STRATEGIJA LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA

OPSTINE SEVERNA MITROVICA

Okvir za lokalni ekonomski razvoj

Lokalni ekonomski razvoj nije samo koncept vec i proces i kao takav on mora imati i svoj

razvojni put.Elementi koji su neophodni za uspesan lokalni ekonomski razvoj mogu se svrstati

nekoliko etapa i to:

1.Analiza stanja-istrazivanja potencijala ljudskih i prirodnih resorsa opstine,potreba,stepena

razvijenosti infrastrukture,proucavanja procesa donosenja lokalnih pozitivnih propisa i

opstinskih akata...

2.Na osnovu dobijenih rezultata istrazivanja treba pristupiti ukljucivanju u rad vaznih ucesnika iz

sastava gradjana i lokalnog poslovnog sektora kao i javnih institucija

3.Glavnu ulogu koordinatora i katalizatora u lokalnom ekonomskom razvoju ima lokalna

samouprava.Da bi opstina uspesno obavljala ovu funkciju neophodno je da ona bude spremna i

osposobljena za ovaj zadatak.

4.Program L.E.R.-a proistice iz strateskog plana koji sadrzi viziju,ciljeve,akcione planove i

projekte

5. Sprovodjenje programa i projekata zavisi od budzeta ,ljudstva i institucija

6.Pracenje i ocena je krajnja komponenta na osnovu koje se obezbedjuje kvalitet i uspesnost

lokalnog ekonomskog razvoja

Uvodna rec o situaciji u severnoj mitrovici

Posle ratnih desavanja 1999 godine i donosenja rezolucije saveta bezbednosti 1244 opstina kosovska

mitrovica je usled etnickih sukoba i proterivanja srba sa juzne strane reke ibar prakticno podeljen grad.

Posle slozenih politickih procesa i nakon 14 godina potpisivanjem briselskog sporazuma dobijena je

sansa da severni deo mitrovice i funkcionalno zazivi kao celina i preraste u modernu opstinu.

Naziruci se granice opstine i analizirajuci stanje u kakvom se opstina nalazi lokalna samouprava je

pokrenula niz inicijativa koje podrazumevaju poboljsanje uslova zivota gradjana

U prilogu vam dostavljajamo niz planova i inicijativa na kojima je lokalna samouprava radila u

proteklom periodu:

Prilog 1 BIZNIS INKUBATOR-MITROVICA SEVER

Prilog 2 POLJOPRIVREDNO STOCARSKI RAZVOJNI CENTAR SUVI DO

Prilog 3 TEHNOLOSKI PARK

Prilog4 TRI TRZNA CENTRA U SEVERNOJ MITROVICI

Prilog 5 LAKA INDUSTRIJSKA ZONA CESMIN LUG

Prilog 6 TURISTICKO REKREATIVNI CENTAR PARTIZANSKO BRDO

Prilog 7 IZGRADNJA TRI JAVNE GARAZE OD CELICNE MONTAZNE KONSTRUKCIJE I ZONIRANJE PARKING

MESTA U GRADU-PODIZANJE KAPACITETA PREDUZECA PAKING SERVISA

Prilog 8 PODIZANJE KAPACITETA JKP IBAR -VODOVOD I IZGRADNJA FABRIKE ZA PRECISCAVANJE VODE

KOD CESMINOG LUGA

Prilog 9 PODIZANJE KAPACITETA JKP STANDARD IZGRADNJOM POGONA ZA RECIKLIRANJE CVRSTOG

KOMUNALNOG OTPADA

Prilog 10 AUTOBUSKA STANICA I PODIZANJE KAPACITETA USLUZNOG SAOBRACAJA U GRADU

ODELJENJE ZA URBANIZAM

NACELNIK ODELJENJA

DIPL.ING.GRADJEVINE SPASOJEVIC DRAGAN

PRILOG 1 BIZNIS INKUBAT

PROJEKAT

REKONSTRUKCIJE OBJEKT

,, BIZNIS INKUBATOR ,,

Pr + Gal

Ciljevi inkubatora

Stvoriti nova radna mesta

Smanjiti neuspeh MSP (mala

BATOR MITROVICA SEVER

JEKTA

ala i srednja preduzeca)

