1

ЛИНКОВИ:

„Рождество” код сентандрејског крста

СЛАТКОПОЈЦИ У РУСИЈИ / Сателитски програн ТВ СОЮЗ Слаткопојци у Русији Старочеркасск козачки фестивал В парке Горького выступит хор из Сербии «Святой Роман Сладкопевец» С 23 по 28 июля у нас в гостях гости из Сербии – хор «Святой Роман Сладкопевец» Хор "Святой Роман Сладкопевец" из Сербии Хор із Сербії приїхав у Калинівку на святкування 10-ліття храму св. Параскеви Сербської Хор із Сербії прикрасив святкування 10-ліття храму преподобної Параскєви Сербської в м. Калинівка Певчими не рождаются Вечер русской хоровой музыки в РЦНК в Белграде

"Хор младих певача из Србије, из града Новог Сада, при Храму Св. Апостола Павла у Петроварадину, с правом носи име Светог Романа Слаткопојца." Наталија Мешчерјакова, музички критичар и професор Ростовског Конзерваторијума, главни и одговорни уредник музичког програма Радио Русије - Ростов на Дону ****************************************************************************************************************

Наталија Ивановна Боровскаја „У Србији воле Бога, музику и Русију“

Запажања о српском прaсвославном хору Ако желите да разумете душу једног народа, пре свега слушајте његове народне песме, оне који се преноси са генерације на генерацију. По први пут сам се сусрела са Србима и чула српске песме у Америци. И већ тада ме је задивила једна њихова особина: и најтужније песме су лишене трагизма и потиштености.Одговор на питање: „Како ово може бити?“ нашла сам у традиционално дубокој и искреној вери тог народа у Бога и Његову заштиту. Једна од патриотских песама почиње: „Востани Сербие!“ После оваквихпатетичних речи несвесно очекујете да ће се у таквомхеројском духу и наставити. Али, наставак је био неочекивано поетски мирољубив: „Устани, Србијо!“ ... ипокажи Европисвоје леполице, мирно и весело.Народ који на такав начин позива на устанак не може бити агресор. О српским песмамаможе се прочитатиу Енциклопедији Британика, Броктауза и Ефрона следеће: „Ниједан словенски народ нематако богатународну поезију као српски народ.Ова поетика је очувана у песмама непроцењиве вредности народног блага..“ Оне сједињују простодушност целокупног народа који живи

2

животом блискимприроди живота источњачких јарких боја и чисто грчких пластичности слика. Зато је вест о доласку у нашу област православног српског хора из града Новог Сада изазвала у мени жарку жељу да се упознам са песмама и са људима – певачима. Такву прилику сам добила захваљујући сјајној новинарки и музикологу Наталији Мешчерјаковој,водитељки и музичком уреднику Радио Ростова која је са радошћу отворила врата своје емисије српском Хору „Свети Роман Слаткопојац“. А мени се посрећило да у једном дану хор слушам два пута, зато што је после наступа у студију, хор одржао један велики целовечерњи концерт на летњој позорници ростовског централног парка који носи име М.Горког. Репертоар хора је велик и разноврстан.У њему су поред православне духовне музике још и световне композиције: српске,руске, козачке,патриотске и лирске. Како је рекаодуховни наставник хора протојереј Божа Совиљ козачке песме привлаче Србе блискошћу војничког духа козака који сукао и Срби,бранили границе своје домовине од Турака. Прва песма која је зазвучала у студију, билаје козачка песма „По Дону гуљает казак маладој“ коју почиње неколико мушких гласова затим се са појачаним звучањем присаједињују све нови и нови гласови и на крају цео мушки хор громко пева : „По Дону шета млади козак“. Зашто су сви забринути за малдог козака и „зашто девојка плаче над бистром реком“ одговарају женски гласови. И саосећајни козак, на крају песме који су изменили наши Срби,не дозвољава девојци да се утопи. Песма се завршава свадбом. То је простодушна и дирљива промена финала, тако карактеристична за доброту српске душе, отвореност и ширину српског карактера који сам ја осетила у пуној мери и у дружењу са америчким Србима и овде у Ростову, у само у летимичном контакту са певачима и људима који их воде. Како нам је испричала, уметнички руководилац Хора–диригент , наша земљакиња родом из Новочеркаска, некадашњи студент Ростовског музичког колеџа,Евгенија Којић, нашао се велики број спонзора и просто добрих људи и у Србији и у Русији који су помогли Хору да оствари ово гостовање по Украјини и Ростовској области и предугим четвородневним путовањем по несносној јулској врућини . Но, ништа се не би просто догодило да овде није био прави организатор од почетка до краја задивљујући велики и крупни човек са усхићеном душом малог детета, са несвакидашње истанчаном музичком интуицијом и бистрим разумом који се вешто служи својом богатом ерудицијом. Он се зове Александар Иванович Власов, сјајни музичар, композитор, аутор низа хорских композиција. Александар Власов ради као скромни певач и солиста хора храма Светог Александра Невског. Видимо, плаши се греха гордости, он се ничим не истиче, али не може сакрити сијање душе, које је код њега тако видљиво. – Како се код Вас појавила потреба да компонујете музику?– пита га Мешчерјакова. – Када сам писао псалам свеноћногбденијае „Благосиљај душо моја, Господа“, којим почиње циклус свете Литургије, пред мојимочима и умом је била Света Фрушка гора у Србији која веома подсећа на наше планине поред Мајкопа. Ја сам био тамо у Србији са нашим новочеркаским хором у време саме праве златне јесени: жуте и зелене боје, сјајно сунце, и задивљујуће опадање лишћа какво никад раније нисам видео. Листови су непрестано и тихо падалили на земљу узосећај потпуне среће и благодати, која долази одозго, и која ме је надахнула музиком. И, заиста, радост и тиха свечаност живота, дарована од Бога, звучало је кроз певањехора овог псалма. . Овај псалам започиње да пева као солиста, дивнибаритон Никола Баста, студент чувене Милице Стојадиновић. Он се припрема да постане професионални оперски певач. – Ако желите да знате, – рекао је Александар, – управо овај хор ми је подарио мене као композитора. Слушајући своју музику у њиховом извођењу, схватио сам да она лепо звучи. .

