сифилис ћирилица 2003

1

Душан Аврамовић, Милорад Мирић 2010.

УводПолно преносиве болести, као што име казује, преносе се са човека на човека

полним контактом. Називају се још и сексуално преносиве инфекције, а такође и венеричне болести (ВБ) по богињи љубави Венери. Изузетно ретко инфекција се може пренети и неполним путем (нпр. контаминираним предметима). Ширењу болести погодују учестало мењање партнера, лоши социјални и хигијенски услови, миграција становништва, савремен начин живљења, алкохолизам, наркоманија, али и недостатак сексуалне едукације и културе, што је условило у посљедњих десет година постепени и непрекидан пораст обољења.

Постоји више од 25 врста полно преносивих болести. Хламидија, кондиломи (полне брадавице), генитални херпес, гонореја (трипер), сифилис, сида (аидс), хепатитис А, Б и Ц, улкус моле, лимфогранулома, донованоза, стидне ваши (Pediculosis Pubis). Већина ових болести успешно се лечи, а ако се не лече, могу изазвати озбиљне компликације, па чак и смрт.

1. ГонорејаGonoreja (Трипер, Капавац) је веома честа бактеријска полна инфекција. Ако се не

схвати озбиљно, може имати за последицу стерилитет.

Понекад се гонореја погрешно дијагностикује као hlamidija, због сличних симптома. Узрокује је бактерија гонокока, тј. Neisseria gonorrhoeae која живи у полним органима, укључујући и уретру и репродуктивни тракт и код мушкарца и код жене.

Слика 1. Neisseria gonorrhoeae

1


1.1. Статистике

Gonoreja има јако велик проценат нових инфекција. У Америци статистике бележе скоро милион нових инфекција овом болешћу сваке године. Највише су погођени млађи одрасли и тинејџери, због повећаног промискуитета, тј. честог мењања сексуалних партнера.

1.2. Гонореја преношење

Као и већина полних болести и полних инфекција, преноси се путем сексуалног контакта, тј. полног односа. У обзир долази контакт са пенисом, вагином, анусом (аналним отвором), па чак и устима и грлом. Врло лако се преноси од једне особе другој, што је разлог зашто трипер има тако висок проценат новозаражених. Нажалост, нове варијације бактерије која изазива трипер постају теже за лечење, будући да се адаптирају и постају имуне на антибиотике.

1.3. Гонореја Симптоми

Simptomi gonoreje су генерално благи или скоро неприметни. Када постоје симптоми, они се обично јављају између 5 и 30 дана након односа са зараженом особом и мало се разликују код мушараца и код жене. С обзиром да бактерија трипера пребива у сексуалним органима и у грлу, ово су главна места на којима се јављају симптоми гонореје тј. трипера.

Трипер симптоми код мушкараца су:

• Осећај печења приликом мокрења.

• Жућкасти секрет, исцедак, течност из пениса.

• Болни или отечени тестиси.

• Бол у грлу.

1


Трипер симптоми код жена су:

• Осећај печења приликом уринирања, мокрења.

• Жућкасти секрет или исцедак из вагине.

• Крварење вагине.

• Болна велика нужда.

У подручју ануса, гонореја код мушкараца има исте симптоме као и код жена:

• Свраб и осећај печења

• Жућкасти секрет.

• Крварење.

1.4. Дијагноза

Дијагнозу болести трипер може поставити доктор у јавној здравственој установи или од стране вашег породичног лекара. Прво, доктор ће са вама дискутовати да ли су код вас заступљени симптоми гонореје и могуће ситуације када је могло доћи до заразе. Постоје три методе уз помоћ којих се може радити тест на трипер, тј. које утврђују присуство бактерије гонокока или како се стручно називају Неиссериа гоноррхоеае. Они укључују узимање културе, бојење по Граму и ELISA тестирање.

