Физиологија мишића

Грађа мишића Грађени су од снопова ћелија, који су

обавијени везивном опном, што им омогућава чврстину и еластичност.

Појединачне ћелије, влакна (миофибрили) су обавијени опном(ендомизијум)у снопове 1. реда.

Снопови 1. реда су удружени у снпове 2. реда а њих обавија опна (пермизијум).

Снопови 2.реда су удружени у снопове 3. реда, тј. Цео мишић који је такође обавијен опном (епимизијум)

На крајевима мишића опне се у слојевима удружују у Тетиве које

спајају мишиће са костима.

Основна функционална одлика мишићног ткива јесте његова раздражљивост.

Та раздражљивост се најчешће испољава његовим скраћиваљем, грчењем (контракцијом) мишићних влакана, које настају због дражи.

In vivo, под нормалним условима,природне дражи јесу импулси који у мишић долазе преко моторног нерва, импулси настају у Централном нервном систему. Контрахује се само ако је стимулисан моторним неуроном.

Сама контракција јавља се као одговор на нервне импулсе, који долазе преко специјалних нервних ћелија-мотонеурона.

Мишићи заједно са нервима чине нервно-мишићни апарат човека.

Тела моторних неурона за скелетне мишиће и ексремитете налази се у сивој маси кичмене мождине.

Тела мотонеурона за скелетне мишиће главе налазе се у једрима главених живаца.

Контрактлност је омогућена присуством контрактилног апарата. Њега чине протеински филаменти

миозина и актина. Ексцитабилност мишићних ћелија је

својство генерисања и спровођења акционих потенцијала.

Веза мишића са мотонеуроном спроводи се преко аксона мотонеурона.

Свака од крајњих грана аксона завршава се на једном мишићном влакну- образујући нервно-мишићну синапсу, тзв. Завршну плочу.

Целина мотонеурона, аксона и мишићних влакана представља моторну јединицу.

Облици и врсте мишићне контракције

Ако је спољашњи терет мањи од напона мишића који се контрахује, онда се мишић скраћује и изазива кретање. То је тзв. Концентрични тип, облик контракције. Изотоничка котракција.

Ако је спољашњи терет већи од напона који развија мишић, онда се тај мишић растеже (издужује). То је ексцентрични или плиометрични облик контракције.

И концентрични и ексцентрични тип спадају у динамичке форме контракције.

Ауксотонична контракција- мешовита форма контракције при којој се мења и дужина и напон мишића.

Мишићна контракција при којој мишић развија напон али не мења своју дужину назива се изометријска контракција (иста дужина).

То је статичка форма контракције и она се јавља у два случаја.

У реалним физиолошким условима активности мишића, практично се не јавља чиста изометричка или чиста изотоничка контракција. Оне практично увек имају мешовит карактер. У погледу врсте мишићне контракције, разликују се две врсте: 1. проста или појединачна контракција, 2. сложена мишићна контракција или тетанус (тетаничка

контракција).

Проста контракција, јесте сам одговор на импулс из мотонеурона који продилази мишићним влакнима и јавља се контракција мишићних влакана. Код човека траје 0,1 секунд.

Дели се на 4 фазе: 1. латентни период, 2. контракција, 3.релаксација, 4. опоравак.

Сложена контракција настаје као резултат фреквентне стимулације мишића и сумирања контракције.

Тетанусне контракције су ефикасније од простих јер развојају већу снагу, па су и заступљеније у организму. Већа снага тетанусних контакција последица је акумулације калцијума у сакроплазми. Тетанус може да буде потпун или непотпун, што зависи од фреквенције надражаја.

У основи мишићне контракције су одређени хемијски процеси у самом мишићу, чије контракције омогућавају његов рад.

Деле се на: 1) Анаеробне- реакције које се

одиравају без учешћа кисеоника, 2) Аеробне- реакције које се

одигравају са учешћем кисеоника.

Рад мишића Рад мишића представља кретање, вршење

простих или сложених радњи изражава се килограм-метрима.

