма ра ђа ло мно го де це јер је ви сок при ра штај ста нов ни штва обез-бе ђи вао да та дру штва оп ста ну. оста ла за ду же-ња же не ти ца ла су се обра зо ва ња де це, кућ них по сло ва и про из вод ње оде ће. На рав но, то ни је зна чи ло да ме ђу су пру жни ци ма ни је би ло осе-ћа ња при вр же но сти и љу ба ви. По се бан ста тус и јед ну вр сту дру штве ног ува жа ва ња има ле су удо ви це ко је би по сле смр ти му жа пре у зи ма ле све по сло ве гла ве по ро ди це.

По чев од XII ве ка у де лу за пад не Евро пе ла га но се уз ди же култ же не и ства ра се иде ал двор ске или ро ман тич не љу ба ви. По сво јој при-ро ди он је био не спо јив са узор ним хри шћан-ским бра ком. о ле пим го спа ма са пу но за но са и на гла ше не па те ти ке пе ва ју тру ба ду ри. Бу ду ћи да су го спо ђе о ко ји ма они ма шта ју уда те и сто-га не до ступ не, оне оста ју са мо пред мет њи хо ве не до сти жне че жње.

Ка да је де те у пи та њу, сма тра се да је у сред-њем ве ку ду го би ло ли ше но соп стве не ори ги-нал но сти и по сма тра но као од ра сли чо век. Чим би иза шла из жен ских ода ја, у ко ји ма се њи хо во

Про тив ре чан од нос пре ма же ни ле по се огле да у једној ви зан тиј ској по сло ви ци ко ја ка же: „Три су зла и три су до бра на све ту: ва тра, же на и мо ре.”

Венчање

38


де ти ња сто би ће ни је озбиљ но схва та ло, де ца су би ва ла из ло же на на по ри ма му шка ра ца – те-шком се о ском ра ду или вој ној обу ци. У сред њо-ве ков ним ка та стар ским по пи си ма че сто се на-во де са мо рад но спо соб на де ца. тек са по ја вом бур жо а зи је до ћи ће до то га да де те до би је сво је пра во ме сто у дру штву, на на чин ко ји је бли зак на шем по и ма њу.

СЕ лО и гРАД

са окон ча њем ста рог и сту па њем у сред њи век до ла зи до ва жних про ме на у на чи ну жи во та љу ди. Уз бур ка ни жи вот ан тич ких

гра до ва, где су се на тр го ви ма буч но и кат кад на иви ци су ко ба ис по ља ва ле јав не те жње жи те ља, по сте пе но усту па ме сто по ву че ном и ти хом по-ро дич ном жи во ту. Нај ве ћи део ста нов ни штва, чак око 90%, жи вео је у се ли ма, а тек ма њи у гра до ви ма. Уме сто гра да (urbs), као еко ном ска и дру штве на осно ви ца по ја вљу је се ве ли ки по сед (vil la), а основ на зе мљи шна је ди ни ца је има ње (man sus) је два до вољ но да пре хра ни са мо јед ну по ро ди цу. До та да раз ви је на мо не тар на еко но-ми ја за па да у кри зу и у пр ви план из би ја трам па, од но сно раз ме на до ба ра, што пред ста вља зна-тан ко рак уна зад.

су штин ску раз ли ку у жи во ту се ла и гра да из ра жа ва по сло ви ца ко ја ка же: „Град и за кон – се ло и оби чај”. У по ре ђе њу са гра до ви ма, се-о ска на се ља су из гле да ла не у по ре ди во скром ни-је. она ни су има ла не ка кав од ре ђе ни план, већ су ку ће би ле ха о тич но раз ба ца не, што је би ло у оштрој су прот но сти са њи хо вим јед но лич ним спо ља шњим из гле дом. Ка мен је као основ ни гра ђе вин ски ма те ри јал за ме њен др ве том.

Би ло у се лу или гра ду, ку ћа је пред ста вља ла не ку вр сту сто же ра око ко је се оку пља ла чи та-ва по ро ди ца. Исто вре ме но су се и на њој ја сно од ра жа ва ле дру штве не раз ли ке. На јед ном кра ју се на ла зе се љач ке ко ли бе на пра вље не од др ве-та и бла та са са мо јед ном про сто ри јом и ру пом на та ва ни ци уме сто дим ња ка. ту, јед ни уз дру ге, оби та ва ју љу ди и не ке од до ма ћих жи во ти ња. та кве ку ће су на раз не на чи не – др ве ним та ра-ба ма, огра да ма од тр ња, гу стом жи ви цом или ка сни је, де бе лим зи до ви ма од др ве та и зе мље – шти ти ле по ву че ни и при сни свет по ро ди це

од ра до зна лих очи ју јав но сти. Убог из глед се-љач ке ку ће усло вља вао је и ве ћу по кре тљи вост ње ног до ма ћи на. Но се ћи сво ју скром ну имо ви-ну у по тра зи за бо љим или бар под но шљи ви јим жи во том, он се ла ко од лу чи вао да про ме ни ме-сто бо рав ка.

На дру гој стра ни, утвр ђе ни за мак је знак мо-ћи и угле да, али и ме сто без бед но сти бо га тих љу ди. Ве ли ка дво ра на у окви ру зам ка је про стор где се од ви ја глав ни део сва ко днев ног жи во та. ску по це но по су ђе и рас ко шне та пи се ри је да ју по себ ну вр сту угод но сти до ма ћи ну и ње го вим го сти ма.

У УтВР ђЕ НОМ гРА ДУ

сред њо ве ков ни град је био ма ли по оби-му, а број ње го вих ста нов ни ка ве о ма рет ко је пре ла зио број ку од не ко ли ко

хи ља да. За раз ли ку од ан тич ких гра до ва, ко ји су обич но би ли сме ште ни у пи то мим удо ли на-ма, сред њо ве ков ни гра до ви су ма хом ску че не твр ђа ве ко је се пе њу у ви си не и по ди жу на кр-ше ви тим пла нин ским гре бе ни ма или на са ста ву две ју ре ка. Гра ђе ни су та ко да мо гу да од го во ре на два ва жна зах те ва: од ли чан пре глед око ли не и не при сту пач ност. На рав но, би ло је и гра до ва у ни зи ја ма ко ји су сле ди ли чво ри шта ста рих рим-ских тр го вач ких са о бра ћај ни ца. око њи хо вих бе де ма, као не ка вр ста за шти те, био би ис ко пан ши рок и ду бок ка нал у ко ји би се пу шта ла во да.

38


де ти ња сто би ће ни је озбиљ но схва та ло, де ца су би ва ла из ло же на на по ри ма му шка ра ца – те-шком се о ском ра ду или вој ној обу ци. У сред њо-ве ков ним ка та стар ским по пи си ма че сто се на-во де са мо рад но спо соб на де ца. тек са по ја вом бур жо а зи је до ћи ће до то га да де те до би је сво је пра во ме сто у дру штву, на на чин ко ји је бли зак на шем по и ма њу.

СЕ лО и гРАД

са окон ча њем ста рог и сту па њем у сред њи век до ла зи до ва жних про ме на у на чи ну жи во та љу ди. Уз бур ка ни жи вот ан тич ких

гра до ва, где су се на тр го ви ма буч но и кат кад на иви ци су ко ба ис по ља ва ле јав не те жње жи те ља, по сте пе но усту па ме сто по ву че ном и ти хом по-ро дич ном жи во ту. Нај ве ћи део ста нов ни штва, чак око 90%, жи вео је у се ли ма, а тек ма њи у гра до ви ма. Уме сто гра да (urbs), као еко ном ска и дру штве на осно ви ца по ја вљу је се ве ли ки по сед (vil la), а основ на зе мљи шна је ди ни ца је има ње (man sus) је два до вољ но да пре хра ни са мо јед ну по ро ди цу. До та да раз ви је на мо не тар на еко но-ми ја за па да у кри зу и у пр ви план из би ја трам па, од но сно раз ме на до ба ра, што пред ста вља зна-тан ко рак уна зад.

су штин ску раз ли ку у жи во ту се ла и гра да из ра жа ва по сло ви ца ко ја ка же: „Град и за кон – се ло и оби чај”. У по ре ђе њу са гра до ви ма, се-о ска на се ља су из гле да ла не у по ре ди во скром ни-је. она ни су има ла не ка кав од ре ђе ни план, већ су ку ће би ле ха о тич но раз ба ца не, што је би ло у оштрој су прот но сти са њи хо вим јед но лич ним спо ља шњим из гле дом. Ка мен је као основ ни гра ђе вин ски ма те ри јал за ме њен др ве том.

Би ло у се лу или гра ду, ку ћа је пред ста вља ла не ку вр сту сто же ра око ко је се оку пља ла чи та-ва по ро ди ца. Исто вре ме но су се и на њој ја сно од ра жа ва ле дру штве не раз ли ке. На јед ном кра ју се на ла зе се љач ке ко ли бе на пра вље не од др ве-та и бла та са са мо јед ном про сто ри јом и ру пом на та ва ни ци уме сто дим ња ка. ту, јед ни уз дру ге, оби та ва ју љу ди и не ке од до ма ћих жи во ти ња. та кве ку ће су на раз не на чи не – др ве ним та ра-ба ма, огра да ма од тр ња, гу стом жи ви цом или ка сни је, де бе лим зи до ви ма од др ве та и зе мље – шти ти ле по ву че ни и при сни свет по ро ди це

од ра до зна лих очи ју јав но сти. Убог из глед се-љач ке ку ће усло вља вао је и ве ћу по кре тљи вост ње ног до ма ћи на. Но се ћи сво ју скром ну имо ви-ну у по тра зи за бо љим или бар под но шљи ви јим жи во том, он се ла ко од лу чи вао да про ме ни ме-сто бо рав ка.

На дру гој стра ни, утвр ђе ни за мак је знак мо-ћи и угле да, али и ме сто без бед но сти бо га тих љу ди. Ве ли ка дво ра на у окви ру зам ка је про стор где се од ви ја глав ни део сва ко днев ног жи во та. ску по це но по су ђе и рас ко шне та пи се ри је да ју по себ ну вр сту угод но сти до ма ћи ну и ње го вим го сти ма.

У УтВР ђЕ НОМ гРА ДУ

сред њо ве ков ни град је био ма ли по оби-му, а број ње го вих ста нов ни ка ве о ма рет ко је пре ла зио број ку од не ко ли ко

хи ља да. За раз ли ку од ан тич ких гра до ва, ко ји су обич но би ли сме ште ни у пи то мим удо ли на-ма, сред њо ве ков ни гра до ви су ма хом ску че не твр ђа ве ко је се пе њу у ви си не и по ди жу на кр-ше ви тим пла нин ским гре бе ни ма или на са ста ву две ју ре ка. Гра ђе ни су та ко да мо гу да од го во ре на два ва жна зах те ва: од ли чан пре глед око ли не и не при сту пач ност. На рав но, би ло је и гра до ва у ни зи ја ма ко ји су сле ди ли чво ри шта ста рих рим-ских тр го вач ких са о бра ћај ни ца. око њи хо вих бе де ма, као не ка вр ста за шти те, био би ис ко пан ши рок и ду бок ка нал у ко ји би се пу шта ла во да.

39


У утвр ђе ном гра ду жи те љи су се осе ћа ли без-бед но. На ро чит зна чај за од бра ну гра да има ле су ку ле ко је су по ја ча ва ле бе де ме, а по ди за не су ис пред зи ди на ка ко би се на па дач мо гао угро-жа ва ти и с бо ка. Из тог раз ло га се ра сто ја ње из-ме ђу ку ла од ре ђи ва ло до ме том стре ла. Град ску ка пи ју су нај че шће шти ти ле две ку ле, сме ште не јед на по ред дру ге. Из ну тра су ку ле би ле по де ље-не на спра то ве, а по себ ним сте пе ни ца ма би ло је мо гу ће по пе ти се од под нож ја до вр ха ку ле. Вр хо ви град ских бе де ма и ку ла за вр ша ва ли су се зуп ци ма ко ји су пред ста вља ли до бру за шти ту бра ни о ци ма.

У град се углав ном ула зи ло пре ко по крет ног мо ста ко ји се на ла зио уз са му град ску ка пи ју и спу штан је пре ко ка на ла ис пу ње ног во дом. Но ћу и у ван ред ним си ту а ци ја ма по крет ни мост је по-ди зан, а град ска ка пи ја за кљу ча ва на. Нај ва жни је уста но ве у гра до ви ма су би ле епи скоп ски двор или глав на цр ква, па ла та ло кал ног на ме сни ка, тек не што ве ћа од про сеч не згра де, скла ди шта хра не и ро бе за тр го ви ну, го сти о ни це са ко на-чи шти ма. На цен трал ном тр гу, где су се гра ђа-ни оку пља ли, би ла је и пи ја ца где се тр го ва ло, а глав на ули ца је обич но во ди ла од јед не до дру ге град ске ка пи је.

Ку ће у гра до ви ма су углав ном би ле из гра ђе-не од др ве та и за то су че сто из би ја ли по жа ри. За бе ле же но је да је фран цу ски град Ру ан у ре-ла тив но крат ком раз до бљу, од 1200. до 1225. го-ди не, чак шест пу та стра дао у пла ме ну. Уну тра-шњост град ских ку ћа би ла је при лич но там на, а про зо ри су има ли др ве не кап ке. Ни је био ре дак при зор да ули ца ма ше та ју сви ње, гу ске или ко-ко шке. Бу ду ћи да у гра до ви ма ни је би ло ка на ли-за ци је, хи ги је на је би ла на ни ском ни воу, што је по го до ва ло ши ре њу ра зних бо ле сти.

иС ХРА НА, бО лЕ Сти

Је лов ник сред њо ве ков них љу ди био је при-лич но ску чен. тре ба са мо да се под се ти мо да они ни су зна ли за кром пир, па ра дајз, ку-

ку руз или па при ку, кул ту ре ко је су у Евро пу до-не те по сле от кри ћа аме ри ке. Због ве ли ке упо-тре бе скроб них би ља ка, ко је не са др же до вољ не ко ли чи не ви та ми на и про те и на, ис хра на је би ла не у рав но те же на.

Глав на жи вот на на мир ни ца био је хлеб. У сред њем ве ку је вла да ла „ти ра ни ја жи та”, а хи-је рар хи ја у ква ли те ту хле ба, од нај бо љег до нај-го рег, од ра жа ва ла је дру штве ну хи је рар хи ју. Ве-ли ки део ста нов ни штва био је за о ку пљен гла ђу ко ја је би ла сву да при сут на по ја ва. осим хле ба, ис хра ну су чи ни ли по вр ће, ме со, ри ба, мле ко и млеч ни про из во ди. Ме со је игра ло ве ћу уло гу у ис хра ни ста нов ни ка сре ди шњих и се вер них де-ло ва Евро пе не го оних на Ме ди те ра ну ко ји ма је ри ба би ла на пр вом ме сту. Ка ко су цр кве на пра ви ла на ла га ла, ме со се ни је сме ло је сти то-ком више од 150 да на по ста годишње.

Прем да је хра на сред њо ве ков них љу ди би-ла јед но лич на, не рет ко она је би ла ве о ма обил-на. На осно ву са чу ва них из во ра, на уч ни ци су за кљу чи ли да је јед на од од ли ка љу ди у ра ном сред њем ве ку би ла упра во про ждр љи вост. ту од ве ли ке по мо ћи ни су би ла ни упо зо ре ња цр кве да је сто ма ко у га ђа ње јед на од нај ве ћих људ ских ма на. У пи та њу су пре све га би ли ме со, за тим ла ко ви но или пи во, и ра зна те шка и ма сна је ла. Фран ци су из ми сли ли су пу, ку ва но ме со с на то-пље ним хле бом ко је је по слу жи ва но на по чет ку обе да. Код њи хо вих су на род ни ка Га ло ро ма на исто ме сто за у зи ма ла је ка ша од су вог по вр ћа. По том се пре ла зи ло на ме со у со су и пе че ње на

Утврђени град

40


ра жњу, што зна чи на го ве ди ну, ов че ти ну, сви ње-ти ну или ди вљач. Уз све то су ишли ку пус, рот-ква и ре па ко ји ма су до да ти бе ли или цр ни лук и не ки од ја ких за чи на. По зна то је да је Кар ло Ве ли ки био ве о ма огор чен на сво је ле ка ре за то што су му за бра ни ли да је де пе че ње. Нај ва жни-ји на пи ци у сред њем ве ку би ли су во да и ви но у ме ди те ран ској обла сти, од но сно пи во, у се вер-ни јим кон ти нен тал ним под руч ји ма.

ове бо ле сти су изо ло ва ли од оста лог све та. Ме-ди ци на је на из ма ку сред њег ве ка до сти гла вр ло ви сок ни во, успе шно се бо ри ла про тив по ме ну-тих, али и дру гих бо ле сти.

ПРА зНи ци и зА бА ВЕ

обич но смо скло ни да сред њо ве ков не љу-де за ми шља мо као по бо жно усред сре-ђе не, озбиљ не и чак на мр го ђе не, што је

са мо јед на њи хо ва стра на. они су уме ли и да се ра ду ју, да сми шља ју ду хо ви те до сет ке и да се пре пу шта ју ве се љи ма. Пра зни ци ко је су про - сла вља ли углав ном су би ли хри шћан ски, али, ка ко би би ли лак ше при хва ће ни, ма хом срет но по ме ша ни са не ка да шњим па ган ским пра зни-ци ма. Глав ни пра зни ци би ли су Бо жић и Ус крс. Не где од XI ве ка уо би ча је не по ста ју тзв. све те пред ста ве. то зна чи да се про сла вља ње Бо жи ћа дра ма ти зу је као по зо ри ште. По сте пе но се и до-ла зак вла да ра и про сла вља ње не ког вој нич ког успе ха пре тва ра ло у сво је вр стан пра зник.

Ка да су за ба ве у пи та њу, две су у ве ли кој ме-ри обе ле жи ле сред њи век. то су ви те шки тур-ни ри и лов. Ви ши сло је ви су ужи ва ли у ја ха њу,

Ни је без раз ло га из ре че на оце на да је сред њи век био „злат но до ба бак те ри ја”, што је за по-сле ди цу има ло по ја ву ве ли ког бро ја раз ли чи тих бо ле сти. Нај стра шни ја је би ла ку га ко ју оно вре-ме ни пи сци на зи ва ју „ја ха чем апо ка лип се”, но-вим „по то пом”, „же сто ким и хи трим пла ме ном”, „не стр пљи вом бо ле шћу”. У ра ном сред њем ве ку нај ве ћа ку га је тзв. „Ју сти ни ја но ва” ко ја се по ја-ви ла у Ви зан ти ји 541, а мно го жр та ва од не ла је на апе нин ском и Пи ри неј ском по лу о стр ву, као и у ју жној Га ли ји, где је ха ра ла до је се ни 544. го-ди не. сма тра се да је на про сто ру ју жно од пла-нин ског ма си ва ал па усмр ти ла из ме ђу 20 и 25% ста нов ни штва. Уз ку гу су би ле рас про стра ње не и ле пра, од но сно гу ба, а бо ле сни ке обо ле ле од

Куга, црна смрт

Витешки турнир

40


ра жњу, што зна чи на го ве ди ну, ов че ти ну, сви ње-ти ну или ди вљач. Уз све то су ишли ку пус, рот-ква и ре па ко ји ма су до да ти бе ли или цр ни лук и не ки од ја ких за чи на. По зна то је да је Кар ло Ве ли ки био ве о ма огор чен на сво је ле ка ре за то што су му за бра ни ли да је де пе че ње. Нај ва жни-ји на пи ци у сред њем ве ку би ли су во да и ви но у ме ди те ран ској обла сти, од но сно пи во, у се вер-ни јим кон ти нен тал ним под руч ји ма.

ове бо ле сти су изо ло ва ли од оста лог све та. Ме-ди ци на је на из ма ку сред њег ве ка до сти гла вр ло ви сок ни во, успе шно се бо ри ла про тив по ме ну-тих, али и дру гих бо ле сти.

ПРА зНи ци и зА бА ВЕ

обич но смо скло ни да сред њо ве ков не љу-де за ми шља мо као по бо жно усред сре-ђе не, озбиљ не и чак на мр го ђе не, што је

са мо јед на њи хо ва стра на. они су уме ли и да се ра ду ју, да сми шља ју ду хо ви те до сет ке и да се пре пу шта ју ве се љи ма. Пра зни ци ко је су про - сла вља ли углав ном су би ли хри шћан ски, али, ка ко би би ли лак ше при хва ће ни, ма хом срет но по ме ша ни са не ка да шњим па ган ским пра зни-ци ма. Глав ни пра зни ци би ли су Бо жић и Ус крс. Не где од XI ве ка уо би ча је не по ста ју тзв. све те пред ста ве. то зна чи да се про сла вља ње Бо жи ћа дра ма ти зу је као по зо ри ште. По сте пе но се и до-ла зак вла да ра и про сла вља ње не ког вој нич ког успе ха пре тва ра ло у сво је вр стан пра зник.