1.4.1. УзимањеКултуре

Култура секрета из инфицираног подручја је најчешћи начин за тестирање пацијената било да имају или немају симптоме. Памучним брисом се скупља довољна количина узорка за културу. Узорак се инкубира до два дана, чиме се бактерији даје довољно времена за размножавање, како би се прецизно идентификовала. Овај тест је 100% прецизан.

1.4.2. Бојење по Граму

Тест бојењем по Граму, Метода бојења по Граму или једноставно бојење по Граму је прецизније да се дијагностикује гонореја код мушкараца него код жена. За овај тест,

1


неопходно је узети мало гноја из инфициране области, ставити на слајд, обојити га специјалном бојом и испитати под микроскопом како би се проверило присуство гонокока. Предност овог теста је да се резултати могу добити веома брзо. С обзиром да се захтева да доктор или техничар буде у стању да препозна и прецизно идентификује бактерију, гледањем испод микроскопа, ово тестирање је 70% тачно. С обзиром на то, једна од осталих метода ће се вероватно користити да се потврди дијагноза која је постављена овим тестом.

1.4.3. ELISA тест

ELISA тестирање (enzyme-linked immunosorbent assay), важи за веома брз и остељив тест када је у питању гонореја (капавац). Много је осетљивији од Грамовог теста и прикладнији је за изведбу од узимања културе, који захтева транспорт и складиштење узорака.Када пацијент сумња да је био изложен болести трипер, или ако су присутни симптоми трипера, он или она може посетити свог лекара или се обратити било којој специјализованој установи за помоћ. Мушкарци који имају компликацију могу бити послати код уролога. Жене могу консултовати и гинеколога уколико буде потребно. Постоје и доктори за инфективне болести, које укључују полно преносиве болести.

1.5. Лечење гонореје

Лечење гонореје је углавном прилично једноставно. Након тестирања, ваш доктор ће вам преписати антибиотик који ће након извесног времена учинити да се организам очисти од инфекције. Гонореја је ранијих година лакше лечена него сада, с обзиром да је бактерија почела да се прилагођава и постала отпорнија на дејство одређених антибиотика. Пре него почнете да узимате лекове, пажљиво прочитајте упутство и испратите га до краја и у потпуности прецизно.

Имајте у виду да када једном прележите трипер, то не значи да сте га једном заувек прележали. Трипер можете лако добити поново ако дођете у контакт са зараженом особом, а други пут лечење трипера је теже него први пут.

1


1.6. ?Зашто је лечење гонореје обавезно

Ако се не лечи, код жене се може развити болест упале карлице, коју има више од једног милиона Американки данас, иако не знају да је имају и иако немају никакве симптоме. Опет причамо о Американци зато што за њих имамо статистике, а за нас немамо. Уколико симптоми постоје, то су бол у стомаку и температура са дрхтавицом (грозница). Уколико се не лечи, ова болест може оштетити канале материце (утерине тубе), а последица може да буде стерилитет.

Код мушкараца, гонореја може изазвати епидидимис. Ово је болна болест, услед које тестиси отичу, а последица може да буде стерилност, тј. неплодност.

2. Сифилис

Сифилис је полно преносива болест, која ако се не лечи, може изазвати опасна оштећења нервног система, срца или мозга и на крају чак довести до смрти. На срећу, данас постоје лекови уз помоћ којих се сифилис успешно одстрањује.

Сифилис узрокује бактерија сифилиса Treponema pallidum. Преношење бактерије сифилиса се углавном дешава током вагиналног, аналног или оралног секса. Бактерија сифилиса се најчешће преноси са особе на особу директним контактом са:

• Отвореном раном (шанкр, шангир) која се појављује за време првог стадијума сифилиса• Мукозоидних мембрана или других рана током другог (секундарног) стадијума сифилиса и понекад током латентне фазе.

Šankr, тј otvorene rane се углавном јављају на спољним гениталијама, вагини, анусу или ректуму. Ране се такође појављују на уснама и у околини уста. Бактерија најчешће улази у тело преко мукозоидних мембрана, обично у области око гениталија и уринарног система.

