балкански ратови

(1912-1913)

БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Србија се, после анексије Босне и Херцеговине 1908. године, на северу и западу граничила са Аустроугарском, на истоку са Бугарском и Румунијом и на југу са Турском.

Аустроугарска је Србији онемогућила ширење територија ка Босни, Херцеговини и Војводини, тако да је Србија једино могла да се прошири ка југу на рачун Турске.

Србија је била једина држава у региону која није имала излаз на море. Решење овог проблема упућивало је Србију ка југу, ка великој луци Солуну.

БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО 1878

Након младотурске револуције 1908. године, дошло је до сузбијања националних покрета хришћана.

У Старој Србији и Македонији војска је разоружала хришћане и укинула црквену аутономију, а хришћанске школе стављене су под надзор државе.

Православни Срби су хапшени, протеривани и убијани, а у њихова села су насељавани становници исламске вероисповести.

ПОЛОЖАЈ СРБА У ТУРСКОЈ ПРЕД

ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ

Тежак положај Српског народа у овим крајевима, описиван је у српској штампи и изазивао велика негодовања.

У народу се развијало уверење да се јужне српске земље, које су под турском окупацијом, од средњег века, морају ослободити.

Посебно је истицана жеља за ослобођење Косова.

Одазивање на мобилизацију схватано је као вршење свете дужности.

ПОЛОЖАЈ СРБА У ТУРСКОЈ ПРЕД


Са циљем да ослободе своје сународнике од турске власти, али и због политичких и економских интереса, Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка склопиле су 1912 Балкански савез.

БАЛКАНСКИ САВЕЗ

Стратег Балканског савеза био је српски министар иностраних дела, Милован Миловановић, који је водио преговоре о удруживању

Најпре су се зближиле и савез потписале Србија и Бугарска 1912. године, договоривши и о подели Македоније.

Затим су савезу приступилеЦрна гора и Грчка.

Цео савез био је под покровитељством Русије , чиме је она хтела да учврсти своје позиције на Балкану.

БАЛКАНСКИ САВЕЗ

Први балкански рат почео је 8. октобра 1912, када је Црна Гора према савезничком договору, објавила рат Турској.

Убрзо су и друге чланице Балканског савеза учиниле исто.

Велике силе противиле су се рату, и наглашавале да неће бити територијалних промена.


По избијању рата на јужну српску границу дошло је 300 000 српских војника.

Ударна снага српске војске била је Прва армија, чији је командант био престолонаследник Александар.


До прве велике битке дошло је код града Куманова, која је трајала од 22. до 24. октобра 1912. године.

Срби су победили и запосели Приштину и Скопље.

Српска војска је наставила са напредовањем и убрзо заузела Прилеп.


Друга значајна битка одиграла се код града Битоља где су Срби средином новембра још једном победили.

Истовремено је ослобођено Косово, а потом је српска војска преко северне Албаније избила на јадранску обалу.

Под претњом Аустроугарске, која није дозвољавала да се Србија толико прошири, српска војска је морала да се повуче.

Један од најважнијих ратних циљева Србије, излазак на море, није остварен.


Битољска битка

Црногорска војска је имала главни циљ ослобођење града Скадра.

Уз помоћ српске војске, Црногорци су ушли у град априла 1913. године, али због притиска великих сила морали су убрзо да се повуку.

Црногорци су поред Скадра заузели Пећ и Ђаковицу.


Опсада Скадра

Бугарска војска је стигла до Једрена и уз помоћ српске војске освојила град.

Грци су ослободили Солун и јужне делове Македоније, а уз помоћ Срба, и град Јањину.


Да би решили питање Балкана , Велике силе су организовале мировну конференцију у Лондону.

На њој је, на инсистирање Аустроугарске, призната Албанија као независна држава, а Србија је добила, као замену, територије у Македонији, на рачун Бугарске.

Коначан мир потписан је 30. маја 1913. године.

Поред ослобођења Косова, Метохије, Рашке(Санџака) и Вардарске Македоније, Србија и Црна Гора су коначно добиле заједничку границу


Потписници лондонског мира

ДРЖАВЕ БАЛКАНА ПОСЛЕ ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА

Договор о подели Македоније, који је потписан пре рата, није могао да буде испоштован.

Србија је сматрала да је у борбе уложила много више војних снага него што је било договероно и да је поднела највећи терет рата.

С друге стране, Бугари су инсистирали на уговору из 1912, по коме је већи део Македоније требало да припадне њима.

Србија је затражила ревизију уговора.У томе је имала подршку Грчке, Црне Горе, и свих великих сила осим Немачке и Аустроугарске.

ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ

Бугарска је планирала да нападом на Србију и Грчку освоји целу Македонију и да изађе на Јадранско море, чиме би постала најјача балканска сила.

Србија је желела да сачува оно што је стекла током првог Балканског рата.

Бугарска војска је без објаве рата у ноћи између 29 и 30 јула 1913. године напала српске положаје на реци Брегалници. Тиме је отпочео Други Балкански рат.

ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ

Српски војници у другом балканском рату

Највећа битка у Другом балканском рату одиграла се на реци Брегалници, између српске и црногорске војске на једној и бугарске на другој страни.

Битка је окончана победом Срба. Осим Црне Горе, Србији су помогле и Грчка, Румунија и Турска.

БИТКА НА БРЕГАЛНИЦИ

Битка на Брегакници 30. јун 1913

Мировна конференција одржана је у Букурешту, августа 1913. године.

По мировном уговору, Бугарска је морала да се одрекне свих спорних територија у корист Србије и Грчке, Турска је повратила Једрене, а Румунија је припојила јужну Добруџу.

МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА У БУКУРЕШТУ

ДРЖАВЕ БАЛКАНА ПОСЛЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА

У балканским ратовима Турска је изгубила скоро све територије на Балкану.

Бугарска је добила излаз на Егејско море и велико територијално проширење.

Србија је успела да ослободи Стару Србију, али није имала снаге да сачува економски и стратешки значајан излаз на Јадранско море.Србија је у овим ратовима имала скоро 50 000 погинулих војника и велики број рањених инвалида.

ПОСЛЕДИЦЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА

Црна гора је такође остварила територијално проширење, али упркос великим жртвама морала је да преда Скадар.

Грчка је у овим ратовима удвостручила своју територију и број становника.

Уз помоћ великих сила, створена је Албанија.

Са протеривањем турске власти укинути су и феудални односи, који су кочили развој ових области.

ПОСЛЕДИЦЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА

АЛЕКСАНДАР РАДОШЕВИЋ ПАВЛЕ ВОЛАРОВДИМИТРИЈЕ ЂУРИЋКОСТА МАТИЈЕВИЋ

Литература- Википедија- Мозаик Прошлости- Историја за осми разред, Завод за уџбенике- Гугл слике

АУТОРИ

КРАЈ

Documents

балкански ратови