Драгиша Васић, Деветсто трећа, Београд 2003

Драгиша Васић

ДЕВЕТСТО ТРЕЋА

&Завод за у џ б е н и к е и наставна средства

Београд, 2003.

Уредник НЕБОЈША ЈОВАНОВИЋ

Одговорни уредник др ПЕТАР ПИЈАНОВИЋ

Дирсктор и главни уредник РАДОСЛАВПЕТКОВИЋ

ISBN 86-17-10646-8

Девешсшо шрећа 5

ПОСЛЕ CTO ГОДИНА

Драгиша Васић рођен је 1885. године у Горњем Милановцу. Ту је

завршио основну школу и више разреде гимназије. Школовање је наставио

у Београду где је после гимназије завршио Правни факултет. Буре барута

запаљенобалканским ратовима 1912-1913. године горелоје дуго, готово пола

века, Први и Други светски рат, а кроз пео живот Драгише Васића, или, боље

речено, Драгиша Васић је горео у њему. Као резервни официр учествовао је

у оба балканска рата, доживео и Брегалницу и Куманово, а онда прешао пут

од Колубаре до Солунског фронта, преживео Албанију и Крф, био чак и те-

шко рањен. Али, ту није крај. После рата укључио се у политички живот нове

државе и врло брзо је био квалификован опозиционар, јер је у дневном лис-

ту „Прогрес“, који је покренуо. критиковао власт и указивао на њене злоупо-

требе. Одмах је постао непожељан, опасан, па је стално био под присмотром

полицијских власти. С другим интелектуалцима окупљеним око „Прогреса“

Васић је 1921. приступио Републиканској странци. Његови политички погле-

ди били су окренути ка грађанској демократији. а однос према традицији,

моралу и вери истицао је у први план његово изражено национално осећање.

Заоштравањем међунационалних односа у Краљевини Југославији и

издзајањем Хрватске бановине 1939. године, српски интелектуалци, на челу

са Слободаном Јовановићем, збијају редове, чврсто решени да бране угрожене

српске националне интересе. У том циљу основали су 1937. Српски културни

клуб, а 1939. покренули лист „Српски глас“, са девизом „Јако Српство - ја-

ка Југославија“. Главни уредник листа био је Драгиша Васић, лични прија-

тељ и истомишљеник Слободана Јовановића још из времена Крфа и Солун-

ског фронта.Интелектуалци окупљени око Српског културног клуба писали су у

свом листу против политике кнеза Павла. После капитулације Југославије,

Васић се обрео на Равној гори, у штабу Драже Михаиловића, који га је име-

новао за свог помоћника и заменика. Ту је покренуо лист „Слобода или

смрт“, а касније Равнугору. Заједно с Дражом учествовао је 1941. у скоро свим

преговорима с Јосипом Брозом, посебно се залажући да се свим силама

спречи братоубилачки рат између партизана и војске Дражс Михаиловића.

Чврсто убеђен да Равногорски покрет мора остати изван политике, Васић се

због различитих ставова одвојио од Михаиловића 1944. године. Приликом

повлачења ка Словенији, усташе су га па превару ухватиле заједно с другим

официрима. Умроје у Јасеновцу, 1945. Послератни творци „пове историје“,

комунисти, сахранили су Васићево име и сећање на њега. Мирослав Крлежа,

6 Драгиша Bacuh

пријатељ по духу и перу овог истакпутог списатеља и мислиопа, чији је јели-

ни грех био то i i i t o је самосвестан Србин, рекао је Милошу Минићу о Васићу:

„Таква је сулбина неких људи. - Иза њих остане књижевно дело које су ство-

рили и које се због своје уметничке вредности уврсти у историју књижевно-

сти и културно благо свога народа, као l l i t o је то, по мом мишљењу, и

књижевно дело Драгише Васића, а он као издајник свога народа у најсуд-

боносније лоба његове историје — осуђен и одбачен од свог народа и истори-

је - оллази на буњиште историје/4

У међуратном периоду Васић живи од адвокатуре и писаним радови-

ма стиче углед једног од највећих српских прозаиста. Најпознатије књиге су

му Карактер и менталитет једног покољења (1919), Два месеца у југословен-

ском Сибиру (1921), Деветсто трећа. Мајски преврат (1925), путописи Утис-

ци из Русије (1928), као и збирке приповедака Утуљена кандила (1922), Ви-

iJLio и друге приче (1924). Приповетке (1929) и Ilag с грађевине (1832). У њего-

вом опусу налазе се и роман Црвенемагле (1922) и новела Бакућ Улија (1932).2

У међувремену написао је бројне књижевне критике и психолошко-социо-

лошке текстове. Признање Драгиши Васићу за књижевно дело уследило је

1934. године, избором за дописног члана Српске краљевске академије. У

историји српске књижевности пореде га с великим именима руских писаца

19. века, називају га наследником Лазе Лазарсвића, а странци су га окарак-

терисали као српског Хемингвеја.

Остављајући књижевницима да процењују особености Васићевог сти-

ла, композиције и приповедачког поступка, ми ћемо се овде задржати на

његовој књизи Деветсто трећа. Мајски преврат. Прилози за историју Србије

og 8.јула 1900. go 17. јануара 1907* за које је још Слободан Јовановић рскао

да јс „најпотпуније и најпоузданије дело о завери“, што је остало, може се

слободно рсћи, и до данашњег дана. Многи аутори у 20. веку бавили су се

структуром и пореклом завере. али Васићеву слику нису изменили, него су

је тек допунили понеким детаљима.4

1 Милош Минић. ..Сећање на Крлежу“. „Политика41 7. и 8. јануар 1982. (прсузет цитат из: Никола Миловановић. Драгиша Bacuh. Og грађанског бунтовника go контрареволу- ционара. Београд 1986, 404).2 О Васићсвом књижевном раду види: Ђуза Радовић. „Драгиша ВасиИ", у: Српски књижевни г.шсник, нова ссрија, књ. 43, бр. 4, 251-268 и бр. 5, 321-334.3 Изузимајући прво издањс из 1925. годинс ова књига објављсиа је први пут после рата у Одабраним делима Драгише Васића, 1990. године, којајс прирсдио Маринко Арсић Ивков. Tv су још и Карактер и менталитетједног покољења, Два месеца ујуго-

словенском Сибиру и Утисци из Русије. У издању „Николс Пашића" 1998. годиие објављено је репринт издање Васићеве Деветсшо uipehe.4 Осим Драгише Васића питањем завсрс бавили су се Слободап Јоваповић, Влада Алек-

сандра Обреновића 1897-1903, II. Београд 1990, 326, затим Димитријс Ђорђевић, „У сснци Аустро-Угарске“ у: Исшорија српског народа VI - 1, 1983, 95, као и Wayne Vucinich. Serbia between East anđ West. The Events o f1903-1908, Stanford 1954,24. Живан Живановић ce у својој Лолитичкојисторији Србијеудругојполовини деветнаестог века, IV, Београд 1924. у поглааљу „Угаше1Бе династије Обрсновића“, 227, такође бавио овим питањсм.


Књига Деветсто трећа настала је на прилично необичан начин. Њен

лобардео, који се односи на 28. и 29. мај, представља заправо део Васићевих

ђачких усномена, јер је као матурант са својим друговима ту ноћ провео на

улици, тако даје своје утиске забелсжио док су били још свежи. Из Васићевог

предговора се види каквом игром случаја су ти записи, изгубљени у време

11рвог светског рага. поново дошли у н>егове руке. Докје ишчитавао избледелс

странице, грунуле су успомене на ту ноћ и нагнале га да се подсети многих

појединости које је већ заборавио.

Посебна вредност Васићевог дела о Мајском преврату оглсда се у

исграживањима која је обавио међу још живим учесницима завере, затим у

честим разговорима са тадашњим утицајним политичким личностима, какав

је био његов таст Стојан Рибарац, или с потомцима убијеног председника

влате генерала Цинцар-Марковића. Васић је. осим тога. користио и мемоар-

скс белешке Алексе Јовановића, предссдника такозваног „свадбсног мини-

старства“ из 1900. године.5

Васићеви погледи на мај 1903. са дистанпе од двадесет година. потичу

од тада већ зрелог човека с политичким искуством и разликују се од гледи-

шта осамнаестогодишњака који јс са својим вршњанима еуфорично клицао

у Кнез Михаиловој улици ..Живела Република“. Прсиспитивањсм себе и сво-

јих поглела на те догађаје, Васић је дошао до закључка да савременицима да-

нашњица изгледа много црн>а него што he изгледати потоњим генерацијама,

које ћс на њу глсдати мирно, с мање емоција и страсги. И поред тога, наг-

нан историјским неправдама. он изражава велику сумњу у снагу историјске

истине и њене домете. Које су то ненравде? То cv неправде његове садашњи-

uc. којаје кројила историју према својим потребама и, уместо да нспристрасно

опењује. стварала заблуде на све стране. Васић сс својом књигом Деветсто

трећа опире и не жели да ћутањем и сам учествује у крсирању лажне истори-

је. оне која почиње ,.од данас“ и која иза себе има само празан ход.

Одрипање било каквих заслуга последњим Обреновићима. Милану и

Александру, створило је код Васића одвратност прсма савремешшима. Васићу

јс било нспојмљиво кићење венцима славе због победе у балканским ратови-

ма и Првом светском рату. а ла се нри том нико није сетио нити усудио да

помене крал>а Милана. команданта Активне војске. Такође, изопачене сликс

о Александру Обреновићу. чији су твории добрим делом радикали, Васић се

Улитсратури којасс одпоси на Мајски преврат, важно место прнпада и монографији Краљица Јрага. ауторке Ане Столић, Београд 2000. Иако сс ова књига нс бави посеб- по организовањем и извођењсм завере, она пружа псловиту слику збивања на краљсвском двору. међусобних одпоса краљсвских супружника. њихових планова, страхова и надања. а управо та сликајс псопходна за расветл>авање проблема који се

односи на убиство крал>а и краљице.За догађајс после преврата и уопштс за утицај прсврата на потоња дешавања у Срби- ји види: Драгољуб Живојиновић. Краљ lletliapl Карађорђевић. Уотаџбини 1903—1914.

године, књ. 2. Београд 1990.' Објављеии у Бсограду 1906. годипе.

8 Драгшиа Bacuh

гнуша и стиди. Он у својој књизи разобличава све онс скаске о „крвавој вла-

давини“ послелњег Обреновића, о његовој „монструозној“ личности и поли-

тичкој неспособности. Као велики моралиста „са потпуно идеалистичким

духовним иостројен>ем“, Васић на основу врло детаљних студија преиспиту-

је оправданост официрског чина из 1903. скидајући маске под којима су, због наводне нужности, официри деловали. а то су „опасност спол>а“, „државни

интереси“ и „виши државни циљеви“. То су историјске неправде којс тиште

Васића, док JberoBa садашњица ћути и дозвол^ва да је уништи „ужас моралне

трулежи".

У већем делу књиге Деветсто трећа Васић анализира психологију

српскс интелигенције. психологију официра уопште и официра завереника,

као и психологију српског народа. и преиспитује морал и i рађанске вред-

ности 1адашн>е генерапије, која уједном тренутку аплаудира, а у другом уби-

ја. Васић се свим силама угшње да питање одговорности, људскосги, појма

демократије и цивилизапијског напретка истакнс у први план, апи не да о

њима сам пресуђује, већ да суде други на основу чињеница. За проучавање

карактерних црта читаве галерије личности које су крајем 19. и почстком 20.

вска доминирале дворским и јавним животом Србије, а за које наша исто-

риографија још увек није нашла времена, ова књига Драгише Васића бићс

нсзаобилазна због обиља тачних запажања и темељних анализа.

* * *

Ове године навршава сс сто година од Мајског преврата, у комс су изгу-

били животс последњи владар из династије Обреновића. краљ Александар.

и његова супруга, краљица Драга. Игром судбине, убиство јс извршено на дан

29. маја (по старом каленлару). истог датума када је у Кошутњаку 1868. уби-

јен кнез Михаило Обреновић. „Два 29. маја! Два страшна и крвава дана, у

бурној повесници српској. Два најцрња дана у деведесетогодишњем животу

династије Обреновић“, записао је Пера Тодоровић у свом Огледалу.(' Не-

станком Александра Обреновића с лица зсмље осушила се последња зелена

гранчица овс династијске лозе.

Феномен који се односи на ковањс завсрс, структуру завереника и

извођење плана. није оставио равнодушним савременике ових збивања. Иако

се разликују у приступима, виђење деветсто трсћс у делима Драгише Васића,

Пере Тодоровића и Слободана Јовановића имадоста заједничког.

Прво. ниједна завера није планирана толико дуго као ова - скоро двс

године; затим. пиједна завсра није имала толико учесника који погичу из

првих редова државне управе или државне одбране; трећа, можда и најчуд-

нија појава, која подсећа па атмосферу уочи убиства кнсза Михаила, јесте да

је план о завери био Јавна тајна“, да се о њему шапутало по целом Београду,

а да означене жртве, краљ и краљица, нису хтсли. нису желели. или нису

6 Огледило. Зраке us ирошлосши, Бсоград 1997, прирсдила Латипка Псровић. Псра Тодоровић је писање Огледала започео у октобру 1903. годиис.

Девешаио lupeha 9

имали снаге да јој стану на иут и употребе механизме одбране којима су расно-

лагали. „Онај фамилијарни Београд знао се сав међу собом. Тако интиман

знао је он увек шта се иза кулиса ради и шта му се спрсма. Безбројним срод-

ничким везама, побратимствима, пријатељствима, тешњим и од самих

рођачких веза, личним познанствима, повсзано становништво његово доз-

навало је државне и друге тајне... још у њиховом зачећу“, записао је Драгиша

Васић. То нрвенство Београда у свему, па и у заверама, помогло је доцније

да убиство последњег Обреновића буде исконструисано као акт Београђана.

Зато цела афера у вези са убиством краљсвског пара, од ночетка до

краја. носи неки плашт мистификације. а разлагање познатих и доступних

нодатака о њој открива многе необјашњиве потезе главних актера тих зби-

вања.

Да кренемо редом, ако ред у овим збивањима уопште постоји, од

краљеве женидбс, јула 1900. године. Пријатсљи, или противници династије,

сви без разлике, били су уверени да је краљев избор кобан по њега самог, а

убрзо се показало и за целу Србију.

Одвојити интриге и сплетке, домаћс и стране, од овог чина веома је

тешко. Млад и заљубљен владар с климавим прсстолом који јс наследио од

оца, чијеје ногарс још више расклимао својим одласком из земље, узто поли-

тички незрео, чврстоје рсшиода изабраницу свога срца, удовицу Драгу Ма-

шин и дворску даму своје мајке, уздигне на краљевски престо. Уколико оста-

вимо по страпи питање да ли је она била квалификована за владарски трон,

немогућност да остави потомство је свакако оно најважније i i j t o је делило

Драгу Машин од овако високогдостојанства. Краљ Александар, решен да не

послуша добронамерне савете својих родитеља и својих министара, удаљио их је од себе и ослонио се на људе слабих леђа и још слабијих руку, увсрен

да he кризу у земљи коју је сам изазвао сам и решити.

Означивши пређашњим догађајима почетак своје самосталнс вла-

давине. краљ је прегао свим силама да сс искобеља из новонастале ситуаци-

је. Прво је свом оцу, краљу Милану, забранио повратак у земљу, затим је

помиловао радикале осуђене за Ивањдански атентат 1899, као и друге поли-

тичке затворснике, и у априлу 1901. даровао Устав, којим јс режим личне вла-

давине увсо у усгавне воде. Овим мерама краљје задовољио једну велику силу

у земљи - радикале. и јсдну велику спољну силу - Русију. То јс, за почетак,

требало ла буде довољно с његовс стране, као знак иопуштања и политичког

компромиса.

Али. помал>ањем из позадине једног новог чиниона у земљи. офици-

ра. ток догађаја је брзо почео да мења правац у односу на онај који је осми-

слио краљ.

Јак официрски рел. слободно можемо рећи, јесте творевина крал>а

Милана, „чедо“ Миланово, како је рекао Слободан Јовановић. Од јесени

1897, кадаје наименован за главнокомандујућег Активне војске, падо лета

1900. годинс, када мује уважена оставка на то место. краљ Милан је и те како

10 Драгшио Bacuh

подигао углед цслокупној војсци. радивши предано на њеном уређењу и из-

двајајући из врло скромног државног буцета чак 20% за њсне потрсбс, а број

официра достигао је иифру од I 350. Њихова оданост краљу Милану била јс

беспоговорна, али се није односила на целу династију. Крал, Александар сс

мало бавио војним питањима и није се мешао у очев посао. Зато јс војска по-

истоветила Милана са пелом династијом. а духовна веза између ње и послед-

њег Обреновића. ионако слаба, сасвим је нестала када је краљ Милан, који

је био јсдина спона. отишао из земље.

Незадовољство краљевом женидбом официри су испољили одмах по

његовом венчању. Дирнути у частољубље. они се нису могли помирити с тим

да се њихов врховни командант ожени једном блудницом, каквом су сма-

трали Драгу Машин. Њиховом у почетку мирном протесту, удахнуле су душу

жене београдске чаршије, у чијем су се друштву понајвише кретали млађи

офииири. Завидећи Драги што се као обична грађанка, уз то удовица с не

баш светлом прошлошћу, успела на владарски трон, оне су код официра иод-

стицале незадовољство које је у њима већ тињало.

С друге стране, краљ Александар уопште није разумео суштину нити

снагу официрског незадовољства. Још уочи жепидбе њему је тадашњи

председник владе Владан Ђорђевић, не могавши да га убеди да промени сво-

ју одлуку о жеиидби. саветовао да позове официре београдског гарнизоиа и

упита их за мишљење о својој намери. Међутим, кад су офииири стигли у

двор, крал>је променио одлуку. Тај поступак офипири су доживели као сво-

ју велику срамоту, али сами још ништа нису предузимали, јер су полаггши

наду у краља Милана и очекивали су његов повратак. Иако по годинама још

увек млад, краљ Милан је био уморан за нову борбу, и то са рођеним сином.

Он је оставио да се ствари одвијају својим током и убрзо се разболео и окончао

живот у Бечу, почетком 1901. годиие. После његове смрти официри су

прсузели ствар у своје руке.

Краљу су са свих страна стизала упозорења и доставе о пометњи у

војсци. али он није посумњао у њену оданост. Чврсто је веровао у заклетву

на верност коју су му положили и сматрао је да ту заклству п.егови офипири

никада неће погазити. Краљ се, заправо, бојао Карађорђсвића. То је био страх

који је од оиа наследио. Због тога је сва упозорења која су се односила на

официре тумачио као претеривања и сводио их на неколицину незадовољ-

ника и бунџија. а финансијска улагања у војску, одликовања и напрсдовања,

служили су му као покриће да исправно мисли. Али, краљ није био у праву.

Од лета 1901. године официри су почели да шурују и у свакодневним

разговорима да бацају дрвљс и камење на краљевски пар, јадајући се један

другоме на свој крајње незавидан положај. Нскако у то време потврђепа је и

обелодањсна лажна краљичина трудноћа, која их је још више раздражила.

Група незадовољника од седам-осам официра брзо сс ширила, а цептралне

личности постали су коњички поручник Антоније Антић и поручник Дра-

Девешсшо mpeha 11

гутин Димитријевић. У свом плану они су се одмах усредсредили на убиство

краљевског пара и вребали су згодну прилику да га изврше. Неколико изја-

ловљених покушаја није их обесхрабрило, већ ихје утврдило у мишљсњу да

је нужно боље се организовати и круг завереника проширити људима из поли-

тичког живота земље.

Чудно је и прилично апсурдно с каквом лакоћом су некадашњи краље-

ви министри пристали уз официре и заверу. Још је чудније да су те личности

махом биле из редова либералских првака, дакле из онс странке која је пола-

гала монопол налојалностдинастији Обреновић. Све ће рећи њихова имена:

Ђорђе Генчић, министар полиције у влади Владана Ђорђевића, а пре тога

шеснасст година управник града Ниша и начелник Нишког округа. Генчић

је прииадао угледној породици. која је градиционално била привржена Обре-

новићима; затим, Јован Авакумовић, такође челни човек Либералне странке.

Живан Живановић, министар просвете и црквених дела у последњој влади

Александра Обреновића, један од првих либерала, чија директна умешаност,

истина, није доказана, али је његова индиректна повезаност са завереници-

ма несумњива (неколико завереничких састанака одржано је у његовој кући,

а његова сестра била је супруга Драгутина Димитријевића, коловође завере).

Живановић је био министар народне привреде у кабинету Владана Ђорђе-

вића; Јован Атанацковић, генерал, министар грађевина у Ђорђевићевом каби-

нету. Билојсту још истакнутих личности изјавноги политичкогживотаСрби-

је: синови генерала Саве Грујића, београдски трговац Никола Хаџи Тома,

ипаче шуракдвојице истакнутих либерала Јована Ристића и Радивоја Милој-

ковића, на Алскса Новаковић. напредњак, тастЂорђа Генчића, Драгомир Ра-

јовић. такође бивши министар. потпредседник Скупштине за време владе

Вл&чана Ђорђевића. Заиста необична и позамашна галерија ликова, спрем-

на да на најсвирепији начин уклони с престола свог владара. Кнеза Михаила

су убили затвореници, а крал>а Александра његови први сарадници. Краљ си-

гурно н и јс ни слутио какве гује у недрима гаји, штоје само доказ више о њего-

вој недозрелости. или, ако хоћемо. политичкој наивности.

У прилог томе добро ће иосведочити једна сцена између управника

града Бсограда Боже Маршићанина и крал>а, која се односила на лојалност

официра Михаила Наумовића, краљевог ађуганта, такође умешаног у заверу.

Иако су били пријатсљи. Маршићанип је сумњао, а можча и знао, за Наумо-

вићево неверство, због чега је саветовао краљу да га уклони из двора. Краљ

никако није хтео да поступи по Маршићаниновим саветима, већ се успроти-

вио таквом опањкавању њему оданих људи. ,.Кад би глава могла да се ски-

да, краљ би своју главу безбриге поверио Наумовићу... Краљ, да може, метнуо

би Наумовића у нсдра“, говорила је краљица Драга Пери Тодоровићу,

очигледно нс разумевајући такво краљево држањс.

До 1902. године краљ није изражавао посебну забринутост за свој жи-

вот. Истина, страх од смрти рађао му је сумње. али га оне пису нагониле да

12 Драгшиа Васић

нредузме енергичније мере. То показује и краљево држање после тзв. Ала-

вантиМеве афере почетком 1902. која је требало да попут динамита растури

везу између крал>а и радикала. јер се всровало да се краљ без њих не може

одржати. Међутим, краљ се није уплашио од Алавантићевог упада, нити је

тражио да се опозиција у то уплете. Исто тако, краљ је, на вести о завери међу

официрима, уместо да се разрачуна са осумњиченима, деловао на последице,

а не на узроке - затворио се у двор и окружио појачаном стражом. Тако је

завереницима поставио само јелну препреку више, а себе није чврсто осигу-

рао.

Краљевом двоумљењу и несшурности нарочито је допринео тадашњи

председник владе генерал Цинцар-Марковић, коме је с моралног станови-

шта изгледало неизводљиво да официри припремају смакнућс краља, а уз то,

и сам војник. понашао се као заштитник војске од полицијских достава. За

то време официри су попун>авали своје редове новим присталицама и детаљно

разрађивали план.

Враћање на лични режим, са владом Цинцар-Марковића узбунилоје

до тада равнодушну јавност. Наслућивало се укидање слобода датих Април-

ским уставом. Те слободе су за годину и по дана (од априла 1901. до новем-

бра 1902) ојачале опозицију која је у новинама на сва уста ружила краља и

његов дом и краљ је решио да сам поведе борбу против таквс антидинастичке

активности. С такозваном неутралном владом од четири радикала и три гсне-

рала краљ је хтео да успостави умерен лични режим, али је већ на почстку

начинио грсшку, окруживши се људима бсз великих способности и великог

политичког значаја. То најбоље показују наредних шест мссеци владиног

рада, када су чињени безуспешни покушаји да се опозициона штампа ућут-

ка. Јавно мњсње се уверило у неодлучност владе и издигло опозицију као

победника. Колико је у јавности био присутан немир сведоче и мартовски

метежи (6. априла. по новом календару) у престоници 1903. године. Тадаје

једна ситница, нова правила о исправама трговачких помоћника, којима је

требало додати фотографије. послужила као повод да се изрази огромно

незадовол>ство против мера краља и његове владе. На улицама су узвикиване

нароле „Живео Устав“, „Доле с краљем“, „Доле с краљицом“, „Живсла ре-

публика“. А шта је ралио краљ? Он је наредио да се маса растера воденим

шмрковима. Полиција на улицама само је штитила прилаз двору, она није

имала наредбу да употреби оружје. Мали број жртава, који се у оваквој прили-

ци иикако није могао избећи, најбоље говори да жандарми нису пуцали у

масу. Свакако. мало је недостајало да краљ изгуби главу, али то се није деси-

ло. Ови догађаји су ипак, заслугом незадовољника, брзо добили епитет

„крвави“ и за њих је смишљена кованица „мартовско крвопролиће“. Што

се тиче учешћа војске, на изричиту молбу управника града, министар војни

је послао на улицу два ескадрона коњице и ескадрон пешадије, али до тада

се главна ватра демонстрација већ стишала.

Девешсшо lupehci 13

Два дана касније укинутје Априлски устав и за сат времена извршена

су два државна удара. Краљ је решио да ствар узме у своје руке, па је распу-

стио Скупштину и Сенат, укинуо Закон о штампи. Закон о општинама, Закон

о избору Народног представништва, а затим попунио Сенат и Државни савет

новим члановима и вратио Устав на снагу. Уопште, понашао се као дављеник

који више нема куд. Био је то четврти државни удар за десет година његове

владавине. Иако у Устав нијс дирано, а државни удар је сведен на најблажу

варијанту, начин на који је све обављено изгледао је јавности недоличан, а

всћ увређена опозиција нашла је у њему материјал за још јаче нагшс на краља,

који јој је ограничио слободу штампе и укинуо све законе 1. априла 1901. Де-

монстрације у Беофаду показале су још једну битну чињеницу, а то је да вој-

ска није чврст ослонац Круни, иако су у влади седела чак четири генерала.

* * *

Умешаност великих сила, Аустроугарске и Русије, у догађаје из 1903.

до дана данашњсг није у потпуности расветљена. Аустроугарска је послс смрти

крал>а Милана, очигледно пустила краља Алексапдра низ воду. Њена обавеза

да ,.помаже династију Обреновића и њено утврђивање у Србији“ на основу

Додатка тајне конвенције из 1889. године пресгалаједа важи 1895. године,

па ни фсрмално Монархија није имала обавезу да се стара о Александровом

оистанку на српском престолу. Спољнополитички заокрет ка Русији после

1900, на који је био приморан жснидбом и сараднлм с раликалима, покварио

је ионако нарушсн однос са Аустроугарском. Њена вера у краља Александра

ни по чему није личила на веру којује имала у крал>а Милана, тако даје била

недовољно мотивисана да се залаже за личност чија је несталност у полити-

ци сваког часа могла да доведе у питање њен утипај у Србији. Краљица Дра-

га је и сама кумовала проруској спољној политици, у циљу уздизања свог

угледа у земљи. Ако баш и није била сувладарка, краљ јс и те како водио рачу-

на о њеном мишљсњу и њеним жељама.

Резервисаност владајућих кругова у Бечу према српском владару била

је велика и огледала се добрим делом у уздржаности владиног посланика у

Београду, Константина Думбе, који је по савету свог министра Агенора

Голуховског, требало да се држи мирно и уздржано.

Као што се из приватних разлога приближио Русији, краљ се исто тако

из приватних разлога удаљио од ње. Пријем српског краљевског пара на

руском двору, уговорен за крај 1902. године, биоје отказан, јер после афере

с лажном трудноћом руска царица није хтела да прими у аудијенцију жену

попут Драге. Ионако пољуљан углед краљице Драгс у земљи, био је потпуно

срозан, а краљ је морао да одобровољи Аустроугарску да му помогне и при-

ми га под своје окриље. Али, било је касно. Он је нудио све - повратак на

очеву политику, српске железницс, војни и царински савез — а није му

обећано ништа. Свој више пута noipoinen кредит у Аустроугарској иије могао

14 Драгииш Bacuh

обновити. Монархија га није узимала озбиљно, само је тражила начина да

његовим губитком не угрози своје интересе.

Аустроугарска је знала за заверу која је припремана против српског

краља и та чињенина није спорна. Вукашин Петровић. некада први човек

краља Милана, који је носле пада Ђорђевићеве владе у лето 1900. живео у

добровољном изгнанству у Бсчу, разговарао јс с Бсњамином Калајем и раза-

брао да преврат у Србији не би изазвао веће заплете, осим, наравно. уколико

би на престо био доведен црногорски кнез или неки други руски експонент.

Значи, у Бечу су били потпуно равнодушни према династијској промени у

Србији. под условом да се очува пријатељски однос између две земље.

Питање колико су ту промену и сами помогли није једноставно и тражи

опрсзност у одговору. Аустроугарска обавештајна служба имала јс врло разгра-

нату мрсжу агената на Балкану. Њиховс извештајс ипак нс трсба узимати бсз

резерве, јер се ради о плаћеним шпијунима који су зарад новчаних надокна-

да китили оно што су знали и чули, како би оправдали новац који су добија-

ли и сачували посао. Отуда су такви извештаји непоуздани и суседна Мо-

нархија може нам изгледати више умешана у убиство последњег Обреновића

него што је заиста била.

Један од наших угледних историчара, Милорад Екмечић, засновао је

свој рад ..Аустроугарска обавештајна служба и мајски преврат у Србији 1903.

године“7 управо на анализи таквих шпијунских извештаја. Када се резими-

ра њихов садржај. намеће се утисак да је цела земља била заверена против

краља Александра и да је конспиративна активност била много шира од офи-

пирског круга, да је деловала на нивоу балканских конспирација. Почетак

завере овај аутор смешта много пре 1900. године, а у њеним социјалним и

политичким димензијама он види заједништво са завсрама на Балкану

уопштс. Екмечић покрећс и питање умешаности масона у ову заверу, дајући

јој много ширс основс и дубљс корсне.

Ми се не бисмо могли сложити са оваквим проширеним оквирима

завере из 1903. Склонији смо тврђењу Слободана Јовановића да војни заве-

реници нису имали одређена политичка уверења. иако су под утицајем мњс-

ња и штампе нагињали уставном режиму као бољем од личног режима. Ни

цивилни завереници нису се истакли у прошлости као људи строго либе-

ралних начела и слободарских амбиција. Они су сви, више-мањс. припадали

умсрсним либералним струјама, и били су ближи конзервативизму нсго

истинском либерализму. Таква политичка позадина завере тешко можс

открити борбу за одређепе политичке идеале.

У овом Екмечићевом раду посебнојс занимљиво помињање две пара-

лелне завере: једнс којајс 1903. извршила преврат, и друге, чисто цивилне, на

чијем је челу био замсник благајника у Пропагапдном одељењу Минисгарства

спољних послова Аксснтијс Базета-Рујанац8 (право име мује Бачета-Рујанац),

7 Објављен у „Историјском часопису“ (1985). књ. XXXII, Бсоград 1986, 209.

Девешсшо lupeha 15

а од других завереника помињу сс краљев секретар Петронијевић и други секрстар у Министарству Степановић. За тудругу завсру знају и о њој извешта- вају аустријски шпијуни. Веза између ове две заверс нијс утврђена, али сама чињеница да се Рујанап обраћао бившем председнику владе Владану Ђорђе- вићу, очскујући његов повратак на стари иоложај, указује на то да та завсра није имала исте пиљеве као официри — убиство краљевског пара Обреновић.

Два аустроугарска извештаја. један писан сутрадан по извршеном пре- врату а други три дана касније. покушавају да реконструишу догађаје из ноћи када су краљ и краљица убијени, али. како је још Слободан Јовановић приме- тио. они у многим појединостима нису поуздани.

Све у свему, улога Аустроугарске своди сс на то да је својим ненро- тивљењем да уместо јсдног Обреновића на сриски престо дође Карађорђе- вић. оставила заверенишша одрешене руке да остваре свој план онако како су замислили. Пошто није видела никаквс користи за себе, она нијс хтсла да се меша у српска посла.

Упућеиост Русије у заверу изгледа много већа. Иако се сумн^ало да је руска обавештајна служба била увучена у више неуспслих атентата на његовог оца, краљ Александар је позвао у Београд управо шефа те службе за Балкап, Грабова, и повсрио јој задатак да чува краљсвски двор. Многи тајни агснти су се населили у Бсограду и по Србији и толико су се осилили да су чак и руском посланству нравили проблеме због неусаглашсног деловања. Почетак рада руске обавештајне службе пада у време краљевог иотпуног ослан>ања на Руси- ју, 1901. годинс. Поред Грабова, као шеф руске тајне полиције на Балкану помиње се и Владимир Тржецјак, од кога потиче извештај његовом прст- постављеном, дирсктору департмана полицијс при Мииистарству унуфашњих дела Русијс. о завереницима и убиству које су извршили.9 У извсштају, осим шго сс помиње специјални изасланик Александар Вајсман. који је три дана уочи прсврата послат у Београд да крал>а Азександра извссти о завери, нема других значајних појединости. Остале информације о прсдисторији завере и њсним главним личностима врло су површ не, извор им је у гласинама београдске чаршије и указују даје извештач недовољно упућун у суштину ripo- блема.

LLIto сс тиче држан>а руског посланика у Београду, Николаја Чарикова, оно је било строго по упутствима министра иностраних дсла Ламсдорфа - немешањс у унутрашње послове Србије. Зато је Чариков остао нем посматрач катастрофе која се спремала краљу Александру. Занимљиво је да Чариков у

s Рујанац је ранијс био официр у српској војсии, где је дошао из службс у мађарској армији. Истакао се v српско-бугарском рагу 1885. Био је врло важма личиост у Оде- љељу за пропаганду при Мипистарству инострапих дела. Своју каријеру у Србији Рујанацјс окопчао почетком 1902. годипе, када је присиљсн на оставку и оллазак из Србије. Због оиога l i j t o јс знао о поверљивим пословима Мипистарства у којем је радио, у Београду се стрспсло од његове даље активности.4 Извештај је објављсн у „Новој Еврош Г, 1927, 225-230.


својим мсмоарима убиству последњег Обреновића не поклања посебну пажњу.

Он је у ноћи када је извршен преврат мирно посматрао догађаје из свог по-

сланства, које се налазило преко пута Старог двора.

Када је реч о држању двеју великих сила извесно јс само то да су њихове

обавештајнс службе биле такмаци у настојању за успоставл>ањем контроле над

будућим политичким животом Србије и да су прикупљале информапије, уддржа-

вајући се од сваког директног мешања. Својом спољном политиком, која се

сводила на шетан>е од Аустрије до Русије и обрнуто, краљ Александар је изгу-

био подршку обе велике силе. Оне су мирно посматрале како се дави, решене

да му не пруже руку. Док је краљ разабрао о чему је реч и схватио њихову

озбиљносг, прошло је доста времена, таман онолико колико је завереницима

било потребно да детаљно разрале свој нлан и да га изведу.

Реално посматрано, ни у Бечу ни у Печрограду није се морало радити на

уклањању Александра Обреновића с престола, јер је, без потомака и без изгле-

да да их има са краљицо.м Драгом, добрим делом сам краљ ископао јаму дина-

стији Обреновић. Било је само питање времеиа када ће се ова лоза угасити.

Удаљиги крал>а Милана из Србије било је за Русију врло битно и није се могао

наћи бољи начин за то од крал>еве женидбе Драгом, за коју су Руси добро знали

даје краљ Милан никада неће одобрити. С друге стране, и аустријски и немач-

ки цар били су затечени исхитреном женидбом и осећали су се изиграним после

преговора с краљем Миланом да се вереница за српског краља пронађе у кне-

жевској кући Шаумбург-Липе. После свега, није потребно нарочито докази-

вати колики је углед код узвишених царева уживао млади краљ .|0

* * *

Антидинастијска струја у земљи оживела је одмах по абдикацији краља

Милана, 1889. Цитат издневника Милана Пироћанца, једногод првих наших

интелектуалапа с всома развијеним погледима на државну политику, рсчи-

то сведочи о опасности у којој сс нашла династија ОбреновиИ:

Жалоспа је доиста суубина ове наше земље: Карађорђе убијеи, Munoiu иро-

териван, Александар Карађорђевић протеран, Михаило протеран паубијен, Милан

одрекао се престола, два Намесништва у току од 20година. И данас династш-

ја Обреновић виси о животу једног детета и ту је крај. Ко he дете васпитатш,

xohe ли оно живети и какво he изаћи ? Слика му је материна, још ако мује нарав

очева тешко земљи, али је онда доиста ту крај. Данас нема вшие готовине og

заслуга Обреновића, поједен је и расут новац и имање, а моралне тековине све су

упропашћене. И данас ако 6u кохтео да о династији води правилан ранун, тре-

бало би династију скоро поново стварати, стећи јој имање, стећи јој морални

утицај, учинити да има и доста, и здравих наследника. Огроман посао.11

10 О реакцији Нсмачке, Францускс и других држава на промсну династијс у Србији

у Београду види: Д. Жииојиновић, Краљ Пеишр Први Карађорђевић. 2, 21-40.11 Архив српскс академијс наука и умстности, бр. 9985—9989. Милан С. Пироћанац,Белешке, 22. фсбруар/6. март 1889.


Неколикодана касније Пироћанацје додао:Опажа се јако ga се развија у земљи, а нарочито у Радикалној стран-

ци, анГиидинастична струја. Говори се обично да је тек пола посла свршено.Говорио сам са Светомиром Николајевићем12 8. марта о саставу нове

полит./ичнеI групе, но он ме је одговорио од те намере зато што се осећа покрет антидинастичан и што не би шребало да га ми нашом интервенцијом у свом развоју женирамо. Династија Обреновића, рече, понизила је земљу, треба земљи когод данас [ga] подигне углед у свету. Гако мисле и многи неутрални.13

Значи, ангидинастијска атмосфера осећала се већ по Милаповом одласку из земље, али би било веома ризично ту тражити почетке завере. Круг нсзадовољника потицао је углавном из редова интелектуалаца, без јасне партијскс обојености. Међутим, њихово антидинастијаштво није се огледа- ло у спремности да сами скују план и изврше промену династије. Они су пре чекали да сс ствари самс од себе десс, него iiit o су показивали готовост да их они прсдводе.

У времс укидања Априлског устава кључала је од протеста само пре- стоница, као и у време краљеве женидбе. Опозициона штампаје подгревала незадовољство, али се оно није ширило по унутрашњости земље. Велики део становништва био је равнодушан прсма најновијим променама. Путовање краљевског пара по Западној Србији, одмах послс лажне трудноће, није по- казао да је веза између династије и народа прекинута. Наравно да су нај- срдачнији дочеци били инсценирани од стране полиције, али и тамо гле сс није клипало краљици, дочеци су били врло коректни.

11ричу о „ о м р а ж е н о Ј " династији исконструисали су доцнијс они који судинастијски преврат извршили и који су се њимс окористили.14 Осим појс- диних породица, традиционално оданих Карађорђевићима, кнеиа Петра је мало ко познавао у земљи. У односу на Обреновићс, он није био у великој иредности.15 Истотако, ни веза народа са Обрсновићима није била нераски- дива. Отуда и таква равнодушност код масе. Пет пута у сто година смењива- ли су се на српском престолу чланови јсдне и друге династије, што најбоље говори да ниједна од њих није имала стварну превагу у народу. Даље про- мене заустављене су гашењем једнс династије - Обреновића.

Нововсковна српска држава постојалаје 115 година (1804-1918) и њомс је владало пет владара издинастије Обреновић. укупно 72 године, и, исто

|? Свето.мир Николајсвић (1844-1922), професор Вслике школс и политичар, прво у Раликалпој странци, а затим поверљив човск крал>а Милана.13 Исто. 10/22. март 1889.14 Нова влада Јована Авакумовића није знала како да саопшти народу всст о убисгву крал>а и краљице. Гснерал Јован Атанацковић. заверсник, саопш гиојс да су се „краљ и краљица посвађали и да се у то умсшала војска, после чега јс дош ло до њиховог убиства“. Да би се избегло признањс да сс ради о организоваиој завсри, Аваку.мовић јс крајње нсодрсђено унео у саопштењс рсченицу: „Ноћас су погинули краљ Апек- сандар и краљица Драга.“15 Д. Живојиновић. нав. дело, 12.

18 Драгиша Васић

тако. пет владара издинастије Карађорђевић, који су владали 42 годинс. Да-

леко од тога да су Обрсновићи били безгрешни владари, али они су упркос свим својим манама и нсдостапима, остварили велике тековине: слободнс

градове. проширење Србијс, нсзависност српске државе, њено проглашење

за Краљевину, стварање институција грађанскс државс и друштва. Осудом

династије норекао би се један велики део српскс повеснице, јер је тековине

Обреновића немогуће одвојити од њихових имсна. То би изгледало као

обмана и на њу су веома рано указали Драгиша Васић и Слободан Јовановић.

а много пре њих Пера Тодоровић. Сви Обреновићи одреда били су обузети

српском идејом и уједињењем Српства, иа тако и краљ Александар. Стога би

ваљало темељно преиспитати ставовс појединих историчара да је Алексан-

дар уклоњен под притиском јавног мњења и наиионалног покрета за уједи- њсњс. Један поглед на Александрову националну политику довољан је да

покажс његову велику заинтересованост и рад на том пољу, који никако није

био занемарл>ив. Управо у пролеће 1903, када је Турска гомилала војску на

нашој граници, краљ Александар је озбиљно говорио и размишљао о моби-

лизапији, иако га је Русија упозоравала да у том случају може доћи у питање

опстанак династије.

Рођен и одгајен у Србији. краљ Алексапдар је и но менталитету и по

начину живота био типична личност нашег поднебља. Све мане њсговог ка-

рактера могу бити последипа лошег родитсљског васпитања. али су свакако и

последица лошсг угицаја околине, која се показала неспособном да код младог

владара однегује вал>ан владарски дух и однос према законима и појму устав-

ности. Одговорност обе стране је скоро подједнака.

Па ипак. дссетогодишња владавина краља Александра са свим поли-

тичким и приватним бурама. нс може се опенити као „крвава“. Он за собом

нема ниједно политичко убиство. Срџба у коју би лако западао брзо је јењавала

и о њему би чребало судити на o c h o b v његових дела, а не рсчи, док су краљеви

савременици чинили управообрнуто. Збогтогајеслика последњег Обрсновића

намаланајакотамним бојама, тако да се стварни лик краља заправо и не види.

11ослс стравичне ноћи између 11. и 12. јуна 1903. године, следиоје исти

такав дан, у коме су сахрањени последњи краљ из динасгије Обреновић и њего-

ва супруга, краљица Драга, уз на брзину очитано опело, коме је присуствовао

једино крад>ев собар. Тела крал>евског пара била су покопана на Старом фобљу,

код црквс Светог Марка. Апсурдно је да су крал>евском пару споменик подигли

тек Аустријанци, за време окупације 1917. године. Споменик је од мермера. и

папази се узјужни зид цркве. Приликом изградњс новс цркве, 1942. године,

носмртни остаци крал>а и краљице приврсмено сусмештени ускромној крип-

ти нове цркве Свстог Марка где се, на општу срамоту свих нас, без икаквих

обележја и данас палазе.

У Београду, Сузана Рајић

На Благовести 2003.

Девешсшо lupeha 19

ПРЕДГОВОР

За ових двадсст година државнога живота нашег, престизали су се

догађаји тако брзо и вртоглаво да је последњи, по нарочитој важности својој,

редовно запоставл>ао оне што су му претходили. Он их је, без обзира на значај

њихов и утипај, остављао и за собом бацао у сенке мање или више тамне.

чето у најпотпунији мрак заборава. Тако су савременици њихови исто оно

што и човек који заузет, валима новим и побеснелим, на обали морској, за-

боравља потиуно оне i i i t o су пре њих, разбивши се са ужасном риком о хри-

дине, нестали као да никад нису ни постојали.

У тако вихорском лету чињеница историјских не би, према томе, ништа

чудно било схватање: да је ова наша прекомерно узбуркана данашњица

тамнија ипак својим савременицима, и да је то увек и са сваком данашњицом,

него што he бити онима који ће се много доцније, проучавајући је савесно и

стрпљиво. гњурати у њу као што се то увек чини по прошлости. Тачно је и

то. нема сумње. да нам права и апсолутна истина у историји остаје редовно

нспозната. У њу, рекао је неко, може да верује само онај који никад нијс

гледао како се Историја ствара, јер сваки који је доживео неколико догађаја

и у њима суделовао мора бити уверен да сс пуна и права истина не може наћи

удокументима. Али нам искуство, исто тако, доказује и такву бругалну необа-

вештеност. као и такву дрску несавесност о појединим значајним чињеницама

данашњице, да нам ипак изгледа и невероватна и непојмљива и немогућа

једна толика историјска неправда ио којој би и будућност, пошто будс у по-

ложају да брижт>иво прикупи и непристрасно оцени сва разбацана докуменга

о њима, исто онако могла остати у магли једне тако жалосне заблуде. Ово би

се могло поткрсиити једним јединим нримером и то скорашњим, ако би сс

подсетило на онај тако карактеристичан случај у парламснту, кад је изјава

једнога члана кабинета највеће политичке групе, а која се тицала присвојених

заслуга њених у побсдоносним ратовима, изазвала бурне протесте опозипије,

која сс стишала тек онла када је министар пристао да је умногоме измсни и

ублажи, дслсћи их, после тога, великодушно и другима. Том приликом, и

усред жестоког сукоба опозиције са већином скупштинском, при коме се

заслуга успеха приписивала свакоме, нико се није ни сетио ни усудио да

помене име човека кога будућност, кад о томе буде свој суд изрицала, никад

не би могла запоставити, име краља Милана, команданта активне војскс. И

само са том узвишеном утехом и осећањем извесности да ће све оне чиње-

нице, ако не сад а оно бар доцније, стајати у много бољој светлости истине,

потребно је, да у овим данима толико горке туге и болне сумње са којом


посматрамо своју рођену земљу, све очи буду широко отворене те како се не би пронустило да уочи оно штоје значајно, а издокумсната који свакога часа прете да свирепо потону у океанском бездану заборава, у коме се свакодневно даве њихови творци и од којих је већ до сада највећи број нестао заједно са свима тајнама највећег интереса и важности историјске.

Одиграни у току последњих двадесет година, мајски преврат, са свима својим последицама, маћедонска акција, приоритетски спор или сукоб, сарајевски атентат и солунски проиес, догађаји су такви о којима се, и безмало у свима круговима нашег проширеног друштва, тако радо претреса, а са оно- лико исто темперамента и радозналости са колико непознавања и необаве- штености.

Међутим. то време. тако немирно и узбуркано, може се разумети, али тек после врло пажт>иве студије догађаја у њему одиграних, такве која успева да разголити сву ону унутрашњу неистину и све привидне узроке њихове, откривајући генезу целога питања, свих доцнијих питања са правим узроком свега што је следовало. а који треба тражити једино у оној узурпаторској пожуди једнога чиниоца, који се, у дубоком уверењу о државничкој неспосо- бности фактора одређених да воде и одлучују, с једне стране, и превеликој равнодушнос ги народа, с друге стране, упустио био у вршење једнс потајне моћи, којој се, и све до данашњега дана, нико озбиљно није усудио да успро- тиви.

Тај чинилаи, то су официри, а они фактори само органи њихове вол>е, чијс су симптоме понекад и покушали уклонити, остављајући увек узроке потпуно нетакнуте.

Али питања ова, тврдило се, имају својих болних места, због којих је уздржљивост њихова претреса данас више него икад потребна. Још несолидно утврђену, још недовољно обезбеђену, државу, наводи се, треба оставити на миру са њеном бригом консолидовања. Све ране прошлости нека остану у својим провизорним завојима до бољих прилика. Млада држава, окружена само непријатељима, са једним мучним проблемом у својим рођеним кри- лима, не треба да буде узнемиравана никаквим расправама које би могле из- бацити нове, тешке и непријатне проблеме са њиховим недогледним послс- дицама. Заиста, многа од оних питања прошлости садрже безброј болних мсста. Али је, нема сумње, још болније живети и ћутати у времену свеопштсг фалсификовања и умрети под срамотом. Заиста, најпреча брига младе државе јесте њено брзо консолидовање. Но баш у том интересу јесте и пажљиво одвијање оних крвавих завоја под којима се развија, шири и црвља сав ужас моралне трулежи, коју треба спречити. То је и света дужност нашег уну- трашњег народног живота.

Разлог спољашње опасности, крајње злоупотребљен и неоснован, могао је у прво време и спречавати јавни прстрес питања о којима сс није уздржавало да расправл>а иначе. Он је, по свему изгледа, непрестано истицан


баш збогтога да се ова питања не би отварала. Али у очима озбиљних духова тај разлог не може више ни да опстане. Напротив, млада, али јака и велика нова држава, не познаје данас никакве опасности, и никад је наша држава, уопште, и од постања у мањој мери није познавала. Па ипак, она мала. од пре ратова, Србија, притешњсна између две царевине и трећим непоузданим суседом. та малена Србија, у стварној опасности, никад ову није осећала у мери у којој се све доскора успевало да ослаби национално самопоуздање у новој држави, оикољеној, истина, суседима непријатељски расположеним. али суседима тученим, разоружаним, заузетим својим судбоносним бригама, презадуженим и за дуго неспособним да му какву опасност било за кога представл>ају и прете.

Са свега овога претрес ових значајних питања требало је већ давно да отпочне и правоје чудо заиста да всћ данас нисмо преплављени књигама по- сле којих би сви они догађаји били много бољом и јаснијом светлошћу оба- сјани.

Што се мене тиче, ја сам овом раду приступио подстакнут самоједним пуким случајем.

