110. и 111. час

Школа: ОШ Трајко Перић, Велико Ропотово, Косовска Каменица

Предметни наставник: Катарина Ристић-Илић

Разред: VI

Наставна тема: Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години

Наставна јединица: Епика: Епске народне песме о Краљевићу Марку

Тип часа: обрада

Образовни циљеви: оспособљавање ученика за читање, доживљавање, разумевање и

свестрано тумачење епске позије о Марку Краљевићу; усмеравати ученичку пажњу ка

истаживању богаства тема и мотива; уочавање разлике између историјског и легендарног

лика Краљевића Марка; свестраном језичко-стилском анализом уочавати физичке и

моралне особине епског лика које га чине симболом снаге; подтицати ученике да уоче оне

особине које га чине и негативним јунаком; пробудити занимање код ученика да

самоиницијативно прочитају епске песме о Марку Краљевићу које нису посебно обрађене

на часу. Подстаћи ученике да тумаче лик са више становишта.

Васпитни циљеви: препознате етичке и психолошке особине из епских песама упоредити

са особинама код људи у реалном животу; развијање осећања за аутентичне естетске

вредности; развијање ученичког сензибилитета за чување и поштовање властитог

националног и културног идентитета; сарађивање унутар групе уз поштовање

индивидуалности и сопственог сензибилитета.

Функционални циљеви: оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко

процењивање; навикавање на самостално коришћење библиотеке у истараживачкој

припреми за час; jачати ученички литерарни сензибилитет; побуђивати њихову

радозналост и маштовитост; мотивисати ученике да израдом домаћег задатка истакну своју

посебност и оригиналност; реализацијом домаћих задатака развијати код ученика

способност писаног изражавања и саопштавања мисли на оригиналан, јасан и промишљен

начин.

Наставне методе: текстуална, дијалошка, метода усменог излагања.

Наставни облици: фронтални, индивидуални, рад у пару.

Активности ученика: излаже утиске о прочитаној епској песми или предању; задате

садржаје доживљава и разумева; сарађује унутар групе; уочава карактерне особине епског

јунака; процењује поступке јунака са моралног стаовишта; излаже своје мишљење и

аргументовано брани своје ставове пред одељењем.

Активности наставника: мотивише ученике за рад; дели их у парове; даје упуства за рад;

помаже и даје додатна упуства за рад; бележи на табли важне податке чијим низањем се

гради епска биографија Марка Краљевића.

Исходи часа: Ученик је прочитао задате песме о Марку Краљевићу; сарађивао је унутар

групе и радио задатке; излагао је пред одељењем.

Корелација: Историја-Србија под Турском влашћу у периоду између (1371-1395.)

Посебне напомене: Због обимности књижевног садржаја ученицима се дају истраживачки

задаци неколико часова пре рада на овом садржају. Добро органозовани задаци за

истраживачко читање подразумевају, пре свега, поделу задатака приликом чега се води

рачуна о индивидуализацији наставе. Оним ученицима који спорије напредују поделити

истраживачке задатке да пронађу у историји чињеници које говоре о Марку Краљевићу

као историјској личности или да прочитају предање о њему које је дато у читанкама.

Уколико је потребно, у каснијим разговорима са ученицима о напредовању њиховог

истраживачког рада, доделити им ученика ментора.

Ученици су распоређени да седе у полукругу. На средини учионице испред ученика је

клупа на којој су залепљене слике Марка Краљевића које је један од ученика раније

припремио. Свако од ученика излази и са те клупе обраћа се осталима. За то време

наставник бележи на табли наслов песме о којој ученик говори, а са супротне стране

особине које се истичу у песми. Наставник подстицајним питањима, водећи рачуна о

одређеном редоследу унапред задатих истраживачких задатака, позива наредног ученика

који ће својим излагањем надоградити епску биографију Марка Краљевића.

С обзиром да су за обраду ове наставне јединице предвиђена два часа, на првом

часу би било пожељно обрадити предање и оне епске песме које говоре о Марковом

односу према мајци, оцу, брату и необичним помагачима, као и о женидби и смрти.

На другом часу говорити о односу према непијатељима а нарочиту пажњу обратити песми

„Марко Краљевић и Муса кесеџија“ јер је у овој песми његов морални лик веома сложен.

Индивидуални истраживачки задаци:

1. Пронађи историјске податке о Марку Краљевићу и спреми се да их поделиш са

својим друговима на часу.