У ретким случајевима, sifilis улази у тело преко посекотина и огреботина на кожи, или преко влажних пољубаца, у случају да инфицирана особа има рану на уснама или устима. Сифилис се такоже може пренети коришћењем шприца са иглом који је претходно користила инфицирана особа. Sifilis се може пренети трансфузијом крви. Али данас је ово веома ретко, јер се сви даваоци крви скенирају на одређене полне болести, и бактерија

1


сифилиса није у стању да преживи у крви више од 48 сати, користећи најновије методе за складиштење крви.

Трудница са сифилисом може пренети инфекцију преко плаценте на бебу у било ком тренутку за време трудноће и порођаја (kongenitalni sifilis).

Сифилис се не може пренети преко седења на WC шољи, хватањем за кваку на вратима, пливањем у базену, у топлој купки, дељењем исте одеће, или преко прибора за јело.Уколико се особи у прошлости десила инфекција сифилисом, не значи да ће особа бити поштеђена инфекције у будућности.

2.1. Инкубациони период

Инкубациони период је време које протекне између тренутка инфекције бактеријом и почетка развијања симптома болести. Рана на кожи под називом шанкр или шангир је први симптом полно преносиве инфекције сифилис. Шанкр се обично појављује између 3 недеље и 3 месеца, након што је бактерија сифилиса ушла у организам особе.

2.2. Период заразе

Особа са сифилисом може лако пренети болест физички интимним партнерима када су ране карактеристичне за први стадијум сифилиса или други стадијум сифилиса присутне. Ипак, особа може бити заразна и годинама, с периодима између када није заразна, и увек је заразна кад год јој се појаве отворене ране или осип ма кожи, који су последица сифилиса.

2.3. СифилисСимптоми

Сифилис се развија у четири стадијума, при чему сваки има различите симптоме.

2.4. Први стадијум сифилиса

Током првог стадијума сифилиса, развија се, обично безболна рана (шанкр, шангир) на месту где је бактерија ушла у организам. Ово се обично дешава у прве 3 недеље од изложености бактерији, али овај период може трајати од 10 до 90 дана. Особа је веома заразна током прве фазе.

1


• Код мушкараца, шанкр се често појављује у гениталном подручју, обично (али не и увек) на пенису. Ове ране су обично безболне.

Слика 2. Šankr, тј otvorene rane

• Код жена, шанкр се може развити на спољним гениталијама или на унутрашњем делу вагине. Шанкр може проћи и непримећен, ако се направи унутар вагине или на отвору ка материци, тј. грлићу материце (цервикс), јер су ове ране обично безболне и нису лако видљиве.• Отицање лимфних чворова се може десити близу региона у коме се појавио шангир• Шанкр се такође може појавити и у другом делу организма, а не само на гениталијама.• Шанкр траје између 28 и 42 дана, зацељује без лечења, и може оставити танак ожиљак. Али сама чињеница да је шанкр зацелио не значи да је сифилис излечен или да особа не може пренети инфекцију на другу особу.

2.5. Други стадијум сифилиса

За секундарни сифилис карактеристичан је осип који се појављује у року од 4 до 10 недеља, након што се шанкр појавио и понекад пре него што је зацелио. Остали симптоми се такође могу појавити, индикујући да се инфекција проширила у организму. Особа је високо заразна и током друге фазе.

1


Slika 3. Други стадијум сифилиса

ОсипОсип се обично развија по телу и често су укључени и дланови и табани.

• Осип се обично састоји од црвенкасто браонкастих, малих, чврстих, равних или издигнутих рана које су мање од 2цм у пречнику. Али осип може изгледати као и други многи чешћи проблеми на кожи.

• Мале, отворене ране могу бити присутне на мукозоидним мембранама. Ране могу садржати гној, или могу бити присутне влажне ране које изгледају као брадавице (познате под именом цондyлома лата).