Једнога дана, пре неколико година, а у бакалници једне мале паланке, ја сам пронашао неке међу одчомцима свог рукописа који сам писао месец дана после преврата од 29. маја. Они су садржавали опис оне крваве ноћи и моје ђачке утиске о свему што сам тада својим очима видео. Целе те ноћи, као гимназист, а са још двојицом својих другова. био сам, на улици, очевидац догађаја. И гај рукопис, брижљиво чуван пре рата у моме писаћем столу, којим су се за окупације послужиле аустријске војне власти мога места рођен>а, доспео је најзад до бакалнице у којој сам га случајно пронашао. На избледелим табацима његовим пошло ми је ипак за руком да прочитам многе од забелс- жених утисака. И тада, читајући их, био сам изненађен безбројним поједи- ностима које сам потпуно био заборавио. Оне су за мене биле исто тако нове и непознате као што би биле и за сваког другог који је ону ноћ пресиавао и рукопис овај случано уместо мене пронашао и прочитао. Тада сам сместа одлучио да све оне утиске на основу овога обновим и поново напишем. По- всравајући о томе најближој својој околини, подстакнут сам, послс тога, да овај мали рад проширим до једне много опссжније обраде онога тако важнога датума наше Историје. утолико пре што су ми везе интимног нознанства са творцима његовим то обилато омогућивале. И тако је постало ово дело за чије прилоге, као и сведоџбе, неоспорно верне, дугујем безбројним лицима.

Безмало сви главнији учесници у догађају од 29. маја, онда виђенији учесници у двема тзв. контразаверама, нишкој и крагујевачкој, поред њих многи министри пок. краља Александра, породице умрлих и погинулих министара, политичари који су у оном нолитичком периоду стајали у центру јавнога живота и интереса, мој пок. таст Стојан Д. Рибарац за свога живота, библиотекар Народ. библиотеке г. Томић, који ми је допустио изузетан


приступ у њу, и многи други, задужили су ме услугама после којих ми и није врло мучно било ући у испитивање историјске истине о догађајима којима се у овој књизи бавим. И зато сам према свима њима испуњен топлом и всчи гом благодарношћу.1

Драгиша Васић

1 Нски од поменутих били су добри да ми уступе и своје мемоарскс белешке, немајући намеру да их сами штампају.


ПОГЛЕД НА САМОСТАЛНУ ВЛАДАВИНУ

Осмога јула 1900. године, а о дану своје веридбе, коју нити је хтео да одобри нити могао да спречи краљ Милан, па ни кабинет Владанов, нити ико. краљ Александар објавио је почетак своје самосталнс владавине.2

2 О акту всридбс и како је она текла. краљ је са својим предссдником владс сачинио и 18. јула исте годипе у Српским Новинама. а под насловом „Права истина о веридби Краља Александра“, дао објавити овакво службсно саопштеље: „Изненадна всридба Њ. Всличанства Крал>а Ачександра и Госпође Драгс Луњевипс, унукс славног војводе из ратова за ослобођегБе Србије, дала је повода разним противним оцснама, које потичу или из недовољних обавепгтсња. или из хпонамсрног извртаЈБа факата, о догађају. који је извршен најправилнијим начином. Слсдеће caoniuTeibe служи за потпуно обавсштс- ње читалачке публике: Помстн>а у зсмљи до састава данашњег кабинета, послсдина је неуставног поступан>а ripcâuiibc владе. Она је безобзирно напустила своју позицију, заборавллјући на најсвстијудужност n o M a ra ib a владаоца у свим државним питањима, и на пристојност и поштован>с уставних права владаочевих, у која нсоспорно спада и Пзсгово право избора супруге. (У необјавл>еним мсмоарима прсдссд. владе пок. Азексе Јоваповића, код овога места налази сс примсдба: .По припиипијелном ограничсњу параг. 28. Закопа о Чиновнинима Грађанског Рсда, ни министри немају права да на- пустс своју дужност, докпе се не одреди лице, које ће их предузети; и остају v обавези, да своје послове уредно предају замснику'.) Тој помстњи доприпсло је још и то. што су пеколико ђенерала и виших чиновника из Двора, заборавили на своју заклетву и оданост прсстолу, прсшав у отворсну опозицију - после свршеног чина веридбс. Они нису били начисто са собом, да ли, у овим озбиљним приликама, трсба да послуже Краљу, или да сс покоравају жел>ама Краљевог oua.Сажаљевајући. што Крат> Милан нијс пристајао па lberoe корак. Његово Величанство Краљ Алсксандар. ујсдном питању тако важпом. као штојс Њсгова жснидба. хгео је н желеоје прс свсга, да Ссби пађе друга који ће Му обезбедити срсћан и задовол>ан живот, и дати Му могућности, да од сада спокојно гледа у Својуличну будућност. и да се бол>с и поузданије, ведријим челом и већом снсргијом посвети напретку и снажењу Отаџбипс. Не треба заборавити особеност нрилика. у којима јс Краљ одрастао и у којима се Србија нсправилио развијала за ових 15 година услед раздора у Краљевој кући. Због те су појаве и долазилс ваздашњс трзавипе, као узрок изненађсњима, која јс Краљ често морао да чини, силом околности, а врло чссто и прско своје воље.Краљје осећао потребу, да тим изнснађењима и неправилностима у владавини учини крај, дсф инитивно, те да сс јсдном, и у Двору, државна политика управља према државним потреба.ма; да се кућа Крал>сва и Њсгова породица одвојс од политике, и остану изван политичке дискусијс.То јс могао краљ да постигнс само тако, ако узме Ссби жсну, прсма којој би одиста имао occhajc најискреније и најдубл>е љубави, и жену. која би била упозната са прили- кама у Србији, те да сс тимс избсгну све будуће тсшкоћс и трзавице у Крал>евом Двору. Краљ је познавао Своју вереницу још као дворску госпођу Своје мајкс и имао је прилике, да јс уочи као жену ретких врлина по иптелигенцији, сриу и узвишенмм оссћајима, и по њеној природној скромности. Од тога доба, Он је заволео госпођу


Ова владавина, испуњена је овим што следује:Акцијом око забране повратка у земљу краљу Милану, тзв. мерама

предохране;помиловањем ивањданских и осталих политичких осуђеника;променом Устава или уставном реформом;

Драгу чистом и бсзграничном љубављу, и још тада се решио, да само lboj поклони Своју руку.У својој скромности. госпођа је Драга чинила све могуће покушајс да одврати владаоца од овога корака, бојећи се, да не дође у сукоб са родитељима и политичарима који овај не би одобрили. Одговор Крал>св. насве њене молбе и наваљивања, биоје увекједан те исти: Ја Вас толико волсм и толико поштујем, да никада не бих поискао Вашу руку, да нисам рсшсн да успем, макар се борио са целим светом па и са Вама.‘У суботу, 8. јула овс године, звао је Краљ бивше министре да им саопшги Своју пео- ступну памеру, у горњсм смислу. Кад је сео за сто, примети, да нема министара Генчића и Нсшића, и посумња, да нису отишли, да разгласе догађај по вароши. Ађутант, ко.ме је наредио да пита гдс су, донссе одговор, да су отишли Крунском улицом, у којој станује госпођа Драга. Краљ је раније био заклео све мипистре да не предузимају ништа против Његове намере, нити да иком ишта кажу о њој; и тек им јс тада повсрио ту Своју намеру; а кал су се вратила два помснута министра, Краљ их закле. да кажу. где су били. Са позивом на рапију заклству, коју су погазили, они су призпали, да су ишли код госпођс Драгс да је склонс на одлазак из земљс. Чувши ово, Краљ јс обукао униформу, наредио кола, дао министрима прокламаиију о веридби, са нарсдбом дајс пошљу у штампу, а министру полиције заповедио, да се стара, да све у вароши и земљи буде мирно и у добром поретку. Полазећи, рскаојс мииистрима: ,Господо, ви сс нистс поштсно прсма мени понашали. Ја цепам ваше оставке и наређујем вам, да радите опако, како ја будем казао.‘Затим је Његово Величанство Краљ, отишао у стан госпођс Драгс, али јс тамо нијс нашао. Послушавши министре, она сс била склонила код јсднс својс рођаке, са намером, да отпугујс исто вече. Краљ замоли њеног брата нарелника, питомца Војне Акадсмијс, ла му кажс гдс јс госпођа, изјављујући да то очскујс као будући зст. Он смерно одговори, да га је сестра заклсла да не каже где јс; а на то му Краљ, као Врховни Команлант Војске. заповеди. да одмах оде по њу и довезе је. додавши, да јој каже. да он нсћс отићи из њсног стана, док сс она нс врати, ма колико луго трајало. На такав категорички позив и видевши колика је љубав и одлучност Краљсва, госпођа се Драга врати и са благодариошћу прими Краљеву попуђепу руку, приставши, да будс Његова всрпа и послушна сапутница живота.“ (Српске Новине, Службени Дневник Краље- вине Србије, од 18. јула 1900. голине.)О томе откад датира краљсва намсра о жснидби са Драгом Машин, види Ст. Нова- ковића Двадесст година уставнс политике у Србији, стр. 205-210. Новаковић наводи како мујс краљ Алексаидар, после жепидбе, у октобру месецу 1900. говорио „да се ои с краљииом био договорио да венчање изврше још пре атентата 1899, да му јс Драга још пре атентата писмом однекуда из иностранства изјављивала своје неодобравањс тадашњс милановскс владавинс, пада су обзири прсма Краљу Милану, послс атснтата 1899, памстпули одлагање тога акта. Ми нагађамо па основу тога“ - пишс Новаковић - „да је одлука крал>а Алексапдра да се жени Драгом Машин још старија и да иде, ако не у бијаричко бављење 1895, а оно још у 1896, али иасигурио у 1897. тако да је у пролећс 1897, била сасвим утврђена ствар међу њима двојима, стога је Краљ према свима разговорима о својој жснидби био увск чудновато хладан и равнодушан. Отуд је онако њсгово понашањс и прсма пројекту цетињске прошевине.“


питањем наслеђа прсстола; краљичиним „порођајем“; мартовском демонстрацијом;обуставом важности устава од 6. априла 1901. и узимањем у руке вршења свеколике највише државне власти; враћањем у важност истога устава.За то време било је неколико промена владе овим редом: кабинет

Алексе Јовановића од веридбе до 5. фебруара 1901. и његов реконструисани кабинет од тога дана до 20. марта исте године; радикално-напредњачки кабинет Михаила Вујића до 6. маја 1902. са његовом делимичном променом од 27. априла; реконструисани кабинет Вујићев до 5. октобра исте године; кабинет П. Велимировића до 6. новембра исте године и кабинет генерала Цинцар-М арковића до 29. маја 1903.

Да умири прву од краљевих брига и да одлучи о будућем положају крагва Милана, било је намењено ачади Алексе Јовановића.

Jolij за њсних првих дана, у неколико прилика, краљ сс обраћао војсци и народу оваквим речима:

„Ја сам глава Дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности Династије. Према томе мишљење мога оца у делу моје женидбе ствар је споредна и од малог значаја. То је главно шта мислим ја, а не шта мисли мој отац. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, стога по праву, и разрешио од дужности команданта активне војске.” У беседи од 17. јула, одговарајући на поздраве наролним депутацијама, па истичући немогућност даљег опстанка двојице краљева, он је поновио: „Ја мислим, господо, да од данас у Србији неће више бити ничијег другог ауторитста се.м мога и да сваки треба све досадање предрасуде да напусти.“ Том истом приликом и дотичући се програма нове владс, додао је: како је његова жел>а да у будућој унутрашњој политици остане у важности његов програм од 11. октобра 1897, по комс „Србију ваља водити путем мирног и правилног развитка, дакле да Србија треба да се развија без трзавица и политичких борби“; да ће се он тога програма строго држати, јер сматра „да је јсдини срећан и добар за Србију“ . У том циљу, рекао је даљс, приступиће се правилној при.мени закона, повраћању реда у земљи и умирењу партија, како би се око владаоца прибрала народна интелигенција, која ће га потпомагати на оном путу остварења државних задатка који се срећи и напретку Србије клоне.

Ову одлуку, о заснивању своје самосталне владавине, краљ потврди указом о оставци крал>а Милана на његово зван>е команданта активне војске, уважењем молбе његове упућенс 7. јула, преко заступника председника шгаде Вукашина Петровића, а у којој захтеваше „непремсно“ и као „историјску услугу“ , да се указ о њој сместа потпишс. Тај указ, донесен у исто време кал и прокламација од 8. јула, објави целом народу и обавести га о неумољивом неодобравању очевом значајног чина који је краљ извршио.

26 Драгииш Васић

Али то нијс било од мале важности. Краљ Милан, командант активнс војске, необично нредан у звању које заузимаше, омиљен веома у офииирском кору, о коме се својски старао, имао је на овај врло велики утицај. И у нсиз- весности о даљим њсговим намерама, краљ и није крио бригу од опасности која му је с ге сгране претила. Не кријући је, сматрао је он за потребно, и прс свега осталог, да новој својој влади, коју је с муком успео да образујс, ову одлуку о задржању свога оца на страни, наметне као прву, најпрсчу и нсод- ложну дужност. Износећи потребу унутрашњег мира, као и измирења са Ру- сијом, чије су давнашњс жел>е о уклањању Kpajba Милана из земље биле добро познате, он затражи у овоме њено смело и неоклевачко држање.

Но позвани кандидатза министра војног, генералштабни потпуковник Милош Васић, подссти га тада на познату одлучност његова oua, молећи о упутствима за случај покушаја њсговог насилног прсласка у земљу. Краљ одговори да је у том случају лужност стража да га задрже и њсга извсстс, а он ће наредити да га интернирају у једно од места у коме је краљ М илан, по његовом мишљењу, највише омражен. У крајњсм случају, одговори мудаље, „силу треба одбити силом, и ако он том приликом падне, сам је крив“. Али га овај упозори и на други разлог који се тицао Уредбе о Активној Комапди, а по којој министар војни, као највиша административна власт. и само то, и нема права на употребу војничке силе. Признајући га, краљ обећа да ће препреку лако отклонити хитним изменом ове Уредбе, а по праву које му дају Устав и Закон о Устројству Војске.

Онда влада и Васић. који се носле овог обећања прими понуђеног положаја, изјавише да се прихватају ове дужности, коју ћс сматрати као државну обавезу, а у интересу земаљског поретка.3

Петога августа краљ одржа реч и потписа нову Уредбу, по којој се Команда активнс војскс потчињава минисгру војном у сваком погледу и у свима приликама, а овај на основу ње одмах предузе потребне мере пре- дохране, постављајући војнички кордон дуж Саве и Дунава са изричним налогом да се краљ Милан, ако покуша прећи у Србију, ухвати и под стражом задржи до даљег његовог наређен>а.

У овом питању и при остварењу овог „државног задатка према краљу Милану, влада је“ , писаоје доцније њен председник.4 „избегавала обилазне нутсвс који никако или споро воде намењеној цељи. У првом се реду очскивало да ћс краљ Милан из сопствене побуде поштовати постигнути споразум између нашег и руског двора и да се нећс насилно вратити у Србију. То су налагали: патриотизам, родител>скаљубав и народно расположењс, као што му је млади краљ и наговсстио, одмах по саставу владе, „нарочи гим пи- смом, стим, да ће се у противном случају употребити крајње мере за одржањс новог политичког стања.“3

3 Мипистарство Алексе С. Јовановића, подаци о политичким догађајима у Србији од8. јула 1900. до 21. чгарта 1901. године. л Исте мсмоар. белсшке, стр. 80.5 Исте мемоар. белешке. стр. 80.


На сваки начин, ови обилазни путеви односили су се на све оне раније примене мера које су после абдикације краља Милана биле према њему предузиманс, а имале исто тако за цил> удаљење његово из земље. Тада, обја- шњавао је даље Јовановић, осујећене су оне у првом свом покушају, и све њсгове свечане изјаве да неће долазити у Србију до пунолетства младог краља и „да се добровољно одриче за свагда чланства краљевског дома и свих права и дужности које су тим чланством по Уставу и законима земаљским скопча- ни“, нису имале никаква значаја. Зато баш и увсрена „да би присуство Краља Милана у Србији било штетно и судбоносно по сретно и напрсдно стишавање нартиских страсти‘\ ова је влада (ревносно побијајући гласове који су се у сграној штампи проносили о измирењу оца и сина) „будним оком пратила бављење његово у Бечу и његово иутовање до Псште и Париза“ . А „кад се јсдног дана ненадано појавио у Букурсшту, у министарској седници, којој је председавао млади Краљ, буде решено: да се употребе најенергичније мсре, ако се појави на нашој граници“ .6

Али се краљ не задржа на овомс. У тежњи и старању да одлучно и на- рочито нагласи како се заувек ослободио утицаја свога оца, који мује узурпи- рао његова влалалачка права, он употрсби прилику да у престоној беседи, којом је поздравио Народну скунштину 30. децембра у Нишу, изјави: како се ,.Краљ Милан за свагда уклонио из земље“ . „Ова изјава“ , навео је Јовано- вић. „билаје потребна да се обележи начин унутрашње владавине и да се означи политички одношај Србије према Русији, са којом је везано трајно пријатељство, и према Аустро-Угарској, којој је Краљ Милан био одан.“

Сутрадан, 3. децембра, а приликом свеченог пријема у Двору, Народна скупштина предала му је своју Адресу. У њој, као одговор на изјаву о уклањању краља М илана из земље, она му је казала: „да узима на повољно знање саопштење Њ еговог Величанства да се Краљ Милан на свагда удаљио из земл>е, јер cv тиме раскинуге сваке везе са политичким заблулама и пометњама из ранијих времена“ . „Краљ јс“, пише Јовановић, „најтоплије заблагодарио Народној Скупштини што је правично схватила његову женидбу и промену владе; и, осуђујући прошли кабинет, рекаоје да настаје нова ера владавине од

6 У смислу овс одлуке, министар унуграшњих дсла упутио је окружним начелствича под 15. сспт. 1900. шифровани телеграфски расписовссадржипе: „Бивши Краљ Милаи дошао јс синоћ у Букурешт. нс зна сс каквим послом и којим намерама. Ако би хтео да пређе у Србијујавно или тајно, наређује вам се да се сместа чим изађс на обалу или се иначе где нађс у Србији, одведе од стране власти у Начслство или у Среску Канце- ларију. и ту чува под најјачом и најстрожијом стражом. Том приликом објаснићете му, да се тако поступа по наређењу владс зато, што је дош ао у Србију без одобрсња Њсговог величанства Краља, а у интсрссу његове личне безбедности, да не би од на- рода био нападнут. На случај да он нс би хтсо сам да слсдује иозиву, употребите силу. Мсђутим. одмах ћете извсстити менс и надлежног команданта дивизије, о ономс што би се тим поводом догодило. За извршење ове наредбс, употрсбићсгс најпоузданије своје чиновникс и жандарме, а од стране војног министра слсдоваће иужна наредба, да вам за случај потребе и војска будс дата у помоћ.“


8. јула 1900. годинс, када се он еманциповао од сваког утицаја и постао ro- сподар и краљ.

Тако се, и уверен да своју краљевску власт, дељену дотле између њега и oua, неће убудуће ни с ким делити, краљ варао само у једноме: да оно што ca i чини. предузима по својој вољи. Јер све што је сад противу оца предузи- мао, чинио је опет под једним утицајем, али утолико кобнијим уколико је потицао од једне жене и која је намерно, а у своме интересу, желела и на- стојала да опасност од краља Милана i i i t o је могуће више преувелича.“

Само што је сва ова кампања, са свима предострожностима предузетим од сина према оцу, била посве излишна и без основа, да ускоро посгане и бсспредметна изнснадном смрћу краља Милана, 29. јануара 1901.

И не двоумећи се о своме држању, краљ Милан7 и не даде повода да сс. макар и једног часа, иосумња у реч коју је задао, и којој је остао дослсдан.

Под насловом „Истина о смрти краља Милана“, лонеојс „Mađarorsag" од 10/11—4/III 1901. занимљиве иодатке о последњим часовима и смрти б. крад>а Милаиа. а од грофа Евгепија Зичи, познатог мађарског магната и присног краљ-Милановог пријагсља, који је код њсга остао свс до послсдњсг часа. Како сс наводи у њима разликују умногоме од опих у делу др Владана Ђорђсвића Крај jegne Динасшије (одсл>ак: „Смрт Краља Милана“, стр. 732), а нарочито у погледу последњс самртпиковс мисли о сво.мс сину, (означеном, по д-р Владану од н>сга - краља Милана - правим њсговим убицом), то их овдс у пелини преноси.мо:„Болну, тешку, самртну борбу имао је Милан. За мене, који се читаве данс нисам мицао од њега, заиста беше мучењс да гледам послсдњу борбу тога веселог, снажног човека. Чссто су га спопадали такви болови, да је у очајању гражио револвер, да их једним хицем прекрати. Ја сам сакрио од њега оружјс и дао сам га слузи Антону. Кад му сс мало болови стишају, загрлио би ме и говорио би ми:- Зичи, зар није ужасно, да тако млад умрем?!Тешио сам ra да ће оздравити и да ће оист уживати живот. У таквим тренуци.ма мислио је на лов. Јсданпут ме упита:- Шта је с вуцима?Јер пре него што сам отишао к њему v Беч. да га негујем v јб с г о в и м последњим данима. решили смо били. да идсмо у лов на вукове. Али тога смо се убрзо морали оканити. Мора да је и са.м оссћао да су му дани избројани, јер јс непрестано ионављао:- Пун сам маразма. Нико ми више нс помаже!Тешили смо га. Рекао сам Милану:- Величанство! Како може тако што казати један млад човек. Ево видите. ја сам стар, или сво Најсера, профссора, и он је стар човек. па и Вашс Величанство ће доживети дубоку старост.- Е да. Ви сте од гвожђа. Ви сте див, али ја. ја ћу пропасти.Послс јсдног ужасног болног наступа кашља обгрли мс и једнако је говорио:- Zichv. nur nicht nach Serbien! (Зичи. само нс у Србију!)Кад сам видео, да се владарсв живот не можс спасти, морао сам се постарати да когод од ib e ro B e нородипе буде код њсга. Телеграфисао сам Наталији, али Александру нисам хтео да тслсграфишем, јср би можда мислио, да сам сс договорио с Миланом да изнудимо састанак. Али у Бсчу се бавио др Владан Ђорћевић, бивши српски министар- председник, присни пријатељ Милапов. Њсга сам дозвао болничкој посгељи и позвао сам ra, нска каже, шта да чинимо прематужној евентуалиости.

Девешсшо uipeha 29

поручујући сину: да је он исувише добар војник да се буни противу краља, сувише добар отац да што предузима противу њега, сувише добар Србин да запали зубљу грађанског рата у својој Отаџбини.

У исто време кад је од своје владе захтевао смелу одлуку о будућем иоложају свога опа, краљ пред њу изађе са још једном жељом. Она се типала помиловања политичких осуђеника, који акт, изјави он, треба да обележи један од првих корака његове самосталне владавине. А овом акту краљ је придавао веома велику важност. У оним мучним тренуцима око састава нове владе, после оставке кабинета Владановог, уцењивао је он овај пристанком уважења његове оставке под условом да се о помиловању политичких кри- ваца. нарочито опих осуђених због атентата, изјасни. Али стари кабинет одби енергично краљев услов. наводећи: да влада у оставци и не може улазити ни у какве државне послове, камо ли у тако крупне. Међутим, нова влада при-

Ђорђевић, послс онога што је било измсђу њега и краља, иије хтсо да телеграфише Александру. Онда сам се решио, да бсз сваког коментара телсграфски пошаљем у Бсоград билтен лекара који сулечили Милана. Билтен је, искључујући сваку сумњу, објаснио београдском двору да је болест озбиљна. Потписали су га доктори Најсер, Тирнауер, Тепфер и Цсрнср. Њихов телеграм послао сам Наталији, од које одговор тек онда стиже, кад сам већ склопио очи сиротом Милану.Али из Београда нијс стигао телеграм; место њсга дође у Миланов стан српски посланик у Бечу, Коста Н. Христић. Њему су телсграфисали из Београда, да се увсри, како је.Кад сам видео Христића, нисам хтео да га пусти.м, јер сам сс бојао да ће још више раздражи ги Милана, чијс срце и онако бешс болссно. Уђем Милану и јавих му дајс дошао Христић с поруком из Београда.Милан сс нијс ни трснутка устезао:- Нека уђс!Краљ Милан и Христић разговарали су српски; не знам шта су разговарали, само сам видсо, да јс Милан ипак жарко љубио свог сина. Кад се Христић спремао да иде, Милан ми стиште руку и рсчс:- Саша га је послао, Саша, мој мили син...Милаи је до иоследњсг свог тренутка био при свссти. Још и последњег свог дана распитивао јс за днсвне догађаје. Неколико сахаги прсд смрт, питао ме је:- Зичи, познајете ли Ви Раковског, мужа Одиљонове?- Познајем.- Волсо бих да му нешто напишем, волео бих да дознам од њега да ли ће Одиљонова играти улогу у „Plus que reine“, јер са.м ја тај ко.мад глсдао у Паризу.И Милан наииса послсдње редове у свом животу, којс ћу всрно чувати. Ево их:„Plus quc rcine, von Herrn Emile Bergeret. Wird das Stiick im Volkstheater gespielt? Und hat Madame Odillon die Hauptrolle angenommen? Wan wird es gespielt?“ (,,Mađarorsag“ доноси литографски аутограм овог писма, које у српском прсводу гласи: „Plus que reine", од господина Емила Бержереа. Хоће ли се комад играти у Народном позоришту? И да ли сс госпођа Одиљон примила главнс улогс? Кад ће се играти?)То је био Миланов последњи рукопис.Нећу да говори.м о оној борби, која је сада била око мртвог тела. Само толико вслим да је наш краљ и ту показао, да од њега коректнијег џентлмсна нсма на свсту. Кад сс краљ Алсксандар оженио, Милан је послао нашем краљу писмо, у коме моли Његово


хвати и овај краљев захтев са великом предусрстљивошћу, па већ 12. јула указ о помиловањуједнога дела ових осуђеника беше потписан. 22. исгог месеца потписан је указ о помиловању радикалног првака Косте Таушановића, а 11. сегпембра, о рођендану краљичином, би потписан и трећи указ и са њим питање о помиловању политичких осуђеника беше скинуто.

Да ово нарочито захтева од нове владе, краљ је имао вишс разлога. Али један од првих био је: да се измири са једном великом странком која му је била потребна и да се не противи његовој женнлби и да постане важан чи- нилац у новом плану његове политике, у чему је доцније потпуно и успео. Но тиме се, истовремено. постизало и то: да се оцу, коме је улазак у земљу за свагда забрањен, нанесе смртна увреда, а Русији да задовољењс на које је она поодавно полагала, оснивајући на њему, а са своје стране, самосталне и смсле своје планове.

Овом истом периоду самосталне владавине ирипада још и акт објаве „благословеног стања“ краљичиног: 25. августа 1900. а по налогу краљевом, саопштила је канцеларија председника Министарског савета: „да се заказано путовање Њихових Величанстава по унутрашњости Србијс одлажс за будућу годину, а због благословеног стан>а у коме се Њ ено Величанство Краљ.ица налази, по констатовању стручних лекара“ . И са овим су, углавном, најважније иојаве самосталне владавине краљеве у том периоду побројанс.

Само неколико дана по смрти краља Милана, краљ започе се спремати за уставну реформу. Циљ овцх припрсма био је: да се i i i t o пре осигура пристанак странака за октроисање Устава. И добивши овај пристанак без

Всличанство, да му после његове (М иланове) смрти ладе у својој великој држави парчснне земље, где ће боравити всчни санак. Њсгово Величанство је ту жељу строго испунило. Ма како да су наваљивали на н>ега, да изда мртво тсло Миланово Србији, нијс попуштао. Српском посланику је рекао:- Ако ми покажете ма само јсдан рсд, у ком он друго вели него што је оио, што јс од мене молио, радо hy пристати да променим своје наредбс.Али то нису показали...- Кадсам извршио заповести Њсговог Величанства и кадсам Његовом Всличанству поднсо извсштај како је погреб извршсн, ујсдно сам благодарио нашем краљу па доброти коју јс показао према краљу Милану.- Ви немате на чему да благодаритс. Ја трсба да благодарим. што сте сс толико трудили за мога пријател>а.Њсгово Всличанство ми топло стисне руку. Ја одговорим:- Оп је заиста био пријатсљ монархији.Њсгово Всличанство на то примети:- Заиста ми је био пријатсљ, пријатељ у свим приликама... Никад ни затренутак није сс колсбао.За чуло је како је Милан љубио свог сина. Увек је мислио на lbera и многоје размишл>ао о том, какве ће бити приликс после рођења будућег престолонаслсдника. Ако јс у послсдњсм трснутку разочаран, то је разочарањс било, што га син није посетио на болеспичкој постељи. Томс сс увек надао.

Девешсшо inpeha 31

муке8 и осигуравши се тако, он изврши смену владе Алексе Јовановића, па 20. марта на њено место доведе кабинет Вујићев. Под њим, овај Устав, на коме се хитно радило, би проглашен на дан 6. априла. Том приликом, и наглашавајући да га из сопствених побуда дарује народу, краљ изјави: како га потврђује својом свечаном заклетвом, тврдо решен да претходи примером у поштовању свих његових одредаба и да га чува свом силом своје краљевске власти од сваке иовреде.

Поред установе Сената, овај Устав садржавао јс и две значајне одредбе, ради којих је био и донесен. а у својим члановима 6. и 21. По његовом члану 6, у коме се предвиђало одсуство мушког потомства у дому Обреновића, наследство престола имало је прећи на „његово нспосредно женско потомство из законитог брака“ , док је члан 21. предвиђао случај малолетства краљевог сина, за које време је „уставну краљевску власт а у својству краљевског намесника“ имала да врши „Краљица Удова“ .

Још за владе Алексе Јовановића, чији је председник о краљевом имендану 30. августа 1900. изразио превелику радост „да Краљев Дом данас краси Њ ено Величанство Краљица у благословеном стању, које обећава родитељима мило чедо, заслужној династији Обреновића дичан подмладак, а српском народу сваку срећу и напредак“ ,9 претходећи у томе Народној скупш тини, која је у својој адреси изразила „да је испуњсна неизмерном радошћу, што јс Господ Бог благословио Краљев брак, те ће народ српски доживети онај најсрсћнији дан, који ће му зајемчити трајност и подмладак династије“ 10 - све „формалносги потребне за званичну обзнану очекиваног његовог првенчста“ биле су припремљене. По тврђењу Алексе Јовановића.

8 У историјско-мсмоарским својим записима Двадесет година уставне политикс у Србији, 1883-1903, Стојан Новаковић о томе пише: „Краљје нарочито настојавао на идсји да у новом Уставу законодавно тело буде састављено од два дома и да сс Устав прогласи његовом креаљевском вољом, указом, разумс сс подоговору с политичким људима зсмаљским. За чудо да је у то време цео свет био за тај начин. Још раније. у јануару, лист Н. Пашића Закоиитост, који је урсђивао пријатсљ Пашићев А. Стано- јевић, објавио јс ред члаиака „Радикалне погрсшкс и Устав“, у ком се истицало како нс треба толико гледати на пут којим ћс сс Устав издати колико на доброту самог Устава. (Радикалима јс било до тога да што пре изиђу из Устава од 1869, нарочи го док је Краљ Милан био у животу. Стога је било сасвим опортуно ол њиховс страпе да Краљу дају доказс својс умсрсносги, може бити у име захвалности за каква обећања Краљсва.) Радикали су, уосталом. и 1896. били против уставне процедуре по Уставу од 1869. и да би се што пре свршило с Уставом од 1869, готови су били да пристану на просто указно проглашсњс онога што сс општим договором утврди. Уз овако расположсњс радикала лако је било с осталим странкама. јер други су најмање били расположсни да иза њих изостану. Стога Краљ Апександар продужи по истоме начину приготовљавање новога Устава. У томс му је главно било свршити с радикалима, пошто се оно urro би примили радикали само собом примало и код напрсд1вака“ (стр. 215-216).9 Исте мемоарскс белсшкс, стр. 105.10 Истс мсмоарске белешке, стр. 105. и 106.


краљје безусловно веровао својој супрузи. А после 21. марта „остало је влади Вујићевој у наслеђе да прати даљи развој судбоносног догађаја“.

Међутим, о року очекиваног порођаја (23. апр.), овај се не догоди. Он се не догоди ни после овога рока, кад је јавна обзнана праве истине постала неизбежном потребом. И 5. маја она се и обзнани, а кроз полуслужбени орган владин, који је у виду службеног саопштења донео: да је „по прегледу и датом мишљењу нарочито позваних стручних лекара погрешна била дијагноза фран- цуског лекара г. Колеа на основу које се порођај Њеног Величанства очекивао“.

Оно што се после тога поново истакло као прво и најважније од свих, билс је питање о наслеђу престола. Тада се јавише гласови о млађсм краљичи- ном брату, назначеном за престолонаследника. Па иако краљ, изјавом својом у нишкој Скупштини 23. септембра, покуша да сузбије ове гласове тврдећи: „да о питању наследства сада нема места говорити нити ће пак за дуги низ година имати потребе да се о томе говори“, они су се при свем том упорно одржавали, утолико упорније уколико је баш он сам, и у свакој прилици, настојао да важност краљичином брату штоје могуће више прибави.

Даља самостална владавина краља Александра испуњена јс била изборима за Скупштину и Сенат, обављеним у лето 1901, а потом закомо- давном акцијом ових домова, али таквом, која је по својој спорости, бесплод- ности и безначајности била беспримерна. Између осталих, предлог закона о зборовима и удружењима, са својим члановима који се тицаху осуде кривица учињених на зборовима, и са сенатском одлуком кажњавања њихових по кривичном законику противном одлуци скунштинској да се кажњавају по закону о зборовима. изазва ђачке демонстрације мањих размера, али завршене фубим сударом гомиле и полиције. И докје незадовољсво збогтога све вишс захватало, краљ у свакој прилици, у бескрајним пресгоним и другим беседама, истицао је кајање због Устава који је иодарио и који дар од стране једног дела интелигенције није схваћен правилно. „Дајући земљи Устав“, говорио је у таквој једној прилици, „ја сам мислио, да ће се од тога тренутка све i i i t o се грађанином зове у овој нашој лепој отаџбини, сложити на послу, само око напретка њеног. На жалост није овако било до краја. Од новог Устава појавила се једна струја која и у штампи и иначе тражи све или ништа... Ја сам срећан што видим да народ није с њима солидаран, и срећан сам што сам уверен да на тај народ могу увек рачунати.“ п У исто време и закулисним путем, он ступи у врло жестоко разрачунавање са одлучном опозицијом самосталних радикала (одвојених из крила Радикалне странке о изборима), и оним лелом такођс смеле опозиције либерала око - Српске Заставе.

А кад 6. маја 1902. изврши попуну владе Вујићеве, он Указом од 11. истог мссеца закључи сазив Народног представништва после његовогседмомесеч- ног нерада.

И од тада све више и одлучније опозиција је истицала вратоломност ове тако немирне владавине, испун>ене трзавицама, скоковима, несталношћу

11 Срп. Новинс, бр. 192, од 1902.


и неутољивом тежњом краљевом да, апсорбујући сву власт, постане све- моћним политичким чиниоцем.

Ш сстог јула, а ради закључења новог зајма од 60 милиона динара, Скупштина би сазвана за 11. јули у редован сазив за 1902. годину, па по изгла- сању његовом, као и Сенат, закључена после 15 дана, када рад Скупштине би понова заказан за 1. новембар.

Ш естогокгобра краљобразова владу Пере Велимировића, а всћ 6. но- вембра уважи јој оставку. не лајући јој ни да заврши припрему скупштинског рада, чиме се почела бавити, и поверавајући нову владу генералу Димитрију Пиниар-Марковићу.

Ова нова влада, сутрадан по своме ступању, одложи скупштинске сед- нице на два месеца, до 7. јануара 1903, а 21. новембра изађе са својим про- грамом ревизије Устава, истичући као прву тачку укидање Сената. Али 3. ја- нуара она закључи седнице Народног представништва, не распуштајући га, па се и сама упусти у огорчене уставне сукобе са опозицијом, чији су напади постајалн све снажнији и ради чега влада изврши и смену прсдседника највећег суда.

Двадесет трсћег марта 1903. демонстрације ђака и радника огласишс одлучну борбу противу крал>а и владе.

И најзад, 24. марта, обуставл>ајући важност Устава од 6. априла 1901, краљ преузс у своје руке „вршењс свеколике највише државне власти“ , ни- штећи указ о наименовању сенатора и њихове мандате, распуштајући Скуиштину, укидајући законе који су из тог Устава потицали, и наређујући шта ће силу закона убудућс имати, да га већ сутрадан, 25. марта, и новом својом прокламацијом, понова врати у потпуну силу и важност. Израдивши, потом, и према њој нови изборни закон, Сенат одреди изборе: 19. маја за Скупштину, 5. јуна за Сенат.

И ови избори, последњи под последњим Обреновићем, донеше овој влади победу, једну побсду којом се хвалио. којује, уствари, задобио и којој се више од свих радовао сам краљ, срећан у дубоком уверењу да на свој народ увек може рачунати.


ДВЕ ШТАМПЕ И НАРОДНО РАСПОЛОЖЕЊЕ

Послсдњих годипа овс владавине, а у жучним одбранама својих су- протних теза. обе штампе, рсжимска и опозициона, позивале су се обилато на крупне догађаје који су на ирагу. Ово наговештавање скорашњег рата за ослобођење и блиских значајних догађаја, у свима полемикама и у свакој прилици, истицано је нарочито у пролеће 1903. годинс.

Ако икада, сад треба оставити на страну наше унутрашње препирке, хоће ли ова слобода бити два прста шира или ужа, па окренути иогледе великим догађајима будућности - писали су режимски лисгови.

Који је то Србин — одговарала јс на то опозиција - који данас мирно леже у ipo6, а оставл>а бсз страха и без бриге своју отаџбину и свој подмладак у њој. Свуд око нас ври. По свему сс види, јасно као дан, да сс у најскоријем времену припремају догађаји од којих ће зависити наша народна будућност. Сви се око нас труде, не само да их ти догађаји не затекну неспремне, нсго да се они још и не развијају бсз њихова учешћа. Једини смо ми који ћутимо, као да се нас све ово ништа не тичс, једини смо ми који сс пред овако заплетеном и мучном спољном ситуацијом трошимо без невол>с у унутршњим трзавицама, једино сс у нас налазе државшши којима на памет пада да сад, кад се доводе у питање најбитнији интереси народне ствари, без икаква оправдана разлога, изазивају уставне сукобе, те да последицама којима оне неминовно воде слабе снагу народну која треба да је прибрана, свежа и снажна. Али нека се не заборави ко заночиње кавгу, ко изазива сукобе. И нека се не мисли да се под формулом и маском великих догађаја и патрио- тизма могу прогурати просте личне жел>е и навике да уставне одредбе и законе замењују тренутна расположења и разнолика и променљива свиђања по- јединих управл>ача државних.

Не брините - говорили су први - народ разуме свога краља, слуша га радо. покорава му се вољно и излази на сусрет његовим жељама, јер тврдо верује да његова рука вешто и сигурно управља бродом Србије.

Загонетно је како се бура која свуд око нас тутњи — понавл>ала је опози- пија - с.ме чскати са оволико разривеном иолитиком, оваквим војничким и финансијским односима, са владом која никакав ауторитет не ужива, а усред незадовол>ства које из дана у дан бива све јаче. Народе у њиховим национал- ним борбама не могу водиги непоуздани људи, нити ће они поклонити веру системима већ осуђеним.

И без штампе, која о томе није престајала да пише. иначе, у нервима, у вољама, у атмосфери, по нечем бесвесно јаком и несносном у њима, по унутрашњој снази. импулсима и по свачему. осећало се јасно и веровало: да


у скорој будућности предстоје дани остварења мисије Србијине. Пред тим данима није било никога а да није слутио како онај нараштај стоји уочи највећих и најтежих прегнућа и пред најсудбоноснијим тренуцима који су икад могли очекивати његов народ. У Маћедонији и Старој Србији без ре- волуционарног разрачунавања пламтео је пуном разјареношћу. Те земље, које су некад биле његове и чијим се традицијама он одушевљавао, ступиле су увелико у претходни период оног великог и крвавог покрета одлучног по животно питање. Иако није знао штаје то Европа, шта су то њени интереси и њене интриге. њени планови и њене мреже, шта је то њена политика (њу је он упознао тек у току ратова и упознао је добро), народу је било јасно: да је за леђима његовим једна ружна и подмукла држава, која се насмрт противи њсговој снергичној националној мисли и која је свс дотле сузбијала његове тежње и ометала његов развитак, да уз њега, поред оне са којом су крвави обрачуни неизбежни и која држи његове земље, стоји друга, са којом је већ имао крвави спор још увек болно отворен, и да, најзад, у Београду, коме је он поверио да мисли и одлучује о његовим циљевима и његовим правима и дужностима и о његовој судбини, ствари не иду како би требало.

Али огорчену борбу која се тамо водила, он, и поред тога, није узимао трагично. Инстинктивно, у своме спонтаном оптимизму, имао је он вере да још није дошло до кризе државног опстанка и да ће се све добро свршити. па није показивао ни мало воље да се у ту борбу уплиће. Опомињан озлоје- ђеном опозицијом да је неопростиви грех његов што у таквим приликама остаје скрштених руку, он је ипак наставио да мирно гледа своја посла. Та опозиција била је неуморна, она мује, у последње време, говорила:

Режим је објавио рат политичким партијама: то је рат политичким идејама, рат слободном мишљсњу, рат уставној организацији. Та уставна организација сасвим јс поткопана. Докле ћеш да ћутиш? Зар ти нису дојадили државни удари, прски судови, ванредна стан>а? Како можеш гледати гажење и неједнаку примену закона, прелазити преко збацивања Државног савета, остати равнодушан кад се растерују највише судије? Зашто се не отресеш те мртве тачке равнодушности, зашто се не пренеш из те ужасне политичкс изнемоглости?

Стални дефицити пењу се нечувеном брзином, огромни државпи дугови достижу процену вредности целокупне зиратне земље твоје отаџбине и један за другим следују пројекти за зајмове под све нсповољнијим условима, јер је задужсна цела продуктивна земља. Ти си дужан Управи фондова, дужан зеленашима, дужан по пресудама које леже на извршењу, дужан такса. Освести се и помисли чему то води. И зар те не боли што су велики народни интереси угрожени, што је земља уса.мљена? Зашто не увидиш да једна памет није довољна да управља целом Србијом, да су владе личних режима без икаквих принпипа у раду, да се оне сваки час мењају и да је то нсздраво; да је за десет последњих година промењено 16 кабинета, од којих су само три пала пред парламентом и да су за то врсме укинута два Устава и два октрои-


сана? Фатално је то. Устав је дело компромиса између два уставотворна фак- тора, он из тога иринпипа постаје, на њему стоји и њиме живи. Како не ви- диш да је свс ово најстрашнији апсолутизам и да таква власт искључује критику, без које нема државног и друштвеног развитка, да она упропашћује јавне интересе, понижава, производи стагнацију, доводи до расула, до ра- снада, до смрти. Ми рачунамо на тебе. Зар ми узалуд претимо ударом оздо, зар нећеш проговорити, зар се твој народни понос никад неће пренути? Они поручују промене и крупне преломе. Треба се спремити. треба тражити рачуна за три досадашња државна удара. Непојмљивоје да ти не разумеш наше алу- зије, да те не вређа што на престолу седи онаква жена! Зар те ни крв, просута на београдској калдрми, не дира? Зар не видиш да сс зла овога рсжима не могу мерити ни са оним у мрачној дубини средњег века? Освести се најзад, јер су велики догађаји ту. Ми желимо да отаџбина буде преча не само од сва- чега, него и од свакога, да нестане личнога култа, идолопоклонства, па да се сваки Србин исправи. а не да се држи погурено и да пузи, да се заврши ера личнога режима, који црпе снагу у моралној слабости, у бескаракгерности, у незнању. Велики су догађаји ту, сасвим близу! Прикупи се што пре око осведочених пријатеља отаџбине. па иди право браздом и гледај у нсбо, које црвени од сунца слободе и љубави.

Овај вапај слушао је народ мирно, и није послушао. Исто тако слушао је он и дру1у страну.

Све то о чему ти говори опозиција није достојно пажње. Те крајње елементе треба да презреш, јер злоупотребљавајујавне слободе, рушс основс државе и подсмевају се највећим светињама ове земљс. Нски свссно, неки несвесно, радили су они досад на нослу који би тс у сигурну пропаст олвео. Зато ради одржања организма ампутирајмо један инфицирани дсо његов. Да би се очувао Устав, укинути су неки закони. Учињено је оно што је морало бити учињено. Одузето је нешто да би се добило много. Хоће ли ко жалиги за укинутим законима? Нико паметан и поштен. Па и овај садашњи Устав није дело народа српског. Тоје милостиви дар Његовога Величанства краља Александра. Прочитајмо га. Како је свака њсгова одредба пуна слободоумлд!

Двадесет петог марта, у прокламацији којом је обустављена важност Устава од 6. априла 1901. год., његов мујс Краљ говорио: „Још у првим данима рада Народне Скупштине избили сујаки прохтеви закорачавања овога дела законодавне власти у права крунина, као извршне власти и као другога дела законодавства, а штампа, по створеном закону о њој, нападала јс и наносила велике штете и прсстолу и војсци и цркви и појединцима, па и самој отаџби- ни... Затоја. као носилацТаковске Заставе и српске народне мисли, не смем пи часа часити да нашој отаџбини повратим ред, слогу, сталност, и сиагу“. А 6. априла. приликом десетогодишњице своје владавине, казао му је: „Кад сам пре три године, женидбом кћери нашега народа у свој дом увео срећу и мир, тада ме је мој мили и верни народ обасуо толиким доказима искрене љубави и оданости, да сам се оссћао побуђсн да њсгове политичке слободе


ставим на ширу основу. тим прс што су строге мере, које су се кратко време пре тога морале употребити, имале као ралосну последипу истинско стиша- вање разбукталих партијских страсти. Тако сам 6. априла 1901. дао нов Устав уз сарадњу оне политичкс групе, која је неко време била отргнута из по- литичкога живота и о којој се је говорило да је у народу јака.“

Али још три године пре тога, кад су оне строге мерс за кратко време моралс бити употребљене у борби противу разбукталих партијских страсти. опијен оним радосним иоследицама стишавања, председник владе његовога краља Владан Ђорђевић. говорио мује:... ,.Из онога отрова подигле су биле главу три аждаје претећи. свака од њих, да га прогута. У том опасном тренутку јуначки Краљ Србије јуначки сс одлучио да стане за враттим аждајама, да их копл.ем за земљу прибије. као оно Св. Ђорђе и да им више нс даднс главе дићи. Ја сам мало час питао проту је ли Св. Ђорђс заго светац што је ову једну аждају ушпитио и од ње народ спасао. а он ми је одговорио дајесте. А кад јс то тако. онда коликоје заслуга пашсга преузвишенога господара који је народ спасао од три аждаје и за то јс заслужио да се три пут посвети и његово велико и мило име остаће свето у повесници српској.“ 12

У дебати о адреси у Народној скупштини у октобру 1901. други мује министар објашњавао: „Ја, ево. и од те речи, од те квалификације ,државних удара\ не бежим. Државних удара има и било ихје но свима земљама. Има их добрих. а има их и рђавих. Ја примам сасвим, да јс и ово, шго је свршено 6. априла ове године, била једна врста државног удара. Али молим вас, као што је ово била Јелна врста државног удара и устав од 1888. био је, ако се ставимо на строго уставно становиште. једна врста државног удара... Ја опег напомињем, да државних удара има добрих и рђавих. Има државних удара које народ прихвати и прима радосно и са задовољством. као полазне тачке. као обележје за сретнијс дане; а има државних удара који у историји држава остају као проклетство.“ 13

Уосталом, сва та ларма око Устава и уставних слобода - говорила му је ова друга страна - не долази од тебе, као позваног, она нс долази ни ол Маљена. ни од Копаоника. ни од Суве планине ни од Дели-Јована, већ из две-три београдске редакције. Од два милиона и двс стотине хиљада становни- ка Србије, ако има пет-шест стотина оних усијаних глава што промукоше доказујући како Србија и српски народ нс могуда кроче путем напретка бсз Устава и уставних слобода и то онаквих како су их они напртали у болесној уобразиљи. У злоупотреби јавне рсчи они су отишли тако далско да су нечу- веном дрскошћу врсђали саму круну. Шта се уосталом њих тиче њеп приватап живот? Хановеранска династија дала јс Енглеској пет краљева и јсдну краљицу, од којих су тројица били људи чији је приватан живот био за сваку осуду, грозно неморалап и раскалашан. Али се Енглези у јавним пословима нису никад на ово освртали. Они су у њима гледали само свога крал>а, као12 Срп. Новине, 90/В . 1900.13 И:ј говора Мил. Ђ. Миловановића, Дневник. бр. 168, од 1901.


таквог поштовали и нису ни за ллаку дирали у његова права. Опозициона штампа замера влади што не ради на сређивању прилика у земљи. И то не стоји. За време владе Вујићеве, плате официра заосталс су за пуних пет месе- ци, док су сад измирене тако да остају неисплаћене још само за три месеца. Плате нижих војних чиновника, које су биле заостале за осамнаест и више месеци, измирене су исто тако, теје остало свега још три неисплаИене. Влада умерене дсмократије зна шта ради. Она хоће да свако буде на свом месту: учитељда буде учитељ, професор професор, ратар да се посвети своме плугу и мотици, а судија неумитном изрицању правде како оцу онако и шокцу. Она ће предузети да поступним и редовним путем изврши све оне променс које захтева данашње искуство и иогреба веће сталожености у политичком животу, уголико пре што су велики догађаји на прагу. Али ако су велики догађаји близу, никаквог paxiora националној депресији нема. Зато земља, цела, као један једини човек, нека буде уз свога краља.

