3 .ОЧЕВИ И ДЕЦА је дело које представља врхунски стваралачки домет Тургењева.Тургењев у свом роману осликава однос међу генерацијама,дсје праву слику друштва.Он је објективан у погледу својих јунака.Главни јунак Базаров је симбол даровитости и интелигенције.Интелигенција је главна снага која треба да реши друштвене проблемеи оцени све вредности.Базаров признаје само знање и рад али подцењује уметност.“Очеви и деца“ су друштвени роман који оисује друштвене проблеме.људске односе.Унутрашњи свет јунака је подређен убеђењима.Због својих убеђења Базаров се бори и против своје људске природе.Роман је створен на вишеструком конфликту идејном,љубавном и сукобу генерација.Природа и амбијент у којима се одвјају радње романа имају важну улогу.

4. ФЕТ:Мотив песме је бура која је представљена као универзални феноменкоји је ослобођен семантичког оквира.Други и осми,трећи и пети стихови се понављајушто асоцира на налетање и узмицање таласа.Непрекинути низ таласа изражава непрекидност таласа.Непарни стихови су са узлазном а парни са силазном интонацијом,зато по акустичном ефекту рима шум-дум-дум-шум,парни стихови асоцирају ударање таласа у обалу,а непарни њихово повлачење.Ономатопејом је реализовао паралелизам са мотивом глас Р звучи 13 пута и асоцира грмљавину у бури.Мотив буре мења свере и нараста ,интензивнија је на мору него на небу,док бура мисли је моћнија од свих њених облика.Градација се остварује на дескиптивном плану и кроз понављање стихова.Фет је дао велики допринос развитку руске поезије,посебним квалитетима лирике,хармонијом сваког стиха

6. ПСИХОЛОПКА КОМПОНЕНТА „Рат и мир“:Психолошка компонента РиМ настаје од преплитања свих фактора који утичу на односе јунака.Породица Билонски чини готово централни круг у психолошкој равни романа.Приказан је сложен однос између оца и деце,жртва оца,његова везаност за децу која се осликава у непристајању да их дели са другима.Сожен је однос оца и кћери,њен страх и његова потреба да је кињи,код ње постоји поштовање и подсвестан отпор према оцу.Људско биће најдубље открива страх од смртиНиколај Андрејевић свако вече тражи нови простор за спавање и на тај начин отрива да се скрива од смрти.Описује се психичкоп стање јунака у рату,њихово враћање у прошлост,да би потиснули садашњу у гроженост.Као вид самозаштите јавља се психичко стање налик на бунило.Женски ликјови се описују изван рата.Марија Болонски је религиозна,ружног спољашњег изгледа,бори се са својим егоизмом.У ликовима Елен Безухове Наташе Ростове уметник је посматрао како лепота делује на формирање психе и човеково понашање.Елен је неодољиво лепа и обизета собом.Ни у браку се није везала за једног човека,одбија да рађа децу да би очувала своју лепоту.Лепота је формирала психу јанакиње да живи изван општеважећих породичних ,друштвених моралних норми.Наташин психичко-емотивни свет је комплекснији од других.Она је нарцисоидна,заљубљена у себе ,реагује спонтано и непромишљеноПонашање Толстојевих јунака осцилира од инстинката до етичког закона

