37
запошљавање 2012. ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У ЦИЉУ УТВРЂИВАЊА УСКЛАЂЕНОСТИ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА СА ПОТРЕБАМА ТРЖИШТА РАДА У 2012. ГОДИНИ Сарајево, јуни 2012. Agencija za rad i zapošljavanje Агенција за рад и запошљавање Bosne i Hercegovine Босне и Херцеговине _____________________________ _______________________________ Labor and Employment Agency of Agencija za rad i zapošljavanje Bosnia and Herzegovina Bosne i Hercegovine

ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

  • Upload
    others

  • View
    15

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 1

ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА

РАДА У БОСНИ И

ХЕРЦЕГОВИНИ У ЦИЉУ

УТВРЂИВАЊА

УСКЛАЂЕНОСТИ

ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА СА

ПОТРЕБАМА ТРЖИШТА

РАДА У 2012. ГОДИНИ

Сарајево,

јуни 2012.

Agencija za rad i zapošljavanje Агенција за рад и запошљавање Bosne i Hercegovine Босне и Херцеговине _____________________________ _______________________________

Labor and Employment Agency of Agencija za rad i zapošljavanje

Bosnia and Herzegovina Bosne i Hercegovine

Page 2: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

ИЗДАВАЧ: Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Ђоке Мазалића број 3, 71000 Сарајево

Босна и Херцеговина

Телефон: (+ 387 33) 208-253

Фаx: (+ 387 33) 209-475

E-mail: [email protected]

ЗА ИЗДАВАЧА: Аднан Делић, дипл. правник, директор

РЕАЛИЗАЦИЈА: Сектор за међународну сарадњу и домаће тржиште рада

Одсјек за домаће тржиште рада

ПРИПРЕМА И ОБРАДА ПОДАТАКА: Доктор наука Асим Ибрахимагић,

Синиша Веселиновић, дипл.економиста

Самир Зуко, дипл. економиста

Немања Мичић, дипл. филолог

Хусеин Терзић, магистар менаџмента

Едис Башић. дипл. криминалиста

Звјездана Јелић, дипл.инжињер машинства

РЕДАКТУРА И ЛЕКТОРИСАЊЕ: Борис Пупић, дипл.политолог

Публиковање и умножавање у образовне и некомерцијалне сврхе је дозвољено, уз сагласност издавача. Молимо кориснике ове публикације да приликом кориштења података наведу извор.

За све информације у вези са овом публикацијом контактирати Одсјек за домаће тржиште рада Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, тел. (+387 33) 560-355.

Page 3: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 3

САДРЖАЈ

Уводни коментар 4

1 Методологија истраживања 5

2 Економски контекст 6

2.1. Генерални преглед макроекономије 7

2.2. Анализа ситуације на тржишту рада 10

2.2.1. Административни подаци 11

2.2.2. Анкета о радној снази 13

3 Истраживање тржишта рада 14

3.1. Сврха и циљ истраживања 14

3.2. Оквир и задаци истраживања 15

3.3. Анкетни узорци 15

3.4. Методологија 15

3.5. Реализација 16

4 Анкета послодаваца 16

4.1. Резултати анкетирања послодаваца 16

4.1.1. Приказ структуре послодаваца обухваћеним анкетом према облику

власништва, броју и структури запослених 16

4.1.2. Отпуштање и запошљавање радника у 2011. години 18

4.1.3. Планирани прилив и одлив радника у 2012. години 19

4.1.4. Начин проналажења нових радника на тржишту рада 21

4.1.5. Преглед начина проналажења нових радника 23

4.1.6. Недостајућа посебна знања и вјештине и потребе за обукама

запослених 24

4.1.7. Чињенице 25

5 Анкетирање средњих школа 26

5.1. Резултати анкетирања средњих школа 27

5.1.1. Приказ структуре средњих школа према смјеровима

образовања и занимања 27

5.1.2. Приказ структуре средњих школа према планираној уписној политици 30

5.1.3. Чињенице 31

6 Анкетирање факултета 32

6.1. Резултати анкетирања факултета 32

6.1.1. Приказ структуре факултета према смјеровима образовања 32

6.1.2. Планирана уписна политика у високо-образовним институцијама 33

6.1.3. Чињенице 34

7 Закључна запажања 35

8 Генералне препоруке 36

Page 4: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

УВОДНИ КОМЕНТАР - ПОВЕЗАНОСТ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА И

ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ДЕФИНИЦИЈА ПРОБЛЕМА

Скоро да влада опште незадовољство резултатима досадашњих истраживања.

Помицања образовног система према потребама привреде и друштва скоро да и нема.

Изгледа да се стање погоршава. Све је већи број оних који дуже времена нису у

могућности да нађу запослење у свом занимању и на свом образовном нивоу, или га

таквог уопште не налазе, што се посебно односи на високообразоване кадрове.

На другој страни привреди недостају одређена, прије свега производна занимања

која је приморана да их самостално обезбјеђује путем разних преквалификација,

дошколовавања и слично што представља додатно материјално оптерећење. На дјелу

је значајан раскорак између образовања и тржишта рада. То јако умањује вриједност

људског капитала, што веома оптерећује привредни развој.

Све то отвара силну потребу предузимања нових истраживања која ће довести

до потпунијег усаглашавања образовања и тржишта рада у Босни и Херцеговини.

Угледање на развијене земље свакако да је једно од важних дијелова ових

истраживања. Јавља се потреба уочавања основних снага под чијим утицајима се

остварују релативно успјешна ова усаглашавања. Ради ли се о претежним тржишним

или нетржишним утицајима као и који је међусобни однос тих снага? Могу ли снаге

тржишта да самостално, без друштвених утицаја, довести до пожељне промјене у

образовању која ће бити у могућности да обезбиједи потребну тржишну структуру

радне снаге која ће најпотпуније задовољити потребе тражње са стране привреде и

друштва? Или је тежиште на одлучујућим друштвеним утицајима са тржиштем као

корективним фактором?

Служећи се искуствима развијених ријеч је о овом посљедњем. Друштво, својом

уписном политиком, а на основи стратешких развојних опредјељења, одлучујуће

утиче на структуру понуде радне снаге на тржишту. Успјешност је висока.

Образовање углавном успијева да задовољи дугорочне потребе привреде и друштва за

кадровима. Подударност понуде и потражње за занимањима и образовним нивоима

доста је висока.

Образовање се доста успјешно прилагођава и краткорочним потребама тржишта

рада. Углавном се то остварује путем формирања пролазних студијских и образовних

програма као и потребним дошколовавањима и преквалификацијама. Поред

дугорочних стратешких развојних опредјељења и показатељи тржишта рада су важни

елементи у изградњи концепта образовања у цјелини.

Сагласно овим позитивним искуствима развијених природно је да она треба да

представљају полазну основу и ових наших истраживања. Потребно је остварити

критичку анализу досадашњих искустава те сагледавањем властитих околности доћи

до приједлога о усаглашавању образовања и тржишта рада у Босни и Херцеговини. По

угледу на развијене земље тежиште истраживања би се односило на институционалне

основе образовања код нас, која би била у могућности да максимално удовољи

потребама тржишта рада у Босни и Херцеговини. Та институционална основа треба да

буде таква да је у могућности да задовољава дугорочне потребе за радном снагом али

и да успјешно реагује и на краткорочне изазове тржишта рада.

Page 5: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 5

Разлози држања тежишта на друштвеним утицајима, са тржиштем као

корективним фактором, произилазе из саме унутрашње суштине образовања и

његовог односа према тржишту рада.

Прилагођавање образовања тржишним потребама могуће је тек на средњи и

дуги рок. Због дужине образовног процеса прилагођавања на кратак рок нису могућа.

Прекомјерност одређених занимања и образовних нивоа завршавају у снижењу

надница и тешкоћама у запошљавању. То постепено доводи до смањења броја

уписаних односно у неком продуженом року до смањења понуде све до нивоа

уравнотежења.

Уравнотежење се ипак не остварује. Тешкоће долазе са стране промјена у

тражњи. У привреди и друштву се одвија непрекидан процес промјене у структури

запослених. Временски помак између образовања на једној и привреде и друштва на

другој страни, представља основну тешкоћу усаглашавања на тржишту рада. Промјене у структури запослених у привреди и друштву углавном измичу промјенама

у образовању. Због тог временског помака тржишна усаглашавања образовања нису

могућа. Ту су и утицаји који долазе са стране образовања као јавног добра.

Високе спољне користи (екстерни ефекти) од образовања представљају основу

његовог веома високог субвенционирања са стране државе. Да би користи биле веће

потребно је да што већи број омладине буде обухваћен образовањем. Због овог

високог финансијског утицаја државе тржишно регулисање образовања није могуће.

Број уписаних није диктиран само краткорочном тржишном потребом него је тај број

знатно већи садржан и у материјалној помоћи државе.

Рачуна се да ће повећан број образованих, под утицајем високих позитивних

екстерних ефеката, допринијети убрзању развоја, што ће омогућити бројнија

запошљавања. Проблем је када због неповољних привредно-системских и других

друштвених околности као и због погоршања квалитета у образовању, као што је то

код нас случај, ови позитивни развојни ефекти значајније изостану.

Неусаглашеност образовања и тржишта рада тада је у значајнијем порасту што

се показује у порасту броја незапослених образованих радника. Због тога је у садржају

овог истраживања нужно обухватити и квалитет нашег образовања и како га

унаприједити?

Смањени захтјеви за знањем односно погоршања у квалитету доводе до

прекомјерности образовања. Умјесто екстерних користи појављују се екстерне штете

Издаци за образовање тада не увећавају него умањују друштвено богатство.

