Biblioteka

OVAKO SE @IVELO

Sredwi vek

STARI SLOVENI

Autor

dr Radivoj Radi}

Ilustrator

Sini{a Banovi}

Urednik edicije

dr Vesna Biki}

Saradnik istra`iva~

Milena Trutin

Grafi~ki dizajn

Danijela Paracki

Du{an Pavli}

Lektor

Ivana Igwatovi}

Grafi~ka priprema

D_sign, Beograd

[tampa

Publikum, Beograd

Tira`

2.000

Izdaje

KREATIVNI CENTAR

Gradi{tanska 8, Beograd

tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659

www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

94(367)(02.053.2)

RADI], Radivoj, 1954

Stari Sloveni / Radivoj Radi} ; [ilustrator Sini{a Banovi}]. – Beograd

: Kreativni centar, 2011 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm.

– (#Biblioteka #Ovako se `ivelo. #Sredwi #vek / Kreativni centar)

Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar.

ISBN 978-86-7781-887-6

a) Stari Sloveni – Istorija

COBISS.SR-ID 186807308

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

S A D R @ A J

Hladna prapostojbina

2

Od rabo{a do re~i

4

Doseqavawe na Balkan

6

Nova domovina

8

Primitivna demokratija

10

Plavi, visoki i sna`ni

12

Gostoprimqivi i samouvereni

14

Ra{trkane zemunice

16

Proso, divqa~ i medovina

20

Slovenska medicina

23

Ratna ve{tina

24

Dabog, Perun i vile

28

U vatru i u zemqu

30

Hristijanizacija Srba

31

Indeks

32

Hronolo{ka tablica

STARI SLOVENI

SREDWI VEK

OVAKO SE @IVELO

Radivoj Radi}

Stari Sloveni velika su grupa plemena, predaka savremenih

slovenskih naroda. Nastali su ukr{tawem raznih

plemenskih i jezi~kih grupa u isto~noj i sredwoj Evropi.

Danas Sloveni naseqavaju ve}i deo Evrope i prostrane

oblasti Azije. Preistorija, razvoj i civilizacija Slovena,

me|utim, jo{ su nedovoqno rasvetqeni – zbog oskudnosti i

nepotpunosti sa~uvanih istorijskih izvora znawa o Slovenima

jo{ su prili~no skromna i prepuna nepoznanica.

Hladna prapostojbina

Jedno od najzagonetnijih i te{ko

re{ivih pitawa iz rane istorije

Slovena odnosi se na wihovu

prapostojbinu i granice prostora

na kojem su obitavali. Otuda ne

treba da ~udi {to o tome postoji

~itav niz razli~itih i katkad

sasvim opre~nih teorija. Ipak,

do sada najpouzdanije rezultate

u tom pogledu dalo je prou~avawe

praslovenskih (ili starih slovenskih) re~i. Na taj na~in,

me|utim, mogu}e je odrediti jedino grube obrise prostora

na kojem su Sloveni `iveli. Utvr|eno je da su oni u prvom

milenijumu pre nove ere i u prvim vekovima posle Hrista

naseqavali prostrane {umovite oblasti sa umerenom klimom

i mnogim rekama, jezerima i mo~varama.

2

Stranica najstarijeg prepisa Spisa o narodima

Konstantina VII Porfirogenita

Najve}i poqski romanti~arski pesnik

Adam Mickjevi~ jo{ 1840. godine

nadahnuto je i ma{tovito opisao

slovenske teritorije: „Pogledajmo

Karpatsko gorje, tu planinu na ~ijem vrhu

stoji slovenska ptica koja jednim krilom

udara u Crno, a drugim u Balti~ko more.“

NAJVREDNIJI PISANI IZVORI

Dragocene podatke o Starim Slovenima,

kojima su pripadali i Srbi, nalazimo u

spisima vizantijskih istori~ara Prokopija

i Pseudo-Cezarija, vizantijskog izaslanika

Priska, monaha Crnorisca Hrabra, cara i

pisca Konstantina VII Porfirogenita…

Karpati

Ostaci slovenskih naseobina iz razdobqa

od V do VII stole}a prona|eni su na {irokom prostoru sredwe i

isto~ne Evrope, od Dwepra na istoku do Elbe na zapadu i od

ju`nih obala Balti~kog mora na severu do Balkanskog

poluostrva na jugu. Sloveni iz svih tih oblasti na isti na~in

gradili su ku}e – poluzemunice – oblikovali i ukra{avali

kerami~ko posu|e, a imali su i isti pogrebni obred.

3

Kako je slovenski jezik

najbli`i baltskim i

germanskim jezicima,

pretpostavqa se da su

Sloveni `iveli na prostoru

od Odre na zapadu do gorweg

i sredweg toka Volge na

istoku, od Balti~kog mora

na severu do Karpata i

sredwih tokova reka Buga,

Dwepra i Dona na jugu. To

podru~je pru`alo je dobre

uslove za `ivot i bilo je

bogato hranom.

IZU^AVAWE ISTORIJE SLOVENA

Istoriju ranih Slovena u saradwi

izu~avaju razli~iti nau~nici –

istori~ari, lingvisti, onomasti~ari,

arheolozi, antropolozi, etnografi

i folkloristi.

Podru~je prapostojbine

Slovena

Jo{ u prapostojbini Stari Sloveni bavili su

se ratarstvom i proizvodili su neke od

osnovnih `ivotnih namirnica, po

~emu su bili napredniji

od svih svojih severnih suseda.

Ipak, sve to bilo je daleko

od izobiqa – i pored dovoqno

vode, hladna i vla`na klima

nije pogodovala razvoju

i sazrevawu useva, pa je ~esto

vladala glad.