Тако јс говорила друга страна. И докјс пренапети Бсоград нескривено претећи кључао, баш одоздо, одакле је требао да дође онај удар, којим је опозиција гордо претила, свакодневно, и на њен ужас, пуниле су престоницу безбројне депутације из свих крајева земље, да ту изјаве своју непоколебљиву оданост опо.ме у чијим је сигурним рукама брод Србије; да му честитају и да му захвале на снсргичним мсрама које предузима тс да се у земљи, најзад, поврати ред и пође правилним путем који води остварењу народних идсала. Ове гомиле верних пријател>а династије. које су пошто-пото хтелс да верују своме крал>у па се слагале и са његовим одлучним корацима у чију се оцену и не упуштаху. не беху му искрене само у једноме. Оне му то нису биле онда кад су му, у слепој поданичкој оданости, давалс повода да верује како његов избор „наше горе листа1' „Краљице Српкиње“ одобравају. Свесне и оне да је њихова мала држава у критичним тренуцима које преживљује, усамљена, лишсна сасвим моћних пријатеља. чијајој је потпора сада више него икад била нужна, они су му, иако готови да одобре сваку њсгову политику, ииак замерали ову женидбу. Они су му је замсрали зато што нису могли да забораве оно своје право да од њега захтевају те да путем ње таквог једног пријатеља и себи и народу задобије. Али је овде реч само о пријатељима династије, који су се брзо. неки и потпуно. утешили кумством рускога цара. Они који нису имали ни средстава па ни вол>е да се у ону онако љугу политичку борбу уплићу пли да ради тога напуштају срп, косу и мотику, долазе у престоницу и шаљу честитке, били су у огро.мној већини.

Они су имали много више воље да, у слободном времену и далеко од онога врглога тако мутног, читају опозиииону штампу, уколико је до њих достизала, да комснтаришу њенс духовите алузије и жаоке из Езопових и Криловљевих басни, из Псалма Давидових и Прича Соломонових, да се само подсмевају. смишљају досетке на рачун Београда и да гледају своја посла. Нека Београд гледа шга he: нека се препире, објашњава, урсђује, нека пише, то и јесте њсгов посао. Они he се држати по страни. Јер њихова песнииа није


зато да нрети Господару. Она ће претити, она ће сс подићи, она ће пасти зна се кад треба и на кога. И зато су они, не рачунајући професионалнс полити- чаре, гледали своја посла и ништа вишс, и гледали их и онда кад су вођи опо- зиције, који су говорили да су сав живот ставили у њихову службу затварани, па и на смрт осуђивани. Двадесет трећег јануара 1902. у једном свом говору у парламенту жалио се Љ. Живковић горко на такву њихову равнодушност: „Ш то су наше главе спасене — говорио је он тада — нема се захвалити хума- ности у земљи, нсго слободној штампи на Западу.“

* * *

Као што у време бруталних режима редовно бива, интелигенција сс делила у три групе: прву, најмању, која се против њега борила; другу. већу, која мује пузила, и трећу, највећу, која га је посматрала. Тиме се, можда, и објашњава. она, насупрот револуционарно страсној престоници, мртвачка равнодушност народних слојева, којима оиај први, прекомерно ангажован горе, најмањи део. није у стању да додели борце који би у непосредном додиру с њима имали своје засебне револуцонарне задатке.

Акција, нарочито једнога дела опозиције, била је одважна, мушка и убедљива. Онаје. поред тога, била мудра. тактична и часна. Онаје, објективна и начелна, лепо и правилно хармонирала са законом и обећавала да уроди плодом баш зато што је друга страна била у непрекидном сукобу са њим. За- дуго уздржавала се она да упери свој нишан на владаоца, задуго оставл>ала га је она на миру. Он нити је крив, нити може бити крив за недела и нева- л>алства неутралних рсжима, понавл>алаје у више прилика. И она је то морала да понавља. јер су присталиие режима чиниле све да њену борбу представе антидинастичком. „Гле куд нишане, гле на шта циљају?“ , заграјали би владини листови увек кад се чинило да су њене замеркс пребациле нсшго мало ону сталну мету њезиних напада. Али се посгепено, у разним видовима и у току времена. онај нишан све више пењао према највишем мссту. Мета се, изгледало је, морала нишанити у сам центар. Само што је она иев још увск била празна, јер су све претње са ударом одоздо биле безопасне. Морао сс пронаћи истински куршум и он је пронађен. Он је пронађен у војсци. „Срп- ска војска има у српској демократији свога највернијег пријатеља, јер јс обема Србија преча од свега.“ Тако је, најзад, и после дугог оклсвања отпочела, у народне слојсве разочарана, опозиција своју нову тактику, којом се успешно служила све до крајње победе.

Од тада, у свакој прилици, систсматски и веома вешто, старала сс она да наметне војсци размишљање о једној дужности о којој је ова, у великоЈ незгоди своје намене и у тешкој препреци заклетвс, и сама стала да размишлл. Ону прву нсзгоду уништила је опозиција, истичући особени положај српске војске, поникле из народа, неодвојене од њега ни својим погледима, ни васии- тањем, ни животом, ни поссбним гежњама, а са којим је веже заједнички


истоветни идеал, угрожен и грубо занемарен једном суровом и нсморалном владавином. ИЈто се тиче друге, она је, доносећи у више махова и упркос за- бранама. извод из записника седница Народне скупштине од 4. јуна 1893. и онај од 6. априла и 7. октобра 1901. удворани Новогдвора, подсећала на бру- тално гажење заклетве баш од оне стране која на заклетву апелује, од стране краљеве.

(Онај део опозиције чија је акција била особито снажна и мушка оличсн је био у листовима Одјеку, Српској Застави и Дневном Листу.

У првом, главни његов уредник и душа његова, писац највсћег броја уводних чланака, био је Јаша Продановић. Поред њега, Драгиша Лапчевић, Љуба Стојановић, Љуба Давидовић и Љуба Живковић; онда Јован Жујовић написима „Јеци и олјеци“ и „Трулеж и расипањс", Божа Кнсжевић реми- нисценцијама из историјс, Миле Павловић и Милорад Митровић „Узгредни- цама“, гутаним од читалачке публике. И са истом снагом Рибарац, Живојин Протић и В. Вељковић. чланцима својим v Српској Застави. као и Скерлић и Грол у Дневном Листу).

Али оно циЈБање на војску није задавало много бриге режиму. Одстра- њена сасвим од политике, она је чинила утисак једне солидне зграде коју као да ништа не би могло померити из чврстог става истинског ослонца за нацио- налнс тсжњс. Зато јс тај ударац опозиције владина штамна и одбијала са прези- ран»ем. Ма какав покушај утом правцу даћс нсгативне резултате, писалаје она. Војска је на тако сигурној основи, да је никаква сила није у стању порушити. Великодушност официрског кора да не потражи средства и начина те да се такво писан>е више не протура. лежи у једном разлогу који засад прећугкујемо, али којије, всли она, ииак у ствари самотачно испуњавање његових дужности.

Та владина штамиа била је подла, али, изузимајући два-три листа без јаче ноте, и врло борбена. Као нека нарочита опозиција опозицији, враћала је она и задавала овој жестоке ударце. Сваки постуиак владе или владаоца бранила је са упорношћу, увск готова на полемику, али ретко озбиљну и до- кументовану. Може се рећи да је она, систематским и заводљивим одбранама свих аката владиних. ову донекле на такве поступке и наводила.

Онај грсћи дсо посмаграо је борбу.Како је у његовим очима изгледао режим изложен онако одлучним

ударцима опозиције?Расположење овог најмногобројнијег дела било је једно до 23. марта,

друго иза овог крвавог датума. Дотле, убиствено ocehaibe да земл>а непрестано дангуби у трзавипама, тоне у моралном малаксавању и злослутним очекива- њима, чинило је мучном ту нервозну владавину, испуњену неком болесном жељом за наглим променама и брзим током ствари, сву од пакосги, ината, понижења и националнога бола. Било је јасно да таква владавина добру не води и да је искључено да се у њој с пажњом може одати редовним пословима. Сензационе новости о лажном порођају краљичином, о намери њеној да свога млађег брата протури за наследника престола, о скоро непрекидној


приправности у гарнизону, оштрењу сабаља и многе друге, сузбијале су од часа до часа и оно мало радне енергије, тс свс што се радило оставл>аше угисак ужасне игре са животом и судбином народа. Али при свем том, владавина ова није се њему чинила мрском. Она му се није чинила мрском зато што, иако сурова и пуна понижења, још није била крвава и јер он није био анга- жован у борби. Зна се још да сс оваквим владавинама, бруталним и не крва- вим, много штошта може опростити, да она насиља не доводе увек душу у подфлац, те се често, ма како мучне, несносне и насилничке биле. задуго могу подносити. И тако у души са опозииијом, у чијој штампи је алсгоричну хронику читао са слашћу, он је ипак остао подаље од ње. Иако главе опози- ционара нису падале, није било згорсг држати се по страни. Јер ако оне нису падале, то још нијс значило да оне нису у опасности.

Тако је онај мали, али у својој снази концентрисани део опозиције наставио да се бори уз оне симпатије, које му, уосталом, нису биле на одмег. И зато што је остајао сам, без потпоре на коју је имао право, постајао је оп све осетљивији. У истицању незаконитих постунака владе искоришћавао је он сваку прилику да снажно загрми противу сваке неправде и насиља, сваке повреде и најмањег свог права. „Полједнака примена закона!“ - узвикује - Одјек у чланку „Владин Програм (III)“ . Тако всли владин програм баш оног дана кад се, изузетно од целе једне куће, изузетно од целокупне улицс. изузетно од готово целе вароши. кажњавају два беофадска становника, два противника данашње владе. од којихјејсдан уредник опозиционог листа, а други народни посланик. (Главни уредник и народни посланик кажњени су зато што нису почистили испред куће, први лишће, други снег и то први са 30 динара, а други са 20 динара новчане казне.) „Ето тако се поступа са опозиционарима“- писао јс Одјек, - „због непочишћеногснега и лишћа, док испред полиције (кварта који је казну изрекао) снег и данас лежи неочишћен.“

А исто тако противу распикућства и корупције:„Погледајмо буџет о посланствима на страни“ - писала је Српска За-

става.и „Ш то ће Србији посланства у Паризу, ЈТондону, Риму, Берлину и Атини? Влада их је могла укинути и тиме у буџету спровести једну велику штедњу. Наши државни интереси не би се оштетили, јер су ова места нспо- требна.“ А затим, „може ли се зсмља средити финансијски свс док се сми- шљају лукративна звања, разне комисије, одбори, путовања у иностранство, сталпи додаци на репрезентацију, фа.мозни додаци иредседника Сената. Скупштине и Савета? Зар државна каса мора да плаћа болссне очи мини- строве и миразе кћери саветничке? Шеф статистике, плаћен највећом чинов- ничком платом, мора ли да добија баснословне су.ме за нскакве ,уводе‘ у ста- тистичке књиге или дивизијари, поред великих плата, и добре годишње до- датке? Начелник Унутрашње Управе, достигавши прву класу, проналази

14 Срп. Застава. од 16. III 1903.

Левешсшо шрећа 43

одбор Полицијског Гласника, у коме и он прима позамашне месечне додатке. Чланови самосталне Моноиолске Управе имају баснословнс награде, а у по- слушној Скупштини и управник Монопола протури и себе међу чланове, те тако прима две огромне платс за јсдан посао. Расипање на све стране.“

Мора се, на сваки начип, признати да се овоме што је опозиција по- бројала и навела као неред, распикућство и коруптивне акте режима, не би моглододати много више. За време владавине последњег Обреновића, вла- даопа коме је демократија била искрено мрска и зато можла што на површину избацује свакојаке, теје пригрлио лични режим, који мудопушта да избира међу бољима. изређало се доста људи такозване Четврте партије. Али ако ни- јс био срећне руке да на чело било једне једине владс довсде човека који би ауторитетом своје снажне, светле и популарне личности могао пружити умирења земљи и вал^аноје повести. међу онима, на које падаше његов избор, није заиста било ни таквог, ниједног, можда, јединог, за кога би се смело тврдити да је упрљао своје руке.


ДВАДЕСЕТ ТРЕЋИ MAPT

Ојесени 1902, кабинет Цинцар-М арковићеводложиоје скунштинске седнице пре него што је буџет био примљен. Али 8. јануара идуће године, кад се Скупштина морада састати, кабинетје понова закључио седнице пре него штоје и ноднео Скупштини буџетза 1902-1903. годину, поштоје раније про- дужио важност онога од 1902. просто указом „до састанка Народ. Представни- штва“ . Опозиција је тврдила да је то незаконито, позивајући се на члан 15. Устава. по коме је Скупштина могла бити закључена тек после њеног сазива. Према њој, влада је одложила седнице и закључила сесију да би имала могућности да земљом влада без контроле до краја 1903. године, кад би морала наредити нове изборе. Влада је доказивала да Устав није погажен. јер је по краљевом указу Скупштина била отворена, а одмах указом закључена. Што се тиче избора, она је указивала на штетност изборних трзавица у времену кад су прилике у Маћедонији и сувише озбиљне. Опозиција је онда указала на чл. 90. и 93. Устава. који непосредно говоре против оваквог поступка. а по смислу којих Скупштина која је једном одложсна, после свога отварања, мора да сврши свој најважнији посао, ла вотира буџет. Владино нозивање на озбиљне прилике у Маћедонији огласила је као прост изговор који се провиди. Сукоб око овога заоштравао се све страшније. Онда, притешњена сасвим, влада је стала претити. Њена ш гампа је писала: у априлу ће бити одлучан прелом. Тај прелом значи напад на Устав — јекнула јс опозиција - али пазите се: ви имате уза се силу, а ми намучену душу народну. И она прстња са априлом учини те њено држање поста још оштрије и непомирљивије. То се њено раздражењс пренесе овога пуга и на остале, па сасвим запали и узбурка атмосферу, иначе несносну, потхрањујући јаким алузијама веру да на престолу Србијс ссди човек коме је суђено да погине. Чинило се да се блиски пад режима могао руком опипати.

Чствртог марта влада забрани сомијалистима Марксово вечс, чији је програм садржавао говор о Марксу и декламацију из Ђуре Јакшића. Ово огорчи раднике.

Двадесетог марта Одјек донесе изводе из поменутих записника седница Народне скупштинс о погаженој краљевој заклетви, али га полиција заплени. Двадесет другог марта она га заплени понова, па то исто учини са Дневним Листом и Трговинским Гласником, умереним и озбиљним органом трговачког сталежа. Дневнилист забрани због чланка ,.Народ диже главу“.

Двадссет трећег марта у 4 часа поподне Бсоград је био на улици.Који је разлог, а који повод био дсмонстрацији од 23. марта? Разлог

демонстраиији били су гласови о нападу на Устав, а повод решење минисгра

46 Дрогиша Васић

унутрашњих дсла које се односило на из.мене и допуне „правила о односима господара и његових млађих“ Једн о решсње „које је наносило тешку увреду једном часном делу грађанства“ .

Ево шта се десило тога дана.По решењу министра унутрашњих дела, трговачки помоћнипи, сви

без разлике, били су дужни да на својим исправама, којима су доказивали урсдан упис у радњама, прилспе своје фотографије. (Прс тога једино су про- ститутке, покућари, кочијаши, ћирице, кувари и аласи морали имати своје фотографнјс у књижицама.) Трговачки помоћници били су огорчени овакви.м решењем, јер су налазили увреду и понижење за свој ред. Али, у исто време, овај изговор требало је да им послужи те да заједно са великошколском омла- дином, а по прстходном тајном споразуму, протестују противу спреманог државног удара. Збор њихов био је заказан поподне на Теразијама, у кафани „Таково“. Збор великошколаца одржан је пре поднс. На њсму, једном оштром резолупијом, осуђена је она мера примењсна на трговачке помоћникс, а у исто врсме и спремани државни удар, па је одлучено да се понова састане у четири часа после подне на празном простору „Калемеглана“ . Још раније тамо постављена, полицијаје покушала да спречи окуиљање омладине, па је, углавном, и успела даје на оном месту растури. Али се ова опет прикупила код Велике школе, одакле сс Кнез-Михаиловом улицом упути Теразијама. претећи успут због државног удара. Трговачка омладина, чији збор није ни дозвољен. пође тада у сусрет великошколској омладини, с којом сс састаде око спомсника кнезу Михаилу. Одавде, уједињене и прсћсне мноштвом радознала света, који се овог празничкогдана тискао улицама, обе се упутише Теразијама. Вођи ове поворке. коју су сачињавали ђаци свих школа, трговачки помоћници и радниии. били су великошколци Димитрије Туиовић и Љубо- мир Јовановић .,Чупа“ . Ова два омладинпа, дивовског стаса и одважног и мрког изглсда рођених вођа, поведоше поворку право на кордон жандарме- рије, који је развијеним фронтом код кварта теразијског бранио прилаз ка Двору.

Тада сс заметну борба прса у прса, али ватрено оружје не би употрсб- л>ено. Но кад налет омладине, нонавл>ан у неколико махова и свом жестином, нс успе, искрвавл>ени вођи окренуше поворку натраг. Било је пет часова кад отпоче демолиран>е редакција владиних листова. Тај напад на редакцију Мсиих Новина, Слоге, Вечерњих Новости и XXВека, затим на Министарство грађе- вина и адвокатску канцеларију Живојина Величковића, вођс „независних либерала“ и познатог краљевог пријател>а, трајаше један час. Око шест часова демонстранти се вратишс одакле су пошли. И ту. позвани да се разиђу, неки послушаше. Све дотле сукоб је прошао без употребе ватрсног оружја. Али у 6 и по часова, оном делу који није хтео послушати пође за руком да спорсдним улицама продре на простор ол „Калемегдана“ до „Делинске чесме“ , поседнут жандармеријом, са којом сс сукоби. На поновљени напад камсницама, жан- дарми одговорише плотунима небојеве муниције. То охрабри демонстранте.


И тада. на једном месту где је окршај био највсћи, из гомиле плану револвер- ски пуцањ. У том моменту, и поред забране жандармеријског официра, један разјарени жандарм избаци десег метака у гомилу. Онда попадаше први рањеници.

Чим је крв пала, гомила слспом жестином удвоји нападе. Али полиција задржа присебност: пуцаше у ветар, затим, после својих жртава, у ноге. Тада се појавише и први одреди војске: један ескадрон, затим други, одмерени.м касом, исуканих сабал>а. Гомила, скидајући капе, запљеска, ваздух сс проло- ми: „Живела војска!“ Хладна команда официра, који су се смешили, зачу се и пронесе: „Пази, не гази!“ И овај одговор и израз одушеви деомонстранте до беса. Војниии су разумсли команду, коњи се пропињаху у месту, демон- странти осташе гле су и прозори сс затресоше од махнитог пљескања. А у 8 часова у престоници је владао потпуни мир.

Те ноћи сахрањени су мртви. Исте ноћи ухапшено је 119 великошко- лапа, гимназиста. радника и ђака основних школа. Те ноћи Београд је бно сав против мрске владавине, сав у прсћутној завери противу краљевског пара и против режима.15

15 Ближе о мартовској дсмонстрацији види: Б. К. Маршићанин, Унравител>еве Бсде- шке. стр. 106-145.


ВОЈСКА. ПОСТАНАК И РАЗВИТАК ОФИЦИРСКЕ ЗАВЕРЕ

За влалавину Александра Обреновића не би сс могло рећи да је била крвава владавина. Јеланпут озбиљнијс упрскана крвљу, 23. марта, она нијс заслужила онај назив крваве владавине. Прс, то је била једна мучна владавина понижења, нестална, неурастеничарска и брутална, која јс, у неумереном, несмотреном и пакосном заштићивању личнога интерсса, грубо занемарила и на страну бацила велике интересе заједнице у повољним условима за развијање народне енергије, па је ради обезбеђсња оног првог безобзирно примењивала сурова средства притиска, која су морала да погоде личну слободу и друга грађанска права. У том смислу владавине ова била је још како сурова. Али после 23. марта, она је за Београд постала само крвава влалавина.

На први поглсд немаран за јавне догађаје, Београд је, у одсудним тренуцима, помамно, као неком врстом грча. заузимао свој неумитни став, сав био један плаховит инстинкт, град који се лако и муњевито узбуђивао. Двадесст година раније његово стање духа разликовало се од данашњсг. Тај мали, сасвим интимни Београд, нестаоје већ, потонуо је у прошлост. Врло брзо, после рата, мењао се он најпре материјално, па јс одмах стао мењати и психологију. Човек који га није видео две лецсније познао би га данас само по његовом приролном положају.

Данас, тоје гра.мжтзиви, шарени градбезоне психичке цслине. Каода је нека џиновска шака, својом огро.мном прегршти, захватила изсвих европ- ских центара, са њихових улица и са њихових тргова, највише из барова, ба- нака и салона. по једну гомилу онога света, онамо наученог да се крећс и окреће. па сав тај свет свих моЈућих психичких типова просула по његовим улипама да сс ту снађе како зна. И са својим обиклим ставом, са својим по- крети.ма. особинама, изразима. психом, тај се свет гужва данас његовим арте- ријама. Онај фамилијарни, бројно упола мањи Београд, знао се сав међу собом. Ни паланка, ни велики град, са животом концентрисаним у једној широкој улици и неколиким кафанама. углавном, Београлје био, ако се може рећи, оригинална, свога рода престоница у паланци. где је сваки шегрт по- знавао аустријског војног аташеа Гелинека, и сваки гимназист скоро све што се тиче политике његове земље.

Тако интиман знао је он увск шга се иза кулиса ради и шта му се спрема. Безбројним сродничким везама. побратимствима. пријател>ствима, тешњим и ол самих рођачких всза, личним познанствима, новезаио ста- новништво његово лознавало је и лржавне и друге тајне таквом брзином, да


се могло рећи какоje оно све оне одлуке. које су требале бити тајне, сазнавало још у њиховом зачећу. За њега никад није било препада, изненађења, неоче- киваних новости. Иако је опозициона штампа крстила онај режим рсжимом препада. па жалила замљу као земљу вечитих изненађења. то је најмање од свега било тачно. Јер и о намери краљевој да се ожени Драгом Машин и о сваком државном удару, и о смени председника највећег суда, као и о сваком државном или краљевом акту, дознавало се редовно унапред, пре него што би он јавно био објављен. Слутило се, понекад, и сумњало пре саме намсре. Тај мали. фамилијарни Београд знао је увек шта му се спрема и шта га чека, па и ова завера, чак и она, за њега није била никаква тајна. А идеја о њој са- зрсвала је постепено.

Између разних мера што ихј^кабинет др Владанов предузео био да би одвратио краља од женилбе са удовицом Машин, била је и она којом је он припретио краљу неодобравањем његова корака од стране официрског кора. Зато мује саветовао да што пре призове официре београдског гарнизона и да их о томе припита. У оној муци, у којој се налазио да образује нову владу. после оставке др Владановог кабинета. краљ Александар пристаде и поред тога што су га с друге стране одвраћали. наводећи да ће се тиме породити вслики неспоразум на штету угледа војске. Ову крал>еву одлуку саопштио је командант дунавске дивизије ђенерал Илија Ђукнић свима вишим командантима у пре- стоничком гарнизону, па затражи од њих да своје официре припреме за до- стојан одговор. Команданти бригала и команданти пукова позваше тада своје официрс па им изложише налог који су добили. Они им препоручише да на питање крал>ево одговоре онако како најбол>е осећају и како мисле да ће бити у интересу и његовом, и војске, и народа. У току истога дана иовсрљиви са- станци беху одржани по свима јединицама гарнизона посебно и спремљени одговори беху разни, али углавном, са једним смислом: да официри остају вер- ни положеној заклстви краљу, док као Срби не могу да одобре његов поступак.

Али утом. ове исте ноћи, краљу пође за руком да образује владу Алексе Јовановића. У тој влади. на опште изненађење официрског кора, као мини- стар војни појави се човек који још уочи тога дана беше у свему солидаран са одлуком другова. То је био ђенералштабни потпуковник Милош Васић, по чијој белсшци Алекса Јовановић саопштава следећи податак: „Краљ ме прво запита како је у војсци. Одговорим, вели он, да је дивизијар саопштио његову наредбу, да сутра у девет часова пре подне дођу господа официри у парадном оделу у Нови двор. да краљу по срцу и души кажу, одобравају ли његову женидбу“ . Затим је бригадир дозвао команданте пукова и батаљона да им то саопшти и да се с њима споразуме. Ми команданти изгласасмо да се не мешамо у ствар краљеве женидбе, него да остансмо у својој војничкој улози. Упознавши краља с овом официрском одлуком, изјавим чуђење да је он могао да нареди да официри узимљу учешће у одобравању или не одобравању његове женидбе. Краљ срдито одговори, да није тако наредио, да су његове речи изврнуте. и да ће он ту погрешку сутра исправити нрсд


оф ицирима.16 „Затим“ - nnuie даљс Јовановић - ,.краљ понуди г. Васићу портфељ Министра Војног, али он заблагодари извињавајући се положајем. Краљ одговори, да му положај не смета пошто је као потпуковник виши офи- цир, а по државноЈ потрсби може да отправља то звање и мајор... Пошто је овим повољно оцењен и последњи разлог извињавања, г. Васић изјави да прима понуђено Министарство.“

Суградан. ирсд поднс, официри, готови са одговором, очекиваху кра- љево питање у белој великој сали Новога двора, пред којим се, обавсштене већ о циљу њихове посете владаоцу, тискале велике гомиле света.

Кад је све спремно било за дочек, маршал двора, по уобичајеном реду, објави краљев долазак. Строга изгледа и гологлав, краљје ушао енергичним кораком праћсн новим министром војним. Краљназва Бога офипирима, ria се одмах окрете министру. који му пружи спремљено Лравило Службе са текстом официрске заклетве. Ондајасним гласом прочита текст, и затим изговори ово: „У последње време. а поводом моје одлуке да се оженим изабраницом мога срца, почињу се проносити одвратни гласови да сам ја не- нормалан. Ја вас, господо официри, позивам да такве гласове енергично су- збијете. свесни мога права да се у моју личну ствар нико не може и нс сме да меша. То је зашто сам вас звао и све што сам имао да вам кажем.“

Запрепашћење и мучну тишину, која потом наста, прекидеједан једини усклик: „Живео краљ!“ То је био артиљеријски пуковник Павле Бошковић. који је, иступивши корак напрсд. ово узвикнуо. Тада се њему, али тек после, придружишс још неколико старијих официра, па се краљ окрете ђенералима. на чијем је челу стајао Јован Мишковић. Он му пружи руку, па то учини joui неколицини, и одмах затим. без речи. оним истим енсргичним кораком на- пусти салу.

Оставл>ајући Двор и пролазећи улицом кроз гомилс радозналога света, официри осећаху сс осрамоћени. Они су добро знали да је сав онај свет полагао у њих највеће нале и било им је неугодно. Али док је свет полагао у њих сву наду и они сује полагали у другога. Они сује полагали у краља Ми- лана. Краљ Милан, командант активне војске, у својим искреним напорима да је иодигне, и као снажна личност, био је њихов идол.

Тих дана налазио се он у Карлсбаду на лечењу, где је, поред тога, а у споразуму с владом и по овлашћењу сина, припремао краљеву женидбу са принцсзом од Шаумбург-Липе. Али обавештен о намери краљевој и хитно позван да се врати, он још није долазио. Уместо да сместа кренс за Београд и тамо ма шта покуша, он сврати у Беч да се посаветујс, па ту и остаде. По казивању његових пријатеља, Петроград, који је преко свога отправника послова Павла Борисовића Мансурова потпомагао краљеву одлуку, успео је да наговори Беч те да му вољу на одлазак у Србију отклони. Тако је и било и тако пропаде последња нада официра, који су са притајеним и великим оду-

16 Мииистарство Алсксс Јовановића, стр. 89.

52 Драгшио Васић

шевљењем очекивали његов повратак.17 Онога даиа, међутим, напуштајући Нови двор у мањим групама, млађи официри оштро осуђиваху држање старијих другова. не устежући се да покажу како су од њих с правом очекивали једну смелију и одважнију војничку отвореност. Слободније него икад дотле, поверише они тада један другом своје негодовање. Старије другове називаху кукавицама, истичући да сс од њих ништа и не сме очекивати и да они млађи морају мислити о томе шта у овој срамоти, која се није могла избсћи, ваља чинити. Тако сс уздрмала њихова оданост. Али о њој није могло бити речи онога дана кад су од свога краља примили неочекивану наредбу да убију ње- гова оца. чим на силу покуша прећи границу. Краљ, који своју матер бејаше назвао блудницом, а сад оца нечистом крпом и владалац кога пијс могла ве- зати никаква заклетва. није више, по њима, имао права рачунати на њихову верност. А официр који се у овом нападу на старије друговс и против поступка краљева највише истицао, биоје пешачки поручник Драгутин Димитријевић, један млад и снергичан официр. пун личних врлина.

После кр&љеве женидбе стање се у војсци погорша. О каквом систсмат- ском формирању за тешку и велику напионалну акцију није било ни помена. Живело се из дана у дан и с дана на дан стајало је све гора. Ухођење се завсдс и у њој, али се оно не таче млађих официра. Зато су, мсђу неспособним, врбо- вани они који нису могли напредовати. Ради њих погазише Закон о устројству војске. По овом закону, мајорски испит морао се полагати. Али кад је у питању какав љубимац или агент, који га и поред протекције није могао положити, превођен је он у грађанску службу, произвођен за резервног или почасног мајора, па са истим чином, који иначе никад не би могао добити испитом и редовним путем, враћен у активу.

А затим, да би се подигао ауторигет краљичиној браћи, поједној наред- би која све изненади, командантима беше стављено у дужност да им, као пра- вим члановима краљевс куће, излазе на рапорт. Ово ново понижење, порсд честих испада старијег краљичиног брата и њеног сестрића, гардијског офи- цира, учини да још више набуја oropêibe, иначе велико због неуредног при- мања плате, услед чега официри падоше у руке зеленаша, принуђени да им про- дају својс нлатне призианице. Поред свега тога и без обзира на то, а поводом „благословсног стања“ краљичиног, министар војни издаде поверљиву наредбу о ирикупљању прилога за поклон будућем престолонаследнику. Ову наредбу команданти саопштише официрима усмено, позивајући их да сс у иогледу избора поклона изјасне. Али се ш ађи официри уздржаваху да у томе учсствују, прихватајући са очитим незадовол>ством предлогс својих старијих другова.

17 У посмртним папирима пок. крал>а Милана нађено јс и писмо генерала Василија Мостића из Ниша. којим га позива на повратак, уверавајући га да јс војска спремна да m v помогнс. На Мостића, познатог љубимца краља Милана и одважног војника. обраћена је због тога највсћа пажња. Пензионисан је 18. јула 1900. годинс, са правом ношења униформе, које му је право одузето у августу исте годинс.


Због свега тога, осећало се да оно стање не може дуго трајати. Но док је официрски кор. усред оног огорчења и у лицу млађих официра, тако осећао, опозиција се тек мицала. Разоружана умногом актом краљевом о помиловању окривљених по делу атентата на његова оца, она је муцала о незадовољству и неповољној страни положаја, али дубоког моралног протеста још није било. И тако је то остало до краја прве половинс 1901. годинс.

У то време. јула 1901, три пешадијска официра више школе Војне ака- демије, ступише па практичан курс у 4. коњички пук крал>ице Драгс. Двојица од њих били су капстани Радомир Аранђеловић и Милан Ф. Петровић, трећи поручник Драгутин Дулић. У току службовања, у коњици, ступише они у интимно познанство са коњичким поручником Антонијем Антићем, из истог пука. И у свакодневном и другим другарским разговорима, вођсним послс службе, и о мучном стању створеном краљевом женидбом, вајкаху се они је- дан другом што у Србији нсма људи који би устали противу зла. Јсднога дана, крајем августа, седели су као обично у вењаку касарнскога круга. И у разго- вору који се живо развио о последииама срамнога чина, поручник Антић исприча друговима о својој намери док је служио у краљевој гарди. Пратећи крал>а до стана веренице му, помишл>аоје он да их убије, али се бојао да про- маши. Да је у то времс имао још кога од другова готова за ово исто, не би се, вели, двоумио. Било је подне и они се спремаху да напусте касарну, кад нско донесе тога јутра приспеле руске новине. На првој страни ових новина углс- даше они слику брата краљичина Никодија, наговештеног прсстолонаслсд- ника Србије. Ово их порази, и, узбуђсни новом срамотом, они згужваше но- вине, попепаше их, па их, дошавши на ручак у Официрски дом, запалишс. То је било око подне.

Истога дана, око два часа после иодне, поручник Антић зачу куцање на вратима своје собе. Онда, исти они официри ступише унутра. И тада бсз околишања, чим су сели, изјавише му они разлог своје посете. Они су лошли, рекоше му, да га питају, пристаје ли он да заједно с њима побију краља и краљицу. Антић сместа изјави да пристаје, с тим да о томе извести свога дуга, поручника Драгутина Димитријевића, са којим је већ о истој намери ра- зговарао. Кад сс они сагласише, будс утврђено да се шго ире састану. Тада Антић саопшти поручнику Димитријевићу о посети својих другова, а Ди- митријевић нредложи да се још то вече, најлал>е сутрадан, али на сваки начин још исто вече. скупе па да одлуче шта ће се даље радити.

Поручник Драгутин Димитријевић био је у то време командир у пе- шачкој подофицирској школи, и са четом. кадјс на њсга рсд долазио, давао је дворску стражу. На овој дворској служби њему се план о убиству краљевског пара чинио одвећ лак и зато је, предвиђајући смену са овс дужности, и сам неуморно тражио другове да му приступи. А смео и обдарен оном моћи да задобије, имаоје он на све око себс највећи утииај.

Онога дана, међутим, састанак се не могаше одржати. Али идућегдана, 6. септембра, скупише се они у стану Антићевом. Било их је седам, са поруч-

54 Лрагиша Васић

ником Миланом Марковићем и потпоручником Никодијем Поповићсм, којс доведоше прва тројица. На овом састанку одлучише да се краљевски пар убијс једанаестог септембра, на дан рођења краљичиног. на балу у сали „Коларац“. План који прелложи поручник Димитријевић примише без велике лискусије. Убиство да се изврши камама, отровним цијанкалијем (отров ће набавити он преко свога пријатеља Душана Јовановића, геолога) на овај начин: двојица завереника заузеће електричну цснтралу на Дунаву, а један цснтралу „Кола- рац“, и тачно у једанаест часова погасиће осветљење. Остала четворица остају на балу, од којих двојица прате краљевски пар у непосредној близини, а друга двојица, у тренутку кад се осветљење угаси. палс завесе нал престолом и алармирају пожар. Тада, у мраку, остала двојица знају шта им треба чинити.

Отров је био набављен, камс су биле отроване, проба извршена на мач- ки. Увече, у означени час. одређсни завереници одоше у електричну централу и тамо нађоше члана кварта дорћолског који је осигурава, у оној код „Коларца" трећи затечс полицијског писара који јс чува. У одређено време краљ с краљицом не појави сс на балу. И тај план велике униформисане деие пропаде.

Али они не малаксашс. Они не малаксаше ни онда кад им пропаде и нов план о јссењем тзв. Упском маневру, коме је имао присуствовати краљ с краљицом. Напротив, они иосташе агилнији тек послс, тек после овог Упског мансвра, који донесе неколико генерала између најгорих пуковника и чије производство још у већој мери огорчи официре. А у оба ова случаја сав њихов план састојао се у једној тачки: убити краља и краљицу. У ствари. то је само значило вољу и готовост да се за тај циљ жртвује и од тога ништа даљс. На то. шта ће наступити иза тога, нијс се ни помишљало. Јер нико ниједанпут није помислио да ће намера сасвим поћи за руком, нити да се жељени ииљ може надживети.

Тек на састанку од 1. нове.мбра постави се питање: како би било ио- тражити везе са политичким људима. И послс дугог саветовања одлучише: да о њиховој намери Антић повери своме рођаку Ђорђу Генчићу, министру из кабинета Владановог. Генчић, упознат, замоли неколико дана на размиш- љање. а већ четвртогдана од тог, у винограду његовогтаста, адвоката Алексе Новаковића, на Топчидерском брду, одржа се први цивилни заверенички састанак, коме присуствоваше Алскса Новаковић, Јован Авакумовић, ђенерал Јован Атанацковић, Никола Хаџи Тома и Генчић. Натоме састанку, пошто је у начелу и с похвалом прихваћена „овака патриотска готовост“ официра, говорило се о кандидатима на упражњени престо, у случају успсха. И после кратког претресања усвоји се жеља седморице завсреника да тај кандидат буде кнез Петар Карађорђевић. Кандидације, једнога од всликих руских кне- жсва и она јсдног од немачких или ауструјских принчева, беху одбачене врло брзо, прва зато што је било јасно да би се њој успротивила Немачка, а друга због неминовне суревњивости Русије. У сваком случају, чинило сс: да ће кандидација кнеза Пегра Карађорђевића бити најлакше примљена, како од


стране великих сила тако и од стране народа, као народна династија, па су њу једнодушно и прихватили.

Друга, донесена на истом овом састанку, одлука била је: да Никола Хаџи Тома. кнежев школски друг и познати карађорђевац, отпутује одмах кнезу Петру и понуди му престо, па се после тога завсреници растадоше. Ускоро, после овога, концем новембра. Хаџи Тома отпутова, па се на граници Швајцарскс и Аустрије састаде са кнезом. Кнез и не саслушавши га до краја одби, у први мах. понуду, изјављујући да не може и да неће више да верује политичким људима. Но кад чу да су у покрет умешани и да су га стварно отпочели млађи официри, он се брзо предомисли и даде пристанак. То је био први и једини састанак с кнсзом, са којим је затим везу одржавао једино његов рођак Јаша Ненадовић, који је живео у Бечу. Са оним пристанком Хаџи Тома се сместа врати у Србију, а официри, охрабрени њиме, наставише после тога све живље да придобијају другове и да против крал>а агитују међу њима.

За то време и све до 23. децембра везу између грађанских завереника и својих другова одржавао је једино поручник Антић. А тог дана, први пут, састаше се завереници са Генчићем у стану Антићевом, у Бирчаниновој улици 40. На тај скуп, да отклоне сваку сумњу, дођоше они пред стан Антићсв са свирачима, претварајући се да су пијани. Антић их позва унутра и пошто отпустишс свираче ступише у разговор са Генчићем. У дужем говору, који су они с иажњом слушали. овај им изложи поглед на критичан положај земл>е и њихову намеру похвали. па пређе да им говори о личности кнсза Петра. У том тренутку, услед његова говора, један од официра, потпоручник Никодије Поповић, изненада поскочи са свога места и, прекидајући га, рече: „Го- сподинс министре, од овога часа разрешавам се заклетвс положене Њсговом Величанству краљу Александру Првом и заклињем се да ћу од сад само ваше заповести извршавати. Тако ми Бог помогао!“ И јако узрујан и усплахирен, овај официр врло рђава здравља18 пружи своју мршаву руку Генчићу. Као по команди, за њим учинише то исто и остали завереници, сем једнога. То је био инжињерски поручник Милан Миљковић, чији глас задрхта и очи заво- денише. И сам веома узбуђен он изјави: да не може пристати на убиство краља, већ само на његово протеривање. Ова изјава произведе врло мучну забуну, коју отклони Генчић, одајући му признање на поштеној отворености и изражавајући веру да ће он, чијег oua познаје као човека чврстог карактера, знати да сачува тајну разговора. Онда Миљковић умоли своје другове и Ген- чића да у то и не сумњају, па напусти састанак. Тада остали наставише рад, зактињући сс да ће до краја и без изговора остати верни задатој речи. А учес- ници на овом састанку. на коме је први пут уговорен и обележен известан озбиљнији правац рада. били су: пешадијски капетани: Радомир Аранђеловић, Милан Ф. Петровић и Александар Глишић; артиљеријски капетан Драгомир Т. Николајсвић; пешадијски поручници: Драгутин Димитријевић — Апис,

18 Умро од туберкулозс прс 29. маја.


Драгутин Дулић, Душан Глишић, Никодије Поповић; артиљеријски поручии- ии: Јеврем Поиовић и Петар Лазаревић; инжињерски поручник Милан Миљковић и коњички поручник Антоније Антић.

Са Генчићем било их је тринаест, од којих су неки (Јеврсм Поповић и П. Лазаревић) донније, из разних узрока, отпали.

Тај известан праваи рада на овом састанку ол 23. децембра састојао се углавно.м у подели улога, Генчића и н>сгових другова сјсдне странс. а официра с друге стране. Ови други, примајући на себе бригу извршења дела, захтевапи су: да Генчић и његови другови, по свршеном чину, обезбеде образовање једне коалииионе владе, у којој би биле заступљене главније странке, као и да учине све ш гоје потребно да се избегну могући спољашњи заплети.

Шта су, дакле. једна, а шта друга страна у том правцу и послс овога састанка урадиле?

Као најпрече од свих питања, сматрали су пивилни завереници оно о отклањању вероватних спол>ашњих компликација после свршеног чина. У том правцу они су наставили ла опрезно испитују мишл>ење 1>них двеју европских сила које су, после краљевс женидбе, с будном пажњом пратиле развитак нездравих прилика у Србији, а за чију су судбину, с обзиром на своје важне будуће планове, показивале увек више интересовања него остале. И Русија, која никад није марила за династију Обрсновића, и Аустрија, која није престајала да caiba о мандату Европе ради завођења реда у зсмљи вечигих не- мира и трзавица, очекивале су свакога часа и радовале се такво.м развоју до- гађаја који би им повољно ишли на руку. Али баш у тој њиховој равно- душности за судбину владајуће српске династијс, цивилни заверсници и налажаху сву повољност момента, иод једном врло важном погодбом, да се, после преврага и ако он успе, у земљи олржи потпун мир и порелак, који би једино могли онемогућити свачију интервснцију. Са аустроугарским посла- ником у Беофаду и руским амбасадором у Бсчу грофом Капнистом разговорс је водио Генчић и они су, углавном, вођени акадсмски. У њима предочавао је он могућностсмрти краљеве без наследника престола, па је утом погледу изражавао радозналост за расположење њихових влада. Али су се оба амба- садора ограничили на изјаве: да у томе не могу знати ништа одређено и да само верују у могућност свакојаких изненађсња која могу наступити у народу у коме све ври од незадовољства. Тако је остало да о расположењу Аустрије и њеним интенцијама води рачуна Јаша Ненадовић, који је стално живео у њеној ирестоници и тамо имао везе с виђеним круговима, а о расположсњу Русије Генчић. који јс у току 1902. често одлазио у Бсч да о томе што више сазна од њенога томашњег амбасадора.

Са решењем онога лругог питања о задобијању виђенијих представника политичких странака у циљу образовања концентрационс или коалиционе владе по свршеном чину, иш лојс кудикамо лакше. Обавештени о намери офииира, ови су је представници одобравали, иако су неки, као они ради-


калнс странке, избегавали даје активно помажу, не узимајући никаква учешћа у принремама очекиваног догађаја.

За то време, а на својим засебним састанцима, официри су претресали питање о начину на који би се најлакше и са што је могуће мање жртава могао уклонити владалац. Старији, међу њима, иредлагали су да сс краљ принуди на абдикацију у корист кнеза Карађорђевића, па потом протера. Највећи поборник оваквога решења био је ђенсрал у пензији Јован Атанацковић. Али се млађи успротивише овоме из бојазни да би протераног владаопа могла прихватити Аустрија и помоћу њега стално ометати унутрашњи мир, као и ирипрему акције на великим народним задацима који су предстојали. Са тих разлога тројипа млађих (Радомир Аранђсловић, Драгутин Димитријевић и Антоније Антић) предложише убиство краљевског пара. Они позваше остале да сс на то и писмепо обавежу, но ово већина није пристала да прихваги, зала- жући се речју да такво решење усваја и да ће у њему учествовати. Али пред- лагачи ипак осташе при своме, на се 19. октобра исте године, ноћу, понова састаше у новом стану Антићевом, у Његошевој улици 49. На том састанку, коме је присуствовало око двадесет млађих официра, Антић учини изјаву више пута истицане жеље Генчићевс да се завереници „на неки јачи начин обавежу“, па потом око тога наста жива дискусија. Међу присутнима који се са овим нису слагали, тројица одлучно усташе прогиву писаие заклегвс, и сваке сличне обавезе, истичући опасност којој би сс могло изложити ако би се она са потписима случајно открила. То су били: капетан Александар Гли- шић, поручник Душан Глишић и потпоручник Радоје Лазић. Но већинајош одлучнијс изјави да усваја као умесан предлог Антићев, после чега присгу- пише израли самог текста. У овом тексту, изложивши укратко побуде, за- вереници зарекоше сс заклетвом да ће краља убити и на прссто српски до- вссти Петра Карађорђевића, али под условом ако их политичари с којима су у вези увере: „да неће, услед самог догађаја, никакве опасиости споља наступити и нашем народу положај отежати“ . И тада ову прву заклетву, коју је углавном саставио поручник Милован Гавриловић, потписаше ови завереници: капетани: Милан Ф. Псгровић, Драгутин Димитријевић, Илија Радивојевић и Радомир Аранђеловић, и поручници: Милован Гавриловић, Антоније Антић, Милан Маринковић, Драгутин Дулић и Никодијс Поповић.

Прошло је било пола ноћи кад тројица одређсних завереника, Антић, Гавриловић и Маринковић, однесоше заклетву Гснчићу, који се налазио у своме стану, у винограду у Топчидерском брду.

Генчић кога затекоше крај камина у друштву његова таста Алсксс Но- ваковића, и не сачекавши да му кажу зашто су дошли, дочека их са прскором: „Сигурно, као и увек, ничега стварног“ - рече им он - „ничега опипљивог! И тако he нас Једнога дана и похватати, похапсити, па, можда, и побити, а бар да што учинисмо! Ја почињем, пријател.и моји, да сумњам у добар свршетак ствари.“

Али га они прекидоше, пружајући му заклетву. П ош тоје прочитао, Генчић им топло захвали што су његов предлог усвојили, молећи ихда у свсму

58 Драгшиа Bacuh

верују политичким људима са којима су у вези и који ће знати и умети урадити штоје даље потребно и штоје њихова дужност да ураде. Растајући се, потом, они предадоше списак на чување ташти Генчићевој, госпођи Новаковић. која га је од тада носила о врату и од које су га узимали само онда кад је новопридобијени пристајао да га потпише. Али га ускоро. и после једног саопштења Атанапковићевог Генчићу, морадоше уништити. Атанацковић, генерал у пензији, беше позван једнога дана од стране министра војног ге- нерала Милована Павловића. Том приликом министар му повери о крал.евом расположењу да га реактивира и да му да положај у инспекцији иешадије па би то и учинио да није чуо. вели. како се код Генчића састаје с млађим офи- цирима.

Генерал Милован Павловић, који је, исто тако, раније и сам био у немилости краљевој и у пензији, знаоје добро коликоје велико незадовољство официрског кора. Многе између официра, који су всћ у заверу ступили, примао је он у својој кући, па је преко своје жене и кћери упознао њихово огорчење, али враћен из пензије на иоложај министра војног, он их пије гонио. Напротив. трудио се он, колико је могао, да поправи стање кора, чију је оданост краљу настојао да поврати.

После неког времена, питање списка и нисане заклстве исти они за- вереници покренуше понова. па га у кући Живана Ж ивановића, бив. ми- нистра привреде у кабинету Владановом, опет и сачинише. Атскст заклетве, коју ic капстан Драгутин Димитријевић, као болестан, диктирао тада из своје постеље, гласио је: „Увиђајући сигурну пропаст отацбине ако се данашње стање продужи за најкраће време, и оглашавајући као најглавније виновникс за све краља Александра и његову милосницу Драгу Машин, заклињсмо сс и потписима својим обавезујемо да ћемо их побити. На престо српски, опран крвљу ових бешчасника, довсшћемо Пстра Карађорђевића, унука Вождовог и сина законитог кнеза пок. Александра Карађорђевића.

Оних истих дана кад је ова заклетва била сачињена и потписана у Београду, а у стану зета Димитријсвићевог Живана Живановића, истоветну овој потписаше и официри других гарнизона у унутрашњости, међу којима се нишки гарнизон нарочито одликовао великим бројем потписника.

На челу OBOia нишког списка и као први потписник налазио се и инжи- њерски мајор Милош Божановић, командант првог пионирског батаљона, доцније ђенерал. командант Дунавске дивизије и врло рђав министар војни. За њим и међу првима били су: потпоручници: Михаило Гавровић, Божин Симић, Велимир Вемић, Боривоје Јовановић, Милорад Ракетић, Павле Панковић. благајник 2. пешад. пука, и други.

Завереници овога гарнизона, нестрнљиви у очекивању позива коме су се из Београда свакодневно узапуд надали. измучсни тако сталним одуго- влачењем. одлучише, ла краљевски пар, који се од дужег времена бавио у Нишу, сами побију 22. фсбруара 1903. на дан Прогласа Краљевине, на забави, у „Европи“. Да о тој одлуци обавесте своје другове у Београду, да од њих до-

Девешсшо utpeha 59

бију олобрење за њу и иотребно оружје (револвере и каме), упутише им они потпоручника Велимира Вемића. Вемић стижс у Београд 10. фебруара, пасе истог дана у стану инжињерског поручника Милутина Лазарсвића, у Босан- ској улици број 15, састаде са пеколииином виђенијих бсоградских завере- ника, којима изложи поруку нишких другова. Али се ови сви без разлике. једнодушно и сложно успротивише оваквом предлогу, наводећи као разлог тешкоће које би, у том случају, настале око образовања владе у Београду и одржања реда у земљи, са кога јс одбачеи и ранији предлог да се убисгво изврши у Смедереву, где се краљевски пар бавио лсти у винограду. И препо- ручујући својим нишким друговима стрпљсњс и апсолутно поверење у њих, београдске другове, они испратише Вемића натраг у Ниш без оружја, које им не хгсдоше дати.

Већина млађих београдских завсреника, нарочито Апис, наваљивали су: да се са убиством пожури и да се оно изврши у Двору у Београду, гдс сс цснтрална власт налази; из разлога, дакле, који су истицани противу нишког преллога. Најзад, и кад је то коначно усвојено, приступи се хитно придобијању гардијских официра и ангажовању i i it o већег броја политички утицајних људи, који би. и не упуштајући сс у какво активније суделовање, имали да но свршеном дслу потпомогну створену ситуацију колико би то до њих стајало.