Ojaati MSP u optini

Zadrati mlade ljude u optini

Podrati proces privatizacije

Regionalno povezivanje

Ciljevi inkubatora

Da prui unutranji nadzor

Da obezbedi edukaciju i strune konsultacije na planu poslovanja

Da smanji fiksne trokove (prijem, fotokopiranje, internet, fax, administracija)

Da obezbedi profesionalni, fleksibilni prostor,

Da obezbedi prostor pogodan za razmenu ideja

Da obezbedi mogunosti za povezivanje

Broj inkubatora u svetu :

Severna Amerika 1000

Juna Amerika 200

Zapadna Evropa 900

Istona Evropa 150 (Srbija 25, KIM 5)

Daleki istok 600

Afrika i bliski istok 150

Ukupno 3000

Program inkubacije bi trebalo da:

prati ekonomske strategije optine i regiona

planira da eventualno smanji zavisnost od finansijske podrke sa strane

redovno prati, meri i procenjuje i izvetava lokalnu zajednicu i fondacije

unapred razmilja o programu za preduzea koja su prola inkubaciju

unapred razmilja o prenosu znanja kako bi se smanjili trokovi i povezala MSP

ta smo uradili do sada?

Upoznali javnost sa modelom BIC

Organizovali posetu BI u Novom Sadu, Portsmut(VB), Belfast(SI)

Obezbedili povoljne kredite za buduce korisnike BI

Obucili vise od 100 kandidata u pisanju biznis planova

Uradili bazu podataka postojecih biznisa u Kosovskoj Mitrovici

Izradili ekonomsku analizu Mitrovacke privrede

Postigli saglasnost o potrebi osnivanja BIC u Kosovskoj Mitrovici

Pripremili nacrt projekta

Animirali potencijalne donatore

ta je u toku i ta sledi?

Promotivna kampanja

Adaptacija objekta

Pripremiti Biznis plan

Obuiti budue zaposlene

Formirati Savet i Upravni odbor BIC

Izbor buduih lanova BIC

SVEANO OTVARANJE!!!

Period inkubacije novog biznisa najee traje od 1 do 3 godine.

Preduzetnici bi u prvoj godini svog rada prostor koristili bez ikakve nadoknade, u drugoj godini bi

plaali 40% zakupnine, u treoj 70% a nakon njenog isteka punu zakupninu prostora.

Nakon perioda inkubacije jednog biznisa prostor bi bio ustupljen novom pod istim uslovima.

Poslovni inkubator bi inicajalno obezbedio oko 40 novih radnih mesta

BIC su organizovani i registrovani kao drustva sa ogranicenom odgovornoscu.

Opstina i udruzenja privrednika su uglavnom upisani vlasnici.

kolske i visokokolske ustanove koje nadju interesa takodje mogu biti vlasnici.

PSCMS ugovorno bi se obavezao da u periodu od 1 godine obezbedi sredstva za izgradnju i

opremanje poslovnog inkubatora.

GRAFIKA DOKUMENTACIJA

POSTOJEE STANJE

TEHNIKI OPIS OBJEKTA

OPTI PODACI

OBJEKAT: MULTIFUNKCIJSKI OBJEKAT prizemlje i galerija ( Pr + Gal )

MESTO GRADNJE : Kompleks biveg vojnig remonta Kos. Mitrovica

INVESTITOR : _____________________

KAT. PARCELA : _________ K. O. Kos. Mitrovica

ARHITEKTONSKI OPIS

Predmet rekonstrukcije je objekat hangar za smetaj vozila, spratnosti prizemlje.

Objekat e se rekonstruisati u kompleksu biveg vojnog remonta,

Ukupna bruto razvijena povrina objekta iznosi 1140.70 m , pri emu su dimenzije objekta u

osnovi za prizemlje 48.30 m x 19.60 m .