Др наука Асим Ибрахимагић

Page 6: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

1. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине је у периоду од 15.04. до

15.05.2012. године провела Истраживање тржишта рада у Босни и Херцеговини у

циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у

2012. години. Циљ истраживања је сагледавање тренутне ситуације у погледу

образовања појединих профила занимања у средњошколском и високом образовању у

Босни и Херцеговини у односу на исказане потребе тржишта рада за појединим

занимањима. Такође, циљ овог истраживања потреба тржишта рада је и успостављање

континуитета у прикупљању података о основним карактеристикама учесника на

тржишту рада. Изнешени ставови, мишљења и сугестије у овој анкети треба да пруже

увид у реалну ситуацију на тржишту рада, систему образовања и њиховој међусобној

повезаности.

Анализа и резултати истраживања у овом извештају представљени су у

сљедећим цјелинама:

a) Методологија истраживања;

b) Анализа података;

c) Резултати анкете;

d) Закључци и препоруке.

У дијелу методологије истраживања је приказан начин прикупљања података,

затим је објашњен инструмент за спровођење истраживања (упитник за послодавце,

средње школе и факултете). У овом дијелу је објашњен узорак на основу кога су

прикупљени подаци. Дио о анализи података и резултатима анкете представља

кључни дио извјештаја. Овај дио садржи резултате до којих се дошло обрадом

података прикупљених на основу анкете послодаваца.

Такође, овај дио се састоји од више табеларних приказа података, као и

сажетих објашњења основних налаза до којих се дошло истраживањем. Извјештај

садржи и дио који сажима основне закључке и препоруке. У овом дијелу се

презентирају налази до којих се дошло у истраживању. Такође дају се и препоруке за

неке од могућих побољшања и активности које би требало да услиједе на основу

резултата анализе истраживања.

Истраживање је провео Одсјек за домаће тржиште рада у Агенцији за рад и

запошљавање Босне и Херцеговине у периоду 15.04.-15.05.2012. године и базира се на

одговорима које су послали 336 послодавца, 106 средњих школа и 28 факултета са

подручја цијеле Босне и Херцеговине.

2. ЕКОНОМСКИ КОНТЕКСТ

Прогнозе потреба тржишта рада се разматрају у контексту економског

окружења које се још увек прилагођава и мијења под утицајем транзиционих реформи

и институционалних промјена. Када се анализирају промјене у економском окружењу,

на основу индикатора, којима се мјери побољшање или погоршање условљено тим

промјенама у Босни и Херцеговини, обично се полази од 1996. године када су се

завршили ратни сукоби и када је омогућено брже провођење закашњелих

транзиционих реформи. И заиста, уколико се анализира степен достигнутог

економског развоја, праћењем стопа реалног раста бруто домаћег производа, може се

увидјети да је БиХ била на добром путу да прву декаду 21. вијека заврши високим

стопама економског раста. Међутим, економска и финансијска криза која је од 2009.

Page 7: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 7

године у свјетским оквирима изазвала дубоку рецесију, успорила је економски

напредак Босне и Херцеговине. У овом поглављу ћемо анализирати основне

макроекономске показатеље и идентификовати проблеме на тржишту рада како би се

резултати Анкете могли анализирати у ширем контексту.

2.1. ГЕНЕРАЛНИ ПРЕГЛЕД МАКРОЕКОНОМИЈЕ

Период од 2000. године до 2008. године у Босни и Херцеговини био је

обиљежен економским растом и макроекономском стабилношћу, док је у 2009. и

2010. години глобална економска криза значајно успорила економске активности у

Босни и Херцеговини. Може се оцијенити да је 2011. година донијела нови благи

опоравак економије БиХ, али с нижим интензитетом него што се очекивало.

Посљедице недавне рецесије још увијек су врло присутне. Домаћа економија је била

под ударима нових нестабилности, првенствено у еурозони, и то је онемогућило

интензивнији раст. На унутрашњем плану је дошло до извјесне стабилизације и раста

домаће тражње, те интензивирања кредитних активности након дужег периода

стагнације. Према подацима Агенције за статистику БиХ за 2011. годину, БиХ је

забиљежила раст физичког обима индустријске производње од 5,6% у односу на

претходну годину. Раст у 2011. остварен је кроз повећање домаће тражње, прије свега

захваљујући дјелимичном опоравку инвестиција, праћеним растом вањскотрговинског

дефицита.

Извор: Агенција за статистику БиХ, Централна банка БиХ, подаци за 2011. годину су прелиминарни; *(п) пројекције

ДЕП-а.

1 Централна Банка Босне и Херцеговине - “Основни макроекономски индикатори” – предходни подаци, број становника је

процјена Агенције за статистику Босне и Херцеговине.

Табела 1. Босна и Херцеговина, основни макро-економски индикатори1

Година 1990 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

Номинални БДП (у милионима USD) 13.500 -- -- -- 4.901 4.743 5.307 6.177 8.367

БДП по становнику (у USD) 2.000 546 800 1020 1.316 1.254 1.397 1.614 2.184

Реални БДП (стопа раста %) -- 61,9 30,0 15,6 10,0 5,5 4,5 5,5 3,0

Стопа раста цијена на мало (%) -- -- -- -- 3,7 4,8 3,1 0,4 0,6

Биланс текућег рачуна (у % ГДП) -- -27,29 -30,06 -18,37 -10,2 -8,4 -14,1 -19,1 -19,4 Биланс робне размјене (у % ГДП) -- -- -- -- -67,3 -58,4 -55,8 -53,7 -49,5

Износ вањског дуга (у милионима КМ) -- -- -- 2.239 3.745 4.055 4.421 4.290 4.014 Сервисирање вањског дуга (у % извоза роба и услуга)

-- -- -- -- 6,7 5,9 5,0 7,0 6,7

Стопа регистроване незапослености (%) -- -- -- 38,0 39,3 39,7 40,3 40,9 42,0

Стопа анкетне незапослености (%) -- -- -- -- -- -- -- -- --

Број становника (у мил.) 4,4 -- -- -- 3,725 3,781 3,798 3,828 3,832

Година 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011*

Номинални БДП (у милионима УСД) 10.020 10.889 12.346 15.222 18.481 17.054 16.758 19.754 (п)

БДП по становнику (у УСД) 2.607 2.834 3.212 3.962 4.810 4.438 4.361 5.144 (п)

Реални БДП (стопа раста %) 6,3 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 0,7 2,4% (п)

Стопа раста цијена на мало (%) 0,4 3,8 6,1 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7

Биланс текућег рачуна (у % БДП) -16,3 -17,1 -7,8 -10,4 -15,1 -7,5 -5,2 -7,6

Биланс робне размјене (у % БДП) -45,6 -45,2 -34,6 -37,2 -38,2 -27,8 -25,8 -20,7

Износ вањског дуга (у милионима КМ) 4.032 4.338 4.071 3.961 4.240 5.234 6.289 7.303

Сервисирање вањског дуга (у % извоза роба и услуга)

4,9 4,1 3,8 2,9 2,5 3,2 3,3 6,5

Стопа регистроване незапослености (%) 43,1 44,1 44,2 43,4 41,1 41,7 43,1 43,4

Стопа анкетне незапослености (%) -- -- 31,1 29,0 23,4 24,1 27,2 27,6

Број становника (у мил.) 3,842 3,843 3,843 3,842 3,842 3,843 3,843 3,840

Page 8: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Тиме је донекле нормализована структура економског раста у односу на

претходне двије године када су тражња и дефицит биљежили пад. Међутим, након

охрабрујућег првог тромјесечја, индикатори раста су углавном константно слабили из

квартала у квартал, највише усљед јачања дужничке кризе у ЕУ и непосредном

окружењу, што је довело до постепеног слабљења раста вањске трговине,

индустријске производње и запослености, те новчаних прилива бх. грађана из

иностранства. Номинални БДП према процјенама Дирекције за економско планирање

за 2011. годину износи 19.754 милиона, а БДП „пер цапита” је 5.144,00 УСД. Цијене у

децембру 2011. године у односу на децембар 2010. године у просјеку су више за 3,1%.

Дванаестомјесечно кретање цијена у 2011. години у поређењу са 2010. годином у

просјеку је било више за 3,7%. Каматне стопе су у посљедњих неколико година

биљежиле значајан пад. У 2009. години дошло је до њиховог повећања и то за

краткорочне кредите, да би у 2010. и 2011. години поново био забиљежен њихов пад

изузев каматних стопа на краткорочне кредите становништву које су порасле у односу

на 2010. годину.

Како је тржишна трансформација БиХ дошла до нивоа одржавања

макроекономске стабилизације, земља ужива стабилност тзв. номиналних

економских индикатора (стабилност и конвертибилност домаће валуте, фиксиран

девизни курс и ниска стопа инфлације). Насупрот номиналним, реални економски

индикатори показују економско заостајање земље (константно висока стопа

незапослености, висок дефицит трговинског и платног биланса, одрживост вањског

дуга уз међународну помоћ и трансфере из иностранства) и стопа економског раста

недовољна је за достизање нивоа привредног развоја водећих европских земаља.

Иако је забиљежен стални тренд повећања просјечног БДП-а „пер цапита“,

животни стандард већине становништва у БиХ и даље је на ниском нивоу. Према

посљедњим подацима из Анкете о потрошњи домаћинстава у Босни и Херцеговини за

2007. годину, стопа апсолутног сиромаштва се повећала у односу на 2004. годину и

сада износи 18,6%2. Најмања стопа апсолутног сиромаштва је у Федерацији БиХ

(17,4%), затим у Републици Српској (20,2%) и у Брчко дистрикту БиХ (25,0%). Ово

истраживање је међутим показало, да екстремно сиромаштво не преовладава. Међу

најсиромашнијим групама становништва у БиХ су: домаћинства са троје и више дјеце,

избјегла и расељена лица и незапослени (ИЛО класификација).