Ка да су за ба ве у пи та њу, две су у ве ли кој ме-ри обе ле жи ле сред њи век. то су ви те шки тур-ни ри и лов. Ви ши сло је ви су ужи ва ли у ја ха њу,

Ни је без раз ло га из ре че на оце на да је сред њи век био „злат но до ба бак те ри ја”, што је за по-сле ди цу има ло по ја ву ве ли ког бро ја раз ли чи тих бо ле сти. Нај стра шни ја је би ла ку га ко ју оно вре-ме ни пи сци на зи ва ју „ја ха чем апо ка лип се”, но-вим „по то пом”, „же сто ким и хи трим пла ме ном”, „не стр пљи вом бо ле шћу”. У ра ном сред њем ве ку нај ве ћа ку га је тзв. „Ју сти ни ја но ва” ко ја се по ја-ви ла у Ви зан ти ји 541, а мно го жр та ва од не ла је на апе нин ском и Пи ри неј ском по лу о стр ву, као и у ју жној Га ли ји, где је ха ра ла до је се ни 544. го-ди не. сма тра се да је на про сто ру ју жно од пла-нин ског ма си ва ал па усмр ти ла из ме ђу 20 и 25% ста нов ни штва. Уз ку гу су би ле рас про стра ње не и ле пра, од но сно гу ба, а бо ле сни ке обо ле ле од

Куга, црна смрт

Витешки турнир

41

БО Е ТИ ЈЕ (око 480–524), рим ски па три циј и фи ло зоф, био је у слу жби остро гот ског кра ља Те о до ри ха Ве ли ког. Био је ла жно оп ту жен за за ве ру и по гу бљен, а у там ни ци је на пи сао де ло „Уте ха фи ло зо фи је” (Con so la tio phi lo sop hi ae) ко је је би ло јед но од нај чи та ни јих у сред њем ве ку. У првом од два од лом ка ко ја сле де на гла ша ва се чи ње ни ца да бо гат ство ни је услов за људ ску сре ћу, а у дру гом се про сла вља при род на јед но став ност.

„Ма кар ла ком бо га таш, ко ме те че злат на ре ка, го ми лао бо гат ство, ко је га не ће за до во љи ти, ма кар обил но ки тио врат би сер јем из Цр ве ног мо ра, ма кар орао плод не орани це са сто ти ну во ло ва, ни за жи во та не на пу шта га брига, ко ја из је да, ни ти га по сле смр ти пра ти не вред но богат ство.”

„Ве о ма је срећ но не ка да шње по ко ље ње ко је је би ло за до вољ но вер ним ора ни ца ма и ни је би ло упро па шће но мли та вом рас ко ши. Оно је дуг пост пре ки да ло жи ром за ко ји се ни је му чи ло. Та да љу ди још ни су ме ша ли Ба ху сов дар (ви но) са жит ким ме дом, ни гри ми зом из гра да Ти ра бо ја ди са ли сјај но тка ње (сви лу) Се ра на (Ки не за). Здрав сан пру жа ла им је тра ва, пи ће бр за ре ка, а сен ку ви со ка омо ри ка. То је би ло вре ме ка да тр го вац још ни је се као мор ску пу чи ну, ни ти је, ску пив ши ро бу са свих стра на, ви дио но ве оба ле. Та да су ћу та ле не ми ле бој не тру бе, а ни крв, по те кла од љу те мр жње, ни је још би ла окр ва ви ла стра шно оруж је. А за што би и не при ја тељ ски бес же лео да пр ви по сег не за би ло ка квим оруж јем, ка да су ви де ли са мо љу те ра не, а ни ка кве на гра де за крв? Ка мо сре ће да се на ша вре ме на вра те на ста ре оби ча је! Али, сна жна же ља за по се до ва њем плам ти стра шни је од пла ме на Ет не. Авај, ко је онај ко ји је пр ви ис ко пао скри ве но те шко зла то и дра го ка ме ње, ина че жељ но да оста не са кри вено, ко је на сун це из нео дра го це но сти пу не опа сно сти?”


двор, Ахен, рат, породица, град, замак, исхрана, празници

ЗАПАМТИТЕ– Двор вла да ра – двор, по ста је цен тар др жав ног

апа ра та ко ји се ства ра и но вих др жав них функци о не ра.

– Уме сто ста ја ће и пла ћа не др жав не вој ске из римског пе ри о да, у фра нач кој др жа ви сва ки сло бодан чо век је био вој ник. Ви те зо ви ко ња ни ци су чи ни ли нај ва жни ји део вој ске.

– Хри шћан ство и цр ква су на мет ну ли и но ве поро дич не од но се у ко ји ма је отац и да ље остао стуб по ро ди це.

– Око 90% ста нов ни штва за пад не Евро пе је жи вело у се ли ма.

– Глав на на мир ни ца је био хлеб, а у ис хра ни су се ко ри сти ли по вр ће, ме со, ри ба и мле ко.

– Нај стра шни је су би ле епи де ми је ку ге ко је су десет ко ва ле ста нов ни штво.

– Пра зно ва ли су се углав ном хри шћан ски пра зници.

1. Да ли мо же те да упо ре ди те по ло жај де це у ан тич ко вре ме и у ра ном сред њем ве ку?2. Да ли је по ло жај же не био бо љи у ан тич ко пе ри о ду? 3. Ма на стир ске ку хи ње су при пре ма ле не ка од нај бо љих је ла и пи ћа у сред њем ве ку. Ин те ре сант ни

ре цеп ти се мо гу на ћи и при ме ни ти и да нас. По ку шај те.4. Па жљи во про чи тај те од лом ке из исто риј ског из во ра. Раз ми сли те да ли се ра ди о уни вер зал ним

вред но сти ма ко је ва же и да нас.



пли ва њу, а ме ђу по себ не вр сте за ба ве би ле су пи ја не и рас пу сне те ре вен ке. Упр кос за бра на ма цр кве, коц ка ње је би ло при лич но рас про стра-ње но. Ма ка ко то да нас на ма зву ча ло, од ига ра ко је су им би ле на рас по ла га њу пле ми ћи су нај-ви ше во ле ли рат.

42


Ве ли ка осва ја ња Ју сти ни ја на I по стиг ну та су уз огром на на пре за ња др жа ве. Цар је сво јим наслед ни ци ма оста вио огром ну, али при лич но ис цр пље ну и не ста бил ну др жа ву. На Ис то ку је пре ти ла сна жна пер сиј ска офан зи ва, Бал кан је био из ло жен не пре ста ним упа ди ма Сло ве на и Ава ра, али је нај те жи уда рац за де сио Цар ство на Апе нин ском полуострву после продора Лангобарда, док је у Шпанији отпочела про тив о фан зи ва за пад них Го та. Свет ска вла да ви на за ко јом се то ли ко те жи ло је не ста ла за у век.

7 ВИ ЗАН ТИ ЈА ОД VII ДО XII ВЕ КА

ВлА ДА Ви НА цА РА иРА Кли јА

У тре нут ку ка да је Ира кли је (610–641) до-шао на пре сто уну тра шња на пе тост, ко ја се пре тво ри ла у ду го го ди шњи гра ђан ски

рат, вре мен ски се по ду да ри ла са ве ли ким не во-ља ма на Ис то ку. Пер си јан ци су про др ли у Ма-лу ази ју, а на дру гој стра ни су за у зе ли Да маск (613) и уз ве ли ки по кољ, Је ру са лим (614). За хри-шћа не је би ло ве ли ко по ни же ње што је Ча сни крст, на ко ме је ра за пет Исус Хри стос, од нет у Пер си ју. Го ди не 619. па ла је и алек сан дри ја, глав ни град нај бо га ти је ви зан тиј ске про вин ци је Егип та, а по том и чи тав Еги пат, што је угро зи ло снаб де ва ње Ца ри гра да жи том. Чи ни ло се да је Пер си ја би ла ре ше на да уни шти свог ве ков ног про тив ни ка.

Пр ва де це ни ја Ира кли је ве вла да ви не би ла је пра ви ход по му ка ма. Цар је у оча ја њу чак хтео да сво ју ре зи ден ци ју из Ца ри гра да пре ба ци у Кар та ги ну, али је од у стао због про те ста пре сто-нич ког жи вља и ва се љен ског па три јар ха. Да би сре дио уз др ма не фи нан си је и обез бе дио нео п-ход на сред ства за пред сто је ћи рат по се гао је за цр кве ним дра го це но сти ма. Из вр шио је не ке ре-фор ме у вој сци, на ро чи то у ко њи ци, а ве ли ка на-да ња по ла гао је у пе ша ди ју ко ју је уве жба вао за де ло ва ње у ге рил ском ра то ва њу. сво је вој ни ке је на дах нуо вер ским за но сом и мо же се ре ћи да је на сво је вр стан на чин Пер си јан ци ма об ја вио хри шћан ски „све ти рат”. оку пи ран зби ва њи-ма на Ис то ку, Ира кли је је мо рао је да за не ма ри Бал кан ско по лу о стр во што су ко ри сти ли сло-ве ни и ава ри. Да би не ка ко уми рио ове дру ге, пла ћао им је ве о ма ви сок да нак.

По сле ду го трај них при пре ма, Ира кли је је на че лу вој ске 624. кре нуо на Ис ток и у Ца ри град се ни је вра ћао не ко ли ко го ди на. он је као пр ви

цар по сле те о до си ја I Ве ли ког лич но пред во дио ви зан тиј ске по хо де. За вре ме Ира кли је вог од-су ства 626. го ди не, ви зан тиј ска пре сто ни ца је одо ле ла же сто кој јед но ме сеч ној оп са ди ава ра и сло ве на. Ви зан тиј ска офан зи ва на Ис то ку кру-ни са на је ве ли ком по бе дом у би ци код Ни ни ве у де цем бру 627. го ди не. са да је Пер си ја би ла обо ре на на ко ле на, а три јум фал ним по врат ком Ча сног кр ста у Је ру са лим (630) за вр шен је је дан од пр вих вер ских ра то ва у сред њем ве ку.

Ира кли је је по кре нуо не ке ре фор ме ко је ће пун раз ви так до жи ве ти тек за вла да ви не ње-го вих на след ни ка и до ве сти до ства ра ња сред-њо ве ков не ви зан тиј ске ци ви ли за ци је. он је до та да шњу цар ску ти ту лу из ра же ну сло же ном фор му лом im pe ra tor, ca e sar, au gu stus за ме нио ста ром грч ком реч ју – ва си левс. Јед на од нај-бит ни јих ре фор ми од но си се на убр за ну ми ли-та ри за ци ју Цар ства о че му све до чи од нос из ме-ђу бро ја вој ни ка и вид но сма ње не ви зан тиј ске те ри то ри је. Ипак, сма тра се да је до обра зо ва-ња те мат ског уре ђе ња до шло у пе ри о ду по сле

Борба византијских и персијских ратника, мотив из рукописа

42


Ве ли ка осва ја ња Ју сти ни ја на I по стиг ну та су уз огром на на пре за ња др жа ве. Цар је сво јим наслед ни ци ма оста вио огром ну, али при лич но ис цр пље ну и не ста бил ну др жа ву. На Ис то ку је пре ти ла сна жна пер сиј ска офан зи ва, Бал кан је био из ло жен не пре ста ним упа ди ма Сло ве на и Ава ра, али је нај те жи уда рац за де сио Цар ство на Апе нин ском полуострву после продора Лангобарда, док је у Шпанији отпочела про тив о фан зи ва за пад них Го та. Свет ска вла да ви на за ко јом се то ли ко те жи ло је не ста ла за у век.

7 ВИ ЗАН ТИ ЈА ОД VII ДО XII ВЕ КА

ВлА ДА Ви НА цА РА иРА Кли јА

У тре нут ку ка да је Ира кли је (610–641) до-шао на пре сто уну тра шња на пе тост, ко ја се пре тво ри ла у ду го го ди шњи гра ђан ски

рат, вре мен ски се по ду да ри ла са ве ли ким не во-ља ма на Ис то ку. Пер си јан ци су про др ли у Ма-лу ази ју, а на дру гој стра ни су за у зе ли Да маск (613) и уз ве ли ки по кољ, Је ру са лим (614). За хри-шћа не је би ло ве ли ко по ни же ње што је Ча сни крст, на ко ме је ра за пет Исус Хри стос, од нет у Пер си ју. Го ди не 619. па ла је и алек сан дри ја, глав ни град нај бо га ти је ви зан тиј ске про вин ци је Егип та, а по том и чи тав Еги пат, што је угро зи ло снаб де ва ње Ца ри гра да жи том. Чи ни ло се да је Пер си ја би ла ре ше на да уни шти свог ве ков ног про тив ни ка.

Пр ва де це ни ја Ира кли је ве вла да ви не би ла је пра ви ход по му ка ма. Цар је у оча ја њу чак хтео да сво ју ре зи ден ци ју из Ца ри гра да пре ба ци у Кар та ги ну, али је од у стао због про те ста пре сто-нич ког жи вља и ва се љен ског па три јар ха. Да би сре дио уз др ма не фи нан си је и обез бе дио нео п-ход на сред ства за пред сто је ћи рат по се гао је за цр кве ним дра го це но сти ма. Из вр шио је не ке ре-фор ме у вој сци, на ро чи то у ко њи ци, а ве ли ка на-да ња по ла гао је у пе ша ди ју ко ју је уве жба вао за де ло ва ње у ге рил ском ра то ва њу. сво је вој ни ке је на дах нуо вер ским за но сом и мо же се ре ћи да је на сво је вр стан на чин Пер си јан ци ма об ја вио хри шћан ски „све ти рат”. оку пи ран зби ва њи-ма на Ис то ку, Ира кли је је мо рао је да за не ма ри Бал кан ско по лу о стр во што су ко ри сти ли сло-ве ни и ава ри. Да би не ка ко уми рио ове дру ге, пла ћао им је ве о ма ви сок да нак.

По сле ду го трај них при пре ма, Ира кли је је на че лу вој ске 624. кре нуо на Ис ток и у Ца ри град се ни је вра ћао не ко ли ко го ди на. он је као пр ви

цар по сле те о до си ја I Ве ли ког лич но пред во дио ви зан тиј ске по хо де. За вре ме Ира кли је вог од-су ства 626. го ди не, ви зан тиј ска пре сто ни ца је одо ле ла же сто кој јед но ме сеч ној оп са ди ава ра и сло ве на. Ви зан тиј ска офан зи ва на Ис то ку кру-ни са на је ве ли ком по бе дом у би ци код Ни ни ве у де цем бру 627. го ди не. са да је Пер си ја би ла обо ре на на ко ле на, а три јум фал ним по врат ком Ча сног кр ста у Је ру са лим (630) за вр шен је је дан од пр вих вер ских ра то ва у сред њем ве ку.

Ира кли је је по кре нуо не ке ре фор ме ко је ће пун раз ви так до жи ве ти тек за вла да ви не ње-го вих на след ни ка и до ве сти до ства ра ња сред-њо ве ков не ви зан тиј ске ци ви ли за ци је. он је до та да шњу цар ску ти ту лу из ра же ну сло же ном фор му лом im pe ra tor, ca e sar, au gu stus за ме нио ста ром грч ком реч ју – ва си левс. Јед на од нај-бит ни јих ре фор ми од но си се на убр за ну ми ли-та ри за ци ју Цар ства о че му све до чи од нос из ме-ђу бро ја вој ни ка и вид но сма ње не ви зан тиј ске те ри то ри је. Ипак, сма тра се да је до обра зо ва-ња те мат ског уре ђе ња до шло у пе ри о ду по сле

Борба византијских и персијских ратника, мотив из рукописа

43


Ира кли је ве вла да ви не. У сва ком слу ча ју, за Ви-зан ти ју је ве ли ку пре крет ни цу пред ста вља ло упра во раз до бље од 570. до 650. го ди не.

ви зан тиј ске про вин ци је на ис то ку: си ри ја, Па ле сти на и Еги пат. ара бља ни су у то ку пет рат них се зо на (674–678), бро до ви ма оп се да-ли Ца ри град. од бра на гра да би ла је успе шна за хва љу ју ћи „грч кој ва три”, ко јом су бра ни о ци пот пу но уни шти ли ара бљан ску фло ту. Ка ко је за пи сао је дан ви зан тиј ски хро ни чар, „и на ста ла је ве ли ка без бри жност и на Ис то ку и на За па ду”. Ца ри град је одо лео и дру гој ара бљан ској оп са ди ко ја је тра ја ла го ди ну да на (717–718), а не при ја-тељ ства су окон ча на по сле ви зан тиј ске по бе де код акро и но на 740. го ди не.

иКО НО бОР СтВО

УVI II и пр вој по ло ви ни IX ве ка Ви зан тиј-ско цар ство су по тре са ле бор бе око кул-та ико на. Ико но бор ство је је рес ко ја је

за хва ти ла цр кву, а ње на су шти на је у од ба ци ва-њу ико на, али и оста лих вер ских сли ка као што су фре ске и мо за и ци. У овом слу ча ју по сто јао је и од ре ђе ни ути цај оста ле две ве ли ке мо но те и-стич ке ре ли ги је, ју деј ске ве ро и спо ве сти и исла-ма, ко је су би ле про тив пред ста ва са људ ским ли ко ви ма у вер ским хра мо ви ма. Ипак, пре су дан је био под сти цај ко ји је по те као из са ме Ви зан-ти је. На и ме, по је ди ни бо го сло ви и све ште ни ци сма тра ли су да пре те ра но обо жа ва ње ико на на-ру ша ва ду хов ност хри шћан ске ве ре и пре ра-ста у идо ла три ју, а то, опет, зна чи вра ћа ње на па ган ство. Цар ство је по овом пи та њу на не ки на чин би ло по де ље но: ма ло а зиј ске про вин ци је су ма хом би ле уз ико но бор це, док су европ ске оста ле вер не по што ва њу ико на. Прем да у За па-д ној Евро пи ико не ни су то ли ко по што ва не као на Ис то ку, рим ске па пе су увек уста ја ли у од бра-ну ико на. Нај ве ћи бра ни тељ кул та ико на био је Јо ван Да ма скин, бо го слов и по то њи све ти тељ, ко ји је жи вео у ара бљан ском ка ли фа ту.

осим бо го слов ске, овај спор је имао и сна жну по ли тич ку ди мен зи ју јер је пред ста вљао су коб ца ра и па три јар ха, све тов не и ду хов не вла сти, др жа ве и цр кве. За вла да ви не Кон стан ти на V (741–775), нај ве ћег ца ра-ико но бор ца, оштри ца ико но бор ства је умно го ме би ла усме ре на на мо-на штво ко је је у ме ђу вре ме ну из ра сло у ве ли ку ду хов ну и еко ном ску сна гу. овај ду го трај ни су-коб (726–843) окон чан је по бе дом при ста ли ца

тек што је ми ну ла опа сност од Пер си је, ко ју је Ви зан ти ја по ра зи ла у ду гом и те шком ра ту, са Ис то ка се за Ви зан ти ју по ја вио мно го опа-сни ји не при ја тељ – ара бља ни. Пр ви упад ара-бља на на ви зан тиј ске те ри то ри је де сио се 634. и од та да до 678, да кле пу них че тр де сет го ди на у су ко би ма Ви зан ти ја ни је оства ри ла ни јед ну по бе ду. Јед на за дру гом па да ле су нај бо га ти је

Те мат ско уре ђе ње: Реч те ма је пр во бит но зна чи ла вој ни од ред, а вре ме ном је по ста ла на зив за вој ноад мин стра тив ну је ди ни цу на чи јем че лу се на ла зи стра тег ко ји је имао и ци вил ну и вој ну власт. То је но ви на у од но су на ра но ви зан тиј ски пе ри од (IV –VII ве ка) ка да су ове функ ци је би ле стро го одво је не. Војни ци (стра ти о ти) су до би ја ли има ња, од ко јих су се из др жа ва ли, уз оба ве зу вр ше ња вој не слу жбе. Би ли су оба ве зни да се на ца рев по зив ја ве на ко њу и под пу ном рат ном опре мом. Ова но ви на је ука зи ва ла на про ме не у Ви зан ти ји и по сте пе но обра зо ва ње но вог, сред њо ве ков ног дру штва.


Идо ла три ја – обо жа ва ње идо ла, идо ло по клон ство.

Византијски војници

44


ико на и био је ва жна пре крет ни ца у кул тур ној исто ри ји Ви зан ти је. од за вр шет ка ико но бо рач-ке кри зе она све ви ше исту па као цар ство грч-ко-хри шћан ске кул ту ре.