Kota terena je na 0.5 cm od kote prizemlja. Spratna visina je max 6.86 m a galerija je na 2.90

m prizemlja.

BIZNIS INKUBATOR osnova prizemlja

Prizemlje sadri : Radionicu za teretna vozila, auto radionicu, magacinske prostore, stolarsku

radionicu, krojaku radionicu, mainsku radionicu, elektro radionicu, tri kancelarije, ajnu

kuhinju i sanitarni vor. Prizemlje i galerija su povezani unutranjim jednokrakim stepenitem .

Galerija sadri: Kompjutersko tehnoloko inovativni centar, prostorija za kompjutersku opremu,

salu za sastanke, dve kancelarije i sanitarni vor

OPIS KONSTRUKCIJE

Teren na kome se nalazi objekat je ravan. Objekat je izgraen kao ramovska montana betonska

konstrukcija. Na objektu postoje ozidani fasadni delovi objekta i naknadno ozidani delovi zidova .

Fasasdni zidovi e se zadrati a naknadno ozidani e se ukloniti

Novi zidovi dela objekta u prizemlju e biti od opekarskih blokova sa armirano betonskim

horizontalnim i vertikalnim serklaima. Fasadni zidovi e biti obloeni termo izolacijonom demit

fasadom bele boje. Meuspratna i plafonska konstrukcija galerije e biti od dvostruko armirana

betonska omalterisana sa donje strane

Krovna konstrukcija je metalna, projektovana u sistemu dvovodnog krova a pokriva je valoviti

crep.

PODOVI - Prizemlje U delovima radionica i auto servisima e se polagati keramika otporna na

habanje a u kancelarijama e postaviti visokootporan na habanje laminat a u delu sanitarnih

vorova keramike ploice.

PLAFONI Plafoni prizemlja trebaju se omalterisati, gletovati i obojiti beliom polikolor bojom.

Plafon trema uraditi od rigipsa preko podkonstrukcije sa propisnom zatitom

SPOLJNA I UNUTRANJA OBRADA Svi obimni zidovi e se obloiti termoizolacionim

materijalom a fasada demit u beloj boji. Unutranji zidovi e se omalterisati, gletovati i obojiti

polikolorom u beloj boji .Zidovi sanitarnog vora i kuhinje e se obloiti keramikom u sanitarnom

voru komplet visina.

Sva stolarija e biti visokokvalitetna PVC i ulazna vrata od crne bravarije.

INSTALACIJE VODOVODA I KANALIZACIJE

Instalacije vodovoda i kanalizacije izvesti prema posebnom projektu

Elektroinstalacije izvesti prema posebnom projektu

TABELARNI PRIKAZ POVRINA

PRIZEMLJE: UKUPNO BRUTO : 964.68 m

GALERIJA : UKUPNO BRUTO : 194.04 m

UKUPNA BRUTO POVRINA OBJEKTA : 1140.72 m

PREDRAUNSKA VREDNOST RADOVA JE OKO 250 000.00

PRILOG 2 POLJOPRIVREDNO STOCARSKI RAZVOJNI CENTAR SUVI DO

OPIS LOKACIJE PROJEKTA

Prigradsko naselje Suvi Do je oivieno sa severoistone strane naseljem Mali Zvean,

severozapadne strane atarom sela Vidomiri, zapadne strane selima Vinarce i Guevac i Rekom

Ibar sa june strane koja ga ujedno i razdvaja od June Mitrovice. Samo naselje Suvi Do deli se

na gornji i donji Suvi Do. Donji Suvi Do naseljen je iskljuivo albancima dok gornji Suvi Do je

multietnikog karaktera gde dvadesetak domainstava pripada Albancima a etrdeset

gazdinstava pripada Srbima.

