autori

ilustrovao

recenzenti

urednik

lektor

likovni urednik

grafi~ko oblikovawe

izdava~

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Spomenka MarkovićSlobodanka ŽivkovićJelisaveta Delićmr Aleksandra Stanić

Aleksandar Stoj{i}

dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologijuFilozofskog fakulteta u Beogradudoc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd Jovan Mici}, profesor razredne nastave, O[ Josif Pan~i}, BeogradMirjana Sloboda, profesor razredne nastave, O[ Skadarlija, Beograd

mr Aleksandra Stani}

mr Aleksandra Markovi}

Du{an Pavli}

Dragica Din~i}

Kreativni centarGradi{tanska 8Beogradtel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rs

mr Qiqana Marinkovi}

Grafiprof, Beograd

3.000

© Kreativni centar 2008

JEZI^KE[KOLICE 4RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INEdrugo izdawe

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41(075.2)(076)

JEZI^KE {kolice 4 : radni listovi zasrpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoate`ine / [autori Spomenka Markovi} … [i dr.] ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009(Beograd : Grafiprof). - 132. str. : ilustr. ; 30 cm

Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. -Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-623-01. Markovi}, Spomenka [autor]

COBISS.SR-ID 167855372

JEZI^KE[KOLICE 4RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

2

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6

RADNI LISTOVI

O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 85

REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

KORI[]ENI TEKSTOVI .....................................................................................................131–132

1. U poznatom i nepoznatom svetu ..................................................................................... 1232. U svetu `ivotiwa ......................................................................................................... 124–1253. U dru{tvu dece i odraslih ................................................................................... 126–1274. U slobodno vreme .........................................................................................................128–1295. U {koli .......................................................................................................................................... 130

1. U poznatom i nepoznatom svetu .................................................................................. 7–222. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 23–323. U dru{tvu dece i odraslih ........................................................................................ 33–504. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51–645. U {koli ..................................................................................................................................... 64–83

1. U poznatom i nepoznatom svetu ............................................................................... 86–932. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 93–973. U dru{tvu dece i odraslih .................................................................................... 98–1064. U slobodno vreme .........................................................................................................106–1135. U {koli ............................................................................................................................... 114–121

3

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

UVOD

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawui proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To jejedna od najslo`enijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwi`evnihtekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici,zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.

Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetusrpski jezik i kwi`evnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojavai wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude raslau~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom `ivotu mo}ispremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enikotvara najlepše stranice naše i svetske kwi`evnosti, koje oblikuju wegovoestetsko i moralno bi}e.

Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrsteu~enik bude pravilno vo|en, da nau~i da se kre}e po tekstu, da prepoznajewegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovorekoje tra`i, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta, da formira i iska`e svoj stav.Naravno, pri takvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite~itala~ke situacije – od jednostavnih do slo`enijih – uvek treba imati naumu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.

Zbirka sadr`i 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prematemi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U poznatom i nepoznatom svetu; 2. U svetu `ivotiwa; 3. U dru{tvu dece

i odraslih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima nalaze sekwi`evni i informativni tekstovi koji su dati u linearnom (kontinuiranom)obliku, kao što su: razli~ite vrste kwi`evnih dela, poruke, pisma,obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su:rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list imanekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnoglista.

Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,gramatike i pisawa. ^itawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najvišeispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i uglavnom se odnose na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevaweteksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom.

Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekataMinistarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawai vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istra`ivawa u~eni~kih

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.rs.

4

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD),

www.pisa.oecd.org.

postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS*, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirkuugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoate`ine.

Nivoi su obele`eni simbolima , koji se nalaze pored svakogzahteva. Te`ina zahteva izra`ava vrstu i slo`enost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema tako odre|enoj te`inibirani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}enoje ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadatakakojima se ispituju slo`ene sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro sviu~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.

U oblasti ^ITAWE u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovneodlike

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatomkriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovnitekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatomkriterijumu

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementimateksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• razlikuje oblike kazivawa – pripovedawe, opisivawe, dijalog...• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu,

sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizacijuteksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta(temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

• upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava sli~nosti i razlike me|uwima

5

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole, prideve, zamenice, brojeve• prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, lice,

glagolsko vreme)• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj

funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne, uzvi~ne) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju

u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji sejavqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju• razlikuje upravni i neupravni govor

• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica, prideva, brojeva)• prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, objekat, atribut,

priloške odredbe)• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu

(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,

uve}anice; rod, broj, lice, glagolsko vreme...)• pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim,i obrnuto

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona

obra|uje u ~etvrtom razredu)

• sastavqa jednostavan, kra}i narativni tekst, deskriptivni tekst i dijalog• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane

komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• ume da napiše plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta• piše sa`etak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta

Posebne delove ove zbirke ~ine REŠEWA i TABELE.U REŠEWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i veštine koji

se tim zahtevom ispituju.Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje,

kao i koji je nivo te`ine zadatka. Tako|e se vidi kako su zadaci raspore|enipo celinama i radnim listovima.

Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisnai u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstvenonamewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi– da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverilikako polako, ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.

U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.

6

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Dragi ~itaoci,

Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana

i pisana. I još mnogo više: nau~ili ste da u povezanim

slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima re~enicu,

u povezanim re~enicama pesmu i pri~u. Sami odlazite

u biblioteku, slobodno ulazite u svet kwiga, odabirate

onu koju `elite i sigurnim koracima kre}ete u avanturu

koja se zove – ~itawe. Sada ste ve} pravi istra`iva~i.

U tom istra`ivawu otkri}ete mnoge nove stvari koje

se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da

budete strpqivi i pa`qivi jer posao istra`iva~a nije

lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je

imati i dobru mapu da ne biste zalutali.

Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape.

Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje mo`ete do}i

do tra`enog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smo

odabrali.

Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, romana, ali tu su

i druga~iji tekstovi koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu

u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, na

televiziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...

Mo`ete ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}

u~iteqa ili roditeqa.

Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jeste

susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama

samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su

druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete

bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji

i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove

izazove i istra`ivawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.

Autori zbirke

7

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

1. U POZNATOM I NEPOZNATOM SVETU• gradovi imaju svoju istoriju• spomenici pri~aju svoje pri~e• reke se ulivaju jedna u drugu• mora su mawe ili vi{e slana• qudi imaju razli~ite navike• narodi imaju razli~ite obi~aje• putnici u`ivaju u avanturama• istra`iva~i uvek pronalaze ne{to novo• ~udne stvari se stalno de{avaju

8

1. Odredi {ta je ta~no, a šta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokru`i T ili N.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. O ~emu se govori u ovom tekstu?

a) o istoriji i veli~ini Beograda u prošlosti

b) o istoriji i zna~aju Beograda u prošlosti

v) o nastanku Beograda i zna~aju koji on ima danas

g) o zna~aju i lepoti današweg Beograda

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Na šta ukazuju simboli~ni nazivi Beograda?

a) imao je burnu prošlost

b) postoji od davnina

v) opevali su ga mnogi pesnici

g) u wemu ima mnogo belih ku}a

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

1

Kelti su bili starosedeoci ovog podru~ja. T N

Kelti su naselili ovo podru~je u IV veku. T N

Ime Beli Grad pomiwe se ve} u IV veku pre nove ere. T N

Beograd je u prošlosti privla~io mnoge osvaja~e. T N

BEOGRAD

Beograd je evropski grad ~iji se bedemi uzdi`u iznad uš}a rekeSave u Dunav. U anti~kim izvorima pomiwe se najstarije poznato ime

grada – Singidunum, koje je nastalo u IV veku pre nove ere, kada su sena tom prostoru naselili Kelti i pomešali se sa starosedeocima.Taj naziv se zadr`ao i tokom jednog perioda rimske vladavine.

U VI veku Sloveni su naselili ovo podru~je. Gradu koji je zidan u kamenu, ~ije su se zidine izdizale nadre~nim obalama, dali su ime Beli Grad. Ime je u pisanim dokumentima pomenuto tek 878. godine.

Mnogi su pokušavali da osvoje ovaj grad, zbog ~ega je pretrpeo bezbroj velikih sukoba i bitakana svojim bedemima. Zaslu`io je tokomvekova i mnoge simboli~ne nazive: Ku}a

ratova, Breg borbe i slave,Ku}a slobode...

9

2JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci jednom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja su premaKalemegdanu gajili qudi u prošlosti.

3. Podvuci drugom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja premaKalemegdanu danas gaje wegovi stanovnici.

4. [ta je Kalemegdan bio u pro{losti?

a) stambeno naseqe

b) gradsko utvr|ewe

v) gradski park

g) izletni~ko mesto

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

1. Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokru`i DA ili NE.

kada je nastao Kalemegdan DA NE

kako se gradio Kalemegdan DA NE

kako je Kalemegdan dobio ime DA NE

{ta se mo`e videti s Kalemegdana DA NE

Od keltskih naseqa do rimskog Singidunuma, pa preko mnogihkasnijih osvaja~a, grad se mewao. Ipak, zajedni~ko za sve te takorazli~ite kulture i vladare sigurno je Kalemegdan – mesto koje su svi podjednako poštovali, bili oni osvaja~i, bili braniteqi,jer su ti gradski bedemi budili strahopoštovawe.

Izuzetan prirodni polo`aj, kao i istorijski doga|aji koji su se vekovima oko wega odvijali, s pravom Kalemegdan izdvajaju kao glavni motiv Beograda.

Pogled sa Beogradske tvr|ave na uš}e reke Save, panoramasremske i banatske ravnice, nikoga ne ostavqaju ravnodušnim.

Stanovnici Beograda ponose se tvr|avom koju danas okru`ujeveliki park.

KALEMEGDAN