Veliki broj imena reka na evropskom kontinentu

slovenskog je porekla. ^uveni slavista

Maks Fazmer navodi nekoliko desetina reka

sa slovenskim nazivima koje se nalaze u basenu

Pripjata i sredweg Dwepra; to su: Lisi~ka, Pti~,

Rop{a, Kamenaja Osmonka, Desna, Teterev, Veqa,

Turja, Slu~, Zdvi`, U`, Zbru~, Ros, Porozovica.

Rekonstrukcija ku}e s jednog arheolo{kog

nalazi{ta na obali Dwepra

(prema S. S. Berezenskoj)

Kerami~ki

lonac

Za istoriju slovenskih jezika izvanredan zna~aj imalo je

stvarawe slovenskog pisma u sedmoj deceniji IX veka.

Naime, od raspada praslovenske zajednice do stvarawa

azbuke nije pro{lo mnogo vremena, pa tako u najstarijim

sa~uvanim slovenskim prevodima bogoslu`benih kwiga

nalazimo jezik blizak praslovenskom jeziku.

4

Jezik Srba ima korene

u zajedni~kom slovenskom

jeziku kojim se govorilo

u pradomovini Starih Slovena. Iz tako davnog razdobqa, me|utim, ne postoje nikakvi

pisani tragovi, pa se znawa o tom jeziku zasnivaju na pore|ewu `ivih slovenskih jezika. Taj

pretpostavqeni jezik naziva se praslovenski jezik – wime su govorili Sloveni pre nego {to

su krenuli u seobe i rasuli se po prostranim podru~jima Evrope. S vremenom su jezici

Zapadnih, Isto~nih i Ju`nih Slovena po~eli polako da se udaqavaju jedni od

drugih. S proticawem vekova ta razlika me|u slovenskim jezicima, naravno,

bivala je sve ve}a, ali ipak ne tolika da se

Sloveni me|usobno ne bi mogli sporazumeti.

Od rabo{a do re~i

Pouzdano se zna

da su Sloveni umeli

da ~itaju i ra~unaju

pomo}u posebnih znakova,

tzv. runa (rabo{a), i pre

nego {to su primili

hri{}anstvo.

Posle raspada praslovenske zajednice, {to se dogodilo u doba

velikih seoba u V i VI veku, usledilo je i ra{~lawavawe jezika

te zajednice na tri grupe: isto~nu, zapadnu i ju`nu. Unutar ju`ne

grupe, iz koje je potekao i srpski jezik, uo~avaju se neke jezi~ke

osobenosti, pa se pretpostavqa da je postojao i ju`noslovenski

prajezik. On se tokom kasnijih seoba slovenskog `ivqa

podelio na zapadno-ju`noslovenski i isto~no-

-ju`noslovenski. Srpski jezik svoje bli`e korene vu~e iz

zapadnog ju`noslovenskog prajezika.

JEDAN JEZIK ZA SVE SLOVENE

Na po~etku je postojao jedan

zajedni~ki jezik za sve Slovene.

Prvo pismo, koje su sastavili

tvorci slovenske pismenosti

]irilo i Metodije u IX veku,

kori{}eno je u liturgijskim

kwigama. To je bio prvi pisani

slovenski jezik.

Rabo{ – drvena palica na

kojoj su urezivawem linija

bele`ene poruke

U IME SLOVENSKOG JEZIKA

Crnorizac Hrabar, monah koji je to ime dobio zbog

svoje odva`nosti, u delu Slovo o pismenima s mnogo

`ara i qubavi brani slovensku

azbuku od gr~kih (vizantijskih)

napada. Naime, Vizantinci

su smatrali da slovenska

azbuka nije „sveta“, to jest

podr`avali su shvatawe da

Sveto pismo mo`e biti

samo na tri jezika i da

se hri{}anstvo mo`e

propovedati samo na gr~kom,

jevrejskom i latinskom,

ali ne i na slovenskom.

Slovenski duhovnik zabele`io je slede}e: „Pre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i

rezama (odgovaraju pojmu rabo{) ~itahu i gatahu, budu}i pogani (tj. neznabo{ci). Krstiv{i se,

rimskim i gr~kim pismenima mu~ahu se pisati slovensku re~ bez pravila. Potom ~ovekoqubac

Bog, koji upravqa svim i ne ostavqa ~ove~jega roda bez razuma, nego sve privodi razumu i spasewu,

pomilovav rod slovenski, posla im svetoga Konstantina filozofa, nazvana ]irila, mu`a

pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam, neka po obliku gr~kih pismena i

neka po slovenskoj re~i. Ako li upita{ slovenske pismene qude, govore}i: ’Ko vam je pismena

u~inio i kwige preveo?’ – to svi znaju,

i, odgovoriv{i, re}i }e: ’Sveti Konstantin

filozof, nazvani ]iril, taj nam pismena

na~ini i kwige prevede, i Metodije,

brat wegov.’ I ako upita{: ’U koje vreme?’ –

i to znaju i re}i }e: ’U vremenu Mihaila,

cara gr~kog, i Borisa, kneza bugarskog,

i Rastica, kneza moravskog, i Koceqa,

kneza blatanskog, godine od stvorewa sveta

6371. (= 863. godine).’“

5

Pokrštavawe bugarskog vladara Borisa,

minijatura

SLOVO O PISMENIMA

Najstarija jezi~ka rasprava

o vrednosti slovenske azbuke,

istovremeno i najstariji spomenik

pisan }irilicom, jeste Slovo o

pismenima iz prve polovine X veka.

Izvorni rukopis imao je samo tri

strane i nije sa~uvan, ali se na

Svetoj gori, u Srbiji, na jadranskom

primorju, u Rumuniji i Rusiji ~uva

oko 80 prepisa.

Moskovski i

pivski prepis

Slova o

pismenima