Suvi do kao prigradsko naselje je od stratekog znaaja za severnu Mitrovicu, koji se

sagledava u jedinoj mogunosti irenja optine severne Mitrovice ka tom podruju. Treba uzeti

u obzir da severna Mitrovica gotovo i ne raspolae sa slobodnim zemljitem jer je gradsko

graevinsko zemljite u samom jezgru grada gotovo iscrpljeno a preostali delovi zemljita u

rubnim delovima grada zbog konfiguracije nisu pogodni za bilo kakvo ozbiljnije privoenje

nameni osim da budu projektovani kao tampon zone zelenila u svojstvu zatite ovekove

sredine.

Od reke Ibar do atara sela Vidomiri prostire se oko 180 hektara privatnog zemljita u

posedu itelja stanovnika gornjeg Suvog Dola srpske nacionalnosti i priblino 42 hektara

zemljita koje je bilo vlasnitvo ,, srbija ume ,, . Ako se poe od toga da cela severna Mitrovica

zauzima oko 1720 hektara dolazi se do zaljuka da ova povrina predstavlja 15% ukupne

teritorije optine. Uzevi u obzir sastav i konfiguraciju ovog dela predlae se sledee:

Ovim projektom je predvidjen program koji obuhvata izgradnju pratece administrativne

zgrade,mlekaru mini farmu,pogone za preradu voca i povrca i sl

Vrednost projekta po fazama

Prva faza 500 000 evra

Druga faza 1 000 000 evra

Treca faza 500 000 evra

PRILOG 3 TEHNOLOSKI PARK

Nauno-tehnoloki i tehnoloki parkovi (NTP/TP)

"Nauno-tehnoloki park" predstavlja manje-vie irok pojam, koji se koristi da opie raznovrsne pokuaje da se podstakne razvoj "preduzetnitva putem osnivanja na znanju zasnovanih MSP" unutar jedne drave. Ovaj naziv ima mnogo sinonima od kojih su najei "nauni park", "tehnoloki park","nauno-tehnoloki park", "istraivaki park" i "tehnopolis". Iako ima vie definicija NTP, injenica je da on predstavlja aglomeraciju MSP, koja ima sledee osobine:

povezana je sa obrazovnim ili istraivakim institucijama,

obezbeenu infrastrukturu i usluge za aktivnosti okupljenih MSP, prvenstveno nekretnine i poslovni prostor,

olakava proces transfera tehnologije,

namenjena je podsticanju privrednog razvoja regiona u kom se nalazi. Ili je moda jasnije matematicki:

NAUNO-TEHNOLOKI PARK = ZEMLJITE + ZGRADE/OPREMA + USLUGE LJUDI OD ZNANJA Jasno je da NTP u konstalaciji svih novih organizacionih formi koje se pojavljuju u sadanjem trenutku privrede regiona Z.Balkana ima svoje mesto. I pored stvaranja lokalnih razvojnih agencija, regionalnih/kantonalnih razvojnih agencija,foruma stakeholder-a, one-stop shop-ova i dr. formiranje NTP nije dupliranje kapaciteta na istom zadatku. Polje delovanja jeste isto ali su delatnosti NTP mnogo sofisticiranije i kompleksnije od pomenutih organizacionih formi. Jasno je da su oekivanja velika, posebno danas, u fazi kada zemlje regiona prolaze kroz teke ekonomske trenutke i gde bi NTP trebao biti generator razvoja MSP. On treba da bude mesto gde e se kreirati: Motivacija i klima za razvoj preduzea zasnovanog na vetinama unutar preduzea, Promocija samozapoljavanja kao modernog drutvenog trenda, Stvaranje pozitivnog imida preduzetnika, Obezbeivanje detaljnih informacija i reenja poslovnim ljudima, Otvaranje novih radnih mesta i poslova u regiji, Pomo pri pretvaranju regionalnog potencijala u komercijalna preduzea, Davanje visoko tehnolokom preduzeu regiona profil na tritu putem stranih partnera i meunarodnih mrea kontakta. Put do NTP ili TP najee vodi preko razvoja inovativnih centara. Inovativni centri su organizacione jedinice ili kompanije koje se formiraju najee kao pratee jedinice klasterskog organizovanja MSP u jednoj regiji ili dravi. Samo ime upuuje na to da ovi centri prate najsavremenije trendove u tehnolokim razvojnim konceptima, da su usmereni na transfer i razvoj novih tehnologija te da trebaju biti dobro uvezani sa slinim inovativnim jedinicama u Evropi i svetu.Ovakvi centri su po pravilu dobri konzumenti meunarodnih programa i projekata. Svi vie ih osnivaju univerziteti kao prelazne forme ka formiranju NIR instituta ili jedinice lokalne uprave u saradnji sa regionalnim vladama,privrednim komorama, fakultetima i dr. Mogu imati vrlo razliita usmerenja kao npr. Centri inovativnosti i preduzetnitva,centri za

