17
ФИЗИОЛОГИЈА Каназир Барбара

физиологија урадила Барбара Каназир

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: физиологија урадила Барбара Каназир

ФИЗИОЛОГИЈАКаназир Барбара

Page 2: физиологија урадила Барбара Каназир

Садржај:•УВОД•ФИЗИОЛОШКИ СИСТЕМИ : (неки од..) *НЕРВНИ*МИШИЋНО-КОШТАНИ*ЦИРКУЛАЦИОНИ *РЕСПИРАТОРНИ*СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ*ПОКРОВНИ СИСТЕМ *УРИНАРНИ СИСТЕМ *РЕПРОДУКТИВНИ*ИМУНСКИ *ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ

Page 3: физиологија урадила Барбара Каназир

Увод•ФИЗИОЛОГИЈА- у основи проучава тело на

нивоу органа и система.

•Због сличности људских функција са животињским,бројни експерименти који се обављају на животињама пружају скоро у целини основна знања о физиологији човека.

•Изучавање физиологије човека је једна од основних (базичних) области науке која се изучава на студијима медицине,јер се њени принципи често примењују у медицинском збрињавању болесника.

Page 4: физиологија урадила Барбара Каназир

НЕРВНИ СИСТЕМ•Састоји се од:-централног нервног система (мозак и

кичмена мождина)-периферног нервног система•Мозак-је орган у коме се обављају процес

памћења и мишљења, доживљаја емоција и сензорна обрада информација из организма и спољашњег света.

•Нервни систем-обавља многе сложене процесе надгледања, контроле и комуникација између појединих органа и система, омогућава правилну комуникацију организма са спољашњом средином.

•У састав нервног система улазе:чуло-вида, слуха, укуса и мириса.

Page 5: физиологија урадила Барбара Каназир

Чула: ВИДА СЛУХА

МИРИСА И УКУСА

Page 6: физиологија урадила Барбара Каназир

Нервна ћелија•Особине: надражљивост, проводљивост,

сензитивност

Page 7: физиологија урадила Барбара Каназир

МИШИЋНО-КОШТАНИ СИСТЕМ

•Састоји се од:-скелета (кости, лигаменти, тетиве и хрскавица)-мишића (који се припајају на скелет)

•Мишићно-коштани систем даје телу основну структуру, чврстину и способност за кретање.

•Веће кости у себи садрже коштану срж, орган за производњу крвних ћелија.

•Кости су и главне локације за складиштење минерала, калцијума и фосфата.

Page 8: физиологија урадила Барбара Каназир

Структура кости:•Покосница•Коштана маса•Коштани канал•КОШТАНА СРЖ :

Page 9: физиологија урадила Барбара Каназир

ЦИРКУЛАЦИОНИ СИСТЕМ•Састоји се од:-срца и крвотока ( артерије, вене и капилари)•СРЦЕ - има функцију пумпања крви кроз

циркулациони систем,тако да омогућавају снабдевање сваког ткива кисеоником “храном”, хормонским информацијама, производима имунског система итд.

•Кроз зидове капилара врши се размена гасова и пролаз хранљивих материја и продуката метаболизма.

•Извесна количина течности остаје у ткивима и враћа се лимфним судовима у вене.

Page 10: физиологија урадила Барбара Каназир

КРВ• Састоји се из:- протеинске течности(крвна плазма око 55%) и

крвних ћелија, које се налазе у плазми.

• Крвна плазма је: водени раствор органских и неорганских материја.

• Састоји се од: воде, натријум-хлорида, осталих соли, мале количине шећера, неких масних материја, хормона,кисеоника и угљен-диоксида.

• У крвној плазми се налазе крвне беланчевине, албумини, глобумини, фибриноген.

Page 11: физиологија урадила Барбара Каназир

РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ•Састоји се од: - дисајних путева (носа, назофаринкса,

душника) и плућа•Обавља размену гасова између организма и

спољашње средине.•Процесом дифузије се преко респираторних

површина усваја кисеоник, а отпушта угљен-диоксид и водена пара у спољашњу средину.

•Кисеоник је организму неопходан за производњу енергије, а ослобођени угљен-диоксид и водена пара омогућавају регулацију промета течности и ацидо базну равнотежу.

Page 12: физиологија урадила Барбара Каназир

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ•Састоји се од: уста, једњака, желуца, црева

(дванаестопалачног, танког, дебелог и завршног црева) као и јетре, панкреаса, жучне кесе и пљувачних жлезда.

•Систем органа за варење претвара храну у мале прехрамбене,нетоксични молекуле који се дистрибуирају до свих ткива у телу, а истовремено из органа одстрањују неискоришћене остатке хране.

Page 13: физиологија урадила Барбара Каназир

ПОКРОВНИ СИСТЕМ је орган који прекрива тело.

•Састоји се од (коже) укључујући косу и нокте као и друге функционално важне структуре као што су знојне и лојне жлезде.

•Кожа својом покровном улогом штити тело од спољних утицаја, даје изглед и облик појединим деловима тела, али и служи као главни сензорни орган за пријем информација из спољашњости.

Page 14: физиологија урадила Барбара Каназир

УРИНАРНИ СИСТЕМ•Састоји се од:бубрега, уретера, мокраћне бешике и уретре.•Његов задатак је да уклања воду из крви и

производи мокраћу (урин) у коме су растворени разни отпадни молекули и сувишни јони који се заједно са вишком воде елиминише из тела.

Page 15: физиологија урадила Барбара Каназир

РЕПРОДУКТИВНИ СИСТЕМ•Састоји се од: - Гонада и спољашњих и унутрашњих полних

органа

•Репродуктивни систем проиводи сперматозоиде (у тестису човека, а јајник-јајне ћелије код жена) и хормоне који обезбеђују рад окружења неопходног за стварање и одржавање оптималних услова за развој полних (оплодних) ћелија.

Док код жена стварају услове за развој ембриона.

Page 16: физиологија урадила Барбара Каназир

ИМУНСКИ СИСТЕМ•Састоји се од: белих крвних ћелија, лимфних

чворова и лимфних судова.•Други органи који су укључени у имунски

систем су слезина и коштана срж у којима се производи,односно рециклирају ћелије имунског система.

•Имунски систем је одговоран за покретање одбрамбеног одговора након дејства одређених утицаја изван тела који могу довести до развоја болести или могућих оштећења ткива.

•Постоје две врсте одбрамбеног одговора-урођени и адаптивни (зависе један од другог, а између њих постоји неколико механизама интеракције)

Page 17: физиологија урадила Барбара Каназир

ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ•Састоји се од: -великих ендокриних жлезди ( хипофиза,

штитна жлезда, надбубрежна жлезда, панкреас и полне жлезде и малих жлезди у различитим ткивима).

•Они продукују хормоне (као што су хормони на нивоу бубрега и јетре).

•Ендокрини хормони служе као нека врста механизма комуникације између различитих делова тела.

•Главну улогу у овом систему превласти имају ендокрина жлезда, хипофиза одакле најчешће почињу различите реакције у организму.