Прошлогодишњи извоз БиХ био је око 8,2 милијарде КМ, што је за 0,9

милијарди КМ или 12,33 % више у односу на 2010. годину, док је увоз износио око

15,5 милијарди КМ и виши је за 16,54 % у односу на 2010. Укупан спољнотрговински

дефицит у овом периоду знатно је повећан и износио је 7,3 милијарде КМ, што је за

16,12 % више у односу на 2010. годину. Процес приватизације у почетној фази није

успио да покрене производно-програмско реструктурисање предузећа.

Реструктурисање је ограничено, како у кључној индустријској бази, тако и у јавним

предузећима и инфраструктури. Фирме које су приватизоване ваучерима и

цертификатима су показале слабо интересовање за реструктурисање и већу

продуктивност. У 2011. години процес приватизације предузећа у БиХ је готово

потпуно замро, првенствено због: недостатка инвеститора, политичке воље да се

приватизација изврши, као и због тога што су на листи остале махом неатрактивне

фирме које су више пута безуспјешно нуђене на продају. Укупно гледано, већ четврту

годину узастопно није било напретка у планираном процесу приватизације.

2 Saopštenje Agencije za statistiku BiH, Sarajevo, 01.12.2008. godine.

Page 9: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 9

Рецесијом изазван снажан пад инвестиција из 2009. године настављен је и у

2011. години. Овакав пад је резултат смањења како приватних, тако и јавних

инвестиција. Као главни узроци се наводе слаби пословни резултати предузећа у

протекле скоро двије године, повећани ризици инвестирања обзиром на пад и спори

опоравак извозне тражње, те скроман пораст јавних прихода. Финансирање приватних

инвестиција је додатно отежано усљед редуциране доступности банкарских кредита,

те пада директних страних улагања која су присутна скоро од самог почетка свјетске

финансијске кризе. Директна страна улагања у БиХ су од 1994. године до краја

2011. године достигла ниво од 8,603 милијарде КМ.

Табела 2. Прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Босни и Херцеговини по годинама У 000 КМ

Период Износ - нето % Учешћа

1994 - 1997. 83.330 0,97%

I - XII 1998. 117.436 1,37%

I - XII 1999. 324.533 3,77%

I - XII 2000. 310.098 3,60%

I - XII 2001. 274.198 3,19%

I - XII 2002. 604.319 7,02%

I- XII 2003. 330.812 3,85%

I - XII 2004. 1.209.348 14,06%

I - XII 2005. 474.752 5,52%

I - XII 2006. 356.815 4,15%

I - XII 2007. 2.393.804 27,82%

I - XII 2008. 577.792 6,72%

I - XII 2009. 472.997 5,50%

I - XII 2010.3 681.200 7,92%

I - XII 2011.4 391.900 4,56%

УКУПНО - ТОТАЛ 8.603.334 100,00%

Извор: Министарство спољне трговине и економских односа БиХ

У БиХ према посљедњим истраживањима из 2010. године има 145.249

регистрованих правних субјеката, што показује да отприлике сваки 26. становник БиХ

има регистровану фирму5. У Федерацији БиХ су регистроване 84.633 фирме, а у

Републици Српској 56.089, док је у Брчко дистрикту БиХ 4.527 предузећа. Међутим,

многи сматрају да ово истраживање не показује реално стање у области

предузетништва у БиХ, а суштина је у томе да велики број регистрованих фирми не

функционише, али су ипак и даље остале регистроване због компликоване процедуре

у вези с гашењем предузећа. Број новорегистрованих предузећа у 2011. години у

односу на предходну годину је смањен за 50%. Тренд повећања броја блокираних

фирми у БиХ настављен је и у 2011. години, па је најмање један блокиран рачун имало

32.539 предузећа, док је укупно блокирано 52.960 рачуна, подаци су Централне банке

БиХ. У поређењу са јануарем прошле године, број предузећа којима је блокиран један

рачун већи је за готово 4.000, док је број укупно блокираних рачуна већи за 6.000. Ови

подаци указују на веома изражену неликвидност привреде и додају да је тешко

3 Ревидирани извјештај Министарства вањске трговине и економских односа 4 Према ревидираном привременом извјештају Министарства вањске трговине и економских односа 5 Према истраживању које је спровела компанија “Неw Маркет Цонсултинг” из Сарајева.

Page 10: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

42.499 47.890

61.141

90.257 90.995

67.903 73.628

78.843

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

90.000

100.000

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

ЗАПОСЛЕНИ СА ЕВИДЕНЦИЈА ЗАВОДА И СЛУЖБИ ЗАПОШЉАВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 2004-2011

очекивати да ће се ствари у будућем периоду побољшати. Поступци регистровања

имовине на неким судовима су у 2011. години значајно скраћени. Рокови и трошкови

судске регистрације су усклађени међу ентитетима, као и нотарске накнаде. Међутим,

процес за добијање свих потребних докумената и дозвола је и даље дуг, а предузећа се

још увијек морају регистровати у оба ентитета ако желе да послују у цијелој држави.

2.2. АНАЛИЗА СИТУАЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ РАДА

Тржиште рада као нераздвојни елемент тржишне привреде, исто као и тржиште

роба и капитала у основи представља размјену између понуде и тражње

заинтересованих субјеката на одређеном простору или нивоу. Специфичности

тржишта рада дефинишу рад као једну од основних људских вриједности, због чега је

потребно да оно буде регулисано и организовано тржиште, али и да има одређени

сегмент своје слободе. Као генералну оцјену стања, можемо рећи да тржиште рада у

БиХ карактерише веома ниска стопа формалне и висок удио неформалне

запослености, те висока незапосленост и неактивност радно способног становништва6.

Исто тако, тржиште рада у БиХ је нефлексибилно, а мобилност радне снаге је

веома ниска. И даље је присутан тренд раста броја незапослених лица, а потражња

за радном снагом је још увијек на нижем нивоу него у времену прије рецесије,

иако је забиљежен тренд раста. Кретања на тржишту рада уско су повезана са

трендовима економског развоја и кретањима привреде у цјелини. У 2011. години

је забиљежен раст незапослености на евиденцијама завода и служби запошљавања

у БиХ, иако је постојао позитиван тренд раста новозапослених лица са евиденција

на бироима завода и служби за запошљавање. У односу на почетак године, крајем

2011. године број регистрованих незапослених лица повећао се за око 10.000 и

износио је 536.781. У 2011. години, са евиденција Федералног завода за

запошљавање, Завода за запошљавање Републике Српске и Завода за

запошљавање Брчко Дистрикта БиХ укупно је запослено 78.843 незапослена лица,

што је у односу на 2010. годину више за 5.215 или 7,1%.

6 Извор: Агенција за статистику, Анкета о радној снази 2010; Агенција за рад и запошљавање БиХ, Федерални завод за

запошљавање, Завод за запошљавање Републике Српске и Завод за запошљавање Брчко дистрикта БиХ.; На основу разлика података из административних извора и података из Анкете о радној снази може се закључити да сива економија оставља трагове

на тржишту рада и може се добити приближан оквир о запослености унутар сиве економије.

Page 11: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 11

Подаци о тржишту рада у Босни и Херцеговини, ентитетима и Брчко дистрикту

БиХ могу се прикупити из два извора: административни подаци и Анкета о радној

снази (АРС). Административни извори темеље се на подацима о регистрованим

запосленим и незапосленим лицима из статистичких евиденција и релевантних

установа на тржишту рада, док се Анкета о радној снази проводи једном годишње на

узорку домаћинстава, у складу с методолошким правилима Међународне

организације рада (МОР) и Европског статистичког уреда (Еуростата).

2.2.1. АДМИНИСТРАТИВНИ ПОДАЦИ

Према посљедњим процјенама Агенције за статистику БиХ, Босна и

Херцеговина има око 3,840 милиона становника, а радни контигент становништва се

процјењује на око 67% од укупног броја становништва (67,82% у ФБиХ, 64% у

Републици Српској и 65,30% у Брчко дистрикту БиХ).

*Напомена: За Републику Српску подаци су од септембра 2011. године

Запосленост

Према подацима Агенције за статистику БиХ у Босни и Херцеговини је у

априлу 2012. године било евидентирано 689.985 запослених лица, што у односу на

исти мјесец 2011. године представља смањење за 1.526 лица или 0,2%.

Посматрано за прва четири мјесеца 2012. године број запослених лица мањи је за 0,6%

у односу на исти период 2011. године.

Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику, Завод за статистику Републике Српске.

Табела 3. Стање тржишта рада у БиХ, ентитетима и БД БиХ у фебруару 2012. године

Босна и Херцеговина

Федерација БиХ

Република Српска*

Брчко дистрикт БиХ

Укупно регистрована запосленост 687.138 436.543 237.923 11.691 Укупно регистрована незапосленост 543.647 375.490 150.669 12.370 Стопа регистроване незапослености 44,1% 46,2% 38,8% 51,4%

Табела 4. Регистрована запосленост у Босни и Херцеговини према секторима дјелатности –IV/ 2012.

А Пољопривреда, лов и шумарство 16.646

Б Рибарство 398

Ц Рударство и вађење руда и камена 19.960

Д Перађивачка индустрија 132.782

Е Опскрба електричном енергијом,плином и водом 23.233

Ф Грађевинарство 34.293

Г Трговина на велико и мало, поправак моторних возила и мотоцикала те предмета за личну употребу и кућанство 126.601

Х Хотели и ресторани 26.544

И Пријевоз, складиштење и везе 48.664

Ј Финансијско посредовање 17.363

К Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге 30.436

Л Јавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање 71.743

М Образовање 62.291

Н Здравствена и социјална заштита 47.767

О Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности 27.049

П Дјелатности кућанства 0

P Извантериторијалне организације и тијела 0

У К У П Н О : 689.985

Page 12: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Анализирајући запосленост кроз главне дјелатности, област која је имала

највећи раст запослених лица у односу на април 2011. године је пословање

некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге (8,1%), затим финансијско

посредовање (6,1%), сектор образовања (3,1%) и остале друштвене, социјалне и личне

услужне дјелатности (3,0%). Највеће смањење броја запослених лица у односу на исти

мјесец 2011. године било је у сектору рибарства (9,8%). Друге области које су имале

пад броја запослених лица су грађевинарство (7,4%), хотели и ресторани (5,8%) и

пољопривреда, лов и шумарство (3,3%).