Задатак око придобијања гардијских официра на дворској служби био је један од најтежих. Морало се радити најобазривије, јерје најмање погрешан корак у овомс могао изазвати недогледне последице. Први покушај који учи- нише био је са синовцима генерала Саве Грујића, које најпре требаше при- добити, па затим из коњице, у којој су служили, протурити у гарду. При- добијање њихово олакша, умногом. њихова најстарија сестра Мара Грујић, утичући на браћу да слободно приђу друштву незадовољних офииира, са ко- јима се она у свему слагала, одабирајући њихове тежње. А пристанак ове дво- јице офинира био би од значаја још и због тога што би се тако и преко синова задобио и сам генерал, увек врло утицајан члан радикалне странке. Чим су браћа Грујићи потписали списак. њихова сестра отпутова оцу у Цариград, где се он као посланик на турском двору налазио, те му саопшти шта се у Београду спрема. За то време и за ступање његових синова у гарду био је ангажован мајор Блазнавац, рођак краљев и командир ескадрона краљсве гарде. Иако ни слутио није зашто их за гарду препоручује, он је као добар чо- век и друг, уз то лепо расположен ирема Грујићима, добро одгојеним младим људима. одмах пристао да се за њих заузме.

Али, иоред најбол>е вол>е и великог заузимања Блазнавчсвог, успех не дође, јср крал> одби његову молбу са разлога што му се ђенерал упек чинио подозрив и несигуран.

После овога неуспеха, и по други пут преко мајора Блазпавца, завере- ници покушаше са једним од официра из унуграшњости, за кога се поуздано рачунало да ће завери прићи. Овај покушај испаде им повољно, јер убрзо један нови распоред објави о премештају коњичког потпоручника Пстра


Живковића за водника краљеве гарде. Онога дана кад овај официр стиже на београдску железничку станицу, дочека га норучник Антић. Сместа, после поздрава, Живковић стаде нанадати крал>а, краљицу и оне који су га преме- стили, питајући свога друга шта ће он уопште у гарди кад му тамо није место. Ово његово нерасположење добро дође Антићу, и само неколико дана иза тога потпоручник Живковић постаде свом душом њихов човск, приступа- јући организацији и потписујући са осталима списак завереника. А нешто доцније, само са више напора, придобијен је и пешадијски капетан Љуба Костић, командир пешачке чете краљеве гарде, и официр у кога је краљ имао нарочито велико поверење.

Осигуравши утолико гарду, настадоше они затим да придобију што ве- ћи број официра по свим пешадијским пуковима београдског гарнизона. Ови, већином млађи официри (командири чета и водници), имали би задатак да поведу своје једишше тамо где им се нареди, или да се у моменту извршења лела нађу у својим нуковима па да спрече употребу јединица противу заве- реника или сваки други неповољан покушај онихофицира који нису припа- дали организацији. У унутрашњости, исто гако, у свим гарнизонима, имали су они по неколико сигурних и оданих другова који су знали о припрсмама и чија је дужност била да, у случају иовољног и успелог извршења, прихвате ситуацију и не дозволе никакав неред или противпокушај ма од чије стране.

Ово придобијање официра из унутрашњости било је, углавном, дело капетана Димитријевића, којијс имао велики број поузданих другова, на чију се реч нотпуно могао ослонити.

Када јс ово постигнуто, кад је број придобијених официра порастао на сто двалесет. и кад је коначно иобедило мишљење млађих завереника да се дело изврши у Београду и у Двору, приступљсно је врло опрезно тражењу бар једне погодне личности међу ађутантима и ордонанс-официрима краља Александра.

Али то беше теже од свега. Покушај Димитријевићев да задобије арти- љеријског капетана и ордонанс-официра краљевог Јована Миљковића, зета председника владе генерала Цинцар-М арковића, не уроди плодом. Овај честити официр, друг и рсдак пример карактера, одби сместа околишну понуду његову, изјављујући да ће, ако се то деси за њсгова дежурства, по дужности браиити краља. У исто време, он m v дадс официрску реч да никад неће издати оно i u t o је од њега сазнао.

Зато, послс овог и других неуспелих покушаја, пале предлог да се опро- ба са краљевим ађутантом, ђенералштабним иотпуковником Наумовићем. Рачунало се. да је овај официр, унук Наумов (који погибе зајсдно с Карађор- ђем у повратку из Русије, ноћу 12— 13 јула 1817. улугу села Радовања, где су се били склонили), карађорђевац и да ће пристати утолико пре што је његов пашеног, артиљеријски капетан Ђорђе Ристић, већ био упознатса припрс- мама које у поверењу одобраваше. (Овај артиљеријски капетан, гакође ути- цајем завереника. доби ускоро премештај из Шапца за Београд, где дође на

Девешсшо lupefui 61

положај командира батерије дунавскогартил>еријског пука, са којом је после у извршењу дела учествовао.)

Пре овог премештаја, једнога дана, позваше они Ристића телефоном да из Шапца дође у Београд на некакав лумперај који се спрема, рачунајући да ће се он сетити зашто га позивају и доћи. И заиста. другога дана он и дође, па се у стану Антићевом састаде са овим и капетаном Димитријевићем. Ова двојица, после кратког разговора, понудише му да потпише списак који му показаше. Пошто га је узео. прочигао и разгледао, и кад се уверио да у њему има преко тридесст потиисника, Ристић се на њих наљути што га тако доцкан позивају. „Побратиме“, рече му тада Димитријевић, „знали смо да ниси сам, да имаш жену и мало дете...“ Али сс овај још више ражљути: ,.Ни дете, ни жена“ - одговори он — „нису и никад неће бити прс моје отаџбине.“ Једно- времено. послс ових речи, она двојица загрлише га и стадоше љубити. Тада он узе перо, потписа списак, рекавши: „Везан поп, мирно село.“ И саопшти им да ће сместа, из оних стопа, поћи своме рођаку, краљевом ађутанту потпу- ковнику Наумовићу.

Али потпуковник Наумовић није био, у том тренутку, сасвим необа- вештен. Прско његове жене, једне, у то времс, најодушевљеније присталице за ствар завсреника, капетан Димитријевић већ је био нешто урадио. Зато се Рисгић убрзо и вратио са добрим рсзултатима. Потпуковник Наумовић при- лази радо организацији, али жели да зна који су од старијих официра и иолитичара унутра. Речено му је да су у њој ђенерал Јован Атанацковић и Генчић. Чим је чуо за име Атанацковићево, он јс обећао и одговорио да ће личио говорити са ђенералом. Умољен, потом, да се састане и с Гснчићем, који ће га најбоље упознати са планом и оним што је дотле урађено, он пристаде и једне ноћи, неколико дана после тога, састадоше се у његовом винограду, више „Топовских шупа“ , он, Генчић, Димитријевић и Антоније Антић. И на том састанку, после опширног претреса свега што сс на онај план односило, потпуковник Наумовић изјави да коначно прилази органи- зацији, обећавајући да ће свом снагом његово остварење помагати...

Догађаји који су после настали раздражише још више и приуготовише духове за дело које се све енергичније припремало. Строгост кабинета Цинцар- -М арковићевог, марговска демонстрација и државни удар од 24. марта, ироизведоше још силније огорчење иротиву краља, краљицс и режима. Мартовска демопстрација, која онако уједини војску и народ, имала је за последицу смењивање дотадањсг команданта шестог пука (чији се војници и официри нарочито истакоше у братимљсњу са грађанима), инжињерског потпуковника Стевана Илића, на чије место би доведен пешадијски потпу- ковник Петар Мишић, али и он већ беше у завери. Тада ухапсише двојицу официра тога пука (обојицу завереника), капетана Радомира Аранђсловића и поручника Јована Мирчића. које затворише у касарни седмога пука. Али у том пуку завереници су већ имали својс људе, те преко њих брзо ухватише везу са ухапшенима. којима нрспоручише чврсто држање. Они тако и rio-


ступише и послс тродневне истраге изађоше у слободу, али са премештајем из Београда.

Због овогхапшења настаде, међу неким заверенинима, озбиљно узне- мирење да се списак нс открије, те га зато капетан Димитријевић и уништи, саопштавајући о томе само поручнику Антонију Антићу, док су сви други остали у уверењу да он и даље постоји.

После мартовске демонстрације, организацији приступи велики број офииира, а cTahbe духова у војсци и народу, нарочито дражсно штампом, по- ста напето до неиздржљивости. Зато завереници енергично убрзаше припре- ме, одржавајући све чешће тајне састанке, на којима предвиђаху све ш тоје било важно и што се никако није смело пропустити.

А 26. маја, на два дана иред сам догађај, одржаше они последњи са- станак са крал>евим ађутантом. потпуковником Наумовићем. На овом важном састанку бшш су присутни: Ђорђе Генчић. Александар Машин, пуковник у пензији и девер краљичин, мајор и командант батаљона у седмом пуку Ми- ливоје Анђелковић. потпуковник Наумовић, капетан Драгутин Димитри- јевић. артиљеријски капетан Ђорђе Ристић и коњички поручник Антоније Антић. Њему је. исто тако. трсбао присуствовати и командант шестог пука потпуковник Петар Мишић. али он није дошао под изговором да сс са пот- пуковником Наумовићем не налази у добрим односима. Састали су се у стану Наумовићевом, у винограду, на Топчидерском брду. Овде утапачишс они све што се на извршење плана односило. За дан њсгова извршења одредише прво на реду Наумовићево дворско дежурство, ноћ 28/29. маја. Али зачудо. иикоме од присутних, том приликом, и не паде на ум подударност историј- ског датума. А уговорени знак утврдише да буде пелерина по коју ће Наумовић око пола ноћи или кад он нађе да је час, упутити једнога од гардиста својој ку- ћи, а са налогом да му је донесе. То ће значити да и завереници могу кренути.

План извршења претресоше тога вечера по неколико пута, и најзад одлучише да се у Двор иродре око 2 часа после пола ноћи са оваквим ра- споредом: Група официра извршиоца, 28 на броју (махом официра који немају трупу. а из унутрашњости поимение позватих), налазиће се у 1 3/4 часа у Официрском дому. Све до тога врсмена, нодељени у пет групица, провешће у пет разних кафана, и то: једни код „Славије“ , други у Официрском дому, трећи код „Старе Скупштине“ , четврти код „Такова“, и пети код „Коларца“. Ове фупе кренуће са својих места и удесити тако да оног истог момента кад командант шестога пука потпуковник Петар Мишић буде са батал>оном наишао поред „Официрског дома“ , могу ступити на чело батаљона и тако пред њим продрети у Двор, главном капијом између иове и старс кућс. Одмах за овим батаљоном пролази капетан Костић са својом четом пешачке гарде па иде право на жандар-капију нрема Крунској улици.

Тешкоћа која им зададе нарочито велику бригу била је у томе: што се није знало ко ће од гардијских официра водити стражу и са њом ићи на дворску службу одређеног дана. Јер од све гарде, једино два приврженика,


капетан пешачке Љ. Костић и коњичке гарде Петар Живковић, могли су не доћи на ред. Зато је, и по сваку цсну. и требало удесити да се неизоставно један од њих онога дана нађе на овој дужности.

После дугог всћан>а, завереници се сложише да капетану Костићу ставе у дужност те да како зна нађе начина да онога дана командује стражом. Али капетан Костић не пристаде, после чега остаде једиио Ж ивковићу да ову дужност прими на себе. И он је прими; па како јс стражом командовао коњички капетан Петар Панајотовић са водником, који никакве везе са њима иије имао, то умоли обојицу да овога пута замени другог водника, а под изговором да ће идући пут и кад на њега буде ред бити заузет приватним пословима који ћс га од дужности спречити. И кад сс они сагласише, Живковић извести своје другове да је и ова ствар у рсду.

На истом састанку завсреници одлучише и о томе: како ће се поступити са краљичииом браћом, као и какоће се учинити безопасним и онемогућити за отпор чланови владе. Што се тиче првих, би одлучено да им се, по сврше- ном дслу. суди, а за друге пуковник Александар Машин прелложи: да се код министра нредседника ђенсрала Циннар-М арковића, минисгра војног ђе- нерала Милована Павловића и министра унутрашњих дела Велимира Тодо- ровића упуги по један официр са нсколико војника, који ће онколити њихове станове, не доиуштајући им да се из њих појаве. Одређивање официра за ово осигурање осгавише они капетану Димитријевићу и поручнику Антићу. Тада Генчић примсти да би ово исто осигурање требало предузсти и према ђене- ралу у пензији Јовану Белимарковићу, председнику Сената, који је о завсри требало да зна од свога сестрића Јована Авакумовића. Па иако је Авакумовић, по свом обичају, ово одрекао, они одлучише да се обезбеђење предузме, јер је Белимарковић био познат као енергичан иако стар човек, и као вслики и одани пријатељ дома Обреновића.

Најзад, и кад је и то било предвиђено, пуковник Машин иступи пред завсренике са још једним и последњим предлогом: „М орамо“ , рече он, „помислити и на мо1\ћност нашсг неуспеха. У том случају, ја вам иредлажсм повлачење из вароши ка Топчидерском брду. На овом брду побошћемо барјак и позвати народ у револуцију.“ Ово би усвојено, а после тога, разиђоше се они из сгана Наумовићевог све по двојица у разним правцима.

Сутрашњи дан, 27. мај. прошао је у извођењу свих оних припрема о којима је дан раније одлучено. Како је било предвиђено да се набави и опијум, који се у вину имао дати командиру страже капетану Панајотовићу и дс- журном ордонанс-официру, то се на све стране предузе тражсње. Али ни то није било лако. И тек после дугогтражења, капетану Душану Глишићу пођс за руком да га добави у апотеци једнога свога пријатеља у Душановој улици. Тек 28. послеподнс предаде га он поручнику Антићу, а овај Живковићу, који на дворску службу беше већ ступио. А ова два дана, 27. и 28, употребише они још и на то да свима учесницима саопште одређене им дужности, место и час доласка.


Командант шестог пука, потпуковник Петар Мишић, са једним бата- љоном, који је логоровао на пол>ани иреко од Карађорђевог спомсника, имао је тачно у два часа мање пет минута бити пред Офииирским домом, где су, у исто време, имали стићи официри подељени у пет група и размештени на пет разних места. па стављајући се на чело Мишићевог батаљона кренути трчећим кораком ка дворској главној капији, коју има, пошто опије комап- дира и одузме му кључеве, да отвори гардијски поручник Петар Живковић.

Све је било предвиђено на конац. Оружје опробано, сабље наоштрене, сатови регулисани по часовнику железничке станице.

И тако сс спустила ноћ 28, тиха, ведра и вребајућа. Пун месец осветааво је Београд уморан од грзавица, немиран од срамоте, пренапет и преморен у очекивању. У Двору, то вече, била је вечера, којој су присуствовали чланови краљевске владе и породица краљичина. После вечере, концерт музике краљеве гарде, расположење обично. А у пола ноћи гости се разиђоше и краљевски пар оде на починак, који ће се крваво прекинути. У 1 час владао је у краљсвој кући дубоки мир.


НОЋ 28-29. МАЈА

Још нре поноћи завереници, један поједан, дођоше на одређена места. И безбрижним и немарним својим држањем, ћаскајући о безначајним пита- њима, претварајући се раздрагани вином и другарским духовитим досеткама, чињаху они све да одстране сваку сумњиву опаску својих другова који у заверу нису биди посвећени, али се тамо, и у њиховом друштву, случајно затекоше. А од пст ipyna, само једна промсни своје место. Како се око пола ноћи кафана испразни, то они што се скупише у „Такову“ пређоше у „Булевар“ . У овој фупи један официр падаше у очи. Иако топло, он је на себи имао мекинтош. па је на питања оних који су сс чулили шта ће у њему, одговарао да је грозничав. а захвал,ивао послузи кад год је прискакала да му ири скидању и облачењу помогне, не пуштајући никога да му се приближи. Био је то инжињерски поручник Милутин Лазаревић, чији су џенови били пуни динамита. Одређен да њима руши дворска врата, носио је он. поред три обична, и јсдан велики динамитски метак, који беше особито тежак. Овај последњи намењсн је главној гвозденој капији, а за случај да је гардијски поручник Живковић не стигне на време да отвори. Снабдевени брзогорућим штапином, они меии били су толико дугачки да је експлозија морала наступити тачно пет секунди ол момснта кад сс упале. Неколико дана пре тога, пренссе он овај динамит из Ниша, где га је добио у минерској чети, а од њеног командира, инжињерског поручника Мирка Ротовића, свога друга и члана организаиије. Заједно са артиљеријским канетаном, завереником Михаилом Ристићсм - Учом. пренесошс га огуд до Беофада у корпи купеа, а у мундиру Лазаревићевом, који су чували до пола ноћи један, а од пола ноћи други. Од њега је 28. маја, а у канцеларији Главног генералштаба, инжињерски поручник Радисав Станојловић направио метке способне за паљење, па је. том приликом, обучио Лазаревића у руковању њима.

У један час после пола ноћи, групе, једна за другом, сјсдинише се у нросторијама Офииирског дома. У башти његовој и унутра, завереници, у живом и веселом расположењу, заузеше столове па се измешаше са онима који о њиховој намери нису ни сумњали. И њихово расположење расло је све више са врсменом које се ближило одсудном часу. Певало се и музика је свирала српска кола и севдалинке, док се онамо страсно претресало о Шекспиру, атамо претварали као пијани они који никад трезнији нису били. Усред таквог расположења неко захте коло краљице Драге. И то коло толико омрзнуто, заифаш е они са раздраганошћу према којој њихова оданост кра- љици никад не би дошла у сумњу. Заузимајући понова столове, одакле су посматрали детективе што су повремено навраћали. настављали су они своје


хучме разговоре са толико ватре и беса да се чинило сад ће се за гуше похва- тати. И као никад дотле, оставлхтјући Дом, агенти се враћаху Управи са толико умирености да није тешко било познати како се разилазе са уверењем: да ди- настија и режим, с њима заједно, ако никад дотле, а оно тога вечера могу бити идеално спокојни.

На овоме скупу, који ни rio чему иије изгледао необичан и чудноват због официра, било је и таквих који о завери ништа нису знали. Али, један за другим. помишл>ајући на сутрашњи замор редовне службе, напуштали су они Дом и одлазили кућама, па су до оног одређеног времена за покрет сви ишчезли. И у Дому, после тога, остадоше само завереници и даље несигурни један о другом, јср сем неколицине, нико није знао о осталим члановима организације.

У току оваквог весеља, и с времена на време, два су официра иажљиво прилазила вођама група. То су били завереници Антоније Антић и Димитри- јевић, који су им приступали ради саопштења: даје у Двору концерт завршен, да јс краљев ађутант Наумовић послао својој кући за пелерину, знак да одла- гања неће бити, да су одређени заверсници ушли у касарне и војнике избу- дили, да је ђенералштабни пуковник у пензији Александар Машин у празнич- ној униформи прошао поред Дома и отишао у касарну седмога пука те да прими команду над трупама београдског гарнизона, као и да су поједина оде- л>ења одређена да поседну пошту, телеграф, Управу града Бсограда, куће тро- јице министара и стан команданта места пуковника Димитрија Николића, већ отишла на своја места под командом за то одређених завереника. У исто време казаше им они и дужности група које су водили, а од којих прва има да продре у спаваћу собу краљевскога пара и убиство изврши, друга, под вођством Димитријевића, да спречи огпор дежурног ордонанса, грећа да ухвати првог ађутанта ђенерала Лазу Петровића, четврта да савлада жандар- мерију и пета да пази на прозоре краљевских супружника.

Било је тачно 1 час и 45 кад се капетан Драгутин Димитријевић подигао сасвога места и заповеднички изговорио две речи, после којихсви разговори, песма и свирка умукоше као прсссчени громом ове одлучне команде: Го- сподо, напред! Тада као један поскочише они са својих места, спремни за по- лазак, да намах застану задржани енергичним покретом руке иоручника Анто- нија Антића. Узимајући чашу и подижући је изнад главе, он изговори ово: „Другови, пре него се крснемо да извршимо овај свети задатак. закунимо се: да у случају неуспсха један другог никад издати нећемо, а успемо ли, да за себе нећемо тражити никакве награде!“ - „Заклињемо се!“ , гласиоје одговор завереника.

Онда муњевито, један мимо другог, полетеше они на улицу. У том тре- нугку. један једини завереник напусти другове. То је био капетан Драгољуб - Јаша Јеремић. који се изговори слабим нервима, одвоји се и оде кући.

Тачно у то времс батаљон шестога пука, под командом нотпоручника Петра Мишића, мораоје бити пред Официрским домом, одакле сс на њего-


вом челу имало кренути Двору. Осветљена као на дану, улица се лепо видела све до „Славије“ , али од батаљона није било ни трага. Мучан утисак, про- извсдсн овим, ублажи, међутим, и одмах затим појава друге трупе, чији сс такт, језив у ноћној тишини, зачу од касарне седмога пука. Мало иза овога наиђе чета краљеве гарде под командом капетана Љубе Костића, коме је, за сваки случај и са наређењем да га убије ако се поколеба, придодатјсдан офи- цир, познат са своје одлучности, потпоручник Јосиф Костић. Кад ова чета наиђе покрај Дома, капетан Димитријсвић довикну њеном командиру да јс заустави. Али овај не послуша. И док је трупа скретала из Ресавске улине у Краљ-Миланову, он трчећи задихан приђе Димитријевићу: „Где ти је шести пук?“ - па сс ухвати за главу. Па докле је овај ућутао, размишљајући о нечем. он понова очајно јекну: „Аписе, Аписе, што упропасти мене и моје дете?“ Не одговарајући ни речи, капетан Димитријевић окрете се жустро, и брзо приступајући онима што су нестрпљиво чекали његово наређење, повика: „Господо. трчећим кораком напред!“

Са приљубљеиим сабљама уз тело, по пропису за трчећи корак, заве- реници појурише за њим и нешачким мајором Луком Лазаревићем, једним ол најомил>енијих старијих официра српске војске и марцијалним војником, потомком попа Луке Лазаревића. И јурећи тако обема странама улица, а кроз густе облаке прашине коју су подизали чистачи вароши, сустигоше они убрзо чело гардијске чете па га и претекоше, праћени све једнако запањеиим погледима оних дремљивих људи што, наслоњени на велике метле, стајаху као једини сведоци ове у ноћи необичне трке. Ову чету сустигоше они на месту одакле се скреће ка жандар-капији и док је чета продужавала право к њој. они се. све јурећи, упутише другој гвозденој капији Двора.

Стражари прве гвоздене, поред којих пролетсше, поздравише официре укоченим ставом и као кипови осташе на својим местима. Али, у оном трчању, поворка се исувише издужи. И докле најбржи стигоше до главне капије, последњи сутек пролазили „Лондон“. Они први. поздрављени и овде од запањсних стражара, навалише сместа на затворену капију, чије шипке и гвоздене полуге дрмаху, тресући их свом снагом. И овим треском узбунише читава јата чавки, пробуђена њиме на гранама високих ксстснова с јсдне и друге стране улице. Ова изненадна и бурна граја ускомешаних птииа загрози озбиљно узбуну дворске страже; у исти мах и много већу опасност колебања у редовима оне претерано отегнуте колоне која се, повучена само једним, у часу могла сручити оним уским, „Девојачким“ сокачетом, и гамо расирштати. И ту, сјуривши се до зачеља колоне, са револвером и узвиком: „на своја места“ , Апису пође за руком да је зачас прикупи, приљубивши је капији.

У исто време јурио је гардијски поручник Живковић овој капији да је отвори. У тренутку пројурио је он еспланаду и нашао се пред њом. Али је рука, у којој се тресао велики свежањ кључева, узалуд покушавала да је отк!Буча. Пратећи га у оном напору и бацајући погледе тамо одакле је сваког часа могла излетити стража и отворити ватру, њима се чинило да оно бара-


тање око брава и скилање пречага траје бесконачно дуго. Зато један од нај- нестрпљивијих, потпоручник Радоје Јанковић, љутито добаци Живковићу: „Отварај! Шта си се ушепртљио?!“ Онда Живковић, грчећи се, учини још један напор и откључа. А кад, под њиховим снажним притиском, паде и последња пречага, врата полетеше, шкрипећи и одбацујући Живковића, који сс поведе.

Чим су, иосле неколико корачаја, стигли у висину старога Двора, ка- петан Димитријевић даде руком знак да застану; онда шапатом командова: „Господа официри одређени за ђенерала Лазу, на своје место!“ И кад одре- ђени брзо продужише у правцу канцеларије првог ађутанта, где се налазио и н.егов стан, остали за њим окренуше десно ка главном улазу краљсве куће. Тада, а кроз затворена стаклена врата главнога улаза, угледаше они две силуете стражара пешачке гарле. Капетан Димитријевић. снажно дрмајући кваку, иретећи заповеди стражарима да их отворс. И кад ови послушаше, без иоговора. он, остављајући другимада их разоружају, праћен поручником Младсном Миливојевићем, појури ираво у собу дсжурног ордонанса.

Дежурни ове ноћи био је артиљеријски капетан Јован Миљковић, зет председника владе генерала Цинцар-Марковића, официр штоје, одбијајући онако одлучно да стуни у организаиију и одговарајући да hc бранити краља. у исто време одржао обећање којс беше дао да нсће ни издати поверену му тајну о завери. И не знајући шта се спрема ове ноћи, вратио се он тога дана са свога пута из унутрашњости, ria се јавио иа дужностдворскс службе иако рок одсуства још није био испуњен. Захваљујући се на нажњи краљевој тога истог дана пополне. примајући лужност и кад му је краљ рекао да, с обзиром на очекивани порођај жене још у току ове ноћи, може изостати са службе, утолико ире што му ни одсуство још није истекло, одговорио се он прису- ством спремних лекара уз породиљу и надом у Бога да ће се све добро и без његовог присуства свршити.

Да пре свега другог сачува њега од погибије и савлада га у отпору ако покуша, капстан Димитријевић упути се право његовој соби. И добро упозиат са распоредом одаје, ушавши, он појури његовој постељи. Он снажно обгрли Миљковића и иригушено умириваше га и преклињаше да се нс противи: „Јово“, говорио му је, ,Ја сам Драгутин, буди памстан, буди миран, не гини лудо.“ Али се Миљковић ирену, брзо схвати положај, и отимајући се жестоко, муњевито истрже дссну руку. Онда нокуша да је завуче иод узглављс и да се дочепа револвера. А утом, да сачува Димитријевића, за кога му се учини да је у оиасности, један завереник, потпоручник Боривојс Јовановић, нс двоуме- ћи се, оиали и, погодивши нрвим метком у главу Миљковића, уби га на меау. У истом тренутку, пробуђен овим гушањсм и пуин>авом, а из своје постеље до самих врата, одскочи потпуковник Наумовић и усправљен, у спаваћој кошуљи и насред собе. заста унезверен. Наишавши баш утом, завереник Милић Симеуновић, нс знајући ништа о Наумовићу, оиали тада двапут, нс обзирући се на његов узвик „ие мсне“, па се Наумовић, чије очи блеснуше у мраку као две жеравине, смртно ногођен, сруши на патос.


(Завереник, иотиоручник Милић Симеуновић, са службом у Пироту, стижс тога дана у Београд, упућен од странс пуковника завереника Дамњана Поповића да се тачно обавссти о дану извршења дела. Јер како је утврђсн датум био 29. мај. њему, изјавио је Поповић доиније, није јасно било односи ли се он на ноћ 28/29. или на ноћ 29/30, зато јс обавештење и гражио. Али како је доикан било да се ио овом тражењу пуковника Поповића поступи, то је иотпоручиик Симеуновић задржан да те ноћи са осгалима учесгвује у извршењу дела. Никоме тога даиа и не пале на ум да га обавести о томе да јс и потпуковник Наумовић, ађутант крал>ев, ступио у организаиију. А и сам потпуковник Наумовић захтеваоједа ово његово прилажење остане у највсћој тајности за све опе који нису присуствовали састанку у његовом винограду. Те ноћи требао је он да сачека заверенике на улазу куће. и да их одведс у спаваћу собу краљсвскога иара, пошто су се кључеви ове налазили код њега. Али немогући да опије и успава Миљковића, како је било предвиђено, он се морао свући да легне и на тај начин отклони сумњу са себе. Тако јс и засиао.)

Забуну од овога пресече Апис узвиком: „Кључеве!“ И кад ове. после журног и узалудног тражеЈва, нс пронађошс ни под узглављем, ни у постељи, па ни у одслу Наумовићевом. он опомену поручника Лазаревића даје време залииамит. Он му поможе да метак привеже за браву врата арапског салона (пред спаваћом собом, у крајњсм делу куће), и кад ово би готово, склони се он заједан од углова вестибила. Тада Лазаревић потпали штапин, па уверив- ши сс да гори. повучс се за њим. А неколико секунда иза тога страшна експло- зија проломи се и краљевска кућа. заљуљана изтемељ а, оста у потпуном мраку. У исто време силна парчад малтера и стакла покрише замрачени вестибил. И препрека је савладана: пред њима размрскана двокрилна врата зјапила су широм отворсна. И само упаљене тешке драперије трептаво осветлише чувени арапски салон, празан, пренсражен и краљевски отмен.

У овом међувремену, и док је грмљавина експлозије љуљала темеље краљевскога стана, на оном стражарском месту у сутерену један од гардиста бесно потрча уз басамаке да се увери шта се оиамо десило. па углсдавши, повуче се још бржс натраг. За њим, верујући тврдо даје краљ који бежи, сјурио се Апис. И јурсћи сруши се он низ степенипе, дочекан убрзаном паљбом гардиста. Али ово нико не примети.

Из арапског салона, не обзирући се на пожар који се ширио, завере- ници покуљашс у спаваћу собу. Али она, где сви вероваху да се крал.евски пар налази, беше празна. На поду, још топао, граг непосредног бекства, лежао је само покривач свилен и угужван.

Из ове собс. сјурише се они у одају до ње. па лал>е и редом, претресајуИи узалуд сваки кутић оба крила зграде, пуцајући у гоблене и златом уоквирене слике за које иосумњаше да маскирају тајно склониште, силазећи у сутерен и понова устрчавајући да претражују места која су, по нсколико пута, најмарљивије испитали. Тада они шго се повратише натраг у спаваћу собу, насташе да пронађу ма шта што би им у трагању за краљсвским супружни-


цима ишло на руку. Али никаквогзнака и никакве ствари нс могаше угледати. Читан пред спавање, отворен на страни осамдесетој, на ноћном столу кра- љичином, француски роман LaTrahison, није говорио ништа. И баш у том часу и кад неко примети чудну случајност њсгова наслова, споља, као страшан нљусак, допреше до њих брзи и узбуњени пуцњи пушчаних метака. И тада реч „издаја*1 муњевито прелете од уста до уста. У исти мах, неко примети да је, са прозора окренутог улици, зачуојасно вапај краљичин или глас краљев: ,.У помоћ, у помоћ!“. Али докјсдни појурише у заклоне да се бране, а други, окупљени око руковаоша динамита. чекаху да заједно умру, она наљба, као по команди, преста.

То су били стражари унутрашње страже, што прибрани наједном, отворише брзу пушчану ватру. Мсђу њима подпаредник коњичке гарде Велимир Милојевић. са узвиком „напред за официрске палетушке“ , полете први, али паде лсво од врата спаваће собе, погођен са више револверских метака. А у дворишту, командир страже, успаван опијумом, капетан Панајо- товић, иробуђен. покуша напад стражом коју прикупи, да и сам падне, рањен заједно са завереником Младеном Миливојевићем. У исто време, жандарми кварта теразијског покушаше отпор, који убрзо би савладан.

Онако узбуњсну дворску стражу успе да умири она иста чета крал>еве гарде коју је водио капетан Костић, а коме отворише жандарм-капију тек онда кад је изјавио да долази у помоћ краљу. А мало затим пристиже и батад>он шестога пука са потпуковником Петром Мишићем. (У одређени час за полазак потпуковник М ишић оклевао је неко врсме. Он се кренуо тек онда, кад јсдан од његових командира, поручник Маринковић, поглсдавши у сат и уверивши се да је време, сам и на своју руку поведе своју чету, рекавши своме другу. поручнику Жики Ђорђевићу: „Ја полазим, а ти пођи са мном; не хтедне ли ова џукела за нама, уби и поведи батаљон.“) И тако појава овог багал>она потпуно умири стражу, која, и не противећи сс да-'be, положи оружје.

За овим батаљоном стигао је и VII пук мајора Миливоја Анђелковића, заједно са пуковником Александром М ишином, главним командантом заверсничких трупа, а за њим и коњички пук под командом капетана Грујића. И чим стигоше, овс трупе поседоше Двор са свих страна, у намери да се бране од жандармерије. која је била јака и одана рсжиму.

Тек у то време сетише се они нрвог ађутанта, који се још увек налазио у своме стану маршалата, у јсдној од споредних зграда дворскога дворишта. чуван од групе одређсних завереника. Тада уиутише поручника Станоја Ри- стића да ra. ношто динамитом разбије врата, ухвати и доведе. Пронађсн и приведен. ђенерал под заклетвом изјави да не може зиати о томе где се кра- љевски парсакрио. Праћен нсколицином заверсника, он пође ипак изодаје у одају, чија масивна врата разбијаху динамитом, да их тражи. Али време про- мицаше. и ово узалудно тражење изазва нов, очајан шапат од уста до уста. а о могућем бекству краљевског пара непознатим лагумима који воде у руско посланство.

Девешсшо utpeha 71

Свитало је и са свитањем расло је очајање, кал ио.д>ска батерија капетана Ристића. са њим и водником Душаном Оптркићем, стижс на онај простор између прве и друге гвоздене капије. Баш утом. Антонију Антићу сину једна одлука. Он хитро поскочи на јсдан од прозора спаваће собе и угледавши батерију повика из свег гласа: „Пуцај! Руши!“ Тада један од завереника одре- ђених да пазе на прозоре ове собе, иоручник Петар Протић, коме се учини краљ у гардијској униформи, нанишани. У исти мах зачу се заповсст ко- мандира батерије: „Паљба напрсд! Батерија стој! Картечом пуни!“ И ту, својим случајним присуством, пуковиик Машин, у последњем тренутку, муњевитом приссбношћу обустави заповест. У исто време, Протић упозна Антића и не окиде.

Онда, и после оне забуне коју отклони, Машин позва заверенике да се скупе у двориште и тамо посаветују о даљем раду. Па у оној јутарњој све- жиии дворскога парка осетише они брзо нов прилив присебности. Одлучише сместа да се довсдс Гснчић и прими власт унутрашњих послова. Како су ношта и телсграф били у њиховим рукама, то му одрсдишс да одмах прими министарство унутрашњих дела. и у свему поступа тако као да су краљ и кра^ица уистину иобијени. За то време наставиће они да за њима енсргично трагају и no сваку цену пронађу их, пошто би иначе грађански рат био не- избежан. Друга одлука коју усвојише била је: да се ђенералу Петровићу, првом краљсвом ађутанту, остави рок од 10 минута у коме да краља открије, у иро- тивном да се убије. Па се понова размилеше по испревртаним одајама Двора.

Ову задњу одлуку ђенерал саслуша мирно, изјавл.ујући да не познаје никаквих одаја, па ни тајних, поред оних које су испитане. Он ипак пође за њима. И пролазећи места која су толико пута претражили, стигошс они понова у спаваћу собу. Опоменут овде на време које пролази, нриссбан сваким нервом, ђенсрал је мирно чекао последњу секунду рока који се приближио, кад се изненада. једноме од његових нратилаца, потпоручнику Велимиру Вемићу. учини: да је на танацираном зиду собе приметио нешто као сасвим мало удубљење за утурање кључа. Изненађен, он повика: „Ево отвора, сво некакве пукотине!“ Ађенерал, очито узнемирен: „Ту нема ништа, можемо даље!“

Али бледило ђенералова лица одаде јасно оправданост Вемићевс сумње. Он приђс, загледа боље. и: неприметни зарсз оквира врата оирта се сасвим јасно. Баш утом, два завереника, капетани Илија Радивојсвић и Михаило Ристић, ступише у собу. Угледавши их, Вемић узвикну: „Сикиру! Ево врата!“

Али ђенерал замоли: „Нсмојтс!“ , рече он. ,.Ја ћу их звати.“ Затим гласно: „Величанство! Величанство!“ Али нико не одговори.

Онда капстан Радивојевић лупи у врата и промукло повика: „Отварај!“ А ђенерал понова: „Величанство!“ Затим после малс почивке: „Ја сам,

ваш Лаза. Отворите вашим официрима!“Неузбуђен. обичан глас краља Александра упита: „Могу ли рачунати

на заклетву мојих официра!?“


- Не, никако! - гласио је Вемићев одговор.— Можете! - одговори заверсник Петар Марковић, који утом тренутку

ступи у собу.Онда се танка врата краљичиног будоара раскрилише и две, грчевито

сљубљене, као сливене у једно, бсле сенке блеснуше у мраку као австи. У исти мах, стреловито уперене цеви запламтеше ватреним сноповима: први Ристић, онда Вемић, за њима Радивојевић. Краљ, мртав од првог метка, падс први. За њим, очајно штитећи га телом, сруши се и краљипа. Она, и после десетог, још давашс знаке живота.

Било је тачно три часа и педесет минута.Краљевом ађутанту, чим је пронађен и поведен да им rio цену живота

нокаже тајно склониште краљевскога пара, завереници одузсше револвср. откривен на његовом столу. Али он је имао други, који је успео да склони у задњи џеп чакшира. Са овим, кад виде да је све из^убљено и после првих хи- таца испаљених на краЈва, потсже он да убије Ристића. Ристић осети и, махи- налним једним покретом лакта, одби у страну руку ђенералову. Намењсн та- ко њему, метак промаши, али онај намењен од њсга беше смртоносан и ђс- нсрал паде, погођен у главу.

Све ово догоди се у магновању, и сазна се муњевито брзо но свима одајама узбуњене куће. у којој је, и пред којом такођс, стрепња од сванућа порасла до врхунца. И у часу, као поражени срећом, синулом ненадно усрсд очајне и очекиване могућности највеће несрсће, стекоше се заверсници на крвавој сцени дела, обезнањени и махнити од радости сада потпуног успеха.

Око узбуњене куће трупе су, у напстој недоумици, очекивале резулгат или расплет ма какав, кад иајпре зачуше бурно клицање, а за овим нечији глас, који је, кроз отворени прозор собе на лсвом крилу зфаде, објављивао разговетно и силно: да „нема више тиранинаи. Затим, а на истом оном прозору крајње собе. угледаше: где два млађа официра, најпре једно, па онда друго, избацују у двориштс два крвава и гола тела крал>евских супружника. И тек тада схватише они зашто су ту и какву улогу врше...

Док се ово догађало унутра, официри, одређени да чувају министре, примише ново наређсње, а на основу одлукс донесенс на састаику у дворском дворишту и потписане од Машина. То наређењс било је кратко и гласило је: да се председник владе генерал Цинцар-Марковић, министар војни генерал Милован Павловић и министар унутрашњихдела Велимир Тодоровић имају смсста побити; да се командант дивизије, пуковник Димитрије Николић строго чува у својој кући до даљсг наређења и да краљичину браћу, Николу и Никодија Луњевице. постигне иста судбина као и тројицу министара.

Пред станом краљичине браће. кућом у којој јс краљица становала прс удаје, у Крунској улици, постављена је стража од неколико људи са задатком да не допусти њихов излазак. У случају насилног иокушаја, она је имала д у ж ч о с т да их похвата и разоружанс спроведе у Команду места, где их је требало задржати до даље наредбе. Тек после оног састанка у дворском


дворишту, уиућен је хитиоједан од завереника, потпоручник Димитрије Павловић. а са наредбом да их лично у команду доведе.

У тренутку кад се потпоручник Павловић приближавао кући њиховој, краљичина су браћа из ње излазила, па се, задржана од страже, зауставила на углу Крунске и Ресавске улице. Са њима заједно, у њиховој пратњи, на- лазио се и њихов рођак, пешадијски потпуковник Иван Павловић, један питом и врло исправан официр. Приступивши им, потпоручник Павловић најпре затражи да му положе оружје, револвере које су обојипа држали у рукама. И кад они послушаше, позва их он да пођу за њим.

Послушни у свему, браћа су ишла мирно, праћени својим рођаком и слушајући пуцњаву која се разлегала на разним правцима вароши. Тск у нспосредној близини Месне команде, један од браће усуди се да упита Павловића: да ли би био добар да им каже шта је са краљсм и њиховом сестром. Али он им не одговори и спроведе их у једну од соба командних где им, на њихов захтев, би допуштено да пуше. А мало затим изведоше их у дво- риште, где их војници, нод командом потпоручника Војислава Танкосића, поубијаше.

Наређсње о убиству министара извршили су капетан Светозар Радако- вић и поручник Милан Маринковић. Радаковић уби председника владе, ђенерала Цинцар-Марковића на прагу његове куће у Ресавској улици, а Ма- ринковић министра војног, ђенсрала Павловића, у његовом стану на „Цвет- ном тргу“ , на горњем спрату Дома за улепшавање Врачара. Овај исти офи- цир оде потом у стан министра унутрашњих дела Велимира Тодоровића, прско од „Ј1ондона‘\ на кога испали неколико револверских мегака, па држећи да је министар мртав. остави га у крви. Али Тодоровић није био мртав и доцније ове ране је преболео. Све ово учинио је Маринковић на своју руку, иако за то није био означен, већ друга двојица. инжињсрски капетан Михаило Јосиповић за Павловића и артиљеријски капетан Лазар Трпковић за Тодоро- вића, али се они њему учинише недовољно одлучни.

Код нуковника Димитрија Николића, команданта Дунавскс дивизије, одредише артиљеријског поручника Љубу Вуловића.19 Пуковник Николић становао је у Краљ-Милутиновој улици 69. Овај стан имао је позади башгу саједиим уским пролазом, који је водио на онај широки трг иред „Славијом“. Не знајући за то. Вуловић, осигуравши предњи део зграде, закуца на прозор, захтевајући да сс командант дивизије нојави на њему. Подозревајући опасност, Николић се брзо обуче и припаса револвср, па, не говорећи ништа својима, који осташс да се и даље са официром објашњавају, пошто прескочи баштен- ску ограду, дочспа се улице. И овде, опазивши један фијакср који се лагано спуштао вароши. заустави га, седе у њега, и заповеди кочијашу да га, штоје могуће брже, вози у бањички логор, где су му се трупе налазиле. Но мало после, и кад му се учини да кола одмичу врло споро, он одлучи да сиђе код

19 Осуђен у солунском процесу и стрсљан са Малобабићсм и Аписом.

74 Лрагиша Васић

„Топовских шупа“ . У „Топовским шупама“ , на самом путу за Бањицу, налазио се смештен један од дивизиона пољске артиљерије у саставу његове дивизије. Дозвавши дежурног официра, пуковник му брзо нареди узбуиу дивизиона, који да се одмах. у ратној спреми и са убојном муницијом, крене у бањички логор, где се налазио и осми пук псшадијс. И док сс дивизион журно будио, облачио, оружао и спрсмао, он појаха коња, па са једним ордо- нансом галопом појури Бањици. Онда и тамо, чим је улогор стигао, нарсди узбуну осмог пука, који за најкраће време би постројен, очекујући његове даљс заповести, па предузс да ово исто наређен>е изда осамнаестом пуку, који се налазио у Топчидеру. Али је овај пук већ био у рукама завереника, који своје команданте беху интернирали, па и сам очекиваше даљс нарсђење за покрет. Команду над њим (до његове употребе није ни дошло) беше преузео каиетан Тихомир Комненовић.

За то време и док је дивизијар јурио бањичком логору, Вуловић је, чекајући га узалуд на прозору, одлучио да силом продре унутра. Али кад то учини и кад га не пронађе. и после најбрижљивијег претреса свих одаја, спо- редних зграда и дворишта, он брзо обавести своје другове, који то саопштише новопостављеном команданту Дунавскс дивизије, ђенералу Соларевићу. Соларевић позва Николића на телсфон па му речс о смрти краљевој и даје он још ноћас примио команду њетове дивизије, молећи га да то, без про- тивљења, прими к знању. Али Николић изјави да му није могуће ослонити се на такво саопштење, па захте да му се што пре упути један од команданата бригада, псшадијски потпуковникЉ уба Милић, начију би се реч, можда, и могао ослонити.

Соларевић позва Милића па му препоручи: да пуковника Николића свакако склони на попуштањс, и о томе шта буде урадио да га хитно извести. Тада Милић, праћен једним од млађих завереника, капетаном Миланом Ф. Петровићем, крену, уједним дворским колима, на Бањицу. Кад све јурећи стигоше до „Славије“ , зачуше они да их неко гласно позива, па угледаше пешадијског поручника Милана Гаговића како им се брзим корацима приближује. Овај официр снажнога стаса, омиљен и познат са чврстине ка- рактера, зачудо није био упознат са завером. То јутро, пробуђен пуцњавом, устао је нагло и спремио се да изађе како би у вароши сазнао у чему је ствар. Угледавши у дворским колима свога интимног друга, канетана Петровића, замоли он да се зауставе. Па кад му, у неколико речи, потврдише што је всћ и сам слутио, замери он и њему и осталим друговима што ra нс посветише у оно зашта би се и он као и они жртвовао. Затим умоли да га с њима приме, ако би им његова помоћ устрсбала. Тако ссде и он с њима, па после кратког времсна вожњс стигоше у бањички логор.

На оном егзсрциришту прсд дрвеним баракама, где су смештене канцеларије пешачкихјединица, чекаоје постројен осми пук, у својој строгој приправности, са оружјем састављеним у купе и офипирима на својим местима. Ордонанси сујурили амо-тамо, одјединице дојединице, и пре-


носили хитна наређења што ихје командант дивизије, окружен својим лич- ним ордонансима, издавао, сгојећи мирно у близини уређених трупа, кад су сс дворска кола појавила.

Чим су стигли, тројица официра хитро искочише из кола па се упутише право дивизијару. Напред иш аоје потпуковник Милић, за њим Петровић и Гаговић. обојица са револверима. Спазивши их. пуковник Николић једним жустрим покретом даде знак да застану. па онда, истргнувши револвср, речс: ,.Потпуковник напред, остали стој!“ Али Гаговић и Петровић не послушаше и у исти мах револвсри запламтишс с обс стране. Гаговић. мртав, паде први, а за њим дивизијар тешко рањен на пет места и Петровић смртно погођен око срца. Тада Милић, једини непогођен. преузе команду над трупама. па их, саопштивши им о смрти краљевој и краљичиној, позва на безусловну покорност новоименованом команданту дивизије, ђенералу Леониду Соларевићу.

Мало после, а у она иста кола, војници сместише рањеног дивизијара заједно са капстаном Пстровићем. па их обојицу пренеше у болницу, у којој се већ налазио Апис, кога другови, мало пре свршеног дела, пронађоше у су- терену Двора, а на оном истом месту где је остао рањсн, с револвером у руци, и у крвавом ропцу ол три ране, од којих се једна налазила поврх самога срца и сплета крвних жила. У исто време и у исгу ову собу донесоше и псшадијског мајора Милосава Живковића. официра који покуша да се убије чим је сазнао о погибији краљсвој. сумњајући да сс можс пронаћи њсгово писмо упућено министру војном, а у коме му он откриваше заверу за коју је сазнао. (Ово је писмо заиста и пронађено сутрадан и неотворено, у мундиру ђенераловом, који га је примио оног момснта кад јс на дворски концерт, за који се мало би задоинио, полазио. Мајор Ж ивковић и капетан Петровић умрли су од задобијених рана.)

У то време, и док су дворска кола са бањичким рањенинима журила болници на Врачару, у коју су већ друга. са великом пажњом, уносила тсшко рањсног Аписа, варош је. као по команди, каоједан човек, као после каквог страшног земљотреса. сва била на ногама, сва у једном једином изразу оне неисказане радозналости да сазна: шта се то дссило ноћас у фаталној кући вечито фаталних Обреновића!

Писац ових редова заиста се није ни могао надати: да ће две деценије дошшје, и у свомеделу о Мајском преврату, имати приликеда пореддругих, сабраних од свих важнијих учесника, приложи и своју сопствену сведоџбу очевица. Целе ове иоћи, заједно са двојицом својих другова, провео је он на улици, обавештен уочи дана о ономе i i i t o ће се преко ноћи одиграти. А то је текло овако:20

Ноћним возом. који је у Београд стигао изјутра 28. маја, заједно са неколипином официра из разних гарнизона унуграшњости, беше допутовао

20 Са незнатним измснама у стилу, ми уносимо на овомс мссту и онај нспосредан опис својих ђачких угисака о ноћи 29. маја, а из матурантског рукоииса писаиого распусту школском јула 1903. годипе.


и мој блиски рођак, пешадијски потпоручник Т. Мијушковић, водник у де- сетом нешад. пуку „Таковском“, који је гарнизоновао у Горњем Милановпу. На састанку нашем тога јутра, а на моје питање откуд у Београду, одговори ми он да је дошао на свадбу једнога свога по класи старијега друга. И заузет поводом тога замоли ме, да наше виђењс одложимо за четири часа после подне на „Теразијама“.

У означено време састали смо се око кафане „Париза", па смо сс одатле упутили „Коларцу“ . Кад смо били пред кућом трговца Јована Јовановића, онда једној од највећих зграда у престоници, углсдасмо да нам у сусрст иду браћа краљичина, Никола и Никодије. Никола, старији брат краљичин, био је у чину поручника коњичке артиљерије, док је Никодије био потпоручник, такође артиљеријски офинир. Кад наиђоше поред нас, оба брата управише погледе на потпоручника са којим сам ишао, очекујући свакако њсгов војнички поздрав. Али овај, и на моје не мало изненађење, гледајући право у њих, прође и не хајући. Браћа, врло изненађена, продужише, а неколико корака после тога јсдан од њих окрете се као да би да застане и поврати се, али то не учини.

Чим одмакосмо, ја се обратих своме зету:- Шта је? — рекох - Шта то учини? Шта ћеш сад?- Не бој се! — рече он смејући се.- Како не бој се?! Шта си урадио? Сад си готов!- Не бој се кад ти кажем - понови он.Али све више љут, ја навалих:- Шта ти је то требало? Кажи ми шта ти је требало!- Требало ми је - одговори он - да им покажем презирање.У оваквом објашњсњу ми стигосмо до „Коларца“ . гаде он застаде са

очитим изразом да су му моја питања досадила- Слушај - рече он наједанпут — ја ћу ти нешто казати, ако ми тврдо

обећаш да све до сутра нећеш излазити из куће.Ја му одговорих да сугра имам матурски испит из математике, да сам

само виђенх! ради с њим изашао, јер сам иначе принуђен да останем код куће и да радим.

