BiltenGODINA XXIIVV �� BROJ 331 �� ^ETVRTAK 26. SEPTEMBAR 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN �� OP[TINSKA UPRAVA

^ESTITAM

O P

RAZN

IK O

P[

TIN

E - 27. SEP

TEM

BAR

NNNN OOOO VVVV IIII TTTT RRRR GGGG,,,, SSSS AAAA FFFF OOOO NNNN TTTTAAAA NNNN OOOO MMMM ,,,, ZZZZ AAAA RRRR AAAA DDDD OOOO SSSS TTTT @@@@ IIII VVVV QQQQ EEEE WWWWAAAA !!!!

��Strana 11.

SA[A PAUNOVI] SUMIRAO REZULTATE IZME\U DVA PRAZNIKA OP[TINE

RASTE BROJ INVESTICIJA,PADA NEZAPOSLENOST

��Strana 3.““““KKKKRRRRSSSSTTTTOOOOVVVVDDDDAAAANNNNSSSSKKKKEEEE SSSSVVVVEEEE ^̂̂̂AAAANNNNOOOOSSSSTTTTIIII””””

��Strane 7, 10, 11. i 20.

PLANIRAWE BUXETA OP[TINE I KOMUNALNI PROBLEMI

��Strana 4.PO^EO NOVI CIKLUS ZBOROVA

Foto: E. Milojevi}

~etvrtak 26. septembar 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Ve}ina odbornika na69. sednici Skup{tineop{tine Para}in,odr`anoj 17. septembra,donela je re{ewe o imen-ovawu Slavice Risti},dugogodi{weg radnikaCentra za socijalni rad,za vr{ioca du`nostidirektora te ustanove,~ime }e se odblokiratirad CSR paralisan nedo-bijawem mi{qewanadle`nog ministarstvaza imenovawe direktora,{to je izazvalo velikeprobleme ne samozaposlenima u Centru,ve} i wihovima koris-nicima u ostvarivawuprava iz oblasti soci-jalne za{tite.Na ovoj sednici donetasu jo{ dva re{ewa oimenovawu i to drVladana Simi}a za ~lanaUpravnog odbora Domazdravqa i MiqanaSimi}a, za predsednikaNadzornog odbora JKP“Para}in”. Sve tri ta~keusvojene su bez rasprave,~ime je iscrpqen dnevnired, a zatim su usledilaodborni~ka pitawa.

Pitawe odbornikaJovanovi}a...

Odbornik NemawaJovanovi} postavio jepitawe dokle je stiglaistraga, i da li je uop{tepokrenuta, u vezi slawarudara dr`avnog rudnika“Rembas” iz Resavice nastrana~ki skupPovereni{tva Srpskenapredne stranke uPara}inu pre nekolikomeseci.- Javnosti je poznato

da su rudari autobusima“Rembasa” u radno vremeprevezeni na zbornomesto, a da su ih uPara}in dovezli auto-

busi privatnog preduze}aza koje se sumwa da nijeuredno prijavilo ovuvo`wu. O~igledno je daovakva akcija nije moglabiti sprovedena bezdogovora Rudnika iPovereni{tva SNS, papostoji sumwa na vi{ekrivi~nih dela - trgov-inu uticajem, zloupotre-bu polo`aja, kr{ewepropisa vezanih za radneodnose, finansirawepoliti~kih stranaka...rekao je, izme|u ostalog,Jovanovi}, dodaju}i da je

na ovaj na~in naneta{teta rudniku, a donetakorist politi~koj stran-ci, te da to kori{}ewejavnih resursa u privatnesvrhe do danas nijesankcionisano, a poznatoje da su ka`weni nekirukovodioci op{tinskihslu`bi samo zato {tosu, u interesu gra|ana,dozvolili da radnik jedneop{tinske slu`be radi udrugoj.- Koliko onda treba dabudu ka`weni oni koji su

nekoliko autobusa sarudarima u radno vremeposlali da mitinguju otro{ku Rudnika, pitaoje Jovanovi}.

...I predsednika SODragana Miti}a

Tri pitawa upu}enana~elniku Policijskestanice Para}in i min-istru unutra{wih poslo-va imao je zatim predsed-nik SO Dragan Miti},koji nije vodio ovu sed-nicu ve} je to prepustiozamenici Borislavi

Stoli}, a on je sedeome|u odbornicima. On jenajpre, pitao “kako jemogu}e da pojedini odbor-nici iz skup{tinske maw-ine, zatim nekifunkcioneri SNS, uposledwe vreme iaktivisti SNS, najavqu-ju danima unapred akci-je para}inske policije,koje se kasnije i dogode,protiv direktora javnihpreduze}a i ustanova, rad-nika op{tinske uprave,kao i vlasnika pojedinih

privatnih preduze}akoja nisu bliskaSNS”, te da je pros-to neverovatno da tako“cure informacije”.Izneo je, kao jedanod primera, najavukontrole policijedirektorki PU“Bambi” ukoliko nebude podnela ostavku. Drugo pitawe bilo je:kako je mogu}e da jejedan aktivista SNSovih dana najavio pri-vo|ewe ili hap{ewedirektora JKP“Para}in”, te da jetek posle wegovenajave obnovqena kon-trola poslovawa JKP,koja je ve} bilazavr{ena, a tih kon-

trola bilo je vi{e uprethodnom periodu.Takve najave, kazao jeMiti}, izgledaju sme{noi `alosno, ali porodica-ma tih qudi ipak neizgledaju tako.Tre}e Miti}evo pitaweglasilo je: “Da li u PSPara}in postoji razra|enplan progona ~lanstva isimpatizera Pokreta“Svi za Para}in” koji senalaze na javnim funkci-jama ili su vlasnici pri-vatnih firmi”, doda-ju}i da to zvu~i “malo

pretenciozno i li~no”,ali navode}i konkretanprimer da je pre mawe oddva meseca u dva navratakontrolisana privatnafirma odbornika Raji}a,zatim firma ve}nikaSlobodana Milo{evi}a,u toku je kontrola JKP,a on sam je bio pozvan nainformativni razgovoru Kraqevo...Nakon ovih pitawa, 69.skup{tinsko zasedawe jezavr{eno.

Z. Ra{i}

Ve}nici su na prvompro{lonedeqnom zasedawu,odr`anom 16. septembra,utvrdili predlog Odlukeo otu|ewu nepokretnostiu javnoj svojini u koristMiroslava \uri}a iuputili je Skup{tiniop{tine na dono{ewe.Podsetimo, on se javio naop{tinski oglas za prodajuzemqi{ta i objekata kojeje pre preseqewa koris-tilo JKP, a na javnomotvarawu ponuda prihvatioje kupovinu po po~etnojceni od 177.500 evra.

Sa ove sedniceSkup{tini je upu}en ipredlog ugovora o otu|ewu,sa predlogom da ovlastipredsednika Op{tine da gapotpi{e. Ve}e je potomdalo saglasnost na izve{tajsportske komisije o usva-jawu revidiranih predlo-ga godi{wih programa za2019. godinu Sportskogsaveza i vi{e drugihklubova.Na sednici od 19. sep-

tembra, ve}nici su dalisaglasnost na izmene ovo-

godi{wih finansijskihplanova prihoda i rasho-da MZ Drenovac i MZLebina. Kako je obja{weno,radi se o preraspodelisredstava izme|u dve mesnezajednice, po odluci obuxetu.Na ovoj, kao i na nared-noj sednici, zakqu~ena jerasprava o predlogu javnogobave{tewa sportskimorganizacijama sa sedi{temna teritoriji op{tinePara}in, za odobravawefinansirawa godi{wihprograma iz op{tinskogbuxeta za ovu godinu, a poosnovu dodatnih sredstava. Sa zasedawa od pro{logpetka, na javnu raspravuupu}en je nacrt Odluke ojavnim i nekategorisan-im putevima na teritori-ji op{tine. Nacrt jepripremila radna grupa, aobja{weno je da se radi ouskla|ivawu sa Zakonomo putevima, koji je dostaizmewen. Predlo`eno je daJP “Direkcija za izgradwu”upravqa i nekategorisan-im putevima. Z. Ra{i}

Op{tinsko ve}e raspisaloje javni poziv za u~e{}e naop{tem konkursu za sufi-nansirawe projekata radiostvarivawa javnog intere-sa u oblasti informisawa.Namena konkursa je sufi-

nansirawe proizvodwe medi-jskih sadr`aja, za {ta je

opredeqeno 7,8 milionadinara. Konkurs je otvoren do2. oktobra, prijave se pod-nose Op{tinskom ve}u, koje}e i doneti odluku oraspodeli sredstava napredlog komisije, u roku od90 dana od zakqu~ivawakonkursa. Z.R.

Sekretar Skup{tineop{tine DraganaKosti} prosledila jeVi{em javnomtu`ila{tvu u Kraqevu-Posebnom odeqewu zasuzbijawe korupcije,odborni~ko pitaweQubi{e Raji}a,postavqeno 9. septem-bra, koje je glasilo:Da li je ta~no da je,pored krivi~ne pri-jave po kojoj je postu-palo Odeqewetu`ila{tva u Kraqevuprema JKP “Para}in”istovremeno napisanai krivi~na prijava pro-tiv JP “Vodovod” i

trebalo je iz tog ode-qewa da po{aquistra`ne organe, alinisu, a da je razlogzbog koga se ne postu-pa po toj prijavi rokdat direktoru“Vodovoda” da podneseostavku na direktorskomesto i da pre|e uSNS, a ako taj rok neispo{tuje, onda }e dakrene prijava.Kako je navedeno u

dopisu SO, o~ekuje seda iz Kraqeva odgovorbude dostavqen {topre, kako bi bioprosle|en odborniku.

Z.R.

SKUP[TINA OP[TINE 17. SEPTEMBRA RAZMATRALA TRI TA^KE DNEVNOG REDA

ODBORNI^KA PITAWA U CENTRUPA@WE LOKALNOG PARLAMENTAPre toga skup{tinska ve}ina je, bez rasprave, donela tri re{ewa o imenovawu, me|u wima i v.d.

direktorke CSR

SA PRO[LONEDEQNIH SEDNICA

OP[TINSKOG VE]A

UTVR\EN PREDLOGODLUKE O OTU\EWURadi se o prodaji nepokretnosti u svojiniOp{tine koje je ranije koristilo JKP

KONKURS ZA MEDIJE DO 2. OKTOBRA

ZA MEDIJSKE PROJEKTE

ODBORNI^KO PITAWE UPU]ENO

VI[EM TU@ILA[TVU

^EKA SE ODGOVORIZ KRAQEVA

Predsednik Skup{tine Dragan Miti} postavio je, za govornicom, tri pitawa

~etvrtak 26. septembar 2019. 3Aktuelno Bilten

Op{tina Para}in je u godiniza nama uspe{no sprovodilaveliki broj infastrukturnihprojekata, od kojih se nekivi{egodi{wi zavr{avaju, a dru-gi }e zapo~eti jer su dogov-oreni i za wih su obezbe|enasredstva. Me|utim, najva`nijizadatak u ovoj godini i zabudu}nost, jeste otvarawe novihradnih mesta, aktivnostiOp{tine vezane za zapo{qavawesugra|ana i pomo} investitorimada lak{e i br`e investiraju una{u op{tinu, rekao je predsed-nik Sa{a Paunovi}, u tradi-cionalnom obra}awu medijimauo~i Dana op{tine, 27. sep-tembra.

U industrijskoj zoni dvadesetak kupaca

- Svakako najva`nija jesteizgradwa industrijskog parka uindustrijskoj zoni “Zmi~”. Ovogtrenutka dvadesetak kupaca je ve}u zoni, 11 objekata je izgra|enoili se gradi i o~ekujemo davrlo brzo imamo jo{ nekolikokupaca novih parcela. U toku jepreparcelacija jednog dela zone,gde imamo zainteresovana pre-duze}a iz inostranstva koja ho}eda kupe parcele i grade svojeobjekte, ali zbog procedureparcelacije jo{ uvek ta proda-ja nije sprovedena kroz javnipoziv. Kada budemo zavr{ili

industrijski park i kadasprovedemo javni poziv i dobi-jemo zakupce ili kupce, ima}emopreko 20 preduze}a koja }e radi-ti u zoni. Samo “Rimaster”,koji je pokazao interesovawekroz pismo o namerama i koji jeve} po~eo da radi u Para}inu,a bavi se proizvodwom kablovaza te{ke gra|evinske ma{inezapo{qavaju}i stotinak radni-ka ovog trenutka, najavio jezapo{qavawe do hiqadu radni-ka na ovom prostoru u narednimgodinama, istakao je u svomobra}awu Paunovi}.Op{tina je trenutno u fazi

ugovarawa izgradwe industri-jskog parka, vrednog preko 200miliona dinara, koji treba dabude gotov po~etkom slede}egodine. Procedura ugovarawapotraja}e oko mesec dana, a to

je samo prva faza za izgradwuovog prostora. Mimo industri-jske zone i parka, op{tina je ina drugim prostorima re{avalaimovinske probleme, gradilainfrastrukturu i omogu}avalanove investicije.

Sve mawe nezaposlenih- Imamo veliku investiciju

na prostoru blizu sto~ne pijace,gde imamo drugu poslovnu zonui gde se gradi jedan velikiproizvodni objekat. Imali smotako|e izgradwu infrastruk-ture i re{avawe imovinskihproblema u poslovnoj zoni zapad,prema nasequ @abare, gde jetako|e izgra|en ve}i broj objeka-ta i gradi}e se novi na pri-vatnim parcelama. Objekti segrade i u turisti~ki mestima gdesmo radili urbanisti~ke planove,a sve to je rezultiralo padombroja nezaposlenih na evidencijiu Para}inu, kojih je u odnosu napro{lu godinu oko 500 mawe.

Postoji, naravno, i ekonomskaemigracija, u Para}inu kao i uceloj Srbiji, ali u me|uvre-menu je Para}in pao na 110.mesto u pogledu broja qudi kojiodlaze iz na{e op{tine i smawe-wa stanovni{tva, rekao jePaunovi}.On je pojasnio da je do 2016.

godine Para}in bio na 108.mestu od 145 jedinica lokalnesamouprave po smawewustanovni{tva, {to zna~i da jeu 107 op{tina to smawewe bilove}e. [to je op{tina ni`e nalisti, zna~i da je situacijaboqa, a Para}in je sada na 110.mestu. To zna~i da se odlazaksmawuje u pore|ewu sa drugimop{tinama u Srbiji, a istovre-meno pada broj nezaposlenih.Taj broj bi bio daleko mawi danije do{lo do otpu{tawa u

Staklari, {to je van mo}ilokalne samouprave. Pove}awebroja investicija, pad brojanezaposlenih i sve vi{e onihkoji rade - to }e biti i daqetrend op{tine Para}in u nared-nim godinama.

Veliki projektiKad je re~ o velikim projek-

tima, najvidqivija ove godine jeizgradwa novog sistema odbraneod poplava, a sledi ru{ewestarih i izgradwa novih mosto-va. Para}in }e kroz izgradwusistema odbrane od poplavadobiti sasvim druga~iji i izgledi funkcionalnost, ima}e, uzve}u bezbednost, i nove sadr`aje.U vodosnabdevawu, gradi se novicevovod du`ine 10 kilometaraiz pravca Izvora premaPara}inu, ugra|ena je ve} opre-ma koja omogu}ava boqe mereweprotoka i kontrolu sistema,grade se novi bunari. Tako|e seradi rekonstrukcija vodovoda u

gradu, koju prati i rekonstruk-cija ulica. Pri kraju je pripremaprojektne dokumentacije za kom-pletnu rekonstrukciju dve {kole,O[ “Radoje Domanovi}” i uDrenovcu, preko Kancelarije zaupravqawe javnim ulagawima.Do kraja godine trebalo bi daimamo ugovorene radove. O~eku-je se dogradwa Centra za soci-jalni rad, priprema se projek-tna dokumentacija za rekon-strukciju bolnice. Paunovi} je rekao da ti radovine}e biti sprovedeni ove godine,ali projektanti bi do do krajagodine trebalo da imajupripremqenu dokumentaciju koja}e daqe biti usagla{avana sadr`avnim institucijama kojefinansiraju ovu rekonstrukci-ju. Tako|e, do kraja godine o~eku-je se ugovarawe radova za rekon-

strukciju jo{ 4 seoske {kole uprojektu sa [vajcarskom razvo-jnom agencijom, na ~emu op{tin-ski tim radi jo{ od 2012. To su{kole u Sikirici, Buqanu,Popovcu i Stubici. Uz ove velike projekte koji sefinansiraju me|unarodnim sred-stvima pre svega, predsednikop{tine je podsetio i nauobi~ajene poslove koje finan-sira Op{tina: izgradwu pri-gradskih i seoskih ulica, rekon-strukciju gradskih, izgradwukanalizacije i vodovodne mre`e....Ako se i preostali imovinskiproblemi re{e, Para}in }e zadve ili tri godine imati kom-pletno re{enu infrastrukturune samo za grad ve} i za sva pri-gradska naseqa gde ima ioleve}e gustine naseqenosti. Vi{epa`we }e zatim biti posve}enogradskoj zoni i za kratko vremegrad }e do`iveti procvat uinfrastrukturnom pogledu.Predsednik op{tine je podse-tio i na zanimqive projektepoput ure|ewa centralnog grad-skog trga sa fontanom, na pred-stoje}e pro{irewe parkinga iza“Lamele”, najavio je re{avaweproblema parkirawa kroz izgrad-wu vi{espratne javne gara`e,{irewe pe{a~ke zone u cen-tru... Vrlo brzo bi}e omogu}enoure|ewe bloka od zgrade “Kula”prema mostu na Crnici, a sadruge strane tog bloka UlicaNikole Pa{i}a bi}e rekon-struisana u vi{e faza.- U ovoj godini ima}emo izgrad-wu jo{ jednog de~jeg igrali{ta ucentru grada na prostoru parkaizme|u crkve, nove zgrade poredreke i kafea “Galerija”. Gradi seigrali{te u Jagodwaku, a u seli-ma gradimo de~ja igrali{ta isportske terene u Tre{wevici i^epuru. Za par nedeqa bi}eaktiviran i amfiteatar ispodkupole novog Kulturnog centra iceo objekat o~ekujem da brzo budepredat na upotrebu posle vi{ego-di{we fazne izgradwe, kazao jePaunovi}.

Problemi i opstrukcijaSve ove aktivnosti Op{tina jerealizovala i pored problema,a najve}i je i daqe zabranazapo{qavawa. U svim sistemi-ma Op{tine sada je blizu 400stalno zaposlenih umesto 570 (pozakonu), a toliko imaju op{tinesa duplo mawe stanovnika.Paunovi} je rekao da Para}inne dobija dr`avne saglasnosti zazapopo{qavawe, te da je o~igled-no re~ o opstrukciji iz poli-ti~kih razloga, ali uprkos tomeOp{tina je uspela da sprovedesve projekte, naravno uz problemeu svim oblastima rada.Podsetio je i na opstrukciju

vezanu za imenovawe direktoraCentra za socijalni rad, nade{avawa vezana za afere, pri-vo|ewe i ka`wavawe radnikaop{tinskih slu`bi kroz iznu|enapriznawa, uz konstataciju daPara}in ne}e }utati, da }euputiti svim dr`avnim, a ondai me|unarodnim organizacija-ma, pakete sa objavama la`nihvesti koje se emituju izPara}ina...

Z. Ra{i}

SA[A PAUNOVI] SUMIRAO REZULTATE U GODINI ZA NAMA, POVODOM DANA OP[TINE

RASTE BROJ INVESTICIJA, PADA NEZAPOSLENOSTIzgradwa industrijskog parka je najva`nija, uz najavu “Rimastera” da }e tu u narednim godinama zaposliti do 1000 radnika

BORIMO SE ZA GRA\ANE, ZA PARA]INO~ekujem da ovaj saziv Skup{tine op{tine zavr{i poslove u

ovom mandatu. Na lokalnom nivou koalicija je okupqena ire{ena da sprovede sve poslove koji su gra|anima obe}ani, asva na{a obe}awa mogu se proveriti. Oko na{e doslednosti nemapri~e i mi }emo ostati potpuno ~vrsti u uverewu da se bori-mo za gra|ane, za Para}in, gde }e gra|ani mo}i slobodno daupravqaju lokalnim poslovima, veruju}i u ideale lokalnesamouprave koja je ustavom zagarantovana svim gra|anima ove zemqe.