УСПОН зА ВРЕ МЕ МА КЕ ДОН СКЕ Ди НА Сти јЕ

По сле пре вла да ва ња ико но бо рач ке кри-зе и до ла ска на пре сто Ма ке дон ске ди-на сти је, нај слав ни је ви зан тиј ске ди на-

сти је ко ја је ско ро два ве ка вла да ла Цар ством (867–1056), до шло је до успо на др жа ве. осни-вач ди на сти је био је цар Ва си ли је I (867–886). Успон Цар ства се нај пре огле дао у еко ном ском и вој ном ја ча њу Ви зан ти је и ши ре њу ути ца ја

на про стра не те ри то ри је на се ље не сло ве ни ма. До шло је до по кр шта ва ња Бу га ра, ср ба и на-по слет ку, Ру са. Упр кос иде о ло шком су ко бу са све тим рим ским цар ством због кру не ото на I Ве ли ког, ко ме Ви зан ти ја ни је при зна ва ла ти ту лу рим ског ца ра, већ са мо „ца ра Фра на ка”, ви зан-тиј ско-не мач ки са вез је оја чао и кроз ви зан тиј-ски по ли тич ки и кул тур ни ути цај. На Ис то ку, пре ма ара бља ни ма, ини ци ја ти ва је по сте пе но по че ла да пре ла зи на ви зан тиј ску стра ну, да би зе нит до сти гла у дру гој по ло ви ни X ве ка. Ви зан-тиј ско цар ство је би ло на вр хун цу за вла да ви не Ва си ли ја II (976–1025), а по сле ру ше ња са му и-ло ве др жа ве. осим чи та ве Ма ле ази је, об у хва-та ло је ју жну Ита ли ју и те ри то ри је Бал кан ског по лу о стр ва до Ду на ва и са ве. та ко је око 1000. го ди не Ви зан ти ја би ла нај ја ча у тро у глу он да-шњих свет ских си ла ко ји су осим ње чи ни ли све то рим ско цар ство и ара бљан ски ка ли фат.

Ва си ли је I (867–886): осни вач Ма ке дон ске ди на стије, по ти цао је из јед ног се ла у те ми Ма ке до ни ји (отуда и на зив ди на сти је), ве ро ват но по то мак јер мен ских до се ље ни ка. Бе же ћи из не ма шти не, до шао је у Ца риград и за хва љу ју ћи огром ној фи зич кој сна зи по стао ца рев ко њу шар. Мрач ним пу те ви ма ко ји су под ра зуме ва ли ин три ге и за ве ре, за не што ви ше од јед не де це ни је по пео се на ви зан тиј ски пре сто. Прем да је остао не пи смен, по ка зао се као ве ли ки вла дар и пред у зео низ раз бо ри тих др жав нич ких ме ра ме ђу ко ји ма се из два ја ве ли ка ко ди фи ка ци ја пра ва. По вратио је ви зан тиј ски ути цај у Ита ли ји и на ис точ ном Ја дра ну, а у су ко би ма са Ара бља ни ма по кре нуо офан зи ву ко ја ће до сти ћи вр ху нац у X ве ку.


Ко ди фи ка ци ја – си сте ма ти зо ва ње за ко на, оза ко њи ва ње, сре ђи ва ње за ко на и њи хо во уно ше ње у је дин стве но де ло.

Цар Василије II Бугароубица

44


ико на и био је ва жна пре крет ни ца у кул тур ној исто ри ји Ви зан ти је. од за вр шет ка ико но бо рач-ке кри зе она све ви ше исту па као цар ство грч-ко-хри шћан ске кул ту ре.

УСПОН зА ВРЕ МЕ МА КЕ ДОН СКЕ Ди НА Сти јЕ

По сле пре вла да ва ња ико но бо рач ке кри-зе и до ла ска на пре сто Ма ке дон ске ди-на сти је, нај слав ни је ви зан тиј ске ди на-

сти је ко ја је ско ро два ве ка вла да ла Цар ством (867–1056), до шло је до успо на др жа ве. осни-вач ди на сти је био је цар Ва си ли је I (867–886). Успон Цар ства се нај пре огле дао у еко ном ском и вој ном ја ча њу Ви зан ти је и ши ре њу ути ца ја

на про стра не те ри то ри је на се ље не сло ве ни ма. До шло је до по кр шта ва ња Бу га ра, ср ба и на-по слет ку, Ру са. Упр кос иде о ло шком су ко бу са све тим рим ским цар ством због кру не ото на I Ве ли ког, ко ме Ви зан ти ја ни је при зна ва ла ти ту лу рим ског ца ра, већ са мо „ца ра Фра на ка”, ви зан-тиј ско-не мач ки са вез је оја чао и кроз ви зан тиј-ски по ли тич ки и кул тур ни ути цај. На Ис то ку, пре ма ара бља ни ма, ини ци ја ти ва је по сте пе но по че ла да пре ла зи на ви зан тиј ску стра ну, да би зе нит до сти гла у дру гој по ло ви ни X ве ка. Ви зан-тиј ско цар ство је би ло на вр хун цу за вла да ви не Ва си ли ја II (976–1025), а по сле ру ше ња са му и-ло ве др жа ве. осим чи та ве Ма ле ази је, об у хва-та ло је ју жну Ита ли ју и те ри то ри је Бал кан ског по лу о стр ва до Ду на ва и са ве. та ко је око 1000. го ди не Ви зан ти ја би ла нај ја ча у тро у глу он да-шњих свет ских си ла ко ји су осим ње чи ни ли све то рим ско цар ство и ара бљан ски ка ли фат.

Ва си ли је I (867–886): осни вач Ма ке дон ске ди на стије, по ти цао је из јед ног се ла у те ми Ма ке до ни ји (отуда и на зив ди на сти је), ве ро ват но по то мак јер мен ских до се ље ни ка. Бе же ћи из не ма шти не, до шао је у Ца риград и за хва љу ју ћи огром ној фи зич кој сна зи по стао ца рев ко њу шар. Мрач ним пу те ви ма ко ји су под ра зуме ва ли ин три ге и за ве ре, за не што ви ше од јед не де це ни је по пео се на ви зан тиј ски пре сто. Прем да је остао не пи смен, по ка зао се као ве ли ки вла дар и пред у зео низ раз бо ри тих др жав нич ких ме ра ме ђу ко ји ма се из два ја ве ли ка ко ди фи ка ци ја пра ва. По вратио је ви зан тиј ски ути цај у Ита ли ји и на ис точ ном Ја дра ну, а у су ко би ма са Ара бља ни ма по кре нуо офан зи ву ко ја ће до сти ћи вр ху нац у X ве ку.


Ко ди фи ка ци ја – си сте ма ти зо ва ње за ко на, оза ко њи ва ње, сре ђи ва ње за ко на и њи хо во уно ше ње у је дин стве но де ло.

Цар Василије II Бугароубица

45


Еко ном ски и по ли тич ки успон био је пра ћен и ве ли ким кул тур ним по ле том Цар ства ко ји се озна ча ва као „ма ке дон ска ре не сан са” или ис-прав ни је, „до ба ен ци кло пе ди зма” и углав ном се по ду да ра са епо хом Кон стан ти на VII Пор-фи ро ге ни та (913–959). он је оку пио гру пу са-рад ни ка упу ће них у раз ли чи те на у ке и ор га ни зо-вао их та ко да са ста вља ју де ла ен ци кло пе диј ског ка рак те ра из раз ли чи тих на у ка. овом кру жо ку ин те лек ту а ла ца би се мо гло за ме ри ти да ни су би ли ори ги нал ни, али су си сте ма ти зо ва ли зна-ња у по себ не зна чај не књи ге као што су: Спис о це ре мо ни ја ма, Спис о на ро ди ма, Спис о те мама, Ге о по ни ка (по љо при вред на ен ци кло пе ди ја), Хи пи а три ка (ве те ри нар ска ек ци кло пе ди ја).

Кул тур ни успон Ви зан тиј ског цар ства се на-ста вља и вр ху нац до сти же сре ди ном XI ве ка. та-да је об но вљен ца ри град ски уни вер зи тет ко ји су чи ни ла два фа кул те та: фи ло зоф ски на че лу са чу ве ним Ми ха и лом Псе лом и прав ни ко ји је во дио Јо ван Кси фи лин. На уни вер зи те ту се про-у ча ва ло се дам сло бод них ве шти на (гра ма ти ка, ре то ри ка, ди ја лек ти ка, ге о ме три ја, ма те ма ти ка, астро но ми ја и му зи ка).

КОМ Ни Ни

По сле смр ти Ва си ли ја II (1025), ко ји је успе шним вој ним по хо ди ма про ши рио гра ни це Цар ства, до шло је до не ко ли-

ко го ди на не по му ће ног ми ра, ина че не по зна тог ка да је ви зан тиј ска исто ри ја у пи та њу. Ни јед на др жа ва се ни је усу ђи ва ла да на пад не Ви зан ти ју. Ме ђу тим, сре ди ном XI ве ка по ја вљу ју се но ви и

ве о ма моћ ни не при ја те љи, Тур ци Сел џу ци на Ис то ку и Нор ма ни на За па ду. Бит ка код Ман-ци кер та (1071), у ко јој су сел џу ци по ра зи ли ви-зан тиј ске од ре де, отво ри ла им је до ла зак у Ма-лу ази ју. од тог вре ме на те жи ште Цар ства се из ма ло а зиј ских све ви ше пре ба цу је у европ ске про вин ци је. Да би ви зан тиј ски слом био пот пун, Нор ма ни су исте 1071. го ди не за у зе ли Ба ри, по-след ње ви зан тиј ско упо ри ште у Ита ли ји.

Ипак, мла ди вој ско во ђа Алек си је Ком нин је на кон из ла ска из гра ђан ских ра то ва, ко ји су кра јем се дам де се тих го ди на XI ве ка по тре са ли Ви зан ти ју, осво јио ви зан тиј ски пре сто (1081), осно вао ди на сти ју ко ја ће сле де ћих сто го ди-на (1081–1185) вла да ти Цар ством и ус пео да кон со ли ду је при ли ке у др жа ви. он је уте ме љио про ни ју, уста но ву ко ја је пред ста вља ла нај -истакну ти ју ин сти ту ци ју ви зан тиј ског фе у да-ли зма, и ре ор га ни зо вао вој ску ко ја се на овај


Про ни ја – са ма реч озна ча ва бри гу, ста ра ње; у пи та њу је услов но вла сни штво над не ким из во ром при хо да – зе мљопо сед, пу та ри на, мо ста ри на, руд ник, по рез на ри бо лов итд. – уз оба ве зу вр ше ња вој не слу жбе. Про ни јар је у сра зме ри са ве ли чи ном про ни је мо рао да се ода зо ве на ца рев по зив и по ве де од ре ђе ни број вој ни ка. За раз ли ку од ба шти не, про ни ја ни је мо гла да се про да је, по кла ња, за ве шта ва цркви, да је у ми раз или оту ђу је на не ки дру ги на чин. У прак си се нај че шће до га ђа ло да пр о ни ја ра ко ји до ђе у го ди не када ви ше не мо же да иде у рат за ме ни син и пре у зме оче ве оба ве зе, али, та ко ђе, без пра ва да про ни ју оту ђу је.

Ба шти на – оче ви на, очин ско на сле ђе, имо ви на на ко ју се има не при ко сно ве но пра во вла сни штва.

Алек си је I Ком нин во лео је да игра шах и био је од ли чан бе сед ник, а из во ри ка жу да му у ра су ђи ва њу и из но ше њу до ка за ни је би ло рав ног. Ме ђу тим, имао је по те шко ћа са из го ва ра њем сло ва „р”, а то је ко трља ју ће, од но сно фран цу ско „р”. Ка ко пи ше ње го ва кћи, Ана Ком ни на, та да би му је зик ма ло за пи њао, док је оста ла сло ва из го ва рао пот пу но теч но.

46


на чин осла ња ла на до ма ће сна ге. алек си ју I Ком ни ну је по шло за ру ком да укро ти опа сне на па де Нор ма на, Пе че не га и сел џу ка, да уре ди од но се са уче сни ци ма Пр вог кр ста шког ра та, да сре ди др жав ну ад ми ни стра ци ју и оја ча ви зан-тиј ски но вац.

по све ћен оче вој вла да ви ни, пра во ре мек-де ло ви зан тиј ске књи жев но сти. Ве о ма је ва жна уло га по је ди них чла но ва ди на сти је као по кро ви те ља не ких пе сни ка и уоп ште ин те лек ту а ла ца.

У очи ма са вре ме ни ка смрт Ма ној ла I, у сеп-тем бру 1180. го ди не, за до би ла је зна чај коб не пре крет ни це. Крат ка вла да ви на ди на сти је Ан-ђе ла (1185–1204), ко ји су на ца ри град ском тро-ну сме ни ли Ком ни не, пред ста вља ла је вре ме не пре ста ног опа да ња Ви зан ти је, али и ја сних зна ко ва дез ин те гра ци је не ка да моћ не др жа ве, оли че не у по ја ви об ла сних го спо да ра на ру бо ви-ма Цар ства ко ји ни су при зна ва ли цар ску власт. Нео че ки ва но скре та ње уче сни ка Че твр тог кр-ста шког ра та и њи хо во осва ја ње Ца ри гра да (1204), што је био је дан од нај спек та ку лар ни јих до га ђа ја у сред њем ве ку, до ве ли су до ви ше де це-ниј ског не стан ка Ви зан ти је, др жа ве ко ја је сма-тра ла да јој при па да не при ко сно ве но пра во на уни вер зал ну власт над чи та вом хри шћан ском ва се ље ном. Усле ди ло је не ко ли ко де це ни ја ла-тин ске вла сти док су се ви зан тиј ске сна ге по-ву кле на пе ри фе ри ју и от по че ле при пре ме за об но ву Цар ства.

Да ли мо же те да упо ре ди те те мат ски си стем у Визан ти ји и фе у дал ни си стем? У ком пе ри о ду су наста ла ове по ја ве? Да ли је про ни ја слич на бе нефи ци ји или фе у ду?

Из у зет но ме сто у ви зан тиј ској исто ри ји за-у зи ма ју три пр ва пред став ни ка ди на сти је Ком-ни на: алек си је I, Јо ван II и Ма ној ло I ко ји су вла да ли од 1081. до 1180. го ди не. За вла да ви не Ком ни на до из ра жа ја су до шле по ро дич не ве зе цар ске ди на сти је и ни за дру гих ари сто крат ских ро до ва, ме ђу соб но по ве за них бра ко ви ма. Ца-ре ви су срод ни ци ма до де љи ва ли нај ви ше двор-ске ти ту ле, по ста вља ли их на ва жне и од го вор не функ ци је и обра зо ва ли сво је вр сну дру штве ну хи је рар хи ју над ко јом су има ли пот пун над зор.

Ма ној ло I Ком нин (1143–1180), унук алек-си ја I, био је по след њи ви зан тиј ски цар ко ји је по ку шао да во ди свет ску по ли ти ку. Др жав ник не спор них ква ли те та и од ва жних и за ма шних за ми сли, он је био на дах нут иде јом уни вер зал-ног цар ства ко ја се су ко би ла са слич ним стре-мље њи ма не мач ког ца ра Фри дри ха I Бар ба ро се (1152–1190).

Ком ни ни су се би и сво јим ин те ре си ма под-ре ди ли и ви зан тиј ску исто ри о гра фи ју и све у-куп ну књи жев ну про дук ци ју. Ни ка да се у част ца ре ва ни је јав но из го ва ра ло то ли ко кит ња сто сро че них и удво рич ких го во ра. с дру ге стра не, ни ка да се ца ре ви ни су то ли ко сме ло ме ша ли у ком пе тен ци ју све штен ства, на сту па ју ћи и уло зи бо го сло ва и ка но ни ста, кон фи ску ју ћи цр кве не ри зни це. Нај у глед ни ји чла но ви ди на сти је Ком-ни на по ја вљу ју се и као осни ва чи не ко ли ко цр-ка ва и ма на сти ра. ту је на пр вом ме сту зна ме-ни ти ма на стир Пан то кра тор у Ца ри гра ду чи ји је кти тор био цар Јо ван II. Ли те рар ном де лат-но шћу ме ђу Ком ни ни ма ба ви ли су се алек си је I и ње гов ста ри ји брат Исак, али је нај да ро ви-ти ја ипак би ла прин це за ана Ком ни на, ћер ка алек си ја I чи ји је исто риј ски спис Алек си ја да,

Цар Манојло I Комнин и царица Марија

46


на чин осла ња ла на до ма ће сна ге. алек си ју I Ком ни ну је по шло за ру ком да укро ти опа сне на па де Нор ма на, Пе че не га и сел џу ка, да уре ди од но се са уче сни ци ма Пр вог кр ста шког ра та, да сре ди др жав ну ад ми ни стра ци ју и оја ча ви зан-тиј ски но вац.

по све ћен оче вој вла да ви ни, пра во ре мек-де ло ви зан тиј ске књи жев но сти. Ве о ма је ва жна уло га по је ди них чла но ва ди на сти је као по кро ви те ља не ких пе сни ка и уоп ште ин те лек ту а ла ца.

У очи ма са вре ме ни ка смрт Ма ној ла I, у сеп-тем бру 1180. го ди не, за до би ла је зна чај коб не пре крет ни це. Крат ка вла да ви на ди на сти је Ан-ђе ла (1185–1204), ко ји су на ца ри град ском тро-ну сме ни ли Ком ни не, пред ста вља ла је вре ме не пре ста ног опа да ња Ви зан ти је, али и ја сних зна ко ва дез ин те гра ци је не ка да моћ не др жа ве, оли че не у по ја ви об ла сних го спо да ра на ру бо ви-ма Цар ства ко ји ни су при зна ва ли цар ску власт. Нео че ки ва но скре та ње уче сни ка Че твр тог кр-ста шког ра та и њи хо во осва ја ње Ца ри гра да (1204), што је био је дан од нај спек та ку лар ни јих до га ђа ја у сред њем ве ку, до ве ли су до ви ше де це-ниј ског не стан ка Ви зан ти је, др жа ве ко ја је сма-тра ла да јој при па да не при ко сно ве но пра во на уни вер зал ну власт над чи та вом хри шћан ском ва се ље ном. Усле ди ло је не ко ли ко де це ни ја ла-тин ске вла сти док су се ви зан тиј ске сна ге по-ву кле на пе ри фе ри ју и от по че ле при пре ме за об но ву Цар ства.

Да ли мо же те да упо ре ди те те мат ски си стем у Визан ти ји и фе у дал ни си стем? У ком пе ри о ду су наста ла ове по ја ве? Да ли је про ни ја слич на бе нефи ци ји или фе у ду?

Из у зет но ме сто у ви зан тиј ској исто ри ји за-у зи ма ју три пр ва пред став ни ка ди на сти је Ком-ни на: алек си је I, Јо ван II и Ма ној ло I ко ји су вла да ли од 1081. до 1180. го ди не. За вла да ви не Ком ни на до из ра жа ја су до шле по ро дич не ве зе цар ске ди на сти је и ни за дру гих ари сто крат ских ро до ва, ме ђу соб но по ве за них бра ко ви ма. Ца-ре ви су срод ни ци ма до де љи ва ли нај ви ше двор-ске ти ту ле, по ста вља ли их на ва жне и од го вор не функ ци је и обра зо ва ли сво је вр сну дру штве ну хи је рар хи ју над ко јом су има ли пот пун над зор.

Ма ној ло I Ком нин (1143–1180), унук алек-си ја I, био је по след њи ви зан тиј ски цар ко ји је по ку шао да во ди свет ску по ли ти ку. Др жав ник не спор них ква ли те та и од ва жних и за ма шних за ми сли, он је био на дах нут иде јом уни вер зал-ног цар ства ко ја се су ко би ла са слич ним стре-мље њи ма не мач ког ца ра Фри дри ха I Бар ба ро се (1152–1190).

Ком ни ни су се би и сво јим ин те ре си ма под-ре ди ли и ви зан тиј ску исто ри о гра фи ју и све у-куп ну књи жев ну про дук ци ју. Ни ка да се у част ца ре ва ни је јав но из го ва ра ло то ли ко кит ња сто сро че них и удво рич ких го во ра. с дру ге стра не, ни ка да се ца ре ви ни су то ли ко сме ло ме ша ли у ком пе тен ци ју све штен ства, на сту па ју ћи и уло зи бо го сло ва и ка но ни ста, кон фи ску ју ћи цр кве не ри зни це. Нај у глед ни ји чла но ви ди на сти је Ком-ни на по ја вљу ју се и као осни ва чи не ко ли ко цр-ка ва и ма на сти ра. ту је на пр вом ме сту зна ме-ни ти ма на стир Пан то кра тор у Ца ри гра ду чи ји је кти тор био цар Јо ван II. Ли те рар ном де лат-но шћу ме ђу Ком ни ни ма ба ви ли су се алек си је I и ње гов ста ри ји брат Исак, али је нај да ро ви-ти ја ипак би ла прин це за ана Ком ни на, ћер ка алек си ја I чи ји је исто риј ски спис Алек си ја да,

Цар Манојло I Комнин и царица Марија

47



Ираклије, тема, Арабљани, иконоборство, Василије II, битка код Манцикерта, пронија

ЗАПАМТИТЕ– Вла да ви на ца ра Ира кли је, по сле го ди на кри зе,

по но во уз ди же Ви зан ти ју као ве ли ку си лу.