7..ЖАНРОВСКЕ ОСОБЕНОСТИ РиМ :Толстој је био свестан да структура његовог дела не одговара традиционалнимнормамаромана,зато је Рат и Мир назвао књгом.У делу је остварена синтеза готово свих жанровских варијаната.У центру фабуле су 4 породице и аутор прати њихове животе на фронту у престоничким салонима,описује њихове љубави,женидбе,веридбе,неверства,конфликте,двобоје што делу даје особености породичне хронике.Панораму руског живота у престоници и провинцији дају информације о петроградским салонима,скандалима аристократске „златне омладине“,баловима у Москви,породичном животу Ростових.Хроника Белих Брда даје панораму живота породичног племства.Панораме су непотпуне али условљавају прерастање у друштвени роман,Цео сиже прожима ситуација Отаџбинског рата,зато је дело ратни и историјски роман.РиМ је љубавни роман јер је у ценрту фабуле мотив љубави којим су сједињени главни јунаци.Љубавни односи и љубоморе, у миру суочавање са опасношћу,страх од смрти на фронту су ситуације у којима се открива психа јунака што даје квалитет психолошког романа.Резоновање јунака,наратора,аутора о рату,убиству,историји,религији ччини дело филозофским романом.Дело има и компоненте старих типова романа витешког и авантуристичког.Наратор и аутор често полемишу о теорији рата,одређеним историјским збивањима на основу чега дело добија особине публицистичког романа ил чак научне прозе

8..ПОРОДИЦА БОЛОНСКИ чини готово централни круг у психолошкој равни романа.Међу родитљима и децом постоје сложени односи.Андреј живо одвојено,економски је независан али се покорева очевомзахтеву да одложи венчање.Иза очеве воље стоји потреба да сачува ауторитет главе породице,јер је син одбацио очев пример.Андрејева одлука да се жени га је повредила тиме што је у њему изазвала мисли ,да ли је погрешио што се није поново оженио и што се лишио могуће среће.Николај Андрејевић је човек који је имао власт у армији и чак у Русији.Он је јако везан за децу ин е жели да их дели ни са ким.Кнез Андреј је добар,искрен,отворен.Има необичан ум ка дубокој мисли и

самоанализи.Односизмеђу оца и кћерке је специфичан.Марија се оца плаши и осећа непријатост у његовом присуству.Она је кротка,смирена и пасивна.Јако је религиозна и свој животни циљ види у одрицању и жртвовању.Код ње се јавља потајна жеља да оца не буде јер је то предуслов њене слободе

10.Феномен смрти сједињава сферу живота у миру и сферу рата у роману.Свест да је остао сам из своје генерације означавала је старом Болонском близину смрти.Старац осећа да га смрт тражи али онжели да јој завара траг и умакне.Због страха од смти мало је спавао да би био ближе животу.Трженје новог кутка за постељу одаје тајну да се старац скрива од смрти.У рату је човек ретко сам па се и страх од смрти манифестује као колективно осећање,али и у тој колективности доживљај страха је индивидуалан.У Пјеровом сусрету са борачком масом приказан је један вид колективног понашања у ситуацијама угрожености.Коњаници иду у бој,срећу рањенике и намигују им.Чуде се смеју Пјеровом шеширу да не би мислили на опасност.Повод за смех им је пружио могућност да забораве на страх.Поншање Андрејевог пука у Бородинској бици,иако је пук у резерви,приказује да је у сваком војнику присутно осећање страха.Разни послови којима се војници баве своде се на заједнички мотив-побећи од садашњег тренутка.Николај Ростов у бици на Енском мору први пут доживљава страх од смрти.Он окреће главу од призора смрти,погледом тражи Дунав и високо небо.Капетан Тушин се окреће од смрти тако што реалан свет замењује фантазијом.

11.За стилистички орнамент Рата и мира значајни су делови у којима историјску расправу смењује филозофски трактат.Најдаљи од трактата тип казивање је лирска дигресија,чији је образац слика храста у олисталој брезовој шуми.Храст је мотив песничке сликеостварене у 3 нивоа:дескрипције,еуфоније,симболике.У дескрипцији је слика заснована на контрасту:цела шума је од бреза .а храст је сам на ивици;брезе су озеленеле,а храст је још црн;брезе лепе храст наказа.Контрастом брезама и метафоризацијом,гране-руке;гранчице-прсти;љутит;наказа,храст је постао упечатљивији.Еуфонију остварују понављања гласова,гласовних скупина,лексема.Фигуре ритмизирају текст и стварају сазвучје целине.Елементима орнаменталности наглашена је Андрејева импресија и емоција.Паралелизмом судбине храста и човека слика постаје симболична