2. Прочитајте песму „Марко Краљевић и Вуча Џенерал“ и спремите се да изнесете

утиске о стиховима којима је народни певач описао физички изглед Марка

Краљевића.

3. Прочитајте песму „Женидба краља Вукашина“ и размислите о томе од кога је

Марко Краљевић могао да наследи свој јуначки изглед и особине.

4. У вашим читанка се налази текст из књиге „Живот и обичаји народа српскога“

Вука Караџића прочитајте и спремите се да говорите о његовом верном пријатељу,

коњу Шарцу.

5. Многе песме говоре да је Марко волео да пије рујно вино. Шта нам о томе можеш

рећи?

6. Сазнали смо да је Марко имао нарочито оружје, буздован. Какво је то оружје?

7. У петом разреду смо читали песму “Урош и Мрњавчевићи“ подсети се њене

садржине и покушај да објасниш Марков однос према оцу Вукашину, нарочиту

пажњу обрати на то ко помаже Марку да се спаси од очевог гнева и зашто? Које

Маркове особине можеш препознати у песми? Песма се завршава очевом клетвом

да ли се клетва обистинила – шта нам каже предање о животу и смрти Марка

Краљевића?

8. Песма „Орање Марка Краљевића“ говори о односу Марка и његове мајке

Јевросиме спреми са да на часу образложиш забринутост мајке и Маркове поступке.

Које особине му је доделио народни певач у овој песми?

9. Ватрослав Богишић је у свом зборнику успео да сачува народну епску песму

„Марко Краљевић и брат му Андријаш“ прочитак песму и размисли по чему се

она разликује од осталих епских песама о Марку Краљевићу? Које Маркове

особине можеш да истакнеш из ове песме?

10. Епску биографију Марка Краљевића чини и песма о његовој женидби прочитај

песму „Женидба Марка Краљевића“ и спреми се да о томе причаш на часу.

11. Предање које је забележио Вук Караџић приповеда нам неколко варијанти прича о

томе како је Марко Краљевић умро. Спреми са да нам на часу испричаш о томе.

12. Песма „Марко Краљевић и орао“ говори о још једном посебном односу који је

Марко имао са својим необичним помагачем. Испричај своје утиске о песми.

13. Необичан јунак Краљевић Марко имао је не само необичне помагаче већ и

необичне непријатеље. Песма „Марко Краљевић и вила“ говори о томе какав је

Марко био као пријатељ са побратимом Милошем, спреми се да нам представиш

Марка као пријатеља и јунака осветника.

14. Песма „Марко Краљевић и Муса кесеџија“ са многих страна осветљава лик

нашег епског јунака. Овај пут њему посестрима вила помаже да победи на мегдану.

На крају песме Марко признаје да је убио бољег од себе. Припреми се да изнесеш

своје утиске о песми и о Марку као негативном јунаку.

15. На једном од прошлих часова говорили смо о песми „Марко Краљевић укида

свадбарину“ упореди њену садржину са садржајем песме забележене у Македонији

„Марко Краљевић и немачка кралица“. Разисли о особина Марка Краљевића из

те песме да ли се умногоме разликује? Упореди и припреми се да са моралног

становишта осветлиш лик.

16. Народни певач је Марку Краљевићу одредио најбронијег непијатеља који је пет

векова тлачио српски народ. У песми „Марко Краљевић и Арапин“ наш јунак

брани част ћерке турског султана – зашто? Размисли о томе колико је Марку стало

да одбрани право девојке да сама себи изабре младића.

17. Историја нам говори о томе да је Марко Краљевић био турски вазал и да се много

пута борио на страни Турака, чак о томе говори и чињеница да је погинуо у бици на

Ровинама борећи се на страни Турака. Песма „Лов Марков са Турцима“ казује

нам о његовом односу са турским султаном. Спреми са да нам опишеш тај однос.

18. Прочитај песму „Марко Краљевић познаје очеву сабљу“ и размисли о старом

српском и витешком обичају да се оружје преноси са оца на сина. Како је Марко

дошао до очеве сабље? Спреми се да своја размишљања поделиш са друговима на

часу?

19. Маркови поступци у песмама често имају и хумористичко значење те народни

певач успева да нам и тако дочара поетски лик. Припреми се да искажеш своје

утиске о песми „Марко пије уз рамазан вино“

20. Стихови песме „Марко Краљевић и Љутица Богдан“ сазнајемо о Марковим

несташлуцима. Какви су то били несташлуци?