ZA [EST GODINA

71 INVESTITOR

Pro{le godine u ovo vreme,a od kraja ekonomske krize2013. godine, imali smo 65investitora sa 55.000 kvadra-ta objekata za poslovawe iproizvodwu za koje su izdategra|evinske dozvole. Sadaimamo jo{ {est novih, ukupno71 investitora i jo{ oko 13.000kvadrata vi{e, odnosno, onisu gradili i ugovarali izgrad-wu 88 objekata ukupnepovr{ine od 68.000 kvadrata.A to je za 16.000 kvadratavi{e od ukupne povr{inenekada{we fabrike {tofa.Toliko su mala i sredwa pre-duze}a investirala u Para}inu posledwih {est godina.

Tradicionalna konferencija za novinare odr`ana je 16. septembra

~etvrtak 26. septembar 2019.4 Doga|ajiBilten

Povodom Dana op{tine,protekle sedmice, 20. sep-tembra, sve~ano su otvorenenove prostorije Turisti~keorganizacije op{tinePara}in (TOP), u pris-ustvu predsednika Sa{ePaunovi}a, ~lanovaOp{tinskog ve}a, odborni-ka, predstavnika lokalnesamouprave...Nove prostorije u UliciKraqa Petra Prvog broj69, do gradske apoteke,TOP ve} koristi, a kakoje na otvarawu podsetiodirektor Aqo{a

Gligorijevi}, u okvirunovog prostora se nalazituristi~ki info centarkoji je opremqen najsavre-menijim multimedijalnimgexetima.- Zahvalnost upu}ujemo

Op{tini Para}in koja jeomogu}ila da ovaj pros-tor dobijemo nakori{}ewe, kao iMinistarstvu trgovine,turizma i telekomu-nikacija, koje nam je po

projektu za opremawe tur-isti~kog info centradodelilo sredstva. Ona suiskori{}ena za nabavkuopreme koja omogu}avainformisawe posetilacakoji do|u u na{ grad. Sadaturisti mogu dobiti svenajzna~ajnije informacijeo Para}inu i izleti{timana jednom mestu, rekao jeGligorijevi}, dodaju}i daPara}in ima jedan odnajopremqenijih tur-isti~kih info centara uSrbiji.Prisutni gosti obi{li suprostorije TO, zaposlenisu predstavili mogu}nos-ti nove multimedijalneopreme, pomenuli da seona ve} koristi u radu ida su neke osnovne {koleodr`ale ~as u ovom pros-toru, radi upoznavawau~enika sa turisti~kimpotencijalima Op{tine. Iz TO Para}in poru~ujuda planova ima puno i dasu tek po~eli sakori{}ewem mogu}nostikoje pru`a nov info cen-tar, te da }e se vremenomon oboga}ivati novimsadr`ajima... N. Stankovi}

Omladinu u selimaokupqa sport ili kultura,a Op{tina je tu da stvoriuslove za odvijawe sport-skih i kulturnih aktivnos-ti kroz ulagawe u domovekulture i sportske objek-te. Kad se ka`e sport, uselima se misli na fudbal,pa su zahtevi me{tanarazlog zbog ~ega lokalnasamouprava finansiraizgradwu fudbalskih ter-ena i svla~ionica.Pro{le nedeqe omladi-

ni Gorwe Mutnice sve~anosu predate na upotrebusvla~ionice uz fudbalskiteren, u prisustvu pred-stavnika Op{tine ime{tana ovog i okolnihsela, pre ~ega je parohijskisve{tenik obavio verskiobred. Goran [uti},predsednik Saveta ove MZ,ka`e da wihov fudbalskiklub “Mladost” sadaispuwava sve uslove da setakmi~i na svom terenu uMe|uop{tinskoj ligi, gdeigra ve} dve godine. Iakoje osnovan pedesetih god-ina pro{log veka, klubse devedesetih ugasio ba{zato {to je ostao bez ter-ena, a aktiviran je tekdvehiqadite. Beskrajno jezato zahvalan sugra|animana privremenom radu uinostranstvu koji supomogli kupovinuzemqi{ta i izgradwu ter-

ena, i Op{tini, koja jezatim nastavila daquizgradwu.

Sve~anosti predajesvla~ionica prisustvovo-vao je i predsednikop{tine Sa{a Paunovi}koji obja{wava da izgrad-wu sportskih objekatazahtevaju me{tani, tra`e}iuslove za boqi `ivot, pai za bavqewe sportom,prvenstveno fudbalom.-Ulagawe u sport u seli-ma je vezano pre svega zafudbal, a ta izgradwa senadovezuje na prethodnu

izgradwu osnovne infra-strukture koja je bilaranije glavni problem zave}inu sela. U GorwojMutnici pre desetak god-ina nije bilo vodovodnemre`e, sada se gradi ikanalizacija, prakti~nosu sve va`ne uliceasfaltirane. Izgra|eno jei korito reke Suvare, pauz daqu izgradwu kanal-izacije, preostaje da se

re{avaju ovakvi problemi,da se qudi okupqaju okosporta, ili, kao u nekimdrugim selima, oko kulture,pojasnio je Paunovi}.A koliko su moderne

svla~ionice motivisalemlade Gorwomutni~ane,vidi se i po tome {to sufudbaleri istog dana poprijemu objekta savladaliekipu iz Plane na svomterenu sa 5:2. Z. Ra{i}

Svih deset ta~aka usvojeno je na 70. sednicilokalnog parlamenta, odr`anoj u ponedeqak, 23. sep-tembra, od kojih su ~etiri razmatrane po hitnompostupku na predlog Op{tinskog ve}a, a odnosilesu se na Centar za socijalni rad.Kako je obrazlo`io predsednik SO Dragan

Miti}, pre imenovawa v.d. direktora Centra za soci-jalni rad (CSR) na prethodnoj sednici, premami{qewu Agencije za privredne registre treba-lo je doneti neke izmene osniva~kog akta CSR iStatuta, pa je to u~iweno na ovoj sednici, azatim su odbornici ponovili postupak i ponovoimenovali Slavicu Risti} za vr{ioca du`nostidirektora ove ustanove.U nastavku zasedawa razmatrano je i usvojeno pre-ostalih pet ta~aka koje su se odnosile na JP“Direkcija za izgradwu”. Prihva}eni su izve{tajio realizaciji nekoliko programa Direkcije: poslo-vawa, programa upravqawa javnim putevima i uli-cama, upravqawa javnim parkirali{tima i programaodr`avawa javne rasvete, a saglasnost je dobilo ivi{e pripadaju}ih odluka Nadzornog odbora ovogjavnog preduze}a. U raspravu o ovim ta~kama ukqu~io se jedino

Vladan Risti} koji je govore}i o parkirawu,izme|u ostalog, rekao da se priprema izgradwaparkinga iza “Lamele”, te da je upravo tog danaomogu}eno pla}awe parkirawa putem mobilneaplikacije “Easy park”. Z. Ra{i}

Para}in je jedinstvenaop{tina u Srbiji poodr`avawu javnih skupovau mesnim zajednicama, kakobi lokalna vlast zajednosa gra|anima planiralabuxet za narednu godinu iodabrala prioritete zafinansirawe u lokalnimsredinama.Ciklus skupova za ovu

godinu po~eo je pro{logponedeqka, 23. septembra,a prvi zbor odr`an je uBusilovcu, nakonzakqu~ewa ovog broja“Biltena”. Predsednikop{tine Sa{a Paunovi},kao i prethodnih godina,predstavio je {ta je sve dosada ura|eno u toj MZ,koji radovi su u toku i{ta sledi, a prisutnime{tani imali su pri-liku da ka`u {ta sma-

traju bitnim da trebaodraditi u selu u nared-nom periodu kako bi seuslovi `ivota poboq{ali.Tema sastanka bila jeanaliza dosada{weg u~e{}alokalne samouprave urazvoju Busilovca, kao ikreirawe op{tinskog bux-eta za narednu godinu.Odr`avawe javnih skupo-va je jedan od na~ina dagra|ani op{tine Para}inbudu potpuno obave{tenio poslovima koji sesprovode u wihovomokru`ewu, ali i na teri-toriji op{tine. Tako|e, nazboru mogu da iznesu svo-je predloge i sugestije itako doprinesu unapre|ewuuslova `ivota.Izve{taj sa zbora u

Busilovcu ~itajte u nared-nom “Biltenu”. Z.R.

ZVANI^NO OTVORENE NOVE PROSTORIJE TURISTI^KE ORGANIZACIJE

PARA]IN IMA EVROPSKI INFO CENTARSve~anost otvarawa uprili~ena je u okviru prazni~nog programa povodom Dana op{tine

MULTIMEDIJALNA OPREMA

Novi prostor u potpunosti prati trendovesavremenih turisti~kih info centara, pa Para}inima najmoderniji evropski turisti~ki infocentar. Wegov najzanimqiviji segment su mul-timedijalni paneli, interaktivni totem i mul-timedijalna tabla, preko kojih se svim gostimana{eg grada mogu prikazati turisti~ki sadr`aji.

FUDBAL NAJPOPULARNIJI U SELIMA

Op{tina je ulagala i u zatvorene fiskulturnesale u seoskim osmorazrednim {kolama, adap-tirala je domove kulture, ali fudbal je idaqe najpopularniji na selu kad je re~ o sportu,pa se ulagawe u sportsku infrastrukturu useoskim mesnim zajednicama vezuje za fudbal.

U GORWOJ MUTNICI SVE^ANO, RADOST ZA FUDBALSKI KLUB “MLADOST”

MODERNE SVLA^IONICE PREDATE NA KORI[]EWEGorwomutni~ki klub sada ispuwava uslove da se na svom terenu takmi~i u Me|uop{tinskoj ligi

ODR@ANA JO[ JEDNA SEDNICA SKUP[TINE

(RE)IMENOVANA V.D.DIREKTORKA CSR

Postupak imenovawa v.d. direktorke Centraza socijalni rad je ponovqen na sugestijuAgencije za privredne registre

PRO[LOG PONEDEQKA ODR@AN ZBOR U BUSILOVCU

PO^EO NOVI CIKLUSJAVNIH SKUPOVA

Prisutne na sve~anosti pozdravio je direktor TO Aqo{a Gligorijevi}

Osim u osnovnu infrastrukturu, Op{tina u seli-ma na zahtev me{tana ula`e i u sportske objekte

~etvrtak 26. septembar 2019. 5Infrastruktura Bilten

Preostali deo Ulice IvaAndri}a u Mirilovcusredinom septembrapresvu~en je asfaltnimkolovozom, a o brziniradova svedo~i ~iwenica dasu pripremni radoviobavqeni za samo tri ned-eqe. U pitawu je deo pro-grama izgradwe seoskihulica koji je zapo~etpro{le, a zavr{ava se ovegodine.

Radove na izgradwi ovogdela saobra}ajnice obi{aoje Sa{a Paunovi}, predsed-nik op{tine Para}in, sasaradnicima iz Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj.- Kako je obe}ano me{tan-ima, gradi se nastavak jo{

jedne ulice u Mirilovcu.To je deo programa izgrad-we ulica u seoskim mesnimzajednicama koji sezavr{ava ove godine, azapo~et je tokom pro{le.Ovog trenutka gradi sejo{ jedna ulica u Mesnojzajednici Plana, a pred-stoje radovi u Le{ju iBuqanu po istom ugovoru.U me|uvremenu, u toku jejavna nabavka za nastavak

izgradwe ulica u ve}embroju seoskih mesnih zajed-nica i ti radovi bi tre-balo da budu ugovorenitokom oktobra, najavio jepredsednik op{tine budu}eposlove. Izgradwa ulica nastavqase i u gradskim mesnim

zajednicama.- Ugovorili smo jo{

nekoliko gradskih i pri-gradskih ulica za izgrad-wu tokom ove godine.Gradi}e se Vlasinska,deo Adakalske kod bazena“Presti`” i jo{ jedanbroj ulica, a radovi bitrebalo da budu nas-tavqeni u @i~koj, u delu

Moravske koji nijeizgra|en u prethodnomperiodu, a kao {to se zna,radovi u ovom trenutkusu u toku u Ulici caraDu{ana bez broja, kazao jejo{ Paunovi}.Osim asfalta, u gradu seizvode radovi na rekon-strukciji vodovodne mre`ei izgradwi ki{ne kanal-

izacije, a zatim sledi irekonstrukcija kolovozana ovim ulicama po pro-gramu koji je usvojen tokomove godine. Poslovi su utoku u Ulici Ivana GoranaKova~i}a, a bi}e nastavkaove vrste radova i udrugim gradskim ulicama.- Ove godine imamo obi-man program izgradwe i

rekonstrukcije ulica nesamo u gradu i prigradskimnaseqima, nego i u seoskimmesnim zajednicama, a tiposlovi nastavi}e se inarednih meseci, kazao jejo{ Sa{a Paunovi}, obi-laze}i finalne radove naizgradwi kolovoza u jednojod ulica u Mirilovcu.

M. Stojanovi}

U okviru nedavno odr`ane mani-festacije "Drenova~ki dani", a usklopu programa obele`avawa Danaop{tine, predsednik Sa{aPaunovi}, koji je otvorio tu man-ifestaciju, predao je Kulturno-umetni~kom dru{tvu "Spasovdanskivez" na kori{}ewe veliku salurekonstruisanog doma kulture uovom selu.

- Ta sala godinama je bila vanupotrebe. Rekonstruisana je u vi{efaza i sada se mo`e koristiti zapotrebe kulturno-umetni~kogdru{tva, ali i za druge namene.Osim toga, Op{tina }e nastavitirekonstrukciju ~itavog prostoraoko doma kulture. U Drenovcu se

gradi, naravno, i druga infra-struktura, poput vodovoda, aliovde je re~ o pomo}i Op{tinekako bi me{tani imali odgovara-ju}e mesto za okupqawe kroz ovakvemanifestacije, te za dru`ewa kul-turno-umetni~kih dru{tava, rekaoje tim povodom Paunovi}.Sale domova kulture u selima

koriste se i u druge svrhe, a svu-da gde je op{tina bux-etskim sredstvimaprivela nameni teobjekte, stvoreni suuslovi za okupqawe idru`ewe kroz rad kul-turno-umetni~kihdru{tva ili krozsportske aktivnosti,{to zna~i da su inves-ticije u seoske domovebile potpuno oprav-dane.Paunovi} je rekao da}e lokalna samoupra-va te poslove nas-taviti i nadaqe, udrugim selima u koji-ma stanovnici imaju

takve zahteve. Stavqawe u funkci-ju domova kulture o`ivqavadru{tveni `ivot u seoskim sred-inama, {to je vidqivo i kroz bro-jne seoske manifestaciije kojeop{tina tako|e podr`ava buxetskimsredstvima.

M. Stojanovi}

Kao i ranijih godina, lokalnasamouprava i tokom ovegra|evinske sezone po{tujeobe}awa data me{tanimaseoskih mesnih zajednica kadaje u pitawu izgradwa infra-strukturnih objekata.Na vi{egodi{wi zahtev `ite-qa Stubice nedavno je zapo~elaizgradwa kanalizacije u tomselu, a s obzirom da su iden-ti~an zahtev na javnim skupovi-ma izneli i stanovnici GorweMutnice, u ovom selu zapo~elaje izgradwa glavnog kanal-izacionog voda, {to }eomogu}iti kasniju izgradwumre`e. Zbog zahtevnosti poslai visokih tro{kova, u obasela radovi }e se odvijatifazno. U Dowoj Mutnici i [alu-

dovcu nastavqeni su ranijezapo~eti radovi na izgradwikanalizacione mre`e. U [alu-dovcu je veliko interesovaweza prikqu~ak, sada se gradijo{ stotinak metara mre`e, apredstoji opremawe izavr{etak mokrog poqa kakobi se otpadne vode moglepre~i{}avati, jer je to uslovza prikqu~ewe korisnika. U[aludovcu je vi{e od dvetre}ine doma}instava pot-pisalo predugovore zaprikqu~ak, a ugovore mogu dapotpi{u u JP “Vodovod” ~imse stvore uslovi zaprikqu~ewe.U drugom delu na{e op{tinedoma}instva u mesnim zajed-nicama Stri`a i Dowe Vidovoprakti~no imaju mogu}nost

prikqu~ka na kanalizacionumre`u. U Dowem Vidovu ~ekase prikqu~ak EPS-a na pump-nu stanicu koja }e slu`iti zacrpqewe otpadnih voda izovog sela prema glavnom kolek-toru iz pravca Stri`e premaPara}inu. U samoj Stri`ive} je mogu}e da se dobijajuprikqu~ci.Kako je nedavno, prilikom

obilaska po~etka izgradwekanalizacionog kolektora zaGorwu Mutnicu, rekao predsed-nik op{tine Sa{a Paunovi},u na{oj op{tini za skorotre}inu sela izgra|eni sukanalizacioni kolektori dosamih sela, izgra|ena je kanal-izacija, postoji mogu}nostizgradwe ili su ovi posloviu toku, dok je vodovodna mre`aizgra|ena ili se gradi za dvetre}ine seoskih mesnih zajed-nica. M. Stojanovi}

PO ZAHTEVU STANOVNIKA ASFALTIRAN PREOSTALI DEO ULICE IVA ANDRI]A U MIRILOVCU

OP[TINA ISPO[TOVALA DOGOVOR SA ME[TANIMAPredsednik Op{tine u kratkom rezimeu podsetio na sada{we i budu}e poslove izgradwe saobra}ajnica

ZNA^AJ JAVNIH SKUPOVA

Para}in je jedna od retkih lokalnih samouprava kojavi{e od decenije i po organizuje javne skupove nakojima sa gra|anima planira prioritetne poslove.I Ulica Iva Andri}a u Mirilovcu za izgradwudogovorena je sa me{tanima na jednom od tih skupo-va, a zavr{etak asfaltirawa me{tani su ozna~ilikao jedan od najva`nijih poslova.

NAJPRE VODOVOD,

PA KANALIZACIJA

Plan lokalne samoupraveje da svi stanovnici na{eop{tine dobiju mogu}nostprikqu~ka na vodovodnui kanalizacionu mre`u, stim {to je redosled grad-we najpre vodovod, a zatimkanalizacija. Koje selo }eimati prioritet zavisi presvega od interesovawame{tana za prikqu~ewe.

IZGRADWA KANALIZACIJE U SELIMA NA[E OP[TINEU DRENOVCU SVE^ANO OBELE@EN

ZAVR[ETAK RADOVA KOJI SU TRAJALI FAZNO

ZAVR[ENA REKONSTRUKCIJADOMA KULTURE

O`ivqavawe dru{tvenog `ivota u selima u kojim su ti objekti prive-deni nameni potvr|uje zna~aj ulagawa buxetskih sredstava u tu svrhu

PO^ELI RADOVI U STUBICII GORWOJ MUTNICI

Radovi traju u Dowoj Mutnici i [aludovcu, Dowem Vidovui Stri`i predstoji prikqu~ewe

Na zavr{etku ove ulice insistirali su Mirilov~ani na zborovima

Gorwa Mutnica

~etvrtak 26. septembar 2019.6 PanoramaBilten

Dvadeset izbeglih porod-ica sa teritorije Bosne iHercegovine i Hrvatskekoje su se nastanile una{em gradu trajno sure{ile svoje stambenopitawe.Kqu~eve stanova u novoiz-gra|enoj zgradi u nasequDankovo uru~ili su im18. septembra generalnisekretar Ministarstva spo-qnih poslova VeqkoOdalovi}, predsednikop{tine Para}in Sa{aPaunovi}, predstavnik del-egacije Evropske unije[tefan Hudolin ipomo}nik komesara zaizbeglice Ivan Gerginov.Sve~anosti su prisustvo-vali i predstavnici dona-tora, OEBS, UNHCR,lokalne samouprave, sta-nari i drugi, a pre preda-je kqu~eva i zvani~nog

presecawa vrpce, u imeizbeglica koji su dobilistanove zahvalio seZvjezdan Rundek.Odalovi} je rekao da }e

nastaviti re{avawe stam-benih potreba izbeglica.