- Добро - рече он - кад је тако онда: дошао сам да ноћас убијемо краља, и Луњсвице ми сутра нс могу ништа.

- Тако? Па ви то претите равно две године.- Всруј, не веруј - речс он - али иди кући.Ја обећах. а у исто време салетих га питањима само да бих отклонио

сумњу и да би сс што боље убедио у оно што ми је поверио. Подсетих га на Једну скорашњу прилику, кад су чак и ђаци били обавештени, па им је обећавано оружје из доњоградских магацина. У то време уверавало се одлучно да је један од вођа омладине, Недељко Дивац, у сталној вези са официрима, и да се друга двојица, Димитрије Туцовић и Љубомир Јовановић (одбегли послс мартовских демонстрација), налазс на сигурном мссту у Београду. Од


свсга овога није било ништа и наша сумња била је оиравдана. Али њему није било до разговора и отпративши мс близу куће, успут ме неколико пута опомену на реч коју сам му дао. Замоли ме, поред тога, да у случају његове погибије уверим нашс укућане како није могло бити речи о његовом неуласку у завсру, у коју су га увели његови другови, поручник Јовина Јовичић и потпоручник Ралоје ЈТазић. па се изљубисмо и растасмо.

Ја сам становао уједној ниској. нахереној кућици пок. трговца Драго- мира Здравковића, у Фрушкогорској улици бр. 12 на „малим басамацима“, где сам, после ручка, оставио два школска друга, Божидара Милетића, сина Јовице Милетића, пуковника и помоћника команданта целокупне жандар- мерије, и Николу Хроњека, сина Јосифа Хроњека, књиговође. са којима сам се предано и вредно спремао за матурски испит, који је почињао сутрадан, двадесет деветог маја. Ја затекох своје друговс удубљене у логаритамске та- блице. са којима сс морало бактати за сутрашњи испит из математике. који је био први. Мало намештен. важан и горд што сам „посвећен у заверу“ и тако, са изразом презирања за напоре које чине, ја сам их посматрао у њиховим мукама да сс нађу усред оне множине безбројних цифара којима су испуњене стране једне за менс најмрскије књиге. Али како нисам имао куд. и ја сс придружих њима да заједно пиљимо у пифре. које сам мрзео. Па пошто јс требало „прећи и савладати још пуно ствари“, то нисмо ни излазили у варош, него смо повечерали на брзу руку, па смо после всчере наставили да радимо, знојсћи сс тако и око тога све до пола ноћи. За све то време ја могу рећи да се ништа оним радом нисам користио, јер сам сваки час уображавао да чујем страшан тресак на улици и од сваких кола, што су пролазила Карађорђевом улицом. мислио сам да је бар грмљавина топовских кара или топова.

Али тачно у пола ноћи устао сам и рекао.- Господо, доста!И кал су ме они, решени да раде до сванућа, зачуђено погледали. ја

сам опет поновио:- Досга, кажем вам! Прекините рад! Нема испита! нсћс бити испита!И, узбуђен, испричах им тада све i i i t o сам чуо.Али онако као ја пред својим зетом, понашаху сс и моји другови преда

мном. Обојица изразише своју највећу сумњу. М илетић, син помоћника команланта целокупне жандармсријс, нијс могао допустити да је о томе нешто знам, а он да ништа нс зна, и Хроњек, ћутљив и сумњало по природи, не одговори ни речи и настави да ради.

Ипак прихватишс они мој предлог да изађемо на улицу.Било је видно од мсссца који се иробијао и појављивао кроз растрешену

вуну од облака. Улице су билс потпуно пусте, тако да не сретосмо ни једног јединог пролазника од Варош-капије, одакле смо пошли, па свс до „Руског Нара“ . до кога смо дошли Улицом кнсза Михаила. Кад смо наишли кол „Pv- ског Цара“, ми повирисмо кроз један прозор на комс су завесе биле размакну- те. И ту, заједним од всликих столова, за којим је седело повеће друштво.


већином грађана, угледасмо краЈЂевогордонанс-офицнра, коњичког мајора Бранислава ЈТонткијсвића. Ово безбрижно друштво, усред кога мирно сели и пије један краљев ордонанс-официр, расхлади понова моје другове, који, прекоравајући ме, приметише како губимо најдрагоценије време које смо могли употребити за спремање. Па ипак продужисмо „Булевару“.

Пред овим добро познатим ноћним локалом, увск пуним страних пе- вачица и балеткиња, владалаје великаживост. Баш у часу кад смо иаилазили. једном од кочијаша, који су гу очекивали госте, неко је разбио главу. Ми сс прогурасмо да га видимо, и видесмо га свог у крви. А док је псовка праштала, присутни махали рукама и сви говорили углас, ноћни стражар вукао се сасвим лагано отуд од Скадарлије да ствар прсдузме „у име закона*1. Касирка. млада, пуна, округлих кукова. стајала је на улазу и промуклим гласом позивала присутне да задрже кривца, који се удал>авао. Онда сс окрете, појури натраг у кафану, па се отуд врати са белим чаршавом у руци, са којим приђс да завеже разбијену лобању кочијаша.

Један човек спусти руку на њен кук.- Дико - рече јој он - јел’ то због тебе гину људи?- Одлази — одговори она гурајући његову руку - сви сте ви кукавице!

Нико не брани човека!А рањени тек тада и кад угледа стражара, проговори:- Платићеш ми! Жалићу се самом краљу!Затим други кочијаш скочи на бок, и кад остали сместише рањеног

друга на задњс седиште, ошину коња и олјури, не обазирући се нимало на узвике стражара да стане.

Кад се сцена, која нас је занимала, тако сврши, ми се унутисмо Двору. Стигав до Хилендарске улице, окренусмо Улицом Кондином. У овој улици, уједној ониској кућици, становао је један од наших другова. Ми повирисмо на прозор, па га угледасмо где капље над истом оном књигом коју смо с гнушањем оставили. Ми чукнусмо на његов прозор, али се он препаде, дуну у свећу и, наједанпут, нестаде обавијен најцрњим мраком.

Смејући се, ми кренусмо даље, кад само после неколико корака зачусмо страховит тресак.

Кад смо застали и кад онај тресак престаде, ја, сав прстрнуо, упигах своје другове да ли ми сад верују.

- То су ролетне! - Одговори Хроњек, али дрхтавим гласом.Наслоњени уз једну кућу, ми остасмо неко време у напрегнутом очс-

кивању, кад понова зачусмо и други и трећи тресак, сличан ломљави од експлозије. Више ни за њих није било сумње и ми живо и узбуђено кренусмо ;iajbe, али наједанпут, и више наших глава, зафијукаше пушчани меци. Правац одаклс су они долазили био је кварт теразијски, у коме су становали жан- дарми. Ми у трку пређосмо улицу, па брже-боље полегасмо за баштенским зидом једне куће у Улици косовској. И ту, приљубљени уза земљу, срцима која су лупала да искочс, остасмо ћутећи све док паљба, која је била брза али


врло кратка, није умукла. Онда се подигосмо и понова кренусмо Двору, кад код Друге београдске гимназије угледасмо војнике који у трку опкољавају кућу. Ми ипак продужисмо све док нско грмну:

- Назад! Назад!Тада се окретосмо па истим путем којим смо дошли потрчасмо натраг.Кад смо понова ступили у Кондину улипу, један жандарм задихано

испаде пред нас. Он јс био у кошуљи, без чакшира, смо огрнут шињелом. У десној руци држао је велики наганов рсволвер.

Мало затим још двојица, брзо дишући, сустигоше га.Онај први, заустављујући нас, дрекну:- Стој! Ко? Где пуца? Говори!Ми премресмо.- Гори! — промуца Хроњек.- Ко гори? Шта гори?- Апотека.- Апотека?- Апотека гори!- Где?- Не знамо! Тамо!И Хроњек показа руком на једну страну.- Ко сте ви?- Ђаци!- Ђаци, пролази!Затим бесно потрчаше у оном правцу, а ми у супротном.- Што слага? Ако се врате?! - нападосмо Хроњека, који се смејао и

трчао задихано.Били смо код позоришта и све дотле не сретосмо никога. А ту, опет.

неко истрча из оног празног клизалишног плаца, па за трсн ока стаде пред нас. Ми се заглсдасмо и упознасмо у њему суманутог студента Пегковића. мирнога лудака, који се често и по ноћи сретао улицама да лута.

- Шта је? Шта пуца? — салете нас он.- Пе знамо! Откуд зиамо?!- Знате!- Не знамо, не знамо, Бога ми!- Хајде да видимо!- Немамо времена, журимо кући.- И ја ћу с вама, и ја ћу!И заиста он пође с нама шљапкајући отпалим ђоновима, сав сс тресући

од страха и мрмљајући:- Кажите право! Кажите право!Онда поред Споменика упутисмо се „Обилићевом венцу“ . Код

штампарије Мсиог Журнала, на оним малим дрвеним степеницама i i i t o воде


у Космајску улицу, он застаде, а ми стрчасмо доле иа скренусмо десно у једно двориште пуно сандука и дрвенарије, кроз које једним тесним пролазом изађосмо према „Пролећу". И тако трчећи стигосмо на Калемегдан.

Нисмо поседели ни неколико тренутака, кад зачусмо кораке некакве трупе. Тада приметисмо око једног батаљона војника где трчећим кораком улазе у Васину улицу. Ми се ћутсћи сложисмо да не треба ту да останемо, и тако се једновремено подигосмо и упутисмо кући.

Спуштајући се ка Сави, зачусмо нечије гласове. Неки људи журили су за нама. Кад смо се окренули, ми угледамо бајонете обасјане мессчином.

Неко се продера:- Стој! Стани!Ми стадосмо и укочисмо се.- Ко сте ви?- Ђаци.- Шта ћете овдс?- Били смо код друга: идемо кући.- Јесте ли видели какву трупу овуда?- Јесмо. малочас.- Кула јс отишла?- Васином улицом.- Хвала - рече подофицир.Ми убрзасмо према кући. Камене степеницс што из парка силазе ка

Саборној цркви биле су у току зидања, тс се оно крупно, набацано и тесано камеље беласало према зеленилу врта. На једној гомили тога камења, горе на врху степеница, опазисмо две прилике са пушкама прско колена.

Од њихдвсједна, кад нас примети, викну:- Нј, море, одакле долазите?- Са Дорћола.- Не знате шта то пуца, шта је то ноћас?То су били ноћни стражари, патролџије старога кова. Могло јс бити

око три часа и пуцњи чули су се са разних страна.- Знамо! Гори! — одговорисмо.- Шта, пожар?- Јест, јест, пожар гори! Две апотеке и једна дрогерија!- Која апотека?- Дворска!- Па шта прашти?- Прашкови: кинини! аспирини и тако даље!- Леле. опасно ли експлодира!- Опасно. А ви? Шта ви радите?- Џакамо. Причам другу: како уторак прошли припуцало исто овако

доле на Сави. И полетим ти ја ревносно. кад овамо, двс ми крађс у реону,


проста једиа, а друга опасна. И сад му велим: нећу оставити реон, па цео Београд нска експлодира!

- Имаш право — кажемо ми. - Лаку ноћ! Пријатно спавање!- Лаку ноћ, обешењаци!И тако стигосмо кући.Кад смо сели и погледали се, примстисмо како смо грозно потамнели

и како смо се променили. Били смо прсморени, измучена израза, и страхо- вито жедни. Али и поред тога нисмо имали мира. Поседисмојош врло мало, проговорисмо нешто о догађају, па се опет обретосмо на улици. Зора се још није појављивала, улице су још увек биле пусте. Уђосмо понова у Кнсз-М и- хаилову улицу, али полако, опрезно, осврћући се сваки час и ослушкујући.

На кућама се отварали прозори и неко нас одозго питао:- Господо, господо, молим вас, јел’те, шта јс го? Зашто пуца?- Сиђите да вам кажемо!- Нс, збиља, кажите!- Чућс се, чуће се - кажемо ми. - Само ви спавајте!И чупаве главе остајале би на прозору горећи од радозналости. На

Теразијама нигде живе душе. Ми уђосмо у онај мали парк, одакле, изнснада, са једне клупе испадс човек.

- Шта је ово? - питамо га ми. - Знате ли штогод?- Знам дабогме, али не могу да вам кажем!- Ако знате зашто нам нс кажете?То је био млади глумац путујућег позоришта, Иличић, син познатог

глумца Фотија Жарка Иличића.Био јс пијан и накривљсне капе тетурао сс налево-надесно.- Дакле, реците нам!- Па зашто не - шапну он - рећи hy вам! Краљ убија министре. Нови

први април, само чвршћа ствар.- Откуд знате?- Знам тако, државни удар.'Гек што смо га оставили, угледасмо да нам се нешто, као црна сенка,

примиче отуд од Двора. Ми се упутисмо право оној покретној сенци. Тада лепо зачусмо корак чете која нам се ближила. Ми засгасмо да чету пропу- стимо, кад јс официр заустави баш према нама, у непосредној близини „Балкана“ . Ми поздрависмо, скидајући шешире.

- Доброј тро!Али официр не одговори. То је био Лука Лазаревић, мрачан, црн као

земља. Он командова „к нози“, па, сагнуте главе, тражаше нешто по својим џеповима блузе.

Баш утом, неки човек, по изгледу радник, наиђе из Балканскс улице. Он приђе сасвим близу па загледа еполете официра:

- Господине мајоре - речс погом - молим вас, шта се ово ради?


- Марш! - одговори мајор тражећи и даље по џеповима. - Сад ме питаш, а ћутао си као риба док су те гњавили!

Радник одступи увређено и промрмља више за себс:- А ко заплати двадесет трећег марта него ми и ђаци?- Јест - рече Милетић — а сад и вама и нама „марш“.- Шта би ви хтели? - упита мајор блажијим тоном. - Љутите се, а

видите да ми није до разговора.Тада пронађе оно што је тражио. То је било писмо у великом белом

омотачу превученом са три бразде од црвене оловке.Он подиже главу и загледа нас.- Дакле, пардон! Ко сте ви?- Ми смо ђаци.- А знате ли гле је стан Љубе Живковића?- Не знамо! — одговорисмо сви у један глас, озлојеђени његовим

понашањем.У том тренутку вукао се неки човек од „Париза“ .То је био келнер ове кафане, гологлав, неочешљан, са испалим белим

пластроном из прслука.- Знаш ли ти где станујс Љуба Живковић? - обрати му се мајор.- Знам — одговори келнер. - Овде близу.- Онда узми ово писмо, ево ти поднаредника, па кад потпише, врати.Он узе писмо, пође, иа се окрете и не гледајући мајора:- Јесте ли убили крал>а? — упита.- Јесмо.- А ону дрољу?- И њу. Ајде жури!- Хоћу, хоћу - рече он. - А сад шта смо, република или опет rio

старом?- Море одлази кадти кажем!Ми приђосмо воднику ове чете, потпоручнику Трифунцу.- Кажите нам ви?Трифунац грозно промукао закркл>а:- Шта да вам кажем? Све покласмо! - па завитла сабљом кроз ваздух.Онда опет понови:- Покласмо све!Најстрашнији од учесника кога сам овога јутра, после потпуковника

Петра Мишића. видео, био је овај потпоручник Трифунац. (Четири године доцније, са истом двојицом другова, видео сам га у душевној болници при- ликом једног часа психијатрије, обилазећи оделење у коме се и он налазио. Везан за кревет, отимао се претећи, крвавих очију, да ће све поклати. Био је један од најужаснијих болссника ове болнице.)

Мало затим, мајор командова „мирно'4 и „напред марш“ , па се чета изгуби у Кнез-Михаиловој улици.


Раздањивало се. Ми с.мо се упутили трамвајској чекаоници, која се онда налазила пред домом „Анкера“ , кад се отуд из Двора појави један фијакср прспун официра. Али то што угледасмо, учини на све нас врло тежак утисак. То беше један од ноћних фијакера што се дању и не појављују, вучен ужасно малаксалим мрцинама. У њему, један другом у крилима, седело је око осам официра; међу њима један са завојем на образу.21 Сви они махали су пијано рукама, у којима су држали револвере, па су певали и викали уједан глас неким промуклим, ужасно непријатним крицима. На оном задњем се- дишту кола, лица земљано црног, стајао је усправно потпуковник Мишић и витлао револвером око главс, надвикујући се продераним, страшним, нељуд- ским гласом. На нас он је чинио онај грозан утисак кривца од смртне казне помилованог, из раке извученог, враћеног тога тренутка са губилишта. Само један међу њима, онај са завојем на образу, седео је уморно и потпуно миран гледао нас смешећи се. Па је фијакер свс даље клецао и вукао се кљакаво док није ишчезао. А чим је нестао, за њима, на огромном коњу, у бесном трку као да је хтео да их стигне. јурио је артиљеријски официр са узвиком који је сваки час понављао: „Живео Петар Карађорђевић!“

* * *

Дан је, међутим, освајао и светје почео куљати из кућа, пристизати са свих страна, гужвати се у веће и мање гомиле. Тада се однекуд створи кордон војника, који запречи приступ Двору. Са друге стране, једна получета, под командом поручника Јовице Јовичића, ишла је ка нама. Ја појурих пред њега, па га упитах о потпоручнику Мијушковићу, о коме ми он рече да је жив али да не зна где се налази.

Из Двора. брзим корацима, ишао је овамо ка светини коњички поручник Антоније Антић. Пришавши гомили он скиде кокарду са шапке, па је баци на земљу и узвикну: „Ж ивео Петар Карађорђевић!“ . И гомила прихвати овај узвик.

А тачно у иет сати Теразије су биле преплављсне светом, кад се захори:- Живео Љуба Живковић!

21 Пешад. поручник Јовица Јовичић јсстс онај официр, који јс, из горњсга града, гдс су били смсштеии, узбунио и под својом комапдом повео оиа два батаљона шестога пука. са којимаје, после кратког сукоба са жандармеријом на „Теразијама11, убрзо и у одређено врсмс стигао прсд Двор. При овомс сукобу жаидарми су пуцали па трупу и са најгорњсг спрата кућс трговца Јонаиа Јоваповића, али су убрзо ућуткаии. Мала забуна десила сс у покрсту овс трупс, исто тако, и пред кафаиом „Руски Цар“, у улици Кпеза Михаила, одакче јс, изнснађсн нсочскиваном појавом трупа на улици, излетео крал>евордонанс-официр, коњички мајор Бранислав Лонткијевић, па, исукавши своју сабљу и стааљајући се на чело трупе узвикнуо: „Војници, за мном! Краљ јс у опасности!“ Лонктијевића јс Јовичић одмах разоружао и споредним улииама са једном патролом спровео ib e ro B o j кући.

84 Лрагиша Bacuh

Пред „Таковом“ , са једног стола на који се norieo, он показа руком да he говорити. Затим је узбуђеним гласом рекао: какоје Провиђење хтело да казни оне који су земљу водили иропасти. То провиђење отворило је нов пут Србији, онај који води срећи и напретку народа. Краљ Александар и краљипа Драга мртви су; мртви су и они који су с њима заједно били зли дуси Србије. Краљ и краљица, који су сами узрок својој пропасти, изгинули су у међусобној борби. Покојни краљ хтео је ноћас да изврши, помоћу оданих му људи, свој давнашњи план да прогна краљицу Драгу. Она беше прозрела његову намеру и ангажовала свс своје пријатеље, да би се одупрла ирогонству, које је ноћас гребало бити извршено. И с једне и с друге стране беше се отворила борба, крвава борба, која се свршила тиме, што је морала доћи војска, да посредује и сама поврати ред. Та војска са тугом на срцу видела је ту нсслогу њихову, која је претила опасношћу целој земљи и она је решила да учини томе крај. Краљ и краљица пали су у међусобној борби, којој је војска учинила крај. Позивајући народ да буде миран, обећао је: да ће нова влада кроз који час бити састављена и објавити оно што се од ње очскује.

Затим је сишао и, понесен масом до испрегнутог фијакера, сео у њега да код Позоришта одржи исти говор.22 Тада један од студената одвоји део гомиле и поведе је споредним улицама, понављајући на раскрсницама дословно оно што је Ж ивковић изговорио. Људи, буновни и голишави,

22 По стенографским белешкама, говор тај гласи од речи до речи овако: „Браћо! Hohac по поноћи краљ Алсксандар хтсо јс да отера своју жсну Драгу и позвао у помоћ два пука војскс, и кад се краљииа стала одугшрати наредби краљсвој, онда јс настао метеж да јс и крв пала. У том моменту погинули су краљ и краљица, које, уопште, српски народ никад није волео.Војска, која је стајала пред тим чином, схватила јс потпуно свој задатак ла јој дужност налаже, да узме владу у своје рукс, јср је дојучерашња влада, која јс цсдила српски народ била непопуларна, да ие би могла одржати ситуацију. Људи свих политичких страпака, бсз разлике, нашли су се ту, да олакшају положај у комс је земља, с увсрењем да пема нијсдног грађанина у Србији, који нсћс помагати праве патриоте, праве родољубе српскога народа. који ће учинити све што могу, да сачувају углед Србије и да је проведу кроз вслике унутрашњс тсшкоће.Браћо, немојте мислити да је ово милитарна војничка рсволуција. Војска је ово извршила у томс уверењу, да ћс и српски народ помоћи ту ствар. и зато нсћс бсз српског иарода ништа учипиги, ништа мимо ibcra и ништа нротив њега. Али и ви, колико вас год има, без разликс лоба и старости; бсз разлике вашсг имовног стања - јер је то неопходан услов, да се сачува углсд Србије, да сс Србија изведс из овог мучног провмзиријума, у коме се сада налази.Ја сс надам. браћо, да, ако сте искрени пријатељи српскога народа, да се nchc наћи пико, који би отежавао посаољудима, који данас у својој руци држе ситуацију земљс. У овој зсмљи дсцснијама се говорило да је српски народ елемепат нсрсда, дакле сви ви, и најсиромашнији и најбогатији, докажите. да стс људи од реда и части и да хоћетс да живите у сређеној зсмљи.Пронеситс овај глас обавештеиима и необавешгснима, а знам и сам, да се нико nchc наћи и чинити зулумс ни према коме, јср смо ми људи слободоумпи, ми нсћемо зулуме, за нас је највиша сила ,закон и правда‘.“


истрчавали су на улицу, праћени женама и задуго не схватајући у чему је ствар, да жене, сазнавши, нададу врисак, вукући собом децу што су плакала, држећи се за сукње својих матера.

Сасвим малаксали, вукли смо се и нас тројица за оном гомилом, као праве авети, кад се неко сети да упита:

- Колико је сати?- Седам.23- А наши испити?Као опарени отрчасмо до кућс, па са прибором који смо зграбили,

дојурисмо у гимназију.- Има ли испита? - питали смо служитеља.- Разуме се. Почеоје.- Како? Кадје почео?- Па онда кад треба, у седам.И ми улазимо, иримамо задатке, решавамо их на брзу руку и после

једног сата опет излазимо на улицу.А пред Двором музика свира „Хеј, трубачу“ и клицање се пролама.Па људи показују један другом:- Ено. кроз онај прозор, видите ли, сно онај крајњи, леви, бачена је

краљица!- Сву су је исекли.- А где је сад? Где су сад?- Сада лекари врше обдукцију и састављају протокол.- А Луњевиие, ш таје с њима?- Побио их Танкосић.- Рекао им: ижљубите се Светлости, Величанства!- А сно оданде, са оног прозора, Чариков је посматрао као из ложе!Тамо на улазу, на гвозденој дворској капији, уредник Српске заставе,

позиати и гоњени онозиционар Живојин Протић - Ајфел, пропушта смо стране новинаре. И ми гледамо како се један од наших старијих другова протура такође. Он се обраћа Протићу, стегнугих зуба изговара неко енглеско име и каже:

- T hc correspondent o f D aily M ail!- P lease, co m e in!И помешан ca новинарима, он улази намигујући и смејући се на нас.

23 У то време одржао је Љ. Живковић и свој трећи говор. који гласи: „Браћо! Када сс десио овај несрећни случај (гласови: ваљда срећан)... несрећан случај, да јс краљ са његовом жсном, у породичној размирици, погинуо - ја вас молим да сада одржавате ред и да га пе реметите. Захваљујући нашој дичној војсци, ми стојимо сада прсд свршеним чином и зато: Живсла наша узданица, српска војска! Живсо народ српски!11 Министри завереничке влаае причали су много доцније: како се Живковић непрестано истицао на балкон Министарства унутрашњих дела, у нској нсобузданој жељи да пепрекидно говори. Најзад су били принуђени да ra опомсну, да се тога окани и више се тамо пе појављујс.


А отуд од „Ј1ондона“ гура једна гомида ђака, високо витла шеширима: Живела слобода! Живела Србија! Живела Република!

И нас тројица хитамо оној раздраганој гомили и, промукли више него Трифунац, кркљамо колико грло може да издржи: Живела Слобода! Живела Република! Живела Слобода!

Jleeeiuciuo шреИа 87

ЗАВЕРЕНИЧКА ВЛАДА. ПРОМЕНА УСТАВА. ИЗБОР КРАЉА. ДВА ГЛЕДИШТА O

САНКЦИЈИ ДЕЛА. ШТАМПА

У зору 29. маја образована је „влада краљевине Србије“ , названа рево- лумионарна. Ова влада била је влада завереничка. Она је то била по томе што сује завереници такву хтели и створили. У њој, четири њена члана, Атанацко- вић, М ашин, Генчић и Авакумовић. били су заверениии, чији су улазак остали главнији учесниии. а као прихватиоце новоствореног стања, безуслов- но захтевали.

По претходном споразуму. постигнутом у току самих припрема, у ову владу имали су ући ови представници трију политичких странака: Никола Пашић, Стојан Рибарац и Јован Жујовић. Али се у зору крвавога јутра ниједна од ових личности не нађе у престоници. Пашић. обавештен о дану кога ће дело наступити, отпутова у Абацију, неколико дана пре тога, лечења свога ради. Рибарац, необавештен о томе, па ни о завери, налазио се код своје куће у Пожаревцу, где је стално летовао, док се Жујовић, и сам непосвећен, и огпу- товао још раније у циљуједне научне екскурзије, бавио у унутрашњосги Србије, заједно са својим ученицима Универзитета. Ои стиже истога јутра, кадје кабинег већ био готов, и кад намењено место беше заузео други угледан члан његове странкс. Љубомир Стојановић. Тако су, у одсуству оне тројице ранијс предви- ђених чланова нове владе, позване друге личности, а по нахођењудвојице ци- вилних завереника, Авакумовића и Генчића, којима је то било поверено.

Ова двојииа. споразумевши се ото.ме, упутише официрс да иазначене политичаре у њихови.м становима пронађу, па пошто им саопште о судбини крал>евој, сместа доведу у Министарство унутрашњих дела, у коме су заседали. И ово би извршено после лако савладаних малих тешкоћа. Стојан Протић, као и Љ. Живковић. збуњени неочекиваном посетом официра, отворише им своје станове тек иод енергичном претњом да ће, ако не послушају, врата њихова бити силом разваЈђена. Живковић, појављујући се после тога, и пошто саслуша саопштење уиућенога официра да су краљ и краљица побијени, и о позиву. одговори да о томе не зна нишга, покорно молећи да га не дирају. Али кад официр, коме није било до отезања, упери свој револвер на њсга, оп послушно пође за њим, признајући доцније да му се она мала иев тако упереног револвера учинила и всћом и широм од саме топовске цеви.

Већ око 5 часова свс позване личности биле су у М инистарству унутрашњих дела, где је листа владе била брзо готова и у којој су се, поред именованих завереника, налазили: Протић, радикал, В. Вељковић, либерал, Љ. Стојановић и Љ. Ж ивковић, прваии самосталне странке и Љ убомир


Каљсвић, напрсдњак и познати карађорђевац. Овом последњем понудише и предссдништво владе, али он одби, послс чега је оно остало на Јовану Ђ. Авакумовићу. А од тога часа, сматрајући коначно свршеном своју улогу, заверениии вратише се својим касарнама и на своје редовне дужности, уко- лико оне нису биле задржане даљом приправношћу група.

Први и најважнији од свих послова ове нове и привремене владе, бсшс проглас упућен народу. У њему, обавештавајући о погибији владалачког пара, заказа она, у исто време, и дан сазива Народног прсдставништва, са назна- чењсм да ће се њему и сам догађај од 29. маја оставити на слободну оцену. И не признавајући Скупштину изабрану 19. маја, каода избори тога дана нису ни постојали, она нозва пређашњу „посталу и састављену уставним путем“ , а изабрану 20. јула 1901, на то исто учини и са Сенатом, који још не беше ни изабран, признајући онај који је постојао до 25. марта 1903.

Примајући, после тога, управу својих ресора, охрабрени извештајима да је у целој земљи догађај примљен врло мирно, министри ступише на своје редовне дужности, старајући се, пре свега осталог, да тренутно обезглављеној држави повратс ауторитет власти једнога потпуно нормалног стања.

Идуће ноћи влада нареди сахрану крал>евскога иара, са осталим жртвама палим претходнога дана. Да је изврши, министар унутрашњих дела повери ово једном нарочитом лицу свога министарства. 30. маја. тачно у 1 час после пола ноћи, лемл>ење ковчега извршеноје пред начелником Министарства унутраш- њих дела Ђорђем Ђорђевићем. Поред њега, присутна овоме била су и ова лица: јсдан писар кварта теразијског. Божидар Ристић (дежурни ове ноћи), одређен од стране Управе града Београда, један гардијски официр дворске страже, де- журни у Двору исте ноћи, двојица представника погрсбних предузећа „Угре- новић“ и „Палестинаи, од којих су набавЈБени најскуноценији ковчези који су се могли наћи, и командир пожарне чете Милош Милосавл>евић, лице под ко- је потпадаху општинска мртвачка кола на којима су се тела краљевских су- пружника имала спровести све до одређенога места сахране.

Лемљсње је извршено у вестибилу старога двора, а у коме се налазила она испуњена звер, убијена од краља Милана у планинама око Дешчаног кладенца, сва изрешетана револверским и пушчаним зрнима прошле ноћи, као и дуварски часовник, стао 29. маја тачно у 2 часа и 10 минута, када је по- гођен револверским куршумима.

У истом вестибилу, а поред ковчега краљевог и краљичиног, беху по- ложени и они краљевог ађутанта генерала Петровића и иоднаредника ко- њичке гарде Велимира Милојевића, који прошле ноћи ногибе са узвиком: „Овако се теку официрске палетушке!“

Како краљев ковчег, а збогсвоје величинс, не могаше стати ни уједна од привсдених мртвачких кола, то доведоше она која су припадала пожарној чсти општине Београда.

Кроз двориште Двора, месечином обасјано и у пуној тишини, прски- даној, по исказима присутних, самојезивим вриштањем омиљених краљсвих


вранаца, спровод се потом и иечујно крену, потпуно пустом улицом имена краљевог, ка староме бсоградскоме гробљу. А у један и четврт стигошс цркви св. Марка, опкољеној жандармеријом, и у њој затекоше двојицу завереника одређених да сахрани присуствују.

Тада, а при светлости два мала полелеја, тројица одређених протојереја, са једним свештеником и једним нротођаконом, извршише опело. И заго што су гробари мрзовољно одуговлачили посао копања, оно трајаше врло дуго. А кад је најстарији свештеник, прота Никола Божић, изговорио и послсдњу реч опела: „придите последн>ее цјелованије“, нико се од присутних не усуди да учи- ни овај последњи ириступ језивог растанка. Било је тачно 3 часа кад су ковчези, један поред другог, спуштени у гробницу бабе краљеве Анке Обреновић, која, заједно са Кнезом Михаилом, погибе у Кошугњаку дана 29. маја 1868...24

Рсдовно стање настало је, међутим, тек иосле догађаја који наступише током идућих дана.

Другогјуна, а на претходном састанку у Новом двору, покренуто је од Народне скунштине уставно питање. У расправи, која се по томе живо развила, гледиште највећега дела Радикалне странке, заступано од Пачуа и Г. Гершића. двојице од наЈВиђенијих првака њених, и по коме је за основицу новога Устава требао да послужи онај од 1901, није се могло одржати пред енергичном одбраном другога, а од стране Стојана Рибарца и П. Максимо- вића, обојице непомирљивих противника Горњега дома, и који су неодступно тражили да се на снагу врати Устав од 1888.

И после овога, а на седници својој од истога дана, Скупштина донесе следећу одлуку: „Народно представништво једногласно одлучује да се враћа на снагу Устав од 22. децембра 1888. године, и сви закони, који су по њему донесени, са изменама и допунама које су потребне према данашњим при- ликама, и које ће се донети још у току овога сазива Народ. представништва и пре него се изабрани владалац на њ закуне“ .

Онда ову своју одлуку Скунштина сместа упути Сенату, који је истога часа и без икакве измене усвоји.

Тада, и пред оба дома, влада изађе са својом изјавом: да је „познатим догађајем ноћу између 28/29. маја ове године, у комс је бивши краљ Алсксандар лишен живота, Србија остала без краља и наследника престола,“ а домови. саслушавши је, донеше одмах затим своје сличне и свечанс одговоре, у којима изјавише да прихватају и поздравл>ају ново стање, наступило као последица тога догађаја. Резолуција Ссната о томе гласила је: да „Сенат, у оцени догађаја ол 29. маја. прихвата и са одушевљењем поздравља ново сгање које је насгупило као послсдица тога догађаја и сложно и једнодушно прокламује потпуну зајелницу осећања између српског народа и целокупнс војске“. Он „одаје пуно

:4 Ту, у цркви cu. Марка, полицајски чиновник Ристић сачини протокол сахранс, па ra у три и по часа предаде министру унутрашњих дсла Стојану Протићу, који га у М инистарству ради тога очекинаше. Краљев ађутант Петровић и поднаредник Милојсвић сахрањеии су на Новом гробљу.


признање војсци и њеном држању, и сматрајући њен рад и поступак у овој прилиии, као израз тешких и критичнихтренутака... одобрава га“.

У заједничком заседању, одржаном потом у сали Новога двора, оба дома изгласаше једногласно (од гласања се једино уздржао сенатор Јован Жујовић) за краља Србије Петра I Карађорђевића. о чему га известише, и после чега у земљи наступи рсдовно стање. А 12. јуна новоизабрани краљ стиже у Београд, па на онако донесени Устав, без потписа владаочевог, положи своју заклетву.

О резолуиији, којом је оцењен логађај од 29. маја, Живан Живановић у својој Политичкој историји Србије2- овако се изражава: „Ова рсзолуција Сената Краљевине Србије, такоје јасна и прецизна да не потребује комснтара. Сенат ,прихвата‘ и ,са одушевљењем‘ поздравља, ,ново стањеЧ Сенат про- кламује ,потпуну заједницу осећања1 народа и војске. Сенат одаје ,пуно при- знање војсци и њеном држању1 и ,Сенат одобрава рад и поступак‘ војскс, сматрајући га ,као израз тешких и критичних тренутака‘.

.Војска‘, о којој се овде говори - то су завереници; а ,догађај од 29. маја‘ и ,рал и поступак‘ војске, ,у овој прилици‘ — то је лишење живота краља Алек- сандра. Генералисањс, које се огледа у речи ,.војска“, диктирано је приликама и критичним тренуцима, у којима се и само Народно представништво налазило. говорећи о делу, које у кривичном законику има свој одређен назив; али које се у оваквим приликама назива - револуцијом. А у револуцији је легално оно. што је револуција својим успехом постигла и створила као свршен чин.

Резолуција Сената, истоветна у основи са сличном резолуцијом Нар. скупш тине, јесте дакле свечана санкција Нар. представниш тва чина од 29. маја 1903. године! Боље и јаче она и не би могла бити изражена, но како је учињено. Дело завере покривено је свечаном изјавом Нар. представништва. Оно је пред садашњошћу оправдало и свршен чин и његове учиниоце... А што се понашање Нар. представништва из критичних дана крајем маја и почетком јуна 1903. тако страховито разликује од понашања Велике народ. скунштине. у исте скоро дане и месеце 1868. године - узрок томе не трсба тражити у људима и једног и другог доба, већ у разлици која се огледа у личности једног Кнеза Михаила и једног Краља Александра. Док је сав савремен свет 1868. жалио једнога изразитог у свему владаоца, исто је гако сав савремени свет 1903. изражавао своју сагласност са делом и са људима, који су 29. маја исто дсло извршили.

У том моменту завереници су били носиоци неподељених народних симпатија и представници великих заслуга. То им признајс и једна, у том моменту и највишадржавно-политичка инстанција: Народно прелставништво.“

Ми доносимо, у исти мах, и једно супротно и правничко мишљење о томе једнога од чланова Сената, пок. Апсксе Јовановића. Напомињемо, да смо до њега дошли захваљујући пажњи његове породице, која намје и овај део, а из партије н>егових необјављених мемоара, уступила. То мишљење гласи:

25 Књ. IV. стр. 360.


,?У полемици са Виделом и Правдом, донелаје Самоуправа у 136. броју, од 1908. године: да се међу онима, који су догађај од 29. маја 1903. године, заједно са народом прихватили и признали за патриотско дело — налазе и тадашњи напредњачки сенатори, међу којима сам и ја поменут.

Опширностове Самоуправине поставке, оовоме важноме догађају, који се предметно дели на моменатубиства Краља Aie/ссандра и Краљице Драге и на засновани поредак после тога убиства, принуђава ме, да сузбијем ироиз- вољно мешање. или, боље рећи, спајање, тих момената, у оцени сенаторског рада, после догађаја.

У акту од 2. јуна 1903. године, број 6. којим нова Влада отвара Сенат и предлаже Народном представништву, као једине тачкс рада: избор Краља и Уставно питање, речено је узгред: да Влада са задовол>ством констатујс, даје, потпомогнута савесним држањем народа и патриотске јуначке војске, одржала у земги потпуни ред и мир - оставл>ајући Народном представништву у оцену, догађај од 29. маја и Владин рад после тога догађаја.

По овоме Владином акту, у првој сенатској седници, истога датума, независно од предложених тачака о избору Краља у Уставу, донет је закључак: да Сенат, у оцени догађаја од 29. маја, прихвата и са одушевл>ењем поздравља: ново стање, које је наступило као последица тога догађаја; и сложно и једнодушно нрокламује потпуну заједницу осећања, између српскога народа и целокупне српске војске, одобравајући рад и поступак војске у овој прилици, као израз тешких и критичних тренутака.

Догађај убиства од 29. маја, као засебан чин, остао јс био без оцене, и у Владином предлогу и у Сенатској одлуци, у којој је довољно наглашсно једино: одобравање новога стања, које је наступило као последица догађаја од 29. маја. А да су у овој прилици биле једине тачке државног предлога: промена Устава и избор владаоца, види се и из беседе тадашњег председника Министарскогсавета, којом је пропраћен указо закључењу седница Народног представништва.

Смисаоје нодвучснихречијасан: поред нарочитих тачака предложених решавању Сената, Влада узгред приказујс Сенату и своју заслугу за одржање реда у земљи, патриотским помагањем народа и војске — и Сенат јој то при- знаје, помињући са благодарношћу и рад српске војске у овом питању, као израз патриотских, и у исти мах тешких и критичних тренутака.

И доиста; да после догађаја крвавога убиства Краља и Краљице, војска није мировала и одржала ред у земљи, тс је Управа лако прешла у грађаиске руке- претила би била опасност, да завлада или војничка диктатура, или анархија.

Са уверењем, да натриотски врши корисно дело, под околностима које искључују сепаратизам, Сенат је, на изложеној основи иотписао поменуту резолуцију, у тачци о признању заслуге народа, војске и Владе, за одржани земаљски поредак; неуплећући у то пигање, претходни крвави догађај, уби- ство, као засебно дело завсрс, неколико незадовољних официра и приватних лица, са апсолутним неучешћем војске и народа.


Сенатује одмах било врло добро познато, даје војска, те крваве ноћи, кренута из касарне под изговором, да је воде у одбрану Краља, од Краљиие и њене браће, који су ra тобож напали; и да је она, не знајући да јој Краља мрцварс у Двору, опколивши исти, одушевљено клипала: Живео Краљ Александар:26 а исто тако, Сенату није било непознато ни то, да су једноврс- мено по окрузима слати званични извештаји: да су Краљ и Краљица изгинули у међусобној свађи - као потребна измишљотина за народ, следствено изми- шљотини која је била употребл>ена према војсци. А и самом прокламацијом Српском народу, од 29. маја 1903. године, Влада је са истом резервом, са.мо нотирала: да су ноћас погинули Краљ Ачександар и Краљица Драга - не по- мињући учешће војске и народа у томе догађају.27

26 Овај Јовановићев навод није се могао утврдити. Према искази.ма официра заве- рсника, који су једини и повели трупс употребљснс оне ноћи, војницима циљ ноноћнс узбунс није био саопштсн. За све врсмс, и не знајући ниигга о сво.м задатку, о коме им нијсдна реч нијс казана. они су се ћутећи и бсзусловно иокоравали својим старсши- на.ма. Тск после свршсног лела постала им је јасна њихова улога. Мсђутим, неколико лица чији су сс станови налазили у непосрсдној близини Двора и пред којима су за- версничке трупе биле постројснс, заиста је потврдило о клицању које сс чуло пре свршеног дсла. Са.мо што завереници објашњавају то на овај начин: После састанка у дворском дворишту, на који су дошли по позиву пуковника Машина и послс оног узалудног тражења, одлучено је, као што је то напрсд и речено, да се у свему поступи тако као да је са погибијо.м крал>евског пара свршено. Тада сс, а пред оним групама које су се налазиле између двсју гвоздених капија, појавио потпуковник Псгар Мишић па јс, лржећи у обсма рукама по јсдан револвер из којих је пуцао, узвикнуо: „Свршсио је са крвницима! Живсо Краљ Петар I Карађорђевић!44 Овај узвик прихватиле су потом и трупе са трократним узвиком „Ж ивсо“ , па је том приликом неколико војника опалило из пушака. Према томс. и по њима, не стоји никако да сс онај узвик односио на крал>а Алсксандра, већ сс тицао новога краља.Тврдећи да војпицима није ништа говорено о улози коју ће ове ноћи имати, заверсници додајујош и то: да јс међу подофицирима опихјединииа којима су командовали било и таквих који су о намери њиховој наслућивали или су јс чак тачно погађали, па је вероватно да су они о томс и својим војницима шапатом поверавали.27 Та ирокпамација гласи: ..Народу српском. Ноћас су погинули Краљ Александар и Краљица Драга. У овом озбиљно.м и судбоносном трснутку пријатељи зсмље и народа споразумсли су се и образовали владу. Објављујући ово српском народу владаје увереиа да ће сс народ искупити око ње и помоћи јој да сс свуда у земљи одржи ред и безбедност. Влада проглашава да од данас ступа у важност Устав од 6. априла 1901. годиие, са законима који су важили до 25. марта ове године.Народно Представништво расиуштсно Прокчамацијом од 24. марта о. г. сазива се у Београд за 2. јуни ове годинс.19. маја 1903. године У Бсограду

Председ. Министар. Савега, Ј. Ћ. Авакумовић, с. р.Министар Спољ. Пословг, Љубомир Каљевић, с. р.Министар Војни, ђенерал Ј. Атанацковић. с. р.Министар Народнс Привреде, Ђорђс Jl. Генчић, с. р.Министар Грађсвина, пуковник Алекс. Машин, с. р.Министар Унутрашњих Дела, Стојан Протић, с. р.


Одлука Сената у овој прилици, уколико се тиче војске истога је зиачења, као и одлука Државног Савета, од 11. новсмбра 1868. године, бр. 992, која гласи: Да се поубиству Кнеза Михаила, стајаћој војсци, у име награде за одлично држање њено у часу опасности, у коју је земља била бачена, грозним убиством у Кошутњаку, изда из државне касе једна и по месечна плата. Очигледна је ствар, да је у оба случаја реч о одржању поретка у зсмљи, у критичним тренуцима, у чему је војска имала своју заслугу.

Завршавам с тим, да у овом случају поменута одлука Сената, није ништа друго до акт званичне куртоазије и политичке целисходности. Као похвала или одобравање Владе, на пољу тада новостворенога поретка, она не може бити предмет претресања у противном правцу.“28

Већ сутрадан иза догађаја, осулаје штампа, свом жестином, нападати бившега крал>а, славсћи, у исти мах, свршени чин и његове извршиоце.

Незадовољство — писала је она — било је опште и цела политичка атмосфера била је нуна мржње на развратни режим. И тако је морало бити. Тако је морало бити кад су његове креатурс говориле о разбацивању меса опозиционара, кад се на завршетку XIX века заводи инквизиторско мучење невиних људи у државним затворима,29 кад се по наредби самога владаоца убијају невина дена због једне обичне манифестације,30 кад краљ ствара вештачке заверс и спрема лажне атентате како би ставио под мач највиђеније прваке опозиције. Он, који је с балкона своје куће говорио сокачке беседе пуне увреда и клевета, био је полулуд, побеснео краљ, чија је краљица била

2S По овомс. мишљење г. Живојина Перића биће укратко изложено у одељку о за-вереничком питању.24 Истрагом јс било утврђено да пијсдан од притворених учесника у мартовскојдемонстранији није мучен ни злоставллн, већ да су били „у најбољим собама, готовопо цсо дан у дворишту, па сс штавише п крајцарицс играли“.30 Г. Павле Д енић. министар грађевина и заступник мин. спољ. послова у влади гснсрала Циниар-Марковића, тврдио је пред нама: да краљ није издавао наређења о пуцању на демоистрантс. Онога часа кад су демопстрацијс започеле, Денић је одјурио у двор, где је затекао крал>а у свомс кабинету и не знајући шта се на улици дешава. А кад му јс он о томе саопштио, краљ је брзо пришао телефону, и управнику вароши нарсдио да сс демонстранти растурс пожарним шмрковима. У исто врсмс тражио је хитно министра унутрашњих дела Велимира Тодоровића, који се, у том часу и сам необавештен о догађају, налазио у своме стану. У тренутку кад су се зачули пуцњи са улицс, краљ је, како тврди његов бивши министар, скочио узбуђсн и задуго се није могао у.мирити, захтевајући хитне извештаје о развоју догађаја који се на улици одигравао.Потврђењу Милана Ф. Александрића, полиц. чиновникау пензији, наредбуда сс на демонстранте пуца издао је пок. Љуба Каменчић, тад, инспсктор Министарства. У истој канцеларији, када је из Управе вароши Београда јављсно о уличним нередима, налазио сс с њим и књижевник Милутин Ускоковић.Каменчић јс, примивши caonurreibe о иередима, наредио од рсчи до речи: „Нека пуцају у месо и нека разјурс ту мангупарију!"То је онај Каменчић који јс био начслник округа рудничког у време догађаја од20. фебруара 1893. у Горачићу.


цинична и развратна жена. Овај краљ, пола ајдук, пола анархист, непрестано је мислио о проливању српске крви, политички разбојник, нека блажа и мо- дернисана врста Нерона, један зликовац с комендијашким манирима, који је на глави носио шарену пајацку капу а у рукама разбојничку сикиру, једпа дегенерисана природа, зликовац по крви, незајажљив, неукротљив, разјарена звср и покварени ирепредењак који је политичаре преобраћао у лакеје, своју рођену мајку називао блудницом, а свога оца нечистом крпом.

У народу, у коме је кипило узбуђење једне храбре расе, све је било у некој прећутној завери и говорило о блиском паду несноснога рсжима. И та узбурканост духова, та општа жеља за ослобођењем ма и по цену крви, та запаљива атмосфера и то раздражење јавнога мњења, учинили су да у заверу уђу млади официри, слободоумни људи, чија су браћа, очеви и пријатељи били представници слободоумне струјс. И вршећи своје храбро дело, они су сматрали да нису ништа друго до мандатори народа, овлашћени од њега да на овај начин ослободе земљу једнога крунисаног хајдука, а после тога и по свршеном делу предаду власт у руке политичким првацима.

Скромни, задовољни успехом, уверени да су спасли отаџбину, ови млади ентузијасти, ови слободњаци у униформи, повукли су се одмах без разметања и наметања. Осећајући да су довољно награђени љубављу на- родном, они су постали опет саставни део народне цслине, пошто су за мо- менат били у неку руку вође његове. Они су се заверили да за своје дело и не траже и не примс никакву награду. Као Цинцинат који се од војне диктатуре вратио к своме плугу, тако су и они, напуштајући силу коју су у рукама имали, прешли на свој обичан посао...

Тако је писало једно крило штампе, донекле и по праву своје смеле и толико ризичне одважности у опозицији. Али сс њему, са малим изузетком који је сместа ућутао, а да би устао, и врло снажно, тек много доцнијс, при- дружило и друго, што сс до јуче и са истом жестином борило на страни кра- љевој, и придружило се бестидно, не чинећи никаквих ни прелаза ни по- ступности. онако исто као и треће, чије се исувише бедно муцање о незадо- вољству и док је било у опозицији једва могло чути. И све i i i t o је таква штампа пружала тада. и у оном садизму и дотле невиђено разјареној страсти револу- ционарнога насиља, било би захвалније него иједно поље истраживања како једноме психоло1-у тако и једном моралисти. А у иначе бурном животу онога нараштаја. намењеног страхотама свих искушења, то беше прва и неоцењиво значајна прилика, кадје самоједна кратка летња ноћ била исувише довољна: да му на длан положи сву оиу жалосну беду и срам од одсуства људскога обра- за. Он је, носле тога, и са бескрајно проширеним и продубљеним искуством иза једнога рата, коме по последицама моралнога разврата није било равна, морао осетити и сву оправданост онога вапаја на који сс нико није обазирао а који је, кроз најтрезније иза прсврата, указивао на правило: да је, кад једна земља лиши живота свога краља, право исто тако да лиши части и његове како јавне тако и скривене помоћнике...