Плате

У БиХ је у 2012. години забиљежен раст плата. Просјечна нето плата у

фебруару 2012. године у БиХ је износила 818,00 КМ, што је номинално повећање од

2,5% у односу на фебруар 2011. године. Највећи допринос расту плата у БиХ био је у

оквиру сектора рибарства 10,3%, затим у оквиру рударства и вађења руда 9,0%,

пријевоза, складиштења и веза 5,8%, док је у оквиру здравствене заштите и социјалне

помоћи то повећање износило око 5,1%.

Табела 5. Номинални раст плата у Босни и Херцеговини за период 2006.- II 2012. година

Номинални раст плата

2006. 7,7%

2007. 12,2%

2008. 16,6%

2009. 5,1%

2010. 1,0%

2011. 2,3%

II 2012. 2,5%

Извор: Агенција за статистику БиХ.

Нето плате у Федерацији БиХ, Републици Српској и Брчко дистрикту БиХ у

2012. години су биле уједначене. Тако је нето плата у фебруару 2012. године у

Федерацији БиХ износила 817,58 КМ, у Републици Српској 821,00 КМ, док је у Брчко

дистрикту БиХ износила 817,10 КМ, са стопама раста у односу на фебруар 2011.

године од 2,5% у Федерацији БиХ, 2,1% у Републици Српској и 4,3% у Брчко

дистрикту БиХ.

Незапосленост

Глобална економска криза преокренула је тренд смањења регистрованих

незапослених лица од октобра 2008. године и већ три године биљежимо повећање

броја незапослених лица регистрованих на евиденцијама завода и служби

запошљавања. Тренд раста регистроване незапослености у Босни и Херцеговини

настављен је и почетком 2012. године, али нешто успореније него у претходном

периоду, да би од марта овај тренд био промјењен и већ три мјесеца узастопно

региструје се смањење броја незапослених лица.

Page 13: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 13

Према подацима завода и служби запошљавања у Босни и Херцеговини са

31.05.2012. године на евиденцијама је пријављено 536.520 незапослених лица, што у

односу на 30.04.2012. године представља смањење за 3.815 лица или 0,71%.

Табела 6. Регистрована незапосленост - БиХ / ентитети – мај 2012. године

Босна и Херцеговина

Федерација БиХ

Република Српска Брчко дистрикт

БиХ

Регистрована незапосленост -31.05.2012.

536.520 372.266 152.349 11.905

Регистрована незапосленост - 30.04.2012.

540.335 373.372 154.479 12.484

Индекс 31.05.2012./ 30.04.2012. 99,29 99,70 98,62 95,36

Извор: Агенција за рад и запошљавање БиХ, Федерални завод за запошљавање, Завод за запошљавање Републике Српске

и Завод за запошљавање Брчко дистрикта БиХ.

У структури лица која траже запослење, закључно са 31.05.2012. године, НКВ

радника је 161.412 или 30,08%, ПКВ 11.320 или 2,11%, КВ 186.810 или 34,82%, ВКВ

3.874 или 0,72%, НСС 1.890 или 0,35%, ССС 134.209 или 25,01%, ВШС 7.423 или

1,38% и ВСС 29.582 или 5,51%. Највећи број евидентиране незапослености чине лица

са трећим степеном образовања КВ радници 34,82%, те НКВ радници 30,08%. Према

полној структури регистрованих незапослених лица, мушкарци чине 49,50%, док по

процјени демографа у укупном становништву учествују са око 48%. Учешће жена у

регистрованој незапослености је 50,50%, а у укупном становништву око 52%.

2.2.2. АНКЕТА О РАДНОЈ СНАЗИ7

Како би добили међународно упоредиве податке о тржишту рада, Агенција за

статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику

Републике Српске су од 2006. године почеле проводити на годишњем нивоу Анкету о

радној снази засновану на стандардима МОР-а и ЕУРОСТАТ-а. Према резултатима

Анкете о радној снази за 2011. годину8, у БиХ радну снагу (економски активно

становништво) је чинило 1.126.983 лица, док је број неактивних износио 1.433.852

лица. У оквиру радне снаге запослених је било 816.036 и 310.947 незапослених лица.

Анкетна стопа незапослености је значајно мања од регистроване и на нивоу БиХ за

2011. годину износи 27,6%. Стопа запослености мања је у односу на 2010. годину за

0,6% и у 2011. години је 31,9%.

У више од 2,5 милиона радно способних лица, преко 1,1 милион се

класификује као економски активно, а нешто изнад 1,4 милиона као економски

неактивно. Подаци показују да је мање од половине радно способног становништва

изнад 15 година старости у БиХ активно (44%) са уочљивим разликама међу половима

(мушкарци-56%, а жене-33%). Стопа активности од 44,6% још увијек је врло ниска по

међународним стандардима. Број активних и неактивних лица који чине радно

способно становништво се смањио у односу на 2010. годину. Радна снага – активно

становништво смањила се за 2,7%. Број запослених лица мањи је за 3,2%, док се број

незапослених лица смањио за 1,3% у односу на 2010. годину.

7 Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о радној снази, 2011. 8 Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о радној снази

Page 14: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Неактивност погађа више од половине радно способног становништва у БиХ

(56,0% у 2011.), а посебно жене, односно 67,2% радно способних жена у БиХ. Стопа

неактивности жена различита је међу ентитетима и у 2011. години износила је 70,2% у

Федерацији БиХ, 61,3% у Републици Српској и 74,1% у Брчко дистрикту БиХ.

Неактивност жена није довољно истражен проблем у БиХ, али се свакако може

повезати са ниским степеном образовања и културолошким и економским одлукама

које жене доносе унутар домаћинства. Полна структура незапослених је: 58,3%

мушкараца и 41,7% жена. Образовна структура незапослености показује да највећи

удио 69,8% чине лица са завршеном средњом школом, 21,9% су лица са основним

образовањем и ниже, док је 8,3% завршило вишу школу, факултет, академију,

магистериј или докторат.

Табела 7. Анкета о радној снази – мјере активности становништва у БиХ и ентитетима (%)

БиХ Федерација БиХ Република Српска Брчко дистрикт БиХ

Стопа активности (%)

2006. 43,1 43,1 43,3 37,6

2007. 43,9 42,3 47,0 39,0

2008. 43,9 42,4 47,0 36,8

2009. 43,6 41,6 47,4 38,1

2010. 44,6 42,9 47,9 40,6

2011. 44,0 42,1 47,8 37,4

Стопа запослености (%)

2006. 29,7 29,1 30,9 23,7

2007. 31,2 29,2 35,1 23,4

2008. 33,6 31,8 37,3 25,1

2009. 33,1 30,9 37,2 27,0

2010. 32,5 30,4 36,6 25,8 2011. 31,9 29,8 36,1 22,9

Стопа незапослености

(%)

2006. 31,1 32,4 28,5 37,1

2007. 29,0 31,1 25,2 40,0

2008. 23,4 25,0 20,5 31,9

2009. 24,1 25,7 21,4 29,2

2010. 27,2 29,1 23,6 36,4

2011. 27,6 29,2 24,5 39,0

Извор: Агенција за статистику БиХ.

0 1000000 2000000 3000000

Неактивно становништво

Незапослени

Запослени

Активно становништво

Радно способно становништво

1.433.852

310.947

816.036

1.126.983

2.560.835

АНКЕТА О РАДНОЈ СНАЗИ 2011-РАДНО СПОСОБНО СТАНОВНИШТВО ПРЕМА АКТИВНОСТИ У БиХ

Page 15: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 15

3. ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА

3.1. СВРХА И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Циљ ове Анкете је сагледавање тренутне ситуације у уписној политици у

образовним институцијама у Босни и Херцеговини у односу на исказане потребе

тржишта рада за појединим занимањима. Такође, циљ овог истраживања потреба

тржишта рада је и успостављање континуитета у прикупљању података о основним

карактеристикама учесника на тржишту рада и могућности усклађивања понуде и

тражње на тржишту рада.

3.2. ОКВИР И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

За провођење истраживања кориштена су три анкетна обрасца који су

припремила радна група за провођење анкете. Радну групу су чинили државни

службеници запослени у Одсјеку за домаће тржиште рада.

У складу са постављеним циљевима, дефинисани су и конкретни задаци

испитивања:

- Израда базе података узорка послодаваца у циљу успјешног провођења

истраживања,

- Израда базе података о средњим школама и факултетима у циљу успјешног

провођења истраживања,

- Анализа и мишљење послодаваца и образовних институција у вези са усклађености

понуде и потражње на тржишту рада и

- Израда и усвајање одговарајућих закључака и препорука за унапријеђење система

образовања и мјера активне политке запошљавања.

3.3. АНКЕТНИ УЗОРЦИ

Истраживање је проведено на бази анкетног испитивања узорка послодаваца,

средњих школа и факултета у Босни и Херцеговини. У анкетама су углавном

кориштена питања затвореног типа са понуђеним модалитетима одговора. Кориштена

су три типа анкета (за послодавце, средње школе и факултете) и сваки тип анкете се

састојао од три цјелине:

- Општи подаци,

- Подаци о запошљавању (образовању) и планиране промјене,

- Планиране потребе у будућем петогодишњем периоду.

