Шеста Београдска гимназија

Систем органа за варење

Ученици:

Саша Грбовић и

Миљана Стојић

Ментор:

Љубица Лалић

Београд,март 2012.

Систем органа за варење је заступљен код појединих бескичмењака,а карактеристичан је за кичмењаке.

Хетеротрофни организми који се одликују присуством дигестивног или цревног система су :

• Биљоједи-хербивори

• Месоједи-карнивори

• Сваштоједи-омнивори

Компоненте које је неопходно обезбедити организму и које представљају “припрему”за даљи процес варења су :

Угљени хидрати → Глукоза Липиди → Масне киселине Протеини → Амино киселине ,где глукоза и масне киселине представљају извор енергије (АТП), а

амино киселине градивни материјал протеина. Улога система за варење је да се угљени хидрати,липиди и масти

доведу до облика који ћелија може да искористи – глукозе, масних киселина и амино киселина.

Молекули прелазе у крв и циркулацијом долазе до ћелија које су огромни потрошаћи енергије и градивних молекула.

Улога система за варење

Систем органа за варење се састоји од :

Усне дупље

Ждрела

Једњака

Желуца

Танког црева

Дебелог црева

•Систем органа за варење чини низ узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције

Слика 1.- Систем за варење и делови система за варење

Усна дупља Усна дупља има функцију примања и уношења хране на најекономичнији

начин.

У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:• зуби• језик• пљувачне жлезде• крајници (само код сисара)

Зуби су чврсте творевине саграђене од дентина. Механички обрађују храну. Корен зуба је покривен слојем цемента (коштаног ткива). Унутрашњост зуба је испуњена зубном пулпом у којој се налазе крвни

судови и нерви. Код сисара постоје само 2 зубне генерације – млечни и стални. Човек у свакој вилици има по 16 зуба.

Језик је мишићни орган смештен у усној дупљи који меша храну и помаже при гутању и жвакању.

Садржи квржице које омогућавају пријем хемијских сигнала хране,односно помоћу којих учествује у препознавању укуса.

Када постанемо свесни укуса хране,пријатног или непријатног,активира се центар за лучење пљувачке.

Пљувачне жлезде се налазе испод језика,доње вилице и поред ушију.

Преко изодних канала луче пљувачку у усну дупљу.

Пљувачка помаже у говору, омогућава певање, олакшава гутање и жвакање,штити усну дупљу и једњак и има батерицидно својство.

Пљувачка човека садржи ензим амилазу,који започиње варење угљених хидрата већ у устима.

дентин

десни

корен

Нервни и крвни судови зуба

круница

Слика 1.- Шематски приказ пресека зуба

•Храна киселог укуса највише стимулише лучење пљувачке,за разлику од хране горког укуса.

Слика 2.- Места распознавања свих врста укуса на језику

Слика 1.- Усна дупља и делови усне дупље

Ждрело,једњак и желудац

Храна натопљена пљувачком пролази кроз ждрело до једњака.

Једњак је цевасти орган који повезује усну дупљу са желуцем.o Једњак са оба краја има специјалне прстенасте мишиће – сфинктере. o Горњи сфинктер се отвара када храна долази из ждрела,а затим се затвара,док

перисталтика гура храну низ једњак до желуца.o На дну једњака, сфинктер желудачних уста контролише улаз у желудац.

Желудац је кесасто,мишићно проширење средњег црева у којем се храна складишти,меша са желудачним соком и делимично вари.

o Важну улогу у варењу у желуцу имају покрети желудачних зидова.o Желудачне жлезде продукују хлороводоничну киселину и ензим пепсин који

започиње варење беланчевина.o Слузокожа желуца лучи велике количине слузи које штите зид желуца од киселог

желудачног сока.o Када је храна спремна да оде из желуца,она је у облику млечне течности коју

називамо каша.

Слика 1.- Желудац

Код преживара (биљоједа,нпр. крава),желудац је сложен.Издељен је на 4. дела :Бураг - резервоар хранету се налазе бактерије које производе ензим целулазу која вари целулозу.Капуља механичка улога Листавац или литоња у варењуСириште – прави желудац где се врши варење

Варење у цреву

• Најважнији део варења.

Храна у мањим количинама прелази у црево

↓За разградњу хране учествују :

цревни сок – стварају га жлездане ћелије

↓

јетра – ствара жуч

↓

панкреас – ствара панкреасни сок

↓

дебело црево

жлезде ; немају улогу само у варењу

Црево се састоји из два дела : предњег,танког црева,

задњег,дебелог црева .

Жуч – секрет који се прикупља уз јетру.

Складишти се у жучној кеси.

Не садржи ензиме,већ жучне соли које механички разбијају масти на капљице

процесом емулгације .

Панкреасни сок – ствара га панкреасна жлезда.

Улива се преко изводног канала у почетни део танког црева, дванаестопалачно црево или дуоденум ( назив је добило због своје дужине).

Ензими панкреасног сока разлажу :

•угљене хидрате до дисахарида,

•беланчевине до дипептида,

•масти до мономера масних киселина и глицерола .

Слика 1.- Панкреас Слика 2.-Јетра

Дебело црево•Хранљиве материје које се не разграде у танком цреву,разградњу довршавају у дебелом.•Дебело црево не учествује у варењу и апсорпцији хране.• Не ствара и не лучи ензиме.•Има улогу у труљењу целулозе.• Такође, из желуца се у дебелом цреву апсорбују вода,минералне соли (сем сулфата) и алкохол глицерин.•Из желуца се у дебелом цреву апсорбују : алкохол ,лекови и наркотици. Слика 1.- Дебело црево

Литература :

• www.biologija.rs• www.wikipedia.org• www.slideshare.com• Биологија за трећи разред гимназије друштвено-језичког смера, Завод за

уџбенике и наставна средства,Београд,2004