. Што се стране штампе тиче, осудила је она и жестоко напала чин од 29. маја скоро једнодушно. По њој, и углавном, извршиоци његови јесу нс- задовољници из редова увређених од прошлога режима, као: ађутанти отерани из двора, маршали изагнати у граничнс крајеве, неаванзовани и недекорисани официри, којима је лични интерес био пречи од свега. И тада је атентат а la serbc, у Србији. „кутији за изненађења“, послужио обилато за извор свако- врсних подсмеха, оштрс осуде, као и претње, коју су непријатељи Србијини нарочито и неуздржано изливали. „Преторијанци римски, пронунција- менташи шиански, стрелци руски и јаничари турски нису ништа према бео- градским патриотама!“ - писали су једни. „Европа се јако варала“, писали су други, „кад је држала да је Србија одмакла у цивилизацији од Турака и Арнаута“ . А Temps, у своме уводнику, писао је: „Сливнички јунаци‘ нашли су да траже реванша и перу срам са свога оружја над људима и женама који спавају у својим креветима!“ Уједној прилици, после догађаја, Пресансе је помињао Србе иза Цигана и Јевреја, тврдећи тада: да јс то народност која ничега и никога нема у Турској и која вишс не сме да заслужује никакве пажње нити обзире европске.31 У очима ове штампс, Србија и њена војска компромитовани су заувек, пред Европом као и целим светом, и у случају било каквс опасности њезине егзистенције нико неће ни помислити да прстом мрдне у њену одбрану. Дело извршено 29. маја, и по његовом начину, било је и остаје недостојно владаоцу на верност заклетих официра, па их зато треба и судити као просте злочинце, а са Србијом, док то не буде учињено, ирскинути дипломатске односе.

: Вреди овде напомеиути да је, поред руске, и француска штампа најбоље била по- здравила Краљсв брак са „Краљицом грађаиком“. Фраицуска влада, том приликом одликовала је прсдссдпика срп. владе ордепом Легије Части II степена.


ОСВРТ НА ЗАВЕРУ

Измсђу, напред именованих, цивилних завсрсника, једанје, неко време после догађаја. покушао да порекне своје учешће. То је Јован Ђ. Авакумовић, председник завереничкс владе и првак либералнс странке. И како до данас нико ни држао нијс до тога да ствар у овоме изведе на чисто, покушај оног опорииања имао је донекле успеха.

Све до данашњсга времена поверење у онакво тврђење није потпуно поколсбано и случај овај, као и многи други, остао је у доста тамној сенци двоумицс. Али већ данас овој сумњи нема више ни мало места. Од живих за- вереника. на које смо се обратили да нам ово потпуно освегле, Ђорђе Генчић и Антоније Антић потврдили су нам о несумњивом учешћу Авакумовићсвом у делу завсре. Од првог састанка. у винограду таста Генчићевог Ачексс Нова- ковића, на Топчидерском брду, и у новембру 1901. па све до краја, Авакумо- вић је са осталима учествовао у припремама преврата који се онако завршио. А објашњење пута његова у Ниш, са кога се вратио у зору 29. маја, не задаје ни мало тешкоћа, исто онако као што се његово одрицање не би, ни у ком случају, смсло тумачити заборавношћу коју би правдала дубока старост овс некад врло истакнуте политичке личности.32

3: Јасан закључак о иуту Авакумовићсвом у Ниш. поред других момената. добија се и после следећег објашњења тадашн>сг комесара жељезничке полиније М. Стојковића, а које, и других занимљивости ради. овде доносимо. Оно гласи:„Кад је почело пуцањс по Двору, упитам из Комесаријата, телефоиом, сскретара у Управи Вароши, Душана Алимпића, шгада радим. и имали какво наређен>еодуправ- ника Вароши. Алимпић ми одговори, да сс пуцаи око Управе и да пролсћу куршуми, тако да је опасно појављивати сс, и да је тражио управника телефоном, код iberoBe кућс, али да оп тамо није. Мало послс, опет ми се Алимпић јави, и рече, да му се је управпик јавио телефопом из Кварта Врачарског, и иа постављено питањс, трсба ли ставити жандармерију у оружани покрет, дао ми је одговор. да то није ствар његова, него команданта пелокупнс жандармерије, пуковника Јовановића, који нека ради како зна. Ја и шсф станице, договоримо се на своју руку, те одмах, за свснтуалну погребу, спремимо дворски вагон, и са јсдном машином ставимо га на колосск за Аустрију. Баш у том стиже па псрон и путнички воз из Ниша. Из њсга се искрца и - Јован Авакумовић. Поздравих сс са њим и рекох му да се у двору нешто дешава. У том један ме официр нагло одгурну у страну, приђе Авакумовићу, и нешто му рсчс. Авакумовић ме тада позва, пружи ми своје ручис ствари и замоли да их одмах пошал>см његовој кући и да ibcroBHMa јавим: „да јс све добро!“ Затим, заједно са офиииром. изађе из сташше. Порсд Авакумовића видсо сам где стоји и пуковник Да.мњап Поповић. Ствари Авакумовићсвс дадох полицијском агенту. добро познатоме Спирку, да их одмах кући њсговој однесе. Оп сс убрзо врати, и рече ми, да јс ствари предао и да јс у Авакумовићсвој кући велика пијанка и весеље. У исто време зазвопи тслсфон у


Друга, чији се положај прсма завери, и кад је реч о цивилним завсрс- ницима, још увек сматра за неосветљен, јесте личност Живана ЖивковиЈш.

У својој Политичкој историји Србије. а у одељку „29. мај 1903. Доживљаји и успомене писца у всзи са историјским догађајем тог дана“ ,33 Живановић је о томе учинио једну подужу исповест, изјављујући да њом и са своје стране ликвидира један незавршени рачун, и „да би се учинио крај свима доса- дашњим, било намерним изношењима, било невиним заблудама и всрова- њима, каква прате увек овако крупне догађаје, као шго је несумњиво и догађај од 29. маја 1903. годинс у Србији“.

Али, пре него што бисмо навели макар и најважније основе сумње који се о томе противу Живановића, и у неподељеном уверењу скоро свих живих са- временика његових, истичу, ми изјављујемо овдс, и пре тога, да су нам исти они живи завереници, сведоци о учешћу Авакумовићевом, исто тако и одлучно осведочили о потпуној непосвећености Живановићевој у делу ове завере, ту- мачећи то неповерењем што гаје његова личностсвима њима уливала.34 Осно- ви, међутим, који се противу њега, и за доказ да је о завери знао, истичу, ови су:

Прво. Његов сроднички однос са једним од коловођа завере, капетаном Драгутином Димитријевићем, који је, у току више од године дана, а са својим друговима завереш ш има, одржавао састанкс у кући Ж ивановићевој и у његовом радном кабинету. (Живановић о томе пише: „Тако је све прошло неопажено мимо њега, као и толика сашаптавања, договори и разговори, који су се вршили у кући писца и баш у н>еговој соби за рад, у коју он, из при- стојности према друговима свога шурака, кад год би их дошав у кућу, ту за- текао, не би улазио и вазда се склањао да би они, као млађи људи, били међу- собно слободни.“35

Комссаријату и на њсму сс јави Ђорђс Гснмић, који ,ми саопшти да јс нови министар и да имам да слушам њсгова нарсђења. Нарсди ми, да одмах поскидам у Комесаријату слике, Краљсву и Крал>ичину, и да спрсмим дворску чскаонипу, јср ће данас допуговати нови Краљ Петар Карађорђевић. А одмах затим, јави ми се из Управе пуковник Богдан Да.мјановић. који ми рече да је он нови управиик вароши. и да имам да слушам и његова наређења. После тога, опет ми се јави нови министар Генчић, који ми нареди, да на жсљсзничкој пошти зауставим службсни днсвник „Српскс новинс“, којс су биле спремљепе за експедицију, јер се је пова Влада предомислила, па неће да публикује у њима, као што је била урадила: ga су Kpab и Крагица погинули и међусобној свађи - него ће се приредити други број, са другим извештајем. Спречих у пошти одлазак новина, и одмах се послаше други егземплари у унутрашњост. у којима је убиство описано другчије.Одмах свс полицијскс власти, па и Комесаријат, добишс распис да сс путиицима не дозвољава долазак возовима п у т н и ч к и м у Бсоград, у већем броју од пормалног.“33 Стр. 338.34 Пок. Стојан Рибарац причаоје, у неколико прилика, да су му сс чланови Глав. Одбора старс Либсралпе Странке често жалили, како пред Живановићем никад ништа нс смеју да говоре јер се то одмах тамо сазна. Има и данас живих чланова тога Одбора који су то исто потврдили, као и да сс фраза Ристићсва „умео сам да изаберем способпости, али нисам v b c k умсо да изаберсм карактере“, односила па lberoea секретара.35 Живаповић, Политичка историја Србије, стр. 336.


Друго. Његов неочекивани улазак у владу генерала Цинцар-М арко- вића 20. априла 1903.

У својој поменутој књизи, а у одељку „Ноћ између 8. и 9. маја“ , Жи- вановић је изложио све своје напоре. заиста огромне, да по сваку цену одбије понуду краљеву за улазак свој у владу, која је имала да наследи кабинет др Владанов, чији је он члан био. У томе одељку, описујући своју двадесеточа- совну борбу са краљем 8. јула и јсдночасовну, али много страшнију, идућега дана, Живановић, између осталога, иише:

„Али сад настају иишчеве мукс. Краљ му се окрете и ослови га, а уједно се упути натраг у ,првоаприлску собу‘, обавештавајући писца да се прими. Идући за њим, остајао је писац при својој молби; али Краљ не хтеде да чује. Како је ово гласно споразумевање било Краљу, можда, незгодно у близини осталих, Краљ у говору наиред, а писац за њим, те у ,Источњачку салу‘, кроз једну ,завссу‘ састављену све од стаклених плоча везаних жицом.

Оно, што једаље настало, није било више ни разговор, ни споразуме- вања, какво би оправдавала озбиљност положаја. То су билс сцене, које писац никад неће моћи заборавити; јер је то можда био његов најтежи дан у животу- тежи но LiiTO му беше, кадје, за време првограта (5. августа 1876) у једном сукобу с Турцима, око шанца на ,Голицама‘ више Рашке на граници, остао само сам у том шанцу, а по том на голој рудини, међу две војске и две убојне линије, чији су обострани куршуми летели преко њега, а турски око њега, парајући земљу, и кад је писац у опасном моменту, гласно сам себи рекао ,Ех, Живане, сад ваља погинути‘!

Довољно је да се каже да је с краљем провео сат и четврт тако рећи у рвању. Краљ је у све живљем темпу говорио, час је ишао натрашке прсд писцем, час га је потискивао пред собом. Обиграли су тако сваку групу намешгаја, прво у ,источњачкој‘, па после у главној сали (гдс је балкон). Шта све није за то време изговорио Краљ Александар, само да писца приволе на улазак у Министарство? ,Ја сам обећао мојој вереници (и показа ми њену већ једну донсшену повећу фотографску слику, у раму обешену међу ликове предака Обреновићевих у главној сали)... ја сам јој обећао, да ћу јој данас у 11 сати представити прво Министарство, а ви ми сад све то кваритс!‘ ,Ама ја ћу да спакујем моје куфере и отићи ћу с Драгом куд било, у неко мало место и тамо ћсмо живети, мени и онако мало треба, говорио је даље Краљ. ,Има Обреновић преча посла, но да пакује куфере1, био је пишчев одговор, иорсд сталног и упорног брањења од уласка у Министарство. .Ко вас је наговорио на го?‘, питаше сад Краљ, и писац му истину рече, да се од одласка синоћ није ни с ким. ни од остале 1'осподс (што чекаху у кабинету) ни иначе видео. ,Да није то учинила ваша госпођа?‘ питаше Краљ, у оној мећави од свако- врсних питања. Краљје noi aâo пишчевог јединог, у том критичном моменту, саветодавца, који је без личних претензија имао правилно мишљење о овоме. Иа то писац Краљу одговори: ,Моја се жена не меша у политику‘. ,Да се не бојите кога, да уђете у Министарство?‘, питаше даље Краљ ваљда циљајући на свога оца. ,Не, Величанство!‘, био је пишчев одговор...

100 Драгииш Bacuh

Што се даље говорило, долазило се у све већс раздражење. Писац беше уз то нервозан, пошто не бејаше спавао, и већ му бешс осетно тешко. У један мах, на непрекидно наваљивање, узвикнуће: ,пуштајте ме, ако Бога знате! Отворићу прозор и скочићу доле у башту, па нск буде шта будс.‘ Аја, и то не помаже! Краљ тераше даље. Бејаху дојурили у вел. салу и дошли до оне синијс (всл. тепсије) што је била у истом углу сале, око којс се обично седело за кафу после ручка или вечере, и где су кадкад поднашани укази на погпис. Ваљда, од нског синоћњег или ранијег посла, беше на синији дивит, перо и табак обичне зеленс хартије. Краљ се саже, оцепи на дохват парче од табака, шчепа перо, умочи и метув опепљен лист на длан, поче на свој начин говорити и уједно писати на оном листу:

.Ево... говораше Краљ: дајем вам... уверење... да ћу ја абдицирати... ако се... ви... не примите... за министра!‘... Кад то што је говорио и ујсдно писао, доврши. Краљ преви лист и пружи га писцу. Он одби да ирими; али Краљ спази пишчев бележник и угура лист, с бележником заједно опет у цсп. ,Ето, ако се кога бојите, ви то чувајте и покажите‘... А кад писац и даље одбијаше и рече, да има још пуно људи, и без њега, са којима може образовати владу, Краљ he одговорити: ,Ама молим вас, господине Живане, мени требају бољи људи у новој влади. Ја ћу имати тешкоће; ето, ја сам нећу моћи отићи, ни на један европски двор, јелте?‘

Он је, сиромах, био свестан дисхармоније, у коју пада овом несрећном жснидбом наспрам осталих владалаца и дворова. Па ипак је то радио! Чудно, доиста! Краљ Александар је био доиста за сажаљен>е, као и сваки који мисли, да ради нсшто велико, срдачно. корисно за се, док је све то у очима другог света, само једна будалаштина, једна тешка заблуда, и срца и мозга. Али то се Краљу Александру није могло доказати, ајош мање он увидсти.

Угуравши писцу ипак своје ,уверење“ у џеп, Краљ је тек сад удвостру- чио своје наваљивање, своје молбе, преклињања, и писац узмичући назад, нађе се опет у источњачкој сали. Усрсд тих наваљивања, писац на своје за- препашћење виде Краља, да склопи руке и иреви колена... уз израз: ,Ама молим вас, тако вас молим, примите се, да свршимо ово јсдном!‘...

,Ах Господару, тешко ми је да вас гледам тако... Немојте тако!‘... и у исги мах обсма рукама узме Крал>а благо за обе његове руке, склопљене на молбу, да га врати из тога незавидног положаја. кад се на јсдан пут пас, који је био уза ib, дижс и накостреши режући и показа, да хоће писца да дрпи. Ово добро псето мислило је да он хоће Краљу да учини неко насил>е (то је био Реп, ловачко поматоро псето Крал>а Милана, које је он оставио био и није повео у Карлсбад; али гаје доцније узео кссби, каојединог, који мује по извршеном растеривању његових љубимаца и пријатсља у београдском двору, остао веран).

Ово беше већ и сувише па се ваљда и Краљу досади. И ако узе нешто важнији тон и поче мирније говорити, Краљ не остави непокушано још једно средство. ,Добро, нећете. ЈТепо. Али реците, ма и привидно, да хоћете, да ја идем да кажем оним другим, да сте пристали... Онда ћс можда и они хтети...‘


,Зашто, Величанство, да варам и њих и Вас, кад сам већ толико пута казао јасно да не могу. Ја вас не нападам, радите како Вас Бог учи, кад мислите да је то неко добро... Али молим Вас, Ваше Величанство, ја не могу ући у ово министарство. Јуче сам са осталима дао оставку и нека остане при њој. Молим...‘

Писан ућута. Краљ такође. И као да је хтео да васпостави своје кра- љевско достојанство, које је и сувише жртвовао у овим болним сценама, Краљ се усправи, оштро погледа, и озбиљна лица, готово суво, уиита иисца:

,Дакле нећете да се примите?‘,Молим, Величанство, нс могу!‘Из ових стопа Крал>, без и једнс рсчи. окрете, па кроз врата са стакле-

ном завесом, а писац за њим. те кроз, првоаприлску собу - у кабинет, после сата и једне четврти мучне и тешке борбе.“36

Тако јс, сто, и тек после оваквог отпора, дивљења достојног, Живано- вић једва усиео да се ослободи краљевог наваљивања, коме је у тој мери тешко било одолети.

Четвртог октобра 1902. исго тако, а приликом образовања првог Цинцар-М арковићевог кабинета, који је одмах суспендован, Живановић је такође имао да издржи скоро исте муке, одбијајући краљеву понуду да у овај кабинет уђе.

А послс 0B0ia. међутим, како стоји са његовим уласком у владу 20. априла? Сам Живановић о томе пише овако:

„... Но, на сам дан 24. марта,37 писац се сретне, управо судари прса у ирса, са Председником Министарства (на вратима сале и министар. заседања) и овај га кратко упита: ,Хоћете ли да будете саветник?‘, на шта писац одговори. више шаљиво узимајући ствар: ,Па то нс зависи од моје воље!‘... Председник Министарства, без иједне речи даље, окрене се натраг у своју канцеларију. Сутрадан, 25. марта, писацје имаода прочитау Срп. Новинама Краљеве указе, којима је и он, као и остали, постављен за саветника и се- натора. Сад мује било разумљиво и јучерашње питањс...38

Председник Министарског Савета сад опет настане да писца склони да уђе у Министарство Просвесге, као министар. Цело претходно држање још од пре седам мсссци (од 6. окт.) предопредељивало је одговор: да писаи не може примити ту дужност. Али Прсдссд. Министарства није пристајас* и писаи под утиском већ указане му пажње у оноликој мери, и то без свога

36 Живанов, Пол. историја Србије, стр. 214-217.'' Сутрадан дсмонстрацијс.■s Од породицс пок. гснсрала Цинцар-Марковића сазнали с.мо: да је Живановић у току марта и априла 1903. чешће и сам тражио прилике да се са председпиком владе срстнс и „прсау прсасудари1*. Пок. Цинцар-Марковић ниједотле Живановића честито ии познавао, али му се овај ипак обраћао писмима, молећи за њсгов утицај у ствари послова у којима је он . вели, заинтересовап као бив. мииистар пародпе привреде. Јсдно одтаквих писма налази сс и кол нас.


знања и молбе, колико пристојности ради, и ла би сс курталисао ове почасти, допуни свој одговор. да можда кад доиније може (после избора) о томе размислити. Овај је одговор био и сувише необавезан и није давао права, да се према писцу поступи, какоје се догодило допкан у всче 20. априла 1903.

Тога вечера, доцкан, око 10 сати. враћао се писац са женом кући са вечере код свога кума Светозара Стефановића, сажељ. станице. Код, „Белог Орла“ , недалеко од „Славије“ сретне га жандарм и обрати му се питањем: да ли познаје г. Ж. Живановића? ,Пно горе му је кућа, у Св. Савској улици\ на што жандарм дода. да је он био код куће, а он има да му преда гшсмо из двора. И сад се није имало куд. Писмо јс имало под речју ,Хитно‘ равно нет црвсних потсза! И писац је моро отићи у двор.

Пријављен. одмах је иримљен, тиме, i i i t o му је Краљ из сале изашао на сусрет у ходник и увео га у салу. Ту јс писац имао да чује новост: да је постављен за Министра Просвете и Цркв. Послова.

Изненађен овим, писац одмах изјави, ла му је тешко примити сс тога, и моли да се указ оиозове. ,Указ је већ штампан, а Српске Новине всћ су до овога доба и експедоване за с\гграшњи дан, и указ се не можс оиозвати, и ви остајетс министар', одговори на све то Краљ Александар. пред свима ири- сутнима.

Писац позван да седне, управо клоне на најближе мссто и изјави жал>е- ње за такво поступање. и уверен, да је он ваљда једини министар, који је за влале Краља Александра на тај положај поставл>ен, а не питан од Крал>а за то!“

„Али су?“ — карактсристично завршава Живановић - „и у писца сазреле мисли и намере, којима се он руководио за свих даљих чстрдесет дана, до 29. маја, колико је свега морао одседети на свом нсзавидном положају."39

Трећи основ, а који потичс из верзије о подацима необјавл>ених мемоара извесних врло истакнутих личности онога режима. није мањс интересантан и ако за сад мора бити примљен са великом резервом. Тврди се упорно, да се у њима налази сведоџба, која је у следећем: Нсколико дана пред сам догађај Краљ је примио анонимно писмо о завери, која му сс открива. Том приликом позвао је он хитно предссдника Владе генерала Цинцар-М арковића. министра војног, Милована Павловића и команданта Дунавскс дивизијс, пуковника Димитрија Николића, да им ово писмо сагтшти. Показујући им га, иако му сам није поклањао вере, и после разго- вора о мерама које би ипак требало предузети (зна се да је приправност војске скинута тачно у 12 часова ноћи 29. маја). прешао је он на други, о намери својој да краљицу уклони из Србије. Да ову своју намеру хоће да изврши, Краљ је дао реч генералу Цинцар-М арковићу још много раније. 24. марта Цинцар-М арковић је ово повсрио и Павлу Денићу. министру грађевина у његовом кабинету, молећи га. и поглавито са овог разлога, да своју оставку, са којом је наваљивао због слабости свога и своје жене злравља, повуче. Овога

39 Живанов. Пол. истор. Србијс, стр. 308-309.


дана, и поред ове три личности, краљ се понова и свечано обавезао да ћс за- дату реч одржати, па јс само молио да то засад и за све друге остане највећа тајна. Излазећи из двора, после тога, министри су били извапредно расно- ложени. па је, по тврђсњу Димитрија Николића. председник владе, још истога дана, и у оном расположењу, тајну ону поверио и Живановићу. Закључак који се из тога чини у томе је: да јс Живановић ову намеру краљсву доставио комс треба, па се зато са извршењем дела и пожурило. Али ће ова околност, као l i i t o рекосмо, бити јасно осветљена тек кад они подаци буду објављени.

Остављајући на страну све мање значајне основе подозрења, који с противу Живановића износе, као што је онај да је он баш двадесетосмогмаја у Ciogne, „пре него што ће краљ за трпезу, уграбио га - са једним указом14, упадљиву утученост његову која сс примећивала на неколико дана пред догађај и др., и поред она три месеца напред наведена, мора се ипак, и пре објаве мемоара који he следовати. засад поклонити вера само тврђењу оних живих завереника који о његовој непосвећености, због неиовсрења према његовој личносги, сведоче, мада има и таквих који сматрају: да је Живановић могао о ствари бити упозиат од капетана Димитријевића, свога шурака, а да то осталима није ни било познато.

Што се ове личности тиче, уживала је она велико краљево поверење. О томе сведочи и његов разговор, неколико дана после избора, неколико дана, дакле, пред сам догађај. а у радном кабинету краљсвом, у староме дворпу. Том приликом, наводи Ж ивановић, краљ је намеравао допунити Устав у одредбама о краљу на случај његове нрске смрти. „Да сс деси какав атснтат на Kpajba, говораше краљ писцу овог дела: у овом Уставу, у недостатку наследника, није тачно прецизно, ко да прихвати управу земљом.“ Изразио се, да хоће да регулише и питање о наследству престола опет у недостатку наследника. и i i i t o је од особите важности - да намерава донети такву одред- бу, да на случај преке смрти краљеве, он ранијим актом одреди три лица, која ће ирихватити краљевску власт и „сазвати Скупштину да бира краља...“ „Да бира краља слободно? ако сам добро разумео, Величанство!“ , додао је одмах писац. Краљ то потврди. „То је онда добро!“ , изусти прикривајући своје за- довољство писац, коме је то краљ на неколико дана после избора у своме радном кабинету у старом дворцу говорио, додавши: „Ово задржите, молим Вас, за се. То, за сад, зна само председник министарства. г. мин. унутр. дела и г. Андоновић.“40

На сам дан избора, 19. маја, зацовољан исходом њиховим, краљ је, о вечери коју је приредио интимној својој околини, био изванредио располо- жен. Тада се заподео разговор о Првомс априлу, па јс он, једнога од својих гостију, Живојина Всличковића, замолио да му понови оне исте речи, што ихје изговорио офиииру кад гаје оне ноћи, као министра правде, повео да интерира. Тај исти официр, потпуковник Кумрић, налазио се, а као краљев ађутант, и сам на тој вечери, па је Всличковић упућивао краља на њега, ако

40 Жив., Пол. ист. Србије, стр. 320.


се оних речи још буде cehao. Али је краљ упорно остао при томе да их сам Величковић понови. И Величковић је најзад то учинио. „К азаосам “, рекао је он, „реците Краљу: да смо гнев његов према нама навукли поступцима али који нису потицали из какве наше користи или из нашег интереса. Све што је било, чинили смо само зато да бисмо обезбедили интересе Престола и Ди- настије, који су збогтрећег намесника изискивали нештојачу енергију. Зато му кажите, али кажите му свакако, да се овакви пријатељи и овакви гости нити дочекују нити испраћају онако како их је он данас, у својој кући, дочекао и испратио.“

Саслушавши ово, краљица се обратила краљу: „Ето видиш“, рекла му је „како ниси умсо да чуваш своје људе, како си их вређао!“ А Цинцар- Марковић: „Величанство, оно мало људи што су још уз Вас остали, чувајте као мало воде на длану!“ - „Видим и ја“ , одговориоје нато крал>, „да су ови људи, који су данас око мене, моји највернији пријатељи. Зато, или ћу са њима испливаги или ћемо сви заједно пасти!“ А један међу овима, које краљ убрајаше у своје највереније пријатеље, беше и Живан Ж ивановић, његов министар просвете и црквених послова.41

41 Оно јутро. кад је. а од нске госпа-Софије, својс прве комшикс, дознао о убиству краљевског пара. Живановић се, како сам паводи у својој пом. књизи, прекрстио рскавши: „Буди Бог с нама, ово је као у Хиљаду и Јсдној Ноћи!“ (Интересантно је доиста упоредити овакво мало радознало држањс Живановићсво са оним 1. априла 1893. Тога дана, обавсш тен да јс кућа Ристићсва опкољена војском, тадашњи предссдник Нар. скупштине најпрс сс замислио. Он се сместа упутио у варош, да се тамо обавссти шта се то ноћас дешава. И не обазирући се на голикс непријатности, грубости и cvieribc које му 4Hibaxy страже војскс и жандармсрије, он, по ноћи, потпуно пустим улинама и по страшном встру, успева најзад да пронађс пријатеље с којима, пош то-пото. хоће да сс нађе у оиој збуњеној ситуапији, да у њој штогод нокуша и прсдузме. Целе тс ноћи радозналост његова напрегнута јс до крајње границе. А јутра 29. маја? Шта чини, urra прсдузима тога јутра активни министар? Он се крсти, и бсз много радозналости, а на један бесмртан начин констатује само оволико: „Буди Бог с нама, ово јс све као у Хиљаду и Јсдној Ноћи!“А кад јс. по позиву, сишао доле, и, у Министарству унутрашњих дсла, сусрео сс са новим председииком владе Јованом Авакумовићсм, узвикнуојс: „Е врло добро. свршсно је једно крупно дело. Нико у земљи пеће ни прстом мрднути!" - Живаповић, Пол. ист. Србије, књ. III, стр. 180-186, и књ. IV, стр. 328 и 332.Заисга, нема сличнога примера: да је ико икад себе и пред Историјом, а својим рођеним писаним свсдочанством, тако и у тој мери оптужио, као што јс то случај са Живановићсм!


ПОСЛЕДЊЕ НАМЕРЕ И ПОСЛЕДЊИ

КРАЉЕВИ ПЛАНОВИ

Једна кратка скица унутрашњих и спол>ашњих акција, носледњих дана владавине краља Александра, а из податакадо сада слабо познатих и који he доцнијс морати бити и опсежније допуњени и јасније објашњени, пружа, донскле, могућности да се назру његове последње намере и планови.

ПЈто се унутрашње акције тиче, као и дотле, испол>авала се она упорно у оној тако страсној несталности, којом се целокупна владавина његова одликовала. Двадесет Tpeher марта, и прсд сам догађај демонстрације онако окончане, краљеву пажњу заузимаше један пројект новога Устава. Тога дана претресан је он, али врло кратко, наједној конференцији, у Староме двору, којој су нрисуствовали: Светозар Гвоздић, Сима Несторовић. Петар Катић, Јеврем Андоновић и Живојин Всличковић. По налогу краљевом, читао ra је председник владе генерал Цинцар-Марковић, а из рукописа Андре Ђорђе- вића, како су то присутни овој конфсренцији тврдили. Тај пројект фавори- зоваоје сел>аштво. Он је предвиђао 2/3 сељака од 150 чланова, коликоје бу- дући парламент, по њему, требао да броји, док је остатак био подељен између професора гимназије и универзитета, трговаца, занатлија и једнога генерала.

Кад је председник владе завршио са читањем, краљ о њему затражи, пре свију, мишЈБење Величковићево. Тада Величковић отворено изрази своје неодобравање, изјављујући да парламент, који би из оваквог Устава нро- изашао, не би то ни значио. већ скуп сељачких демагога, какав је, један од најпознатијих, био Алекса Нешић. Очито пезадовол>ан оваквом изјавом. краљ се потом обрати осталима, захтевајући од њих да му редом искажу шта о про- јекту мисле. Али се и они једнодушно сложише са Величковићем, истичући, сваки са своје стране, његове рђаве особине, као и да би овај Устав био један од оних i i i t o у историју улазе смо као експерименти. Саслушавши овакав за- кључак, генерал Цинцар-М арковић, и тоно.м врло оштрим, пребаци тада краљу због губљења времсна око једног пројекта који ни једнога браниоца не налази, па их краљ, и не покушавајући, после тога, да га сам брани и врло незадовољан овим одбијањсм, отпусти.

Још прс овога покушаја са новим пројектом, у првој трећини марта, показаше он готовост да „појача либералну странку“ , намеравајући ла образујс а^аду чисто либералну. Тврди се, даје ову краљеву намеру, и врло снсргично, потпомагао јсдан од најоданијих му пријател>а, на чије савстс се он у последњс


време највише ослањао, стари генсрал Јован Белимарковић.42 За такву комби- нацију, а са председником владе Стојаном Бошковићем или генералом Цинцар-М арковићем, заузимао се он врло предано, прихватајући, после кратког отпора. предлог Величковићев да се у тој влади положај заступника прсдссдниковог повери Стојану Рибарцу. Али целе једне ноћи и идућегдана, позив. са којим је Рибарац тражен од странс краљсве, није га могао пронаћи. Сазнавши о њему, Рибарац се те ноћи склонио, а јутром рано отпутовао у Пожаревац, после чега се, и услед оваквог његовог држан>а које краља необич- но озлоједи, цела ова комбинација напусти.

Оба ова покушаја, а по тврђењу краљевог сарадника, управљена су била на припрему извођења једне намере краљсвс крупнога значаја. Та намера, према њима, тицала се плана његовог о краљичином уклањању из земље и коначном брачном разводу са њом.

Тврђење ово, од стране краљевих иријатеља, и кад се зна каквом је силом притворности он распслагао, изгледа није без основа. Зна се поуздано о осетној, иако вешто прикриваној, хладноћи његовој према краљици, а која је наступила после обелодањене лажности њенога порођаја, као и о намери његовој да Устав допуни у одредбама о владаоцу на случај преке смрти и којом се одлучно пресецало са покушајем наметања брата краљичиног за наслсд- ника престола.43 О томе, а у претходном одељку, наведен је његов значајан разговор са министром просвете и црквених послова Ж. Живановићем, којом је приликом краљево неочекивано обећање више него изненадило његова министра. Износећи га, Живановић изјавиоје и ово: „П исцаје изненадило ово поверљиво саопштење Краљево; јер дотле никада он није био у иоложају да ма кад сазна коју од намера Краљевих. Стога не можс ни да цени: је ли Крал> имао још неких намера, и да ли би се и ово што јс рекао, свршило тако, како јс рскао. То је био Краљ Александар, који никад није своје намере ста- вљао под туђу контролу, те их разуме се, никоме нијс ни повераво у целини, све до момента извршења, када је сваком одређена и улога. Тако је било знаменитог ,првог априла4 (1893); тако о женидби (1900), тако о промени Устава (1901); тако о промени владавине (1902); тако и приликом оба државна удара 1894. и 1903. године. Јели се могло очекивати, да ће Краљ бити отво- ренији и у погледу својих намера за будућс?“44

42 Белимарковић биојс противан краљсвој женидби и дуго није виђан у Двору, али јс за владс генерала Цинцар-Марковића изменио својс држањс, послс чега је постао председник Сената.43 Ово доказујс и слсдсћи распис мипистра унутрашњих дела од 23. априла 1903. године, који гласи: „Окружним начелницима итд. Дознао сам да сс по народу препоселажни гла- сови, који уносе забуну међу грађанс и омстају иравилну радњу државних власти. Тако сс протура глас да ће Луњевица бити проглашсн за прсстолонаследника и да ће ова в л а д а уступити место другој и томс подобно. Стога вам препоручујем да овакве гласовс најстроже побијате, и свакога онога за кога се докаже да их преноси најстрожс казнитс за npei 10шење обеспокојавајућих гдасова. За извршс1ве ове наредбе ви сте ми лично одговорпи."44 Живановић. Пол. ист. Србијс, стр. 320.


Ади краљ. који није био отворен у погледу с в о ји х будућих планова, није могао а да их донекле не испољи, придобијајући личности са коЈИма је имао да их изводи. У својим историјско-мемоарским запискама, додирујући ово питаље, па истичући и сам да је „KpiLt Александар у скривању својих правих мисли и расположења био ненадмашан, нарочито што је вешто симулирао расположење које му је, ради тога скривања, требало*4, Стојан Новаковић изразио се на један отворен начин: да верује у овакву основаност намере краљеве, који је морао врло добро знати да би такав његов акт био веома популаран. „Данас се зна“ - писао је он тамо — „да је тај план био врло кон- кретан и да су за извршење његово приправљени и упућсни били иотребни људи. Краљица се имала испратити у Францесбад тога истога лета 1903. и онде би јој се саопштиле наредбе краљеве да се у Србију више вратити не може.“45

Али и сам Ж ивановић, оцењујући наводе о томе Г1. Тодоровића у чланцимаовогау Огледалуод 1904, „Краљев брак“ (Огледалобр. 67, стр. 857) и „Краљева тајна“ ( Огледало, св. 87. стр. 1087), у којима се износе краљеви изрази и наговештаји писцу њиховом у том смислу, као и да је Цинцар-Мар- ковић био тај коме је задатак удаљен>а крал>ичиног био намењен, додаје како има и других извора који говоре „да је oiuo и стварне подлоге'\4() Тако је навео: да му јс државни саветник Јоца Станковић говорио „како је се тад. министар финансија Милов. М аринковић њсму изјаснио да је све било готово да се Краљица удаљи“, па је њему исто ово потврдио и Стеван Ћурчић, човек који

је о томе „могао много што шта сазнати што други нису могли“.47Од живих сведока, у ствари ове краљеве намере, потпрда тад. министра

грађевина и заступ. министра спољ. послова П. Дснића, изнета је у одељку који овоме претходи, и прсма њој споразум Цинцар-Марковића са краљем био је у томе коначно постигнут.

Према том споразуму, краљица је имала бити испраћена у Францесбад, одмах после сенатских избора 5. јуна, па је тамо трсбала да сачека регулисање свога новога положаја.4* А по тврђењу јсдног од најугледнијих судија највећега суда и државног саветника, Вучка Ђорђевића, пок. Светозар Шурдиловић, б. начелпик окружни, повсрио му је исто тако о пристанку своме, на понуду краљсву да сс прими положаја унравника града Београда, а једино ради извршсња овога задатка.49

Све личности које краљ тада и ради тога окупљаше око себе, биле су такве. на чију он безусловну готовост и несумљиву и осведочену одапост.

45 Стојап Новаковић, Двадесет година уставнс политике у Србији 1883-1903, стр. 207. и237.4(’ Жив., Пол. истор. Србијс. примсдба на стр. 283.4 Ибид. стр. 319.4>| Краљ је. како изгледа, био убедио краљицу да би одмора ради трсбало тамо да отпутујс. па се овај пут паковање њених ствари приводило крају и кућа у Фрапцесбаду билаје всћ закупљспа.4l) Ово потврђује и Б. К. Маршићанин, тад. управник вароши Београда, в. Управитељсвс белешке, књ. Епилог, стр. VI.


могаше да рачуна. Јсдна од таквих, којој он о намери не беше поверио, али на коју је много полагао. држећи је, у последње време, стално поред себе, јесте и Живојин Величковић. На номенутој интимној всчери у Двору 19. маја, представи га он своме рођаку Катарџију као будућег председника Народне скупштинс. Управо на недељудана пред догађај, краљсе показа непопустљив кал му се његов пријатељ обрати с молбом, да му допусти одлазак из Beoipaaa само на два дана, а ради важнога судског претреса, на коме је имао заступати једнога од својих угледних партијских пријатеља, у ваљевском првостепеном суду. Поверавајући му само толико, да ће му у најкраћсм времену његова сарадња у једном веома важном државном задатку бити преко потребна, старао се он да га од овога nvra, по сваку цену, одврати. Али кад Величковић, и поред свег наваљиван>а, оста уиоран, па му се, неколико дана после, и за исто поново обрати, он попусти, издајући му поруку да председника ваљев- ског суда од њсгове стране умоли те да се предмет, ради кога одлази, изнесе на расправу као први, истога онога дана кад Валичковић тамо стигне. Ово му краљ одобри 26. маја, на повратку своме у Двор са познатог концерта пе- вачких друштава из Војводине, а са кога се вратио невиђено расположен. Праћен својом гардом, која се први путтога дана појавила у новој униформи огрнутих атила, он је, силазећи с кола и дочекан Всличковићевим питањем какоје задовољан пријемом од стране њихове, одговорио: „Кад нође добро, онда иде незадржано. Заиста, оваког одушевљења, како сам данас доживсо, још нисам упамтио!“ Већ сутрадан, телефоном и лично, захтевао је он од Величковића да се врати, напомињућу му још једанпут, да га овамо чека и да му јс намењен државни посао крупне важности. А двадесет деветога маја, рано ујутру, Величковић се из Ваљева крену, да у Забрежју, истога јутра и очекујући пароброд који ће га одвести у Београд, сазна о судбини која краља, i i i t o га тако нестрпљиво очекиваше, беше постигла.50

Што се спољашње акције тиче. она је, а услед нестанка архивс Kpajba Александра, још у већој мери остала нејасна.51 У поменутим својим историј- ско-мемоарским запискама, Стојан Новаковићје навео52... „Краљ Александар с крајем јесени 1902. промени опет политику, склопи минисгарсгво Циниар- Марковића, желећи навити политички правац Аустро-Угарској, м адау Бечу

50 У одељку „Политичке странкс послс промене од 6. нов. 1902.“ своје пом. књигс. Живановић. а на месту где говори о комсшању у Либералној страпци, којс јс произвела примсна од 6. нов, такође наводи: „Тс двс групс имале су своја већ позната вођства: јсдна Авакумовић-Рибарац, друга Ј. А ндоновић-Ж . Всличковић, ком еје, изгледа. рсзсрвисана видна улога за скору будућност.4* Стр. 288.51 Архива крал>ева, нађсна у кеси његовој у Староме двору, поверена је, после логађаја, старању пуковпика Апскандра Машина. код кога су се кључсви касини и налазили. Нско времс послс тога, о њој водио је рачуна др В. Вељковић, јсдан од чланова завереничке владе. После њсга, она јс допала у руке радикала, од када се о њој више ништа не зна, и зузсвтодаје садржавала извесна и врло ко.мпромитујућадокумснгао њиховим прваиима.52 Ст. Новаковић, Двадесет година уставне политикс у Србији, стр. 236-237.


никаква одзива није налазио... С другс стране се зна да се краљ озбиљно спремао да нешто чини у Турској, ако не да упалне у Македонију. О тим пла- новима знамо сувише мало. те су нам нејасни.53

Али ово прво тврђење Новаковићево. краљеви тадашњи сарадници најодлучнијс одричу. По њима, напротив. свом снагом и потајно, борио сс он противу Аустрије, улажући сав свој велики напор да је, због нереда у Ма- кедоњи, а пред свима кабинетима и парламентима европским, што је могуће више дискредитујс. Да то постигне, и што ефикасније, успео је он био ла врло ирисно придобије двојицу нолитичара двојне монархије, о чијем политичком угледу није могло бити сумње. То су били Клофач и Крамарж, од којих је један био првак наролних соиијалиста, а други шеф партије Младочеха и човек будућности.

По жељи његовој, и у споразуму с њим, Клофач прокрстари Маћсдо- нију, а да би се уверио о тадашњем хаосу, али пре тога посети Цариград. По повратку своме, очара он краља својим једрим и правичним утисцима, као и својом изјавом да је свом душом против аутономије Маћедоније. Том приликом, саопшти му и о својој носети великом везиру и показа поклон који му је овај дао, са речима „Ви ћсте проћи кроз Маћедонију, ви имате очи и видећете тамо нежељених ствари. Али, молим вас, не чините од тога ни- какву употребу и ми ћемо остати пријатељи!“

Чим се он врати у отаџбину, краљ му, а по нарочитом лицу, др Ивану Шајковићу, посла своја упутства за држање његово на првим седницама беч- ких делегација. А четрнаесгог маја, ово поверљиво лице писало јс всћ јсдноме од краљевих пријател>а, такође посвећеном у ову акцију, А. Гавриловићу, ово што следује:

„Заиста с љубопитљивошћу очекујете моје писмо, а морали стс сс и чу- дити. што сам се овако задоцнио. Узрокје томе. што сам план, који сам имао у Београду, морао сасвим изменити. Као што Вам је познато, из Бсограда сам пошао у недељу ујутру брзим возом; истога дана у 7 час. увече стигао сам у Беч. На станици ме је чекао пријатељ Хлавачек (о њему сам вам говорио, тоје одличан човек, он ми је сада овде лесна рука). Прва мије брига била, да сазнам, гле је г. Клофач и кад сс с њим M o i y састати. Одмах са станице одвезао сам се у једну гостионицу, где г. Каофач долази сваког дана, и ту сазнам, да је отпутовао у суботу за Праг и да ће лоћи у Беч тек у петак. Да не бих

53 29. јапуара 1903. год. краљ и краљица присуствовали су двогодишњем парастосу иок. краљу Ммлану, у манастиру Крушедолу. Свакако д а је ово могло дати поиода комбинаиији о навијању полигичког правца прсма А.-Угарској. A in овим догађајем- пишс А. Јовановић у својим необјављеним мемоарима, - иије настала никаква по- литичка измсна у односима Србије према Аустро-Угарској. као штоје објаснио и ми- нистар Села, ua интерпслацију Чаловскога, изјављујући да је то само лични акт пијетета сина према родитељу. У Одјекујс од 19. јануара 1903. r., са рсзсрвом забелсжено про- ношење да ће се о овој владалачкој посети у Крушсдолу наћи и др Владан Ђорђсвић, чему се, тобож, примећује Јовановић, придавао политички значај.


дангубио, те исте вечери у 10 и по час. кренем брзим возом за Праг, где сам стигао ујутру у 6. часова. Одмах по доласку, са станице, пошаљем, по ,линстману‘ писмо Клофачевој кући, које прочита његова госпођа и одговори ми, да је на неком народном збору близу Прага...

Са г. Клофачем сам се састао пре подне на врло згодну месту, где за наш састанак нико није могао сазнати. Г. Клофач ме је радосно дочскао, о целој ствари говорили смо дуго и ја сам био срећан што се г. Кчофач о свему самном слаже. По подне смо се опет састали и прсводили смо један део говора.54 Све се није могло превести. јер је ствар велика. Увече тога дана (понедељак) у 11 часова, пошли смо и ја и г. Клофач брзим возом за Беч, али смо путовали као да смо непознати један другом. У Беч смо стигли јуче ујутру у 7 часова. Јуче је била седница у иарламенту. илућа седница била је заказана за петак и г. Клофач ми је рекао да пожурим са превођењем, како би могао у петак говорити. С тога сам јуче радио целога дана па и ноћас до неко доба. Од суботе нисам спавао готово никако... Јутрос рано добијем писмо од г. Кпофача, којим ми јавл>а да је идућа парламентска седница олложена на други идући петак, дакле 23. маја по нашем календару... Јутрос је био код мене г. Кчофач - пре подне- и рече ми. да би најбоље било да због превођења брошуре на француски и руски одем у Праг (и г. Клофач путује после подне за Праг). Ја сам му рекао да морам чекати за то одобрење r. министра, коме сам такође писао. Што се тиче штампања превода, удесили смо овако: чешки превод издаће г. Клофач о свом трошку, за немачки превод гледаћемо да нађемо издавача, француски и руски превод морамо шштити ми. Али, и ако ми плаћамо за издање послсдња два прсвода, удесићемо - из политичких разлога - да изађу под туђом фирмом. На пр. руски превод може тобоже изаћи као излан.е руског бечког листа Hoeu Век. На тај начин нико неће посумњати на Србију.

Не могу да Вам кажем колико ми је жао што пропуштам згодну прилику, те нећу отићи на словенски новинарски конгрсс, који се састаје у суботу 16. ов. мес. у Пилзену. Ту бих могао за наше ствари необично много учинити. Шта би ми за будући рад вределе само везе, које би сада створио са новинарима пол>ским, руским, чсшким итд... (Овде се наставл>а о ириликама у Аустрији и великој забуни која је тамо настала и која би се могла искори- стити)... Данас читао сам новине и у Zeit-y нађем ову сензациону вест о Србији... Говорио сам о том с Клофачем и он ми рече: ,све ће то дотле трајати, до год се словенска штампа не организује како треба‘. Затим је опет настао говор о журналистичкој канцеларији у Прагу. Клофач преклиње да се Србија томе одазове - то би било од огромне користи по нас. Ја бих Вас молио да о тој ствари говорите опетса Његовим Величанством Краљем...

Ову прилику нећу да пропусгим, а да Вам не споменем још једну ствар. Ми смо у Никашиновићу, уреднику Српског Пијемонта, добили једног дра- гоценог човека. Ја тек овдс у Прагу дознајем. да је Српски Пијемонт задао

54 По тврђељу заступ. мииистра спољ. послова, краљ је лично сирсмио овај говор.


Аустрији озбиЈБан страх.. Ја бих желео да се Ви са Никашиновићем упознате, увидећете одмах како је то скроз наш човек. како се у свему слаже с нашим мишљењем. Он треба да уђе у наше коло, у коло ,Кола‘... Овдејош узгред, једном речи само помињем, да би ,Босанско-Херпеговачко друштво4, у ком ради Никашиновић, требало свесрдно потпомоћи.“

Друго писмо упућено од ПЈајковића и датирано 27. маја у Бечу било је кратко. Оно је гласило: „Клофач је говорио данас у Парламенту 2 и по сата. Говор изврстан. Нсмпи су дизали ларму и покушавали, вишс пуга, да га смету и збуне. Кад нису могли ништа учинити г. Клофачу, разишли су се из дворане. Галерије су биле препуне света.

На Клофачев говор одговорио је Кербер, али, врло мизерно. Док је Клофач говорио, Немии су узвикивали и добапивали увреде за нашега Краља и Краљицу.

Ја сам био јутрос у Посланству нашем и молио секретара да шифрује моју депешу и испошље г. министру. Секретар Поповић ме је одбио, рекав, да он ништа не зна за моју мисију. Г. Посланик, вели, већ ће изгрдити министарство, што се овде нешто ради мимо његова знања. Ја сам се одмах удаљио. Г. Министру послао сам експрес-писмо.

Новине немачке доносе извадак из говора Клофачева непотпуно и ублажено. Брошура ће бити у суботу готова.“

Говор, одржан од Клофача, политичара врло енергична и говорника пуног крви, истицао је и оптуживао: да јс Аустрија узрок свих смутњи иа Балкану и да то тврди он, који је тек с пута дошао и о томе се уверио, на сваком кораку, од Цариграда па свс до Зсмуна. Аустрија јс та која је највише крива за оно ругло европско што се зове неред у Маћедонији, коме ће се крај учинити тек онда ,.кад сс буду посекли прсти не државе већ оних који њену политику воде“.

Оно друго писмо стиже у Београд 28. маја, тачно у 11 часова ноћи. А у очекивању његовом, краљ показиваше нестрпљивост какву дотле ни уједној прилици и ни по једној ствари није испољавао. У три маха позивао је он, у току истога дана, свога пријатеља да се о томе распита, вајкајући се увек iiito писмојош не беше стигло. Примивши га онако доцкан, Гавриловић се неко време колебао, док се напослетку није одлучио да га краљу покаже тек сутрадан. ујутро 29. маја.

И тако недочекавши га, краљ погибе и пре него што је задовољио жељу, која је у њсмутако горела, да сазна о испуњеној мисији Кпофачевој.у')

55 Д о говора Крамаржовог, који је требало да следујс Клофачсвом, и да буде много умеренији. много више у рукавицама, због догађаја у београдском двору, није ни дошло. — Да је Гавриловић, примивши писмо, однео гасместа краљу. врлоје могуће да он, послс концсрта, нс би одмах лсгао. Он би се у разговору с њим и поводом тога всроватно дуже задржао, и, можда, будан сачскао појаву и долазак заверепика. Са телефоном при руци и стражом на домаку, он би могућс учинио да развој догађаја пођс и друкчијим правцем.


Тих истих дана, акција његова против Аустро-Угарске била је упућена још једним правием.

У јсдноме меморандуму. који његова влада упути кабинету Велике Британије, и на коме је он лично и највише сарађивао, изложен јс био опсс- жан доказни материјал о разорном утицају суседне државе и њеним интригама у Маћелонији. па је кабинет, у исто време, упозорен на све очигледнију појаву смишљености и методског сузбијања енглеског утицаја, који је раније био осетан и јак, од стране немачког, а на иелој територији европске Турске. Тај други навод, у свему веродостојан и одостоверен и документован од самих органа оне владе, наишао је код ње на најбољи одзив, па је у истој мери поклоњена пажња и оном прво.м.

Сер Бонхам, амбасадор Вслике Британије у Београду, који га је својој влади повсрљиво и упутио,56 обавести крал>а о утиску, всома повољном, који је меморандум произвео5' на министра спољних послова, лорда Ланслауна, чијс су порукс краља Србије и његову владу бодриле на пуну истрајност у тако започетој акцији заштите српских интереса. који се у овоме са енглеским поклапају.