3.4. МЕТОДОЛОГИЈА

При избору начина анкетирања, ради минимизирања трошкова провођења

истраживања, кориштена је електронска коминикација, тј. анкете су достављане путем

e-mailа на адресе послодаваца, средњих школа и факултета. Кориштени су слиједећи

начини за реализацију анкета:

- Слање одговора путем e-mailа,

- Слање одговора путем факса,

- Слање одговора путем поште.

Page 16: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Резулати анкетирања су дати у виду готових извјештаја у табеларном облику,

као и графичких приказа, тако да могу користити и другим потенцијалним

корисницима.

3.5. РЕАЛИЗАЦИЈА

Анкетирање испитаника је вршено у периоду 15.04. – 15.05.2012. године. Од

утврђеног узорка послодаваца (1.638) у Босни и Херцеговини одговорило је 336

послодаваца (25,38%) и 312 e-mailova се вратило због промјене електронске адресе

или због непостојања фирме, што значи да је анкету запримило 1.324 послодаваца. Од

утврђеног узорка средњих школа у БиХ (397), на анкету је одговорило 106 или

26,71%, а на посланих 108 посланих e-mailova у вези упитника за факултете одговор је

послало 28 факултета што је 25,92%.

4. АНКЕТА ПОСЛОДАВАЦА

За реализацију анкетирања послодаваца кориштена је анкета за испитивање

тржишта рада у Босни и Херцеговини, а коју је припремила радна група Одсјека за

домаће тржиште рада у Агенцији за рад и запошљавање Босне и Херцеговине. Радна

група у Одсјеку за домаће тржиште рада у Агенцији за рад и запошљавање Босне и

Херцеговине се опредијелила за анкетирање послодаваца на годишњој основи, с

обзиром на то да се већина постојећих извора информирања о стању на тржишту рада

у Босни и Херцеговини користи студијама о тржишту рада које су провеле поједине

међународне организације и поједине невладине организације. Основни циљ

испитивања тржишта рада путем овакве анкете је стицање реалног увида у стање на

тржишту, које се темељи на прикупљању релевантних података и информација, као и

остваривање непосредног контакат са послодавцима.

При избору начина анкетирања кориштена су досадашња искуства. Ова анкета

спроведена је на начин електронског слања поштом према свим послодавцима у

Босни и Херцеговини који су уједно и извозници из Босне и Херцеговине у земље ЕУ

и друге земље. Овом анкетом је било обухваћено 1.638 послодаваца који су на своје e-

mailове добили „Упитник о послодавцу“ који су требали попунити и доставити у

предвиђеном року од 30 дана, а који им је био предочен у истом e-mail-у. Узорком су

обухваћени регистровани послодавци у Босни и Херцеговини који запошљавају пет и

више радника. Од утврђеног узорка послодаваца (1.638) у Босни и Херцеговини

одговорио је 336 (25,38%) послодавац и 312 e-mailova се вратило због промјене

електронске адресе или због вишег непостојања фирме, што значи да је анкету

запримило 1.324 послодаваца. Постотак одговра на анкету се може подвести под

релативно задовољавајући, с обзиром на начин провођења анкете и непостојање

директне комуникације са испитаницима.

Резултати анкетирања требало би да послуже за прилагођавање најважнијих

активности Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине и завода и служби

запошљавања у БиХ у односу на исказане потребе послодаваца, као и за реализацију

одговарајућих мјера и програма активне политике запошљавања.

Page 17: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 17

4.1. РЕЗУЛТАТИ АНКЕТИРАЊА ПОСЛОДАВАЦА

4.1.1. ПРИКАЗ СТРУКТУРЕ ПОСЛОДАВАЦА ОБУХВАЋЕНИМ АНКЕТОМ

ПРЕМА ОБЛИКУ ВЛАСНИШТВА, БРОЈУ И СТРУКТУРИ ЗАПОСЛЕНИХ

Анкета послодаваца као дио Истраживања тржишта рада БиХ у 2012. години

обухватила је 336 послодаваца, односно 25,38% одређеног узорка. Овај степен

реализације узорка није задовољавајући и првенсвено је узрокован тиме што се анкета

реализовала путем даљинске комуникације (електронски, пошта и факс), док се

најбољи резултати постижу директном комуникацијом. Такође, као што ће се

појавити у резултатима анкете, поједини послодавци нису одговорили на сва питања

или нису одговорили на прави начин, мада је уз анкету ишло и објашњење за

попуњавање и контакт телефони за додатна појашњења.

Структура послодаваца анализирана је према облику власништва, броју и

структури запослених.

Табела 8. Структура анкетираних послодаваца према облику власништва

Државно Приватно Мјешовито Задружно

Федерација БиХ 24 163 7 0

Република Српска

27 74 2 0

Брчко дистрикт БиХ

2 8 0 0

Укупно БиХ: 53 245 9 0

% 17,26% 79,08% 3,66% 0%

На питање о облику власништва одговорило је 307 послодаваца или 91,37% од

укупног броја анкетираних послодаваца. Према облику власништва највише је

пословних субјеката у приватном власништву (79,08%), док је у државном

власништву 17,26% а мјешовитих је најмање (3,66%).

Послодавци обухваћени овим истраживањем су навели да запошљавају укупно

74.496 радника, што је 10,84% од укупног броја запослених у априлу 2012. године у

Босни и Херцеговини (689.985). Од тога највише радника је запослено на неодређено

вријеме (90,15%), а на одређено вријеме их је 9,85%.

Page 18: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

4.1.2 ОТПУШТАЊЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДНИКА У 2011. ГОДИНИ

Од 307 послодаваца, њих 162 или 52,77% су били принуђени у 2011. години да

отпуштају раднике због смањења обима пословања. Од тога, највише радника је

отпуштено код послодаваца у приватном власништву (1.146 или 79,80%), затим код

фирми у државном власништву (192 или 13,37%) и најмање у предузећима у

мјешовитом власништву (98 или 6,83%).

Табела 9. Структура отпуштених лица у 2011. години према облику власништва у предузећима

Број лица који су у 2011. години напустили фирму / предузеће због

смањења посла

Државно 192

Приватно 1.146

Мјешовито 98

Задружно 0

Укупно: 1.436

У исто вријеме, од узорка послодавца који су попунили анкету њих 96 или

31,27% су у 2011. години запослили нове раднике. Укупно је у 2011. години у узорку

послодаваца запослено 358 нових радника и то највише код приватних послодаваца

(286 или 79,88%), док је код предузећа у мјешовитом власништву 49 лица или 13,69%,

а у државном 23 или 6,43%

на одређено вријеме 90,15%

на неодређено

вријеме 9,85%

СТРУКТУРА ЗАПОСЛЕНИХ РАДНИКА ПРЕМА ВРСТИ УГОВОРА КОД ПОСЛОДАВАЦА КОЈИ СУ ОБУХВАЋЕНИ

АНКЕТОМ

Page 19: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 19

Табела 10. Структура запослених лица у 2011. години према облику власништва у предузећима

2011. година Број лица који су запослени у 2011. години

Државно 23

Приватно 286

Мјешовито 49

Задружно 0

Укупно: 358

Из горе наведене двије табеле види се разлика у повећаном отпуштању радника

у односу на број запослених у референтној години за 1.078 радника, што у односу на

укупан број запослених код послодаваца у узорку, од свих фирми које су одговориле

на анкету, чини 1,45%. Забрињава податак да је велика разлике између отпуштених и

новопримљених радника у 2012. години, што је посљедица утицаја глобалне

економске кризе. Гледајући број запослених у 2011. години, можемо закључити да су

носиоци новог запошљавања углавном предузећа која су у приватном власништву.

4.1.3. ПЛАНИРАНИ ПРИЛИВ И ОДЛИВ РАДНИКА У 2012. ГОДИНИ

На питање о планирању запошљавања и броју радника који ће бити запослен

код њих на крају 2012. године, послодавци су исказали позитивније одговоре него у

2011. години, јер је планирано да укупан број запослених 31.12.2012. године буде

незнатно мањи него на крају 2011. године (мањи за 593 лица или 0,79%) .

Табела 11. Планирани број запослених лица на крају 2012. години према облику

власништва у предузећима

Планирани број лица који ће на дан 31.12.2012. године бити

запослено у анкетираним послодавцима

Државно 17.739

Приватно 49.147

Мјешовито 7.017

Задружно 0

Укупно: 73.903

Page 20: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Такође, позитивнија су и очекивања у погледу могућих отпуштања радника у

2012. години због смањења обима посла. Анкетирани послодавци су одговорили да ће

до краја 2012. године да отпусте 639 лица због смањења обима пословања што је за

44,19% мање него у 2011. години.

Табела 12. Број запослених лица који ће напустити предузећа у 2012. години према облику власништва у предузећима

Број лица који ће у 2012. години напустити фирму / предузеће због

смањења посла

Државно 169

Приватно 377

Мјешовито 93

Задружно 0

Укупно: 639

Из табела 11. и 12. у поглављу примјећено је планирано смањивање броја

запослених радника у 2012. години, а потребно је истаћи да број радника који ће

напустити фирму знатно мањи од броја радника из 2011. године. Закључак је да се

анкетирани послодавци у одговорима базирају на развој и планирају ширење свог

пословања у 2012. години, а самим тиме и повећавање броја запослених

Табела 13. Планирани број запослених лица који ће се запослити у 2012. години према облику власништва у предузећима

Планирани број нових лица који ће бити запослени 2012. године

Државно 136

Приватно 381

Мјешовито 22

Задружно 0

Укупно: 539

Укупно је планирано запошљавање у 204 компаније које су понудиле овај

одговор 539 нових лица. Према занимањима која су заступљена највише ће бити

запослено: дипломираних економиста комерцијалног смијера, дипломираних

инжењера машинства и дипломираних инжењера грађевине. Од стручних занимања

трећег и/или петог степена највише је тражено: шивача, кројача, тесара, вариоца са

атестом за варење аргоном и керамичара.