- Ima jo{ dostazapo~etih poslova kroz~etiri modela re{avawastambenih pitawa, kao {to

su kupovina imawaizbegli~kim porodicama,dodela gra|evinskog mater-ijala, monta`ni objekti,ali najve}i broj stambenihjedinica je upravoobezbe|en na na~in kao{to je to slu~aj uPara}inu, u stambenimzgradama, rekao je, izme|uostalog, Odalovi}.Pozdravqaju}i prisutne,predsednik op{tinePara}in Sa{a Paunovi}istakao je odgovornostlokalne samouprave kojuje ona preuzela za izbeglai raseqena lica.- Stambeno zbriwavawe jevr{eno otkupomdoma}instava na selu,gra|evinskim paketima,izgradwom stambenihobjekata, tako da je vi{e

stotina doma}instavaizbeglih i prognanihna{lo svoj dom uPara}inu. Samo ovde, naprostoru ovog naseqa uDankovu, vi{e od stoporodica je trajno zbrin-uto, a ova zgrada je samoposledwa faza u tomvelikom projektu koji tra-je godinama, kazao jePaunovi}. On je dodao da

je projekat trajao ne{todu`e nego {to je plani-rano zbog potreba izgrad-we specifi~ne infra-strukture koju su tra`ilenadle`ne dr`avne slu`be.Trebalo je izgraditi novutrafo stanicu i to jezahtevalo posebnu proce-duru, ali na kraju novazgrada je zavr{ena.Op{tina Para}in je

spremna da i ubudu}eu~estvuje u sli~nimpogramima i projektimai da poma`e izbeglim iraseqenim porodicama dare{e trajno stambenopitawe kroz razli~itevidove partnerstva.Posledwa stambena zgra-da je izgra|ena donatorskimsredstvima u okviruRegionalnog stambenog pro-grama kojim upravqa Bankaza razvoj Saveta Evrope,dok su komunalna infra-struktura i zemqi{tedoprinos lokalnesamouprave., odnosnoop{tine Para}in.

M. Stojanovi}

Javna rasprava povodomnacrta Odluke o mes-nim zajednicama na ter-itoriji op{tine Para}inodr`ana je 16. septembrau sali Op{tine, u pris-ustvu predsednika mesnihzajednica. O nacrtu jegovorila Dragana Kosti},sekretar SO Para}in,istakav{i na po~etkuda su jedinice lokalnihsamouprava u obavezi dausaglase svoja akta sa

izmenama i dopunamaZakona o lokalnojsamoupravi, usvojenimpro{le godine. Nakon {to je radna

grupa pripremila nacrtodluke, Op{tinsko ve}eje donelo zakqu~ak oupu}ivawu na javnuraspravu, a nacrt jeobjavqen na oglasnojtabli Uprave i nainternet straniciOp{tine.Kako je rekla DraganaKosti}, izmenama Zakonao lokalnoj samoupravi iz2018. godine u~iwen jekorak u otklawawu bro-jnih nedostataka u prak-ti~noj primeni ovogzakona. Naime, brojniproblemi u radu organamesnih zajednica, nastalizbog nedovoqnogodre|ivawa wihovenadle`nosti, dovodilisu do wihove neefikas-nosti. Zato se sada unacrtu odluke preciznijeodre|uje krug ovla{}enihpredlaga~a za osnivawe,

ukidawe ili promenupodru~ja mesne zajed-nice, uz zna~ajnu ulogugra|ana u ovom postup-ku; ure|uju se pitawaizbora i mandata savetaMZ i ovla{}ewaOp{tine u dono{ewuodluka o izboru save-ta, kao i osnovnidelokrug rada saveta.Tako|e, uvedeni su noviorgani - izborna komisi-ja i drugostepena izbor-na komisija. Propisani su

razlozi za raspu{tawesaveta, postupak zadono{ewe odluke oraspu{tawu saveta, kaoi na~in obavqawa teku}ihi neodlo`nih poslova doformirawa novog saveta.Novom odlukom, kada jedonese Skup{tinaop{tine, precizira seobaveza Op{tinskog ve}ada daje saglasnost nafinansijski plan mesnezajednice, koji treba dabude u skladu sa

Odlukom o buxetu.Op{tinsko ve}e obavqanadzor nad radom i akti-ma mesne zajednice,pokre}e postupak zaocenu ustavnosti op{tegakta mesne zajednice akosmatra da akt nije usaglasnosti sa Ustavomi zakonom. Javna rasprava zavr{enaje komentarisawemteku}ih problema prisut-nih predstavnika MZ.

N. Stankovi}

Nacrt Plana detaqne regulacije zaza{titu nepokretnosti kulturnihdobara od velikog zna~aja -spomenika kulture na podru~juPetru{ke oblasti, bio je na javnomuvidu do 19. septembra. Do tada suzainteresovana pravna i fizi~kalica mogla obaviti uvid u grafi~kideo izlo`en u Odeqewu za urban-izam i imovinsko pravne poslove,kao i na zvani~nom op{tinskomsajtu, te da primedbe, sugestije ipredloge, pisano obrazlo`ene,dostave Op{tinskoj upravi, kako jerekao Ivan Kosti}, {ef Odeqewaza objediwenu proceduru. Plan detaqne regulacije obuhva-ta za{titu manastirskog komplek-sa Namasija, crkava Blage Marije,Svetog Jovana Glavoseka i sred-wovekovnog naseqa Petrus. Osimza{tite, ciq izrade plana je istvarawe osnova za izgradwu,ure|ewe i razvoj ovog podru~ja,oboga}ewe prostora novim sadr`aji-ma koji bi bio pristupa~an turis-tima. Uz nacrt plana, na javnomuvidu bio je i prate}i izve{taj ostrate{koj proceni uticaja na `ivot-nu sredinu.Posle javnog uvida, dokument se

upu}uje Op{tinskom ve}u, a kona~nopdr Petru{ke oblasti done}eSkup{tina. N. Stankovi}

SVE^ANO URU^ENI KQU^EVI, DVADESET IZBEGLIH PORODICA IZ HRVATSKE I BIH DOBILO STANOVE

USEQENA NOVA ZGRADA U DANKOVULokalna samouprava }e i daqe kroz razli~ite vrste partnerstva pomagati izbeglim i raseqenim licima

JO[ DOSTA POSLA

U Para}inu je re{enstambeni problem 276izbeglih porodica, 120je ekonomski osna`eno,ali predstoji jo{ dos-ta posla predKomesarijatom zaizbeglice i lokalnomsamoupravom.- U Para}inu danas

imamo 74 izbeglih i700 interno raseqenihlica. Nismo posaozavr{ili, ali gaprivodimo kraju, rekaoje Ivan Gerginov,pomo}nik komesara zaizbeglice.

POSTUPAK KONTROLE

Nacrtom odluke ure|enje i postupakutvr|ivawa saglasnostiop{teg akta mesne zajed-nice sa statutom iliop{tim aktom Op{tine,kao i preduzimaweodre|enih mera u pos-tupku finansijske kon-trole rada MZ. Zadono{ewe pojedina~nihakata u ovim postupci-ma predlo`ena jenadle`nost predsedni-ka op{tine.

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ODLUKE O MESNIM ZAJEDNICAMA PLAN DETAQNE REGULACIJE

PETRU[KE OBLASTI

ZAVR[EN JAVNI UVIDODLUKU DONOSI SKUP[TINA OP[TINENova odluka done}e se zbog uskla|ivawa sa zakonom, radi olak{avawa wegove prakti~ne primene

DRUGA GENERACIJA U PARA]INU

Porodice koje su dobile stanove pristigle su uPara}in devedesetih godina pro{log veka i u na{emgradu odrasta sad ve} druga i tre}a generacija, tesebe sa razlogom smatraju Para}incima.- @elim da se zahvalim svima koji su u~estvovaliu izgradwi ovog objekta, koji su pomogli meni i mojojporodici da ne `ivimo vi{e podstanarski `ivot kojismo `iveli 25 godina, kazao je Boris Kladar, ~ijije stan posetila ekipa novinara.

Izme|u ostalih, prisutnima se obratio i predsednik op{tine Sa{a Paunovi}

Uru~ivawe kqu~eva zapo~eo je Veqko Odalovi}

U raspravi su u~estvovali i predstavnici MZ

~etvrtak 26. septembar 2019. 7Grad Bilten

“Etnofest”, kao deo“Krstovdanskih sve~anos-ti”, odr`an je 14. septembrau glavnoj ulici sa oko stoizlaga~a koji su svoju robuiz doma}e radinostiponudili na preko 50 {tan-dova. Me|u wima je bilo 50tezgi i ku}ica, desetakimprovizovanih koje sudoneli izlaga~i, tako da jesve to dalo druga~iji izgleddelu glavne ulice, {aren,veseo, bogat.

A na tezgama je bilosva~eg, od unikatnihrukotvorina do hrane.

Mogle su se kupiti raznevrste sireva, rakije,proizvoda od meda, ru~niradovi... Zatim kozji sir,ru~no ra|ene torbe odko`e, platna, trske, ru~nopravqeni sapuni, raznipredmeti od stakla, lekovi-to biqe, predmeti u deku-pa` tehnici, freskera|ene u duborezu, nakit,cve}e i jo{ mnogo toga.Izlo`ba je bila proda-jnog karaktera, a posetaodli~na.Svoje unikatne proizvodeizlo`ili su Udru`ewe

slepih i slabovidih, kao iUdru`ewe distrofi~araPomoravskog okruga, ~ijesu ~lanice rekle da radou~estvuju u izradi raznihvrsta ukrasnih i upotrebnihpredmeta. Na {tandu P~eli-waka “\eli}” mogli su sepazariti med i proizvodi odmeda - rakija medova~a, medu sa}u, med od divqe kupine,livadski med...Ivan \eli} rekao je da

je zadovoqan prodajom, daje poseta odli~na i dave} drugu godinu u~estvu-je na “Etnofestu”. Ka`e da

su ovakve manifestacijedobre za predstavqawe iprodaju, tako da nastavqaredovno u~e{}e, a pohvalioje i organizatora zaodli~ne uslove.Unikatnu garderobu sop-stvenog brenda “Kimooki”izlo`ila je na{a sug-ra|anka, modni dizajnerHristina O’Rajli, koja jevi{e puta u~estvovala narenomiranim modnim man-ifestacijama u Srbiji iinostranstvu. [arene de~jesukwice i rajfovi za kosubrzo su se prodavali, biloje kupaca i interesovawa.Modne unikate prikazalesu i ~lanice udru`ewa“[tit”, koje se baveizradom filca i pusto-vawem vune, a me|urazli~itim modnim dodaci-ma, {alovima, haqinama,ukrasima, bio je i ru~noura|en kaput od vune.Marija Babi}, predsedni-ca UG “[tit”, isti~e dase bave i izradom etnomotiva na razli~itimsavremenim odevnim pred-metima.- Novina ovogodi{weg

“Etnofesta” je da su pro-davcima ponu|ene drveneku}ice i drvene tezge, {toje osve`ilo izgled tog

dela glavne ulice ipodiglo kvalitet celogdoga|aja. Izlaga~i su biliiz razli~itih krajevaSrbije - Zaje~ara, Ni{a,Kragujevca ]uprije,Kwa`evca, Para}ina idrugih, a poseta ove godinemasovnija nego prethodna.rekao je povodom jo{ jedneizlo`be doma}e radinosti

Aqo{a Gligorijevi},direktor Turisti~ke orga-nizacije. Kao deo “Krstovdanskih

sve~anosti”, manifestacijaje realizovana na osnovuprojekta sa Ministarstvomturizma, trgovine i teleko-munikacija, a podpokroviteqstvom Op{tine.

N. Stankovi}

U okviru projekta odbranePara}ina od visokih voda,u toku su radovi na drugojdeonici Crnice kroz cen-tar grada, veoma obimni,kako bi se iskoristiotrenutni nizak vodostaj. Gradi se kineta, odnosnokorito za male vode, areci se zbog toga mewaprivremeno tok kako bi sezidali zidovi kinete. Kadase urade oba zida, gradi sedno kinete u kamenu ibetonu. Novo malo re~nokorito (kineta) {irokoje deset metara, dubokometar, a omogu}ava ve}upropusnu mo} u naju`emdelu reke, od `elezni~kogmosta kod [tofare domosta u Nemawinoj,obja{wava koordinatorprojekta Milo{ Tomi}.Obalni zidovi istovre-

meno se grade sa leve idesne strane i regulisanisu projektom za za{titu odstogodi{wih voda, pro-to~ne mo}i 260 metarakubnih u sekundi. Ve} jezavr{ena deonica reke odu{}a do [tofare, gde su

obavqeni zemqani radovi, aostale deonice se privodekraju, dok su u centru inten-zivirani.

Zavr{etak radovapodrazumeva izradu tam-pon zone od zemqe, porav-nate i sa posa|enom travomsa leve i desne stranekinete do obalnih zidova umajor koritu, kako je pred-vi|eno projektom, a obuhvatapovi{en stepen za{tite odpoplava, u skladu sa glob-alnim otopqavawem i izgle-dom jedne prirodne

povr{ine. Pored zidova naobali bi}e izgra|ene iure|ene staze sa rasvetom iposa|ene nove sadnice,najavio je Tomi}.Staze se rade na potezu

od sredwe {kole sa leve idesne strane obale do“^okolenda”, pored vrti}ai EPS-a i na drugoj obali.Te staze }e biti pop-lo~ane u du`ini od vi{eod 400 metara, tako da }eto biti novi kvalitet zana{u sredinu- veliko{etali{te u du`ini od

~etiri kilometra ukupnood mosta u Nemawinoj do“^okolenda”. PremaTomi}evim re~ima, staza odmosta u Nemawinoj doauto-puta se ve} koristi,a tu je u toku zavr{etakradova utvr|ivawemzemqanih zidova. U centru se uveliko gra-di i temeq za preostalumobilnu opremu. Na mes-tima gde se odvija sao-bra}aj ne}e biti izgra|enzid ve} {ina u nivou sao-bra}ajnice, tako da ne}esmetati vozilima. Mobilnaoprema se nadovezuje napostoje}e obalne zidove i~ini}e celinu u trenutkunailaska poplavnog talasa,{to i jeste wen zadatakprema projektu odbranePara}ina od velikih vodaCrnice, saznali smo odMilo{a Tomi}a, koordi-natora projekta.

N. Stankovi}

“ETNOFEST” U GLAVNOJ ULICI U PARA]INU OKUPIO STOTINU IZLAGA^A

BOGATA IZLO@BA DOMA]E RADINOSTIBila je to prva manifestacija u okviru “Krstovdanskih sve~anosti” Turisti~ke organizacije

PROMOCIJA ZDRAVE HRANE I PI]A

Marija Ivanovi} iz Kwa`evca ka`e da je ova man-ifestacija prava promocija zdrave hrane i doma}eradinosti. Na svom {tandu ponudila je razne vrsterakije od doma}eg i {umskog vo}a. Cene su bile od500 do 900 dinara po litru, a vo}ni sirupi od 200do 1000 dinara - od kupine, bagrema, trwine, drewine,ribizle, maj~ine du{ice, mati~waka, zove... Rakija odginka bila je prava egzotika i unikat me|u rakijama.

RADOVI KOD HOTELA

U centru grada pa`wu privla~i izgradwa postoqaza mobilnu opremu od hotela “Petrus” do hotela“Orbis” i na prilazima pe{a~kim mostovima.Zbog tih radova }e u jednom trenutku biti zatvore-na glavna ulica i obustavqen saobra}aj na velikommostu u centru grada, kada se tu budu izvodiliradovi, {to se o~ekuje krajem meseca. Posle toga}e na isti na~in biti privremeno zatvaranimostovi kod sredwe {kole i kod “^okolenda”.

U GRADU INTENZIVNI RADOVI U RECI I NA WENIM OBALAMA

Istovremeno se grade staze i zavr{avaju preostaledeonice za{titnih zidova i za mobilnu opremu

ODMI^U RADOVI NA NOVOM KORITU

Izlaga~i iz razli~itih krajeva Srbije uvek se vra}aju “Etnofestu”

Izgradwa temeqa mobilne opreme u blizini mosta

Uz boqu za{titu od poplave Para}in dobija i produ`eno {etali{te

Gradi se novo korito za male vode

~etvrtak 26. septembar 2019.8 SeloBilten

Realizacija sanacije drugegrupe poqskih i brdskihputeva u mesnim zajedni-cama po~ela je sredinom

septembra, nakon sprove-dene jo{ jedne javnenabavke i zakqu~enog ugov-ora sa izvo|a~em.

Prvi nekategorisani pute-vi iz te grupe, nasipawerizlom i vaqawe, ra|enisu u Tekiji i Stri`i, gdese radilo po 865 metaraputa, a zatim je ure|enput u Rataru, ta~nije udelu sela prema auto-putugde me{tani imaju svojaimawa. U pitawu je poqs-ki put du`ine 180 metara,{irine tri. Nakon ovog, ure|en je

put u gradskom podru~ju napotezu "@elivode" od 520metara. U ovoj grupi su jo{putevi u Drenovcu (1000

metara) i po 865 metaraputa u Tre{wevici, ^epu-ru, Poto~cu, Sikirici iGorwem Vidovu. Kako saz-najemo od SlavkeJovanovi}, na~elniceUprave za poqoprivredu ilokalni ekonomski razvoj,u Dankovu je u planusre|ivawe 813 metara puta,u [avcu i Siwem Viru800, a u Ra{evici 933metra. Koliko je zna~ajan ovaj

posao za one koji se bavepoqoprivredom govori toda je ure|ewe poqskihputeva i daqe naj~e{}izahtev saveta mesnih zajed-nica. Stoga SlavkaJovanovi} podse}a wihovepredstavnike da na vremedostave svoje predloge,odnosno koji put smatrajuprioritetnim za sanacijuu narednoj godini.Dostavqawe predloga navreme je uslov da sepripremi potrebna doku-mentacija i raspi{e javnanabavka.Svoje zahteve predstavnicimesnih zajednica treba dapredaju najkasnije do 15.oktobra. B. Drenovakovi}

Kraj leta i po~etakjeseni vreme je kadavinogradari ubirajuplodove svog rada. Ovihdana punom parom je utoku berba gro`|a, dokvinarima predstoji jedanjako zahtevan posao - pre-rada.Rod gro`|a ove sezone jezadovoqavaju}i s obziromna vremenske priliketokom celog vegetativnogperioda i perioda zimskogmirovawa, ka`e DejanJoci}, savetodavac zavo}arstvo i vinogradarst-vo Poqoprivredno-save-todavne stru~ne slu`be uJagodini (PSSS).- U ve}em delu vinogra-

da u Pomoravskom okruguzimus nije bilo pojaveekstremno niskih temper-

atura, tako da su svi las-tari lepo prezimili.Problemi koji su sejavqali su bile ~estepadavine proletos koje suizazvale lo{iju oplodwu ipove}anu potrebu zaza{titom od bolesti i{teto~ina. Za ovu sezonuberbe karakteristi~no jeda je po~ela ranije usledvisokih temperatura ijakog osun~avawa, ka`eJoci} i dodaje da je pro-

cenat {e}era u {iri veo-ma visok. - Prvo je krenula berba

sorti ranijih grupa zrewakao {to su {ardone, sovi-won beli, burdundac, gamebojadiser. Kod ovih sortiprocenat {e}era iznosiod 22 do 23 posto, a i kodsorti kasnije grupe zrewao~ekuje se visok proce-

nat {e}era u {iri.U Pomoravskom okrugu

najvi{e zasada pod vinovomlozom je u op{tiniRekovac, gde je i poznatavinarija "Leva~", zatimu jagodinskoj op{tini, gdesu tri registrovane vinar-ije, dok je u Para}inuregistrovana vinarija“Raji}” iz Glavice, tvrdiJoci}.

Ovaj stru~wak zavinogradarstvo na krajurazgovora zakqu~uje da }ese uz dobar kvalitetgro`|a i dobro poznavaweprerade, iz ovog na{egkraja i ubudu}e pitikvalitetno vino.

B. Drenovakovi}

Kre}e setva strnih `ita, a da bi imali dobar rod,poqoprivredni stru~waci savetuju ratare daispo{tuju najva`nije agrotehni~ke mere. Miodrag Simi}, savetodavac za ratarstvo izPoqoprivredne slu`be u Jagodini, podse}a da suusevi ~ije se ubirawe zavr{ava najkasnije tokomtre}e dekade septembra dobri predusevi strnim `iti-ma, a strna `ita treba izbegavati kao predusev strn-inama. - Na osnovu kontrole plodnosti zemqi{ta

odre|uju se norme |ubrewa, a ono se obavqa preosnovne obrade zemqi{ta. Orawe na dubini od 20do 25 centimetara obavqa se iskqu~ivo posleosnovnog |ubrewa, radi unosa |ubriva na dubinuobrade. Predsetvena priprema obavqa se u dve etape,prva nakon orawa, a druga neposredno pred setvu.Koja sorta }e se zasejati zavisi prete`no odvremenskih i zemqi{nih uslova. Strna `itaobavezno treba zasejati deklarisanim semenom iu optimalnom roku na ujedna~enu dubinu, savetu-je ratare Simi} kako da obave najva`niji sezon-ski posao.Jedna od mera nege u jesen je i vaqawe posle setveu su{nim godinama, ako postoje uslovi - navod-wavawe, a po potrebi, posle nicawa treba uradi-ti suzbijawe {tetnih glodara i insekata u wiva-ma. B. Drenovakovi}

Na podru~ju Pomoravskogokruga u ba{tama reg-istrovano je prisustvo jajai larvi kupusovog moq-ca, a u toku je po~etakpiqewa larvi.