.12.Лик Платона Каратајева ојективира у општије садржаје:војник у селјака,селјак у Руса,Рус у свечовека,свечовек у човека природу.Зато је Толстој одабрао круг за нјегов знак.У круг се може уцртати свака геометријска слика,тако се у Каратајеву садржи општељудско.А универзалност укидаиндивидуалност.пјер га не види јасно у полутами,у почетку је „мали човек“,затим је осетио“снажан мирис зноја при сваком његовом покрету“,затим је чуо „пријатан глас“,сазнао име и надимак.Сутрадан када га је добро видео сви елементи личног описа имају један атрибут –округли-.Толстој није хтео индивидуализацију симболику лика.Каратајево спокојно примање је израз осећања да има снаге.Таквим држањем довео је Пјера до истине да на свету нема ничег страшног.Пјер има представу о Каратајеву као активној природи.Други вид Каратајевљеве природе је њубав према животу.Он је приметио Пјерово очајаље и помогао му да га савлада.

9 .ИНСТИКТИВНО-ЕТИЧКО БОЛОНСКИ ПЈЕР:Психичко стање Андреја Болонског и Пјера Безухова у ситуацијама угожености се разлијује,Андреј у првом ратном сусрету опасњност доживљава као тренутак среће.Када одлази у рат отац му говори да би лакше доживео његову смрт него недостојно понапање.Тих речи Андреј ће се сетити више пута у рату.У току битке он максимално влада собом и нема покушаја бекства.За њега је битни лично достојанство и морално начело надвладава инстинкт.У бородинској бици предосећа смрт и не може себи наредити да се не боји.У овој бици је активан механизам одбране одбране живота ,као и код осталих војника.Али он неће од страха да легне на земљу зато и гине и остаје на висини ратнићког људског фостојанства.Топоказује да етичко људски факторслаби нагон за одржавањем.Код Пјера се запажа вид бекства заснован на страху од смрти.Ноћ пред двобој не спава.Он не доживљава опасност због незнања права опасности.У бородинској бици он не разуме оношто види,не схвата да је око њега бојно

поље.Ово психичко стање је почетна фаза Пјероровог доживљаја срти.

13.Narodna misao u Ratu i miru i porodična misao u Ani Karenjinoj

Roman epopeja nastao je šezdesetih godina u vreme budjenja nacionalne svesti kod najrazvijenijih slojeva ruskog plemstva i njihovo okretanje narodnoj masi.Andrej Bolonski je našao smisao u sveopštoj ljubavi i prašatanju.Pjerovi pokušaji da reformiše položaj svojih mužika i da im omogući život dostojan čoveka ,su Tolstojeve dileme i pokušaji da ispravi nepravdu prema svojim mužicima.U romanu epopeji umetnički je uobličio narodnu ideju u porodicama Bezuhova,Bolonskih,Rostova.U Ani Karenjini porodičnu ideju je ostvario u kolebanju izmedju života i smrti.Ana nalazi izlaz iz bezizlaza u samoubistvu bez nalaženja sveopšte

ljubavi i svepraštanja.Lik Konstantina Ljevina izlaz iz bezizlaza nalazi u slivanju sa narodnom stihijom i u jedinstvu s prirodom.U njegovom liku Tolstoj je umetnički uobličio svoja razmišljanja o životu i smrti.

20.ДОСТОЈЕВСКИ ВИЗИЈА СВЕТА карамазови:У овом роману се виде сва питања која су га мучила.Понижени и увређени,деца патници,проблем малог човека,злочин и казна,психичка раздвојеност личности,атеизам и револуција,хришћанска етикастраст живљења,љубав и мржња,откривањечовековог психичког света.За основу сижеа дела писцу је послужио стварни догађај.У бележницама из 1875 и 1876 постоје записи о уметниковом интересовању за децу,тема младог нараштаја га је интересовала.Сматрао је да сва одговорност пада на очеве а деца нису крива.Да је аутор основне мисли романа целог живота носио на душ показује и то да овај роман није имао и другх варијаната.На дело је утицала и мисао руских филозофа Соловјеве ии Фјодорова,који развијају тезе сличне схватањима Достојевског,о западноевропској цивилизацији и вери,у мисију руског народа у свету,о породичним односима.