3

И ја сам бескрајно захвалан за то хору, и његовим уметничким руководиоцима Евгенији и Петру Којићу, високо професионалниммузичарима. – Ми смо овде зато што у Србији воле Бога, музику и Русију.. У нашем хору, многи уче руски језик, – каже професор српског језика и књижевности, а у прошлости, оперски певач, а сада ђакон и оснивач хора Петар Којић. - Ево, Милорад Миљаковић – сада студент а прошле године најбољи матурант и ђак генерације Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Он је награђен за успех и могао је да бира на који ће факултет и коју професију да изабере. Могао је, на пример да постане лекар. Али, он је изабрао руски језик и књижевност! Српски и руски језик су слични јер имају заједничке корене у старословенском језику и писмености. – Наши парохијани су приметили – рекао је отац Михаил Гапоненко, руководилац мисионарскогодељење Ростовске епархије, да људи из друге земаље учествују у нашим богослужењима имоле се, за нас разумљивим језиком. Тако и ми у време молитве осећамо са њима јединство два братска народа. Али, онинису само учествовали у богослужењима, до сада: 200 литургија и 70 концерата световне музике, добровољно отпеваних у разним земљама – то је мисија дружења међу народима, мисија добре воље! Чланови Хора, будући да су сви студенти Новосадског универзитета, веома су млади људи и искрено окренути Господу и у музици и у животу. У комуникација са њима, видимонепресушну искреност и радост у њиховим ватреним очима– говори о хору Александар Власов. И све ово се моглочути у њиховом дивном певању , посебно када запевају визиткарту хора – песму „Тамо далеко“. Она говори о времену Првог светског рата, када је на измаку снаге српски војник, од савезника пребачен на грчко острво Крф. Већина, нијемоглада издржи тешкоће, и тамо је умрла. „Тамо далеко“ - пева војник који се у туђој земљи „где цвета лимун жут“ сећа Отаџбине, родног села, где је остала икона његове Крсне славе ,коју квасе мајчине сузе због растанка са њим.Та песма подсећа на рат у којем су гинули заједно и отац и син и загледани преко мора у даљину клицали:.„Живела Србија“ – Одакле код Вас таква љубав према Русији? Где су њени корени? – Упитала јеМешчерјакова Петра Којића.– Знам да сте Русију упознали много пре сусрета са садашњом супругом Жењом? Слушала сам како сте својим певачима објашњавали историју донског краја. Том Вашем предавању могао би позавидети сваки професионални историчар и водич. – Таљубав ми је дошла од породице. .Чак је и мој деда говорио мало руски. Чехова и Толстоја, читао сам у раном детињству, а касније, наравно и Достојевског Руси су били наше комшије. Србија јенакон револуције отворила своје границе руским избеглицама, и сваки Рус је у Србији нашао уточиште и кров над главом, а и посао у својој струци. За оживљавање хорског певањау Србији и његовом ширењу захвални смо руским емигранатима. Зато , знамо много руских песама, које су већ и у Русији заборављене. Садашњи долазак хора на свету донску земљу, није први објашњава Евгенија Којић. – Хор је овде био и пре три године. Али, од тогвремена Хор је проширен новим певачима који су такође, пожелели да дођу на Дон јер су о прошлом гостовању слушали много тога лепог. – Ви сте већ одржали концерте удворцу Алфераки у Таганрогу,у Новочеркаској, Народној библиотеци, учествовали на Литургијамау цркви Светог Александра Невског и Старочерксаком манастиру ,упознали сте се са ансамблима народне музике на козачком фестивалу а предстоји вам и концерт у Шахтију. Какве утиске носите из наше земље? – Видели смо много дивних људи, прекрасну природу Свугде су нас веома лепо дочекали. Не можемо речима да изразимо све утиске који су у нама. Хвала вам пуно - рекао је Милорад Миљаковић, изражавајући и опште мишљење хора. – Како Ви васпитно делујете на Хор, шта је најважније? – упитала је Наталија Мешчерјаковакова протојереја , оца Божу. Знамо да ваша речитост продире дубоко у душе парохијана.