Preporuka agronomaMarka Manojlovi}aproizvo|a~ima kupuswa~aje da pregledaju useve iutvrde prisustvo guseni-ca kupusovog moqca. Onobja{wava da se gusenicehrane listovima, a kasnijeprodiru i u glavice. Ova{teto~ina mo`e naprav-iti golobrst, a najve}e{tete pravi na kupusu ikarfiolu. Gusenice praveo{te}ewa na li{}u uvidu malih "prozor~i}a",a pri ja~em napadu ove

{teto~ine rod kupusamo`e biti skoro pot-puno upropa{}en.Ja~ina napada i inten-

zitet {tete utvr|uje seu vreme masovnog piqe-wa gusenica. Tada seutvr|uje i procenatnapadnutih biqaka ibroj gusenica po biqci.

Proizvo|a~ima sesavetuje redovan obilazakpovrtwaka sa kupusomradi utvr|ivawa pris-ustva jaja i gusenicakupusovog moqca. Ukolikoutvrde da ih ima, pre-poru~uje se primenainsekticida “coragen 20SC”, u koli~ini 0,14-0,20 litra po hektaru.

B.D.

Ovogodi{wi rod paprike u Pomoravqu je smawenu odnosu na pro{lu godinu oko 20 odsto, saznaje-mo od Mire Miqkovi} iz PSSS Jagodina.- U zavisnosti od parcela i primewene agrotehnike,postoje parcele gde je rod izuzetan i one gde jepaprika propala. To je posledica ki{a u vremerasa|ivawa i bakterioze koju je bilo jako te{kosuzbiti, a zatim visokih temperatura u vremecvetawa. Sem, toga, niske no}ne temperaturezabele`ene prethodnih dana usporile su zrewe,isti~e Miqkovi}eva.Na teritoriji para}inske op{tine najboqi

proizvo|a~i paprike su iz Gorweg i Doweg Vidova,Ratara, Drenovca, pa i Stri`e. B.D.

U TOKU JE URE\IVAWE DRUGE GRUPE NEKATEGORISANIH PUTEVA

OP[TINA PO[TUJE PREDLOGE POQOPRIVREDNIKAIz Uprave za poqoprivredu podse}aju savete mesnih zajednica da do 15.oktobra treba da dostave predloge za sanaciju za narednu godinu

SELA IZ PRVE GRUPE

Ure|ene poqske puteve, lak{i i bezbedniji prilazimawima nakon zavr{ene prve partije puteva polovi-nom avgusta dobili su me{tani 19 sela. Tada je sanaci-ja nekategorisanih puteva obavqena u Le{ju, Kla~evi-ci, Davidovcu, Mirilovcu, Busilovcu, Buqanu,Stubici, Plani, Popovcu, Golubovcu, Lebini,Mirilovcu, [aludovcu, Izvoru, Zabregi, Gorwoj iDowoj Mutnici, te u gradskoj mesnoj zajednici “Glo`dak”.

OBNOVA VINOGRADA

Nekada se vinova loza u op{tini Para}in gajila mno-go vi{e nego sada, ali se vinogradi obnavqaju zah-vaquju}i, izme|u ostalog, i manifestacijamaposve}enim gro`|u i vinskom turizmu. Promociji uzgo-ja loze i gro`|a doprinosi i para}inski Vinskivite{ki red “Steva Pisar 1804”, te Turisti~ka orga-nizacija. Na na{oj zelenoj pijaci, ina~e, naj~e{}e seprodaje gro`|e iz podjuhorskih vinograda.

BERBA GRO@\A U POMORAVSKIM VINOGRADIMA

S obzirom na vremenske prilike u vegetativnomperiodu, rod gro`|a je zadovoqavaju}i

VISOK PROCENAT[E]ERA U [IRI

AGROTEHNI^KE MERE PRED SETVU STRNIH @ITA

OBAVEZNO \UBREWEPRE ORAWA

UPOZOREWE PROIZVO\A^IMA KUPUSA

REGISTROVANAPOJAVA MOQCA

BERBA PAPRIKE U POMORAVQU U JEKU

ROD MAWI ZA PETINU

Stri`a

Ratare

~etvrtak 26. septembar 2019. 9Dru{tvo Bilten

Udru`ewe potomaka rat-nika Srbije od 1912. do1920. godine Para}in(UPRS) obele`ilo je unedequ, 15. septembra, 101.godi{wicu probojaSolunskog fronta pola-gawem venaca na Spomenikpobedniku u centru gradai prigodnim programom.Vence su polo`ili pred-

stavnici lokalnesamouprave, delegacija“Kola srpskih sestara” iNarodni pokret “Svi zaPara}in”.Na ovaj zna~ajan datum isam doga|aj podsetio jeprofesor istorije i ~lanUPRS, Zlatko Jovanovi}.On je rekao da probojSolunskog fronta, koji je

trajao od oktobra 1915.do novembra 1918. godine,pripada najsvetlijimstranicama nove srpskeistorije. - Nastao je kao poku{aj

saveznika Antante dapomognu Kraqevini Srbijiu jesen 1915. godine, pro-tiv zdru`enog napadaCentralnih sila: Nema~kogcarstva, Austrougarske iKraqevine Bugarske.Komandanti su bili StepaStepanovi} i @ivojinMi{i}, francuski gener-ali Fran{e d’Epere i~uveni De Saraj, pri-

jateqi Srba. Sa drugestrane bili su nema~kifeldmar{al August fonMakenzen i HrvatSarkoti} u Austrougarskojvojci. Glavni udar bio je15. septembra, proboj jetrajao nekoliko dana, asrpska vojska je zajednosa Francuskom pobedilaBugarsku, ispri~ao jeJovanovi}.Na obele`avawu 101.

godine od probojaSolunskog fronta patri-otske pesme pevali su igovorili, kroz stihovesrpskih pisaca, u~eniciosnovnih {kola “StevanJakovqevi}”, “RadojeDomanovi}” i “BrankoRadi~evi}” iz Popovca,dok je svoju autorsku pes-mu “Oda vojniku” odrecito-vao Stefan \ori}, u~enik8. razreda O[ “\uraJak{i}”, koji je i dobit-nik nagrade na op{tin-skom takmi~ewu zarodoqubivu pesmu na temu"Srbija u Velikom ratu". Sve ~etiri {kole koje suu~estvovale u obele`avawuzna~ajne godi{wice dobilesu zahvalnice Udru`ewapotomaka ratnika Srbije.

B. Drenovakovi}

Usporiva~i saobra}ajapostavqaju se na osnovustru~ne procene koja je~esto u suprotnosti sazahtevima gra|ana koji ihtra`e jer se u wihovimulicama vozi neprimerenombrzinom, ka`e Du{anIli}, stru~wak za sao-bra}aj iz Direkcije zaizgradwu i predsednikSaveta za bezbednost sao-

bra}aja op{tine Para}in.- Gra|ani isti~u zahteveda se u tim ulicamapostave usporiva~i, takoz-vani le`e}i policajci,smatraju}i da }e ovimtehni~kim sredstvimausporiti saobra}aj.Me|utim, takvo tehni~kosredstvo predvi|eno jeZakonom o bezbednostisaobra}aja koji je

propisao pravilnik otehni~kim sredstvima zausporavawe saobra}aja,te je za postavqaweusporiva~a potrebno izra-diti saobra}ajni pro-jekat, a pre toga mora seuraditi analiza da li jekonkretnoj ulici do{lodo prekora~ewa brzinejednog, dva ili tri vozi-la, ili je u pitawu kon-

stantan prekr{aj,obja{wava Ili}.Direkcija za izgradwu usvim naseqima na{eop{tine postavila jeznakove za ograni~ewebrzine i podse}a voza~e daje ograni~ewe u naseqen-im mestima 50 kilometarana sat, osim u zonama{kola, gde je brzinaograni~ena na 30 kilo-metara na sat.Direkcija za izgradwu iSavet za bezbednost stro-go vode ra~una da standardibezbednosti saobra}aja buduu potpunosti ispuweni i topostavqawem horizontalnei vertikalne signalizacije,znakova za ograni~ewebrzine, kao i usporiva~asaobra}aja u zonama {kolai na drugim mestima gdestru~waci procene da }eoni imati u~inak. Ipak,bezbednost svih u~esnika usaobra}aju prevashodno zav-isi od wihovog po{tovawapropisa, zakqu~uje Ili}.

M. Stojanovi}

Op{tina Para}in je me|u~etiri u Srbiji, uz [abac,Kikindu i beogradskuop{tinu Stari grad, u kojojNVO “Centar modernihve{tina” (CVS), uz podr{kuEvropske unije, realizujeprojekat “Mladi protivnasiqa nad `enama”.U~esnici su sredwo{kol-ci koji su se do 22. sep-tembra prijavili pop-uwavawem prijave na saj-tu CVS, a ciq je da sesredwo{kolci, prvenstvenomladi}i koji idu u drugi itre}i razred, motivi{u ianga`uju da se bore protivnasiqa nad devojkama.- U projektu }emo poku{atida uti~emo na promenupona{awa mladi}a kad suu pitawu `enska prava iwihov odnos prema devo-jakama, te na wihovo ve}eanga`ovawe u suzbijawunasiqa prema `enama.

U~esnici projekta }e uzpodr{ku mentora kreiratisvoju lokalnu kampawu natu temu, navodi se usaop{tewu CNS, koje pot-pisuje Milo{ \aji}.Predvi|eno je anketirawei istra`ivawe ~iji }erezultati pomo}i projektnomtimu, ali i {kolama ilokalnim samoupravama, dauvide stavove |aka premanasiqu nad `enama,vr{wa~kom nasiqu i drugimtemama mu{ko-`enskihodnosa u adolescentskomdobu.Ovaj projekat sprovodi

se u okviru regionalnogprograma Agencije EU zarodnu ravnopravnost iosna`ivawe `ena, uzfinansijsku podr{kuEvropske unije i podr{kuKoordinacionog tela zarodnu ravnopravnost VladeRS. Z. Ra{i}

Na ~etvrti javni pozivUdru`ewa preduzetnikaBID zone “Korzo” zaure|ewe ravnih krovovai fasada stambenih zgra-da, javilo se ~ak 18skup{tina stanara, {toje najve}i broj zahteva dosada, zahvaquju}i tome {tosu sve zgrade, po zakonu,

registrovale skup{tinestanara, a i krediti zakoje konkuri{u zare{avawe problema uzgradama - ravnih krovo-va i dotrajalih fasada,su veoma pristupa~ni,odnosno beskamatni.Sredstva je po ovom

javnom pozivu dobilaSkup{tina stanara zgradeu Ulici BrankaKrsmanovi}a 18, iznadLova~kog dru{tva, zaure|ewe predwe stranefasade. Pre toga, uz pomo}kredita BID zone, na ovojzgradi je ve} ura|en ravankrov i zadwa strana

fasade, jer su se svakegodine javqali nakonkurse, saznali smo uUdru`ewu preduzetnikaBID zone. Iznos sred-stava je 980.000 dinara, aradovi se o~ekuju po skla-pawu ugovora, dok trajelepo vreme.Ina~e, na drugom javnom

pozivu sredstva zaure|ewe fasade dobi-la je Skup{tina sta-nara sredweg delazgrade “Lamela”, kojisu ura|eni u roku, ana prethodnom,tre}em javnom pozivu,~etiri zgrade sudobile sredstva zarekonstrukciju pumpiza vodu. Svi poslovi su

zavr{eni, a kakoka`u u BID zoni,do kraja sezoneo~ekuje se jo{ jedan

do dva konkursa, zavisno odprikupqenih sredstava odpovra}aja kredita. Ovakvapraksa beskamatnog kred-itirawa, uz vra}awe narate tokom nekoliko god-ina, pokazala se kaozna~ajna pomo} zgradama,odnosno sku{tinama sta-nara za re{avawe problemafasada, ravnih krovova ivodosnabdevawa, {topokazuje i veliko intereso-vawe za wihovo dobijawe. U BID zoni zato sma-

traju da bi trebalo na}ina~in da se pove}aju raspo-lo`iva sredstva za kred-itirawe. N. Stankovi}

OBELE@ENA 101. GODI[WICA PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA

NAJSVETLIJA “STRANICA” SRPSKE ISTORIJEU organizaciji UPRS, polo`eni su venci i organizovan program kodSpomenika pobedniku u centru Para}ina

NOVI ^LANOVI UPRS

Postoji ~uvena pri~a da je u proboju Solunskog frontasrpski vojnik bio br`i od francuske kowice. Prvognovembra je oslobo|en Beograd, a 11. novembra,ta~no u 11 sati, simboli~no je potpisano primirje.Na kraju programa obele`avawa 101. godi{wice,

~lanske karte Udru`ewa potomaka ratnika Srbije 1912-1920. dobilo je ~etrnaestoro novih ~lanova.

SVE JE VE]I BROJ ZAHTEVA GRA\ANA ZA “LE@E]IM POLICAJCIMA”

POSTAVQAWE USPORIVA^A REGULI[E ZAKONPotrebno je uraditi analizu saobra}aja za konkretnu ulicu, a zatim i saobra}ajni projekat

PARA]IN U PROJEKTU “CENTRA MODERNIH VE[TINA”

MLADI PROTIV NASIQANAD DEVOJKAMA

NA ^ETVRTI KONKURS BID ZONE

NAMEWEN STAMBENIM ZGRADAMA

JAVILO SE ^AK 18SKUP[TINA STANARASredstva je dobila zgrada u Ulici BrankaKrsmanovi}a 18, za obnovu predwe strane fasade

Rekonstrukcija ove zgradeuskoro }e biti kompletna

U~esnici obele`avawa vredne godi{wice

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 26. septembar 2019. ~etvrtak 26. septembar 2019.

Interesovawe za koncertpop zvezde Nata{e Bekvalacpro{le subote bilo jeogromno, stiglo je i punoposetilaca iz gradova u

okolini, pred binom je davnopre po~etka ~ekao velikibroj obo`avalaca, uglavnomdece i omladine, a glavnaulica zatvorena za saobra}ajprepuna qudi koji su do{lida se zabave.Pop zvezda se automobilomdovezla na novi trg, pro{eta-la do fontane gde je poz-dravio predsednik op{tineSa{a Paunovi} i bacilanov~i} u wu, za ostvarewe`eqa. Bio je to simpati~ani {armantan gest, prakti~nosve~ano otvarawe fontane prepo~etka koncerta.

U tom trenutku zasijaloje hiqade telefona koji-ma je sniman svaki trenu-tak koncerta, a obo`avao-ci pop zvezde pevali su

wene pesme do kraja. Svisu se zabavqali iu`ivali. Para}in je te ve~eri

zasijao novim izgledom,sugra|ani i posetioci suispunili svaki kutak,{etali, stajali i posma-trali novu fontanu samlazevema vode u bojamasrpske zastave. Roditeqisa mawom decom i star-iji su odmarali na novimklupama, slu{ali koncert,a kafi}i su jo{ mnogopre koncerta biliispuweni do posledwegmesta.Skoro dva sata novosads-

ka Barbika zabavqala je ple-som i muzikom publiku. Zasve je to ve~e bilo nezab-oravno, zbog zabave, dru`ewai sve~ane atmosfere.

Prema proceniTuristi~ke organizacije,koncertu je prisustvovalooko 5.000 posetilaca.

N. Stankovi}

Pre nastupa, novosadska Barbika je udru{tvu predsednika op{tine Sa{ePaunovi}a, ubacila nov~i} u novufontanu i time je, simboli~no, otvorila

“KRSTOVDANSKE SVE^ANOSTI”

“Krstovdanske sve~anosti” povodom Danaop{tine obuhvatile su ~etiri odli~no real-izovane manifestacije: xez koncert, Etnofest,De~ji karneval i koncert Nata{e Bekvalac.Ceo posao iznela je Turisti~ka organizacija,pod pokroviteqstvom Op{tine Para}in i prekoprojekta Ministarstva trgovine, turizma i teleko-munikacija, sa kojim ima odli~nu saradwu.

NNNNAAAATTTTAAAA,,,, FFFFOOOONNNNTTTTAAAANNNNAAAA IIII OOOOSSSSTTTTVVVVAAAARRRREEEEWWWWEEEE @@@@EEEEQQQQAAAAFFAANNTTAASSTTII^̂AANN KKOONNCCEERRTT NNAATTAA[[EE BBEEKKVVAALLAACC PPRREEDD OOKKOO 55..000000 QQUUDDII

ODU[EVQENI

SUGRA\ANI

Nije bilo Para}inca kojite ve~eri, 21. septembra,nije izrazio odu{evqewenovim trgom, a posebnofontanom.- Ovaj prostor zaista

li~i na svetski, ba{ tonam je nedostajalo. Neznam da li je fontanalep{a dawu ili no}u,kad se voda {areni. Toje nevi|ena radost zadecu, rekla je SvetlanaIli}, zagledaju}ifontanu, dok su wenedevoj~ice veselo tr~kar-ale okolo. A ove re~i odra`avaju

mi{qewe ogromne ve}inePara}inaca.

PO @EQI

PARA]INACANovi trg i fontana bi}emesto okupqawaPara}inaca, slu`i}e imdugi niz godina jer suna wihov zahtev isagra|eni, rekao jepovodom po~etka radafontane Sa{a Paunovi},~elni ~ovek na{eop{tine, poru~uju}i sug-ra|anima da im `eli dana centralnom gradskomtrgu provedu mnoge lepetrenutke.- To je bio ciq lokalnesamouprave kada smo ovogradili, a na isti na~innastavi}emo daqe saure|ivawem Para}ina.

Nata{a baca nov~i} u fontanu

DDDD EEEE ^̂̂̂JJJJ IIII KKKK AAAA RRRR NNNN EEEE VVVV AAAA LLLL IIII IIII ZZZZ LLLLOOOO @@@@ BBBB AAAA OOOO LLLL DDDD TTTTAAAA JJJJ MMMM EEEE RRRR AAAAPara}in je pro{le subote,21. septembra, bio naj`ivqigrad u Srbiji jer su se, tokomdana, preplele dve velikemanifestacije - “De~jikarneval”, zbog kog je u na{grad do{lo vi{e od 600 decei Me|unarodna izlo`ba old-tajmera, druga po redu, sau~esnicima iz desetak dr`ava.

Dok su na platou kodSpomenika BrankuKrsmanovi}u i na javnojpovr{ini du` keja qubite-qi starovremenskih vozilau`ivali u pogledu naneverovatne modele automo-bila, “kao iz filma”, kroz

centar grada defilovali sumali{ani u pravoj karneval-skoj atmosferi, u`ivali unastupima svojih vr{waka izabavi koju su im priredilianimatori... Vrhunac pose}enosti tog

dana doneo je koncert popzvezde Nata{e Bekvalac, paje centar bio prepun mladogi starog sveta koji je u`ivao,{to u muzici, {to u novomtrgu sa fontanom koji je, teve~eri, simboli~no predatgra|anima na upotrebu.O karnevalu i oldtajmer

izlo`bi op{irnije na 20.strani. Z.R.