– Те мат ско уре ђе ње уво ди вој ноад ми ни стра тивне је ди ни це на че лу са стра те гом. Овим си стемом оја ча на је ви зан тиј ска вој ска и пре све га, од брам бе на моћ.

– На па де Ара бља на ко ји су от по че ли 634. и тра јали на ред них сто го ди на, Ви зан ти ја је те шком му ком од би ја ла.

– Ико но бор ство је је рес ко ја је од ба ци ва ла вер ске сли ке, ико не, фре ске и мо за и ке.

– Ви зан тиј ско цар ство до сти же вр ху нац у вре ме вла да ви не Ва си ли ја II ко ји је сру шио Са му и ло ву др жа ву.

– По сле бит ке код Ман ци кер та 1071. Тур ци Сел џуци за у зи ма ју Ма лу Ази ју.

– По след њи ви зан тиј ски цар ко ји је по ку шао да во ди свет ску по ли ти ку био је Ма ној ло I Ком нин.

1. Ко је ме ре је мо рао да пре ду зме цар Ира кли је да би спа сао цар ство?2. Ка да је на пре сто сту пи ла Ма ке дон ска ди на сти ја и ко је њен нај зна чај ни ји пред став ник?3. Ком ни ни су би ли успе шни ца ре ви, али и пи сци. Ко ји члан ове ди на сти је је био нај да ро ви ти ји

пи сац? 4. Про чи тај те текст о жи вот ном ве ку вла да ра. Шта мо же те да за кљу чи те из тих по да та ка?

За ни мљи во је упо ре ди ти про се чан жи вот ни век вла да ра по ро ди це Ком ни на са не ком ди на сти јом из ла тин ског све та за пад не Евро пе. Пре ма про ра чу ни ма, про се чан жи вот ни век ца ре ва ди на сти је Ком ни на (1081–1118), ако са раз ло гом из у зме мо мла дог Алек си ја II ко ји је уби јен као че тр на е сто го ди шњак, из но сио је 61 го ди ну. Упа дљив је кон траст у по ре ђе њу са чла но ви ма Сак сон ске ди насти је (919–1024) у Све том рим ском цар ству чи ји је просе чан жи вот ни век био са мо 40,5 го ди на, да кле две деце ни је ма њи. С дру ге стра не, вла да ри из по ро ди це Ком ни на су не што ду же жи ве ли не го ца ре ви не ких других ви зан тиј ских ро до ва: ва си лев си Ма ке дон ске ди насти је (867–1056) про сеч но су жи ве ли 59, а вла да ри послед ње ви зан тиј ске ди на сти је Па ле о ло га (1259–1453), 60 го ди на.

МА НОЈ ЛО I КОМ НИН имао је не у о би ча је но там ну ко жу за јед ног Ви зан тин ца. То су, на рав но, зна ли Ве не ци јан ци, па су се то ком јед ног ра та са Ви зан ти јом гру бо на ша ли ли са ца рем. Они су у по мор ском окр ша ју за ро би ли цар ски брод у ко ме се на ла зи ла Ма ној ло ва ка би на укра ше на зла тот ка ним за ве са ма и пур пур ним те пи си ма. Он да су у ца ре ву ода ју уве ли не ког ни штав ног чо ве чуљ ка, црн пура стог Ети о пља ни на, и укра сив ши га бли ста вим вен цем, све ча но во да ли и по здра вља ли као ви зан тиј ског ца ра. Ма ној ло I, ко ји је до знао за ову епи зо ду, ни ка да Мле чани ма ни је опро стио увре ду ко ју су му том при ли ком нане ли.

Ев ста ти је, ар хи е пи скоп гра да Со лу на у за вр шним де це ни ја ма XII ве ка, ис ти цао је смрт ца ра Ма ној ла I Ком ни на као ве ли ку пре крет ни цу у ви зан тиј ској исто ри ји: „Чи ни се као да је бож јом во љом ре ше но да за јед но са ца рем Ма ној лом Ком ни ном умре све здра во у цар ству Ро ме ја (Ви зан ти на ца) и да са за ласком тог сун ца сви ми бу де мо по то пље ни у не прозир ну та му”.

ЗанимљивостиКрсташи освајају Цариград

48


Ве ли ка се о ба на ро да се углав ном за вр ши ла око 700. го ди не, али то ни је зна чи ло да ни је би ло нових ет нич ких пре ме шта ња. На про тив, по чев од кра ја IX и кроз чи тав X и XI век на хри шћански свет За пад не Евро пе об ру ши ла су се пле ме на из Скан ди на ви је. Ва жан је био и до ла зак Уга ра (Ма ђа ра) у Па но ни ју ко ји се мо же по сма тра ти као је дан изо ло ва ни та лас ми гра ци ја. На па ди ових на ро да до ве ли су до зна чај них про ме на на ши ро ком про сто ру од Ен гле ске на за паду до Ру си је на ис то ку.

8 ЕВРО ПА ОД VI II ДО XII ВЕ КА

Ви КиН зи

скан ди нав ски на ро ди су у по след њим го-ди на ма IX ве ка, под окол но сти ма ко је су у ве ли кој ме ри оста ле за там ње не, по кре-

ну ли по след њи та лас гер ман ских се о ба. они су сво је мо ре плов це-рат ни ке на зи ва ли Ви кин зи-ма, док су жи те љи хри шћан ске Евро пе за њих ко ри сти ли тер мин Нор ма ни (се вер ња ци). Ви-кин зи су се у по чет ку ба ви ли тр го ви ном и на бро до ви ма до во зи ли кр зно, кљо ве мор же ва, ћи-ли бар и ро бо ве, а за уз врат су у до мо ви ну уво-зи ли ста кло, ке ра ми ку и пред ме те од ме та ла. Пред во ђе ни сво јим во ђа ма, вре ме ном су се све ви ше окре та ли гу сар ству и по ста ја ли пра ва на-паст за ста нов ни ке за пад не Евро пе. Већ око 790. го ди не Кар ло Ве ли ки био је при мо ран да ор га-ни зу је од бра ну при о бал них под руч ја од пљач ка-шких упа да скан ди нав ских рат ни ка.

Ки јЕВ СКА РУ Си јА

Део Ви кин га, у из во ри ма по знат под име-ном Вар ја зи, у VI II ве ку је от крио да ре-ке За пад на Дви на и Вол га пру жа ју мо-

гућ ност тр го ви не са Ис то ком што их је до ве ло у ве зу са Ис точ ним сло ве ни ма. Ме ђу тим, Вар ја ге је тек окре та ње пре ма Ца ри гра ду у IX сто ле ћу усме ри ло на ре ку Дње пар ко ја је про ти ца ла кроз сре ди ште зе мље Ис точ них сло ве на. ова про ме-на прав ца се вре мен ски по ду да ра са на стан ком Ки јев ске др жа ве. Јед но од вар ја шких пле ме на, чи ји је на зив био Рус, има ло је на се о би ну у Нов-го ро ду, гра ду ко ји је пред ста вљао ва жну тач ку на во де ном пу ту од Бал ти ка до Цр ног мо ра. Пр-ви по мен Ру са у исто риј ским из во ри ма по ти че из 839. го ди не.

Код Ис точ них сло ве на су још пре IX ве ка са-зре ли усло ви за ства ра ње др жа ве ко ју је до ла зак Вар ја га са мо убр зао. Њи хо ве во ђе асколд и Дир су до сре ди не IX сто ле ћа за вла да ли у Нов го ро ду и Ки је ву. Пр ви ру ски исто риј ски за пи си го во ре упра во о за по се да њу Ки је ва и о при пре ма ма за на пад на Ца ри град 860. го ди не. На дру гој стра-ни, су пар нич ки вар ја шки кнез Ру рик, осни вач ди на сти је Ру ри ко ви ча, пре о тео је Нов го род, док је 882. го ди не ње гов син олег осво јио Ки-јев и про гла сио га за пре сто ни цу. ти ме су би ли

Викиншки брод. Захваљујући својој нарочитој конструкцији могли су да плове и по плитким рекама, да стигну и до забачених насељених места.

48


Ве ли ка се о ба на ро да се углав ном за вр ши ла око 700. го ди не, али то ни је зна чи ло да ни је би ло нових ет нич ких пре ме шта ња. На про тив, по чев од кра ја IX и кроз чи тав X и XI век на хри шћански свет За пад не Евро пе об ру ши ла су се пле ме на из Скан ди на ви је. Ва жан је био и до ла зак Уга ра (Ма ђа ра) у Па но ни ју ко ји се мо же по сма тра ти као је дан изо ло ва ни та лас ми гра ци ја. На па ди ових на ро да до ве ли су до зна чај них про ме на на ши ро ком про сто ру од Ен гле ске на за паду до Ру си је на ис то ку.

8 ЕВРО ПА ОД VI II ДО XII ВЕ КА

Ви КиН зи

скан ди нав ски на ро ди су у по след њим го-ди на ма IX ве ка, под окол но сти ма ко је су у ве ли кој ме ри оста ле за там ње не, по кре-

ну ли по след њи та лас гер ман ских се о ба. они су сво је мо ре плов це-рат ни ке на зи ва ли Ви кин зи-ма, док су жи те љи хри шћан ске Евро пе за њих ко ри сти ли тер мин Нор ма ни (се вер ња ци). Ви-кин зи су се у по чет ку ба ви ли тр го ви ном и на бро до ви ма до во зи ли кр зно, кљо ве мор же ва, ћи-ли бар и ро бо ве, а за уз врат су у до мо ви ну уво-зи ли ста кло, ке ра ми ку и пред ме те од ме та ла. Пред во ђе ни сво јим во ђа ма, вре ме ном су се све ви ше окре та ли гу сар ству и по ста ја ли пра ва на-паст за ста нов ни ке за пад не Евро пе. Већ око 790. го ди не Кар ло Ве ли ки био је при мо ран да ор га-ни зу је од бра ну при о бал них под руч ја од пљач ка-шких упа да скан ди нав ских рат ни ка.

Ки јЕВ СКА РУ Си јА

Део Ви кин га, у из во ри ма по знат под име-ном Вар ја зи, у VI II ве ку је от крио да ре-ке За пад на Дви на и Вол га пру жа ју мо-

гућ ност тр го ви не са Ис то ком што их је до ве ло у ве зу са Ис точ ним сло ве ни ма. Ме ђу тим, Вар ја ге је тек окре та ње пре ма Ца ри гра ду у IX сто ле ћу усме ри ло на ре ку Дње пар ко ја је про ти ца ла кроз сре ди ште зе мље Ис точ них сло ве на. ова про ме-на прав ца се вре мен ски по ду да ра са на стан ком Ки јев ске др жа ве. Јед но од вар ја шких пле ме на, чи ји је на зив био Рус, има ло је на се о би ну у Нов-го ро ду, гра ду ко ји је пред ста вљао ва жну тач ку на во де ном пу ту од Бал ти ка до Цр ног мо ра. Пр-ви по мен Ру са у исто риј ским из во ри ма по ти че из 839. го ди не.

Код Ис точ них сло ве на су још пре IX ве ка са-зре ли усло ви за ства ра ње др жа ве ко ју је до ла зак Вар ја га са мо убр зао. Њи хо ве во ђе асколд и Дир су до сре ди не IX сто ле ћа за вла да ли у Нов го ро ду и Ки је ву. Пр ви ру ски исто риј ски за пи си го во ре упра во о за по се да њу Ки је ва и о при пре ма ма за на пад на Ца ри град 860. го ди не. На дру гој стра-ни, су пар нич ки вар ја шки кнез Ру рик, осни вач ди на сти је Ру ри ко ви ча, пре о тео је Нов го род, док је 882. го ди не ње гов син олег осво јио Ки-јев и про гла сио га за пре сто ни цу. ти ме су би ли

Викиншки брод. Захваљујући својој нарочитој конструкцији могли су да плове и по плитким рекама, да стигну и до забачених насељених места.

49


по ста вље ни по ли тич ки осно ви др жа ве ко ја се озна ча ва као Ки јев ска Ру си ја, док је Ки јев, „мај-ка ру ских гра до ва”, по стао зна чај но тр го вач ко чво ри ште у ко јем су се укр шта ли пу те ви из Ви-зан ти је, ара бљан ског све та, Не мач ке и скан ди-нав ских зе ма ља.

У са став Ки јев ске Ру си је то ком IX и X ве-ка ушла су мно га сло вен ска пле ме на као што су По ља ни, Кри ви чи, Ра ди ми ри, Дре вља ни, Вја ти-чи, ти вер ци и дру ги. Кне зо ви олег и Игор ра-то ва ли су про тив Ви зан ти је, али су са њом скла-па ли и ва жне и по вољ не тр го вач ке уго во ре 911, од но сно 944. го ди не. До га ђај од ве ли ког зна ча ја био је пре ла зак Ру са у хри шћан ство 988. го ди не за вла да ви не кне за Вла ди ми ра. По кр шта ва ње су оба ви ли ви зан тиј ски све ште ни ци, а јед на од ње го вих по сле ди ца био је и кул тур ни на пре дак ру ских зе ма ља.

ЕН глЕ СКА

Дру ги део Ви кин га окре нуо се ка за па-ду и оштри цу сво јих на па да усме рио је на Бри та ни ју. сма тра се да се ан тич ко

ра здо бље за вр ша ва и сред њо ве ков на исто ри-ја овог остр ва по чи ње 407. го ди не. та да је Рим по ву као нај ве ћи део сво јих ле ги ја, а зна тан број ро ма ни зо ва них ста нов ни ка, пре све га рим ских гра ђа на, на пу стио је ову про вин ци ју. три го ди не ка сни је по след ње рим ске ле ги је пре ба че не су са остр ва на кон ти нент.

У но вој си ту а ци ји оста ло до ма ће ста нов ни-штво келт ског по ре кла, Бри ти пре све га, би-ло је по де ље но на не ко ли ко ма лих кра ље ви на. До шло је и до знат ног опа да ња рим ске кул ту ре и ла тин ског је зи ка, на јед ној, и об но ве келт ске тра ди ци је, на дру гој стра ни, па је то раз до бље у исто ри ји по зна то као келт ски пре по род. По-чев од сре ди не V ве ка усле ди ли су на па ди па-ган ских гер ман ских пле ме на ан гла, са са и Ју та ко ји су на те ри то ри ји Бри та ни је ство ри ли сво ја кра љев ства. Њи хов до ла зак до вео је до опа да ња хри шћан ства, сло ма ве ћих гра до ва и на ме та ња но ве по ли тич ке ели те. Но ви по лет хри шћан ства по чи ње тек од кра ја VI ве ка ка да је по на ло гу па пе у Ен гле ску 597. го ди не сти гао мо нах Ав-гу стин са ма лом гру пом пра ти ла ца и по кр стио ан гле и са се.

Пр ви за бе ле же ни упад Ви кин га био је у ле-то 787. го ди не, али су у пр вих по ла ве ка на па ди углав ном би ли усме ре ни пре ма Ир ској и Шкот-ској, а ре ђе пре ма сре ди шњем и ју жном де лу бри тан ског остр ва. Но ви за мах у на ср та ји ма на Бри та ни ју да ли су Дан ци ко ји су на ме ра ва ли да се на остр ву трај но на се ле. Њи ма се су прот-ста вио ал фред Ве ли ки, краљ Ве сек са, је дан од нај зна чај ни јих вла да ра ра но сред њо ве ков не Ен-гле ске. Кра јем X и у пр вим де це ни ја ма XI ве ка усле ди ли су но ви на па ди Да на ца, што је по тра-ја ло све до нор ман ске ин ва зи је 1066. го ди не.

Крштење Кијевљана, слика К. В. Лебедева

От пор ста ро се де лач ког ста нов ни штва ка сни је је одјек нуо у ра зним ле ген да ма. Јед на од њих го во ри о хри шћан ском бри тан ском кра љу Ар ту ру из VI сто лећа, ње го вим ви те зо ви ма Окру глог сто ла и њи хо вим ју нач ким под ви зи ма.

зАДАтАК

Про чи тај те текст о Ал фре ду Ве ли ком на стра ни 63.

50


По след њи ан гло са ски краљ био је Едвард Ис по вед ник (1042–1066). За упра жње ни пре-сто по ја ви ло се не ко ли ко кан ди да та: Ха ролд, нај моћ ни ји ерл у Ен гле ској, ко га су по др жа ли плем ство и цр ква, за тим Ха ралд Ха дар да, краљ Нор ве шке, и Ви ли јем од Нор ман ди је ко ји је био ро ђак Едвар да Ис по вед ни ка. Ви ли јем од Нор-ман ди је је по сле по бе де у би ци код Хе стинг са 1066. го ди не по стао но ви вла дар Ен гле ске, упам-ћен као Ви ли јем Осва јач. Лон дон је по бед ни ку отво рио ка пи је, а на Бо жић 1066. Ви ли јем је у Вест мин стер ској опа ти ји био кру ни сан за кра ља Ен гле ске. ти ме је на бри тан ском остр ву за по че-ло раз до бље нор ман ске вла сти то ком ко га је ова др жа ва ушла у до ба пу ног сред њег ве ка.

СЕ ВЕР ЊА ци НА јУ гУ

осим пре ма зе мља ма ис точ них сло ве-на и бри тан ског остр ва, Нор ма ни су се спу шта ли и на тло Шпа ни је, Фран цу-

ске и ка сни је, апе нин ског по лу о стр ва. Го ди не 844. на па ли су се вер не де ло ве Пи ри неј ског по-лу о стр ва, а он да кро чи ли на про стор за пад ног

сре до зе мља, па ни Ба ле ар ска остр ва ни су би ла по ште ђе на њи хо вог пљач ка ња. По том су уз ре ке се ну и Ло а ру про ди ра ли у ду би ну коп на и 886. го ди не не у спе шно оп се ли и сам Па риз.

Ипак, у Фран цу ској су се учвр сти ли ка да су од кра ља Шар ла III Бе за зле ног 911. го ди не до би-ли као фе уд по кра ји ну ка на ла Ла Манш са сре-ди штем у Ру а ну. ова област је по њи ма до би ла на зив Нор ман ди ја, а не што ви ше од јед ног сто-ле ћа ка сни је та мо шњи вој во да Ви ли јем осва јач се 1066. го ди не ис кр цао на бри тан ском остр ву, од нео по бе ду у би ци код Хе стинг са и по стао ен-гле ски краљ.

Нор ма ни се у Ита ли ји пр ви пут по ја вљу ју сре ди ном IX ве ка и као од лич ни вој ни ци нај-пре по ста ју на јам ни ци у су ко би ма ло кал них фе-у да ла ца, а он да при пре ма ју усло ве за за сни ва ње вла сти те др жа ве. Њи хов во ђа Ро берт Гви скард 1059. го ди не до био је од па пе ти ту лу вој во де од апу ли је и Ка ла бри је. он је 1071. про те рао ара-пе са си ци ли је и исте го ди не осво јио по след ње упо ри ште Ви зан тиј ског цар ства на тлу Ита ли је – град Ба ри. та ко је од на ве де них обла сти обра-зо ва на ве о ма сна жна нор ман ска др жа ва ко ја ће 1130. го ди не би ти уз диг ну та у ранг кра ље ви не.

Норманска освајања

50


По след њи ан гло са ски краљ био је Едвард Ис по вед ник (1042–1066). За упра жње ни пре-сто по ја ви ло се не ко ли ко кан ди да та: Ха ролд, нај моћ ни ји ерл у Ен гле ској, ко га су по др жа ли плем ство и цр ква, за тим Ха ралд Ха дар да, краљ Нор ве шке, и Ви ли јем од Нор ман ди је ко ји је био ро ђак Едвар да Ис по вед ни ка. Ви ли јем од Нор-ман ди је је по сле по бе де у би ци код Хе стинг са 1066. го ди не по стао но ви вла дар Ен гле ске, упам-ћен као Ви ли јем Осва јач. Лон дон је по бед ни ку отво рио ка пи је, а на Бо жић 1066. Ви ли јем је у Вест мин стер ској опа ти ји био кру ни сан за кра ља Ен гле ске. ти ме је на бри тан ском остр ву за по че-ло раз до бље нор ман ске вла сти то ком ко га је ова др жа ва ушла у до ба пу ног сред њег ве ка.

СЕ ВЕР ЊА ци НА јУ гУ

осим пре ма зе мља ма ис точ них сло ве-на и бри тан ског остр ва, Нор ма ни су се спу шта ли и на тло Шпа ни је, Фран цу-

ске и ка сни је, апе нин ског по лу о стр ва. Го ди не 844. на па ли су се вер не де ло ве Пи ри неј ског по-лу о стр ва, а он да кро чи ли на про стор за пад ног

сре до зе мља, па ни Ба ле ар ска остр ва ни су би ла по ште ђе на њи хо вог пљач ка ња. По том су уз ре ке се ну и Ло а ру про ди ра ли у ду би ну коп на и 886. го ди не не у спе шно оп се ли и сам Па риз.