4

– Бог увек ствара – рекао је отац Божа. – Не постоји ништа случајно. Ми нисмослучајно добили Жењу као диригента хора, а ви сте добили од насдивног о. Петра, којег сте примили као сина. Није случајност да смо се овде састали са Наталијом, која нам је донела поздрав од америчких Срба. Историја Србије константно се преплиће са историјом Русије, у којусу уписана имена многих Срба. Границе Србије су биле отворене закозаке , као и за свеправославне хришћане, који су бежали од бољшевика са Дона. У Србију су тада дошли многи диригенти из Русије, који су наставили традицију хорског црквеног певања. Најбоља дипломатија , успостављање везе међу народима, то је – тихадипломатија: спорт, фолклор и хорско певање. Дипломатијакоја је тиха, али јевеома моћна!

Са руског језика превео проф.Петар Којић

****************************************************************************************************************

http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Austrija/Vesti/21841/Prijatelji-pozvani-na-trpezu-ljubavi

****************************************************************************************************************

5

ГРАЂАНСКИ ЛИСТ, НОВИ САД, 23. 10. 2009.

****************************************************************************************************************

6

ЕВРОПСКЕ ВЕСТИ, Нирнберг, 29.децембар 2008.

У петак су у Нирнбергу млади ове парохије прославили Светог Гаврила, своју славу и тим поводом у храму Светих равноапостола Ћирила и Методија служена је света архијерејска

7

литургија. Владика Константин, свештеници Архијерејског намесништва за Баварску, Грчке православне цркве и свештеници из отаџбине служили су литургију, а певао је Хор младих цркве Светог апостола Павла при Војној болници у Петроварадину. Храм је био пун верника међу којима је било много младих из Нирнберга, Ерлангена, Аугзбурга, Регензбурга, Минхена и других баварских градова. После литургије проповед је одржао протојереј - ставрофор Божа Совиљ, старешина цркве Св. апостол Павле у Петроварадину. Он је уз честитку младима поводом њихове славе упутио доста корисних савета родитељима и деци како сачувати своју веру и корене и како бити добар човек. С обзиром на оно што је видео у нирнбершкој парохији, када су у питању млади, прота Божа је рекао да родитељи ове деце могу и треба да буду поносни на њих. Епископ средњоевропски Константин такође је младима честитао славу и пререзао славски колач, а онда су га окретали млади заједно са свештеницима. Ове године славска обележја припремили су Наталија Ступар, Сабрина Димитрова и Гордан Трифковић који су за све припремили посни ручак. Део славског колача они су предали домаћинима славе следеће године. То су Мирјана Јовановић и Даниел Лазић из Нирнберга и Сара Трифковић из Ерлангена. Чланови Хора младих у сали су отпевали још неколико песама, а онда је организован заједнички ручак за госте и домаћине. После ручка, једна група младих из Петроварадина посетила је свештенике Грчке и Румунске православне цркве и разгледала стари део Нирнберга. Они су заједно са ђаконом Петром Којићем, који води Хор младих, били смештени код породица наших људи у Нирнбергу. У суботу су гости из Петроварадина на повратку у Србију застали у Минхену где су певали и на недељној литругији у храму Светог Јована Владимира краља српског.

Б. МИЛИЧИЋ

****************************************************************************************************************

„ОВАЦИЈЕ ЗА НОВОСАДСКЕ ПЕВАЧЕ” НОВОСАДСКИ ДНЕВНИК, 25. ОКТОБАР 2007.

ГОСТОВАЊЕ ХОРА „СВЕТИ РОМАН СЛАТКОПОЈАЦ” У РУСИЈИ

Нови Сад је град са дугом и развијеном традицијом хорског певања, коју и данас настављају овдашњи бројни врсни и реномирани хорски ансамбли. Стога не чуди што се у таквој средини појављују стасавају и нови сјајни хорови, од којих се такође могу очекивати веома високи извођачки домети.

Такав је случај и са тренутно најмлађим новосадским вокалним ансамблом, мешовитим хором «”Свети Роман слаткопојац”», који је, упрос чињеници да је формиран релативно недавно, већ остварио изузетно запажене успехе и у земљи и у иностранству. Хор «је основан почетком прошле године при петроварадинском Храму светог апостола Павла, под диригентским вођством ђакона Петра Којића. Како објашњава Којић, чланови хора «су млади певачи, чланови некадашњег истоименог дечјег црквеног хора, који је учестовао на литургијама. После краће паузе у деловању, чланови хора, сада старији и певачки зрелији, поново су се нашли на окупу, озбиљно прионувши на рад у хору и вежбање.

- Веома је важно што у хору имамо веома младу певачку екипу, чији је просек старости 23 године - каже Којић.- Осим што воле да певају, они се веома добро разумеју и друже а када имате хармонију међу људима имате је и у музици. Са њима је и нас неколико старијих певача, тако да заједно певамо и преносимо на њих своје искуство и знање. Од септембра прошле године хором диригује Евгенија Владимировна Којић, а тада хор почиње са интензивним радом, проширујући и обогаћујући репертоар на којем се сада, уз дела духовне музике налазе и световне композиције српских композитора Мокрањца, Станковића као и руских аутора Бортњанског, Чеснокова, Дубенског и других.