• Код људи тамне коже, ране могу бити светлије боје од коже њиховог тела.Осип обично пролази кроз 2 до 12 недеља, сам од себе, без остављања ожиљака. Након исцељења, може доћи до разлике у боји коже на местима на којима је постојао осип у односу на осталу кожу. Али, само зато што је прошао осип, не значи да је сифилис излечен, а и особа и даље може пренети инфекцију на здраву особу.

Остали симптоми сифилиса у секундарној фази

1


Сада, када се сифилис раширио по телу, особа може имати и следеће симптоме:

• Повишена температура обично нижа од 38 степени.

• Упала грла (отечено грло).

• Неодређен осећај слабости или нелагоде кроз цело тело.

• Губитак килаже (пад телесне тежине).

• Губитак парчића косе, посебно на обрвама, трепавицама и на темену.

• Отицање лимфних чворова.

• Током другог стадијума сифилиса, инфекција може захватити и мозак, кичмену мождину и нерве. Ово може довести до отицања и упале мембране која прекрива мозак и кичмену мождину (менингитис) и може довести до оштећења крвних судова који снабдевају нерве. Резултат може бити главобоља, укочење врата, проблеми са видом или слухом, надраженост, парализу, неједнаке рефлексе и нерегуларност (различиту величину) зеница.

2.6. Латентни стадијум сифилиса

Ако се не лечи, код инфициране особа ће се након претходне две фазе, реализовати и трећа, прикривена фаза сифилиса. Ова фаза се дефинише као период након након што осип из друге фазе нестане, особа неће имати никакве симптоме неки временски период (притајени период). Овај период може да траје краће, нпр једну годину, а може да траје и од 5 до 20 година. Такође, може почети пре или касније.

Обично се током ове фазе прецизна дијагноза сифилиса може дати једино ако се уради тест крви, узимајући у обзир прошлост особе, или рођење детета са сифилисом (конгенитални сифилис).

Особа је заразна током раног дела латентног стадијума ове полне болести и може бити заразна током притајене фазе и ако нема никаквих присутних симптома.

Повратак на почетак (релапс сифилиса, енг. релапсе)

Између 20% и 30% људи са сифилисом имају повраћај болести на старт, током трећег стадијума сифилиса, тј. притајене фазе. Ово значи да особа један временски период није

1


имала никакве симптоме сифилиса, а затим су симптоми поново почели да се појављују. Ово се може десити неколико пута.

Када се релапси више не догађају, особа није заразна контактом. Али жена у латентној фази болести и даље може пренети заразу својој нерођеној беби, и може имати побачај или може доћи до смрти фетуса током трудноће, а може и родити бебу која има инфекцију (конгенитални сифилис)

2.7. Касни стадијум сифилиса

Ово је најдеструктивнија фаза сифилиса. Ако се не лечи, терцијарни стадијум сифилиса може почети и свега годину дана након инфекције, али и у било ком другом тренутку током живота особе. Могуће је да особа која има сифилис никада и не искуси овај стадијум болести. У овој фази, особа са сифилисом није заразна.

Током ове фазе, последице сифилиса могу бити озбиљни проблеми са крвним судовима и срцем, ментални поремећаји, слепило, проблеми са нервним системом, чак и смрт. Симптоми терцијарног сифилиса, зависе од компликација које се развију. Компликације укључују:Гуматозни сифилис или gumata. Укључује појављивање ружичастих меснатих ткива у облику израслина, која садрже бактерију сифилис. Гумата је ретка, а ако се појави израслине могу варирати од 1мм до 1 цм у пречнику. Могу се појавити на кожи, костима, мукозоидним мембранама, очима, у респираторном систему, гастроинтестиналном тракту. Антибиотицима се сифилис лечи и зауставља развој гумате. Ипак, ожиљак који се формира након успешног лечења, вероватно неће нестати.