inovacije u drvopreradi, centri za transfer tehnologija, centri za CAD/CAM tehnologije, centri za dizajn i dr. Odeljenje za urbanizam je predvidela lokaciju na kojoj ce se nalaziti Tehnoloski Park . U delu grada

zvanom ,,Vojni Remont,, ce biti smesteni Biznis Inkubator,Tehnoloski Park i jedan deo industriske zone.

Lokacija je pogodna zbog infrastrukture(zeleznicka stanica,planirana izgradnja obilaznice ,,cesmin lug-

dudin krs,,kompleksi zgrada i hala koji su napusteni a vec imaju prikljucke koji su prilagodjeni privrednim

delatnostima,blizina JKP preduzeca isl...)

Zgrada za adaptaciju u kojoj je planiran Tehnoloski Park

Vrednost predvidjenih radova je aproksimativno 400 000 evra

Prilog 4 Tri TRNA CENTRA

Veliki broj prodavnica razliitog asortimana pod istim krovom i velika fluktuacija ljudi, vozila i robe su specifinost trnih centara. Na nasem tritu, trni centri predstavljaju novi koncept poslovanja. Trni centri nastavljaju svoj razvoj sa akcentom na zadovoljavanju socijalnih, ekonomskih i kulturnih potreba zajednice. Trni centar je skup nezavisnih, maloprodajnih objekata, usluga i parking prostora izgraen i odravan kao celina. Ova celina moe biti razliito konfigurisana od zavisnosti od lokacije kao i potreba stanovnitva. Moe biti jedna ili vise zgrada koje ine kompleks maloprodajnih objekata. Trni centar posluje kao jednistven entitet ija uprava odreuje pravila ponaanja zakupaca u njemu. Parking prostor je obino obezbeen. Veliina centra i orjentacija su generalno determinisani i karakteristikama trgovinske zone koju opsluuje. U Kosovskoj Mitrovici postoje tri lokacije koje bi mogle da preuzmu entitet trnog centra. Zbog velikog broja prodavnica razliitog asortimana, nedovoljno i loe iskorienog prostora, ideja o trnom centru je mozda i presedan za potrebe stanovnika ovog grada. Osnovni oblici trinog komuniciranja u integrisanim marketing komunikacijama su:

Lina prodaja Privredna propaganda Unapreenje prodaje Odnosi s javnou i publicitet Direktan marketing Dogaaji i iskustva

Predviene lokacije za izgradnju trnih centara

1. Ulica Kralja Petra I, Kosovska Mitrovica 2. Ulica Lole Ribara, Kosovska Mitrovica 3. Ulica Kolainska, Kosovska Mitrovica

Lokacija br. 1

Ulica Kralja Petra I je glavna ulica u Kosovskoj Mitrovici. Zbog novonastale situacije nakon bombardovanja i podeljenog grada na dva dela, koncentracija prodavnica i maloprodajnih objekata je svedena na relativno mali prostor. To je prouzrokovalo nelegalnu gradnju malih objekata koji sada zauzimaju korisnu povrinu koja bi mogla da se iskoristi na mnogo bolji nain. Ruenjem postojeih objekata i izgradnjom novog trnog centra mogle bi se objediniti sve funkcije sadanjih radnji i prodavnica i na taj nain omoguila mnogo kvalitetnija iskorienost prostora.