Kadilak iz Leskovca iz 1960. godineSvi u~esnici izlo`be oldtajmera

Foto: S. Jelisav~i}

~etvrtak 26. septembar 2019.12 Doga|ajiBilten

Iz Klinike Axibadem"u Turskoj - Centra zale~ewe oboqewa ki~me,stigli su lekarskiizve{taj i predra~un zaoperaciju na{e sugra|ankeMie @iki}, trogodi{wedevoj~ice koja zbog pro-gresivne skolioze ki~me,uro|ene miopatije ite{ke hipotonije, ne samoda nije prohodala, ve}ne mo`e samostalno dasedi, ni da govori. Tra`e}i spas za dete,

koje prakti~no od 11 mese-ci `ivi sa majkom uInstitutu za rehabil-itaciju u Beogradu i samopovremeno dolazi ku}i,roditeqi su je odveli napregled u Istanbul. Kakoka`u, a pi{e i uizve{taju lekara, predlogje operacija ugradwe mag-netno kontrolisane ras-

tu}e {ipke. U izve{tajuiz poznate klinike navo-di se jo{ da je Mii dijag-nostikovana neuromusku-larna skolioza,uru{avawe - kolaps

ki~me, te da su najnovi-ji snimci pokazali pro-gresiju krivine na ~ak75 stepeni u torako-lum-balnom podru~ju.- Sedam dana smo prov-eli u Istanbulu i glavnihirurg Centra za le~eweoboqewa ki~me, dr AhmetAlanai, predlo`io je tuoperaciju. Ne postojimogu}nost da se ki~maispravi na bilo koji dru-gi na~in. Stawe sepogor{alo u odnosu naranije nalaze iz Beograda,pa bi operaciju trebalouraditi {to pre. Miu jetamo pregledao timstru~waka. Ura|eni suEKG i ultrazvuk srca,pregled pulmologa, kar-diologa, pedijatra,geneti~ara. I poreddeformiteta ki~me kojapritiska sve organe, nasre}u, oni nisu pretr-peli o{te}ewa. Doktorika`u da jo{ nije o{te}enmozak, pa Mia nema epinapade. Ki~ma je, me|utim,sve krivqa i nema vre-mena za gubqewe jer sviorgani trpe. [to seoperacija pre obavi iki~ma ispravi, ve}e su{anse da ona po~nesamostalno da sedi, azatim da napreduje i pro-hoda, ka`e Miina majka

Milena.I ona, kao i detetov

otac, svesni su daoperacija nije ~arobni{tapi} koji }e wihovojdevoj~ici omogu}iti da`ivi kao i wenivr{waci. Ipak, operaci-ja je za wu jedina opcija.Bez we, posledice su neza-mislive.Stru~waci iz klinike uTurskoj smatraju da jeneophodno da se hirur{kaintervencija obavi dokraja godine. Roditeqimasu iza{li u susret, pa su,umesto o~ekivanih 60.000evra, uradili profaktu-ru na 50.000. U tu sumuje u{la cena implatata,hirur{ke intervencije,dan boravka na inten-zivnoj i jo{ sedam danapostoperativnog periodana Odeqewu.Akcija prikupqawa sred-stava "Za Miin osmeh"traje ve} nekoliko mese-ci preko Humanitarnefondacije "Budi human".Do sada je prikupqenooko 1,7 miliona dinara,a vi{e kutija u koje semo`e ostaviti prilograspore|eno je u gradu.Ipak, do neophodnih50.000 svra, potrebno jejo{ mnogo para….

Z. Ra{i}

Decenijama unazad verovalo se da je glavni uzrok~ira (ulkusa) na `elucu i dvanaestopala~nomcrevu pove}ana kiselost `eluca. Ali, misterijaje re{ena, hlorovodoni~na kiselina kao normalansadr`aj `eluca ipak nije glavni i jedini razlognastanka ~ira i gastritisa. Ovo otkri}e je bilovredno Nobelove nagrade, koju su 2005. godine dobiliBeri Mar{al i Robin Vorner, kada su potvrdilisve svoje teorije i kada su im iste prihva}ene o~uvenoj bakteriji Helicobacter pylori.Ona se prenosi feko-oralnim putem, raspros-trawena je {irom sveta, a posebno kod lo{ih socio-ekonomskih uslova. Spada u grupu G bakterija kojase sre}e samo kod qudi u dowem delu `eluca, a dovo-di se u vezu sa gastritisom i ~irom. Uspeva u kiselojsredini jer lu~i enzim ureazu koji razla`e ureui na taj na~in osloba|a amonijak koji svojimbaznim osobinama neutrali{e `eluda~nu kiselinu.Postojawe ove bakterije se utvr|uje:

-testirawem iz krvi,-testirawem iz uzorka stolice,-izdisajnim testom.Simptomi i vreme wihove pojave naj~e{}e zaviseod imunolo{kog stawa organizma. Naj~e{}i su: nadu-tost stomaka, bol u `elucu, mu~nina, lo{e varewe,neprijatan zadah, goru{ica, gubitak apetita, reduk-cija telesne te`ine, krv u stolici.Jedna od osnovnih stvari kada je u pitawu elim-inacija ove bakterije iz organizma jeste pravil-na i redukovana ishrana, kao i promena `ivotnihnavika. Zvu~i kao kli{e koji svako od lekara izgo-vara bar nekoliko puta u toku svog radnog vremena,ali zaista, jo{ Hipokrat je rekao: "Neka va{a hranabude lek, a va{ lek, va{a hrana".Redovni obroci, izbegavawe jake, masne, za~iwenehrane, alkohola i gaziranih pi}a je osnova.Protiv poja~anog lu~ewa kiseline uzimati i neza-sla|ene ~ajeve od kamilice, maj~ine du{ice ilikoprive. Umesto belog bra{na koristiti je~am iliovas. Od povr}a, po`eqno je uzimati kupus, keq,brokoli, spana}, karfiol, a izbegavati luk,paradajz, krastavac i pe~urke. Od vo}a se preporu~ujumaline, kru{ke, {qive, brusnica i jabuke. Mesniproizvodi su po`eqni dinstani ili na `aru,nikako pohovani i pr`eni.A ukoliko se ishranom ne postignu `eqeni

rezultati, savremena medicina, uz dijagnosti~kemetode, preporu~uje le~ewe dvojnom antibiotskomterapijom u trajawu od dve nedeqe, u kombinaci-ji sa inhibitorima proteinske pumpe u trajawu oddva meseca. Zato je veoma va`no, u modernomdobu tehnologije, interneta i komercijalizacije med-icine, ne posezati za lekovima bez prethodnekonsultacije izabranog lekara i gastroenterolo-ga, jer ~ovek u doba stresa i brzog `ivota pose`eza pseudore{ewem za brzo otklawawe posledica,ali ne i uzroka, {to je glavni problem.

Dr Kristina Radenkovi}

DDDDOOOOMMMM ZZZZDDDDRRRRAAAAVVVVQQQQAAAA PPPPAAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN

HELICOBACTERPYLORI

Pokaznu ve`bu pru`awaprve pomo}i prikazali sumladi edukatoripara}inskog Crvenog krs-ta u~enicima O[ "RadojeDomanovi}”, u dvori{tu{kole, a uo~i Svetskogdana prve pomo}i, 11. sep-tembra. Prema re~imaAleksandre Atanaskovi},aktivistkiwe CK, va`no jeda deca nau~e kako dapomognu sebi i drugima uslu~aju nesre}a.- Na{i volonteri su i

do{li iz osnovnih {kola,gde su se zainteresovali zaCrveni krst. Zatim supratili edukacije ipostali volonteri, u~estvu-ju na takmi~ewima prvepomo}i, a i na drugimtakmi~ewima, rekla jeAleksandra, pozivaju}imlade da se pridru`e nekoj

od ekipa Crvenog krsta itako postanu volonteri.Prema re~ima direktoraO[ "Radoje Domanovi}'Aleksandra Jovanovi}a,saradwa izme|u te {kolei organizacije Crvenog

krsta Para}in je naizuzetnom nivou, a {kola}e podr`ati sve akcijeCK i u narednom periodu. Mladi edukatori demon-strirali su ovom pri-likom ukazivawe prve

pomo}i u slu~aju povredeglave i ruke. A kao i kodsvake simulacije u orga-nizaciji CK, i ova je iza-zvala pa`wu i intereso-vawe u~enika.

N. Stankovi}

AKCIJE DDK CRVENOG KRSTA

HUMANOST BEZ GRANICA

ZA OPERACIJU KI^ME TROGODI[WE MIE @IKI] NEDOSTAJE NOVAC

TURSKA ZA MIU JEDINA NADAZbog progresivne skolioze ki~me i te{ke hipotonije, devoj~ica niti hoda, niti govori

POMO] PUTEM SMS I RA^UNA

Da Mia prikupi 50.000 evra i operi{eki~mu u Istanbulu mo`e se pomo}i upi-sivawem broja 608 i slawem SMS na3030, ili uplatom na ra~une: Mia@iki} 325-9300600580731-07, dinarski:160-533494-94, devizni EUR: 00-540-0002852.8; IIBBAANN: RS35160005400002852867;SSWWIIFFTT//BBIICC: DDBBDDBBRRSSBBGG

MA[TAM DA MIA

SAMA SEDI

Kad se ki~meni stuboperacijom ispravi, sviMiini organi i nervnisistem }e bitioslobo|eni.- Lekari su nam rekli

da nakon toga sledi dugperiod ve`bi, uzpodr{ku stru~waka, daMia po~ne sama da sedii pri~a. Sada ka`e samo:mama, tata, da, ne, daj…Ali sve razume, mentalnefunkcije su o~uvane, ka`edevoj~icina majka.

CRVENI KRST OBELE@IO SVETSKI DAN PRVE POMO]I

POKAZNA VE@BA U O[ “RADOJE DOMANOVI]”

Mia sa majkom Milenom

Redovna akcija dobrovoqnog davawa krvi u prostorija-ma Crvenog krsta Para}in odr`ana je 12. septembra, za svekoji `ele da daju krv i poka`u humanost na ovaj na~in.Organizator akcije, pored na{eg Crvenog krsta, bio je i Zavodza transfuziju krvi iz Ni{a, a to je bila 17. akcija odpo~etka godine. Pored redovnih, bilo je i novih davalaca, a prikupqe-

na je 31 jedinica krvi. Slede}a akcija najavqena je za krajseptembra u Drenovcu. N.S.

~etvrtak 26. septembar 2019. 13Zdravqe Bilten

STVARI ZA KOJE NE TREBA

DA SE IZVIWAVATE

�Za svoja nesavr{enstva �[to ste izbrisali qude koji su samo trovaliva{ `ivot �[to ste postali mal~ice oprezniji nego ranije.�Za svoje gre{ke i neuspehe: vi ste taj ko se usu-dio, poku{ao i napravio ispravne zakqu~ke, a nekodrugi nije smeo ni da po~ne�Za to {to vi{e ne mo`ete voleti onog

koji vam je nanosio bol�Za to {to ste nekad verovali pogre{nim qudima�Za izre~enu istinu�[to izra`avate sopstvene emocije i ne skrivate ih�[to posedujete svoju ta~ku gledi{ta

i svoja ube|ewa�Zbog toga ako nekoga odbijete:

to je va{ izbor i imate pravo na wega�Za svoju radoznalost i za to {to ne prestajeteda se interesujete za stvari koje vas okru`uju, zapredmete, qude i doga|aje

Ne izviwavajte se {to postajete ono {tozaista `elite biti.

SAVET PLUS

IZREKANa{e vrline i na{i proma{aji su neodvojivi, kao sila i materija. Kada se odvoje, nema vi{e ~oveka.

Nikola Tesla

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Povezanost dece i prirode imaposebnu vrednost kako za wihovozdravqe i razvoj, tako i za okolinu.Okru`enost zelenilom pozitivnouti~e na kognitivni i socijalnirazvoj dece, ali i na razvojmotorike i koncentraci je .Stru~waci su objasnili da decakoja se igraju u prirodi imajuvi{e ma{te zbog toga jer priro-da nudi vi{e slika, mirisa i

boja koji dra`e sva ~ula, za raz-liku od televizije ili kompjutera.Igra u prirodi podsti~e fizi~kuaktivnost, a to smawuje mogu}nostkasnijeg oboqevawa od raznihbolesti i poreme}aja, kao {tosu kratkovidost, sklonost stresui nedostatak vitamina D. Ako se deca ne pove`u sa

prirodom tokom odrastawa, zawih }e biti veoma te{ko da kas-

nije stvore ose}aj odgovornostiprema okolini. Odgajawe koje neukqu~uje u~ewe o va`nosti ~istei nezaga|ene sredine u budu}nos-ti }e dovesti do goreg stawa sre-dine od trenutnog.Zdravqe i vitalnost su dobri

razlozi da svoju decu odvojite odkompjutera i televizora i “ister-ate ih” na sunce. Naravno, iza|iteu prirodu i vi sa wima.

ZA ZDRAV RAST I RAZVOJDECE PRIRODA JE NEOPHODNA!

SVETSKI DAN SRCA OBELE@AVA SE 29. SEPTEMBRA

BUDI HEROJ SVOGA SRCA

U`ivawe u gro`|u datira jo{ od drevnih nar-oda, koji su ga koristili kao eliksir mladosti.Pretpostavqa se da je prvo gro`|e raslo oko obalaCrnog mora, {ire}i se ka jugu, jo{ pre osam hiqa-da godina. Veruje se da su prva vina nastajalanekontrolisano na visokim temperaturama, gde je brzodolazilo do vrewa soka gro`|a. Takva vina bila suprava dionizijska poslastica - gusta, sirupasta i slat-ka. Naj~e{}e su razre|ivana vodom i me{ana saza~inskim biqem, medom i sirom. Crno gro`|e treba da bude {to tamnije, gotovo crno.Veoma je vredno jer obiluje fenolnim materijama kojemu daju boju i ukus, a qudima zdravqe. Sadr`i ipolifenole, rezveratrole, antocijane, katehine ikvercetine. Za rezveratrol je dokazano da pozitivnouti~e na mentalne i druge funkcije mozga, smawu-ju}i rizik od mo`danog udara. Trebalo bi ga jesti{to ~e{}e i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1i B6, ali i zbog obiqa biqnih vlakana, kalcijumai gvo`|a. Istra`ivawa su pokazala da crno gro`|epove}ava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobarsan.Belo gro`|e je u mnogo ~emu sli~no crnom osim

{to je siroma{no fenolima, kalijumom i kalciju-mom. Osim {to osve`ava, gro`|e predstavqa lek za~i{}ewe krvi, regulisawe varewa, uklawawe masnihnaslaga, le~ewe upalnih procesa, kao i za uklawawereumatskih tegoba i ko`nih alergija. Gro`|e delu-je kao prirodni tonik organizma, usporava starewe,spre~ava demenciju i degenerativne o~ne bolesti. Nesadr`i holesterol, ali uti~e na stvarawe dobrog holes-terola HDL. Zbog toga se gro`|e posebno pre-poru~uje deci, starijim osobama, rekonvalescentima,prakti~no svima osim dijabeti~arima koji ovu vo}kumoraju pa`qivo da koriste.

Raspored proizvoda usupermarketu je dizajni-ran na na~in da nas pod-stakne da kupimo vi{eartikala nego {to smo`eleli kada smo u wegau{li. Kao i da kupimonajskupqe proizvode odponu|enih.Proizvodi koje naj~e{}ekupujemo kao {to su hleb,mleko i jaja, obi~no senalaze u zadwem delu rad-

we, zbog ~ega smo prinu|enida prolazimo kroz redove sagrickalicama, slatki{ima igaziranim sokovima. Akoste krenuli gladni, ne}eteodoleti. Skupqi proizvodisu obi~no postavqeni uvisini o~iju i lako su namdostupni, a slatki{i zadecu su ni`e, da ih decadohvate.Muzika je naj~e{}e laganai prijatna kako bi uspo-

rila na{e kretawe inavela nas da razgledamoponudu. Ubacuju se ive{ta~ki mirisi sve`egpeciva ili ~okolade udelu sa slatki{ima.Te{ko je iza}i iz radwekao pobednik pored tolikozamki i trikova. Prvisavet je da se kre}eteiskqu~ivo po perifernimdelovima, gde se obi~nonalaze vo}e i povr}e, meso,

mle~ni proizvodi i hlebi da izbegnete centralneredove. Drugi savet je danapravite spisak pre odlas-ka u prodavnicu i da ga sestrogo pridr`avate.Posledwi, ali ne i maweva`an savet je da nikakone kre}ete u radwu praznogstomaka, jer }ete sigurnokupiti i slatki{e igrickalice.

Budite pametniji.

APOTEKA UMALOM

ZRNU GRO@\A

Pametna kupovina u supermarketuSTVARNO OZBIQNO

Svetski dan srca jeustanovqen 2000. godine, saciqem da informi{e qude{irom sveta da su bolestisrca i krvnih sudovavode}i uzrok smrti.Svake godine u svetu 17,9miliona qudi umre odposledica bolesti srca ikrvnih sudova, a procewujese da }e do 2030. taj brojporasti na 23 miliona.Svetska federacija za srceupozorava da najmawe 85%prevremenih smrtnih isho-da mo`e da se spre~i kon-trolom glavnih faktorarizika (pu{ewe, nepravil-

na ishrana i fizi~ka neak-tivnost).Ove godine Svetski dan

srca se obele`ava podsloganom „BUDI HEROJSVOGA SRCA”, sa `eqomda se stvori globalna zajed-nica Heroja na{ih srca.Svi mo`emo biti herojisvoga srca tako {to }emoobe}ati sebi, svojoj porod-ici, svojim prijateqima,svojim bolesnicima,stanovni{tvu, da malepromene u `ivotnom stilumogu uticati na zdravqena{eg srca: prestanakpu{ewa, pravilna ishrana,

trideset minuta fizi~keaktivnosti dnevno moguda pomognu u prevencijibolesti srca i krvih sudo-va. Strategija za preven-ciju i kontrolu hroni~nihnezaraznih bolesti (HNB)sa akcionim planompodr`ana je od stranedonosioca odluka.

Prema podacimaPopulacionog registra zaakutni koronarni sindrom,od bolesti srca i krvnihsudova (kardio-vaskularnebolesti, KVB) tokom 2017.godine u Srbiji je umrlo53.668 osoba. Bolesti srca

i krvnih sudova, sau~e{}em od 51,7 odsto usvim uzrocima smrti,vode}i su uzrok umirawa uSrbiji. Ve}ina KVB je uzrokovanafaktorima rizika koji semogu kontrolisati, le~itiili modifikovati, kao{to su: visok krvni pri-tisak, visok nivo holes-terola, prekomernauhrawenost/gojaznost,upotreba duvana, fizi~kaneaktivnost i {e}ernabolest.

Pridru`ite se! Budite heroji svoga srca.

~etvrtak 26. septembar 2019.14 KulturaBilten

Kraq je, nesumwivo, i ovomprilikom pokazao svoju sklonostka prakti~nom, pragmati~nom.Sticawem obrazovawa u {kola-ma pripremali su se sposobniqudi, radnici i ~inovnici, asamo oni najsposobniji treba-lo je da idu na vi{e {kole inauke. Od {kolstva je o~ekivaoda stvori moralne li~nosti,dobre gra|ane. Prazna naukaga nije privla~ila, a sposobnostza obavqawe odre|enog posla jenajvi{e cenio. Nije podsticao~inovni~ke sklonosti i bio jeotvoreno protiv toga. Smatraoje da u~iteqi i {kole treba dapodsti~u narod na odr`avawehigijene, ~isto}e, kulturustanovawa i `ivqewa. Bio je

zabrinut zbog stawa morala,uveren da sve vi{e opada i daje {kola bila mesto gde ga jetrebalo podizati. Najzad, {kolaje bila mesto gde je trebalostvarati dobre patriote, qudeodane otaxbini. U tom pogle-du {kola je imala istu ulogukoju je namenio i Crkvi. N.prire|iva~a: Bilo je to vremekada se Srbija nalazila uslo`enim me|unarodnim uslovi-ma, kada se pripremalo kona~nore{ewe tzv. Isto~nog pitawa,za koje je ona bila `ivotnozainteresovana. Svi, apsolutnosvi, su morali da se ukqu~e uja~awe patriotskog duha. Tegodine je izvr{ena aneksijaBosne i Hercegovine. Kraq je

znao de }e svi, apsolutno svi,morati da se ukqu~e u pred-stoje}e aktivnosti, me|u koji-ma su najzna~ajniji Balkanskiratovi. Obrazovawe i vaspitawemlade generacije u patriot-skom duhu i u li~nosti sa jakimmoralnim karakterom imali suprioritet. @enska dru{tva.- U oba gra-

da kraq je primio predstavnike`enskih dru{tava. U Para}inuse raspitivao o radni~koj {koliza devojke, na kojim ma{inamaje `enski podmladak radio(singer), da li se u varo{i tka-lo kao ranije. @eleo je da znane{to vi{e o udaji i da lidevojke mnogo biraju: "Svakatra`i vaqda ~inovnika i gospo-

dina. Malo ih je za zanatlije itrgovce", rekao je kraq. Timeje ukazao na sve prisutnijupojavu. U ]upriji se raspiti-vao o starosti i broju ~lano-va `enskog dru{tva, `enskojradni~koj {koli i {ta se u woju~ilo, o zabavama i narodnimigrama. "Kako stoji sa no{womu okolini, ~uva li se staraseqa~ka no{wa ili cenivaro{ka?", pitao je kraq.Raspitivao se o tkaninama kojese proizvode u okolini, oba{~aluku koji devojke spremajuza udaju. Podstakao ih je da obi-laze varo{ku sirotiwu, uverenda je to bio va`an zadatak`enskog dru{tva. Na rastankuu Para}inu pozvao je prisutne

da svoju pa`wu obrate"vaspitawu dece va{e, da Srbijispremite i mu{ki i `enski,prav i moralan nov nara{taj. Toje va{a du`nost, to od vastra`i otaxbina." Kraqeve re~ipotvr|ivale su wegovu ranijeizra`enu sklonost ka o~uvawuvrednosti sela i seoskogdru{tva. N. prire|iva~a: I ovaj odeqak,mada veoma sa`et, ukazuje na toda je Kraq bio svestan ulogemajke u vaspitawu dece idiskretno ukazao na potrebuda se i one aktivno ukqu~e uteku}e dru{tvene procese, ~ijije ciq podizawe zdravog ivaspitanog podmlatka sa patri-otskim ose}awima.