Page 21: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 21

На овом узорку се потврдило да послодавци и даље велику тражњу имају за

радницима са високом стручном спремом, да су најтраженија производна занимања

трећег степена у грађевинској, металској и текстилној струци (ту постоји традиција

развоја ових привредних грана у БиХ) и да су изненађујуће тражени кадрови са

менаџерским способностима ради руковођења компанијама или њиховим посебним

дијеловима.

4.1.4. НАЧИН ПРОНАЛАЖЕЊА НОВИХ РАДНИКА НА ТРЖИШТУ РАДА

Код овог питања од 336 фирми које су одговориле на анкету њих 23 (8,63%)

није уопште одговорило на ова питања. 61,01% је одговорило да није имало проблема

да пронађе радну снагу, а њих 30,36% је одговорило да јесу. Највише проблема су

имала предузећа у приватном власништву (преко 60%), која су и највећи носиоци

отварања нових радних мјеста.

Послови заваривања – заваривање аргоном

4,65%

Дипл. инж. машинства 9,80% ВКВ/КБ зидар 9,25%

ВКВ/КВ тесар 4,85%

ВКВ/КВ керамичар 3,75%

ВКВ/КВ фасадер 2,15%

ВКВ/КВ столар 3,25%

Менаџер/директор 8,45%

Дипл. економиста-банкарски смјер 6,45%

Шивач 6,85%

Дипл. инжењер грађевине

8,50%

Дипл. инжењери електротехнике 7,95%

Кројач 6,85%

Технолог текстилства 2,75%

Дипл. економистa-комерцијални смјер

14,50%

ПЛАНИРАНО ЗАПОШЉАВАЊЕ НОВИХ РАДНИКА КОД АНКЕТИРАНИХ ПОСЛОДАВАЦА У 2012. ГОДИНИ ПРЕМА

ЗАНИМАЊИМА

Без проблема 61,01%;

Са проблемом

30,36%

Без одговора 8,63%

ПРОБЛЕМИ КОД НАЛАЖЕЊА РАДНЕ СНАГЕ КОД АНКЕТИРАНИХ ПОСЛОДАВАЦА

Page 22: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Компаније које су навеле да су имале проблема код налажења одговарајуће

радне снаге, највише су се жалиле на проналажење радне снаге са КВ/ВКВ степеном

стручне спреме са одговарајућим радним искуством и специфичним знањима и лица са

менаџерским способностима за управљање фирмама на разним нивоима управљања.

Табела 14. Списак занимања која су “дефицитарна” на тржишту рада према анкетираним послодавцима

Назив занимања Разлог недостатка

Вариоци за заваривање аргоном Недостатак вариоца са цертификатом

Дипл. инж. машинства Недостатак на локалном тржишту радне снаге; Незадовољство са понуђеном платом

Контролор у производњи Недостатак радника са искуством

ВКВ и КВ зидари Недостатак радника са искуством

ВКВ и КВ тесари Недостатак радника са искуством

ВКВ и КВ керамичари Недостатак радника са искуством

ВКВ и КВ фасадери Недостатак радника са искуством

Добар и одговоран менаџер - директор

Недостатак ВСС са одговарајућим искуством

Комерцијалиста Недостатак ВСС/ВШС са одговарајућим искуством

Шивач Недостатак радника са искуством; слаба заинтересованост незапослених

Дипломирани инжењери грађевине Недостатак на локалном тржишту радне снаге

Дипломирани инжењери електротехнике

Недостатак на локалном тржишту радне снаге

Ковач Недостатак радника са искуством; непостојање образоване радне снаге

Стројоковач Недостатак радника са искуством; непостојање образоване радне снаге

Брусач Недостатак радне снаге са искуством

ВКВ/КВ ливци Недостатак млађе радне снаге са искуством

Руковаоц моторном пилом Недостатак млађе радне снаге са искуством; Непостојање лица са образовањем за ово занимање

Руковаоц шумским трактором Недостатак радне снаге са искуством, Незаинтересованост незапослених лица.

Текстилни конструктори, Незаинтересованост незапослених лица због понуђене зараде

Технолог текстилства, Незаинтересованост незапослених лица због понуђене зараде

Модни дизајнер Недостатак радника са искуством

Page 23: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 23

Највише анкетираних послодаваца је као разлог навело да је одговарајуће

радно искуство препрека код запошљавања на ново радно мјесто (44%). Слиједи

незаинтересованост запослених са траженим занимањима из различитих разлога, а

затим је још један разлог недовољна висина понуђене плате (12%). На непостојање

специфичних знања и вјештина код радника жали се 9% анкетираних послодаваца и

друге разлоге наводи 19%.

4.1.5. ПРЕГЛЕД НАЧИНА ПРОНАЛАЖЕЊА НОВИХ РАДНИКА

Код овог питања анкетирани послодавци су имали могућност да одговоре на

који начин најчешће проналазе потребну нову радну снагу. Са становишта јавних

служби за запошљавање, ово питање је занимљиво ради оцијене о њиховој улози на

тржишту рада и могућности даљег побољшања сарадње са послодавцима.

Радно искуство 44%

Додатна знања 9%

Незаинтересованост незапослених

16%

Незаинтересованост незапослених због

висине плате 12%

Остали разлози 19%

РАЗЛОЗИ НЕЗАДОВОЉЕЊА ПОТРЕБА ЗА РАДНОМ СНАГОМ КОД АНКЕТИРАНИХ ПОСЛОДАВАЦА

Путем личне и непосредне

комуникације 45,92%

Путем ЈСЗЗ 27,08%

Путем јавног огласа у медијима

18,18%

Остали начини 0,19% Није одговорило

8,63%

НАЧИН ПРОНАЛАЖЕЊА НОВИХ РАДНИКА КОД АНКЕТИРАНИХ ПОСЛОДАВАЦА

Page 24: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Највише послодаваца нову радну снагу налази путем личне и непосредне

комуникације (њих 152 или 45,92%), затим путем посредовања јавних служби за

запошљавање (27,08%), онда путем јавног огласа у неким од медија (18,18%) и на

остале начине 0,19%. Код овог питања од 336 фирми које су одговориле на анкету

њих 23 (8,63%) није уопште одговорило на ова питања.

Ово нас упућује на закључке да послодавци ипак преферишу непосредни

приступ код проналажења нове радне снаге, истовремено имајући у виду чињеницу да

за већину занимања на тржишту рада у БиХ постоји суфицит радне снаге која је

доступна у сваком моменту.

4.1.6. НЕДОСТАЈУЋА ПОСЕБНА ЗНАЊА И ВЈЕШТИНЕ И ПОТРЕБЕ ЗА

ОБУКАМА ЗАПОСЛЕНИХ

На питања о траженим додатним знањима и вјештинама, највише

послодаваца преферира познавање специфичних вјештина везано за поједино радно

мјесто (преко 62%), затим познавање рада на рачунару (опште и специјалистичко

везано за поједине програмске пакете) (24%), познавање страних језика (9%) те да

имају возачку дозволу (5%.).

Табела 15. Списак потребних додатних знања и вјештина код радника према анкетираним послодавцима

Потребна додатна знања и вјештине

Познавање опреме, Пројектовање израда техничке документације, Добро познавање процеса прераде дрвета, Добро познавање послова и операција у грађевинарству, Возачка дозвола, 3Д презентација производа, Рад на рачуналу, Познавање тржишта, Познавање продајних вјештина, Опште манагерске вјештине, Енглески језик, Посједовање лиценце цертифицирани рачуновођа, Рад на софтверима - auto cad, google skech up, corel draw X5

Анкетирани послодавци највише су заинтересовани за додатне обуке за

одређене послове у оквиру радног мјеста (43,97%) и за доквалификацију или

преквалификацију радника у оквиру вериифковане институције (29,64%). Углавном се

може закључити да су сви послодавци заинтересовани за додатна оспособљавања

радника и у том смислу постоји потреба за интервенцијама јавних служби за

запошљавање за провођење програма активне полтике запошљавања који се тичу

обука, преквалификација и доквалификација.

Page 25: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 25

Табела 16. Потребе за додатним оспособљавањем радника према анкетираним послодавцима

Врста потребе за додатним оспособљавањем запосленика Број фирми

Стицање посебних вјештина у верификованој установи 81

Обука за одређене послове у оквиру радног мјеста 135

Доквалификација и преквалификација у оквиру верификоване институције

91

Остало 0

Укупно: 307

4.1.7. ЧИЊЕНИЦЕ

Анкета послодаваца је као дио Истраживања тржишта рада БиХ у 2012.

години обухватила 336 послодаваца, односно 25,38% одређеног узорка. Овај

степен реализације узорка је узрокован тиме што се анкета реализовала

путем даљинске комуникације (електронски, пошта и факс).

Према облику власништва највише је пословних субјеката у приватном

власништву (79,08%), док је у државном власништву 17,26% а мјешовитих је

најмање (3,66%).

Послодавци обухваћени овим истраживањем су навели да запошљавају

укупно 74.496 радника, што је 10,84% од укупног броја запослених у априлу

2012. године у Босни и Херцеговини (689.985).

Од узорка послодавца који су попунили анкету њих 96 или 31,27% су у 2011.

години запослили нове раднике. Укупно је у 2011. години у узорку

послодаваца запослено 358 нових радника и то највише код приватних

послодаваца (286 или 79,88%), док је код предузећа у мјешовитом

власништву 49 лица или 13,69%, а у државном 23 или 6,43%. Привредни

субјекти у приватном власништву су носиоци новог запошљавања.

На овом узорку се потврдило да послодавци и даље велику тражњу имају за

радницима са високом стручном спремом, да су најтраженија производна

занимања трећег степена у грађевинској, металској и текстилној струци, а

посебна специфичност су тражени кадрови са менаџерским способностима

ради руковођења компанијама или њиховим посебним дијеловима.