Ипак, у Фран цу ској су се учвр сти ли ка да су од кра ља Шар ла III Бе за зле ног 911. го ди не до би-ли као фе уд по кра ји ну ка на ла Ла Манш са сре-ди штем у Ру а ну. ова област је по њи ма до би ла на зив Нор ман ди ја, а не што ви ше од јед ног сто-ле ћа ка сни је та мо шњи вој во да Ви ли јем осва јач се 1066. го ди не ис кр цао на бри тан ском остр ву, од нео по бе ду у би ци код Хе стинг са и по стао ен-гле ски краљ.

Нор ма ни се у Ита ли ји пр ви пут по ја вљу ју сре ди ном IX ве ка и као од лич ни вој ни ци нај-пре по ста ју на јам ни ци у су ко би ма ло кал них фе-у да ла ца, а он да при пре ма ју усло ве за за сни ва ње вла сти те др жа ве. Њи хов во ђа Ро берт Гви скард 1059. го ди не до био је од па пе ти ту лу вој во де од апу ли је и Ка ла бри је. он је 1071. про те рао ара-пе са си ци ли је и исте го ди не осво јио по след ње упо ри ште Ви зан тиј ског цар ства на тлу Ита ли је – град Ба ри. та ко је од на ве де них обла сти обра-зо ва на ве о ма сна жна нор ман ска др жа ва ко ја ће 1130. го ди не би ти уз диг ну та у ранг кра ље ви не.

Норманска освајања

51


СВЕ тО РиМ СКО цАР СтВО

Ка ро лин шка ди на сти ја у не мач ким зе-мља ма уга си ла се 911. го ди не по што је пре ми нуо њен по след њи вла дар Лу двиг

Де те. Не мач ка ни је би ла је дин стве на ни у ет-нич ком ни у по ли тич ком по гле ду, већ по де ље-на на не ко ли ко обла сти ко ји ма су, са мо стал но по пут кра ље ва, вла да ле вој во де. Прем да њи ма ни је од го ва ра ла ја ка цен трал на власт, ин те ре-си хри шћан ске цр кве и опа-сност од Ма ђа ра на ла га ли су да на че ло Не мач ке до ђе лич ност од ау то ри те та. та ко је на пре-сто сту пио Хајн рих I Пти чар (919–936), вој во да од сак со ни-је, спо со бан др жав ник и осни-вач но ве, Сак сон ске ди на сти је ко ја ће вла да ти не што ви ше од јед ног сто ле ћа (919–1024). он се од мах ухва тио у ко штац са не-во ља ма, по сти гао од ре ђе не ре-зул та те и обез бе дио пред у сло-ве си ну и на след ни ку ото ну I (936-973) да на ста ви и окон ча оче ве за ми сли.

отон I, че сто са раз ло гом на зи ван и Отон Ве ли ки, био је јед на од нај и стак ну ти јих лич но-сти сред њег ве ка. По сти гао је пот пу ну кон тро лу над знат ним де лом зе мље и пу но ура дио на пре тва ра њу цр кве у глав ни бе-дем мо нар хи је та ко што је бун-тов ним све тов ним фе у дал ци ма су прот ста вљао све штен ство. По бе дио је Ма ђа ре у би ци код Ле ха (955) и окон чао њи хо ве до та да шње упа де и пљач ка ња, а по ко рио је и део сло ве на. отон I се уме шао и у при ли ке у Ита ли ји та ко што је 951. го ди не осво јио Лом бар ди ју и узео ти ту лу кра ља Лан го бар да. На по зив па пе, ко ји је са бун тов ним ба ро ни ма имао не во ље у са мом Ри му, отон I

Свето римско царство у XII веку

Отон Велики

52


је сти гао у „веч ни град” и 2. фе бру а ра 962. го-ди не био кру ни сан за ца ра. та ко је на За па ду об но вље но Рим ско цар ство ко је је об у хва та ло са мо Не мач ку и део Ита ли је и би ло знат но ма-ње од цар ства Кар ла Ве ли ког. оно је пу ни на-зив „Све то рим ско цар ство” зва нич но до би-ло 1254, а ти ту ла ће по сто ја ти до 1806. го ди не.

цАР СтВО и ПАП СтВО

Не ко ли ко да на по сле свог цар ског уз ди-за ња, отон Ве ли ки је у фе бру а ру 962. об ја вио тзв. Ото но ве при ви ле ги је ко ји-

ма су по твр ђе не до на ци је Пи пи на Ма лог и Кар-ла Ве ли ког пап ству, али је цар се би обез бе дио пра во над зо ра над упра вом у пап ској др жа ви. Уз то, усво јио је и по ло жај за штит ни ка и ста ра те-ља над цр квом као вер ском уста но вом у це ли-ни, а имао је и пра во да по ста вља би ску пе, што је у ве ли кој ме ри зна чи ло под вр га ва ње цр кве др жа ви. ове ме ре су до ве ле до су ко ба из ме ђу цар ске и пап ске вла сти ко ји је на зван бор ба за ин ве сти ту ру.

Бор ба цар ства и пап ства се на ро чи то за о-штри ла у дру гој по ло ви ни XI сто ле ћа. У ме ђу-вре ме ну, за хва љу ју ћи де ло ва њу мо на ха гла со ви-тог ма на сти ра Кли ни и њи хо вим ре фор ма ма, пап ска ку ри ја је знат но оја ча ла. спор је до сти-гао вр ху нац се дам де се тих го ди на XI ве ка у су-ко бу па пе Гри го ри ја VII, не ка да шњег кли ни јев-ског мо на ха, и ам би ци о зног ца ра Хајн ри ха IV. Бор ба све тов не и ду хов не вла сти при вид но је за вр ше на Ворм ским кон кор да том из 1122. го-ди не ко јим је би ло пред ви ђе но да све штен ство би ра би ску пе, да их све тов не вла сти уво де у по-сед, а ду хов не у цр кве но до сто јан ство. Ипак, су-коб је на ста вио да ти ња и у ка сни јим епо ха ма, али је ње го ва ва жна по сле ди ца би ла да је цр ква из овог спо ра иза шла као мо нар хиј ски уре ђе на уста но ва на че лу са па пом чи ји је ау то ри тет ве-о ма по рас тао.

МА ђА Ри

За раз ли ку од Ви кин га, Ма ђа ри су би ли азиј ски на род. Жи ве ли су као но мад ски сто ча ри и уз га ја ли ов це и, на ро чи то, ко ње.

слич но дру гим но мад ским на ро ди ма, бри ја ли су бра ду и гла ву и пу шта ли бр ко ве и три ки ке. У IX ве ку Ма ђа ри су бо ра ви ли у ба се ну ре ке Дон и већ 837. го ди не су има ли су коб са Ви зан тиј ским цар ством. Кра јем IX ве ка по мо гли су Ви зан ти ји у ра ту про тив Бу га ра. Ме ђу тим, под при ти ском тур ског пле ме на Пе че не га, ко ји су до шли као са-ве зни ци Бу га ра, Ма ђа ри су по ти сну ти на се вер и 896. го ди не, на че лу са во ђом Ар па дом, на се-ли ли су се у Па но ни ји. ода тле су пред у зи ма ли хи тре пљач ка шке по хо де и, као не ка да Ху ни, би-ли страх и тре пет.

Про до ре Ма ђа ра за у ста вио је не мач ки краљ Отон I ко ји их је су збио у те шкој би ци код Ле ха у да на шњој Не мач кој 955. го ди не. По сле по ра за, они су се по ву кли, а од тог вре ме на је оштри-ца њи хо вих упа да углав ном би ла усме ре на на ју жно сло вен ске зе мље и Ви зан ти ју. та ко је у бор би про тив њих по ги нуо срп ски кнез Ча слав Кло ни ми ро вић. Ме ђу тим, по што су их 970. го-ди не по ра зи ли Ви зан тин ци, Ма ђа ри пре ста ју са пљач ка шким по хо ди ма и све ви ше се окре ћу по-љо при вре ди. све сни да се на ла зе при те шње ни

Долазак Мађара у Европу. Минијатура из једне средњовековне хронике


Конкордат – споразум, уговор, споразум између римског папе и неке државе о правима католичке цркве у тој држави.

52


је сти гао у „веч ни град” и 2. фе бру а ра 962. го-ди не био кру ни сан за ца ра. та ко је на За па ду об но вље но Рим ско цар ство ко је је об у хва та ло са мо Не мач ку и део Ита ли је и би ло знат но ма-ње од цар ства Кар ла Ве ли ког. оно је пу ни на-зив „Све то рим ско цар ство” зва нич но до би-ло 1254, а ти ту ла ће по сто ја ти до 1806. го ди не.

цАР СтВО и ПАП СтВО

Не ко ли ко да на по сле свог цар ског уз ди-за ња, отон Ве ли ки је у фе бру а ру 962. об ја вио тзв. Ото но ве при ви ле ги је ко ји-

ма су по твр ђе не до на ци је Пи пи на Ма лог и Кар-ла Ве ли ког пап ству, али је цар се би обез бе дио пра во над зо ра над упра вом у пап ској др жа ви. Уз то, усво јио је и по ло жај за штит ни ка и ста ра те-ља над цр квом као вер ском уста но вом у це ли-ни, а имао је и пра во да по ста вља би ску пе, што је у ве ли кој ме ри зна чи ло под вр га ва ње цр кве др жа ви. ове ме ре су до ве ле до су ко ба из ме ђу цар ске и пап ске вла сти ко ји је на зван бор ба за ин ве сти ту ру.

Бор ба цар ства и пап ства се на ро чи то за о-штри ла у дру гој по ло ви ни XI сто ле ћа. У ме ђу-вре ме ну, за хва љу ју ћи де ло ва њу мо на ха гла со ви-тог ма на сти ра Кли ни и њи хо вим ре фор ма ма, пап ска ку ри ја је знат но оја ча ла. спор је до сти-гао вр ху нац се дам де се тих го ди на XI ве ка у су-ко бу па пе Гри го ри ја VII, не ка да шњег кли ни јев-ског мо на ха, и ам би ци о зног ца ра Хајн ри ха IV. Бор ба све тов не и ду хов не вла сти при вид но је за вр ше на Ворм ским кон кор да том из 1122. го-ди не ко јим је би ло пред ви ђе но да све штен ство би ра би ску пе, да их све тов не вла сти уво де у по-сед, а ду хов не у цр кве но до сто јан ство. Ипак, су-коб је на ста вио да ти ња и у ка сни јим епо ха ма, али је ње го ва ва жна по сле ди ца би ла да је цр ква из овог спо ра иза шла као мо нар хиј ски уре ђе на уста но ва на че лу са па пом чи ји је ау то ри тет ве-о ма по рас тао.

МА ђА Ри

За раз ли ку од Ви кин га, Ма ђа ри су би ли азиј ски на род. Жи ве ли су као но мад ски сто ча ри и уз га ја ли ов це и, на ро чи то, ко ње.

слич но дру гим но мад ским на ро ди ма, бри ја ли су бра ду и гла ву и пу шта ли бр ко ве и три ки ке. У IX ве ку Ма ђа ри су бо ра ви ли у ба се ну ре ке Дон и већ 837. го ди не су има ли су коб са Ви зан тиј ским цар ством. Кра јем IX ве ка по мо гли су Ви зан ти ји у ра ту про тив Бу га ра. Ме ђу тим, под при ти ском тур ског пле ме на Пе че не га, ко ји су до шли као са-ве зни ци Бу га ра, Ма ђа ри су по ти сну ти на се вер и 896. го ди не, на че лу са во ђом Ар па дом, на се-ли ли су се у Па но ни ји. ода тле су пред у зи ма ли хи тре пљач ка шке по хо де и, као не ка да Ху ни, би-ли страх и тре пет.

Про до ре Ма ђа ра за у ста вио је не мач ки краљ Отон I ко ји их је су збио у те шкој би ци код Ле ха у да на шњој Не мач кој 955. го ди не. По сле по ра за, они су се по ву кли, а од тог вре ме на је оштри-ца њи хо вих упа да углав ном би ла усме ре на на ју жно сло вен ске зе мље и Ви зан ти ју. та ко је у бор би про тив њих по ги нуо срп ски кнез Ча слав Кло ни ми ро вић. Ме ђу тим, по што су их 970. го-ди не по ра зи ли Ви зан тин ци, Ма ђа ри пре ста ју са пљач ка шким по хо ди ма и све ви ше се окре ћу по-љо при вре ди. све сни да се на ла зе при те шње ни

Долазак Мађара у Европу. Минијатура из једне средњовековне хронике


Конкордат – споразум, уговор, споразум између римског папе и неке државе о правима католичке цркве у тој држави.

53


„Ићи у Ка но су”

Је дан од нај по зна ти јих при ме ра по ни же ња ве ли ких исто риј ских лич но сти, ко ји је ушао у све уџ бе ни ке за сред њо ве ков ну исто ри ју, де сио се у зам ку Ка но са на се ве ру Ита ли је, у ја ну а ру 1077. го ди не. То је био чу ве ни „су срет” ца ра Хајн ри ха IV (1056–1106) и па пе Гри го ри ја VII (1073–1085), а у окви ру бор бе за ин ве сти ту ру ко ју су води ли цар ство и пап ство. У јед ном тре нут ку по ло жај немач ког вла да ра је био то ли ко не по во љан да му је би ла по треб на по др шка рим ског пр во све ште ни ка. Због то га је Хајн рих IV у оде ћи гре шни капо кај ни ка и бо со ног, три да на и три но ћи, по сне гу и ци чи зи ми, ста јао пред замком и че као па пу да се сми лу је и да га пу сти уну тра. Григо ри је VII га је на по слет ку при мио, а не мач ки цар је пред па пом по ни зно пао на ко ле на. Ота да по сто ји из раз „ићи у Ка но су”, што је по јам по ни же ња и зна чи уни зи ти се бе и смер но мо ли ти за по моћ не ког ко ме си се до тле проти вио.


Нор ма ни, Вар ја зи, Ки јев ска кне же ви на, бит ка код Хе стинг са, Отон I, Ворм ски кон ко р дат, Ма ђа ри

ЗАПАМТИТЕ– Нор ма ни кра јем IX ве ка по кре ћу по след њи та лас

гер ман ских се о ба.

– Део Ви кин га, по знат под име ном Вар ја зи на сеља ва ју те ри то ри је Ис точ них Сло ве на, ства ра ју Нов го род и за по се да ју Ки јев. Ру си при ма ју хришћан ство 988. го ди не у вре ме вла да ви не кне за Вла ди ми ра.

– Сре ди ном V ве ка на те ри то ри ју Бри та ни је се досе ља ва ју Ан гли, Са си и Ју ти. Од 787. по чи њу норман ски на па ди пр во на Ир ску и Шкот ску. По сле по бе де код Хе стинг са 1066. го ди не Ви ли јем Осва јач по ста је но ви вла дар Ен гле ске.

– То ком IX ве ка Нор ма ни на па да ју Фран цу ску, Пири неј ско по лу о стр во и Ита ли ју.

– Ро берт Гви скард 1071. про те ру је Ара пе са Си цили је и за у зи ма Ба ри, по след ње ви зан тиј ско упори ште у Ита ли ји.

– Отон I Ве ли ки је кру ни сан за ца ра 962. го ди не, а об но вље но „рим ско цар ство” је об у хва та ло Немач ку и део Ита ли је. На зив „Све то рим ско царство” до би ло је 1254.

– Ворм ски кон кор дат 1122. окон чао је бор бу светов не и ду хов не вла сти.

– Про дор Ма ђа ра у Евро пу за у ста вио је не мач ки краљ Отон I 955. го ди не. Пр ви краљ Сте фан је Ма ђа ре пре вео у хри шћан ство 1000. го ди не.

1. По ку шај те да уз по моћ тек ста и кар те озна чи те прав це ко ји ма су се кре та ли Нор ма ни.2. Шта се у Евро пи про ме ни ло до се ља ва њем Ма ђа ра?3. Ко је те ри то ри је је об у хва та ло Све то рим ско цар ство?4. Да ли сте и ра ни је чу ли за из раз „Ићи у Ка но су”? Ка ко ви ту ма чи те овај из раз?

из ме ђу ве ли ких си ла – Фра нач ке, ка сни је Не-мач ке, и Ви зан ти је – схва та ју да је је ди ни на чин да оп ста ну ја ча ње цен трал не вла сти и при хва та-ње хри шћан ства. тај ду го тра јан про цес за по чео је Ге за, ар па дов пра у нук, а упр кос сна жној уну-тра шњој опо зи ци ји до вр шио је ње гов син Вајк


(997–1038). он је Ма ђа ре пре вео у хри шћан ство и 1000. го ди не био кру ни сан кра љев ском кру-ном ко ју му је па па по слао из Ри ма. Пр ви ма-ђар ски краљ до био је и но во име – Сте фан (мађ. Иштван) – а не ко ли ко де це ни ја по сле смр ти пр-о гла шен је за све ца.

54


9 КУЛ ТУ РА РА НОГ СРЕД ЊЕГ ВЕ КА

Ци ви ли за ци ја ко ја је про ис те кла из ве ли ких ми гра ци ја пле ме на и на ро да би ла је ци ви ли за ци ја ра та и агре си је. У Га ли ји је у V ве ку још увек по сто ја ла обра зо ва на ари сто кра ти је ко ја је би ла до бро упу ће на у књи жев ност и умет ност. На дру гој стра ни, но во фра нач ко плем ство још ни је по ка за ло за ни ма ње за обра зо ва ње и кул ту ру.

ДО бА ПРО ПА ДА ЊА

Еко ном ско и кул тур но на за до ва ње Га ли је, ко је је за по че ло већ у до ба рим ске вла сти, а ко је су но во при до шли вар ва ри са мо убр-

за ли, вр ху нац је до се гло у пр вој по ло ви ни VI II ве ка. Пи сме ност је би ла са свим по ти сну та, па је огром на ве ћи на он да шњег ста нов ни штва би ла је пот пу но не пи сме на. Ве шти на чи та ња и пи са ња би ла је огра ни че на на та нак слој све ште ни ка од ко јих су мно ги и са ми је два би ли пи сме ни. та кво ста ње ће по тра ја ти не ко ли ко ве ко ва. По је ди ни Ри мља ни, све сни да су део све та ко ји не ми нов но про па да, уло жи ли су на пор да ен ци кло пе диј ски уоб ли че до стиг ну ћа ан тич ке ци ви ли за ци је и за-ве шта ју их по то њим по ко ле њи ма. У VI ве ку био је то се на тор Ка си дор ко ји је, по угле ду на Бен-дик та из Нур си је, осно вао манaстир Ви ва ри јум и у ње му пре пи си вач ки цен тар. Ипак, би ла је то уса мље на све тиљ ка у све оп штој та ми.

На за до ва ње је за хва ти ло фра нач ку др жа ву, ка ко ари сто кра ти ју, та ко и ре до ве хри шћан ске цр кве. До го ди ло се и то да цр кве ни до сто јан-стве ни ци не са мо да не зна ју ла тин ски, не го углав ном не зна ју ни да чи та ју ни да пи шу. све-до че ћи о то ме и сам Гр гур из ту ра, исто ри чар и бо го слов VI ве ка, слу жи се при лич но не у гла ђе-ним ла тин ским је зи ком. Је дан оно вре ме ни пи-сац по ти ште но за кљу чу је: „свет је оста рио, ни је-дан пи сац на ше га вре ме на не мо же се ме ри ти са пи сци ма пр о шло сти”. У кра љев ству Ме ро вин га ни је био по диг нут ни је дан но ви град, а сви ста-ри су не пре ста но опа да ли. опа да ње гра до ва и не до ста так пре сто ни це ве о ма су не га тив но ути-ца ли на на у ку и кул ту ру. Ма на сти ри, ко јих је у VI ве ку би ло око две сто ти не, од но сно мо на си ко ји су у њи ма жи ве ли по ста ли су по след њи за-штит ни ци ан тич ког на сле ђа.

МА НА СтиР СКА КУл тУ РА

Ко лев ка хри шћан ског мо на штва су пу-сти ње у Егип ту, а ње го ви по че ци се жу у сре ди ну дру ге по ло ви не III ве ка, у вре-

ме нај ве ће еко ном ске кри зе ко ју по зна је свет-ска исто ри ја. Ро до на чел ник мо на шког жи во та био је све ти ан то ни је, а ње го во жи ти је, ко је је на пи сао зна ме ни ти цр кве ни отац ата на си је Ве-ли ки, по ста ло је не ка вр ста ли те рар ног обра сца за но ви књи жев ни жа нр – ха ги о гра фи је (жи во-то пи си све тих). Из Егип та мо на штво се по ла ко рас про сти ра ло по хри шћан ском Ис то ку, па су вре ме ном обра зо ва не пр ве мо на шке за јед ни це за ко је су пра ви ла про пи са ли Ва си ли је Ве ли ки и Па хо ми је Ве ли ки.

Под се ти те се ко ји пе ри од у грч кој исто ри ји на зива мо мрач ним и због че га. Ко је је де ло усме не књи жев но сти та да на ста ло? Ка да је за пи са но?