KRAQ PETAR PRVI KARA\OR\EVI] U PARA]INUBELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Povodom Dana op{tine, uZavi~ajnom muzeju 25. okto-bra bi}e otvorena izlo`bau okviru me|unarodnogprojekta KRAFTER -"Zanatska Evropa u bron-zanom dobu i danas". - U saradwi sa Auto

moto klubom “Pomoravqe”22. septembra organizo-vali smo drugi po redume|unarodni skup oldtajmervozila na platou kodSpomenika BrankuKrsmanovi}u. Pored toga,o~ekuje nas i izlo`ba udrugoj polovini oktobra,koja je finalizacijame|unarodnog projekta

“Krafter”, isti~e direk-tor Zavi~ajnog muzejaBranislav Stojanovi}.- Na izlo`bi }e biti

prikazane bronzanodopskeposude iz pet evropskihzemaqa koje su izradiliumetnici iz [panije,Ma|arske, Nema~ke iSrbije. Pored tih posuda,na izlo`bi }e bitiprikazano i zanatstvobronzanog doba. Para}ins-ki umetnik Dejan Jovanovi}prikaza}e na~in itehnologiju izrade tihpredmeta, prikaza}emo rep-liku bronzanodopske ku}e,pokaza}emo kako je izgleda-

lo tkawe u tom periodu i~etiri filma koje smonamenski snimili za ovuizlo`bu. Oni obra|ujurekonstrukciju tih posuda iwihovu izradu u savremenomdobu, rekao je, najavquju}idoga|aj, Stojanovi}.Ova ustanova kulture,

tako|e, predstavqa na{grad i u drugim gradovi-ma Srbije, pa je takoizlo`ba "PrivredaPara}ina - od mlina dosavremene industrije",prikazana u muzejima uKwa`evcu, ]upriji,Petrovcu, a gostovawa suzakazana {irom zemqe dokraja slede}e godine.- Ciq nam je da tu

izlo`bu predstavimo {irojjavnosti, a projekat je zan-imqiv i zato {to je inter-aktivan, {to je ura|enaposebna aplikacija zaizlo`bu. I u drugim sre-dinama predstavqamo boga-to industrijsko nasle|ekoje Para}in poseduje, {tonailazi na odli~ne reak-cije, zakqu~io je direktorpara}inskog muzeja.

N. Stankovi}

“Kulturno leto” u orga-nizaciji Pozori{taPara}in, odr`ano tokomavgusta u pozori{noj sali,proteklo je veoma uspe{no,o ~emu govori dobrapose}enost svih predstava,rekao je za “Bilten” direk-tor Pozori{ta Marko[}epanovi}. Ve} godinama ovaj pro-

jekat iz kulture, koji sefinansira iz buxetaop{tine, ima svoju redovnupubliku koja svakog viken-da, kada su besplatne pred-stave, ispuni pozori{nusalu i u`iva u doga|ajimana sceni. Tokom avgustasvakog petka i subotesmewivale su se predstave,a prikazano ih je ukupnoosam. Najpose}enije subile kabare GoranaSultanovi}a "Ja pevamsvoj bluz" i predstava"Za{to i kako ubitimu`a", u kojoj su igraliNata{a Aksentijevi} iPe|a Damwanovi}. Nasceni para}inskogpozori{ta prikazane sui predstave "Isku{ewe"(glumci Ivan i AnetaToma{evi}), "Kako sampostao filmaxija" (Zoran@ivkovi}), "Ima jedna

zemqa" (Jovica Ja{in),"Generalna proba Nu{i}a"(Milan Prqeta, SandaJankovi} i Bojana Tu{up),"Svetozar Tre}i" (IvanPerkovi}) i "Izuj se"(Teodora Ristovski,Milo{ Jaxi} i drugi).Od septembra u pozori{tuje nastavqen redovnirepertoar, a prva me|upredstavama bila je "De~jeigrarije" u izvo|ewuPozori{tanca "Zvonce"Ni{. Zatim je prikazanapredstava "Sviwa" sa glum-cima Du{anom Mateji}em,Marijanom Mi}i},

Qiqanom \uri} iMilo{em \urovi}em. Ve~eras, 26. septembra,

kako je najavqeno, bi}eizvedena predstava "Bedemi}irilice" u kojoj igrajuAleksandar Jeleni} iPredrag Jovanovi}. O pozori{nom reper-

toaru i biskopskim pred-stavama na{i sugra|animogu se informisati ina “Fejsbuk” straniPozori{ta Para}in.Zanimqivih sadr`aja zaredovnu i novu pozori{nupubliku bi}e i u okobru.

N. Stankovi}

U`i izbor takmi~ara pred 14.po redu “Mini tini fest”obavqen je 6. septembra uO[ "Stevan Jakovqevi}",~ime se polako finalizujuaktivnosti pred ovaj najve}ide~ji muzi~ki festival uPara}inu i okolini. On }e se,u okviru sve~anog obele`awaDana op{tine, odr`ati u

SRC “7. jul” u petak, 4. okto-bra.U`em izboru u~esnika pris-ustvovao je selektor festi-vala i kompozitor JovanAdamov, koji je pa`qivo pres-lu{ao {ta su do sada nau~ilii pripremili mali takmi~ari. - Od samog po~etka izbor

peva~a, malih solista, radi

se tako da se elimini{uwihovi strahovi i tremakroz {iri izbor, koji sezatim su`ava, a najboqi idudaqe. Tokom raspusta deca suimala vremena da nau~epesme, pa je po~etkom sep-tembra obavqen finalniizbor izvo|a~a. Uglavnom svikoji su izabrani u prethod-

nom krugu, idu daqe.Interesovawe za ovaj fes-tival je izuzetno veliko svihprethodnih godina tako daprema{uje kapacitete pro-grama koji obi~no traje sat ipo, rekao je Adamov. On jedodao da je u {irem izborubilo 23 izvo|a~a, te da }epredstoje}i festival

verovatno da traje dva sata.“Mini tini fest” rastao izgodine u godinu, a sada je14.po redu. PredsednikOrganizacionog odbora fes-tivala Vojkan Risti} potvr-dio je da su pripreme uzavr{noj fazi.- Na{e je da radimo i daqedo samog festivala, da orga-

nizacija bude na nivouprethodnih. Festival }e bitiodr`an u okviru sve~anostipovodom Dana op{tine, ao~ekujem da ponovi kvalitetu smislu dobre atmosfere,odli~nih izvo|a~a i sve~anogmuzi~kog do`ivqaja po komese prepoznaje na{ grad.

N. Stankovi}

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA, 14. DE^JI MUZI^KI FESTIVAL, BI]E ODR@ANA 4. OKTOBRA

PRIPREME ZA “MINI TINI FEST”Festival }e, kao i uvek, biti organizovan u Sportsko-rekreacionom centru “7. jul”. Bi}e dobrih izvo|a~a pesama i odli~ne atmosfere

POVODOM DANA OP[TINE U ZAVI^AJNOM MUZEJU USKORO IZLO@BA “KRAFTER”

ZANATSKA EVROPA UBRONZANOM DOBU I DANASNa izlo`bi }e biti prikazane replike bronzan-odopskih posuda iz pet evropskih zemaqa

DIREKTOR PARA]INSKOG POZORI[TA MARKO []EPANOVI]

“KULTURNO LETO”VRLO POSE]ENO

Nakon osam, za publiku besplatnih predstava u avgus-tu, u septembru je nastavqen redovni repertoar

~etvrtak 26. septembar 2019. 15Kultura Bilten

U organizaciji Ma{insko-elektrotehni~ke {kole ipara}inskog Udru`ewain`ewera i tehni~ara 17.septembra u amfiteatruME[-a odr`ana su ~etiripredavawa koja se odnosena savremena urbanare{ewa i nove tehnologi-je, dok je u Domu tehnikeotvorena izlo`ba Muzejanauke i tehnike Srbije,zajedno sa Savezomin`ewera i tehni~araSrbije i Savezomma{inskih i elek-trotehni~kih in`ewera.Bo{ko Ivankovi} iz

Udru`ewa in`eweratehni~ara ka`e da su pre-davawa i izlo`ba prezen-tovani na{im sugra|animasa ciqem da se tehni~kakultura jo{ vi{e unapre-di.

Direktorka ME[-aSla|ana Bogdanovi}nagla{ava da saradwa saUdru`ewem in`ewera itehni~ara traje ve} nizgodina, tako da su ranijeorganizovane izlo`be ipredavawa profesora saElektrotehni~~kog iMa{inskog fakulteta. Onaisti~e da je sve ve}einteresovawe dece za pro-file koje obrazuje ME[,{to potvr|uje i upis |akau prvi razred ove {kolskegodine.- Upisali smo najve}i

broj u~enika do sada, jed-no odeqewe vi{e negopro{le godine i to uuslovima kada je dece usvim gradovima sve mawe,a to je pokazateq stvarnezainteresovanosti za pro-file tehni~ke struke,nagla{ava Bogdanovi}eva.Jedan od predava~a, dr

Branislav Todorovi},predsednik Dru{tva zagrejawe, hla|ewe i klima-

tizaciju pri Savezuin`ewera i tehni~araSrbije, govorio je o"pametnim zgradama",rekav{i da su to bile ipiramide, navode}i primerKeopsove, gde je jo{ uveknedoku~ivo {ta predstavqai kako je zidana, kako jeto moglo da se projektuje,a i danas ima delova tepiramide do kojih ~ovek nemo`e da dopre.

- Ono {to je meni intere-santno jeste hla|ewe pros-tora u kojima ~ovek `ivii radi, a u toj Keopsovojpiramidi je 21 stepen dawu,no}u, zimi i leti... Krozzadatu temu profesor jenapravio paralelu izme|uorganizma ~oveka i grejawa,hla|ewa i izolacije zgrade.Izlo`bom u Domu tehnikepredstavqena su, ina~e,najzna~ajnija dostignu}ana{ih in`ewera od, rec-imo, projektanta hidroelek-trane \erdap, projektantaprve elektronske ruke isli~no.

I ove edukativneaktivnosti su organizo-vane u sklopu obele`avawaDana op{tine Para}in.

B. Drenovakovi}

Nastavqaju}i kvalitetnusaradwu {kola saBibliotekom "Dr Vi}enti-je Raki}", ugledni ~as izfrancuskog jezika odr`anje 17. septembra za grupuu~enika drugog razredaEkonomsko-trgovinske{kole, smer turisti~kitehni~ar. Ugledni ~as, prire|en

kao interaktivna radion-ica, realizovala je pro-fesorka francuskog jezi-ka Du{ica Qubenovi},koja ina~e ve} nekoliko

godina sprovodi praksunastave stranog jezika krozsaradwu sa Bibliotekom,gde u~enike van {kole iredovne nastave upu}ujena druga~iji na~in obra-zovawa, dru`ewe sakwigom, podsti~e na raz-mi{qawe, ~itawe, bli`usaradwu sa ovomustanovom...Tema je bila u~ewe fran-cuskog filozofa @an PolSartra, ne samo krozobja{wewe wegovog rada ifilozofskog pravca, ve} u

smislu kako nas drugivide, ili kroz sliku nassamih iz o~iju drugih,kako je za “Bilten” objas-nila profesorkaQubenovi}. U ovoj pokaznoj ve`bi

prvo su se predstavilepsiholog Ekonomske {koleSuzana Aran|elovi} i samaprofesorka Du{icaQubenovi}, daju}i primeru~enicima, a zatim su oninastavili da govore jednio drugima. Po zavr{etku~asa, Qubenovi}eva je

najavila i slede}i - pis-ca E`ena Joneska i wegov“Teatar apsurda”.A kako ka`e direktorkaBiblioteke LeposavaIvankovi}, ovakav tip~asa odli~an je da semladima pribli`i radistaknutog filozofa,koliko to mo`e prakti~noda se primeni u `ivotu ikoliko }e to wima bitiva`no u odrastawu, `ivo-tu i profesionalnom radu,kada treba sagledati drugei wihove potrebe.

N. Stankovi}

Svaka vlast ho}e da kontroli{e medije jer ko imamedije, ima i vlast, ali su novinari tu da ih brane.Nema slobodnih medija bez slobodnih novinara, alinovinari su u dobrom broju napustili medije,oni koji su ostali postali su prekarni radnici,sa malim platama, a od wih se tra`i da budu bor-ci, da {tite javni interes.Ovo je rekla Dragana ^abarkapa, predsednica

Sindikata novinara Srbije (SINOS) na prvoj trib-ini posve}enoj slobodi medija, odr`anoj u okviruprojekta para}inskog “Medija centra” pod nazivom“Novinari i gra|ani - odluke na mestu”. Ciq pro-jekta je da se kroz edukaciju novinara doprinesetransparentnosti i direktnom u~e{}u gra|ana udono{ewu va`nih odluka, a tribina je odr`ana 19.septembra u MBS sali u Dankovu, u prisustvu vi{enovinara, zainteresovanih sugra|ana i predstavnikalokalne samouprave.Govore}i o polo`aju medija u Srbiji danas,

^abarkapa je rekla da je pitawe koliko su nov-inari i medijski radnici slobodni jer su imradna mesta i sa malim platama, nesigurna, u ve}inimedija ne smeju da se organizuju u sindikate, ne moguda odbrane ~ak ni svoje li~no dostojanstvo iintegritet, a od wih se tra`i da brane javniinteres. To je nekada jako te{ko, gotovo nemogu}e,zakqu~ila je ^abarkapa.Govore}i o medijskoj strategiji u izradi, predsed-nica SINOS je rekla da imaju svog predstavni-ka u radnoj grupi i da su predlo`ili u aneksuformirawe regionalnih i lokalnih javnih servisai da se donese zakon o javno-privatnom partner-stvu kako bi se re{ilo pitawe “Tanjuga”, “Ve~erwihnovosti” i “Politike”. Me|utim, u Brisel nijeoti{ao dokument sa predlo`enim aneksom, pa^abarkapa navodi da }e na sastanku radne grupeda pita ko je odlu~io da tako bude.- SINOS }e insistirati na tome da bez lokalnihi regionalnih javnih servisa nema profesion-alnog novinarstva na lokalu, nema informisawagra|ana, a lokalna samouprava je du`na da toinformisawe obezbedi, rekla je, izme|u ostalog,predsednica novinarskog sindikata. Z. Ra{i}

Pozori{na publika mo}i }e ve~eras, 26. septem-bra, da pogleda predstavu “Bedemi }irilice”, za kojuje tekst pisao Vladimir \or|evi}, a re`irao jeMili} Jovanovi}, glumac Kwa`evsko-srpskog teatra.Predstava govori o `ivotu i radu bra}e ]irilai Metodija, o wihovoj borbi i qudskoj drami na putuka pismenosti, prosve}enosti, te o jeziku i pismu. Po programu povodom Dana op{tine, u Kulturnomcentru u petak, 27. septembra, na sam praznikgrada, od 19 sati, bi}e otvorena izlo`ba slika poz-natog para}inskog umetnika @ivote Bajki}a.

R.B.

IZLO@BA MUZEJA NAUKE I TEHNIKE SRBIJE U DOMU TEHNIKE

NAKON IZLO@BE, PREDAVAWA U ME[Oba doga|aja organizovali su para}insko Udru`ewe in`ewera i tehni~ara i Ma{insko-elek-trotehni~ka {kola

U GRADSKOJ BIBLIOTECI ODR@AN UGLEDNI ^AS FRANCUSKOG JEZIKA

TEMA U^EWE @AN POL SARTRAZa grupu u~enika Ekonomske {kole ~as je realizovala profesorka Du{ica Qubenovi}

RAM BEZ OGLEDALA

Tema je realizovanakroz odlomak izSartrove drame "Izazatvorenih vrata", nafrancuskom jeziku, akao pomo}no sredstvokori{}en je ram bezogledala, gde su seu~enici ogledali, a dru-gi odgovarali kako ihvide. Ovaj na~in sagle-davawa filozofsketeme bio je veoma blizaku~enicima, koji su ga kaoigru rado prihvatili.

ZNAMENITI IN@EWERI

Izlo`ba prati rad poznatih in`ewera od 1868.godine, kada je Emilijan Josimovi}, prvi srpskiurbanista i prvi profesor arhitekture u Srbiji,osnovao prvo profesionalno in`ewerskoudru`ewe, kroz wihovo {kolovawe u inostranstvui kod nas, formirawe Velike {kole... Tada jeizlazio “Tehni~ki list” kao glasilo in`ewera itehni~ara, a nastavak tog lista je ~asopis "Tehnika",koji ve} 75 godina izlazi u kontinuitetu.

NA TRIBINI “MEDIJA CENTRA”

GOST DRAGANA ^ABARKAPA

KO IMA MEDIJE,IMA VLAST

Bila je to prva tribina u okviru projekta“”Novinari i gra|ani - odluke ne mestu”

“BEDEMI ]IRILICE”VE^ERAS U GRADSKOM POZORI[TU

Dragana ^abarkapa (desno)

~etvrtak 26. septembar 2019.16 ObrazovaweBilten

Ve} godinama se povodomDana op{tine organizujeposeta sredwo{kolacaOp{tini, op{tinskimslu`bama, predsednikuop{tine i predsednikuSkup{tine, a u okvirumanifestacije “Danotvorenih vrata”.Poseta je ove godine orga-nizovana 18. septembra, pasu mladi i ovom prilikomupu}eni u rad najva`nijihop{tinskih slu`bi, saz-nali su koje su obavezeOp{tine i kako onafunkcioni{e, koje sunadle`nosti predsednika,Op{tinskog ve}a...U poseti su bili u~eni-

ci ~etvrte godineEkonomsko-trgovinske{kole, smer ekonomskitehni~ar. Posle obilaskaslu`bi i kancelarija, sred-

wo{kolce je do~ekaopredsednik Sa{a Paunovi}.Govorio im je o svojimradnim obavezama, pros-torijama gde se odr`avajusastanci, zaseda Op{tinskove}e i Skup{tina, a zatimsu posetili i predsednikaSkup{tine DraganaMiti}a. Sa wim su razgo-varali o radu SO iobavezama odbornika.Ciq “Dana otvorenih

vrata” jeste da u~enicisredwih {kola steknu uvidu rad slu`bi, da saznajukako i gde mogu da re{eneke svoje administrativnepotrebe, da razumeju obavezei du`nosti zaposlenih ~ijeje anga`ovawe neophodno zafunkcionisawe celokupnelokalne zajednice.Kako je rekla Sofija

Mileti}, u~enica ~etvrtog

razreda, budu}i ekonomskitehni~ar, poseta je bilazanimqiva jer do sada nisunikada posetili predsed-ni{tvo. Isti~e da jeve}ina |aka ve} koristilausluge Op{tine zbog izvo-da iz mati~nih kwiha idrugih ”slu`benih papi-ra”, odnosno dokumenata.