8

После запажених концерата у Новом Саду, Хор је гостовао у Украјини и у Русији, а њихови концерти наишли су на изузетно добар пријем публике и критичара. Млади новосадски хористи су најпре боравили у Кијеву и певали у Кијевопечерској Лаври. После тога, новосадски хор је гостовао у Ростову на Дону и у оближњим градовима Новочеркаску, Таганрогу, Старочеркаску и у Шахтију, учествујући такође и у литургијама у тамошњим храмовима: у Вознесенском катедралном сабору Свевелике војске донске у Новочеркаску (трећа по величини црква у Русији), у Атаманском храму Светог кнеза Александра Невског, као и у Ростовској катедралној цркви, Покровском сабору у Шахтију и у Старочеркаском манастиру.

Вечерас концерт у Градској кући Хор ће се поново наћи пред новосадском публиком, на концерту који је најављен за вечерас у Градској кући са почетком у 20 часова. Овај концерт намењен је како новосадским љубитељима хорске музике, тако и доброчинитељима хора, који су помогли њихов одлазак у Русију. Након тога, почетком новембра у госте новосадском хору долазе чланови Хора Атаманског храма из Новочеркаска са солистима, тако да ће 3. новембра оба ансамбла заједно наступити у новосадској Синагоги, а најављени су и њихови концерти у Београду, у цркви Светог Марка, као и у Зрењанину и у Беочину. После тога, хор чекају и нови наступи у земљи, као и ново гостовање у иностранству у Аустрији и у Немачкој, где су заказани концерти у Бечу, Нирнбергу и у Минхену.

Концерти новосадског хора у Русији наишли су на изузетно топао пријем публике. - Утисци са овог гостовања су изванредни - каже руководилац хора Петар Којић.- Ми смо знали да ћемо добро певати и могли смо да претпоставимо даћемо тамо бити лепо дочекани, али пријем слушалаца је био такав да просто нисмо могли да верујемо. После концерата добијали смо праве овације, људи су нас веома топло примили, препознавали су нас и поздрављали на улици. Публика је посебно била изненађена чињеницом што је наш хор толико млад, они нису могли да верују да наши чланови нису професионални певачи. Новине су писале о нашим концертима, звали су нас да гостујемо у ТВ емисијама, о нашем гостовању је писао и московски часопис Култура, а ростовски Радио Дон је нашим концертима посветио три получасовне емисије. Добили смо и позиве да поново дођемо у Русију. Тријумфални успех гостовања у Русији био је добар подстрек за даљи наставак рада и за нове концерте. ****************************************************************************************************************

http://lib.npi-tu.ru/news?newsid=56 ****************************************************************************************************************

МУЗИЧКА ЕМИСИЈА КОМПАНИЈЕ ДОН ТР (РТВ РОСТОВ НА ДОНУ) Емитовано на 1. каналу радија у петак 20. јула 2007.

Емисију води професор роствоског конзерваторијума “Сергеј Рахмањинов” и главни И одговорни уредник

музичког програма Радио Ростова г-ђа Наталија Мешчерјакова

(Емисија почиње аудио снимком песме Тамо далеко у извођењу Хора) Хор младих певача из српског града Новог Сада при Храму св.ап.Павла у Петроварадину , с правом носи име светог Романа Слаткопојца! Ово су потврдили својим певањем на концерту прошле среде у Новочеркаску, под прелепим сводовима старог здања , царског Официрског дома у којем се данас налази Централна библиотека која носи име Пушкина.