Монаси преписивачи

54


9 КУЛ ТУ РА РА НОГ СРЕД ЊЕГ ВЕ КА

Ци ви ли за ци ја ко ја је про ис те кла из ве ли ких ми гра ци ја пле ме на и на ро да би ла је ци ви ли за ци ја ра та и агре си је. У Га ли ји је у V ве ку још увек по сто ја ла обра зо ва на ари сто кра ти је ко ја је би ла до бро упу ће на у књи жев ност и умет ност. На дру гој стра ни, но во фра нач ко плем ство још ни је по ка за ло за ни ма ње за обра зо ва ње и кул ту ру.

ДО бА ПРО ПА ДА ЊА

Еко ном ско и кул тур но на за до ва ње Га ли је, ко је је за по че ло већ у до ба рим ске вла сти, а ко је су но во при до шли вар ва ри са мо убр-

за ли, вр ху нац је до се гло у пр вој по ло ви ни VI II ве ка. Пи сме ност је би ла са свим по ти сну та, па је огром на ве ћи на он да шњег ста нов ни штва би ла је пот пу но не пи сме на. Ве шти на чи та ња и пи са ња би ла је огра ни че на на та нак слој све ште ни ка од ко јих су мно ги и са ми је два би ли пи сме ни. та кво ста ње ће по тра ја ти не ко ли ко ве ко ва. По је ди ни Ри мља ни, све сни да су део све та ко ји не ми нов но про па да, уло жи ли су на пор да ен ци кло пе диј ски уоб ли че до стиг ну ћа ан тич ке ци ви ли за ци је и за-ве шта ју их по то њим по ко ле њи ма. У VI ве ку био је то се на тор Ка си дор ко ји је, по угле ду на Бен-дик та из Нур си је, осно вао манaстир Ви ва ри јум и у ње му пре пи си вач ки цен тар. Ипак, би ла је то уса мље на све тиљ ка у све оп штој та ми.

На за до ва ње је за хва ти ло фра нач ку др жа ву, ка ко ари сто кра ти ју, та ко и ре до ве хри шћан ске цр кве. До го ди ло се и то да цр кве ни до сто јан-стве ни ци не са мо да не зна ју ла тин ски, не го углав ном не зна ју ни да чи та ју ни да пи шу. све-до че ћи о то ме и сам Гр гур из ту ра, исто ри чар и бо го слов VI ве ка, слу жи се при лич но не у гла ђе-ним ла тин ским је зи ком. Је дан оно вре ме ни пи-сац по ти ште но за кљу чу је: „свет је оста рио, ни је-дан пи сац на ше га вре ме на не мо же се ме ри ти са пи сци ма пр о шло сти”. У кра љев ству Ме ро вин га ни је био по диг нут ни је дан но ви град, а сви ста-ри су не пре ста но опа да ли. опа да ње гра до ва и не до ста так пре сто ни це ве о ма су не га тив но ути-ца ли на на у ку и кул ту ру. Ма на сти ри, ко јих је у VI ве ку би ло око две сто ти не, од но сно мо на си ко ји су у њи ма жи ве ли по ста ли су по след њи за-штит ни ци ан тич ког на сле ђа.

МА НА СтиР СКА КУл тУ РА

Ко лев ка хри шћан ског мо на штва су пу-сти ње у Егип ту, а ње го ви по че ци се жу у сре ди ну дру ге по ло ви не III ве ка, у вре-

ме нај ве ће еко ном ске кри зе ко ју по зна је свет-ска исто ри ја. Ро до на чел ник мо на шког жи во та био је све ти ан то ни је, а ње го во жи ти је, ко је је на пи сао зна ме ни ти цр кве ни отац ата на си је Ве-ли ки, по ста ло је не ка вр ста ли те рар ног обра сца за но ви књи жев ни жа нр – ха ги о гра фи је (жи во-то пи си све тих). Из Егип та мо на штво се по ла ко рас про сти ра ло по хри шћан ском Ис то ку, па су вре ме ном обра зо ва не пр ве мо на шке за јед ни це за ко је су пра ви ла про пи са ли Ва си ли је Ве ли ки и Па хо ми је Ве ли ки.

Под се ти те се ко ји пе ри од у грч кој исто ри ји на зива мо мрач ним и због че га. Ко је је де ло усме не књи жев но сти та да на ста ло? Ка да је за пи са но?

Монаси преписивачи

55


Мо на штво се вре ме ном ра ши ри ло и у за-пад ном хри шћан ству, али је пре вла дао ње гов ки но виј ски, а не пу сти њач ки об лик. ов де су ма на сти ри пред ста вља ли це ло вит и до бро ор-га ни зо ван си стем гра ђе ви на у ко ји су ула зи ли цр ква, ко на ци, че тво ро у га о но дво ри ште окру-же но ар ка да ма, еко ном ске згра де, го сти о ни ца за хо до ча сни ке. Био је то за тво рен свет ко ји је, у на сто ја њу да бу де сам се би до во љан, че сто по-ста вљен на пу стим ме сти ма ка ко би мо на си из-бе га ва ли до дир са спо ља шњим окру же њем. Ма-на стир је био ума ње на ре пли ка гра да, за тво рен у се бе, али окру жен удоб но шћу и не по му ће ним спо ко јем.

ова ко по диг ну ти ма на сти ри пред ста вља-ли су жа ри шта ода кле су се ши ри ли ути ца ји и зна ња о тех ни ци, књи га ма, на сле ђу прет ход них ци ви ли за ци ја, иде ја ма, ре ли ги о зно сти. они су би ли ин те лек ту ал ни цен три, са скрип то ри ји-ма у ко ји ма су мо на си мар љи во пре пи си ва ли и укра ша ва ли ру ко пи се, не са мо спи се цр кве них ота ца, не го и ан тич ких пи са ца. У исто вре ме ма-на сти ри су би ли и умет нич ка сре ди шта ко ја су по зна ва ла ми ни ја ту ре, ви траж, скулп ту ре. оту-да се кул ту ра ра ног сред њег ве ка у ве ли кој ме ри мо же сма тра ти ма на стир ском, од но сно мо на-шком кул ту ром. ако је то би ло по треб но, ма-на сти ри су по ста ја ли и по ли тич ка и ре форм ска сна га у окви ру за пад ног хри шћан ства, а нај бо љи при мер је ма на стир Кли ни.

Пр ви ма на стир на За па ду био је Мон те Ка-си но, сме штен из ме ђу Ри ма и На пу ља, а осно-вао га је 529. го ди не Бе не дикт из Нур си је. он је на јед но став ном ла тин ском је зи ку про пи сао пра ви ла мо на шког жи во та ко ја су по ста ла ме-ро дав на за хри шћан ски За пад. У њи ма су би ли сје ди ње ни рим ски сми сао за ор га ни за ци ју са ак тив ном хри шћан ском по бо жно шћу. Ус по ста-вље на је рав но те жа из ме ђу стро го сти и уме ре-но сти, ау то ри те та ста ре ши не ма на сти ра (опа та) и по што ва ња мо на ха, по бо жних об ре да, фи зич-ког ра да и ин те лек ту ал не де лат но сти као што је би ло чи та ње и пре пи си ва ње ру ко пи са. На овим

на че ли ма био је ус по ста вљен пр ви мо на шки ред тзв. бе не дик тин ци. Бе не дик то ва пра ви ла ни су би ла је ди на, али су у VI II и IX ве ку, за хва љу ју ћи по др шци ка ро лин шких кра ље ва, пре ваг ну ла и по ста ла обра зац за пад ног мо на штва.


Ки но ви ја – оп ште жи ће, ма на стир ска за јед ни ца у ко јој мона си жи ве као чла но ви јед ног, за јед нич ког до ма ћин ства.

Иди о рит ми ја – ин ди ви ду а лан, са мо ста лан на чин мо нашког жи во та.

Мон те Ка си но, пр ви ма на стир на хри шћан ском Запа ду, имао је ве о ма бур ну исто ри ју. Осно ван 529. годи не, у ви ше на вра та је био ру шен и об на вљан. Најпре су га Лан го бар ди уни шти ли кра јем VI ве ка. Об но вљен је тек 720, да кле по сле ви ше од јед ног столе ћа, да би га Ара пи опу сто ши ли 883. го ди не. Но ва об но ва усле ди ла је око 950, а Нор ма ни су га оште тили 1046. го ди не. Опат Де зи де ри је је у окви ру ма настир ског ком плек са са гра дио јед ну цр кву, осве ће ну 1071, „би сер За па да”, ко ју су укра си ли ви зан тиј ски умет ни ци и у ко јој је био је дан чу ве ни скрип то ри јум. Она је, по сле јед ног зе мљо тре са, по но во из гра ђе на 1349. го ди не, да би у XVII ве ку пре у ре ђе на у ба рок ном сти лу. Уни ште на је у Дру гом свет ском ра ту, 1944. годи не, у вре ме бит ке за Ита ли ју, а об но вље на и по ново осве ће на 1964. го ди не.

иР СКО МО НА штВО

Бу ду ћи да Ри мља ни ни ка да ни су пот чи ни-ли Ир ску, по де ље ну на ви ше сит них и ме-ђу соб но за ва ђе них пле ме на, на остр ву се

раз ви ла келт ска кул ту ра. Пра во вер но хри шћан-ство у Ир ску је око 430. го ди не до нео Па трик, хри шћа нин келт ског по ре кла. Ир ци су пр ви на-род на За па ду ко ји је при мио хри шћан ство, а да ни је при па дао Рим ском цар ству.

56


У де це ни ја ма по сле Па три ко ве смр ти, ко ји је по стао на ци о нал ни све ти тељ, хри шћан ство се при ла го ди ло жи во ту у пле мен ском дру штву, па је ма на стир за ме нио ди је це зу као глав ну хри-шћан ску уста но ву. сва ки ма на стир је био бли-ско по ве зан са пле ме ном и опат је углав ном био ро ђак пле мен ског ста ре ши не. Ир ски епи ско пи су жи ве ли по ма на сти ри ма и би ли су на рас по-ла га њу опа ту, на ро чи то при ли ком ру ко по ло же-ња дру гог све штен ства. Ме ђу тим, у по ре ђе њу са епи ско пи ма са кон ти нен та, они су има ли мно го ма њу моћ и зна чај. У Ир ској је опат био во де ћа вер ска лич ност у дру штву, а та мо шња цр ква се раз ли ко ва ла у од но су на цр кву на кон ти нен ту.

По што у Ир ској, за раз ли ку од европ ског кон ти нен та, ла тин ски ни је био у упо тре би већ су го во ри ли келт ским, љу ди цр кве су мо ра ли да га уче. Ме ђу тим, тај не до ста так имао је и пре-д ност: учи ли су из књи га и та ко на у чи ли гра-ма тич ки пра ви лан ла тин ски, дру га чи ји од већ уне ко ли ко ис ква ре ног го вор ног је зи ка. Ир ски ма на сти ри су сто га пред ста вља ли осо бе не шко-ле у ко ји ма се до ка ро лин шке ре не сан се нај бо ље одр жао ис прав ни кла сич ни ла тин ски је зик. Уз то, ди сци пли на у та мо шњим ма на сти ри ма би ла је ве о ма стро га, до не кле на лик на са мо пре гор ис точ ног хри шћан ства, а сва ка ко зах тев ни ја не го што је би ла у ма на сти ри ма хри шћан ског За па да. Је дан од нај по зна ти јих мо на шких сре-ди шта био је ма на стир Јо на сме штен на остр ву

из ме ђу Шкот ске и Ир ске. У пе ри о ду од VI до IX ве ка ир ски мо на си су од ла зи ли на уда ље на остр ва у Ир ском мо ру, за тим у Ен гле ску и Га ли-ју, а сти за ли су и до Ита ли је и Па ле сти не. Нај по-зна ти ји ме ђу њи ма био је све ти Ко лум бан ко ји је де ло вао у VI ве ку. он је у Фра нач кој осно вао ма на стир Лик сеј, зна чај но сре ди ште пи сме но-сти, а за тим је бо ра вио у Ита ли ји и уте ме љио ма на стир Бо био. Ир ско мо на штво је у ве ли кој ме ри за слу жно за ожи вља ва ње хри шћан ства у оно вре ме ној За пад ној Евро пи.

КА РО лиН шКА РЕ НЕ САН СА

Јед на од нај ва жни јих те жњи Кар ла Ве ли ког би ла је да у сво јој про стра ној др жа ви ожи ви за по ста вље ну уче ност. ова те жња је про ис-

ти ца ла ка ко из ње го ве на кло но сти пре ма на у ци и кул ту ри, та ко и из прак тич них по тре ба да се ство ри де ло твор на упра ва ко ја је под ра зу ме ва-ла пи сме не чи нов ни ке. На не ки на чин и у то ме се ви де ла Кар ло ва же ља да об но ви не ка да шње Рим ско цар ство. У на сто ја њу да уна пре ди обра-зо ва ње свог све штен ства, Кар ло у ма на сти ри-ма тра жи нео п ход не учи те ље. Упра во је цр ква пре у зе ла за дат ке о ко ји ма су се не ка да ста ра ли све тов ња ци.


Ди је це за – у Рим ском цар ству од кра ја III ве ка на зив за управ ну је ди ни цу; у цр кве ној ор га ни за ци ји под руч је под упра вом епи ско па, епи ско пи ја, епар хи ја.

Ко јим чи ном је Кар ло Ве ли ки још по ка зао сво ју же љу да об но ви не ка да шње Рим ско цар ство?

Каролиншка минијатура

Свети Патрик, витраж

56


У де це ни ја ма по сле Па три ко ве смр ти, ко ји је по стао на ци о нал ни све ти тељ, хри шћан ство се при ла го ди ло жи во ту у пле мен ском дру штву, па је ма на стир за ме нио ди је це зу као глав ну хри-шћан ску уста но ву. сва ки ма на стир је био бли-ско по ве зан са пле ме ном и опат је углав ном био ро ђак пле мен ског ста ре ши не. Ир ски епи ско пи су жи ве ли по ма на сти ри ма и би ли су на рас по-ла га њу опа ту, на ро чи то при ли ком ру ко по ло же-ња дру гог све штен ства. Ме ђу тим, у по ре ђе њу са епи ско пи ма са кон ти нен та, они су има ли мно го ма њу моћ и зна чај. У Ир ској је опат био во де ћа вер ска лич ност у дру штву, а та мо шња цр ква се раз ли ко ва ла у од но су на цр кву на кон ти нен ту.

По што у Ир ској, за раз ли ку од европ ског кон ти нен та, ла тин ски ни је био у упо тре би већ су го во ри ли келт ским, љу ди цр кве су мо ра ли да га уче. Ме ђу тим, тај не до ста так имао је и пре-д ност: учи ли су из књи га и та ко на у чи ли гра-ма тич ки пра ви лан ла тин ски, дру га чи ји од већ уне ко ли ко ис ква ре ног го вор ног је зи ка. Ир ски ма на сти ри су сто га пред ста вља ли осо бе не шко-ле у ко ји ма се до ка ро лин шке ре не сан се нај бо ље одр жао ис прав ни кла сич ни ла тин ски је зик. Уз то, ди сци пли на у та мо шњим ма на сти ри ма би ла је ве о ма стро га, до не кле на лик на са мо пре гор ис точ ног хри шћан ства, а сва ка ко зах тев ни ја не го што је би ла у ма на сти ри ма хри шћан ског За па да. Је дан од нај по зна ти јих мо на шких сре-ди шта био је ма на стир Јо на сме штен на остр ву

из ме ђу Шкот ске и Ир ске. У пе ри о ду од VI до IX ве ка ир ски мо на си су од ла зи ли на уда ље на остр ва у Ир ском мо ру, за тим у Ен гле ску и Га ли-ју, а сти за ли су и до Ита ли је и Па ле сти не. Нај по-зна ти ји ме ђу њи ма био је све ти Ко лум бан ко ји је де ло вао у VI ве ку. он је у Фра нач кој осно вао ма на стир Лик сеј, зна чај но сре ди ште пи сме но-сти, а за тим је бо ра вио у Ита ли ји и уте ме љио ма на стир Бо био. Ир ско мо на штво је у ве ли кој ме ри за слу жно за ожи вља ва ње хри шћан ства у оно вре ме ној За пад ној Евро пи.

КА РО лиН шКА РЕ НЕ САН СА

Јед на од нај ва жни јих те жњи Кар ла Ве ли ког би ла је да у сво јој про стра ној др жа ви ожи ви за по ста вље ну уче ност. ова те жња је про ис-

ти ца ла ка ко из ње го ве на кло но сти пре ма на у ци и кул ту ри, та ко и из прак тич них по тре ба да се ство ри де ло твор на упра ва ко ја је под ра зу ме ва-ла пи сме не чи нов ни ке. На не ки на чин и у то ме се ви де ла Кар ло ва же ља да об но ви не ка да шње Рим ско цар ство. У на сто ја њу да уна пре ди обра-зо ва ње свог све штен ства, Кар ло у ма на сти ри-ма тра жи нео п ход не учи те ље. Упра во је цр ква пре у зе ла за дат ке о ко ји ма су се не ка да ста ра ли све тов ња ци.


Ди је це за – у Рим ском цар ству од кра ја III ве ка на зив за управ ну је ди ни цу; у цр кве ној ор га ни за ци ји под руч је под упра вом епи ско па, епи ско пи ја, епар хи ја.

Ко јим чи ном је Кар ло Ве ли ки још по ка зао сво ју же љу да об но ви не ка да шње Рим ско цар ство?

Каролиншка минијатура

Свети Патрик, витраж

57


У Кар ло вој др жа ви би ло је све ви ше обра зо-ва них ду хов ни ка ко ји су пом но про у ча ва ли ла-тин ски је зик и кла сич ну ла тин ску књи жев ност. Ме ђу њи ма је би ло ви ше на уч ни ка, пе сни ка, исто ри ча ра, те о ло га и фи ло зо фа чи ји су ин те-лек ту ал ни до ме ти би ли упо ре ди ви са де ли ма ка сно ан тич ких ау то ра. овај кла сич ни пре по род, ко ји на зи ва мо „ка ро лин шка ре не сан са”, на стао је на са мом дво ру. Но си о ци об но ве би ли су углав-ном стран ци: Пе тар из Пи зе и Па вле Ђа кон из Ита ли је, те о дулф, епи скоп ор ле а на, по ре клом из Шпа ни је, Јо сиф из Ир ске, ал ку ин, сак со нац ко ји се шко ло вао у Јор ку, и ај нхард ко ји је био Фра нак. На ро чи то се ра ди ло на не го ва њу и уса-вр ша ва њу ла тин ског – је зи ка бож је слу жбе и др-жав не упра ве.

Ве ро ват но је нај вред ни ји на пор уче них љу ди ко ји су но си ли овај ци ви ли за циј ски по лет би-ло план ско пре пи си ва ње ста ри јих де ла. та ко се ал ку ин по сле од ла ска са дво ра по ву као у ма на-стир св. Мар ти на у ту ру где је осно вао пре пи-си вач ку ра ди о ни цу – скрип то ри јум. Мар љи ва пре пи си вач ка де лат ност од 750. до 850. го ди не омо гу ћи ла је да ста ри спи си пре жи ве пу сто ше-ња сле де ћих ве ко ва. На рав но, по што су пи са не ру ком и на ску по це ном пер га мен ту, књи ге су би ле рет ке и ве о ма ску пе. Њи хо ву це ну до дат но је по ви си ло укра ша ва ње ру ко пи са ко је је пре ра-сло у пра ву умет ност. Ре мек-де ла ка ро лин шке епо хе пред ста вља ју по је ди ни Је ван ђе ли ста ри и Псал ти ри. Пре пи си ва на су и де ла ан тич ких па-ган ских пи са ца, али је на је дан та кав пре пис до-ла зи ло де се так пре пи са спи са цр кве них ота ца и ве ро ват но сто ти не пре пи са би блиј ских и ли тур-гиј ских књи га. Ва жна је би ла тзв. ка ро лин шка ми ну ску ла, пи смо ја сно и ла ко за чи та ње, пре-по зна тљи во по пра вим, пра вил ним, за о бље ним и одво је ним сло ви ма. Пр ви та кав ру ко пис, са сло ви ма ста бил ног и са вр ше ног об ли ка, по ја вио се 782. го ди не.

По пут школ ства и ли те ра ту ре, и све умет-но сти, ко је су за вла да ви не Ме ро вин га опа да-ле, до жи ве ле су зна ча јан успон за вре ме Кар-ла Ве ли ког. то ме је у ве ли кој ме ри до при не ло при са је ди ње ње Ита ли је из ко је су до шли ва жни умет нич ки под сти ца ји. та ко је Кар ло ва оп чи-ње ност рим ском кул ту ром на шла свој из раз и у двор ској ка пе ли ко ју је са гра дио по узо ру на ви зан тиј ску цар ску цр кву сан Ви та ле у Ра ве ни.