21. ТЕМАТСКО МОTИВСКО БК:БК спадају у филизофски роман.Теме које се преплићу у овом делу су :слобода воље,хришћанска етика,отуђеност људи,супарништво,морална начела,проблем „малог човека“.То је духовна драма о моралним дилемама у вези са вером,о сумњама и модерној Русији.Ово је дело које носи у себи велику буну,трајне проблеме света.Стварност у којој егзистирају јунаци дата је као свет патње и ненормалности.Указује се на везу цркве са феудализмом,она је штит спахилука јер одржава масу у религиозној покорности.Основну одредницу духа романа чини буна,а разлог за њу и одрицање таквог света је људска патња.Основни мотив писцу је био истинут догађај оцеубиства за који је неправедно осуђен потпоручник Иљински на 20 год.На исти начин ће бити осуђен и Митја Карамазов за убиство оца Фјодора Карамазова.Целокупна психологија уб ијеног оца има дубоко симболичко значење.Смердјаков представља страшну казну која вреба човека .Достојевски је открио да се зло налази у дубини људске природе.Грижа савест је немилосрдна игора од билокаквог закона.Други мотив је супарништво међу браћом

22 .БУНА И ЛЕГЕНДА: „Буна“ и „Легенда о великом Инквизитору“ чине филозофско етичко тежиште романа.Иванова филозофија је конкретна,он распрабља о питањима религије,етике.Иванова свест је подељена он не одриче Бога али одриче свет који је он створио.Он се не слаже са патњом деце,за њега је то неправда.“Буна је обраччун споља са теолошком концепцијом а „Легенда“ обрачун изунутра.По Инквизиторовом мишљењу,Христов завет слободе љубавиљуди нису у стању да прихвате.Христос од човека тражи да своју огреховљену природу превазиђе,јер таква није створена него је постала његовим слободним опредељењем..Инквизитор сматра да је слобода избора оно што човеку не треба.Он сматра да је то неподношљиво бреме и једино ако човек одбаци слободу може бити срећан.Христ и Инквизитор су антиподи.Христов човек не живи само од хлеба ,за Инквизитора хлеб ће човека учинити послушним и покорним.Два супротстављена принципа су слобода и принуда.

23 .У ЗОСИМИНИМ беседама аутор открива најдубље елементе јеванђељсе етике.Зосима као и Иван види зло у животу али га то не наводи на одрицање.Зосима будућност види у богатству изграђеном на вери у Бога.Са вером у Бога и свешћу о греху и кривици,опредељујући се за очишћење од греха кроз патњу човек може да оствари своју срећу.Зосима говори да траба практиковати делотворну љубав и даје савет Аљоши „у страдању тражи срећу“.За њега је љубав према

људима подвиг и није немогућа.Он говори да човека треба волети таквог какав је.Само са таквим односом грешни човек

може се морално обавезати да се осети одговоран за све поступкепрема људима и да постане бољи. У периоду ид срединее 40 их година до краја 19вразвој руске културе је важан,то је период у коме је она постала реалистичка.

1. 40 их год почиње стваралаштво бројних и даровитих песника и приповедача:Њекрасов,Фет,Тургрњев,Достојевск,Гончаров,они чине језгро реалистичке-натуралне школе у руској књижевности.Деценију касније се појављују Чернишевски,Толстој,а 60 тих година Доброљубов,Писарев,Успенски,а 80 тих Чехов који ће завршити епоху класичног реализма.Судбина малог човека постаје најактуелнија тема.Од сељаа,ситног чиновника слуге писци реалисти су створили јунаке равноправне аристократији,спахији.То је условило сножан продор народног језика у књижевност.Природност народног језика постаје норма натуралне школе.У овом периоду руска књижевност добија прву социјалну поезију,очерк,социјални и психолошки рома,роман поему,раман драму,мемоаре,песму у прози.Достојевски је најизразитији представник натуралне школе и најнепосреднији настављач Гогољеве традиције