9

Свој програм , млади ансамбл, кога осим младости И ентузијазма, карактерише и леп И однегован хорски звук, под управом Евгеније Којић, није случајно свој наступ завршио баш српском песмом Тамо далеко, у обради свог уметничког руководиоца. Тамо далеко, гласи песма на певајућем српском језику, а у преводу на руски језик значи: “ Тамо далеко је моје срце , моја Србија…”! Но , како је лепо приметио водитељ концерта, диригент новочеркаског Собора , Александар Власов: после тако топлог сусрета са гостима из те пријатељске балканске землље, растојање међу нашим државама се рапидно смањила. И то све може се рећи, дружељубивим настојањима уметничког руководиоца Хора , рођене Новочеркаскиње Евгеније Којић и њеног супруга и истомишљеника , певача и диригента и професора књижевности Петра Којића. И не обазирући се на сасвим недружељубиви пријем и однос од стране цариника и пограничне службе, која је својим понашањем секирала наше госте , како је рекао и П. Којић: “ Публика је овде преркрасна и ради ње смо смогли снаге да одржимо најављени концерт. Имали смо такве проблеме на граници, дас мо чак озбиљно размишљали да се вратимо назад, Просто ужас! Држали су нас 6 и по сати на граници.” За разлику од пограничне службе, публика у Новочеркаску је неуобичајено топло примила госте из Србије и диригента Евгенију Којић (девојачки Петренкова) и поздравила дугим аплаузима и овацијама. Сигурно је да су многи дошли да поздраве своју земљакињу коју познају од детињства, како је то и из публике рекла Татјана Николајевна Леонова : “Од детињства је много волела музику. Завршила је у Ростову клавир и хорско дириговање а затим на Московском универзитету, теологију, али је од детињства певала у црквеном хору а последњих десет година је водила хор код нас.” И ето у кратком року, Евгенији Којић, пијанисти и хормајстору у једном лицу посрећило се да направи за дивљење много! Млади ансамбл успешно наступа са опширним репертоаром, не само црквене богослужбене музике већ и световне музике. Ту су како руске, тако и српске песме, које су нам блиске својим општесловенским лиризмом и поједине руске песме на којима су изгледа васпитаване многе генерације, чак и Срба! Сигурно зато, са тако много музикалности и осећања звучи хор заједно са својим солистом, тенором Марком Родићем у старој руској песми Ње слишно шуму городского. Оно што је запањујуће и што одушевљава је чињеница да не само млади солиста Марко Родић, већ и игроман део певача нису стекли професионално вокално музицко образовање и нису по професији вукални музицари! Родић, например студира економски факултет. Многи су недавно матурирали а неки још увек похађају гимназију, али их везује неподељен интерес, а то је љубав према хорском певању! То је највише одушевило и запањило новочеркаске меломане. Тако је после концерта, слушатељка Татјана Васиљевна Сињелникова изјавила: Прекрасан концерт, који ће се још дуго памтити! Очигледно да се у Србији посвећује много пажње младима и њиховом музичком васпитању. Како веровати да ови певачи нису учили соло певање!? Млади певачи су буквално потресли публику својим прекрасним гласовима, природним маниром звучања, осећајношћу певања и запањујућим ентузијазмом! И они сами нису крили одушевљење при сусрету са новочеркаском публиком, како нам је рекла млада солисткиња Хора, Ванда Маријански. Без обзира на то што има само 16 година , Ванда је недавно постала лауреате великог националног такмичења соло певача Србије , одржаног у Београду. Одушевило ме је то што је било толико много публике и што су тако прихватили наше певање, рекла је Ванда. Међу солистима се нарочито истиче Никола Баста, баритон који је одушевио све својим певањем Утверди Боже , 12 разбојника и Славим Платова героја. (музички прилог - снимак) Многи слушаоци су били изенађени и одушевљени извођењем чисто донских козачких песама од стране младих Срба и то на донској земљи! Међутим, за саму Евгенију Којић, диригента интересовање за руске козачке песме, није изненађење: “ Србија је земља, која , како ми се чини више од свих воли руски народ. То се може видети и по односу људи према руском човеку појединцу, који се нађе у Србији. Тамо имам много пријатеља и уопште не осећам да сам у иностранству. Тако и наши певачи добро познају руску књижевност, културу, музику. Тамо су обавезна лектира у школама: Пушкин, Толстој,

10

Чехов, Достојевски , Солохов, Булгаков и др. С друге стране, Србија је земља у којој људи воле хорско певање и млади су поносни на то што певају у неком хору. То је нешто што је данас реткост, а у Србији је то нормално! (музички прилог са концерта) Можемо са сигурношћу рећи да концертни програм Хора “Свети Роман Слаткопојац” из Србије, који није само наступио у Новочеркаску, већ и у Сахтију и Ростову, а такође певао на литургијама у новочеркаском Собору и Храму Александра Невског, да ће ти наступи и програм бити залог будућим сусретима са овим младим и успешним хором о коме ће се тек писати. И на крају , можемо још једном да узвикнемо као многи међу публиком, на концертима: “ Какви млади и велики таленти !” ****************************************************************************************************************

ЈУГ ТАИМ НОВОЧЕРКАСКИ НЕДЕЉНИК (бр. 23 од 1 - 7. августа 2007.)