N. Stankovi}

Kao i prethodnih godina,povodom Dana op{tineorganizovana je posetapred{kolaca, odnosnowihov prijem kod predsed-nika Sa{e Paunovi}a.Pred{kolci iz vrti}a"Kolibri" sa svojim vaspi-ta~icama vrlo ozbiqno sushvatili posetu 18. sep-tembra i na svoj na~in,iskreno i neposredno, raz-govarali sa Paunovi}em. Na po~etku, on ih je poz-dravio i pitao da li zna-ju kako se zove zgrada ukojoj se nalaze, a posleodgovora da su u zgradiOp{tine, rekli su da zna-ju i ko je on. Predsednikse rukovao sa svakim poseb-no, pitao ih da li im sesvi|a Para}in i koliko gavole, a odgovor je bio daim se "svi|a i previ{e".Na otvorena i neposredna

de~ja pitawa i komentare,prisutni su smejali zbogduhovitosti i iskrenostimali{ana. Deca su podiza-la ruke `ele}i da postavepitawe, a izme|u ostalog,zanimalo ih je {ta radipredsednik op{tine, da limu je te`ak posao, a zatimi da li }e biti nove {kole

u centru grada, novog vrti}a,fudbalskog terena, kada }ebiti postavqena guma nanovom igrali{tu za decu,kada }e se izgraditi jo{ jed-no i jo{ mnogo toga...Predsednik je ozbiqno

odgovarao, a deca su gasa velikom pa`womslu{ala. Na kraju, jedan odwih je rekao da ne zabo-ravi {ta im je obe}ao.Bio je to duhovit, raz-dragan i prisan susret, aop{te odu{evqewe jenastalo kada su im pode-qene kwige "Prvarica". I pred{kolci su za

predsednika pripremilipoklon - svesku u kojoj jesvako od wih nacrtao svojgrad, pa su tu bili crte`ivrti}a, crkve, parka, de~jegigrali{ta, {kole, svega{to je wima va`no u tomuzrastu. N. Stankovi}

Privatna {kolica"Malac genijalac" po~elaje prvi put sa sa radom u

Para}inu prvog septem-bra, a ve} trogodi{wupraksu nastavqa i u

Jagodini. Vlasnica {koliceje Milica Milosavqevi}, asertifikovani predava~ uPara}inu Tamara Ivkovi},master u~iteqica mentalnearitmetike.[kolica je posebna po

metodi po kojoj radi sadecom i predstavqa ne{tonovo u obrazovawu dece.Nalazi se ulici Tome@ivanovi}a broj 37, u takoz-vanoj "mozaik" zgradi, a zapo~etak, upisano je pet-naestoro dece. Upis traje dokraja ovog meseca, a postojii decembarski upis. Po re~ima vlasnice, nemalimita u broju polaznika.Mali{ani se raspore|ujuu grupe i na taj na~in seodvija rad. [kolica jenamewena deci uzrasta od

4 do 12 godina jer se u tomperiodu najvi{e razvijade~ji mozak, objasnila jeMilica Milosavqevi}. - Program rada se zasni-va na kori{}ewura~unaqke abakus, ~iji jeciq da aktivira obemo`dane hemisfere.Upotrebom, a potom ivizuealizacijom abakusa,razvijaju se izvanrednematemati~ke ve{tine, kao{to je brzo ra~unawe.Me|utim, samo brzora~unawe nije na{ ciq,ve} samo jasan pokazateqda su na{i polaznici napravom putu u ovladavawusposobnostima kao {to sujasna vizuelizacija, fokus,k o n c e n t r a c i j a ,analiti~nost, logi~ko raz-

mi{qawe i memorija, ana kraju i onog ka ~emute`imo, a to su samopouz-dawe i inteligencija,isti~e Milosavqevi}eva. Rad u {kolici “Malac

genijalac” se praktikuje umalim grupama, krozzabavne aktivnosti,razli~ite igre i tak-mi~ewa, pri ~emu su naj-va`niji opu{taju}a ikreativna atmosfera ipozitivni emocionalniodnosi.Septembarski upis je u

toku, pa roditeqi zain-teresovani da omogu}e svomdetetu da ostvari svoj punipotencijal i lak{e savla-da gradivo u {koli, moguda ga dovedu na testirawe,upoznavawe i besplatne

radionice. Osim li~no naadresi, sve informacijemogu se dobiti i putemtelefona 065/98-98-419 i060/58-58-419.

N. Stankovi}

POSETA RADI UPOZNAVAWA SA RADOM OP[TINSKIH SLU@BI I ORGANA

Re~ je o tradicionalnom doga|aju koji se organizujetokom septembarskih sve~anosti

SVI]A IM SE FONTANA

Za razliku odpred{kolaca, u~enicinisu postavqali pitawapredsedniku nitidavali predloge, alisu se izjasnili da im jebio potreban prostorza {etwu i da im se utom smislu veoma dopa-da nova fontana i kom-pletan trg, odnosnoprostor oko we.

TRADICIONALNI PRIJEM PRED[KOLACA POVODOM DANA OP[TINE

DECA SE OBRADOVALA “PRVARICI”Zauzvrat, pred{kolci su predsedniku op{tinepoklonili svesku sa svojim crte`ima

PRIJEM ZA SE]AWE

Susret je protekao udobrom raspolo`ewu idru`ewu, a mali{an,kome je tog dana bioro|endan, po~astio jepredsednika bombona-ma. Prijem je zavr{enpozdravqawem, a nemasumwe da }e mali{ani-ma ostati u lepomse}awu kao doga|aj koji}e prepri~avativr{wacima.

U NA[EM GRADU U TOKU JE SEPTEMBARSKI UPIS DECE OD 4 DO 12 GODINA

OTVORENA [KOLICA “MALAC GENIJALAC”[kola podsti~e razvoj intelektualnog potencijala, a radi u Ulici Tome @ivanovi}a 37 NASTAVNICI SA

SERTIFIKATOM

Tim {kole "Malac geni-jalac" ~ine iskqu~ivofakultetski obrazovanistru~waci, prosvetniradnici, u~iteqi, psi-holozi, defektolozi ivaspita~i, koji posedujuneophodno iskustvo iproveren senzibilitetza rad sa decom. Svakinastavnik zavr{io jeme|unarodnu obuku, ~imeje uspe{no sertifiko-van za u~iteqa Hikarimentalne aritmetike.

“DAN OTVORENIH VRATA”ZA SREDWO[KOLCE

~etvrtak 26. septembar 2019. 17Obrazovawe Bilten

Tokom septembra, u okviruprazni~nog programaobele`avawa Danaop{tine, para}inskeosnovne i sredwe {kolepripremile su brojnesportske aktivnosti i dru-ga de{avawa. Tako je 10.septembra u O[ "BrankoRadi~evi}" u Stubiciodr`ana pesni~ka koloni-ja "Jesen", dan kasnijesportski susreti u odboj-ci u {koli "\ura Jak{i}"i turnir u fudbalu.Sportski poligon u

Gorwem Vidovu u~enikamla|ih razreda O["Branko Krsmanovi}"Sikirica odr`an je 13.septembra, kao i turnir uodbojci za u~enike sed-mog i osmog razreda u{koli "\ura Jak{i}",Polovinom septembraodr`ani su sportski sus-reti u {koli "StevanJakovqevi}", gde su u~eni-ci radili i likovne iliterarne radove na temu"Para}in moj grad". Udvori{tu {kole "BrankoKrsmanovi}" u Sikiriciposa|eno je "odeqewskodrvo".Poligon spretnosti

odr`an je 18. septembra u{koli "Radoje Domanovi}",nastavnici srpskog jezi-ka i likovne kulture u{koli "\ura Jak{i}"priredili su prezentaci-ju "Para}in kroz vekove",a zatim otvorili izlo`buu holu {kole pod nazivom"Parakinov brod".Organizatori izlo`be suAktiv dru{tvenih nauka iTuristi~ka organizacijaOp{tine Para}in. Posetaiste {kole ManastiruNamasija organizovana jesutradan, 19. septembra,kada je odr`ana i radion-

ica u {koli "RadojeDomanovi}" i sportskisusreti - rukomet izme|unastavnika i u~enika u{koli "BrankoKrsmanovi}" Sikirica.

U {koli "RadojeDomanovi}" 20. septem-bra odr`an je maskenbal,|aci prvaci O[ "\uraJak{i}" crtali su kredamau boji u {kolskomdvori{tu, a kasnije je u toj{koli za starije u~enikeodr`an kviz znawa "Mojgrad". U {koli "BrankoRadi~evi}" u Popovcuotvorena je izlo`balikovnih radova na temu"Kola` satkan od jeseni".U istoj {koli i u wenimpodru~nim {kolama 23.septembra u~enici su sebavili pripremawemzimnice u okviru doga|aja“[pajz pun zdravqa”, doksu u {koli "RadojeDomanovi}" u Stri`iodr`ane “Igre bez grani-ca, a u podru~nom ode-qewu u Dowem Vidovusportski dan.

Dokumentarni film oPara}inu prikazan je u{koli u Sikirici, dok suu {koli "Vuk Karaxi}" uPoto~cu i u podru~nim{kolama u Svojnovu,Ra{evici i Tre{weviciodr`ana sportska tak-mi~ewa. U~enici {kole

"Mom~ilo Popovi} Ozren"obilazili su spomenike ugradu 24. septembra, pred-stavili projekat "Na{ae-zbirka"; likovnu radion-icu imali su u~enici dru-gog i tre}eg razreda O["\ura Jak{i}". U {kola-ma u Poto~cu i Tre{wevi-

ci istog dana u~enici suure|ivali likovni kutak-pano u holu na temu "Mojaslika detiwstva iz kraja".Sportska takmi~ewa i

dru`ewa u {koli"Mom~ilo Popovi} Ozren"u Mirilovcu odr`ana su25. septembra, a u mati~noj{koli kviz u~enika star-ijih razreda "Koliko poz-naje{ Para}in". Likovne,literarne i muzi~keradionice na temu"Para}in nekad i sad"istog dana prire|ene su u{koli "StevanJakovqevi}", uz kasnijidefile u~enika kroz gradsa obele`jima grada i

{kole. U {koli u Poto~cuorganizovan je kviz znawa.U nastavku brojnih {kol-skih aktivnosti, za ~etvr-tak, 26. septembar,najavqene su Igre bezgranica “Zdravo rastimo”u {koli "\ura Jak{i}",izlet i izrada likovnograda u {koli "VukKaraxi}" u Poto~cu ipodru~nim {kolama, u O["Mom~ilo Popovi} Ozren"prezentacija o Para}inu naengleskom jeziku, kao iizlo`ba “Pe~urke mogakraja” u Dowoj Mutnici urodnoj ku}i-Muzeju BrankaKrsmanovi}a.

N. Stankovi}

U program obele`avawaDana op{tine Para}inukqu~ile su se i sredwe{kole sa svojim aktivnos-tima, izlo`bama, sport-skim susretima i mani-festacijama.

U~enici Ekonomsko-trgovinske {kole (ET[)

u organizaciji stru~nog ve}anastavnika ugostiteqstvapriredili su poseban meni10. septembra, kako biprikazali svoje znawe ive{tinu, a dan kasnijeotvorena je izlo`ba"Para}in na{ grad"Miroslave Ivankovi} i

odr`an je turnir u odbojci.Kviz znawa u ovoj {koliorganizovan je 12. sep-tembra, dok su sutradanpredstavqena idejnare{ewa za koricu kwigeIrene Sokolovi}.U utorak, 17. septembra,u Domu tehnike prire|enaje izlo`ba Muzeja nauke itehnike Srbije ~iji suorganizatori biliMa{insko-elektrotehni~ka{kola i Udru`ewein`ewera i tehni~araop{tine Para}in. Upopodnevnim satima uamfitetaru ME[-aodr`ano je predavawe natemu "Pametne zgrade ipametni gradovi" emi-nentnih stru~waka iz oveoblasti, a bilo je re~i io tehnologiji i solarnimsistemima. N.S.

BALONI I TEMATSKI DAN

Prema prazni~nom programu, u petak, 27. septembra,|aci O[ “Mom~ilo Popovi}” pusti}e balone, dokje 30. septembra u {koli “\ura Jak{i}’ tematskidan "Album moga grada", sa izlo`bom u holu {kolei posetom izlo`be @ivote Bajki}a u Kulturnom cen-tru. Istu izlo`bu poseti}e i u~enici {kole"Stevan Jakovqevi}", a u {koli u Sikirici bi}eprire|ena izlo`ba u~eni~kih fotografija.

POVODOM DANA OP[TINE BROJNE AKTIVNOSTI OSNOVNIH [KOLA

OD SPORTA, PREKO RADIONICA, DO IZLO@BIZa 26. septembar najavqene su “Igre bez granica” u O[ “\ura Jak{i}”, prezentacija u {koli “Mom~ilo Popovi}”, izlet za |ake poto~ke {kole...

MA[INSKO-ELEKTROTEHNI^KA [KOLA I ET[ IZLO@BA I PREDAVAWEO[ “\URA

JAK[I]”

SREDWE [KOLE U PRAZNI^NOM PROGRAMU

U okviru obele`avawaDana op{tine u holu{kole "\ura Jak{i}"{kolski Aktiv dru{tvenihnauka organizovao jeizlo`bu pod nazivom"Parakinov brod". Izlo`bu su ~inile

grafike i radovi u~enika,a upotpuwena je kazivawemistorijskih izvora osmaka

ove {kole, Stefana \ori}a,Lazara Kosti}a i Milice@ivadinovi}. Predavawe jeodr`ala profesorkaistorije u ovoj {koliMarija Sto{i} Mitrovi},koja je kroz zanimqivepri~e predstavila najz-na~ajnije doga|e i li~nos-ti od nastanka Para}inado danas, a govorila je

u~enicima {estog razreda.Na temu "Para}in kroz

vekove" radove u~enika supredstavili i profesorisrpskog jezika i likovnekulture, a na temu"Para}in u srcu" crtalisu kredama u boji prvaciiz ove {kole, ovog puta u{kolskom dvori{tu umestokod “Branka”. B.D.

Maskenbal u O[ “Radoje Domanovi}”

O[ “\ura Jak{i}”

~etvrtak 26. septembar 2019.18 SportBilten

Auto karting klub "Kartsprint" iz na{eg gradaove godine slavi jubilej,deset godina postojawa.Ve} dve godine zaredomtakmi~ar ovog kluba IvanGo{i} pobe|uje takmi~areAK “Crvena zvezda”, jednogod najja~ih u ovom sportu,koji vodi biv{i prvak uautomobilizmu AleksandarTo{i}. Go{i} je na Prvenstvu

centralne Evropske zoneosvojio visoko 5. mesto ugeneralnom plasmanu upro{loj godini u svojojklasi. U generalnom plas-manu timova na nivou Srbije"Kart sprint" je na visokom4. mestu. Svi ostali kluboviispred i iza su iz Beograda.Predsednik kluba Dejan

Stankovi} ka`e da iako susportsko udru`ewe, klubfunkcioni{e kao RACE-ING teem.

- Ovo nije masovan sportali je va`no da ~lanoviu~estvuju na takmi~ewimaili kao deo tima kojiu~estvuje na {ampionatudr`ave, ili na Prvenstvucentralne Evropske zone.Tako je uvek aktivno do 15na{ih takmi~ara u sezoni,a imamo puno poklonika.[to se ti~e na{ihaktivnosti, one su vezanepre svega za u~e{}e uNacionalnom granskomsavezu. Od 2009. "Kartsprint" ima {estoricuprvaka dr`ave urazli~itim klasama,petoricu u seniorskim, ajedan je osvojio tituluprvaka u juniorskoj klasi,ka`e, u razgovoru za“Bilten”, Stankovi}.Posledwe dve godine svatakmi~ewa koja se odr`ava-ju u Srbiji za Centralnuevropsku zonu ujedno su i

takmi~ewa za Nacionalni{ampionat. ^lanovi "Kartsprinta" zbog toga sunadme}u sa takmi~arimaiz {ireg okru`ewa koji suu znatno boqem finansi-jskom polo`aju, obja{wavaStankovi}, uz opasku da jeoprema koja je potrebna zaovaj sport skupa i nabavqase u inostranstvu. Klub je par godina zare-dom odr`avao u Para}inumanifestaciju RACEDAY. Iako je bilo jakote{ko organizovati je naulici, to je bila vrloatraktivna manifestacijakoja je privukla velikibroj gledalaca. Nacionalnigranski savez godinama jetu manifestacijuprogla{avao dobrimprimerom popularizacijeauto karting sporta uSrbiji.- Para}in nema karting

stazu, pa treninge odr`ava-mo u Jagodini i na staza-ma gde se odr`avaju tak-mi~ewa za nacionalnoprvenstvo. Pre par godi-na podneli smo inicijativuda se u Para}inu izgradikarting staza na kojoj bimogla da se odr`avaju tak-mi~ewa i sve drugeaktivnosti, podse}aStankovi}.“Kart sprint” dobija

sredstva od lokalne samo-prave, ali je u pitawuskup sport. Treba vi{enovca za pokrivawe svihtakmi~arskih aktivnosti,treninga, tako da samitakmi~ari moraju daobezbede sredstva da biu~estvovali u {ampionatu.Predstoje dva takmi~ewaza Centralnu evropskuzonu, me|utim, nijedan ~lan“Kart sprinta” ne mo`etrenutno da obezbedi dovo-qan finasijski buxet zau~e{}e, koji je najmawe3.000 evra.

B. Drenovakovi}

Trka pod nazivom“[arena trka” u orga-nizaciji Kompanije“CRH Srbija”, bi}eodr`ana 6. oktobra ucentru Para}ina.Staza je duga pet kilo-metara, a u~esnici trke}e, kako je predvi|enoprogramom, po svakompre|enom kilometrubiti zasipani bojama,tako da }e na ciq sti}iobojeni od “glave do

pete”, ka`u organiza-tori.Ova trka je amaterskogkaraktera, namewenarekreativcima i sug-ra|anima koji vole daprobaju ne{to novo, saciqem promocije dru-garstva i zabave.Organizator je saop{tioda su boje koje }e bitikori{}ene organskogporekla i lako se skidajuvodom. R.B.

Takmi~ari para}inske teretane “Black Gym”Marija Jovanovi} i Milo{ Mili}evi} su na me|unar-odnom KUP-u u benx presu, odr`anom 7. septembrau Ni{u, osvojili zlatnu i srebrnu medaqu. NaKUP-u su nastupali takmi~ari iz Srbije, Bugarskei Severne Makedonije. B.D.

Na dr`avnom izbornom prven-stvu u disciplini plovak,odr`anom 14. i 15. septembrana Markova~kom jezeru,Danijela Radi}, ~lanicapara}inske Organizacije sport-skih ribolivaca “Mrena”, osvo-jila je 3. mesto u generalnomplasmanu. Ovim plasmanomDanijela je izborila mesto~lana reprezentacije Srbije zadame. B.D.

Prema orjentacionom kalendaru {kolskih tak-mi~ewa usvojenom na posledwoj sednici Upravnogodbora Saveza za {kolski sport, prva takmi~ewaza {kolsku 2019/2020. godinu, stoni tenis iko{arka, planirana su za kraj ovog meseca ipo~etak oktobra. Op{tinsko takmi~ewe u stonom tenisu usledi}eu prvoj nedeqi oktobra, a u ko{arci do krajaslede}eg meseca. U septembru, prema kalendaru za{kolski sport, organizovana su takmi~ewa uatletici na {kolskom nivou, a po~etkom oktobrabi}e na nivou op{tine. Zatim slede okru`na ime|uokru`na takmi~ewa, koja prethode repub-li~kim prvenstvima.Naredna godina je Olimpijska godina za {kols-ki sport. Sva dr`avna prvenstva }e biti odr`anana “Olimpijskim {kolskim igrama” po~etkommaja u Novom Sadu, osim u ko{arci za osnovne{kole. To takmi~ewe mora biti odr`ano ranijezbog Svetskog prvenstva, koje se prvi put organizujeranije za u~enike osnovnih {kola i bi}e odr`anou Hrvatskoj, ka`e Darko Bajki}, koordinator uSavezu za {kolski sport Srbije. B.D.

Dr`avno prvenstvoSrbije iz serijske mal-okalibarske pu{ke, "B"i "C" program ekipno ipojedina~no, u disci-plinama le`e}i itrostav, odr`ano je 14. i15. septembra na stre-li{tu u SremskojMitrovici. U atraktivnim disci-

plinama iz mk pu{ke na50 metara pioniri “SFSBorca” osvojili su ekip-no 2 odli~ja, pehare zadrugo i tre}e mesto, apionirke ekipno za tre}e.Ekipno, pioniri u kat-egoriji mk pu{ka le`e}i,u sastavu: DimitrijeAntonijevi}, Stefan\or|evi} i Branislav

Radojkovi}, bili su tre}i,a u trostavu 3h10 drugi.Pojedina~no, u kategorijimk pu{ka 30 le`e}i itrostav, DimitrijeAntonijevi} je osvojioosmo i peto mesto,Stefan \or|evi} {estoi Branislav Radojkovi}sedmo mesto.Ekipno, pionirke u dis-ciplini mk pu{ka trostav,u sastavu: Ivana Raki},Sandra Nikoli} i JelenaRaki}, bile su tre}e, a ukategoriji mk pu{kale`e}i, ~etvrte.Pojedina~no, Ivana Raki},le`e}i i trostav, zauzelaje osmo i sedmo mesto,Sandra Nikoli} deveto iJelena Raki} deseto. B.D.