18. КРИЗА ПОРОДИЦЕ ИДИОТ:Социјални план романа се односи на руску стварност после реформе 1861 год.Јунаци дела су породице двојице генерала,кнез Мишкин,аристократа Тоцки,богати трговац Рогожин ,Настасија.У животу ове средине аутор је описао кризу породице и власт новца у међуљудским односима.Патријахални односи у породици генерала Ив... нестају .Породица се духовно осипа.Они су угледни док имају новца.У породици генерала Јепанчина за пропадање породице није узрок материјална криза.Аглаја сањао напуштању куће због незадовољњства животом.Мотив новца се прожима кроз цео роман.Новцем се вреднује значај у друштву ,љубав,лична вредност.У јунацима живи страст богаћења.За многе је новац мера савести,љубави.То је свет где се за новац жене продају,оредњост проглашава телентом,где су људи робови рубље.У овакво свету Мишкин је требао да оствари своју личну мисију да препороди средину добротом и смиреношћу.

17. ИДЕАЛНИ ЈУНАК ИДИОТ:У роману Достојевски описује идеал доброг човека.“Идиот“ Кнез Мишкин је обдарен добротом и способношћу да прашта.Стварајући христолики лик он му је дао мисију у свету.Мишкин осећа све што се збива у другим људима,саосећа и разуме патњу других.Кнез Мишкин је полуидиот ,епилептичар којни може да полуди ако не живи мирним и смирени ћивотом.Неспосаобан за брак али је растрзан између 2 ћене.У НАстасији Филиповној је открио заборављено осећање да ипак уме да воли.Аглаји помаже да открије узрокер своје анксиозности и хировотости. На крају га савладава потпуно лудило Смиреност је једино понашање за које је био способан.Други су у њему видели слабоумног епилептичара који је био наиван и диот.Његово чисто срце није могло да разуме да свет може и јесте црн.

19.ЈЕВАНЂЕЉСКА ЉУБАВ МИШКИН:У свету новца Мишкин треба да оствари своју мисију,да препороди средину добротом и смиреношћу.Он подноси исмевања Рогожина који жели да га убије.Жртвује се да би спасао Настасију тако што јој нуди брак.Он је оличење јеванђељске љубави према ближњем,на све одговара смирено,не зна за гордост.Његово понашање није препородило средину.Резултат је супротан.Настасија убијена,Рогожин постаје убица,он тоне у идиотизам.Доброта није преобразила свет јер га рђави екплоатишу.

2. ОБЛОМОВ је роман са тезом ,а та теза је Обломовштина и пример је ангажоване литературе.У делу је све подређено тој основној тези,анализи одређене друштвене појаве социјалног зла,дрзштвене инертности,интелектуалне апатије.Главни јунак је Иља Иљич Обломов.У роману домонира лични тон казивања ,који често ремети мирну наративну интонацију,што контекст чини узнемирен.То је немир аутора за своје јунаке у појединим и пресудним епизодама епског догађаја..Обломов је очит пример чистог неутралног и безличног приповедања.Призвук ироније се види у сликању сеоске идиле у Обломовци из Обломовљевог сна.Читав животни пут главног јунака своди де на то да се створи кутак мира и благостања и одбрани од спољног света,свега оног што је ван његовог стана.Страх од спољног света Иља испољава у свакој прилици.Главни јунак је смештен у центар Петрограда али покушава да се врати Обломовцџи свога детињства,чини све да од свог стана створи нову Обломовку.Основни симболи су покушај изолације и бег у испразно сањарење.Од 12 год боравка у Петрограду само 2 је провео у служби,остале је протраћио у ленствовању и маштарењу,живећи од прихода са свог имања.Иља се препушта сањарењу које се завршава сном о Обломовци свога детињства,деалу изгубљеног раја.