Пише: Елена МЕЗИНА

НАШИ ГОСТИ -- БРАЋА СРБИ Саборни трг. Поноћ. На степеништу испред Вознесенског храма разлеже се дивно хорско певање : “ Утверди Боже, веру православних христијан”, затим звуци “ По Дону гуљает…” , “Песма атамана Платова”… Закаснели пролазници журе да сазнају ко то пева? Срби! О, браћа Словени! Почиње братимљење. 18. јула по позиву храма Александра Невског у Новочеркаск су дошли гости из Србије - хор младих “Свети Роман Слаткопојац” при Храму светог апостола Павла у Петроварадину. Овај хор води Евгенија Којић. Ми је знамо и памтимо као Евгенију Владимировну Петренкову док је десет година водила хор у храму Александра Невског. Сада , игром судбине , живи у Србији и ето већ осам месеци руководи својим новим ансамблом. Већ на сам дан доласка , овај хор младих , окупио је слушаоце у сали библиотеке која носи име Пушкина. За време боравка на донској земљи , Хор је одржао концерте у Дворцу културе “Октобарски”, у огромном Холу Јужноруског државног универзитета, у храму Покрова Богородице у граду Шахтију, певао је и у храмовима Старочеркаска и Ростовском Сабору, а исто тако учествовао на светим Литургијама у Вознесенском сабору Свевелике војске донске и атаманском храму св. Александра Невског. Концертни програм Хора , састојао се из два дела. У првом делу је била духовна музика српских и руских композитора. У други део концертног програма ушле су српске и руске песме а такође и козачке песме у обради Е, Којић. Хор је освојио срца слушалаца. Посебно очаравајуће звуче гласови солиста : акварелни лирски тенор Марка Родица , који је певао песму “Однозвуцно гремит колокољчик” , брокатни мецосопран Ванде Маријански , баритон Јована Скенџића и Николе Басте. Сви солисти су веома млади и ако њихово певање звучи професионално , они ипак нису професионални певачи . они су студенти правног факултета и ученици гимназије. За осам месеци рада са овом омладином, талентовани хор мајстер Е. Којић успела је да направи сложен ансамбл са огромним репертоаром. Концертне наступе Хора је водио А.И. Власов који је постао и организатор сусрета И боравка гостију у Новоцчеркаску. Овај дочек би било тешко реализовати без донаторске помоћи Јужноруског државног универзитета, Заједнице патроната храмова града Новочеркаска и приватних лица. Младим људима овог дивног хора свидела се донска земља и људи.

11

Одлазећи из Русије , они су у својим срцима понели топлу и братску љубав према руском народу.

12

***************************************************************************************************************

Новочеркаске ведомости 25 – 31. јул 2007

Културна посета Дани хорског певања

Прошле недеље Новочеркаск је посетио Мешовити хор „Свети Роман Слаткопојац„ (диригент Евгенија Којић) из српског града Новог Сада. Хористи су дошли у престоницу донских козака по позиву Новочеркаског архијерејског намесништва. Концерти хора, у програму је била руска и српска духовна музика, су организовани у централној библиотеци Ас. Пушкина, Дворцу културе Октобарски и холу Јужноруског државног универзитета. Осим тога, верници су могли чути хор из Србије и на литургијама у Катедралном сабору Свевелике војске донске и храму Александра Невског. ****************************************************************************************************************

НЕДЕЉНИ ЛИСТ “21. КАНАЛ“ (25. јул - 31.август) Пише: Павел Захаров

ИЗ СРБИЈЕ С ЉУБАВЉУ РУСИЈИ

Сећамо ли се ми још увек ко су то Срби, православни јужни Словени? И како је Русија, велика, моћна, православна држава , у царским временима, увек прибегавала у помоћ и подржавала их? Испред мене је програм концерта на српском језику стампан ћирилицом! И ја са дивљењем сазнајем како ми је текст који читам, разумљив!! “Срби се са огромним симпатијама односе према свему што је руско“ рекла нам је наша земљакиња, рођена и одрасла у Новочеркаску, Евгенија Којић, која сад живи у Србији И која је дошла у наш град са својим хором љубитеља музике “Свети Роман Слаткопојац”. Састав хора, углавном цине студенти уиверзитета и уценици гимназије. Хор је основан при храму Св. Ап. Павла у Петроварадину, који се налази у оквиру града Новог Сада. Хор постоји кратко време , а чланови хора долазе на пробе и наступају са огромним ентузијазмом.У хору има преко 35 цланова, а у наш град је дошло 25. Сви су они одрасли И васпитавани у храму Св. ап. Павла од детињства. Заједно са њима су досла и два свештеника , прота Б. Совиљ и Прота Д. Видаковицћ, а исто тако и ђакон који пева са њима , професор Петар Којић . У Новочеркаск , хор је дошао по позиву саборног храма Св. Александра Невског, где је Евгенија Којић ( девојачки Петренкова , како је позната у нашем граду) руководила хором до 2006. године.Важно је напоменути , да је Србија православна земља и да молитвено појање у храмовима, сигурно исто тако звучи, као и у нашим црквама! Свој први концерт, хор је одрзао 18. јула у Сали Централне градске библиотеке која носи име Пушкина. Концерт је био из два дела и практично је трајао сат и по без паузе. Мушки део Хора је био одевен у строго црним оделима,и белим кошуљама које су украшавале свечане, бордо лептир машне. Женски део хора је био у дугим бордо хаљинама, елегантног кроја са белим чипкастим крагнама. У првом делу, састављеном од духовних композиција, прво је зазвучала молитва ”Оче наш” и публка је следећи пример српских свештеника устала. Затим је следило Алилуја , Свјати Боже и друге. Молитвено певање Хора, трајало је 40 минута, а интерпретације су биле веома ангажоване и осећајне. А у другом делу су зазвучале српске и руске песме, при чему је, како је приметио водителљ концерта А. Власов: Неке наше народне песме, ми смо већ заборавили, а у Србији се још певају.” Слушаоци су са огромним одушевљењем прихватили, нарочито руске песме: Ње слишно шуму городскаго, Однозвучно гремит калакољчик, По Дону гуљает и друге. Мотиви српских песама, у неколико се разликују од руских. У њима је више европског утицаја, али такође је присутна словенска туга дуго угњетаваног народа. Такође је важно напоменути да