Na ovoj lokaciji je mogua gradnja trnog centra koji bi sadrao market ili diskontne radnje, radnje elektronske i tehnike opreme, sportsku opremu kao i drugih proizvoda, to moe zavisiti i od zakupca pa se centar moe deklarisati u odnosu na njega. Predvieni trni centar bi bio spratnosti Po+P+2. U podzemnoj etai bi se moglo reiti pitanje parking prostora, poto trni centar zahteva i reeno pitanje parkinga.

Lokacija br. 2

Ova lokacija, u ulici Lole Ribara je drugi predvieni lokalitet za izgradnju trnog centra. Ovaj trni centar bi prvenstveno imao ulogu poslovnog prostora i butika. Ovaj objekat ne bi trebalo da ima veliku spratnost zbog okolnih objekata velike spratnosti. Predviena spratnost je Po+P+1. Zbog blizine raskrsnice i gustog saobraaja, neophodno je predvideti odgovarajui parking prostor koji ce biti obezbedjen projektom javnih garaza

Lokacija br. 3

Predvieni trni centar u Kolainskoj ulici u Kosovskoj Mitrovici mogao bi biti veeg kapacitata u odnosu na predhodna dva. Za razliku od predhodnih, ova lokacija je rasiena i na njoj su trenutno instalirani objekti privremenog karaktera koji su u sastavu gradske pijace. U ovom delu grada, novoizgraeni trni centar bi mogao biti i vee sparatnosti. Parking prostor bi mogao biti organizovan i u i oko objekta. Ovaj objekat bi mogao biti i otvorenog i zatvorenog tipa. Ovakav trni centar bi mogao da zadovolji potrebe nekog velikog trgovinskog lanca. Pruza mogucnost za izgradnju mega marketa sa svim pratecim sadrzajima

PRILOG 5 LAKA INDUSTRISKA ZONA

Cesmin lug se nalazi u nastavku vojnog remonta na nizoj koti pored

obale ibra u pravcu zvecana ,preko puta cesminog luga sa druge strane

ibra kod dudinog krsa je predvidjena kvantaska pijaca sa terminalom.U

skladu sa razvojnom strategijom izgradnje zaobilaznice cesmin lug-

dudin krs ovo je idealna lokacija za izgradnju lake industriske zone.

PRILOG 6 TURISTICKO REKREATIVNI CENTAR PARTIZANSKO BRDO

Ovim projektom bi se obuhvatilo unapredjenje kompletnog podrucja

tzv partizansko brdo i cela akcija bi obuhvatala tri faze:

Faza I Ozelenjavanje sa pratecim objektima u sirokom potezu

eksterijera Crkve Sveti Dimitrije.

Vrednost radova 300 000 evra

Faza II kupovina privatnog zemljista za izgradnju bazena

Vrednost radova 100 000 evra

Faza III izgradnja bazena

Vrednost radova 3 000 000 evra

PRILOG 7 IZGRADNJA TRI JAVNE GARAZE OD CELICNE MONTAZNE

KONSTRUKCIJE I ZONIRANJE PARKING MESTA U GRADU-PODIZANJE

KAPACITETA PREDUZECA PAKING SERVISA

PARKING PROSTOR ODELJENJE ZA URBANIZAM SO KOSOVSKA MITROVICA

Opis pozicije J.M. Kolic. Jed. Cena Ukupno1 Raiavanje terena, priprema i obeleavanje objekta.

paus 1 200,00 200,002 Mainski iskop zemlje III kategorije za betonsku

platformu (podlogu) parkiralita i pristupne saobraajnice.

m 513,5 6,00 3.081,003 Nasipanje i zbijanje tampon sloja ljunka u sloju debljine

d=20 cm za temeljnu plou i pristupnu saobraajnicu.Obraun po m zbijenog nasipa.

m 205,4 14,00 2.875,60Ukupno 6.156,60

1 Betoniranje armirano betonske ploe donjeg platoa garae debljine d=30 cm i pristupne saobraajnice sa betonom MB25 i mreom Q-92. Zavrsnu povrsinu isperdaiti.