Што се тврђсња Новаковићевог, да се краљ озбиљно спремао за упад у Маћедонију, тиче, свс што се данас о томе може знати исувише је оскудно а да би сс о таквом плану поуздано смело закључивати. Мисија грофа Ламс- дорфа, циљ његове посете краљу Александру у Нишу 2. децембра, и данас је предмст сваковрсних нагађања, исто онако као што јс то и задоцнела мисија ђснерала Рашића у Цариграду.58

56 Послаиик је овај мсморандум послао по своме рођаку, који се тих дана, као његов гост, бавио у Београду.57 Они који су службепо, или иначе. имали везс са двором тврде: да су сер Боихамове посете краљу билс тала врло честе и трајале сатима.Послс догађаја од 29. маја. извештаји њсгови слати снглеској влали писани су најцрњим бојама. У томс се нарочито одликовао тслсграм ibcroB о убиству краљевскога пара, упућсн из Зе.муна истога јутра. Такви његови извештаји, како сс мисли, били су и повод затегиутости енглсскога краља и прекиду дипломатских односа, који јс трајао све до 1906. годинс.58 Одјск од 4 .1 1903. бр. 4 прештампао јс, а поводом доласка грофа Ламсдорфа у Србију, овај колико важан толико и објсктиван чланак С. П. Вједомости:„Долазак грофа Ламсдорфа у Србију, несумњиво јс, биће по развитак зсмље од најблаготворнијег утицаја. Данашња влада нс може бити ни у ком случају окривљсна жсљом да јс рада, да сс користи нсредима који владају у Маћедопији, да би отуда за српски народ извукла ма какву корист. Напротив, влада се у маћедонском питању држи потпуно неутрално. Српским управл>ачима прс би се могла пребацити дружба. готово рећи однос услужности прсма Турцима. Тако .благоразумно' држан>е пијс било резултат разумног решења да се следујс саветима из Петрограда и Беча; гако држањс диктовали cv пре и више упутрашње сгање и услови у земљи. који нису ни допуштали да сс мисли о остваривању макаквог идеала.Да би се могло утицати на решењс маћедонског питања, нужно би било, пре свега, да кабинет Цинцар-Марковића располаже народним поверсњсм, а он, извссно је, тог најглавнијегуслова и нема... Ако би сс народ и одлучио да се бапи на макаква рисковпа


Па иакоје познато да јс влада генерала Цинцар-Марковића, у последњс време и веома живо, радила и настојала да се комуникације према турској граници што је могуће пре успоставе, око чсга је била усредсређена брига како тад. министра грађевина тако и министра војног, генерала Милована Павловића, све остало iiito је имало да послужи циљу о коме је реч, и говори и потврђује о немогућност остварљивости једнога таквога плана. Јер и недо- стапи у најпречем наоружању војске поколебанога морала, затим дипломатска неприправљеност, као и познато жалосно финансирање у оно време сгалнихавантуристичка предузећа, ваи свакс је сумње, да нс би то радио са данашњим каби- нетом. Ослобође!ве Маћедоније, ма како оно бидо популарно, наишло би у даном тренутку на велике препреке. Нико не би пристао нити хтео да види људе, који данас управљају Србијом, на мелу покрета за који треба и такта и жргава и снаге, а то су осо- бине које нико не налази код Цинцар-Марковића и његових колега. Данашње Мини- старство врло добро зна шта оно може да очекује од земље и усиљено се труди да не учини ништа што би могло његову слабостда изнесе. На крају крајсва, за оствариванл тако великих наииоиалних задагака, нијс довољно имати само ентузијазма па ма какав он био. Ентузијазам можс много учинити, но он не може да замени матсријалну снагу, које је у дано.м тренутку врло мало.Пре свега српске се фииансије находс у таквом сгању, да је просто немогућно и caibaTH о оснивању Душанова царства. Празне касс и свс већма растећи дугови врло се рђаво саглашавају са тежњом за проширење.м државс.Путовањс грофа Ламсдорфа донело је Србима велику моралну утсху. Официјелна саопштснх!, која јс објавила руска влада, донела су српском народу одакшан>а и успехс. Сви београдски листови објавили су то са искреним коментариса1Бем. Особито се за- радовало јавно мњсњс у Србији наглашавањем о владином саопштењу о српско.м па- роду у Маћедонији. Тим наглашаван>ем гако рећи официозно јс призната српска на- родност у Маћедонији, која сс тако дуго оспорава.Свс тврдњс аустријске и немачке штампе, као даје Србија разочарана пуговањсм грофа Ламслорфа проста су клевета. Српски народ осећа дубоку благодарност за добронамерну политику рускс дипломатије. Које могао видети пријем, који је на целом пугу указиваи грофу Ламсдорфу, тај нс можс сумњати да се тај пут јааља као природан резултат осећањ а топле љубави и благодарности. Русија, захтевајући реформе у Маћсдонији, учинила је много за српски парод у оним провинцијама, учинилајс шго сами Срби не би никад добили. Благодарећи енергичном руском угицају, прсстала су прогоњења Срба у Маћсдонији, а надати се је да ће баудућност бити много лепша. Убеђење да се одсада судбина Маћсдонаца налази у рукама рускс владе има огроман« значај за унутрашњи развитак Србије. Брига о будућности народа и жеља да се виде Маћедонија и Стара Србија ослобођене од ужасног режима Албанаца, сметале су срп. народуда сс са потребном енергијом посвети својим унутраш. пословима. Од посете грофа Ламбсдорфа Србија јс у могућности да сс са всћим спокојством ода својим унутрашњим пословима, са уверењем, да моћна cecjpa стоји на стражи њених спољашњих интереса.“Мисија грофа Ламсдорфа, била је произвела врло велику узбуну у војно-политичким круговима држава заинтересованих покренутим питањем о хришћап. гуверперу Маћсдонијс.По тврђсњу краљевих пријатеља, гроф Ламсдорф саветовао је краљу да засад обрати пажњу на унутрашњи положај у зсмљи, а на рат и да нс мисли. По њима, вратио сс он са свога пута пезадовол>ан, јср је добио увсрсњс да ћс краљ нсминовно заратити са Турском.


криза, дефииита и зајмова нод најмаље повољним условима, не допуштају да би се о каквој ратној готовости смело и помислити.59

Па и поред свега тога, краљеви сарадници, иако признају да их краљ у ово није посвећивао, већ је радио све сам или са председником владе, упор- ни су у томе: да је рат имао да отпочне у јесен 1903, као и да је повод за њега имала да створи Бугарска, са којом је, велс, био потписан и уговор о савезу и за чију је гарантију краљ, поред иотписа владаочсвог ове државе, тражио и добио још и потписе тројице генерала на челу бугарске војске, од којих је један био генерал Винаров.

Овако скициране краљеве последње намере остају на.м ипак недовољно поузданс, мада би се смело тврдити да су оне, углавном, овим правцима биле упућене, одавајући, у исти мах, о његовој необичној активности. У тој чудној активности, која је била и болест своје врсте, као и нестрпљивости да види резултате тако напорне акције, њему, како по свему изгледа, и није много задавала бриге ствар његове личне сигурности или бојазан од блиске опасности која би његовој личности могла претити. И заго, кад год су му његови одани пријатељи о њој иредочавали, па му износили и конкретне основс су.мње о спреманој завери противу њега, он се на њихљутио, корсћи их што су наивни да и таквој бесмислици могу поклањати вере, примајући је за готово и узимајући је озбиљно.

И у том остао је он чврст и непоколебљив и све до онога тренутка ио њсга кобног, кад се на вратима собе, у коју се, изненађен неочекиваним пре- падом. био склонио, зачула промукла наредба „отварај“ , на коју је тек он наивно одговорио питајући: „Официри, јестс ли ми верни? Могу ли на вашу заклетву рачунати?“

О личности крал>а Александра, а после смрти н>еговс, проносила се и упорно одржавала многа претерана тврђења, као и таква за која се никаквих оснсва није могло пронаћи. Тврдило се, наиме, о његовој и душевној и мо- ралној поремећености, као и о његовој слабој интелигенцији, паје омалова- жавано чак и оно i i i t o је представљало несумњиву вредност његове умногоме необичнс личности.

Тек доцније, непристрасније оцене о њему стале су сс низати, и у њима истицати особине, које. поред великих мана довољно познатих, и о његовој личној вредности, у извесним правцима, сведоче.

У белешкама пок. Љубомира Каљевића,60 државнога саветника, ми- нистра спољних послова у завсреничкој влади и познатог карађорђсвца, на-

Што се Рашићеве мисије тиче, зна се само толико да јс он у Цариград стигао 30. маја, кад јс о догађају у београд. двору сазнао, и вратио сс натраг. Услед његовог упорног ћугања о њој до данас нема никаквих података, ади је карактеристично: да о њој краљ није поверно ни свомс министру спољ. послова, који нас је о својој необавештсности у овомс потпуно убсдио.59 Официри. који сс такорсћи бсху одвикли од плате. примали су пред полазак на маневре по 20 дин., док су резервисти служили без плате, а стражари на граници прсма Албанији. чија је плата износила 1 дин. дневно, нису ову при.мали по пола године.60Љ. Кал>евић, Моје усиомснс, издањс „Всч. новости“, 1908.


лази се, између осталога, и ово о личности краља Александра: „Варају се они, који идентификују пок. краља Милана са његовим сином... Краљ Александар није плаховит као његав отац. Он има и сувише стрпљења да свачије мишље- ње саслуша; да друге убеђује и задобија за своје поглсде; да улази у детаље крупних питања и да своја уставна права суревњиво чува и брани, начином и путевима сасвим друкчијим, и мање неправилним но његов отац. У при- ватном животу он је уздржљив, уредан, врло чуваран, без иорока и страсти, а од како се је по својој вољи и избору оженио. он не мари за уживања и про- вођсња ван куће. Њему није досадно примати по цео дан посете, разговара- ти са политичким људима, објашњавати се са њима, улазити чак и у детаље дневних питања, настојавати да задобије за своја мнења посланике и сенаторе, саслушавати свачију молбу. муку и невољу и заузимати се код министара да се учини што је коме обећао. Није ни мало горд, ни занесен заслугама својих предака, него се труди да својо.м личном активношћу одржава узде државне управе у својим рукама, а пословима државним даде правац, који, према његовом схватању, годи интересима престола и народа. Врлојељубазан, при- родан и симпатичан, тако да га они. који га често виђају, не могу мрзити, па макар се и не слагали с њиме. Он не тражи, као његов пок. отап, да га се људи боје. већ да га поштују и да су му одани из убеђења. Своју жену необично во- ли и брани је суревњиво од нападања и оговарања њених противника. Чуди се што се много људи буне противу његове женидбе, кад је он први владалац из дома Обреновића, који живи у слози и искреној љубави са својом женом, и који својој домаћој срећи има да заблагодари, што сву своју пажњу поклања државним пословима. Кадје, вели, неслога у двору, наш свет виче на владаоца и владарку; осуђујући их што не дају пример народу својим домаћим животом, узајамном љубављу и поверењем. А кад је у владалачком дому слога, љубав и cpeha, онда се опет налазе неки тобож државни разлози за осуду, клевету и агитацију. Па ко ће онда угодити таком свсту? И доиста“ - пише даље Ка- љевић - „наш је народ чудан. Ако је био убеђен да краљев избор није добар, зашто му то није изјавио одмах после веридбе, а кад јс ова свршена и дошло до венчања, зашго тад није имао куражи ла каже Краљу своје мишљење о то- ме, него ио буџацима оговара и напада, а овамо шаље деиутације које се над- мећу у изјавама хвале и оданости Краљу и Краљици; а затим најодушевљеније дочекује владалачки нар на целом његовом путу кроз Србију. Тај факт врло је карактеристичап за оцену морала и фађанских врлина садашње генерапије. Славити Краљицу јавно, а овамо развијати потајну агитацију противу њс, доиста је одвратно и недосгојно једног народа који сам себе респектује. Но мора се признати да су жеие много допринеле да тако буде.

Оне не могу да опросте једној грађанки, штоје посгала Краљииа, завиде њеној срећи и дејствују на својс мужеве и сроднике у правиу и духу њихове женске страсне ривалности и мржње. Међутим. те исте жене трче у двор и тамо се удварају тој истој Краљици, да после једног сахата исплачу уста њоме, критикујући њене богате тоалете, њену поноситост и њено краљевско држа-


ње, јер им оно боде очи и уједа их за срце. Ја држим да у нашој земљи нијс до сада било сличног примера тако безочне и ниске кампање читавог табора жена, мада су оне у двору најљубазније дочекиване и примане.

Задовољан у своме дому, Краљ Александар доиста зачуђава свет својом неуморном активношћу. То увиђа и Краљица и чесго исказује своју бригу за Краља због његове сувишне делатности, напрезања и саслушавања свакога који замоли да га прими. Често ће речи: ,Саша много ради, а мало се креће и ужива чист ваздух. Од јутра до мрака прима, саветује се с министрима, обавештава посланике, чита и пише и то све с таквом вољом, стрпљењем и ревношћу да се његова околина чуди како га здравље још добро држи.‘

Кажу неки да Краљ има своје интимне саветнике и да њих више слуша но министре и друге озбиљне политичкс људе. Ја држим да то не стоји. Краљ Алсксандар, колико сам га ја познао и оценио, о сваком питању има своје мишљење и упорно га брани. Хоће да чује свакога. хоће стрпљиво да дискутује и претреса ствар до дна, али на крају крајева опет остаје при своме мишљсњу, осим ако му се изнесу врло јаки против разлози. То значи да он о сваком питању добро размисли и свестрано га проучи, пре него што себи састави мишљење о њему. Па зар такав човск може стајати под упливом околинс, у којој му нико ни по спреми. ни по природној бистрини и схвагљивости није дорастао?... У својој необичној активности, Краљ Александар често се и су- вишс интсрссује и за ствари од незнатне вредности. Оне га понекад толико апсорбују да му не остаје довољно времсна за крупнија питања... Но ја држим да су и министри много криви ако Краљтако ради. Председ. мин. г. Вујић и његови радикални другови, толико су меки, попустљиви и лабави,... они у тешким скупштин. приликама сами упућују Краља да лично посредује код појединих посланика из већине, да не терају опозииију владиним предлозима. То ми је казао Краљ, кад сам му ја приметио што се, на ш гету свога влада- лачког прсстижа. меша у ствари које треба да радс министри. Неодлучност, попустљивост и немарност радикалних чланова владе, много су допринели слабости кабинета, утицању Краљевом на држање и радњу народ. представ- ништва, лабавости клубских закључака, растројсгву већине скупштинске у извесним крупнијим питањима и ривалитету радикалних првака.“

Познато је мишљење др Владана Ђорђевића о необичној развијености краљсвој за њсгове године, као и К. Христића у скорашњем чланку „Сликс из прошлости“ својих иитерссантних Записа старога Београђанина. „Краљ Александар, мора се рећи“ - пише он - „био је јаке интелигенције, добар говорник, у питањима која се претресају врло верзиран и увек спреман да своје мишљење упорно заступа. На седницама он је управо и водио главиу рсч и увек нестрпљиво пресецао у говору сваког министра који би покушао да му опонира. побијајући разлоге које министарјош није ни изнео, а које је он унапред погађао.“61

61 Политикаод 18. 19. и 20. априла 1925, бр. 6101.


Уједној полемици са М. Васићем, др Мих. Марковић пише овако: „Ка- зао сам да је пок. Краљ Александар био невростеничар, и ништа више. Али овај недуг далеко је од душевног оболења. Баш на против, ја тврдим да је Краљ Александар био ванредно интелигентан млад човек. Своје државнике и дворскс часнике често је изненађивао својим умним и логичним закључци- ма. Пок. Краљ имао је памћење као ретко који човек. Што је једном прочигао и чуо, то јс остало за навск у његовој глави. Пошто је код њега жарка младић- скаљ убавна страст, због које је починио толике неупутне радње, почела хладнити, он је све своје мисли концентрисао на македонско питање. Сатим је мислима легао у постељу, и са њима устајао, да и преко целога дана о том питању размишља. Камо леие среће и по Краља и по Србију, даје био мање иптелигентан, а више сређен, разложан и сталан у својим намерама, и да су надлежни у својс врсмс обраћали већу пажњу на облагорођење његова срца, па ма био и мање образоваи и учен.“62 „И ако није имао 'велике иолигичке способности свога оца“ — пише Слободан Јовановић — „Краљ Александар није био лиш ен сваког политичког дара, као што су његови противници представљали, и у опхођењу са људима и странкама показивао је једиу ве- штину, која се код тако младог човека не би очекивала.“63

Још дететом, по тврђењу својих васпитача, био је одличним ђаком. Али учећи се од њих корисним знањима, он се, с друге стране, из неслоге својих родител>а, учио неискрености, интригама и нарочитом притворству. Суревњи- во отимање њихово око њега убрзо му је постало одвратно, и њихова бесомуч- на мржња смрзавала му је душу. У отмсном саучешћу, којс је, нрсма њсму и збогтога, показивала, млада и необична, лепотица Машин, ингимна иријаге- љица његове мајке, и једна од мало личности с којима је он био у додиру — у првом сусрету, на првом кораку његова дечаштва, оставилаје на њега неиз- гладиви угисак. То наивно срце једнога тако усамљеног дстета, које до свога дечаштва не осети радости од њега, почела је да крави, пре свих. она нежна пажња једне жене, тада појмљиво природне у искреној нежности свога саучешћа.

После своје женидбс, жалсћи се, уједној прилици, на породични живот свога оца и мајке, као и на своје несрећно проведено дечаштво, причао је он Алекси Јовановићу, своме председнику владе, о првим и неодољивим угисцима што их јс ова жсна на њега оставила. „Бивало је да често заварам своје васпитаче као да хоћу да одем до своје мајке. И добивши од њих допуштење, одлазио сам у предсобље испред оне одаје, у којој су њих две про- водиле у интимним разговорима. И тамо, у том предсобљу, често незагрејапом и ужасно хладном. цвокоћући од зиме и тресући се од узбуђења, сатима сам вирио кроз кључаоницу, само да би посматрао њену милу и отмену појаву и да би јој се дивио. А од тада, слика њсна никад мс вишс није остављала.“

И то паклено у њему, то увиђање, тако страшно, да му је престо не- премостива препрека срећи коју је замислио, објашњава, донекле, сав немир

6: Всчер. новости, бр. 87, 1907.63 Ст. Станојевић, Народ. енциклопедија, стр. 42.


његовс бурне владавине младића, који се личне среће није хтео лишити, и сав однос његов према родитсљима и свима другима, од којих је зависио, а чији је став у овоме он унапред погађао. И док би сваки други немогуће при- мио за немогуће и с њим се измирио, он је одлучно хтео да га учини могућим. У борби. у коју се због тога заплсо и грозно заглибио. са народом, чије је мане добро познавао, он је постајао све бесомучнији, у всри да га треба налвладати. и да му не треба допустити да цени његове поступке. Та борба, из дана у дан захуктанија, учинила га је пакосним, осветољубивим, болесним, ситни- чарским и сатанским. Та борба, коју је најзад чудно заволео, одвела га је у онај отворсн сукоб са њим, противу кога је лако налазио сарадникс и слуге, искоришћујући њихове велике моралне слабости. У тако покварсном поли- тичком друштву, какво је било оно са којим је он имао да ради, знао је он увек и врло добро: који су то, међу онима који му требају, што се могу потку- пити за јефтин мираз ћеркс или дугмета од злата, а који за министарски по- ложај или стипендију сина. И он их је куповао, на смену и по своме избору, како је кад хтео и пожелео, налазећи их спремне, у свако доба, да сс узајамно и до истраге прогањају. А „кад нико не би хтео да је сарадник Краљев, или боље рећи његово оруђе, онда би се и сам Краљ - остав усамљен са својим већ освсдоченим нандурима разних категорија - без сумње морао кад тад озбиљно замислити о стању које је створио. Место тога, сваки његов корак, намера, акт наишао је. и то врло брзо, својега носиоца и изврш иоца,“64 од којих се, никако не можемо знати, по ком то праву и сам изузима, на примср, човек, чијс речи баш овде наводимо и који га је безусловно служио у два најмрачнија периода његове бедне владавине. Због њих, усамљен и у ствари неослоњен ни на једну од великих сила, он је и уклоњен, а са нсобичнс позорнице њихових зајсдничких дела и њихових заједничких и неопростивих грехова и погрсшака.

64 Живановић, Пол. истор. Србије, стр. 285.


НИШКА K0HTPA3ABEPA

Шестога јула 1903. године, поврати се у Београд, а после својих за- вршених војничких студија у Паризу, један официр необично осетљива и немирна духа. Пошто је раније и с одликом свршио Николајевску генерал- штабну академију у Петрограду, он је упућен био у Париз ради изучавања језика и продужавања војних студија, па га тамо затече и догађај од 29. маја. Тојс био генералштабни капетан Милан Новаковић. Вративши се из Париза, а под утипајем неповољних утисака које догађај на јавно мишл>ење француско беше произвео, он, чим у земљу стиже, стаде нестрпљиво распитивати о томс: је ли тај догађај, извршен онога дана у бео!радском Двору, уистину био такав чин да је онако оштру и једнодушну осуду на страни заслуживао. И већ дру- гога дана после свога доласка у Београд, бележио јс у своме Дневнику, који је уредно водио, овакав закључак: „Онако је све како сам предвиђао. Овде је сада права нссрећа и лом. С једне стране, влада која сматра за дужност да ,пречш ићава\ с друге, официри завереници, преко својих одбора и скупова и преко својих чланова у војном Министарству врше ,прсчишћавање‘, онако како они мисле да треба да чине. Команданти дивизија, команданти бригада, команданти пукова, батаљона, командири и др. — свс сс то премешта, на- мешта, пеизионише, итд. Треба знати да је број завереника свега око 80, а да је на другој страни цео официрски кор, који, са све већим нсгодовањем, посматра шта се ради. Министар војни у рукама је најпростијег поручника. Како он каже - онако је. Првога дана кад дођох, већ сретох неколико офи- цира који веле: ,Курталисас.мо се двојипе ЈТуњевица, а ево их сада осамдесет. Брзо ћемо да треснемо, да се ослободимо и њих‘. Други вели: .Нисам хтео да служим курву, а ево сада корупција одоздо. Сад је још горе. Боље беше курва, него ово‘. Међутим, завсреници су позаузимали сва важнија места: министар војни Атанацковић, завереник, министар грађсвина, Машин, за- всреник; завереници: мииистар привреде Генчић, сви ађутанти (пуковник Богдан Дамњановић, мајори: ГојкоЂурић, Стеван Миловановић, Бранко Јо- вановић; сви ордонанси; начелник опште војног одел>ења у мин. војном Пе- тар Мишић итд. итд.). Уопште надати сеу скором врсмсну великој несрећи“ ...

А 20. јула, 1. и 6. августа записао је: „Отпочео сам озбиљно да радим натоме, да они официри, који су највише компромитовани око завере и са- дање корупције и преторијанства у војспи, скину мундирс. Ово захтевају, и мир и спољни и унутрашњи интереси отаџбине, Краља и војске... Јутрос до- знадох од мога класнога друга и активног завереника Драгомира Стојанови- ћа, да је потпуковник Гојко Ђурић биоједан од ,најжешћих‘. Од ibera лознадох и то да је учесник у завери био и Ђорђе Вајферт (дакле од нивила: Авакумо-


вић. Генчић. Дца Новаковић и Рајовић са Вајфертом) и да је он дао 50.000 дин. да се подели као награда официрским породицама оних који буду при извршењу дела погинули“... „Јуче око три часа по подне по позиву одох код П... Разговарали смо равио сат и четврт. И он се потпуно слаже са мном. Ва- ља спасаваш отаџбину. Сам догађај од 29. маја осуђује као нсморалан. Ипак је мишљења да треба све сама Скупштинада реши. Погрешкаје била, штоје остављена револуционарна влада и после избора КралхЗ... Ако нс би они сами били кадри да рашчисте ситуацију и ослободс и Краља и отаџбину од заве- реника. онда he се обратити нама за помоћ. Тако он. Међутим, ми сами не можемо дозволити да нас грађани ослобађају.“

У Ниш, где је премештен у XVI пешад. пук, Новаковић стиже 11. авгу- ста, а са готовим прогласом који беше спремио да упути српском официрском кору, и којије гласио: „ Српском официрском кору. Господо другови! Као што вам је познато, у зору 29. маја ове године, официри: ђенерал Јован Атанацко- вић. инжињерски пуковпик Дам1Бан Поповић, ђ. шгабни пуковник Алексан- дар Машин, арт. пуковник Леонида Соларовић. псшад. п. пуковник Петар Мишић. пешад. мајори: Лука Лазаревић, Стеван Миловановић и Миливоје Анђелковић, инжињер п. пуковник Милош Божановић, псшад. капетани: Свегозар Радаковић. Радомир Аранђеловић, МихаилоС. Илић, Душан Гли- шић, Илија Радивојевић, Милун Рисимић, Младсн Миливојсвић, Драгутин Димитријевић, Добросав Миленковић, ПетарД. Протић. Тихомир Комне- новић. Љубомир Костић. Алимпије Марјановић и Сретен Протић; артиље- риски капетани: Ђорђе Ристић. Михаило Ристић. Милан Гр. Миловановић и Драгомир Стојановић; инжињсрски капетани: Михаило Јосиповић и М иленко Недић; псшадиски поручшши: Милан М аринковић, Јовица Јовичић, Лазар Матијевић, Владислав Ђорђсвић, Станојс Ристић, Милутин Лазаревић, Петар Марковић, Стеван Нешић и Милан Радовановић; арти- љериски поручници: Милан Д. Ђурић, Тодор Павловић, Тихомир Стојано- вић, Михашш Јовановић и Милош Јовановић; коњички поручници: Војин Чолак-Антић. Антоније Антић, Милош К. Поповић, Боривоје и Александар Грујић; ђенерал Илија Ђукнић; иуковници: Ђока М ихаиловић и Богдан Дамњановић; артиљериски канетан Сава Трипковић, потпоручници: Тан- косић, Вемић, Гавровић, инжињерски иоручник Рад. Станојловић, инж. по- ручник Милић Симеуновић, пешад. каиеган Алсксандар Глишић; арт. ка- петан Милан Нешић и пешадиски поручник Драгомир Тодоровић, сајош неколико - укупно око 68 на броју, носећи свс знаке заклетих официра и злоупотребив поверење према официрској униформи, неких трупа београд- ског гарнизона, продрли су силом у краљевски двораи и на варварски начин убили владајући краљевски пар, а затим, мртва и измрцварсна њихова тела, још варварскије избацили кроз прозор на поље.

При овоме догађају неки од њих умрл>али су се још и мародерством и обичним убиством.


Полазећи са гледишта идеалиости светињс војничке заклетве; нолазећи са гледишта бесконачно осстљиве части официрскога мундира, поменути официри, заверивши се на горњи поступак, требали су још прс његовог извршења скинути са себе све знаке заклетих официра; али кад су то већ били нропустили раније, онда су им спољни и унутрашњи интереси, мир и углед Отаџбине, новога Краља, војске и нашег официрског кора, императивно налагали, да то учине одмах по извршењу. Но како горе поменути официри нс само да се нису одазвали тој светој дужности према Отаџбини и прсма Краљу, и према војсци и према њима самима и према нашсм као и официр- ским коровима свију цивилизованих држава; него још најочигледније, пока- зујући свс знаке користољубља и личне заинтересованости, својим дрским поступцима, нарочито приликом постављања краљевих ађутаната и ордо- нанаса, а у најновије врсме и маршала двора (у првој прилици: указ с краље- вим потписом поцепан а слогзваничних новина насилно растурсн, а у другој: већ одштампан и растурсн број службених новина покупљен, указ Краљев поцепан, а други број без дотичног указа одштампан) - стварају не само корупцију у војсци него још и анархију и јаничарсгво у самој држави, то смо ми, господо другови, и иред Краљем, и пред Историјом, и пред Отаџбином, и пред Богом, и пред народом, и пред војском, и пред целим цивилизованим светом, напослетку и пред официрским коровима свију просвећених држава, дужни да најенергичније код надлежних захтевамо, да се горе поменути официри сместа уклоне из наших редова и скину официрске знаке, то обележје скрупуло- зно часне и дисциплиноване официрске зајсдницс свију војсака на свету. Тек пошто успсмо у овоме, господо другови, биће повраћен изгубљени углед Србије; тек тада биће повраћен ауторитет Владаоцу и законитој власги, а уништен опасни преседан пронунцијамента, тектада синуће зрачак наде да ћс Србија заиста поћи путем среће, мира и напретка. Ето зато вас, господо другови, именом Отаџбине, именом Части, именом љубави према незави- сности слободе Србије, преклињем, удружимо се без обзира на чин, ранг и по- ложај и тако удружени иеодступпо и тврдо захтевајмо: Мундире доле, оии или ми! — у Београду 27. јула 1903. године!6->

Уз овај проглас, одштампан исто тако у једноме примерку, налазио се приложен и списак намењен потписима официра који се са овим буду сложили. Тај списак садржавао је ове рубрике: 1. Текући број; 2. Име и пре- зиме (молиоца); 3. Чин, звање и место (молиоца); 4. Kora жели за вођу депу- тације (,,ђенерал“); 6. Когажели за члана депугације („повсрсник14); 7. Имена необележених у прогласу официра.

Чим у Ниш стиже, Новаковић се енергично заузе око обавештавања и придобијања официра, па већ 15. августа предузе врбовање потписника. Ово потписивање ишлојс брзо и утолико лакшс што сс, истовремсно, стадо- шс ширити гласови о томе: да је за удаљење заверсника из војске и сам влада- лац, и да се на челу покрста налази, исто тако, и браг краљсв, кнез Арсен Ка-

65 Ови подаци узети су из књиге А. Тодоровића, Живот и рад Милана Ј. Новаковића.


рађорђевић, заједно са више генерала, међу којимаје и стари генерал Магда- ленић. Али четвртог дана од тада, овај покрет беше већ откривен, па о њему сазнаде и влада у Београду. Сазнавши, и да би се о томе тачно обавестили, четворица чланова завереничке владе, Авакумовић, Ст. Протић, Генчић и Машин, позваше на хитан састанак, а у Министарству унутраш. дела, двојицу међу највиђенијим млађим завереницима, капетана Димитријевића и поруч- ника Антонија Антића; па, пошто им саопштише извештај који су примили (о покрету је тврдио и руски посланик Чахотин, који се тада налазио у Нишу), препоручишс једноме од њих да сместа тамо отпутује и ствар најбрже извиди.

Капетан Димитријевић, који се овога прими, стиже у Ниш 21. августа, а тога истога дана, поподне, успе да проглас, заједно са списком, буде у ње- говим рукама. Ово Димитријевић постиже тако, што му за руком пође да једнога од подофицира, Светозара Животића-Матејића, залобије и наговори те да списак потражи под видом присталице, а, кад га на тај начин добави. њему преда. Не сумњајући ништа о томе, потпоручник Станимир Петковић. коме се Животић за то обрати, прибави списак од коњичког потпоручника Милана Дрндаревића. код кога се тада налазио, па га, у пуном поверењу. предаде Животићу. Тада, истога вечера, и на основу њега, командант мо- равске дивизије, ђенерал Божидар Јанковић, нареди хапшење двадесеторице официра, колико се у том тренутку на списку налазило, па их свс у нишку тврђаву позатвараше.

Истрага, завршена по овоме почетком септембра, довела је на оптуже- ничку клупу око двадесет и седам офииира, искључиво из гарнизона нишког, а одбрану њихову на претресу изложи опш ирно капетан Новаковић. Та одбрана, која се преобрати у оптужбу, истицала је уверење свију окривљених: да је поступак завереника, који су као официри подигли руку на свога врховног заповедника, бешчастан (јер гази дату реч), вероломан (јер крши заклетву), издајнички (јер руши основне и најглавније принципе војскс: оданост, ред и дисциплину и њене светиње: заклетву и чистоту војничког мундира). Злоупотребивши поверење трупа, завереници оскрнавили су их, вршећи убиство владаоца као и неколико простих убистава, која нити су била потребна, нити се чиме дају правдати. Збогтаквог њиховог поступка, даљи њихов опстанак у офиц. кору прети да донесе потпуно расуло у војсци, рушећи њене основне принципе и њене највеће светиње. А поред тога, осра- мотивши српски официрски кор на страни. имао би он за последицу прекид са државама које су догађај осудиле, потпуну усамл>еност Србије и уништење сваке наде о испуњењу њезине националнс мисије.

Да је ово тачно и да би задржавање њихово у војсци било кобно по њу, завереници су доказали и после свршеног дела. кад су и даље остали као организација, која не крије своје прохтеве да се мсша у нослове владе и да на њене одлуке утиче. Тако су у питању војног изасланства, одређеног од стране владе за допраћај новоизабраног краља у земљу, изменили њену одлуку и наметнули јој своје људе, компромитоване учешћем у догађају, а уместо оних


које је она означила. И влада је ово морала примити, и поред нсгодовања које је страна штампа због тога испољавала. Представници овог истог војног изасланства, користећи се непознавањем земаљских закона од стране новога краља, и кад их је, у знак благовољења и симпатија према војсци, чији је врховни командант постао, произвео у наредне чинове, примили су ове, иако су добро знали да за њих, по закону, нису могли имати право; утолико пре што је међу тим представницима један (Љ. Костић) два пута падао на мајор- ском испиту, док је други (Б. Грујић) такође два пута био оборен на капетан- ском.66

По доласку краљевом у земљу, наводило се даље у одбрани, утицање њихово на одлуке владинс наставило се. На својим тајним скуповима, одржа- ваним чак и у Министарству војном, они су доносили одлуке којима се влада морала повиновати. Између осталог, један већ потписан и одштампан указ о постављању краљевских ађутаната и ордонанс-офцира, којима је, штавише, било саопштено да се из својих команди крену за нове дужности, уништили су, цепајући га и растурајући његов слогу штампарији, паје то исто учињено и са указом дворскога маршала Лешјанина. Све ово познато јс официрском кору, код кога је ово командовање „оздо“ изазвало највећи гнев и незадовољ- ство, који гледа како се у њему деле љубимци од мрзана и како патриоте, како себе називају завереници, прете да постану бич отаџбине.

Стога, и немогући ово даље да подносе, уверени у неминовну пропаст војске, ако се тако и даље продужи, сматрали су они да им „Правило службе“ дозвољава избор једне депутације, која би, пошто добије уредну дозволу од надлежних претпостављених старешина, изашла са њиховим прсдлогом за решење овога животног питања. Проглас упућен официрском кору имао је, дакле, само тај циљ, а не буну и непокорност за коју се оптужују, и зато сма- трају да нису и да не могу бити криви за оно што су у најбољој намери пре- дузели и са чим су сагласни скоро сви официри српске војске сем завереника.

„Расположење код масе официра за ову ствар“ - навео је Новаковић - „било је огромно. Већ 27. јула мој проглас ,Српском официрском кору‘ беше написан и рад отпочео. У раду наиђох на мишљење виђених официра, који налажаху: да је мало да се они само искључе из војске, већ да треба да се истрсбс. Моји противразлози не имађахудовољно дсјства. Њихови мотиви беху: ,да ће они и после изласка из војске нравити интриге и сметње и држав- ном и војскином правилном животу\ даље да то ,треба тако страшно поучно да буде да од сада па за сто година, ниједном официру ни на памет не падне, да дигне руку на свога КраљаЧ

66 Трсћи изасланик био је пуковиик Дамјан Поповић, кога јс крало произвео у чин ђенсрала. Ово производство краљ је повукао, пошто му је од страие Стојана Рибарца објашн>ена неправилност њсговс одлукс. Краљ се томе у почетку опирао, истичући да сс „царска не пориче“, и нсзгоду за себе због неодржања своје краљсвскс рсчи. Али кад m v Рибарац примсти: да „никакве деградације не можс бити за владаоца који се покорава законима својс зсмљс“, он попусти.


Напослетку пристадох да и то мишљење изиђе пред наш официрски кор. будући тврдо убеђен, да ће се наћи врло мали број, који ће бити и за то.

Као што сам рекао, расположење било је огромно. Мој делокруг био је Ниш. За цигло 2 -3 дана беше већ уписано 25 официра. Да нисам, из иажње према доласку Краљевом у Ниш, прекинуо сваки рад, за шест до седам дана, нас би било у апси не двадесет и пет, него двеста педесет официра из нишког гарнизона. Потписивање је ишло скоро јавно. Није ни имало узрока да се таји, сем од оних којих се тиче. Но и овде као и у свакој светој ствари, нађе се Јуда. Ми бесмо похапшени.“67

Шеснаестог септембра исте године војни суд за офипире донеоје пре- суду, коју је Велики војни суд, са неким изменама, оснажио 26. истог месеца, и којом су двојица потписника прогласа, капетани Милан Новаковић и До- бривоје Лазаревић, као коловође и подстрекачи, осуђени на по две године заточења, четворица, потпоручници, АлександарТодоровић, Милан Дрнда- ревић, Илија Цветковић и Јеврем Ђорђевић, на по тринаест месеци са гу- битком чина, а остали са по четири месеца затвора.68

Ш то се завереника тиче, они су, а кроз њима наклоњену штампу, тврдили: да ниједан од навода, изнетих противу њих у одбрани, није тачан нити основан. Набројени примери, означени актима њиховог самовољног утицања на одлуке владине, неверно су представл>ени и могу, наиротив, само послужити за доказ њихове искрене бриге и старања да се погрсшке, штетне по официрски кор и целокупну војску, не допусте. Прву од тих погрешака учинио је министар војни. ђенерал Јован Атанацковић, њихов заверенички друг и човск, који је све дотле уживао њихово највеће поверење. Та погрешка била је крупна, јер је први министров акт био премештај њсгова сина, из једног гарнизона у унутрашњости у Бсоград. Поводећи се за својом породи- цом, чији су чланови са ранг-листом у руци стали захтевати премештаје својих љубимаца у гарнизон престонице, он је, после тога, наставио да чини по- грсшке, којима се смело и енсргично морало успротивити. И на једном њи- ховом састанку у сали Министарства војног, уложен је био одлучан протест противу таква министрова рада. У име млађих другова, поручник Љубомир Вуловић замерио му је његове прве указе, истичући да одговорност за такве његове неправилности имају да сносе у истој мери и они. Тада је Атанацковић. и у неприлици због тога, стао молити да му не замере, указујући да су они још деца и да не знају шта је то родитељско срце. То их, међутим, нимало ни- је задржало да и даље остану спремни те да га у новим погрешкама спречавају.

67 А. Тодроиић, Живот и рад М. Ј. Новаковића, стр. 25.68 Између осталих осуђсни су: коњич. капетан Никола Цоловић, пешад. капетани Властимир Николић и Давид Јовановић, инжињер. кап. Жарко Протић, арт. кап. Зарије Илић, арт. поруч. Димигрије Милутиновић и Никола Лугомирски, пешад. поручник Живојин Савић. артиљ. поруч. Тома Антић, коњич. потпоруч. Лазар Сави- ћсвић, Милан Вуковић и Живојин Петровић и коњички заставник Милић Милснко- вић.


Што се указа краљевих ордонанаса тиче, признади су њихово униште- ње. Ове указе поцепали су зато: да не допусте започето штетно утицање жена, којс су у њима успеле да протуре своје каваљере и међу којима један (поруч. Жарко Протић), ни по чину у комс је био, није могао доћи на овај положај, регулисан у томе нарочитом Уредбом. Указ маршала ЈТешјанина поништен јс зато: што се није могло дозволити да маршал Двора Обреновића постане маршалом Двора Карађорђевића.

Али министар војни постаоје циљ њихових жестоких напада нарочито стога, што је, из разлога које није хтео открити, одуговлачио са реактивирањем генерала Путника, официра, кога су они што пре хтели видети на важном положају начелника Главног генералштаба, положају који је он, по њима, једино и заслуживао.

Уосталом, сва акција Милана Новаковића израз је само личног незадовољства једнога у самољубљу заборављеног официра болесних нерава, и који се, у изневереном надању да постане ордонанс-официром новога кра- ља, окренуо противу њих. А да су они на себе најмање мислили, најбољи је доказ, уверавали су они. њихова готовост са којом су, у неколико прилика, тражили од владе да им излазак из војске допусти, увек и енергично од тога одбијани. Међутим, о самоме делу и не може више бити речи, јер је оно, једнодушном резолуцијом Народног представништва, засвагда ликвидирано.

И тако сс завршила ова контразавера нишка, први, колико разумљив толико и природан, симптом једне политичке болести, која је неминовно морала наступити и која се, после тога, и убрзо развила под добро познатим именом „завереничког питања“.


КРАГУЈЕВАЧКА K0HTPA3ABEPA

Ш еснаестог септембра 1905. године, пошто издржа двогодишње заточен>е у Пожаревцу, Милан Новаковић изађе на слободу. Два дана доцније, 18 септембра, он стиже у Београд, па истога дана, а преко београдског дневника Правде, упути један нов проглас „свима родољубима, пријатељима мојих идеја и онима који ме осудишс и нс саслушавши ме“ у коме, осуђујући врло оштро заверснике и њихове поступке, објави: да понова ступа у борбу противу њих и позива сваког Србина да га у њој иомогне. А само дванаест дана послс тога, 30. октобра, њему пође за руком да у Београду, и уз потпору неколицине угледних личности, образује Друштво за законско решење заве- реничког питања, са задатком да се легалним срелствима бори за његово коначно решење.

У говору који том приликом. и у присуству одабраних присталица овога покрста, одржа, он указа, пре свега, на онасну и жалосну усамљеност Србије, у коју је запала због познатог догађаја, истичући, с друге странс, всома завидан положај до јуче вазалне Бугарске, чији владалац „путује и бива сјајно доче- киван по свима скоро европским државама, стварајући на тај начин што по- вољније прилике за своју земљу на случај рсшења балканског питања, које је увелико на дневном реду“. За такву своју и незаслужену усамљеност, која мо- же да има фаталних последица, Србијаје сама крива. Умесго да изађе насусрет Европи и да сс одазове пријатељским саветима свију држава и јавног мишље- ња цивилизованог света. опраштајући се од оних који су јс са њим завадили, она. напротив. извршиоце онога догађаја „благосиља“, прославл>а, декорише и назива спасиоцима; дочекујући због тога познати и толико, по битне интересе државне, штетни дипломатски штрајк, врло хладне дипломатске односе са свима велесилама, отворен прекид односа са Енглеском, као и жалосно одбијање посета нашега владаоца од стране европских дворова. Бојкотована тако и као заражена изолована од целога свста, она јс у тај положај дошла само зато: што је, куражећи злочин од 29. маја, уверила Европу да га одобрава.

Ачи својим нстактичним поступцима, после свршеног дела, завереници су. навео је даљс, такав положај учинили тешким до неиздржљивости. Држсћи у ствари сву власт у својим рукама, они су постали свемоћни фактор у држави, уништавајући сваки ауторитет одговорних чинилаца, пачајући се у све гране државне управе, чинећи свакојаке притиске на владу, Скупштину, судове, поједина надлештва и чиновнике. У сталном истицању својих заслуга, за које траже награде без краја, они су постали осиони и неподношљиви, и пошто су Београд монополисали искључиво за себе и своје присталице, они се


декоришу,69 унапређују и богате, правећи из дана у дана скандале којима у свету равних нема.

При свем том, налазе они своје браниоце, који би хтели да докажу овотроје:

прво: да је 29. мај народно дело,друго: да је он револуција, итреће: да их је народ, преко Народ. представништва, „благословио“ и

ослободио сваке одговорности.Али догађај овај, пре свега, није народно лело. Познатоје свакоме, и

о томе не може бити говора, да је огромна маса становника, 4/5 народа, у времену извршенога логађаја, припадала Радикалној странци. Даје он уисти- ну народно дело, онда би се поновило исто оно што је било 1883, кад су на челу покрста били њени прваци. ULI ra је, међутим, било тога дана? На челу комплота извршеногтога дана није било ниједног члана Радикалне странке, напротив, били су они људи које је прошлост, даља и ближа, обележила као заклете неиријател>е и тиранске гонител>е њсне. Свесни тога, и страхујући од народа, завереници су га и све док не увидеше слабост радикалних ирвака (који без потребе натоварише овај злочин на леђа невине Радикал. странке), обмањивали: да су краљ и краљица погинули у међусобној борби.

Тај догађај, даље, није, нити икад може бити, револуцијом, као i i i t o би хтело да се представи са разлога њене некажњивости. Јср је некажњивост револуције условл>ена непознаван>ем учиниоца — учесника у њој (у револуцији сви су криви, али се не зна ко је крив), док тога главног обележја у крвавом делу од 29. маја, који није никакав оружан покрет народних маса, нема. Зато у ову светлу категорију никад не би ни могао ући један тако мизеран догађај, који је, а помоћу обманутих трупа, извршен од стране неколико вероломних државних слугу и слепих и глувих пред општим и заједничким интересима народним.

Што се трећег аргумента тиче, и он је без основа; јер, о праву Скупшти- не да извршиоце догађаја од 29. маја ослободи одговорности, не може бити ни помена. По чл. 50 и 51 Устава, право помиловања, амнестије и аболиције, принада само владаоцу. Дело од 29. маја јесте злочин који за собом повлачи кривичну одговорност, а Скупштина нема права да од ње ослобађава ма кога, за дела која подлежу казни rio одредбама закона раније донетог. Као народ и појединци, у чије име она ради, тако је и она дужна да се томе закону строго покорава.

Са свега тога, даклс, и пред једном таквом опасношћу државнога бића и његовог опстанка, сви пријатељи народни морају настојати да се оној неодговорности учини крај, да се потреба што хитнијег решења завереничког питан^ истакне и његово окончање, у интерссу земл>е, свом силом припомогнс.

69 На дап круиисања краљевог, у лего 1904, сви завсрсници одликовани су орденом „Карађорђеве звезде“.


Истога дана. а на крају ове конференције и послс iовора бив. министра Светомира Николајевића и Луке ЈТазаревића, изабранје привремени главни одбор Друштва за закон. решење завереничког питања, у који уђоше ова лица: за председнике Гач. Поповић, суд. пуковник у пенз., за потпредседника Лука Лазаревић. министар у пенз., за секретара Милан Новаковић, и за чланове одбора: Светомир Николајевић. мин. у пенз. и народ. посланик, Павле Бо- шковић, ђенерал у пенз., Павле Денић, министар у пенз., Димитрије Нико- лић, пуковник у пепзији, Љуба Јовановић, адвокат; Светозар Ђорђевић, окр. благај. у пенз., Ђока Марковић, потпуковник у пснзији, Милан Ђорђевић, окруж. нач. у пенз., Милош Ђурић, трговац; Јова Стојановић, адвокат; Нико- ла Делини, апотекар, Милан Дрндаревић, Александар Тодоровић и Милија Цветковић, бив. официри.

Неколико дана после тога. 22 новембра, овај привремени одбор донесе рсшење о набавци друштвене штампарије и покретању листа За Отацбану, чију дирекцију поверише Милану Новаковићу и чији се први број појави 10. децембра.

Убрзо после појаве, одлучност овога листа, исто тако као и Нароуног листа под урсдништвом С. Шибалића, који му се у овој борби придружи, по- каза се беспримерном, и разјарена претераност његова запрети веома зна- чајним последицама. И доиста, кратко време од његове појаве, одјек ове акиије одазва се и у војсци, у којој, тајно растуран и радо читан, задоби он необично велики круг присталица.

Али се његова акција ипак најснажније одазва у гарнизону крагујевач- ком. Овај гарнизон, у коме се поред знатних трупа пешадије, налазио и артил>еријски пук „Танаско Рајић“, као и артил>еријска подофицирска школа, одликовао са великим бројем отреситих подофицира. И како је орган Друштва за закон. решење завереничког питања. нарочито и у више махова, заступао и њихове интересе, истичући тадашње рђаво стање подофицира и захтевајући да се оно поправи, то он убрзо задоби њихове симпатијс.

Међутим, акција ова налазила је свој погодан терен у овом гарнизону, много више него у осталим, и по томе: шго је излишна и веома сурова стро- гост, као и претерана педантерија највишег старешине његовог, команданта Шумадијске дивизијс, ђенерала Степановића, иначе тешко падала подофи- иирима. Одбијајући молбу њихову о траженој дозволи отваранл једне подофи- цирскс читаоницс, као и да могу образовати своје посебие подофиц. мснаже и хранити се одвојено од војника, што је већ остварено било у гарнизону београдском; кажњавајући их строгим казнама, због извршених незнатних преправака на њиховим униформама, овај командант, одвратан у таквој неприступачности, изазва њихово највеће огорчење.

То огорчен>е, подстицано оним листом, било је најјаче и нарочито мсђу онима, иначе озлојеђеним, који са неколицином осуђених по нишкој контра- завери беху у блиским сродничким везама и којима ускоро иође за руком да


га према таквом команданту дивизије у највећој мери изазову и пренесу и на остале.

И тако је, због овога и под оним утицајем, 12. марта 1906. године, дошло до првог састанка њиховог, одржаног на „Становл>анском пољу“ , на егзерии- ришту, у непосредној близини Крагујевца.

Тог дана, у недељу, на састанак дођоше око тридесет подофицира. Тај састанак отвори артиљеријски поднаредник подофицирскс школе Драгутии Дрндаревић, предлажући за председника збора административног наредника исте школе Сретена Средојевића. Средојевић, примајући сс овога, одржа тада подужи говор, износећи о незадовољству које је у војсци завладало и непра- ведном запостављању које се у њој чини поделом на „наш е“ и „ваше“ , па изложивши потанко задатак Друштва за закон. решење завереничког питања и смисао Новаковићеве акције, заврши да би такав покрет подофицири, чије он интересе искрено штити, свесрдно требало да помогну. И предлажући, на крају, материјалну помоћ листу За Отаџбину, он затражи да чује мишље- ње осталих другова. Тада, редом, изјавише они потпуну солидарност и са- гласност са овим покретом, као и своју готовост да га добровољним ири- лозима колико буду у могућности потпомогну. Затим пређоше на избор акционог одбора, у који, поред наредника Средојсвића, предложише joui и поднаредника Драгутина Дрндаревића, поднаредника Светозара Максимо- вића и наредника иитомца Војне академије, упућеног у XI пук ради иолагања офипирског испита, Драгића Михаиловића.