Под „ка ро лин шком ре не сан сом”, ко ја је ипак оста ла огра ни че на на ре ла тив но ма ли број љу-ди, под ра зу ме ва се кул тур ни про цес ко ји је био ду жи од јед ног сто ле ћа. Пр ва ге не ра ци ја ње них по сле ни ка је уте ме љи ла ре не сан су, отво ри ла мно го број не шко ле и да ла на став не про гра ме, ис тра ја ва ла на по бољ ша њу ла тин ског је зи ка и пи сма, по др жа ва ла при ку пља ње и пре пи си ва ње књи га, из вр ши ла ре ви зи ју пре во да Би бли је и, што је мо жда нај ва жни је, по че ла да при пре ма и шко лу је ка дро ве за ши ре ње и уна пре ђи ва ње по кре та чи ји је про цват био тек на ви ди ку.

ОД НОС ПРЕ МА бО гУ

сред њи век је био до ба ве ре. Због ре ли-гиј ских уве ре ња су оно вре ме ни љу ди би-ли спрем ни да се од рек ну мно го че га, да

из др же нат чо ве чан ске на по ре, а у на ди за веч-ним спа се њем по ло же и вла сти ти жи вот. та да је по сто ја ла огром на раз ли ка из ме ђу ви со ког бо-го сло вља и рас про стра ње не вер зи је хри шћан-ства ко ју су при пад ни ци ни жег све штен ства по да сти ра ли сво јој па стви. Уче ни те о ло шки трак та ти, у ко ји ма су во де ћи ду хов ни ци ме ђу-соб но рас пра вља ли, као и њи хо ви ап стракт ни ар гу мен ти, би ли су ван по и ма ња не са мо обич-ног све та, не го и знат ног де ла ни жег кли ра и мо на штва. Успех про по ве ди је у ве ли кој ме ри за ви сио од то га да ли ће све ште ни ци у обра ћа-њу вер ни ци ма ус пе ти да са вла да ју тај ве ли ки јаз. Ути цај жи ве ре чи на про сто ду шан и не ук свет,

Мозаик у базилици Свете Богородице у Ахену

58


од но сно јед но став не би блиј ске при че са ја сним по ру ка ма, био је ве о ма сна жан, а ни шта ма ње де ло твор не ни су би ли ни ли ков не пред ста ве у цр ква ма, сво је вр сна „би бли ја не пи сме них”.

У ве ри сред њо ве ков них љу ди ва жно ме сто за у и зи мао је „страх од Бо га” јер се сма тра ло да је Го спод, тво рац не ба и зе мље, за пра во го спо дар на ших жи во та. Реч је о ве о ма сло же ном осе ћа њу ко је не под ра зу ме ва са мо стра хо по што ва ње, не-го и свест о то ме да Бог мо же да ка зни, али и да по кро ви тељ ски за шти ти и на гра ди ми ло ср ђем и оба спе љу ба вљу.

РО МА Нич КА УМЕт НОСт

По сле по ле та умет но сти нај пре у вре ме Кар ла Ве ли ког, а за тим и у до ба ото-на I, до но вог про цва та до ла зи у дру гој

че твр ти ни XI ве ка. он је по ве зан са сна же њем пап ства и оп штим успо ном За пад не Евро пе, а до при нео му је и пре ста нак ви кин шких и ма-ђар ских пљач ка шких по хо да. ова умет ност је у ве ли кој ме ри ма на стир ска и мо на шка, а во де ћу уло гу у об но ви имао је кли ни јев ски по крет. Ро-ма нич ка умет ност је ра зно ли ка, јер је као сја јан узор ра ђа ла раз ли чи те ре ги о нал не шко ле. Хо-до ча шћа, раз не вр сте ко му ни ка ци ја, тр го вин-ске раз ме не и кр ста шки ра то ви омо гу ћи ли су ши ре ње ра зних умет нич ких ути ца ја и „но вој” умет но сти да ли сна жно је дин ство. Ка ко је је дан хро ни чар за пи сао, та да се хри шћан ство оде ну ло у бе лу одо ру но вих цр ка ва.

Естет ски гле да но, ро ма нич ка умет ност озна-ча ва вра ћа ње на обра сце рим ске ан ти ке и у њој ар хи тек ту ра за у зи ма пр во ме сто, док су јој све оста ле вр сте умет но сти под ре ђе не. Де мо граф-ски успон зах те вао је све ве ће бо го мо ље, а том зах те ву су од го во ри ле мо ну мен тал не ба зи ли ке

Је дан од ви до ва по бо жно сти би ла су и хо до-ча шћа. она су пред ста вља ла вр ху нац ре ли ги о-зног жи во та вер ни ка. Нај пре су ту би ла ло кал на или ре ги о нал на хо до ча шћа, а за тим и она ве-ли ка. Хи ља де хри шћа на, обич но о Ус кр су, ра ди по кло ње ња гро бу Ису са Хри ста, пу то ва ло је у Је ру са лим или, о Бо жи ћу, у Ви тле јем, ме сто ње-го вог ро ђе ња. Ва жна од ре ди шта би ли су и Рим и сан ти ја го де Ком по сте ла. У сред њо ве ков ној хри шћан ској Евро пи хо до ча шће је би ло нај-ра спро стра ње ни ји вид при ват ног пу то ва ња, а тај на пор за циљ је имао ду хов но про чи шће ње, опро штај гре хо ва, ис це ље ње те ла или из на ла-же ње спа са од му ка ко је су их за де си ле на овом или ко је би их мо гле за де си ти на оном све ту.

При вр же ност хри шћан ској ве ри ис по ља ва ла се и ува жа ва њем ре ли кви ја, па се та ко раз вио и култ мошти ју. Без об зи ра на то да ли су би ле пра ве или ла жне ре ли кви је по ста ју пред мет ве о ма жи ве раз ме не и ве ли ког по што ва ња. У скла ду са сво јим ре ли гиј ским уве ре њи ма, сред њо ве ков ни љу ди су и по је ди не физич ке по ја ве, као што су по мра че ња Сун ца или Месе ца, на и ла зак ко ме та, зе мљо тре сe, по пла ве или на је зде ска ка ва ца, схва та ли као знак бо жи јег гне ва ко јим он упо зо ра ва или ка жња ва љу де због њи хо вих гре хо ва.

Романичка архитектурa у Француској, (1000–1200)

58


од но сно јед но став не би блиј ске при че са ја сним по ру ка ма, био је ве о ма сна жан, а ни шта ма ње де ло твор не ни су би ли ни ли ков не пред ста ве у цр ква ма, сво је вр сна „би бли ја не пи сме них”.

У ве ри сред њо ве ков них љу ди ва жно ме сто за у и зи мао је „страх од Бо га” јер се сма тра ло да је Го спод, тво рац не ба и зе мље, за пра во го спо дар на ших жи во та. Реч је о ве о ма сло же ном осе ћа њу ко је не под ра зу ме ва са мо стра хо по што ва ње, не-го и свест о то ме да Бог мо же да ка зни, али и да по кро ви тељ ски за шти ти и на гра ди ми ло ср ђем и оба спе љу ба вљу.

РО МА Нич КА УМЕт НОСт

По сле по ле та умет но сти нај пре у вре ме Кар ла Ве ли ког, а за тим и у до ба ото-на I, до но вог про цва та до ла зи у дру гој

че твр ти ни XI ве ка. он је по ве зан са сна же њем пап ства и оп штим успо ном За пад не Евро пе, а до при нео му је и пре ста нак ви кин шких и ма-ђар ских пљач ка шких по хо да. ова умет ност је у ве ли кој ме ри ма на стир ска и мо на шка, а во де ћу уло гу у об но ви имао је кли ни јев ски по крет. Ро-ма нич ка умет ност је ра зно ли ка, јер је као сја јан узор ра ђа ла раз ли чи те ре ги о нал не шко ле. Хо-до ча шћа, раз не вр сте ко му ни ка ци ја, тр го вин-ске раз ме не и кр ста шки ра то ви омо гу ћи ли су ши ре ње ра зних умет нич ких ути ца ја и „но вој” умет но сти да ли сна жно је дин ство. Ка ко је је дан хро ни чар за пи сао, та да се хри шћан ство оде ну ло у бе лу одо ру но вих цр ка ва.

Естет ски гле да но, ро ма нич ка умет ност озна-ча ва вра ћа ње на обра сце рим ске ан ти ке и у њој ар хи тек ту ра за у зи ма пр во ме сто, док су јој све оста ле вр сте умет но сти под ре ђе не. Де мо граф-ски успон зах те вао је све ве ће бо го мо ље, а том зах те ву су од го во ри ле мо ну мен тал не ба зи ли ке

Је дан од ви до ва по бо жно сти би ла су и хо до-ча шћа. она су пред ста вља ла вр ху нац ре ли ги о-зног жи во та вер ни ка. Нај пре су ту би ла ло кал на или ре ги о нал на хо до ча шћа, а за тим и она ве-ли ка. Хи ља де хри шћа на, обич но о Ус кр су, ра ди по кло ње ња гро бу Ису са Хри ста, пу то ва ло је у Је ру са лим или, о Бо жи ћу, у Ви тле јем, ме сто ње-го вог ро ђе ња. Ва жна од ре ди шта би ли су и Рим и сан ти ја го де Ком по сте ла. У сред њо ве ков ној хри шћан ској Евро пи хо до ча шће је би ло нај-ра спро стра ње ни ји вид при ват ног пу то ва ња, а тај на пор за циљ је имао ду хов но про чи шће ње, опро штај гре хо ва, ис це ље ње те ла или из на ла-же ње спа са од му ка ко је су их за де си ле на овом или ко је би их мо гле за де си ти на оном све ту.

При вр же ност хри шћан ској ве ри ис по ља ва ла се и ува жа ва њем ре ли кви ја, па се та ко раз вио и култ мошти ју. Без об зи ра на то да ли су би ле пра ве или ла жне ре ли кви је по ста ју пред мет ве о ма жи ве раз ме не и ве ли ког по што ва ња. У скла ду са сво јим ре ли гиј ским уве ре њи ма, сред њо ве ков ни љу ди су и по је ди не физич ке по ја ве, као што су по мра че ња Сун ца или Месе ца, на и ла зак ко ме та, зе мљо тре сe, по пла ве или на је зде ска ка ва ца, схва та ли као знак бо жи јег гне ва ко јим он упо зо ра ва или ка жња ва љу де због њи хо вих гре хо ва.

Романичка архитектурa у Француској, (1000–1200)

59


ко је су за осно ву има ле из ду же ни крст. од ли-ко ва ли су их де бе ли зи до ви и уски про зо ри, док су сво до ви и лу ко ви из над вра та и про зо ра би ли за о бље ни. Због ма лих про зо ра осве тље-ње уну тар цр кве би ло је оскуд но што је да ва ло ути сак уз др жа не при сно сти и те шко до ку чи ве та јан стве но сти. Уну тра шњост ба зи ли ка би ла је рас ко шна и осми шље на та ко да оста ви сна жан

ути сак на вер ни ке. Још је па па Гри го ри је Ве ли-ки по чет ком VII ве ка на гла ша вао да се оно што за пи сме не зна чи текст, не у ки ма мо же пре не ти сли ка. Ро ма нич ка умет ност, ко ја је об у хва ти ла Фран цу ску, Шпа ни ју, Ита ли ју, Не мач ку и Ен гле-ску, пре све га обе ле жи ла је XI и XII век, али ће у по је ди ним зе мља ма би ти при сут на и у XI II и XIV сто ле ћу.

ИСИ ДОР ИЗ СЕ ВИ ЉЕ (око 560–636) при па дао је углед ној хи спа но ро ман ској по ро ди ци чи ји су чла но ви за у зи ма ли ви со ка чи нов нич ка ме ста у рим ској ад ми ни стра ци ји. Од 600. го ди не био је ар хи е пи скоп Се ви ље. По стао је пр ви шпан ски и хри шћан ски ен ци кло пе ди ста, а ње го во глав но де ло „Хро ни ка” је пр во ра зре дан из вор за исто ри ју Ви зиго та ко ји су има ли др жа ву на Пи ри неј ском по лу о стр ву. Ње го во де ло „Ети мо ло ги је” је би ло оба ве зно у свим важни јим европ ским би бли о те ка ма. За све ти те ља је прогла шен 1598. го ди не. О исто ри ји је на пи сао сле де ће:„Исто ри ја је при ча о про шлим до га ђа ји ма ко ја се раз лику је од обич не при че по то ме што опи су је ствар не до гађа је из про шло сти. Реч исто ри ја по ти че од грч ких ре чи APO TOU IS TO REIN, што зна чи ви де ти, па са зна ти. На и ме, код древ них на ро да онај ко ни је уче ство вао у до га ђа јима ни је пи сао исто ри ју. Јер, бо ље пам ти мо оно што види мо не го оно што чу је мо. Оно што је ви ђе но се вер но пре но си. Ова на у ка је у ве зи са гра ма ти ком јер се све што је вред но пам ће ња мо ра за бе ле жи ти сло ви ма. За исто ри ју ка жу да је спо ме ник јер чу ва се ћа ња на ва жне до га ђа је. Не пре кид но пре но ше ње ре чи је као низ цвето ва уза јам но по ве за них у гир лан ду (ве нац од ли шћа и цве ћа) [...]. Исто ри је не зна бо жа ца не ли ша ва ју чи та о це оно га што мно ги на зи ва ју ко ри сним. На и ме, мно ги мудра ци су про шла де ла љу ди ви ше це ни ли од по у ка савре ме ни ка, као што кроз исто ри ју раз у ме ју су шти ну рачу на њем вре ме на и го ди на уна зад и те мељ но ис тра жу ју мно ге нео п ход не ства ри по сме ни кон зу ла и кра ље ва [...]. Још се раз ли ку ју исто ри је, при че и ми то ви. Исто ри ју чине до га ђа ји ко ји су се за и ста од и гра ли, при че су оно што се ни је ствар но до го ди ло, али је мо гло да се до го ди. Мито ви су, пак, оно што се ни је до го ди ло, ни ти је мо гло да се до го ди, не што што је про тив при ро де.”


скрип то риј, Мон те Ка си но, ир ско мо на штво, Ка ро лин шка ре не сан са, ка ро лин шка ми ну ску ла, хо до ча шће, ро ма нич ка умет ност

ЗАПАМТИТЕ– По сле ди ца се о ба на ро да би ла је кул тур на стаг

на ци ја ко ја је вр ху нац до сти гла у пр вој по ло вини VI II ве ка. Ве ћи на ста нов ни штва, као и до бар део плем ства и све штен ства би ли су не пи сме ни.

– Ма на сти ри по ста ју но ви ин те лек ту ал ни цен три са скрип то ри ји ма, ра ди о ни ца ма у ко ји ма су се пре пи си ва ли и укра ша ва ли ру ко пи си.

– Мон те Ка си но је пр ви ма на стир у за пад ној Евро пи.

– Ир ски мо на си ће би ти пред вод ни ци у кул тур ној об но ви и ожи вља ва њу хри шћан ства.

– Ка ро лин шка ре не сан са је озна чи ла те жњу Кар ла Ве ли ког да об но ви пи сме ност и кул ту ру про уча ва њем ла тин ског је зи ка и кла сич не ла тин ске књи жев но сти.

– У дру гој по ло ви ни VI II ве ка по ја ви ла се ка ро линшка ми ну ску ла, пи смо ко је је би ло ја сно и ла ко за чи та ње.

– Хо до ча шћа су би ла из раз ре ли ги о зно сти вер ника, а нај зна чај ни ји је био пут у Је ру са лим у вре ме Ус кр са или у Ви тле јем у вре ме Бо жи ћа.

– До но вог про цва та умет но сти до ла зи у дру гој че твр ти ни XI ве ка ка да се ја вља ро ма нич ка уметност.

1. За што је на ста нак скрип то ри ју ма у сред њем ве ку зна ча јан за да на шњу европ ску ци ви ли за ци ју?2. У че му је зна чај „ка ро лин шке ре не сан се”?3. Ко ли ко је од нос пре ма ре ли ги ји и бо гу ути цао на кул ту ру сред њег ве ка?4. Про чи тај те текст Иси до ра из Се ви ље о исто ри ји. Да ли ње го ви ста во ви ва же и да нас?


60


МА ПЕ (МРЕ ЖЕ) ПОЈ МО ВА Мре же пој мо ва или ма пе ума, ка ко се још на зи ва ју су тех ни ка ко ја нам по ма же у раз ви ја њу и ор га ни зо ва њу пој мо ва ко ји су при ка за ни гра фом. На овај на чин се вр ши си сте ма ти за ци ја прет ход но на у че ног гра ди ва и по бољ ша ва усва ја ње но вих пој мо ва. Сва ка ше ма се са сто ји из глав ног упо ри шта (чво ра), пој мо ва и ли ни ја ко је одр жа ва ју ве зу ме ђу пој мо ви ма. Те ве зе не мо ра ју увек би ти ди рект не и ли не ар не. Ова кве ма пе пр о мови шу сми сле но уче ње, а мо гу се ко ри сти ти и као вр ста ре зи меа пре ђеног гра ди ва.

Ов де је пред ло же на јед на од мре жа пој мо ва, а за да так је да уче ни ци са ми до пи шу ве зе из ме ђу да тих пој мо ва ко ји су бит ни за Ве ли ку се о бу на ро да. У пред ло же ној мре жи пој мо ва озна че ни су пој мо ви и са мо не ке од ве за, а уче ни ци са ми тре ба да от кри ју оста ле.

Радни део

ВЕЛИКа сЕоБа НаРоДа

Западноримскоцарство

Источноримскоцарство

античкиградови

Хришћанство словени

авари

Лангобарди

Визиготи

остроготиХуни

60


МА ПЕ (МРЕ ЖЕ) ПОЈ МО ВА Мре же пој мо ва или ма пе ума, ка ко се још на зи ва ју су тех ни ка ко ја нам по ма же у раз ви ја њу и ор га ни зо ва њу пој мо ва ко ји су при ка за ни гра фом. На овај на чин се вр ши си сте ма ти за ци ја прет ход но на у че ног гра ди ва и по бољ ша ва усва ја ње но вих пој мо ва. Сва ка ше ма се са сто ји из глав ног упо ри шта (чво ра), пој мо ва и ли ни ја ко је одр жа ва ју ве зу ме ђу пој мо ви ма. Те ве зе не мо ра ју увек би ти ди рект не и ли не ар не. Ова кве ма пе пр о мови шу сми сле но уче ње, а мо гу се ко ри сти ти и као вр ста ре зи меа пре ђеног гра ди ва.

Ов де је пред ло же на јед на од мре жа пој мо ва, а за да так је да уче ни ци са ми до пи шу ве зе из ме ђу да тих пој мо ва ко ји су бит ни за Ве ли ку се о бу на ро да. У пред ло же ној мре жи пој мо ва озна че ни су пој мо ви и са мо не ке од ве за, а уче ни ци са ми тре ба да от кри ју оста ле.

Радни део

ВЕЛИКа сЕоБа НаРоДа

Западноримскоцарство

Источноримскоцарство

античкиградови

Хришћанство словени

авари

Лангобарди

Визиготи

остроготиХуни


61

ХИ ПА ТИ ЈА (355/360415), по след њи ве ли ки алек сан дријски ма те ма ти чар и фи ло зоф и јед на од нај ум ни јих же на у исто ри ји, жи ве ла је у вре ме ну ка да се за се њу ју ћа антич ка ци ви ли за ци ја, ко ја је већ дав но про шла свој зе нит, по вла чи ла пред на ле ти ма пр о до р не и по лет не хри шћанске ци ви ли за ци је. Она је би ла је дан од узор них представ ни ка пре фи ње не и над моћ не па ган ске кул ту ре и на у ке ан тич ког раз до бља. Осим фи ло зоф ских пре тре сала је и пи та ња из фи зи ке и дру гих на у ка као што су астроно ми ја, ге о ме три ја или ме ха ни ка. Гру па остра шће них хри шћа на су ро во ју је уби ла 415. го ди не. Со крат Схо ластик, цр кве ни исто ри чар пр ве по ло ви не V ве ка у свом де лу Цр кве на исто ри ја о стра да њу Хи па ти је на пи сао је сле де ће: „У Алек сан дри ји је жи ве ла јед на же на по име ну Хи па ти ја, кћи фи ло зо фа Те о на. Она је сво јом уче но шћу над ма ши ва ла све са вре ме не фи ло зо фе, а др жа ла се Плато на. Они ма ко ји су же ле ли да је слу ша ју пре да ва ла је све фи ло зоф ске на у ке. И, за и ста, са свих стра на до ла зили су к њој да их по у ча ва фи ло зо фи ји. То је би ла јед на од оних же на о ко ји ма тре ба го во ри ти са по што ва њем. Мимо то га, она је би ла смер на и из ла зи ла пред осо бе ко је су би ле на вла сти и ни је по ка зи ва ла стид што до ла зи ме ђу му шкар це. Ме ђу тим, на ову же ну се по диг ну ла људска за вист. Ка ко је она че сто би ла са Оре стом (на ме сником Егип та), раз го ва ра ју ћи с њим, љу ди је по че ше оп тужи ва ти да она на го ва ра пре фек та да се не по ми ри са Ки ри лом (алек сан дриј ским пр во све ште ни ком). За љу де са уси ја ном гла вом, ни је би ло те шко да по чи не зло тој же ни. И та ко је њих не ко ли ко, са не ким Пе тром на че лу, од лу чи ло да ка зне Хи па ти ју. Ка да се она јед ном вра ћа ла ку ћи, они је ухва те, те је од ву ку у цр кву ко ја се зва ла Кеса ри он, ту је сву ку до го ла и ис пре би ја ју до смр ти, а њено те ло до не су до ме ста Ки на ро на и та мо га за па ле. Због ово га би ве о ма жао епи ско пу Ки ри лу и свим хри шћа нима у Алек сан дри ји. То се де си ло че твр те го ди не Ки рило вог епи скоп ства, у вре ме де се тог кон зул ства Хо но рија и ше стог кон зул ства Те о до си ја, у мар ту (415. го ди не) то ком Ве ли ког по ста.”