Page 26: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Од укупног броја анкетираних послодаваца 61,01% је одговорило да није

имало проблема да пронађе радну снагу, а њих 30,36% је одговорило да јесу.

Највише проблема су имала предузећа у приватном власништву (преко

60%), која су и највећи носиоци отварања нових радних мјеста.

Компаније које су навеле да су имале проблема код налажења одговарајуће

радне снаге, највише су се жалиле на проналажење радне снаге са

одговарајућим радним искуством и специфичним знањима и лица са

менаџерским способностима за управљање фирмама на разним нивоима

управљања.

Највише послодаваца нову радну снагу налази путем личне и непосредне

комуникације (њих 152 или 45,92%), затим путем посредовања јавних

служби за запошљавање (27,08%), онда путем јавног огласа у неким од

медија (18,18%) и на остале начине 0,19%.

Анкетирани послодавци највише су заинтересовани за додатне обуке за

одређене послове у оквиру радног мјеста (43,97%) и за доквалификацију или

преквалификацију радника у оквиру вериифковане институције (29,64%).

5. АНКЕТИРАЊЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА

За реализацију анкетирања средњих школа кориштен је Упитник који је

припремила радна група Одсјека за домаће тржиште рада у Агенцији за рад и

запошљавање Босне и Херцеговине. Основни циљ испитивања средњошколског

образовања у БиХ путем оваквог упитника је стицање сазнања о образовним

смјеровима и занимањима које производи средњошколски образовни систем у Босни

и Херцеговини.

Ова анкета проведена је на начин да се Упитник слао путем e-mailа на адресе

средњих школа у БиХ. Овом анкетом је било обухваћено 397 средњих школа који су

на своје e-mailове добили „Упитник о средњим школама“ који су требали попунити и

доставити у предвиђеном року од 30 дана, а који им је био предочен у истом e-mail-у.

Од утврђеног узорка (397 средњих школа) одговорио је 106 или 26,71%. Постотак

одговора на анкету се може подвести под релативно незадовољавајући, с обзиром да

је тек четвртина школа одговорила на питања.

Резултати анкетирања требало би да послуже за прилагођавање образовних

смјерова и занимања у средњим школама са потребама тржишта рада.

5.1. РЕЗУЛТАТИ АНКЕТИРАЊА СРЕДЊИХ ШКОЛА

Од 397 посланих e-mailova у вези упитника за средње школе одговор је послало

106 школа што је 26,71%. Од тога су 104 школе јавне установе и имају буџетско

финансирање, а 2 школе су приватног карактера. Исто тако, од 106 средњих школа, 59

су средњошколски центри (образују за двије или више група занимања), а 47 су

средње школе за занимања из једне струке.

Page 27: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 27

5.1.1. ПРИКАЗ СТРУКТУРЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА ПРЕМА СМЈЕРОВИМА

ОБРАЗОВАЊА И ЗАНИМАЊИМА

Од 106 средњих школа који су послали одговоре, њих 37 или 34,91% образују

за профиле гимназије општег смјера, а 69 школа или 65,09% образују за неки вид

стручног занимања. У укупном узорку налази се 59 школских центара који образују за

двије или више образовне струке (55,66%) и 47 средњих школа гимназија општег

смјера или средњих стручних школа (44,34%). Од укупног броја школа које су

одговориле на упитник, 74 или 69,81% су из Федерације БиХ, 31 школа или 29,25% је

из Републике Српске, а 1 школа или 0,94% је из Брчко дистрикта БиХ. Према

структури власништва, 104 школе су јавне установе, а двије средње школе су

приватне.

Јавне школе 98%

Приватне школе 2%

УЗОРАК АНКЕТИРАНИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА ПРЕМА ОБЛИКУ ВЛАСНИШТВА

Гимназије општег смјера

34,91% Средње стручне школе

65,09%

СТРУКТУРА СРЕДЊИХ ШКОЛА ПРЕМА ОБЛИЦИМА ЗАНИМАЊА

Page 28: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Од 106 средњих школа највише образовних профила носе: гимназија,

економија, право и трговина, машинство и обрада метала, угоститељство и туризма те

грађевинско-геодетска школа. Укупно је у свих 106 средњих школа тренутно у свим

профилима се образује 28.729 ђака, док је у пет најбројнијих профила скоро двије

трећине ђака (63,54%, односно 18.255 ђака). Занимљиво је да је образовни профил

гимназија убједљиво најбројнији са 7.975 ђака или 27,76%. То значи да у старту

имамо четвртину ђака која се образује у средњим школама само за наставак будућег

школовања.

Табела 17. Преглед најбројнијих образовних струка у анкетираним средњим школама у БиХ

Назив образовне струке Број ученика

Гимназија 7.975

Економија, право и трговина 3.924

Машинска 2.951

Угоститељство и туризам 1.876

Грађевинско-геодетска 1.529

Здравство 874

Саобраћај 722

Електротехничка 688

Остале струке 8.190

Укупно 28.729

Што се тиче најбројнијих занимања, сем гимназије – општи смјер гдје је 7.975

ученика, најбројнија су слиједећа занимања: економски техничар, машински

техничар, конобар, трговац - продавач, техничар електроенергетике, угоститељски

техничар, аутомеханичар и кувар. На ова занимања отпада 7.033 ђака или 24,48% од

укупног броја ђака. Али, ако узмемо у обзир и гимназијалце – општи смјер (7.975),

добијамо да овај удио износи 15.008, односно 52,24%.

Page 29: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 29

Табела 18. Преглед најбројнијих занимања за која се образују ђаци у анкетираним средњим школама у БиХ

Назив занимања Број ученика

Економски техничар 1.823

Машински техничар 1.064

Конобар 967

Трговац - продавач 876

Техничар електроенергетике 719

Угоститељски техничар 574

Аутомеханичар 522

Кувар 488

Од свих занимања која су присутна у анкетираним средњим школама, 8.214

или 28,27% се школује за занимања III степена стручности, док се 20.515 ђака или

71,73% образује за занимања IV степена стручности.

III степен стручности

28,27%

IV степен стручности

71,73%

СТЕПЕН ОБРАЗОВАЊА У АНКЕТИРАНИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Page 30: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

5.1.2. ПРИКАЗ СТРУКТУРЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА ПРЕМА ПЛАНИРАНОЈ

УПИСНОЈ ПОЛИТИЦИ

Од 106 средњих школа који су одговорили на Упитник, на питање о

планираним новим смјеровима и занимањима, њих 33 средњих школа или 31,13%

планира у школској 2012/2013. да уписује нове образовне профиле и занимања.

Табела 19. Преглед нових занимања која су планирана у уписним у анкетираним средњим школама у БиХ

Занимања

Техничар друмског саобраћаја Обућарски техничар

Техничар за мехатронику Произвођач и монтер Ал и ПВЦ прозора и врата

Возач моторних возила Плински и водоинсталатер

Армирач-бетонирац Бравар

Молер сухе градње Техничар телекомуникација

Каменорезац Месари

Кухар-технолог Техничар цестовног промета

Конобар-технолог Електромонтер

Посластичар-технолог Машински техничар за компјутерско управљање машинама (CNC)

Трговац Wеб дизајнер

Економски техничар Електротехничар рачунарства

Фризер-власуљар Цвјећар - вртлар

Керамичар, подополагач Ковач

Архитектонски техничар Механичар шинских возила

Машински техничар енергетике Аутолакирер

Техничар за мехатронику возила Аутомеханичар

Инсталатер Еколошки техничар

Тапетар Графички техничар

Столар Заваривач

Кројач Пољопривредни техничар

Економски техничар Економски техничар-комерцијални смијер

Зидар-фасадер-изолатер Електротехничар

Армирач-бетонирац Електротехничар енергетике

Столар Пословно-правни техничар

Машински техничар енергетике Техничар за возила и возна средства

Фризер-власуљар Пословни секретар

Керамичар, подополагач Трговачки техничар

Архитектонски техничар Економски техничар-финансијски смијер

Економски техничар-царински техничар Економски техничар-пословно правни техничар

Page 31: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 31

На питање о Плану уписа ученика за за период од 2013-2017. година, од 106

средњих школа које су послале одговоре, њих 94 или 88,68% планира исту уписну

политику као и прије, а њих 12 или 11,32% планирало је отварање нових образовних

профила или нова занимања.

5.1.3. ЧИЊЕНИЦЕ

На послани Упитник је одговорило 106 средњих школа или 26,71% од

укупног узорка. Постотак одговора на анкету се може подвести под

релативно незадовољавајући, с обзиром да је тек четвртина школа

одговорила на питања.

Од 106 средњих школа највише образовних профила носе: гимназија,

економија, право и трговина, машинство и обрада метала, угоститељство и

туризам и грађевинско-геодетска школа.

Укупно у свих 106 средњих школа тренутно у свим профилима се образује

28.729 ђака, док је у пет најбројнијих профила скоро двије трећине ђака

(63,54%, односно 18.255 ђака).

Уписна политика у средње школе је углавном иста из године у годину с

обзиром на незаинтересованост средњих школа да ускладе уписну политику

са потражњом на тржишту рада.

Незадовољавајући број средњих школа је одговорио на питање дугорочног

плана уписне политике. Од тога 11,32% планирало је отварање нових

образовних профила или нова занимања, што показује да није присутан

процес планирања потреба будућих кадрова на тржишту рада.

Планирана нова занимања

88,68%

Нису планирана нова занимања

11,32%

ПРОМЈЕНЕ У ДУГОРОЧНОЈ УПИСНОЈ ПОЛИТИЦИ У АНКЕТИРАНИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Page 32: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

6. АНКЕТИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА

За реализацију анкетирања факултета кориштен је Упитник који је припремила

радна група Одсјека за домаће тржиште рада у Агенцији за рад и запошљавање Босне

и Херцеговине. Основни циљ испитивања високошколских инситуција у БиХ путем

оваквог упитника је стицање сазнања о одсјецима и смјеровима за које се образују

студент на факлутетима у Босни и Херцеговини.