13

је делегација Срба дошла у наш град у 8 сати ујутро, уместо претходне вечери и да су исти дан, иако веома уморни од пута, одржали концерт. После концерта, слушаоци нису хтели да се разилазе, па је Хор на бис отпевао још Христос воскресе и песму посвећену донским козацима Славим Платова героја, а завршио је са многаја љета. Евгенија Владимировна Којић, отишла је у Србију, може се рећи недавно. У своје време, она је завршила одсек клавира и одсек хорског дириговања Ростовског музичког училишта, а затим теологију на Свето Тихоновском факултету Московског државног универзитета. Дуго је била диригент хора храма Св. Александра Невског, а једно време и Собора свевелике војске донске. Српски хор је одржао још неколико концерата у граду а том броју треба још додати учешће у две Литургије, у Собору и у храму Александра Невског. За ово гостовање у нашем граду и организацију наступа уложен је велики напор и труд како би све било како треба. У основи, гостовање је било финансирано и на рачун самог хора . Пре концерта, у продавници књига у кругу Библиотеке, млади члан Хора је пожелео да купи сабрана дела Пушкина , како би их читао у оригиналу! Националне идеје панславизма и словенофилства опет ће мало по мало почети да се буде и у нашем друштву, али оне могу ојачати и привућу себи много истомишљеника само уз помоћ стабилне власти у нашој земљи. А Словена, који се осецају као таквим и којима није потребно буђење, само у Европи, има веома много! ****************************************************************************************************************

АКИ – АГЕНЦИЈА КУЛТУРНИХ ИНФОРМАЦИЈА – МОСКВА „Тамо далеко....“ али и блиско, блиско

23.08.2007. Новочеркаск.

Област посетио професор књижевности из Србије , Петар Којић „Не треба много мислити, треба много волети “,рекао је гост Ростовске области,професор књижевности из Србије, из града Новог Сада, у прошлости београдски оперски певач, Петар Којић,кад се повела реч о томе са каквим разумевањем и осећањем он изводи руске народне песме, романсе, арије. Пева и козачке и то оне које и у самој Русији не уме сваки певач отпевати тако што би од слушалаца аутентичних житеља Дона, добио признање и усклик: ЉУБА! Он је певао козачку народну „По Дону гуљајет“ тако што мало ко може да посумња у његово козачко порекло. Но одмах затим пева и познату српску песму „Тамо далеко“. И одмах је постало јасно да чак и у вољеној Русији, Којић ни на секунду не престаје да мисли на своју Србију. Говорећи о љубави, он је имао у виду не само ту срдачну симпатију коју Срби традиционално гаје према свему што је руско, посебно у култури. О томе је говорио и на радио емисији „ Музички салон“ коју води на државном каналу РТВ Дон , доцент Ростовског конзерваторијума , Наталија Мешчерјакова. Петар Којић на Дону није први пут, почевши од 1994. године ,много пута је наступао на сценама Ростова ,Таганрога, Новочеркаска. Овде, међу музичким уметницима, нашао је пуно пријатеља. Но, ко би могао претпоставити да ће једна од њих после толико година постати његова супругаЕвгенија, бивши студент Ростовског уметничког училишта и Свето-Тихоновског универзитета Москва, некад је била најобразованија у сфери богословља, међу диригентима ростовких хорова – приметио је диригент новочеркаског Катедралног сабора, Александар Власов - десет година она је била диригент новочеркаског сабора Светог Александра Невског, док...докје Петар није одвео у своју далеку Србију. У Новом Саду,наша земљакиња је основала хор младих Свети Роман Слаткопојац, при храму Светог апостола Павла. Овај ансамбл је већ стекао популарност међу поклоницима духовне и световне музике у Србији. Добио је позиве на међународне фестивале, али пре свих Евгенија је желела да хор представи пред својим новочеркасцима. То је у суштини ,прво гостовање младог музичког ансамбла. Али у Новочеркаску су их примили тако топло и са радошћу што певачи из Србије, при поласку нису могли уздржати сузе. „Ја сам их упозорио кад смо се припремали за Русију: У почетку ћете се зачудити ,чак и разочарати оним што будете видели ,али запамтите – нема народа искренијег и душевнијег

14

о руског. Кад одлазимо из наше Србије, ми Срби са поебним осећањем певамо „Тамо далеко“,но и Русија је за нас увек близу.Уосталом, чему размишљати где су корени љубави наших народа,једног према другом, треба просто волети, рекао је на крају професор Којић.