Na Prvenstvu centralneSrbije za najmla|e, pliva~i"Crnice" ostvarili suodli~ne rezultate: Tatjana@ivadinovi} je osvojilasrebrnu medaqu u disci-plini 50m slobodnimstilom, Uro{ Milovi}zlatnu u disciplini 50mle|nim stilom i bronzanumedaqu za 50m delfin.Martina Tomac je osvoji-la bronzanu medaqu u dis-

ciplini 50m slobodnimstilom i zlatnu u disci-plini 50m le|nim.Ujedno, Martina Tomac jeprogla{ena za najboqutakmi~arku u kategoriji do10 godina i osvojila jesvoj prvi pehar.Sa ukupno pet medaqa

najmla|i pliva~i “Crnice”zauzeli su visoko devetomesto u centralnoj Srbiji.

B.D.

KARTING KLUB “KART SPRINT” OBELE@AVA DECENIJU POSTOJAWA

U KLUBU [ESTORICA PRVAKA DR@AVE[AMPIONI

Osim Ivana Go{i}a,koji je u posledwe dvegodine prvak dr`ave,u ovom klubu su jo{Aleksandar Milanovi},Nikola Markovi},Du{an ]iri}, NenadArsenijevi}, te juniorDimitrije Kova~evi}.Oni su u~estvovali utakmi~ewima, neki suvozili celu, a nekipola sezone.

PLIVAWE: PRVENSTVO CENTRALNE SRBIJE

PREGR[T MEDAQA ZA “CRNICU”

U ORGANIZACIJI “CRH” 6. OKTOBRA DANIJELA RADI] IZ OSR “MRENA”

“[ARENA TRKA” POSTALA ^LANICAREPREZENTACIJE

KUP U BENX PRESU U NI[U

ZLATO I SREBRO

ZA ”BLACK GYM”

SA PO^ETKOM [KOLSKE GODINE

PO^IWU SPORTSKA TAKMI^EWA

STREQA[TVO: PRVENSTVO SRBIJE,

MALOKALIBARSKA PU[KA

SREBRO I DVE BRONZEZA “SFS BORAC”

~etvrtak 26. septembar 2019. 19Sport Bilten

U finalnoj utakmiciOp{tinskog KUP-aFudbalskog saveza op{tinePara}in (FSOP), odi-granom 18. septembra nagradskom stadionu"Jedinstvo", FK JedinstvoRatare pobedio je Heroj izBusilovca sa 3:0.Pobednik finala KUP-

a stekao je pravo u~e{}ana Super KUP-u, apredsednik i kapiten FKJedinstvo Ratare Sa{aJovanovi}, kome je ovoujedno bila i opro{tajnautamica, u izjavi za“Bilten” ne krijezadovoqstvo {to su uovoj jubilarnoj godiniostvarili ovakav velikiuspeh.- Klub puni 70 tak-mi~arskih godina, a niu jednoj nismo odustajaliod igre. Posle 32 godineponovo smo pobedniciOp{tinskog KUP-a.Prethodni smo osvojili1987. godine, pa evo sada.Jako je te{ko opstati ufudbalu u dana{wem vre-menu. Na{ klub nemaigra~e sa strane, to susve na{i mladi fudba-leri koji igraju uz pomo}

i podr{ku nas starijih,ka`e Jovanovi}, te isti~eda bez pomo}i lokalnesamouprave klubovi te{koda bi mogli da

funkcioni{u.Pre po~etka finalne

utakamice dodeqene sumedaqe i pehari prvakuOp{tinske kadetske lige

za 2018/2019. godinu, ekipiMladost iz GorweMutnice. Peharima sutako|e nagra|eni najboqistrelac Nemawa Aleksi}i najboqi golman DanijelJovanovi}, fudbaleri FK[umadija iz Tre{wevice. Finalistima Op{tinskogKupa pehare i medaqe pozavr{etku utakmicepredali su predsednik FSOPara}in Momir Jovanovi}i zamenik predsednikaGoran Jankovi}, dok jeprelazni pehar Sa{iJovanovi}u uru~io predsed-nik op{tine Para}inSa{a Paunovi}.

B. Drenovakovi}

U utakmici 6. kolaSrpske lige "Istok"SFS Borac je savladaoDunav iz Prahova sa 1:0i time se u~vrstio usredwem delu tabele.U 6. kolu Zone "Zapad"utakmica izme|u Juhoraiz Obre`a i para}inskogJedinstva prekinuta je u37. minutu zbog odlaskalekara sa stadiona, a dapritom doma}in nije

obezbedio drugog lekara.U Pomoravsko-okru`noj

ligi igralo se 7. kolo.Dragocvet je savladaoHajduk iz ^epura sa 3:1, aKolare nadigralo Napredakiz Drenovca tako|e sa 3:1.U 6. kolu Me|uop{tinskelige "Jug" rezultati suslede}i: NapredakSvo jnovo -PomoravqeOstrikovac 2:1, [umadijaTre{wevica-OFK Juhor

2016 Poto~ac 3:4, NapredakStubica-Rudar Stewevac2:0, Mladost Sikirica-15.avgust 1950 Lomnica 1:6,Radni~ki Tekija-RudarSewski Rudnik 0:2 iMladost Gorwa Mutnica-Istok 63 Plana 5:2.U 5. kolu Op{tinske

lige Sloga Dowe Vidovoje savladala @elezni~ariz Kla~evice sa 3:1,Izvor je pobedio Borac

1950 iz Bo{wana sa 3:1,ekipa Buqana nadigralaPopovac sa 5:1, Budu}nostLebina i OmladinskiPara}in igrali su 3:0,Dowa Mutnica savladalaje Jedinstvo iz Ratara sa1:0, utakmica RadnikDavidovac-Polet Zabregazavr{ena je rezultatom0:1, a Razvitak izMirilovca savladao Herojiz Busilovca sa 2:1. B.D.

Na ovogodi{wem ekipnom{ampionatu Srbije koji jeodr`an u SC Para}in 14.septembra deveti put, podnazivom “Kendo kupPara}in 2019”, juniors-ki prvi tim SK “Katori”iz Para}ina osvojio jeprvo mesto. Prvi tim bioje u sastavu: Veqko Kari},Luka Ili}, Strahiwa]aji} i kao rezerva JovanQubi~i}. Drugi tim u sastavu DavidTasi}, AleksandarCvetkovi}, DimitrijeGaji} i rezerva Nemawa]aji}, osvojio je tre}emesto.Dame ovog kluba, EminaMladenovi} i JelisavetaMileti} su u `enskoj kat-egoriji osvojile tre}e

mesto. Prvo je pripaloekipi KK “Beograd”, dru-go ekipi “Mu{in” izNi{a.U mu{koj konkurenciji

prvo mesto pripalo jeekipi “Makoto A”, drugoekipi “Rojal”, tre}e supodelili KK Beograd i“Makoto B” svi izBeograda. Veqko Kari}iz SK “Katori” Para}inje osvojio nagradu za bor-beni duh. Ovo ekipno prvenstvo setradicionalno svake godineodr`ava u na{em gradu,dok se individualno orga-nizuje u Beogradu. Ovogseptembra okupilo je 80takmi~ara, odnosno 20ekipa iz Beograda, [apca,Ni{a i Para}ina. B.D.

Na unapred utvr|enimtrasama na 94 lokacije{irom Srbije obele`enje Dan pe{a~ewa, 14.septembar, u okviru man-ifestacije "Srbija hoda"Planinarskog savezaSrbije.

U Para}inu je ovu man-ifestaciju organizovaoPK “Javorak” uz podr{kuSportskog saveza op{tinePara}in. Akciji su seodazvali u~enici {kola“Stevan Jakovqevi}”,“\ura Jak{i}” i

Gimnazije, wih 445bez problemaprepe{a~ili suplaniranu rutu,saznajemo od IgoraS t ef a n o v i } a ,predsednika klu-ba "Javorak".Trasa je bila duga12 kilometara.Start je bio izcentra grada, akolona se kretalanovom stazompored reke ka

Glavici, zatim {umskimputem do vrha ^ukare.Povratak nazad bio jepreko sela Davidovacdo Crkve Svetogarhangela Gavrila i nazaddo mesta polaska.

B.D.

Planinari "Javorka" i pro{logvikenda su bili aktivni.Odredi{te su im bili [ar plan-ina i kawon Matke u SevernojMakedoniji. Vo|a ove akcije bioje Filip Stefanovi}, a u izjaviza “Bilten” opisao nam je trasu:- Od Popove {apke ka vrhu,

i{li smo te`om stazom prekovrhova Cerepra{ina, Antena,Karabunar i Bakardan. SaBakardana (2704m) spustilismo se na Sedlo, sa koga po~iweuspon na Titov vrh. Povratakje bio lak{om letwom stazomi vratili smo se u Popovu{apku. Du`ina ove staze bilaje 20 kilometara, ka`eStefanovi}.Para}inski planinari su u

nedequ posetili kawon Matkeudaqen 16 kilometara odSkopqa, obi{li jezero iistorijske znamenitosti. B.D.

Odbojka{i para}inskog OK “Borac” osvojili su prvi ste-pen Kupa koji igraju sve ekipe centralne, ju`ne i isto~neSrbije, odnosno kvalifikacije po regionima, i tako seplasirali me|u 16 najboqih ekipa u Srbiji. Oni su ufinalu pobedili "Topli~ke vitezove" iz Kur{umlije sa3:0, a pre toga su bez izgubqenog seta savladali ekipeNegotina i Prokupqa. Utakmicu za prolaz u ~etvrtfinale Para}inci }e

igrati 24. oktobra u Po`arevcu protiv superliga{a"Mladog radnika". B.D.

ODIGRANA FINALNA UTAKMICA OP[TINSKOG KUP-A FSOP

POBEDNIK JEDINSTVO IZ RATARAU ruke fudbalera iz Ratara pobedni~ki pehar do{ao je ponovo posle 32 godine

BORAC U^VRSTIO POZICIJUFUDBALSKA

PANORAMA

PK “JAVORAK”

PLANINARI NA [AR PLANINI

DAN PE[A^EWA U ORGANIZACIJI “JAVORKA”

PARA]IN JE HODAO

EKIPNI [AMPIONAT SRBIJE

“KENDO KUP PARA]IN 2019”

Veqko Kari} je osvojio nagradu za borbeni duh

ATLETI^ARI "SFS BORCA" AN\ELINA I NIKOLA

VICE[AMPIONI SRBIJE

VELIKI USPEH NA[EG KLUBA

ODBOJKA[I OSVOJILIREGIONALNI KUP

Prvenstvo Srbije za mla|epionire i pionirke u atleti-ci odr`ano je pro{logvikenda u Kru{evcu. An|eli-na Nikoli} iz AK “SFSBorac” je u disciplinisportskog hodawa na 1000mopravdala status favoritai osvojila drugo mesto uvremenu li~nog rekorda. Uistoj trci najmla|a tak-mi~arka Ana Marinkovi} je

zauzela peto mesto u vremenunovog li~nog rekorda koji jeispod 6 minuta. Time jepostala jedna od dve najbo-qe hoda~ice Srbije 2008.godi{ta.U disciplini bacawa kugle,u dramati~nom nadmetawudrugo mesto je osvojio NikolaObradovi}, baciv{i kugluna daqinu od 10.86 metara.

B.D.

PRVI TIM JUNIORA SK“KATORI” NAJBOQI

Prelazni pehar primio je Sa{a Jovanovi}

FK Jedinstvo Ratare ove godine slavi 70 godina takmi~ewa

~etvrtak 26. septembar 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Centrom Para}ina 21. sep-tembra prodefilovale sukolone dece iz razli~itihgradova Srbije, wih preko{est stotina, maskirani ukostime na razli~ite teme,u okviru “De~jeg karnevala”.Beskrajni koliko i de~ja

ma{ta, kostimi i programkoji su u~esnici izveli nabini pokazali su kolikosu se deca i wihovi vaspi-ta~i i u~iteqi trudili dabudu {to vi{e zapa`eni

i atraktivni. Svaki u~esnik dobio je

vredne i korisne poklonezahvaquju}i Op{tini iMinistarstvu turizma,trgovine i telekomunikacija,ran~eve sa grickalicama, aposle nastupa svih de~jihgrupa, pozori{nu predstavuprikazala je Balkanskapozori{na trupa “Ara”. Zazabavu mali{ana bili suzadu`eni animatori, kao iumetnici za oslikavawe lica.

Me|u gostimabila je pred{kol-ska grupa iz]uprije sa vaspi-ta~icom VesnomMilanovi}. Zanastup pripremilisu engleskekowanike i wihovedame-pratiqe, aMilanovi}eva jerekla da se decauvek radujuk a r n e v a l u ,uve`bavawu ta~kei izradi kostima.

Dajana Tani}, vaspita~icaPred{kolske ustanove“Leptiri}”, dolazi sa decomsvih devet godina trajawakarnevala. Kako ka`e, veo-ma su zadovoqni, organi-zacija je odli~na, doma}iniqubazni, a za karneval supripremili ta~ku“An|eli”.Naravno, i u~esnici iz

Para}ina pokazali su se unajboqem svetlu, pa je min-uli karneval protekao

urnebesno i prelepo, ba{kako i prili~i de~jemkarnevalu. N. Stankovi}

Pro{le subote je na pla-tou kod "Branka" organi-zovana druga Me|unarod-na izlo`ba oldtajmera,odnosno starovremenskihvozila, u organizacijiAMK "Pomoravqe", uzpodr{ku Zavi~ajnog muze-ja i pod pokroviteqstvomop{tina Para}in iJagodina.Skup je otvoren nastupomKUD-a “Dankovo”, nakon~ega su svim klubovimadodeqeni pehari, zahval-nice i pokloni u~esnici-ma. Po izboru publike,za najlep{i automobilprogla{en je “bjuik” uvlasni{tvu Rumuna IlieZoltareanu, nagra|eni sujo{ najstariji i najmla|ivoza~, te motorcikl. Nakontoga, vozila su krenulaput Jagodine gde su pred-stavqena ispred tr`nogcentra "Vivo".

Predsednik AMK"Pomoravqe" JevtaPavlovi} ka`e da jeizlo`eno oko 150 auto-mobila. Sam klub"Pomoravqe" ima tridese-tak vozila, ali nisu sva

izlo`ena. Retroprimerci su“pontiak” iz1931. godine,“herald” iz 1965,“konzul” iz 1953,“repowa” iz1965. Do{li suu~esnici iz svihzemaqa biv{eJ u g o s l a v i j e ,zatim iz okol-nih dr`ava -R u m u n i j e ,M a | a r s k e ,Bugarske...Pavlovi} isti~e da skupnije takmi~arskog karak-tera, ve} dru`ewezaqubqenika u oldtajmere.Svako je u restauracijusvog vozila ulo`io premamogu}nosti, ali zajedni~koim je da svi vole istosvoje qubimce. - Na{ klub ima 49 ~lano-va iz svih gradovaPomoravqa, a osimdru`ewa, ciq je i promo-cija na{ih op{tina, isti~ePavlovi}, dodaju}i da suve}i sli~ni klubovi uSrbiji iz Vrwa~ke Bawei Vrawa.

Na platou ispredspomenika, ali i kod par-ka, zainteresovani su moglivideti mno{to reprezen-tativnih primeraka star-ih vozila, me|u kojimatridesetak nekad popu-larnih “fi}a”, ali i istotoliko “mercedesa”.Mom~ilo Mitrovi} iz

Jagodine predstavio je svog

“opel kapitena” iz 1952.godine, sa 2500 kubika.Jedan je od starijih, pot-puno autenti~an, sve jeoriginalno na wemu...Lepo vreme, dobro raspo-lo`ewe, zainteresovanipublika, stari automo-bili.. samo su neke odslika Para}ina toga dana.

B. Drenovakovi}

Sticajem okolnosti, anajvi{e zbog poplave,izgradwa i po~etakkori{}ewa novog objektaKulturnog centra malo su seodu`ili, ali vredelo je~ekati. Trenutno seu`urbano privode krajuradovi u amfiteatru ispod

staklene kupole, a bilo jei radova zbog promenapropisa o protivpo`arnojza{titi.

Za koju nedequ objekat }edobiti upotrebnu dozvolu,pa }e reprezentativna grad-ska ku}a biti spremna zakori{}ewe. Z.R.

U O[ “BRANKO KRSMANOVI]” U DOWOJ MUTNICI

IZLO@BA SA “\A^KELIKOVNE KOLONIJE”

SVE SPREMNO ZA JUBILARNU MANIFESTACIJU

ZAVR[AVA SE AMFITEATAR ISPOD KUPOLE

KONA^NO, NOVIKULTURNI CENTAR

“DE^JI KARNEVAL” IMAO PREKO 600 U^ESNIKA IZ RAZNIH GRADOVA

MLADOST I RADOSTPROTUTWALI GRADOMKarneval je odr`an 21. septembra, zajedno sa jo{ dve druge velike manifestacije

NA TRGU BILO

2.000 QUDI

Prema re~ima DarkaRadojkovi}a izTuristi~ke organizaci-je op{tine Para}in, kojaje organizator ove idrugih manifestacija uokviru “Krstovdanskihsve~anosti”, nakarnevalu je prema{enplanirani broj u~esni-ka od 600 dece. Uz to,bilo je roditeqa i bro-jnih posmatra~a, takoda je u centru gradabilo vi{e od dvehiqade qudi. Za slede}u godinu TOPo~ekuje priprema 10. poredu “De~jeg karnevala”,koji mora biti jo{obimniji, ve}i i{areniji s obzirom nato da je jubilarni.

ODR@ANA DRUGA ME\UNARODNA IZLO@BA OLDTAJMERA

ATRAKTIVNA VOZILA NA PLATOU KOD “BRANKA”Me|u starovremenskim automobilima bilo je i tridesetak “mercedesa”

“PONTIAK” IZ 1931. GODINE

Dejan Stevi}, ~lan i sekretar kluba "Pomoravqe",izlo`io je “pontiak” iz neverovatne 1931. godine! Autoje uvezao iz SAD pre ~etiri godine. Stevi}, ina~epasionirani qubiteq oldtajmera, poseduje jo{ “mer-cedes” iz 1940. godine i “kabriolet” iz 1964.

“XIPIJADA” OVOGPUTA NA "7. JULU"

Jubilarna deseta Xipijada"Buqane 2019" odr`a}e se12. oktobra sa odre|enimizmenama, saznajemo uTuristi~koj organizaciji,koja je organizator mani-festacije zajedno sa AMKxip klubom "Buqane 4h4".Pokroviteq je Op{tinaPara}in.Okupqawe takmi~ara bi}eu Buqanu ispred Doma kul-ture u ranim jutarwim sati-ma. Kasnije u koloni dolazedo izleti{ta "7. jul", gde}e biti takmi~ewe na hardi soft stazi umesto, kaoranije, na Brezovici. O~eku-

je se oko sto u~esnika izcele Srbije, ve} su najavilidolazak iz Novog Pazara,Beograda, Novog Sada,Kru{evca... Za razliku od prethodnihgodina, sada }e se tak-mi~ewe odr`ati na prostorunekada{weg jezera, kako biposetioci iz Para}inamogli da do|u i prate ovajsportski doga|aj, gde se saneravnim terenom bore jakema{ine sa vu~om na 4 to~ka.Uve~e se program nas-

tavqa dodelom priznawa uDomu kulture u Buqanu.

N.S.

Povodom Dana op{tine, svakegodine u O[ "BrankoKrsmanovi}" u DowojMutnici otvara se izlo`baradova sa “\a~ke likovnekolonije”, a u~enici su ovo-godi{wu izlo`bu mogli dapogledaju od 19. septembra.Otvorili su je nastavnik

likovne kulture i pedagog nakoloniji Igor Stanisavqevi}i u~enica Ivana Todorovi},koja je ve} dve godineu~estvovala na \LK. Kako je

rekla, bilo je sjajno, slikalisu akrilom i pastelom,uradila je tri rada i nau~ilane{to novo.Predstavqawe izlo`be sa

kolonije u {kolama je va`nojer se tako u~enici pod-sti~u na rad, kreativnost,u~ewe i usvajawe novihznawa, a to je bila prilikai da se pozovu svi koje volecrtawe da u~estvuju nakonkursu za slede}u \LK.

N.S.