Стављајући му у дужност: да опрезно испитује мишљење официра о њиховом покрету и да за њега придобије што већи број подофицира, они му скренуше пажњу на циљ који су усвојили и који у свему треба да се поклапа са оним што га заступа лист За Отаџбину, као орган поменутога Друштва. Прилог, прикупљен на овом састанку, предадошс они нареднику Средоје- вићу, са налогом да га, пошто ступи у везу са Новаковићем, овоме положи. У исго време препоручише му и везу са тројицом официра који њихове симпа- тије уживаху, пензионисаним пуковнипима Живојином Мишићем и Ми- лошем Васићем, као и са артшверијским капетаном Војином Максимовићем, зетом убијеног ђенерала Цинцар-Марковића, па тиме овај састанак закљу- чише.

Кад се, неколико дана после тога, наредник Средојевић повратио из Бсограда. заказа им он сасганак у своме стану, па их обавести о вези коју је тамо постигао са свима официрима о којима јс на првом састанку било говора, као и да је од њих добио пуио обећање моралне потпоре. Уверавајући их да је београдски гарнизон сав уз Новаковића, он им саопшти и то: да ће сва упутства за њихов будући рад долазити одсад преко команданта XIX пука, потпуковника Љубомира Милића, једнога од официра за кога је поуздано да је њиховом покрету наклоњен, и коме је већ намењен положај команданта Шумадијске дивизије кад преврат, који се спрема, буде извршен. Наглашујући

Левешсшо трећа 131

им, да у најскоријем времену треба очекивати важно наређењс из Бсограда, он их замоли: да одсад сајош више во/be настану око придобијања присталица мсђу полофицирима, као и питомцима подофицирске школе,

Убрзо после повратка Средојевићевог из Београда, поштом, а на адресу подофицира појединих пукова гарнизона крагујевачког, стигоше аутогра- фисани прогласи ове садржине: „Другови, приближује се раднички 1. мај - 18. април, када радничке масе нрослављају свој Празник рада. Уз припомоћ њихову ви се можете ослободити тешког и несносног режима. Зато будите сложни и тога дана дигните се на оружје. За извршење овога треба да пре- дузмете следеће мере: 1) Уз припомоћ социјалиста, са трупама тога гарнизона, заузмите одмах пошту, телеграф, жељезничку станипу и друга надлештва; 2) Похапсите: команданта дивизије и остале официре и приврженике данаш- њег режима. На положаје ових поставите противнике режима - ваше прија- теље и то: за команданта Шумад. дивизије, команданта XIX пукаЉубомира Милића; за комаиданта XIX пука, пешад. потпуковника Михаила Јанковића, команданта XI пуковске окружне команде; за гарнизонара Тихомира Блазнав- ца, коњичког мајора, референта за коњицу Шумад. дивиз. области; за ко- манданта XI пука пешад. мајора Миливоја Ђорђевића, сада у притвору кра- гујевачког гарнизоиа; за команданта артиљеријског пука капстана Драгољуба Лазаревића, и за управника поште и телеграфа инжињер. капетана Жарка Протића, референта инжињерије. При извршењу овога пазити да се не деси никакво крвопролићс; 3) Са остатком побуњенихтрупа, пошто са војницима осигуратс све барутне магацине, фабрику и остале војничке објекте, одмах крениге за Београд (имајући у виду иругу Ниш -Београд од конвенц. важно- сти), пред којим се задржите до даљег наређења и на који ће ударити, исто тако, подофицири иишког, ваљевског и крушевачког гарнизона.“

На састанку, који поводом овога одржаше у стану Средојевића, одлу- чише они да се све припреме, према упутствима из Београда, хитно изврше, као и то: да поднаредник Дрндаревић, а под изговором одсуства, одмах отпутујс у Чачак и Ужице, па да тамо што прс ступи у везу са официрима и подофииирима. код којих да поради те да гарнизони, и ако у акцију не ступс, остану неутрални.

Док се у Крагујевцу тако спремало, и баш у то време, у Београду, у гарнизоном његовом затвору, налазио се под ислеђењем, посвећен у ову намеру, пешадијски наредник Милован Брадић. оптужен ио кривици која је собом повлачила лишење чина. Уверен да би ову казну избегао ако намеру својих другова открије, оп се својевољнојави иследнику своје кривице па му, захтевајући онај обзир, повери о ствари.

И тада 17. априла, увече, и на основу овог саопштења, наредише хапше-ње...

Истрага по овом делу довела је на отиуженичку клуну четири официра и двадесет и седам подофицира. Она је нашла: да су све припремс за


извршење издајничког нредузећа — иреврата, којим се ишло на то да се насилно владалац спречи у вршењу уставних права, биле свршене, договором, одређеним средствима, начином и времсном извршења, али да није предузето дело којим се злочина намера непосредно у извршење приводи.

Пресуда војног суда за официре изречена је 14. новембра 1906, а пресуда Великог војногсуда 27. јануара 1907.70

Још одмах после наређења истраге, официри, означени у прогласу као противници режима, били су смењени са својих положаја и задржани под присмотром. Али веза њихова са овим покретом није се могла утврдити, иако је истрага чинила и недозвољено да се о њој ма какви докази прибаве. Даиас се зна, да је покрет гарнизона крагујевачког ограничен био искључиво на подофицире и да са официрима никакве везе није имао, као и да је он, онако исто као и нишки, дело Милана Новаковића, који је проглас и писао. Срс- дојевић, осуђен као коловођа по овоме делу, био је једина веза између Но- ваковића и својих другова, али других веза са официрима није имао иако је то пред својим друговима, који су му безусловно веровали, тврдио. Једна једина посега, коју је у Београду учинио капетану Војину М аксимовићу, донсла му је, можда, охрабрење у овој намери, једнога официра, разумљиво нерасположена према режиму који је дошао преко мртва тела његова таста. Али се од тога даље не би могло ићи.71

Међутим, акција ова, у основи својој, била је озбиљна само утолико уколико је било несумњиве и ватрене готовости једнога извеснога броја мла- дих и огорчених људи да се жртвују. Све остало потврђивало је о надуваности овога жалосног покушаја. Јер у време предвиђенога дела, 18. априла, цео гарнизон крагујевачки оскудевао је у људима у тој мери, да су недостајали и за само стражарско осигурање војничких објеката. Бројно стање чете, у том времену, било је 22 човека, док се долазак нових регрута очекивао тек првога маја.

Знајући све ово, осумњичени официри по овоме делу и веровали су због тога, да је цела ствар, а у циљу њиховог уклањања из војске, била на- рочито припремЈБена у Београду. А да то поверују, дало им јс повода наређење

70 По њој су осуђсни: на 20 год. робије Сретеп Срсдојевић; па 15 год. Драгић Михаи- ловић. Светозар Максимовић и Драгутин Дрндарсвић; на 10 год. Богдан СтојаноБић; на 10 год. заточења капстан Војин Максимовић, са 8 год. робије Војислав Милова- новић; са по 6 год. заточења: капетан Милутин Грковић, поручник Јанићије Мићић, и п. поручник Здравко Михаиловић; са пет год. робије Благојс Динић; четири подо- фицира са по 4 год. затвора, 12 са по три и седморица са по 6 месеци затвора.71 Максимовић осуђен јс само на основутога и штоје пред тројицом заверепика, при- ликом јсдног разговора, запретио осамнаестим априлом, о чсмује чуо од Средојсвића. Остали официри осуђени су на основу сведоџби двојице окривљсних да су о завери знали. У ствари. они су, а по налогу својих прстпостављеиих старешина, који су слутили да сс нсшто припрема, захтевали од ових да им о покрету повсрс, и у томе је била једина всза са њима.


гснсрала Радомира Путника, упућено команланту Шумадијскс дивизије, и којс је нагласило једно упутство доиста необично: „да предузета хапшења не пређу жељене размере“ . У томе је била, и такав је крај крагујевачкс контра-завере.72

72 Лист За Отаџбину угушен је 23. августа 1906. Потом је Новаковић написао и штампао своју брошуру Афера листа „За Отаџбину" и моја, у којој је доказивао о незаконитој радњи београд. полиције и због које осуђен је наједномесечни затвор за увреду нанету министру упугр. дсла и полиц. власти. Затим сс обратио бсоградским шгампарима да mv лист, ради iiJTaMnaiba, приме, али оии то нису смели учинити. Поводом овога, а на свом XXXI састанку, Друштво за peuieibc завсренич. mrraiba донело је ову одлуку: „Проценивши свс околности и сметње којс су Друштву за рсшсње завереиичког пи- тања. још од првс његове појавс па све до данас чињене, приврсмсни одбор нехотсћи, уопште, да води борбу на нелегалном терену - решава: да престанс са својим функцио- нисањсм, остављајући својим члановима потпуну слободу. Ово да се публикује. Архиву друштвену, књиге и печат да чува бив. директор листа Милан Новаковић. Ако би који друштвеии члан пожелео да узмс наслов лисга покрсћући га, то сс дозвољава, да први који то учини тај иаслов узме. 20. дсц. 1906. год. у Бсограду.“После овога Новаковић јс сам купио штампарију и поново покренуо За Отаџбину марта 1907, али му је штампарија силом затворена 16. августа, а 25. истог мес. ухапшсн је понова по јсдној од полицијс удешепој кривици. 16. септсмбра исте годипс убијсн је у затвору Управе вароши Бсограда, заједпо са притвореиим жандармер. официром Максимом Новаковићем.Ово убиство осудила је тад. опозиција једподушно, а на свом всликом збору одржаном на темсљима новога парламснта, којије и данас у току грађсња.


ЗАВЕРЕНИЧКО ПИТАЊЕ

Распаљено, у највећој мери, угарцима два неуспела бунтовничка покушаја, завереничко питање, у току од неколико година иза догађаја. било јс предмет најживљег претреса у штампи, парламенту, па и у науци. Иако су владе, ксје су се ређале, упорним својим порицањем његовог постојања или повременим. неспретним и усиљеним декларацијама о њему, настојале да увере: како је у војсци све у своме реду и како нико у томе не треба да се обе- спокојава, јер и не постоје појаве на које се указује; ипак штампа, и она нај- умеренија, није престајала да тврди о закулисним утицајима неодговорних чинилаца који иду на то да потамне стечене заслуге. Истичући потребу обнавл>ан>а дипломатских односа са Великом Британијом. која из одвратности прсма догађају опозва свога представника убрзо послс његова извршења, она је указивала на значај њезина утицаја, после пораза рускога оружја у Јапану, а на Балкану, где се решава ако не последњи а оно претпоследњи чин из историје Источног питања. Цео свет - писала јс она - начисто је с тим да зсмља не можс и даље остати у оваквом положају. У доба, кад сс журно, међу европским државама, склапају савези. мењају владалачке посете и сваки се народ брине да се за тешке прилике осшура нријатељством других народа, Србија би упропастила своју будућност, ако би равнодушно продужила живети у усамљености, у каквој се сада налази. А још кад сс зна да јс Енглсска готово меродавна за решење питања која се Србије највише тичу, онда смо свом народном опстанку дужни потрудити се у свакој прилици да уклонимо свс тешкоћс које нам одузимају њено пријатељство. У интересу је, дакле, Србије да се спол>ашњи положај што пре поправи, па тога ради треба поднети и све жртве, које захтева патриотизам и испунити све што тражи политика мудрости и увиђавности. И то влада трсба да зна и да не зазире од претње оних који су јој потчињени, нити се она сме кога бојати или од кога стра- ховати.

Иначе се таквој влади потајних утицаја, мистериозних зборова и резо- луција мора једном учинити крај. Јер господа која желе да политику воде, треба да скину мундире, па онда нека отворено сиђу у полигичку арену. И јер војска не постоји за то да овом или оном послужи као трамбулина за ње- гове нездраве амбицијс. Војску издржава народ и она мора служити општим народним циљевима, а не личним тежњама људи, које су прилике опиле. Болесне су то претензије оних који мисле да могу, кријући се иза леђа, постати фактички господари и крал>а и владе и Народне скупштине и политичких партија и целокупне власти. Нису сс такве амбиције нигде остваривале, па се неће остварити ни у нас. То треба да знају не само дотична господа, него


и они који ноказују склоности да ту господу подржавају, било из личне бла- годарносги, било из неких других мотива. Србија не сме да буде осуђена да вечито трпи и страда због нечије себичности: јуче због Алсксандра и Драге, а данас због Марка и Јанка. Они које је српски народ обасуо частима и по- частима, ваља да се освесте и да схвате дужности које према томе народу имају. Не постоји народ ради њих, него они ради народа. Народ је био без њих, па може лако и опет без њих и бити и постојати. Ваља се једном освестити и добро очима прогледати. Вал>а увидети да има пигања која се морају решити и на којима конпесије уопште могу имати вредности само онда ако се за вре- мена учине. Нека се они којих се ово тиче, бар у овом дванаестом часу, умудре. Више не може бити ни чекања ни одлагања. Српски народ има права да дс- ф инитивно ступи у културну заједницу осталих цивилизованих народа Европе. Њему на то дају права и његова прошлост и његове тежње у садашњо- сти. Зато он и не може и не сме више остати индиферентан прем сметњама које стоје на путу остварењу праведних тежњи његових. Српки је народ све- стан тога да то није његова кривица што се његови представници пре 29. маја нису могли маћи дал>е од Земуна и Крушедола, нити сада даље од Цариграда и Софије. Зато он има неоспорно право да захтева да се такво стање не про- дужује. Никакве личне побуде јогунства и несмишљене доследности не могу га у његовим оправданим захтевима ометати. Опасност ваља предвидети и за времена уклонити. Јер кад се једном дигне бура, она неће само ломити гране и гранчице, она може лако и стабло у корен потрести. А српски народ има право да очекује да му пакост не чине они којима је он до сада само добрим плаћао. Нека се размисли кога се тиче јер - дванаести је час.

У октобру 1905. године читава једна странка, и у нацрту своје адресе, обратила је на ово пажњу краљеву: „Вашс Величанство“ — казало се у том нацрту - ..Народна Скупштина је убеђена о потреби наоружања наше војске, и са патриотском готовошћу изаћи ће на сусрет предлогу, да се та потреба поступно подмири. Са тим расположењем Нар. Скуштина очекује да ће са Краљевска Влада побринути да се и то питање реши што пре и са што по- вољнијим условима, и да свој, у том погледу, неодређен наговештај замени јасним објашњењем. А да би војска, узданица и понос Српскога Народа, што боље и потпуније одговорила освојим узвишеним дужностима и оправдала све наде, које се у њу полажу, она мора сем наоружања, бити и морално јака и непрекидно задахнута духом другарства, дисциплине, војничке суборди- нације и једнодушним схватањем својих светих задатака. Међутим, извеспе појаве наводе Нар. Скупштину да Краљевској Влади скрене озбиљну пажњу и на моралну страну односа у нашој војсци. Нар. Скупштина је достојан и савестан тумач осећања и жеље целог Срп. Народа кад изјављује: да дисци- плина и морално јединство, како у официрском кору, тако и у целој војсци, треба да буду вазда на достојној висини, јер без њих ниги има нити може бити праве војске уопште... Народ. Скупштина, исто тако, жали што не може одати признање Краљев. Влади за одржање исправних и добрих одношаја са страним


државама и Нар. Скупштина сматра да чини легалну употребу од једног свога права и да врши дужност према битним интересима своје земље, ако се Влади Вашег Величанства обрати једном корекпијом изјаве њене у том погледу, и кагсгоричким тврђењем како интереси Србије изискују, да Влада најозбиљ- није настане, да се, уз суревњиво чување достојанства наше Краљевине, поврати нормалан карактер односима Србије и Велике Британије и да се дипломатске везе између наше и ове земље обнове и учврсте. Влада Вашсг Величанства има дужност да то уради већ и за то, што се у послсдње време и јавно мишљење и службени кругови у Вел. Британији почињу све живље интересоваги о судбини наше браћс у Старој Србији и Маћедонији и што је несумњиво да моћни глас Вел. Британије неће и у решавању балканског питања бити без осетна утицаја и теж ине.“73 А у дебати о њој, један од представника њених, В. С. Вељковић, био је у томе још јаснији: „Најзад, господо“ , - изјавио је он — „има још и питање о моралној страни у војсци. Има сада у војсци појава које су за највеће жаљење и које показује да у њој ни из далека још није све онако, како бисмо ми као патриоте желели да буде. Пре 29. маја, у оно време онштег расула и деморализације, билоје неминовно, да се то опште расуло и деморализација распростре и на војску. Најбол>и доказ за то јесте већ сам догађај од 29 маја. То што се десило, доказ је да ни тада није све било у војсци како вал>а. Ачи исто тако и примери, који су наведени, показују да у њој ни сада није све у своме реду. И кад те појаве трају већ толико времена, онда смо ми, као народни посланици, који имамо задатак да се бавимо свима народним пословима и интересима, сматрали за дужностда и то питање о моралном стању у нашој војсци овде покренемо и претресемо. Ми смо га морали покренути и зато што појаве недисциплине у војсци не сматрамо као обичне појаве које се равнају сличним појавама у другим државама. У нас је питање много озбиљније и компликованије зато, шго се, поред недисциплине, у извесне господе јавл>ају и политички прохтеви и што се иза њих крију извесни политички спскуланти који са највећом злурадошћу и апетитом те појаве посматрају, прате и покушавају да их сксплоатишу ради својих политичких смерова и тежњи. Већ због тога, дакле, што ове појаве, нису појаве обичне недисциплине, него се иза њих крију и закулисни утицаји, ми морамо на њих обратити нарочиту пажњу, па чак и Владу нагнаги да их сасвим озбиљно узме у разматрање и решавање...“ Признајући, потом, да решење питања о обнови односа са Вел. Британијом не зависи само од Србије, он је одбио да прими тврђење министра иностраних дсла о томе да сметње нису довољно знане. „Енглески колега г. министра иностраних дела није у том погледу био тако резервисан према свом парламенту, као i i i t o је г. министар резервисан према нама. Кадје у парламенту В. Британије један члан запитао министра зашто нису обповл>ене дипломатске везе са Србијом, државни подсскретар у министарству иностраних дела устао је и сасвим отворено. без икаквих устезања, рекао зашто. Тај одговор телегафисан је

Нацрт адресс Народне Странке, Срп. Застава, бр. 1, 16. X 1905.


редакцијама европских листова и ми смо га у њима могли читати. Према томе, ми никако не можемо примити као довољан одговор г. министра који вели: да му сметње, које стојс на путу обнављању односа са Вел. Британијом. нису довољно знане. Те су сметње знане и г. министар има дужностда нам их каже, као што су казане и у енглеском парламенту и целој европској јавности... па да обележи и своје гледиште на те сметње и да ли се нису те сметње у начелу измениле од онога времена, када је заступник министра иностр. дела у британском парламенту о њима говорио.“74

На седници Народне скупштине од 17. октобра исте године, одгова- рајући посланику Св. Николајевићу, једноме од смелих противника заве- реника, Стојан Протић говорио је и сам о том пигању. Он је истакао: да оно што су завереници учинили 29. маја јссте једна, а ово што сада чине сасвим друга ствар. За оно прво дато им је признање, за ово лруго треба их осудити и отерати на својс место. Тада сс намеће питање, одговорено му је, ако он го увиђа. зашто није кабинет Пашићев скинуо с дневног реда ово кобно питање! Да ли је могао то учинити? Шта је њему сметало да заверенике „најури“ на своја места, нсго је дозволио да они њега најуре?

У исто време и на све то министар председник Љубомир Стојановић изјавио је: да утицаји о којима се толико говори не постоје и да је влада потпуно слободна у своме раду.

Тако би и требало да буде, одговорила је опозииија, пошто је она једино и одговорна за све што у земљи бива, нити би јој одговорност била мања, ако би сс за своје погрешке бранила тегобама, које би јој биле чињене иза кулиса.

Међутим, баш тих дана, београдски дневник Штампа донесе о збору официра завереника, на коме је вођен разговор о њиховом држању и где је одлучено да се нанише меморандум. „који ће бити предан коме греба, без сумње влади, и у коме ће они казати на шта су се решили“ . Та всст, исгакла је опозиција, није демантована. Па не само што није демантована, него је отишла и у све главније европске листове као свршен факт, који је београдска Штампа забележила. Јавно мишљење наше власно је, прсма томе, веровати да је тај збор одиста и одржан. Али таквс појаве не могу сс ни замислити у једној војсци у којој се зна тачно ко је старији, а ко млађи, шта је допуштено а шта забрањено и која строго ред и дисциплину сматра као први услов за своју снагу и вредност. Свако издвајање официра у зассбне групе, нело- пуштено зборисање и политички рад, ремете здраве односе у војсци, изазивају опасна трвења, којихје, несрећом, у нашој земљи ионако доста. И i i i t o је најгоре, овај збор долази после изјаве председника владе и он наговештава неку политичку акцију, те се могу очскивати чак и извесне неиријатне ствари. Реиимо да се извесни официри одиста не мешају у државне послове, неће ли овај збор умањити истинитост изјаве шефа владе и у јавном мишљењу окрс- пити вероватност да један део официра представља засебну и неодговорну

74 Срп. Застава, бр. 17 и 18 од 3 -4 .1 1905.


владу. На тај начин не само што ће се узбунити свет, него ће овај збор још више поколебати веру у ред у војсци. Колико јс свс то заједно незгодно и опасно, нијс потребно нарочито доказивати. Зато и треба, у интересу будућ- ности Србије, која је много невоља претурила преко главе, избегавати нај- брижљивије да свет не почне правити упоређења. Шта he пак овај збор учи- нити међу официрима, лако је погодити. Антагонизам, који мсђу њима влада, никако се не може уклонити на овај начин. Зато је влада дужна одредити се прсма овом догађају и јавном мишљењу дати сва потребна обавештења. Животни интереси Србије захтевају не ћутање и сакривање, него јавну реч и енергичан рад.

Тридесет првог октобра исте год. народни посланици Ст. Рибарац и В. С. Всљковић поднеше интерпелацију, у којој су министри спољашњих послова молили за одговор на ова питања: „Сматра ли краљевска влада да интереси Србије категорички налажу да се између ње и Краљсвине Енглеске обнове нормални међународни односи? Шта је узрок нередовности у гим односима за последње две године? Је ли влада већ што радила на том питању и какав је резултат њене акције? Јесу ли тачна саопштења господина Чедо- миЈђа Мијатовића, бившег пуномоћ. министра на двору Њ. В. Краља В. Бри- таније, објављена и у нашим и у страним листовима, да је он чинио извесне представке по тој ствари па да су онс остале ,безуспешне због утицаја лица која су се затекла на власти и хтела да задрже власт у рукама4; у чему је била суштина тих представака г. Мијаговића, и зашто су оне осталс без резултата; мисли ли г. министар што сад по овоме предузимати, ако н^егови претходници и он сам није до сад ништа радио, и какве су његове намере и одлуке у том погледу?“

Неколико дана доцније, вести из Енглеске потврдише о паду Балфу- рова кабинета. Тада опозиција указа на повољност момента, који силаском конзервативаца и доласком либерала олакшава излаз из мучнс ситуације, исгичући уверење да се политички иријатељи Гледстонови неће никад огрешити о животне интересе Србије. Па како долазак на владу Кампела Бенермана, вођа либерала, иде оном решењу само у прилог, тренутак је, писала је она, за нашу владу погоднији нсго икад и не треба ra пропустити.7'’

Другог децембра исте године министар спољних послова Јован Жујовић поднео је оставку на свој положај. Ту оставку објаснио јс он једном изјавом у којој је навео: да је био отпочео радити на предузимању извесних мера, које би у рсзултату донеле васпостављање нормалних односа између Србије и Велике Британије, па је у томе раду увидсо. да је кабинету Стојаповићевом одузета могућност да се те мере до краја изврше. Овакву изјаву напала је опозиција, истичући да је све то ипак замотано у маглу и да се у земљи никако не могу да одомаће основна начела парламентаризма. Министри долазе на власт и са положаја својих силазе ван Народне скупштинс и без икаквог њеног

75 Познато јс да је на Берлинском копгресу конзервативац лорд Солзбери био тај који јс прсдложио да Босну и Хсрцеговину окупира Аустрија.


учешћа, и она још није доживела да се државни послови свршавају јавно и отворено пред њом и пред целим светом.

Нападајући, истотако, владу, којаје после оставке једнога, и наЈџачега свога члана, а v питању које цео кабинет интересује, и даље остала на управи, оиа је указивала на најновији поступак у томе талијанског председника владе Фортиса, који, не пристајући на ванпарламентарне промене у кабинету, пада са целом својом владом пред Скупштином,

Што се тиче оставке министра спол>аш. послова, ствар, тврдила је она, стоји овако: он је негде нешто обећао урадити, што после није могао испу- нити. Сасвим је у реду u it o је дао оставку, пошто је увидео да не може одржаги реч, иако чудновато изгледа да један озбиљан и паметан човек, као штоје он, даје тако крупна обећања и пре но што је тачно прорачунао може ли их ис- пунити и хоће ли му у томе бити на руци и његово друштво. Г. Жујовић мо- раће јасно и отворено казати праву и чисту истину. Јер за све нолитичкс партије, питањс о међународном положају Србије изашло је као најважније и ниједна од њих не може остати равнодушна, кад један бив. министар јапно тврди како има неко ко смста да се тај положај урсди и поправи. Треба јсдном видети на чему смо, а како се из изјаве г. Жујовића јасно види. да он врло добро зна који су то чиниоци, одговорни или неодговорни, сасвим је свсједно, због којих је Србија још увек бела врана у Европи, он ће бити дужан и да их каже. Ту му никаква увијања неће помоћи. Он сам обавезан је да помогне, те да се у Србији једном одомаћи истински уставни парламентарни рад, без тајанствености, без закулисних смутњи, без неодговорних утицаја.

У овоме што је опозиција тврдила, била је у праву, погађајући лако разлог министрове оставке. Настојећи, и врло савесно, да питање ово јсданпут приведе крају, Жујовић је, а преко талијанског посланика у Београду, марљиво испитивао услове енглеске владе. У том тренутку захтевала је она пензио- нисање неколииине виђенијих завереника, али их није именовала посебице. Имајући краљево обећање о таквом указу, он га је био и снремио. Али под- носећи га, он је био одбијен, са поновним обећањем да ће се то нешто доцније учинити. Очекујући једно извесно време, он је обновио свој покушај, па је опет наишао на сметње, после којих је оставку и поднео.

Тако је текла ствар ове оставке. Али једанпут на том земљишту. питање се стало развијати залетелом силином. Нови, иако безначајнији ексцеси. у неколико мањих гарнизона у унутрашњости, ионова изазваше штамиу да хитност његова решења захтсва. И докле га је она распиривала у свакоднев- ним својим узбудљивим ступцима, дотле је на језиву тежину његове отворе- ности и последице, неумитном својом осудом догађаја из кога је произашло, стала указиваги и наука. Најодсуднији и најпомирљивији противник изврше- ногдела, аједан од најугледнијих прсдставника њсних, Живојин Перић, изра- жавајући отворену сумњу у добру веру краљсубица, истицао је императивно наређење позитивних закона да им се за његово извршење суди. Доказујући ,л а су дела учињена 29. маја противна прописима позитивнога права и то

Левешсшо шреИа 141

прописима Кривичног Законика, и да се извршиопи тих дела, пошто их изјаве привремене ападе и Народ. Представништва од 2. јуна 1903. нису ослободиле, налазе непрестано под претњом судске истраге“, он је предају њихову судо- вима означио као једини излаз, а да би се дало задовољење моралу и пози- тивном праву.76

7<’ Научна сматрања г. Псрића о томс изложсна су опширно у његовој интересантној и iipoiiniL'biiBoj расирави „О амнестији у Српском Кривичном Праву у всзи са питањсм о судској одговорности завереника“, штампаној у париском часопису Revue general du droit. de la legislation et de lajurisprudence. преведеној на српски језик 1909. годипе. Свако излагање у иолс потпунијсм изводу немогућноје, а да значају њиховом не нашкоди. те зато на расправу нарочито и упућујемо, излажући на овом месту и само летимично нека од њих.Тако, по r. Псрићу: „ Констатација да убиства извршена 29. маја 1903. сачињавају по- врсду позитивног права, призната јс као тачна, на ипдирсктан начин, и од странс са- мих учипилаца ових дела. Јер они тврде да је њихова судска одговорпост престала 2. јуна 1903, кадје Народно Представништво (С енати Скупштина) одобрило њихово дсло. По њима, нелсгалност и кажњивост тога дела потпуноје уклоњсна изајавом тога Председништва“... (Параг. 4. тач. 45, стр. 33.)„Да ли би краљеубицс моглс тврдити даје изјава Нродног Прсдставништва једна врста амнесгијс која их заштићава од свакс судске истраге, нод прстпоставком, наравно, да јс у roj изјави Народпо Прсдставништво имало намсру да рсши питањс о њиховој кривичној одговорности? Извесно је да би навод био сасвим пеосиоваи. Према чл. 14. рестаурираног Устава (од 1901). право амнестије било је једно од Краљевих прерогатива, другим речима, ово јс ираво било стављсно у атрибуције шефа управне власти. Народ, Представништво. дакЈ'1е, није било надлсжно задавањ с амнсстијс. Амнестија коју би оно било дало, била би ништавна, пошто би она долазила од власти rationc materiae ненадлежне. Судови. позвани да суде једноме окривљено.м, ие би могли узети у обзир амнестију коју би му Народно Представништво дало. (Исто је тако и по Уставу од 1903.) Поштојс Народ. Прсдставништво нијс надлсжно задавањс амнсстијс, њсгова одлука v циљу ампестовања не би имала никаквс вредности прсд судовима. За пуповажност амнестије потребап је Краљев указ.“ - параг. 4. тач. 55, стр. 40.„... Да ли би краљсубицс моглс тврдити да јс јсдан такав закон у њихову корист донсссн? Да ли би, наи.ме, они могли са осповом, изјаву Н. Прсдстав. од 2 јуна 1903. доведему у везу са актом привремене владе од истога даиа, акат на који је Н. Пред. одговорило речепом изјавом - сматрати као закон који има за циљ да њих ослободи кривичне одговорности? Да ли они пе би могли рећи: оба тад. законодавна фактора, привремена влада и Н. Представ.. сложили су се на то: да нас ослободе одговорности, а то је исто као кад би се донео закон којим се један окривљени ослобођава?“ ... „Узимајући баш да се изјава Народ. Представ. и акт привремене владе могу схватити у том смислу да су сс њимс хтслс краљсубицс ослободити одговорности, та сагласност нс би ипак сачињавала закоп, јер привремена влада није имала карактер једног законодавпог фактора. То јс била просто једпа група људи. која је. противно Уставу, узела у своје руке једну власт којајој није припадала... С другс странс ни воља Н. Прсдстав. нијс могла сама за сс сачињавати закон.“ — параг. 4. гач. 57, 63. и 64, стр. 4 1 -4 5 ... „Изјава привременс владе може се једиио сматрати као нека врста престоне беседе. а изјава Н. Представ. као нека врста адресе. А престоиа беседа са адресом не сачињава закон, па чак и онда када адреса не би била ништа друго него понављање престоне беседе. Ова два акта само су политички програм странке која је на влади и њена оцена опште политичке ситуације у земљи или оцена извесних спољашњих и


Тада и у Скупштини питање задоби неумитан значај. У буџетској де- бати, уједноме своме чувеном говору, Стојан Рибарац изјавио је одлучно: Скупштина неће више да зна за неодговорне утицаје, он има владу и сва одговорност на њу и пада. Ако је влада слаба, ако не уме да савлада, да сузбије недопуштене угицаје својих пријатед>а или непријатеља, нека иде кући и преда посао у спрсмније и јаче рукс. Скупштина зна само за владу и влада је дужна да пред њом полажс своје рачуне, једино одговорна за све своје поступке.

Онда и кабинет генерала Грујића, 17. априла 1906, иоднесе оставку на овом питању.

Ту оставку написао је Љубомир Стојановић и она је гласила: да је влада полаже са разлога што је краљ одбио потписати указ о пензионисању неко- лииинс официра, учесника у догађају од 29. маја. Али ову, овако написану оставку, Грујић не поднесе краљу, већ сам написа другу, у којој је рекао: да јс даје због несавладљивих тешкоћа на које је кабинет у своме раду наишао. Поводом тога, полузванични орган владин, Одјек, објаснио је: да је ову дру- гу оставку владину Грујић написао без знања осталих њених чланова, али за јавност да важи прва, коју је написао Љуб. Стојановић и на коју су се сагласили сви чланови владе.

А исте године кабинет Николе Пашића оконча, или, тачније, заташка ово питање пензинисањем официра завереника, које је енглеска влада поименце означила (Дамњан Поповић, Ачександар Машин, Петар Мишић, Jl. Лазаревић и Љ. Костић) и после чега се односи са Енглеском вратише у нормалан колосек...

унутрашњих догађаја, а тај се програм и та оцена мењају с партијама и с временом. Нико и никад нијс мислио ни покушавао да са законом изједначи ону сагласност која се манифестује. приликом отварања парламептских ссдница, у односима министарства и већине Народног Представништва.“ - параг. 4. тач. 76, стр. 53.Прелазећи на питање „о томе: на који пачин Србија трсба да изађе из ситуације, у којој сс ланас налази због краљсубица“ г. Перић noMHibe два рсшења: Прво: „Оно би сс састојало у амнсетији краљсубица.“ ,Лруго би peiueibe било ослободити крал>еубице законом .“ Али оба имају својих нсзгода: Прво зато, што иако „амнсстија, истина, брише деликат на који је примењена, она, при свем том, амнестирано дсло сматра као кажњиво, као кривицу: иначе би она амнестија била нспотребна. Међутим, краљеубице не би хтслс да сс са њима поступа као са злочинцима којима сс даје амнестија из политич. обзира. Они тврде да су извршили једно лспо патриотско дело, а гаква дсла не могу сигурно бити прсдмет амнестије. Амнсстија би за њих била знак осулс од стране извршне власти, док су их, по њима, Сенат и Скупштина. као народ. представ- ници, издигли у ранг хероја и првих синова отаџбине. Они не пристају никако да их амнестија лиши оних похвала, које им је, веле, одало Н. Представништво". Друго решење незгодно је, јер јс нсуставно, ,јер закон који би ослободио краљеубице повредио би чл. 146 (ал. 3). Устава“, по коме се, „законодавна власт не може мешати у надлежност судске и административне власти, то јест у функцијс извршне власти“, чије сс атрибуције састоје у примењивању закона тј. у суђењу и осуди криваца.Са свега тога г. Перић захтсва да се краљеубицама суди, и тражи да они на то пристапу, послс чега би се тек могло „всровати у искреност њиховога тврђен^а да их јс, при убиству Kpa;ba Алсксандра, крстала љубав према отаџбини“. - параг. 5. тач. 78,83. и 86, стр. 55-59.


Ово mrraibe завереничко међутим, и у таквом своме замашају неисцрпне дискусије и претресања, било је претежно питањс психолошко. Са веома објашњивом реакцијом израженом у два бун говничка покушаја, са одважном побуном једнога доброг дела јавнога мишљења и с неумитном осудом догађаја из кога је оно потекло и таквом која је и науку потегла да га до простог зло- чина понизи, оно је постало несносно не толико по стварном неодговорном утицају, који се заверсницима приписивао, колико по неутољивој жеђи ма какве одмазде према онима са чијим се крвавим делом није могло ни сложити ни измирити. Иако је тај утицај, уколико га је год било, потицао од најмањега броја у врховима завереничким, а стварно разметање од оних који задобише име заверитеља.77 Они се више нису могли подносити. Јер, удаљено од до- гађаја, време је и за његове жртве изазвало досгојне оссћајс правде и милости. којих, истина, нијс било онда кад је он извршен и кад су оне, остављене својој трагичној судбини, крваво испаштале један повелики рачун својих погрешака и својих недела.

' 7 Имс које су задобиле присталицс заиерепика.


Краљ Александар


Краљица Драга


Краљ М илан


Никола Луњевица


ПОРУШ

ЕНП

CWPH

Д

ВО

Р


Двор

ски

ком

плек

с


Гроб

ови

краљ

а А

лекс

андр

а и

краљ

ице

Драг

е у

цркв

и Св

. М

арка

у

Бео

град

у


Гроб краља Александра и краљице Драге


РЕГИСТАР Ј1ИЧНИХ ИМЕНА

ААвакумовић, Јован 54, 87, 88, 97, 98,108, 119, 122Александар КарађорђсвиИ, кнез 58 Александар Обреновић, крал> 21, 23-26, 29-32, 37, 39, 40. 49-53 , 55, 59, 60, 70, 71. 75, 76. 81. 84, 85, 88-92, 98-102, 104-109, 111-118, 121, 123, 124, 136, 142 Алсксандрић, Ф. Милан 93 Алимпић, Душан 97 Андононић. Јсврсм 103, 105, 108 Анђслковић, Миливоје 62, 70, 120 Антић. Тома 124Ангоније Антић 53-57, 60-63 , 66. 71.83.97, 120, 122Аранђеловић. Радомир 53, 55, 57, 61,120Атанацковић, Јован 54, 57, 58, 61, 87, 119, 120,124

ББалфур. Артур снглсски министар 139 Белимарковић, Јован 63, 106 Бснсрман. Кампсл 139 Блазнавац. Тихомир 131 Божановић, Милош 58. 120 Божић, Никола 89 Бонхам, Ф., снглсски посланик у Бсограду 112 Бошковић, Павлс51, 129 Бошковић, Стојан 106 Брадић, Милован 131

ВВајферт. Ђорђе 119, 120 Васић, Милош 26, 50, 51, 130 Велимировић. Пера 25, 33 Величковић. Живојин 46, 103-106, 108 Вељковић, Војислав41, 87, 108, 137, 139 Вемић. Велимир 58, 59, 71, 72, 120

Вујић, Михаило 25. 31, 32, 39, 116 Вуковић. Милан 124 Вуловић, Љуба 73, 74, 124

ГГавриловић, Милован 57Гавровић, Михаило 58, 120Гаговић, Милан 74, 75Гвоздић, Светозар 105Гснчић. Ђорђс 24, 54-58, 61-63, 71, 87,97,98, 119, 120, 122Гсршић, Глигоријс (Гига) 89Гледстоп, Виљем Евсрг 139Глишић, Алсксандар 55, 57, 120Глишић, Душаи 56, 57, 63, 120Грковић, Милутин 132Грол, Милан 41Грујић, Александар 120Грујић, Боривојс 120, 123Грујић. Мара 59Грујић, Сава 59. 142

ДДавидовић, Љуба 41 Дамјановић, Богдап 98, 119, 120 Дслини, Никола 129 Дснић, Павлс 93, 102, 107, 129 Дивац, Недељко 76 Димитријевић, Драгутин Апис 52-55, 5 7 -6 3 ,6 6 -6 9 . 98, 120, 122 Дииић, Благоје 132 Драга (Машин. рођ. Луњевица) Обре- новић. краљица 23, 24, 30, 31, 39, 50, 52-54, 58, 65, 70, 75. 84, 85. 88, 91. 92,98,99, 106, 107, 111, 115-117, 136 Дрндарсвић, Драгутин 130-132 Дрндарсвић, Милан 122, 124, 129 Дулић, Драгутии 53, 56


ЂЂорђе Петровић (Карађорђе) 64Ђорђевић, Аидра 105Ђорђевић. Владан 23, 28, 29, 38, 50. 54,58, 99, 109,116Ђорђевић. Владислав 120Ђорђевић, Вучко 107Ђорђевић. Ђорђс 88Ђорђевић, Жика 70Ђ орђсвић.Јеврем 124Ђорђевић. Милан 129Ђорђевић, Миливоје 131Ђорђевић. Свстозар 129Ђукнић, Илија 50, 120Ђурић, Гојко 119Ђурић, Д. Милан 120, 129

ЖЖ ивановић. Живан 58, 90, 98-104, 106-108Ж ивковић, Љуба 40, 41, 65, 82-85, 87 Ж ивковић, Милосав 75 Ж ивковић, Петар 60, 63, 64. 67, 68 Животић-М атејић. Светозар 122 Жујовић, Јован 41, 87, 90. 139. 140

3Здравковић. Драгомир 77 Зичи, Евгеније 28

ИИлић, Заријс 124 Илић. С. Михаило 120 Илић. Стеван 61 Иличић. Фотијс 81

ЈЈакшић, Ђура 45Јанковић, Божидар 122Јанковић, Михаило 131Јанковић, Радојс 68Јеремић, Драгољуб Јаша 66Јовановић, Алскса 23. 25, 27, 31, 50. 51,90-92. 109. 117Јовановић, Боривоје 58, 68Јовановић, Бранко 119Јовановић. Давид 124Јовановић, Душан 54

Јовановић,Јован 76 Јовановић, Љубомир Чупа 46, 76, 129 Јовановић, Михаило 120 Јовановић, Слободан 117 Јовичић, Јовица 77, 83, 120 Јосиповић, Михаило 73, 120

ККаллвић, Љубомир 88, 114 Каменчић, Љуба 93Капнист, фоф , руски посланик у Бечу 56Карађорђсвић, Арсен 121Катар?и, Алсксандар 108Катић, Пстар 105Клофач. Вацлав, чешки поли гичар109-111Кнсжсвић. Божа 41 Коле (Caulet), француски лекар 32 Комненовић, Тихомир 74, 120 Костић, Јосиф 67Костић, Љубомир (Љуба) 60. 62, 63, 67, 70, 120, 123, 142Крамарж, чешки политичар 109

ЛЛазаревић, Добривоје 124 Лазаревић, Драгољуб 131 Лазаревић. Лука 67, 69. 81, 120, 129, 142 Лазарсвић. Милутин 59, 65, 120 Лазаревић. Пстар 56 Лазић, Радоје 57Ламсдорф. Владимир. руски министар иностраних дела 112, 113 Лансдаун, В. П. Фицморис, енглсски министар иностраних дела 112 Лапчевић. Драгиша 41 Лсшјанин. дворски маршал 123, 125 Лонткијевић, Бранислав 78, 83 Лугомирски, Никола 124 Луњевица, Никодије 53, 72, 73, 76, 119 Луњевица, Никола 72, 73, 76, 119

ММагдаленић, Михаило 122 Максимовић, Војин 130, 132 Максимовић, Пера 89 Максимовић, Светозар 130 Мансуров, Борисовић Павле 51


Марјановић, Алимпијс 120Маринковић. Милан 57, 73, 120Марковић. Ђока 129Марковић, Милан 54Марковић, Петар 72, 120Маркс, Карл 45М аршићанин, Божа47, 107Матијевић, Лазар 120Машин. Александар 62, 63, 66, 70-72,87, 119, 120, 122, 142Мијатовић, Чедомиљ 139Милан Обреновић, крал> 19, 23-31, 51,52. 88, 100, 109, 115Милснковић, Добросав 120Миленковић, Милић 124Милетић. Божидар 77, 82Милетић. Јовица 77Милић, Љуба 74, 75, 130, 131Милићевић, Ђ. Милан 38Миливојевић, Младен 68, 70, 120Миловаповић, Војислав 132Миловаиовић, Гр. Милан 120Миловановић, Стсван 119, 120Милојевић, Вслимир 70, 88Милосављевић, Милош 88Милутиновић, Димитрије 124Миљковић, Јован 60. 68, 69Миљковић, Милан 55, 56Мирчић, Јован 61Митровић, Милорад41Мићић, Јанићије 132Михаило Обреновић. кнез 46, 89, 90, 93Михаиловић, Драгић 130. 132Михаиловић, Ђока 120Михаиловић. Здравко 132Мишић, Живојин 130Мишић, Пстар 61, 62. 64, 66, 70, 82, 83,92, 119, 120, 142Мишковић, Јован 51Мостић, Василије 52

ННаумовић, Михаило 60-62, 66, 68. 69 Нсдић, Милснко 120 Нснадовић, Јаша 55, 56 Нссторовић, Сима 105 Нешић. Алскса 105 Нешић. Ди.митрије 24

Нешић, Милан 120 Нешић, Стсван 120Никашиновић, уредник „Српског Пије- монта“ 110, 111 Николајевић, Т. Драгомир 55 Николајсвић, Светомир 129, 138 Николић, Властимир 124 Николић. Димитрије 72-74, 102, 103, 129 Новаковић, Алекса 54, 97, 120 Новаковић, Ј. Милап 119-122, 124. 125, 127, 129, 130, 132, 133 Новаковић, Стојаи 24, 31, 107-109, 112

ООбреновић, Анка 89 Обрсновић. Наталија 29 Обреновићи 25, 56, 63, 99, 115 Оптркић, Душан 71

ППавловић, Димитрије 73 Павловић, Ивап 73 Павловић, Миле 41Павловић, Милован 58, 63, 73, 102, 113 Павловић, Тодор 120 Паиајотовић, Петар 63, 70 Панковић, Павлс 58 Пачу, Лазар 89Пашић, Никола 31, 87, 138, 142Псрић, Живојин 93, 140-142Петар Карађорђевић. краљ 54, 55, 57, 58,83, 90, 92, 98Пстковић, Станимир 122Петровић, Вукашин 25Петровић, Живојин 124Петровић Лаза 66, 68, 71Пстровић, Ф. Милан 53, 55, 57, 74, 75, 88Поповић, Дамјан 69, 97, 120, 123, 142Поповић, Јеврсм 56Поповић. К. Милош 120Поповић. Никодије 54-57Продановић, Јаша 41Протић, Жарко 124, 125, 131Протић, Живојин 41, 85Протић, Д. Пстар 71, 120Протић, Сретен 120Протић, Стојан 87, 89, 122, 138Путник, Радомир 125. 133


РРадаковић, Светозар 73. 120Радивојевић, Илија 71, 72, 120Радовановић, Милан 120Рајовић, Драгомир 120Ракетић, Милорад 58Рашић. Михаило 112, 114Рибарац, Д. Стојан 21, 41, 87, 89, 106.108, 123. 139. 142Рисимић. Милун 120Ристић. Божидар 88Ристић, Ђорђе 60-62, 120Ристић, Михаило Уча 65, 71, 72, 120Ристић, Станоје 70, 120Ротовић, Мирко 65

ССавић. Живојин 124 Савићевић. Лазар 124 Симеуновић. Милић 68, 69, 120 Симић, Божин 58 Скерлић, Јован 41 Соларевић, X. Леонида 74, 75, 120 Солзбери, РобертСесил 139 Срсдојевић, Сретен 130—132 Станковић,Јоца 107 Станојловић, Радисав 65 Степановић, Стспа 129 Стсфановић, Светислав 102 Стојаповић. Богдан 132 Стојановић. Драгомир 119, 120 Стојановић, Јова 129 Стојановић, Љубомир (Љуба) 41, 87, 138, 142Стојановић, Тихомир 120

ТТанкосић, Војислав 73, 85, 120 Таушановић, Коста 30

Тодоровић. Александар 124, 129 Тодоровић, Вслимир 63, 72, 73, 93 Тодоровић, Драгомир 120 Тодоровић. Пера 107 Трипковић, Сава 120 Трпковић, Лазар 73 Туцовић, Димитрије 46, 76

ЋЋурчић, Стеван 107

УУскоковић, Милутин 93

XХа?и Тома. Никола 54, 55 Христић, Н. Коста 29, 116 Хроњск, Јосиф 77 X poibeK , Никола 77-79

ЦЦветковић, Илија 124, 129 Цинцар Марковић, Димитријс 25, 32, 45, 60, 61, 63. 68, 72, 73, 93, 98, 101, 102, 104-108, 112, 113, 130 Цоловић, Никола 124

ЧЧариков, Николај 85 Чолак-А нтић, Војин 120

ШШ ајковић, Иван 109, 111 Шаумбург-Липе, Александра 51 Ш ибалић, М. Сава 129 Шурдиловић, Светозар 107


РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА

ААлбанија 114 Атииа 42Аустро-Угарска (Монархија, Avcrrpnja) 27, 56, 57, 108-112

ББаљииа 74Бсоград 29, 36, 39, 45. 49-51, 56. 58-60, 64, 65, 69. 75, 76. 88, 90, 98, 108, 109,111, 119, 122, 124, 127, 130-132, 140 Берлин 42Беч 2 7 -2 9 ,5 1 ,5 5 ,5 6 , 108-112 Бугарска 114, 127 Букурешт 27

ВВаљево 108Велика Британија (Енглсска) 112, 127, 135, 137-139, 142 Врачар 73, 75

ДДунав, рска 26

3Зсмун 111, 136

ЕЕвропа 36, 56, 95, 127, 136, 140 Епглеска 38

JIЛопдоп 42

ККалемегдан 80 Карлсбад 100 Копаоник 39

Кошутњак 89, 93 Крагујевац 130, 131 Крушсдол 109, 136

ММаксдонија 36, 45, 109, 111-113, 137 Маљсн 38

ННемачка 54Ниш 27, 58, 59, 65, 97, 112, 120-122, 124, 131

ППариз 27, 42, 119 Пстроград 51, 112, 119 Псшта 27 Пирот 69Пожаревац 106, 127 Праг 109, 110

РРадова^Бе 60 Рим 42Русија 27, 30, 54, 56, 60, 113

ССава, река 26, 80 Скадарлија 78 Смедерево 59 Софија 136Србија (Краљсвина Србија) 21, 23, 25, 27, 30, 33, 35, 36, 38-40, 51, 53, 55, 56, 58, 84, 86, 87, 90, 95, 102, 107, 110, 112, 113, 115, 117, 121, 127, 135-140, 142 Стара Србија 36, 113, 137


ТТоичидср 57, 62, 63, 74, 97 Турска 109, 112, 113

УУжицс 131

ФФранцссбад 107

ЦЦариград59, 111, 112, 114, 136

ЧЧачак 131

ШШабац 60, 61

Драгиша Васић ДЕВЕТСТО ТРЕЋА

БиблиотекаДВА СТОЛЕЋ А

Књига 1

Прво издање 2003.

ИздавачЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА

Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.yu

ЈТиковни уредник МИЛОРАД МИТИЋ

Корице и графички дизајн ДУШАН ШЕВИЋ

Лектор МИРЈАНА ВАСИЉЕВИЋ

Коректор ДУШАНКА ТОРБИЦА

Обим10 штампарских табака

Формат 17x24 cm

Тираж 500 нримерака

Рукопис предат у штампу маја 2003. године Штампање завршено маја 2003. године

Штампа4лшј&

http://www.zavod.co.yu

Documents

Драгиша Васић, Деветсто трећа, Београд 2003