Ова анкета проведена је на начин да се Упитник слао путем e-mailа на e-mail

адресе факултета у БиХ. Овом анкетом је било обухваћено 108 универзитета и

факултета који су на своје e-mailове добили „Упитник“ који су требали попунити и

доставити у предвиђеном року од 30 дана, а који им је био предочен у истом e-mail-у.

Од утврђеног узорка (108) одговорило је 28 или 25,92%. Постотак одговора на анкету

се може подвести под незадовољавајући. Зато је анализа обухватила само основне

чињенице које су се на анкетираном узорку могле потврдити.

6.1. РЕЗУЛТАТИ АНКЕТИРАЊА ФАКУЛТЕТА

Од 108 посланих e-mailova у вези упитника за високошколске установе,

одговор је послало 28, што је 25,92%. Од тога су њих 13 јавне установе (46,43%) и

имају буџетско финансирање, а 15 факултета (или 53,57%) су приватног карактера.

Самим тим долази у питање релевантност узорка због неадекватног степена

реализације. Од 28 факултета који су послали одговоре 15 је друштвеног смјера, 4

природног смијера и 9 техничког смјера.

Јавне институције

46,43%

Приватне институције

53,57%

СТРУКТУРА ВИСОКОШКОЛСКИХ АНКЕТИРАНИХ ИНСТИТУЦИЈА У БиХ

ПРЕМА НАЧИНУ ФИНАНСИРАЊА

Page 33: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 33

6.1.1. ПРИКАЗ СТРУКТУРЕ ФАКУЛТЕТА ПРЕМА СМЈЕРОВИМА

ОБРАЗОВАЊА

Од укупно 8.102 студента који су тренутно на студијама на анкетираним

универзитетима и факултетима, убједљиво највише их студира у студијској групи

Економија (2.331), затим Право 652, Саобраћај 599 итд. На осам највећих студијских

одсјека студира 5.183 студената или 63,85% од укупног броја студената из узорка.

Табела 20. Преглед најбројнијих студијских група на анкетираним факултетима у БиХ

Назив Број студената

Економија 2.331

Право 652

Саобраћај 599

Електротехника 415

Управа 335

Енглески језик и књижевност 309

Спорт и физичка култура 287

Грађевинарство 245

Из приложеног можемо видјети да у узорку анкетираних факултета доминирају

студије на друштвеним смјеровима, који су најатрактивнији. С друге стране, одраније

је позната чињеница да међу регистрованим незапосленим лицима са ВСС има

највише лица из области економије и права, али за њима постоји и највећа тражња.

6.1.2. ПЛАНИРАНА УПИСНА ПОЛИТИКА У ВИСОКО-ОБРАЗОВНИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА

Од 28 високошколских институција који су одговорили на упитник на питање

„Да ли планирају отварање нових смијерова“ са ДА је одговорило 11 или 39,29% а са

НЕ 17 или 60,71%, с тим да је један приватни универзитет одговорио да планира да

отвори 2 нова факултета, а не смјера, тако да свега 7 факултета планира да отвори

нове смјерове.

Page 34: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

Табела 21. Преглед планираних нових студијских група у школској 2012/2013 на анкетираним факултетима у БиХ

Одсјек Смјер

Економија Европске интеграције

Економија Квантитативна економска анлиза

Економија Међународна економија

Менаџмент Банкарство и осигурање

Менаџмент Макроекономски менаџмент

Менаџмент Менаџмент и информационе

технологије

Висока пословна школа Индустрија банкарства и осигурања

Висока пословна школа Предузетништво и економика

пословања

Висока пословна школа Рачуноводство и ревизија

Висока пословна школа Развој пословних информацијских

система

Висока пословна школа Туризам

Стоматолошке сестре Хигијеничари

Саобраћајно инжењерство Саобраћајно инжењерство

Пословна информатика Пословна информатика

Дипломски студиј прехрамбено инжињерство --

Одсјек за архитектуру --

Одсјек за генетику и биоинжењеринг --

Одсјек за електротехнику --

Акушерство --

Окупациона терапија --

Нутриционистика --

Факултет страних језика Нјемачки језик и књижевност

Факултет страних језика Енглески језик и примјењене студије

Геодезија II циклус

Занимљиво је примјетити да је чак 11 нових смјерова у области економије и

менанџмента, што показује да се факултети воде првенствено заинтересованошћу

будућих студената за упис на подједине студије.

Питање о Оквирном плану уписа ученика за период од 2013.-2017.године је

показао да од 28 факултета 3 или 10,71% су одговорила да планирају нове смјерове, а

25 или 89,29% осталих су одговорили да су планирали упис истих смјерова као до

сада.

Page 35: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 35

6.1.3. ЧИЊЕНИЦЕ

Од утврђеног узорка (108) одговорило је 28 или 25,92%, тако да се постотак

одговора на анкету не може подвести под задовољавајући.

Од укупно 8.102 студента који су тренутно на студијама на анкетираним

универзитетима и факултетима, убједљиво највише их студира у студијској

групи Економија (2.331), затим Право (652) и Саобраћај (599).

Од 28 високошколских институција који су одговорили на упитник на

питање „Да ли планирају отварање нових смијерова“ са ДА је одговорило 11

или 39,29% а са НЕ 17 или 60,71%,

Уписна политика на факултетима је углавном иста из године у годину с

обзиром на заинтересованост факултета да ускладе уписну политику са

потражњом на тржишту рада.

Питање о Оквирном плану уписа ученика за период од 2013.-2017.године је

показао да од 28 факултета 3 или 10,71% су одговорила да планирају нове

смјерове, а 25 или 89,29% осталих су одговорили да су планирали упис истих

смјерова као до сада.

Незадовољавајучи број факултета је одговорио на питање дугорочног плана

уписне политике, што показује да уписна политика слабо реагује на потребе

тржишта рада.

7. ЗАКЉУЧНА ЗАПАЖАЊА

Истраживање тржишта рада БиХ у 2012. години обухватило 336 послодаваца,

односно 25,38% одређеног узорка, 106 средњих школа или 26,71% од укупног

узорка и 28 универзитета и факултета или 25,92% од узорка, тако да се

постотак реализације Истраживања не може подвести под задовољавајући.

Овај степен реализације узорка је узрокован тиме што се анкета реализовала

путем даљинске комуникације (електронски, пошта и факс).

На овом узорку се потврдило да послодавци и даље велику тражњу имају за

радницима са високом стручном спремом, да су најтраженија производна

занимања трећег степена у грађевинској, металској и текстилној струци, а

посебна специфичност су тражени кадрови са менаџерским способностима

ради руковођења компанијама или њиховим посебним дијеловима.

Од укупног броја анкетираних послодаваца њих 61,01% је одговорило да

није имало проблема да пронађе радну снагу, а њих 30,36% је одговорило да

Page 36: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености образовног система са потребама тржишта рада у 2012. години

Сарајево, јуни 2012. године

јесу. Највише проблема су имала предузећа у приватном власништву (преко

60%), која су и највећи носиоци отварања нових радних мјеста.

Компаније које су навеле да су имале проблема код налажења одговарајуће

радне снаге, највише су се жалиле на проналажење радне снаге са

одговарајућим радним искуством и специфичним знањима и лица са

менаџерским способностима за управљање фирмама на разним нивоима

управљања.

Анкетирани послодавци највише су заинтересовани за додатне обуке за

одређене послове у оквиру радног мјеста (43,97%) и за доквалификацију или

преквалификацију радника у оквиру вериифковане институције (29,64%).

Од 106 средњих школа највише образовних профила носе: гимназија;

економија, право и трговина, машинство и обрада метала, угоститељство и

туризам и грађевинско-геодетска школа.

Тренутно се у свих 106 средњих школа, у свим профилима, образује 28.729

ђака, док је у пет најбројнијих профила скоро двије трећине ђака (63,54%,

односно 18.255 ђака).

Уписна политика у средње школе је углавном иста из године у годину с

обзиром на незаинтересованост средњих школа да ускладе уписну политику

са потражњом на тржишту рада.

Незадовољавајући број средњих школа је одговорио на питање дугорочног

плана уписне политике. Од тога 11,32% планирало је отварање нових

образовних профила или нова занимања, што показује да није присутан

процес планирања потреба будућих кадрова у односу на дешавања на

тржишту рада.

Од укупно 8.102 студента који су тренутно на студијама на анкетираним

универзитетима и факултетима, убједљиво највише их студира у студијској

групи Економија (2.331), затим Право (652) и Саобраћај (599).

Уписна политика на факултетима је углавном иста из године у годину без

обзира на потржњу на тржишту рада.

Незадовољавајучи број факултета је одговорио на питање дугорочног плана

уписне политике, што показује да уписна политика слабо реагује на потребе

тржишта рада.

8. ГЕНЕРАЛНЕ ПРЕПОРУКЕ

1. Ускладити уписне политике образовних институција са потребама на

тржишту рада.

Page 37: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА РАДА У БОСНИ И … 2012 sr.pdf · Истраживање тржишта рада у БиХ у циљу утврђивања усклађености

Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине

Сарајево, јуни 2012. године 37

2. Унаприједити сарадњу образовних институција, јавних служби за

запошљавање и послодаваца у креирању уписних политка, нарочито у

средњошколском образовању.

3. Јачати функције професионалног и каријерног усмјеравања у заводима и

службама запошљавања у БиХ.

4. Формирати моделе локалног партнерства на нивоу општина на релацији

Локална власт – Послодавци – Средње школе – Службе за запошљавање

ради реализације боље уписне политике у образовним институцијама.