Зависи од низа услова (структуре и његове увежбаности) и максимална је при оптималном оптерећењу и оптималном ритму контракције.

Ефективност рада зависи и од емоција: радост повећава радну способност и често успева да смањи мишићни замор.

Највећи спољашњи рад мишић производи у условима средњих оптерећења, у физиологији дефинише се као закон средњих оптерећења.

Ради једноставнијег изражавања рад мишића (W), који се манифестује у подизању оређеног терета (P) на одређену висину (h). Јединица је килограм-метар.

Може се изразити формулом W=P*h/km

Величина зависи од спољашњег оптерећења.

Замор мишића Замором се назива привремено слабљење

функционалне радне способности органа, ткива или целог организма који наступа као последица дужег или краћег трајања рада.

Док оно ишчезава после дужег или краћег трајања одмора.

У мишићима се јавља у самом мишићном ткиву, у нервним центрима као и завршецима моторних нерава у мишићу.

Манифестује се постепеним смањењем величине контракције, то смањење може ићи и до потпуног изостајања контракције мишића, тј.мишић више не одговара на примљене дражи.

Брзина развоја замора зависи од ритма рада и од величине оптерећења, велико оптерећење или сувише брз ритам доводи до брзог настајања замора уз чега је радни учинак минималан.

Рад се одвија најбоље при неком средњем, оптималном ритму, оптималном оптерећењу.

Одређивање радне способности, у медицини, у зависности од оптерећења и ритма, мери се апаратом Ергографом, којег је конструисао торински физиолог Мосо, па се овај апарат зове Мосов ергограф.

Појава замора обашњава се хемијским и физиолошким теоријама замора.

Хемијска теорија објашњава настајање замора као последицу смањивања енергетских резерви у мишићном ткиву.

Физиолошка теорија мишићног замора полази од тога да он наступа због промене физиолошких својстава замореног мишића и физиолошке лабилности.

Физиолошке одлике глатких мишића

Глатки мишићи се налазе у унутрашњим органима и зидовима крвних судова.

Глатки мишићи се по многим својим морфолошким и физиолошким карактеристикма разликују од скелетних мишића.

Глатки мишић нема попречно-пругасти карактер иако садржи танке актинске и миозинске нити.

Две суседне ћелије глатких мишића остварују два типа контракта, једна између друге:

1. тип- тесно додиривање мембрана контрахујућих ћелија

2. тип сједнињавање тих двеју ћелија преко протоплазматичних мостића.

Мрежа глатких мишићних ћелија делује као једна целина: процес раздражења који се јави у једној групи ћелија распростире се и на друге ћелије мреже.

Глатки мишићи се деле на два типа: 1. Висцералне (унутрашње или

утробне) дигестивни и урогенитални такт,

2. Унитарне (у зидовима крвних судова, у оку, у корену длаке кожног поткрова).

Нервна регулација глатких мишића спроводи се преко симпатичких и парасимпатичких влакана центара вегетативног нервног система.

Посебне физиолошке одлике висцеларне мускулатуре је спонтана активност (делимично је у вези са својством мишићних ћелија, па према томе могу да се издужују на стезање).

Посебне физиолошке одлике глатке мускулатуре су:

1. за контракцију није потребан велики утрошак енергије

2. не испољавају физиолошке знаке замора. У нервној регулацији контракције глатких

мишића учествују два медијатора: 1. Ацетихолин (Ach) 2. норадреналин. Механизам Ach повећава јонску пропустљивост

мембране и тиме доводи до деполаризације.

Метаболизам скелетних мишићних ћелија

Енергију за контракцију и релаксацију мишићне ћелије добијају хидролизом Аденозин-три-фосфата молекула ATP.

ATP потиче из: 1. ATP депонованог у ћелији, 2. Креатинфосфата, 3. Оксидативне фосфорилације 4. Анаеробне гликозе.

Хвала на пажњи!!!Аутор: Предраг Сретеновић I4