Наука, етика и животна средина

„„Наука је без етике слепа, етика без науке је Наука је без етике слепа, етика без науке је празна. празна. ““

ЕКОЛОШКА ЕТИКА

Еколошка етика је систематичан опис моралних односа између људских бића и њиховог природног окружења.

Антропоцентрична етика држи до тога да једино људска бића поседују моралну вредност.

Међутим, иако се може рећи да имамо одговорности у односу на свет природе, немамо директне одговорности према свету природе.

Једно од проширења антропоцентричне етике састоји се у томе да се будуће генерације узму у обзир као предмети наших моралних одговорности.

Неки филозофи тврдили су да поред наших одговорности према другим људским бићима, имамо директне одговорности и према природним објектима.

Неантропоцентрична

етика допушта

морално достојанство

и природним бићима

као што су животиње

и биљке.

Холистичка етика сматра да моралне одговорности пре имамо према скуповима појединаца него одговорности према оним појединцима који образују целину.

То значи да

холистичка етика

може да дозволи

селективан лов на

поједине животиње

све док бројност те

врсте није угрожена.

Етички проблеми

било којег типа,

укључујући и

еколошке

проблеме,

ретко кад су

изложени

недвосмисленим

решењима. Свет

није толико

једноставан колико

бисмо ми волели

да буде.

ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ

1962. објављена је књига Рејчел Карсон “ Ућуткана младост” која је скренула међунарoдну пажњу на смртоносне последице употребе пестицида.

Повећана употреба пестицида јавља се услед повећања броја становника, па самим тим и пољопривредне потражње, и смањења броја земљорадника.

Пестициди остављају последице не само на циљну групу, већ на читав ланац исхране. При том доказано је да на дужи временски период пестициди нису ефикасни ни у погледу смањења усевних губитака од штеточина.

Седамдесетих година откривена је област у Мексичком заливу захваћена хипоксијом.

Хипоксија се јавља на воденој површини када су нивои раствореног кисеоника сувише ниски да би се живот одржао. То стање настаје када превише хранљивих састојака изазове прекомеран раст алги што резултира смањењем сунчеве светлости, губитком водене вегетације и смањењем количине раствореног кисеоника.

Живот на Земљи суочава се са највећим масовним изумирањем још од доба диносауруса захваљујући људској активности.

Дневно изумре више од стотину животних врста. Пиродна богатсва ( ваздух, вода и земља )

исцрпљују се или загађују аларматном брзином.

Да бисмо почели да доносимо исправне одлуке, филозофска етика препоручује самосвесно искорачивање из властитих живота како бисмо размислили о типу живота какав би требало да водимо, како би требало да поступамо, те каква би врста људи требало да будемо.

Многи људи сматрају да наука и технологија треба да нађу решења за постојеће еколошке проблеме, међутим тиме се одричу права да доносе одлуке о свету у ком живе.

Еколошки проблеми постављају фундаментална етичка и филозофска питања о циљевима којима треба да тежимо, а наука и технологија нам обезбеђују само нека средства за постизање тих циљева.

Сократ је рекао:

“ Не бавимо се неком

нeзнатном ствари, већ тиме

како треба да живимо. “

НАУКА И ЕТИКА

Рејчел Карсон сугерише да ризикујемо када еколошке проблеме третирамо као техничке проблеме. То је због тога што су димензије еколошких проблема ретко ограничене специфичним границама било које посебне дисциплине. Тако загађивање пестицидом уплиће пољопривреду, разне гране биологије и хемије, медицину, економију, политику и правду.

Наука није тако вредносно неутрална као што многи претпостављају. Наша култура има велико поверење у науку као крајњи ауторитет по питањима знања истине.

Економија има важну улогу у многим спорним еколошким питањима. При доношењу најважнијих одлука о животној средини, званична политика се ослања на економију.

Наука захтева проверу резултата, елеминисање пристрасности и доказе. Тако она испуњава свој етички принцип.

Креатори политике имају две опције. Могу да игноришу ствари које се не могу научно измерити и доносити одлуке само на основу научне чињенице, или могу одбацити науку као прикладну основу за доношење одлука.

Ејмори Ловинс указао је на сличну поенту кад нас је подсетио да одговори какве добијамо зависи од питања каква постављамо.

•Научна питања у великој мери постављају људи који плаћају научна истраживања. То су обично приватни предузетници и влада. Тако је Министарство одбране трошило милијарде долара за развој нуклеарног наоружања.

Еколошке одлуке какве се доносе зависе од информација, технологије и финансијких извора, а они зависе од питања каква постављају научници.

“