МАР ЦЕ ЛИН КО МЕС, ко ји је жи вео у VI ве ку, на ла тинском је на пи сао Хро ни ку ко ја об у хва та пе ри од од 379. до 518, од но сно 534. го ди не.

„389. го ди на – Уме сто ки ше два да на је не пре кид но падао и пра скао град, про паст за сто ку и др ве ће.

408. го ди на – У Ри му је на Тр гу Ми ра зе мља тут ња ла се дам да на

417. го ди не – На ста ла је та ма у то ку да на.

418. го ди на – По ја ви ла се зве зда ко ја је се дам ме се ци из ла зи ла и плам те ла на Ис то ку.

420. го ди на – У Пер си ји се раз ма хао про гон хри шћа на.

422. го ди на – Цар Те о до си је (II) до био кћи Ев док си ју. Ху ни опу сто ши ли Тра ки ју.

447. го ди на – Краљ Ати ла као не при ја тељ до шао је све до Тер мо пи ла.

448. го ди на – По кра ји на Ин ди ја по сла ла вла да ру Те одо си ју (II) укро ће ног ти гра.

452. го ди на – У ово вре ме су три ве ли ка ка ме на па ла с не ба у Тра ки ји. Хун ски краљ Ати ла уни штио је град Аквиле ју.

456. го ди на – Не бро је ни ро је ви ска ка ва ца уни шти ли род у Фри ги ји.

469. го ди на – У Ца ри град до не та гла ва хун ског кра ља Ден зи ка, Ати ли ног си на.

472. го ди на – Ужа ре на пла ни на Ве зув у Кам па ни ји, на буја ла од уну тра шњег ог ња, из бљу ва ла је спа ље ну утро бу и чи та во ли це Евро пе пре кри ла сит ним пра хом, а ноћ на тми на за вла да ла је у то ку да на. Спо мен на тај за стра шу јући дан Ви зан тин ци сва ке го ди не обе ле жа ва ју осмог да на пре но вем бар ских Ида (6. не вем бра).

494. го ди на – Исто вре ме но су јед ним зе мљо тре сом сру ше ни Ла о ди ке ја, Хи је ра по лис, Три по лис и Ага тик.

496. го ди на – Ин ди ја је (ви зан тиј ском ца ру) Ана ста си ју на по клон по сла ла сло на (ко јег наш пе сник Пла ут на зива лу кан ском кра вом) и две жи ра фе.

497. го ди на – До шло је до по мра че ња Сун ца.

500. го ди на – Си мах је по стао че тр де сет де ве ти епи скоп рим ске Цр кве. Жи вео је (као рим ски пр во све ште ник) пет на ест го ди на.

524. го ди на – Не ста ши ца уља до ве ла је до ве ли ке оскуди це у на ро ду.”

Па жљи во про чи тај те текст и по ку шај те да се се ти те још не ке же не из ан тич ког до ба ко ја је оста ла упам-ће на као књи жев ни ца, на уч ни ца, фи ло зоф, вла дар. Упо ре ди те по ло жај же на у ан тич ком до бу и ра ном сред њем ве ку. О Хи па ти ји је сни мљен игра ни филм Аго ра ко ји мо же те да по гле да те.

Про чи тај те текст и пре по знај те у ње му при род не по ја ве и исто риј ске до га ђа је о ко ји ма сте већ учи ли.

62

ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУI.КЛИ МАТ СКИ ПО РЕ МЕ ЋА ЈИ – КАД СУН ЦЕ

ПРЕ СТА НЕ ДА СИ ЈА

Је дан од нај ста ри јих стра хо ва у чо ве ку је страх од помра че ња Сун ца, од но сно ужас да ће до ћи тре ну так ка да ће се ви де ти ка ко сун че ва лоп та за у век иш че за ва на хори зон ту и ка ко љу ди оста ју у веч ном мра ку. Је дан та кав нео би чан фе но мен за бе ле жен је 535/536. го ди не и у вели кој ме ри уз не ми рио оно вре ме не љу де.

Про ко пи је из Це за ре је, нај ве ћи ви зан тиј ски исто ри чар и све док и оче ви дац епо хе Ју сти ни ја на I Ве ли ког, у сво јој „Исто ри ји ра то ва” за бе ле жио је сле де ће: „Сун че вим зраци ма не до ста јао је би ло ка кав сјај и то ком чи та ве го ди не сун це је си ја ло као ме сец, као да је по мра че но. С вре мена на вре ме љу ди су до жи вља ва ли рат, ку гу и све дру го што је пред ска зи ва ло смрт”.

Јо ван Ефе ски, си риј ски пи сац ко ји је жи вео у VI ве ку, аутор је јед не вр ло зна чај не цр кве не исто ри је, о „за там њива њу” Сун ца пи ше: „Сун це је да ва ло та кав знак ко ји ни ка да пре ни је био ви ђен ни за пи сан. Оно је по ста ло мрач но и ње го ва за там ње ност је по тра ја ла осам на ест ме се ци. Сваки дан је си ја ло око че ти ри са та, па ипак, све тлост ни је би ла ни шта ви ше од сла бе сен ке. Сви су го во ри ли да сунце ни ка да ви ше не ће по вра ти ти пот пу ну све тлост.”

Ка си о дор Се на тор, ко ји је жи вео на Апе нин ском по луо стр ву у VI ве ку, за пи сао је: „Ва здух, ко ји је из сне га наку пио пре ко мер ну сту ден, ни је био за гре јан вре ли ном сун ца. Ва здух пак за др жа ва сте че ну гу сти ну, спре ча ва сун че ву то пло ту и по и гра ва се гле да ју ћи људ ску крх кост. Јер не бе ска те ла вла да ју на шим об зор јем и кроз њих једи но у рет ким при ли ка ма мо же мо ви де ти ка да то њи хова ма те ри ја до пу сти”.

За ха ри ја Ре тор или За ха ри ја Схо ла стик, епи скоп гра да Ми ти ле не ко ји је жи вео у за вр шним де це ни ја ма V и пр вој по ло ви ни VI ве ка, оста вио је за пис: „Сун це је по че ло да би ва за там ње но да њу, а ме сец но ћу, од 24. мар та 535. до 24. ју на 536. го ди не.”

Из ра зи то слаб „сјај” Сун ца, од но сно ова ве ли ка елемен тар на не по го да, ко ја је за де си ла ско ро чи тав свет, има ла је за по сле ди цу нај пре не род ну го ди ну, а он да је до ве ла до стра шне гла ди са мно го број ним људ ским жртва ма. Мо дер ни ис тра жи ва чи сма тра ју да је та да гор њи слој зе мљи не ат мос фе ре по сле ве ли ке вул кан ске ерупци је био за га ђен обла ком пра ши не ко ји се ис пре чио из ме ђу Сун ца и пла не те Зе мље.

ЕАД МЕР ИЗ КЕН ТЕР БЕ РИ ЈА, по чет ком XI ве ка, ту ма чећи уче ње Ан сел ма Кен тер бе риј ског, ен гле ског фи ло зо фа и те о ло га, до но си јед ну вр сту сим бо лич не ба сне ко јом се об ја шња ва тро дел на по де ла сред њо ве ков ног друштва на све ште ни ке, ра та ре и вој ни ке.

„При мер ова ца, во ло ва и па са. Раз лог по сто ја ња ова ца је да да ју мле ко и ву ну; во ло ва да ра де зе мљу; па са да бра не ов це и во ло ве од ву ко ва. Ако сва ка од ових вр ста жи во ти ња вр ши сво ју ду жност, Бог их шти ти [...]. Та ко је и с ре до ви ма ко је је он уста но вио с об зи ром на раз не ду жно сти ко је тре ба вр ши ти на овом све ту. По ста вио је јед не – кле ри ке и ка лу ђе ре – да се мо ле за дру ге и да их, пу ни бла го сти, као ов це, на па ја ју мле ком про по ве ди и ву ном до брог при ме ра удах њу ју жар ку љу бав пре ма Богу. Он је ство рио се ља ке да би од њих жи ве ли – као воло ви од свог ра да – и они са ми и дру ги. Дру ге, нај зад – рат ни ке – ство рио је да би, ко ли ко зах те ва по тре ба, по ка за ли сна гу и да би оне ко ји се мо ле и оне ко ји об рађу ју зе мљу бра ни ли од ву ко ва.”

Ка ко су пи сци ко ји су жи ве ли на раз ли чи тим ме сти-ма опи са ли исту по ја ву? На сличан начин су средњо-вековни људи реаговали и на астрономску појаву помрачења Сунца. Ка ко да нас об ја шња ва мо по мра-че ње Сун ца? Да ли још увек има оних ко ји ре а гу ју на ову при род ну по ја ву на дру га чи ји на чин?

Шта сте за пам ти ли о сред њо ве ков ном дру штву? Да ли вам је овај текст по мо гао да схва ти те ка ко је оно функ ци о ни са ло? Ко ји се дру штве ни сло је ви по ми њу?

62

ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУI.КЛИ МАТ СКИ ПО РЕ МЕ ЋА ЈИ – КАД СУН ЦЕ

ПРЕ СТА НЕ ДА СИ ЈА

Је дан од нај ста ри јих стра хо ва у чо ве ку је страх од помра че ња Сун ца, од но сно ужас да ће до ћи тре ну так ка да ће се ви де ти ка ко сун че ва лоп та за у век иш че за ва на хори зон ту и ка ко љу ди оста ју у веч ном мра ку. Је дан та кав нео би чан фе но мен за бе ле жен је 535/536. го ди не и у вели кој ме ри уз не ми рио оно вре ме не љу де.

Про ко пи је из Це за ре је, нај ве ћи ви зан тиј ски исто ри чар и све док и оче ви дац епо хе Ју сти ни ја на I Ве ли ког, у сво јој „Исто ри ји ра то ва” за бе ле жио је сле де ће: „Сун че вим зраци ма не до ста јао је би ло ка кав сјај и то ком чи та ве го ди не сун це је си ја ло као ме сец, као да је по мра че но. С вре мена на вре ме љу ди су до жи вља ва ли рат, ку гу и све дру го што је пред ска зи ва ло смрт”.

Јо ван Ефе ски, си риј ски пи сац ко ји је жи вео у VI ве ку, аутор је јед не вр ло зна чај не цр кве не исто ри је, о „за там њива њу” Сун ца пи ше: „Сун це је да ва ло та кав знак ко ји ни ка да пре ни је био ви ђен ни за пи сан. Оно је по ста ло мрач но и ње го ва за там ње ност је по тра ја ла осам на ест ме се ци. Сваки дан је си ја ло око че ти ри са та, па ипак, све тлост ни је би ла ни шта ви ше од сла бе сен ке. Сви су го во ри ли да сунце ни ка да ви ше не ће по вра ти ти пот пу ну све тлост.”

Ка си о дор Се на тор, ко ји је жи вео на Апе нин ском по луо стр ву у VI ве ку, за пи сао је: „Ва здух, ко ји је из сне га наку пио пре ко мер ну сту ден, ни је био за гре јан вре ли ном сун ца. Ва здух пак за др жа ва сте че ну гу сти ну, спре ча ва сун че ву то пло ту и по и гра ва се гле да ју ћи људ ску крх кост. Јер не бе ска те ла вла да ју на шим об зор јем и кроз њих једи но у рет ким при ли ка ма мо же мо ви де ти ка да то њи хова ма те ри ја до пу сти”.

За ха ри ја Ре тор или За ха ри ја Схо ла стик, епи скоп гра да Ми ти ле не ко ји је жи вео у за вр шним де це ни ја ма V и пр вој по ло ви ни VI ве ка, оста вио је за пис: „Сун це је по че ло да би ва за там ње но да њу, а ме сец но ћу, од 24. мар та 535. до 24. ју на 536. го ди не.”

Из ра зи то слаб „сјај” Сун ца, од но сно ова ве ли ка елемен тар на не по го да, ко ја је за де си ла ско ро чи тав свет, има ла је за по сле ди цу нај пре не род ну го ди ну, а он да је до ве ла до стра шне гла ди са мно го број ним људ ским жртва ма. Мо дер ни ис тра жи ва чи сма тра ју да је та да гор њи слој зе мљи не ат мос фе ре по сле ве ли ке вул кан ске ерупци је био за га ђен обла ком пра ши не ко ји се ис пре чио из ме ђу Сун ца и пла не те Зе мље.

ЕАД МЕР ИЗ КЕН ТЕР БЕ РИ ЈА, по чет ком XI ве ка, ту ма чећи уче ње Ан сел ма Кен тер бе риј ског, ен гле ског фи ло зо фа и те о ло га, до но си јед ну вр сту сим бо лич не ба сне ко јом се об ја шња ва тро дел на по де ла сред њо ве ков ног друштва на све ште ни ке, ра та ре и вој ни ке.

„При мер ова ца, во ло ва и па са. Раз лог по сто ја ња ова ца је да да ју мле ко и ву ну; во ло ва да ра де зе мљу; па са да бра не ов це и во ло ве од ву ко ва. Ако сва ка од ових вр ста жи во ти ња вр ши сво ју ду жност, Бог их шти ти [...]. Та ко је и с ре до ви ма ко је је он уста но вио с об зи ром на раз не ду жно сти ко је тре ба вр ши ти на овом све ту. По ста вио је јед не – кле ри ке и ка лу ђе ре – да се мо ле за дру ге и да их, пу ни бла го сти, као ов це, на па ја ју мле ком про по ве ди и ву ном до брог при ме ра удах њу ју жар ку љу бав пре ма Богу. Он је ство рио се ља ке да би од њих жи ве ли – као воло ви од свог ра да – и они са ми и дру ги. Дру ге, нај зад – рат ни ке – ство рио је да би, ко ли ко зах те ва по тре ба, по ка за ли сна гу и да би оне ко ји се мо ле и оне ко ји об рађу ју зе мљу бра ни ли од ву ко ва.”

Ка ко су пи сци ко ји су жи ве ли на раз ли чи тим ме сти-ма опи са ли исту по ја ву? На сличан начин су средњо-вековни људи реаговали и на астрономску појаву помрачења Сунца. Ка ко да нас об ја шња ва мо по мра-че ње Сун ца? Да ли још увек има оних ко ји ре а гу ју на ову при род ну по ја ву на дру га чи ји на чин?

Шта сте за пам ти ли о сред њо ве ков ном дру штву? Да ли вам је овај текст по мо гао да схва ти те ка ко је оно функ ци о ни са ло? Ко ји се дру штве ни сло је ви по ми њу?

63


АЛ ФРЕД ВЕ ЛИ КИ, краљ Ве сек са (871–899), то ком бор би са Дан ци ма по ди гао је ве ли ки број утвр ђе ња и уте ме љио моћ ну фло ту у чи јој је из град њи зна лач ким са ве ти ма и сам уче ство вао. Ра ди лак шег упра вља ња др жа вом и уби ра ња по ре за зе мљу је ад ми ни стра тив но по де лио у ви ше је дини ца. Ста рао се да се по шту је за ко ни тост и уре дио је право су ђе. Бу ду ћи и сам ве о ма обра зо ван – пре вео је ви ше књи га са ла тин ског је зи ка ко ји је на у чио у зре лим го ди нама – ор га ни зо вао је де ло тво ран си стем школ ства, али не и Уни вер зи тет у Окс фор ду што му се по не кад при пи су је. За Ен гле ску је био оно што је Кар ло Ве ли ки зна чио за Франач ку, али, на рав но, у ма њим раз ме ра ма. Бри тан ски ђа цима је по знат и по за ни мљи вој при чи о кра љу ко ји се по сле из не над ног на па да Да на ца са крио у ку ћи јед не се љан ке. Она га је за мо ли ла да при па зи да јој не из го ри ко лач. Међу тим, пре ру ше ни вла дар је то ли ко бри нуо о то ме шта ће би ти са ње го вим кра љев ством да је за бо ра вио на мол бу до ма ћи це. Ка да је ви де ла да је ко лач из го рео, се љан ка је про пи сно из гр ди ла го ста, не слу те ћи да је он краљ. Истори ча ри ве ру ју да ова при ча илу стру је скром ност ве ли ког мо нар ха. Ка ко је у ле то 2013. го ди не пре нео лондонски „Те ле граф”, ен гле ски ар хе о ло зи ве ру ју да се у јед ном необе ле же ном гро бу на цр кве ном има њу у Вин че сте ру на лазе зем ни оста ци зна ме ни тог кра ља. Уко ли ко се по ка же да су у пра ву, би ло би то ве ли ко от кри ће.

БЕ ДА ВЕ НЕ РА БИ ЛИС (Пре ча сни) (око 673–735), ен глески бо го слов и уче њак упу ћен у мно ге на у ке, скоро цео жи вот про вео у ма на сти ру као мо нах; ме ђу ње го вим много број ним де ли ма из два ја се ен гле ска цр кве на исто ри ја ко ја до пи ре до 731. го ди не. О му зи ци је за пи сао сле де ће:

„До ка за но је да је ме ђу свим ве шти на ма му зи ка нај достој ни ја хва ле, нај у гла ђе ни ја, нај при јат ни ја, нај ве дри ја, нај при влач ни ја; јер она чи ни чо ве ка сло бод ним, при јатним, угла ђе ним, ве се лим, при влач ним; она по кре ће осећа ња љу ди, под сти че их на раз не по ду хва те, као у би ткама [...]. Да ли је по треб но још ре чи? Му зи ка бо дри љу де да под но се на по ре и пре ли ва њем гла са бла жи умор од сва ког по сла. Му зи ка да је сна гу не спо кој ним ду ша ма, укла ња гла во бо љу и жа ло сно рас по ло же ње, из го ни нечи сте ми сли, рђа ва рас по ло же ња и ма ло ду шност [...]. Чак и гми зав це, во де не жи во ти ње, па и пти це, му зи ка сво јом сла шћу уми ру је [...]”

Да нас је му зи ка и да ље ва жан део жи во та го то во сва ког чо ве ка. Ка ко она ути че на вас? Да ли је пи сац тек ста у пра ву? Ко ли ко ве ко ва вас де ли од ау то ра овог тек ста?

Алфред Велики, споменик

123456789

10111213141516171819

Број

ста

новн

ика

у м

илио

ним

а

ДЕ МО ГРАФ СКЕ ПРО МЕ НЕ

Ви зан тиј ска вој ска око 565, у вре ме смр ти ца ра Ју сти нија на бро ја ла је око 150.000 вој ни ка; ви зан тиј ска вој ска 641, што је го ди на Ира кли је ве смр ти, бро ји 109.000 војни ка, али са да већ на те ри то ри ји ко ја чи ни са мо јед ну по ло ви ну про сто ра из Ју сти ни ја но вог вре ме на. Ово се на ста ви ло и да ље: око 773. го ди не Ви зан ти ја има 80.000 вој ни ка али са мо на тре ћи ни не ка да шње Ју сти ни ја но ве те ри то ри је. Под се ти мо се да је број ста нов ни ка Ви зантиј ског цар ства у вре ме Ју сти ни ја на I из но сио око 30 ми ли о на. По ре ђе ња ра ди, Рим ско цар ство је у I сто ле ћу бро ја ло 70 ми ли о на, а у IV ве ку 50 ми ли о на (и то 26 мили о на у Ис точ ном рим ском цар ству, а 24 ми ли о на За падног рим ског цар ства). Ка да је Ви зан тиј ско цар ство у пита њу, про це не су да је у пе ри о ду од око јед ног сто ле ћа, из ме ђу 542. и смр ти ца ра Ира кли ја 641. го ди не, до шло до сма ње ња ста нов ни штва за око 20 до 50 про це на та.

По ку шај те да при ка за не по дат ке пре тво ри те у та бе лу или гра фи кон. Шта мо же те да за кљу чи те о де мо граф ским про ме на ма?

Ста нов ни штво у за пад ној и сред њој Евро пи

Цар Јустинијан, мозаик

Шпанија Италија Француска Велика Британија

Немачка

око 500. године





64


Documents

ИСТОРИЈА - freska.rsfreska.rs/pdf/Istorija 2 SS DJS .pdf · Радивој Радић, Јасмина Милановић Исто РИ Ја за други разред гимназије