m 308,1 13,00 4.005,306

Prosecanje postojeeg trotoara radi izrade pristupne saobraajnice objektu, sa odvoenjem uta na deponiju do 5km daljine.

m 36,9 182,00 6.715,80Ukupno 10.721,10REKAPITULACIJA

I ZEMLJANI RADOVI 6.156,60II BETONSKI RADOVI 10.721,10

UKUPNO 16.877,70

0

ZBIRNA REKAPITULACIJA

I FAZA - RADOVI NA IZRADI AB PLATOA 10.125,00II FAZA - KONSTRUKCIJA GARAE 179.705,00NEPREDVIENI RADOVI 2% 3.796,60IZRADA TEHNIKE DOKUMENTACIJE 1% 1.040,00TEHNIKI NADZOR 2% 1.040,00

UKUPNO 195.706,60

PREDMER I PREDRAUN RADOVAI Zemljani radovi

II Betonski radovi

Situacija terena u ulici Kolasinska

Osnova donjeg nivoa tipske garaze

Osnova gornjeg nivoa tipske garaze

Preseci tipske garaze

Perspektiva tipske garaze

Situacija terena u ulici Lole Ribara za postavljanje garaze br.2

Situacija terena u ulici Lole Rribara za postavljanje garaze br.3

PRILOG 8 PODIZANJE KAPACITETA JKP IBAR -VODOVOD I IZGRADNJA

FABRIKE ZA PRECISCAVANJE VODE KOD CESMINOG LUGA

U pregovorima sa evropskom komisijom u dogovoru je izrada fabrike za

preciscavanje vode vrednost investicije je 7 000 000 evra i postignuti su

nacelni dogovori sa predstavnicima Evropske Komisije

U nastavku je lokacija na kojoj bi trebala da se instalira fabrika

PRILOG 9 PODIZANJE KAPACITETA JKP STANDARD IZGRADNJOM

POGONA ZA RECIKLIRANJE CVRSTOG KOMUNALNOG OTPADA

Za prosirivanje kapaciteta JKP "Standard" planirana je izgradnja pogona za reciklazu cvrstog komunalnog otpada. Za realizaciju ovog projekta potrebna je izgradnja hale povrsine oko 800 m2, koja bi sluzila za smestaj masina koje se koriste za reciklazu. Za izgradnju hale potrebno je 96 000 evra.

Za reciklazu PET ambalze potrebno je pre svega razvrstati ambalazu od ostalog komunalnog otpada. JKP Standard poseduje zicane kontejnere koji se koriste za preimarnu separaciju PET ambalaze.

Sledeci korak jeste baliranje otpada. Presovanje (baliranje) ambalanog otpada se vri radi jeftinijeg i lakeg transporta. Cena masine za baliranje krece se oko 3 000 evra.

Za sledeci korak potrebne su pokretne trake koje se koriste za razvrstavanje plasticnih boca prema boji i sastavu.

Preko trake se vode na mlin za mlevenje i pranje Boce se kako bi se uklonila preostala povrinska kontaminacija i svi nekompatibilni polimeri, odnosno materijali koji plutaju po vodi pri procesu koji se uobiajeno naziva "proces plivanja i tonjenja". PET je tei od vode tako da e on potonuti, a svi preostali materijali e ostati na povrini tako da se lako mogu prikupiti i izdvojiti.

Drobilica (sreder) je neophodna masina koja se koristi za primarno usitnjavanje plastike, ali i ostalih materijala: papir, staklo, drvo. Cena ove masine krece se oko 500 000 dinara

Usitnjeni materijal se zatim hladi, susi i na kraju pakuje i na taj nacin je sirovina spremna za ponovnu upotrebu.

PRILOG10 AUTOBUSKA STANICA I PODIZANJE KAPACITETA USLUZNOG

SAOBRACAJA U GRADU

Lokacija za izgradnju autobuske stanice nalazi se na izlazu iz grada

prema Zvecanu sa desne strane puta Mitrovica Zvecan.

Vrednost investicije je 300 000 evra