Нона Мирзабекова

****************************************************************************************************************

ПОЛЕ ЗРЕНИЈА ШАХТИНСКЕ ГРАДСКЕ НОВИНЕ БР. 29 15 – 21. ЈУЛА 2007. ГОДИНЕ ОЧЕ НАШ У СРБИЈИ И У РУСИЈИ

ЗВУЧИ НА ИСТОМ ЈЕЗИКУ

Аплаудирање у храму није дозвољено , зато су слушаоци говорили певачима: „Нек вас спасе Христос“

а код многих су у очима заискрилесузе

Оче Георгије, чула сам што за разлику од католика и протестаната, код православаца није традиција организовати концерте у храму, чак и ако су концерти духовне музике.Архијерејски намесник шахтинског округа и настојатељ саборног храма покрова Пресвете Богородице, шири руке: „Значи у традицији је...“ Из великог аутобуса у дубини саборне порте изашли гости: млади људи у белим кошуљама, шарено обучене девојке. У позадини се виде тројица старијих у црним мантијама. Сваког од њих отац Георгије радосно дочекује као старе познанике. Молим баћушку да представи колеге које су дошле заједно са хором „Свети Роман Слаткопојац“ из Србије из града Новог Сада. Најстарији међу њима, са истим крстом на грудима као код нашег оца Георгија је протојереј,протопрезвитер, архијерејски намесник подунавски, Божо Совиљ. Са њим је протојереј Драган Видаковић и ђакон Петар Којић. Заљнимљиво је и то што о.Божо Совиљ и Петар Којић, нису само свештенослужитељи већ и професори. Први је доктор економије и предаје на новосадском универзитету етику менаџмента , а други предаје светску књижевност. У саставу хора су у основи студенти и ученици гимназије. Сви су они од детињства парохијани Храма апостола Павла у Петроварадину и активно учествују у богослужењима. Хор је млад не само по саставу, основан не тако давно али је постао познат не само у отаџбини већ и изван ње. Недавно су добили позив да наступе на концертима у Аустрији и Немачкој. Али, млади певачи су одлучили да за почетак пођу браћи Словенима у Русију и према нашој земљи гаје најтоплија осећања. Неки од њих су пролетос већ наступали у Москви.Сад су дошли код нас на Дон по позиву грађана Новочеркаска(диригент Хора,Евгенија Којић је наша земљакиња, рођена у Новочеркаску). У оквиру те посете, одлучили су да дају концерт и код нас у Шахтију. Међу окупљеним слушаоцима, примећујем музичаре, руководиоце ум етничких школа. Њима, професионалцима је двоструко интересантније слушати уживо духовну музику и упознати се са музичком уметношћу братске земље.Превод, наравно ником не треба, јер је језик богослужења у Русији и у православној Србији исти – црквенословенски. Но,композиције на текстове познатих молитви, звучале су тако необично. У програму концерта су се нашла дела познатих руских композитора као што су: Чесноков, Бортњански, Давидов ски. Несвакидашњи је био начин извођења. За разлику од уобичајеног певања на богослужењима, извођачи су певали више надахнуто користећи своје гласовне могучности. Заједно са чудесним гласовима певача то оставља такав утисак, који се ни са чим не може поредити. Ако би композицију „Утверди Боже веру православних христијан“ тако отпевали у концертној сали , публика би сигурно, френетично аплаудирала и узвикивала „Браво!“. Али пред почетак концерта публика је упозорена да у храму није дозвоњено аплаудирање. У замену за овације, чуло се само :“ Нека вас спасе Христос !“ Код многих, не само парохијана – верника, већ и код свештенослужитеља у очима су заискриле сузе.

Елена ШУПЕГИНА

15

****************************************************************************************************************

ИЗВЕСТИЈА – ШАХТИ БР 149 04.08.2007

ИКОНУ СВ. САВЕ СРБИ ПОДАРИЛИ ШАХТИЈУ ОД СУСРЕТА СА ШАХТИНЦИМА КОД ХОРА „СВ. РОМАН СЛАТКОПОЈАЦ“

ОСТАЛИ НАЈСЈАЈНИЈИ УТИСЦИ...

****************************************************************************************************************

ДОН ТРБР. 3422.08.2007.год РАДИО ТВ РЕВИЈА

ПРИЈАТЕЉИ, ПРЕКРАСАН ЈЕ НАШ САВЕЗ Увек нераздвојни и заједно Србија и Русија – сестре једне крви...

****************************************************************************************************************

РТВ Дон ТР (интернет сајт) http:/news.webrostov.ru/cult/3546734 Новости – култура

У граду Шахтију одржан концерт руске и српске духовне музике

Концерт руске и српске духовне музике одржан је 19. јула у шахтинском Сабору Покрова Пресвете Богородице. Извођач – хор Свети Роман Слаткопојац Ансамбл је основан при храму Светог апостола Павла у Петроварадину – Нови Сад (Србија). Хор је сачињен од ученика Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и студената Новосадког универзитета. Наступи у Русији су прво гостовање ван земље.Хор је такође узео учешћа у Божанственим литургијама у храму Св. Александра Невског и Вознесенском сабору града Новочеркаска. - У хору су млади људи који треба да се упознају са руском кутуром и руским народом. Они воле руски народ, културу ,музику... – рекао је професор књижевности у гимназији Петар Којић. - Веома сам радостан што је одржан овакав концерт,он показује да код наших словенских народа има много заједничког, рекао је Архијерејски намесник шахтинског округа протојереј Георгије.