Кардиоваскуларни сифилис, који погађа срце и крвне судове. Компликације ове врсте обично почињу као запаљење артерија. Уништавање које доноси овакав сифилис може бити опасан по живот. Даље компликације ка којима може да води су: сужавање крвних судова који снабдевају срце крвљу, што може изазвати бол у грудима (ангина), срчани удар, и вероватно смрт. Оштећење срчаних зализака може довести до отказивања рада срца. Може довести и aneurizme aorte, тј. ако крвни суд исувише ослаби, може доћи до његовог пуцања и тиме до смрти. Лечење сифилиса је антибиотицима, тиме се може излечити инфекција и спречити развој кардиоваскуларног сифилиса.

Neurosifilis, који погађа мозак или мембрану која прекрива мозак, као и кичмену мождину. Он може водити до уништавања у многим областима нервног система: резултат

1


може бити губитак вида, губитак контроле над удовима, и губитак менталних способности. Симптоми неуросифилиса обично укључују:

• Промене личности : збуњеност и раздраженост

• Губитак слуха

• Проблеми са видом

• Смањена способност концентрације

• Губитак меморије

• Тешкоће у говору и разумевању говора

• Дрхтање руку и усана

• Благе главобоље

• Неуредан изглед

Остали симптоми сифилиса су:

• Широко ходање

• Обамрлост или голицање руку или ногу

• Бол у мишићима

• Уништавање зглобова због мањка осећаја.

• Неспособност да се контролише столица и мокрење

Неуросифилис се дели на na meningo-vaskularni neurosifilis i parenhimatozni sifilis. За многе форме неуросифилиса потребне су године да се развију. За менинговаскуларни сифилис потребно је од 5 до 12 година да се развије, а за паренхиматозни сифилис, потребно је од 15 до 25 година. Људи који поред сифилиса имају и ХИВ вирус имају тенденцију да симптоме неуросифилиса развију брже. Лечење сифилиса антибиотицима је успешно, уклања инфекцију и зауставља развој неуросифилиса, али штета која је нанесена, не може бити отклоњена.

1


2.8. Конгенитални сифилис

Slika 4. Kongenitalni sifilis или urođeni sifilis

Kongenitalni sifilis или urođeni sifilis, односи се на сифилис који је пренесен са мајке на дете током трудноће или током порођаја и изласка бебе. Центри за контролу и превенцију болести у САДу, снажно препоручују да све труднице буду тестиране на сифилис, због опасних последица трудноће за време инфекције сифилисом или рођења детета са конгениталним сифилисом. Тестирање би требало да се уради:

• Током прве пренаталне посете за све труднице

• На почетку трећег триместра трудноће и поново пред порођај за жене које су у високом ризику од добијања сифилиса

Урођени сифилис повећава ризик за смрт фетуса и здравствене компликације код новорођенчета. Сифилис улази крвни систем новорођенчета преко плаценте, узрокујући инфекцију новорођенчета или смрт фетуса. Симптоми конгениталног сифилиса укључују:

• Високо заразни водњикави гној из носа

1


• Болно запаљење коштане мембране

• Заразни осип-који се често појављује на длановима и табанима.

• Смањење броја еритроцита (црвених крвних ћелија) у крви (анемија)

• Увећање јетре и слезине

• Отицање лимфних чворова

• Неуспешан нормалан раст и развој

Због чињенице да постоје друге болести са сличним симптомима, прецизна дијагноза је веома важна за успешно лечење сифилиса.

Закључак

У данашње време полне болести су веома распрострањене. Као што је већ напоменуто ширењу болести погодују учестало мењање партнера, лоши социјални и хигијенски услови, миграција становништва, савремен начин живљења, алкохолизам, наркоманија, али и недостатак сексуалне едукације и културе. Како би се успорио пораст броја новооболелих, потребно је вршити константну едукацију становништва и истицати последице које могу настати уколико се венеричне болести не открију и не лече на време.

Documents

сифилис ћирилица 2003