21. Песму „Смрт Марка Краљевића“ Вук Стефановић Караџић је забележио од

Филипа Вишњића спреми се да њен садржај упоредиш са старим српским

веровањем из предања.

Уводни део 1. часа:

Наставник подсећа ученике да су се са Марко Краљевићем упознали у нижим разредима.

У време када су српске териоторије пале под турском влашћу поробљеном народу је било

јако тешко због многобројних зулума од стране Турака. Народни певачи су уз гусле и епске

песме успели да сачувају национални идетитет и усаде наду да ће наш народ једном бити

слободан јер је међу њима јунак довољно силан и праведан да их спасе. Иако га историја

није упамтила као јунака са волшебним способностима епска песма је од њега направила

непобедивог јунака од мегдана, јунака Краљевића Марка.

Главни део 1. часа:

Шта нам каже историја о Марку Краљевићу?

Ученик ће изнети чињенице које говоре прецизно о времену у којем је владао Марко

Краљевић. Марко Краљевић је био син краља Вукашина, једног од најмоћнијих

средњовековних великаша. Области којима су владали Мрњавчевићи (Маркова породица)

налазиле су се у Македонији. После погибије Вукашина и његовог брата Угљеше у

Маричкој бици 1371. године, Марко долази на престо. Главни град области којом управља

је Прилеп. Околности под којима ће Марко владати неће му бити нимало наклоњене.

Турци незадрживо освајају српске земље.

Било је то „најгоре од свих времена“, „време кад су живи завидели мртвима“, како

бележи један тадашњи летописац. Марко ће бити приморан да постане турски вазал и

учествоваће у многим биткама на страни Турака. Скоро је сигурно да он није учествовао

у Косовској бици 1389, или бар није учествовао на српској страни. Марко је, као и његов

отац, био ктитор многих задужбина. То је једини стварни траг његовог живота.

Погинуо је, борећи се на турској страни, у боју на Ровинама 1395. године. Један тадашњи

историчар, Константин Филозоф, писао је да је Марко пред тај бој рекао: „Ја кажем и

молим Господа да хришћанима буде помоћник, макар ја био први међу мртвима у боју“.

Многе епске песме о Краљевићу Марку говоре о његовој снази и о страшном изгледу у

песми „Марко Краљевић и Вуча Џенерал“ народни певач је стиховима описао његов

физички изглед. Како је то Марко и самом својом појавом успевао да уплаши

непријатеља?

Марков физички изглед и опис коња најчешће су дати паралелно у песмама и оно што је

интересантно, увек је исти у свим песмама. Увек пије вино, коњ му је шарен као говече,

носи кожух од вучије коже а на глави му је вучија капа, међу зубима му је нешто црно и

упоређује се са јагњетом. Има ограмне брков а када се наљути из очију жива ватра сева.

Када се наљути има обичај да зграби буздован и да свој огртач од вучије коже окрене

наопачке.

О мој свекре, Вуча Џенерале,

Сједи јунак у пољу широку,

У ледину копље ударио,

За копље је коња привезао,

А пред њиме стоји тулум вина;

... ... ...

коњ му није каквино су коњи,

већ је шарен како и говече;

јунак није какви су јунаци:

на плећима ћурак од курјака,

на глави му капа од курјака,

нешто црно држи у зубима

колик јагње од пола године.

(Марко Краљевић и Вуча Џенерал)

Историја нас је подучила да су Маркови родитељи били Вукашин и Јевросима који не

поседује чаробне особине, па ипак их њихов син има. Шта нам казује епска песма од ког је

Марко могао да наследи снагу и способност и да поред себе има коња са необичним

квалитетима?

Ученик ће изнети своје мишљење засновано на основу садржаја песме „Женидба краља

Вукашина“ у којој се надљудсака снага могу препознати у војводи Момчилу који је имао

крилатог коња Јабучила. Вукашин је послушао Момчилов савет на самрти да не ожени

његову жену јер је њега издала, па ће издати сигурно и Вукашина, већ да се ожени његовом

сестром Јевросимом она ће му силног јунака родити. Надљудску снагу и осећај за праведно

расуђивање све је то Марко наследио од свог ујака војводу Момчила.

Верни Марков пријатељ и помоћник на мегдану је његов коњ Шарац. Текст из књиге

„Живот и обичаји народа српскога“ Вука Караџића нам открива како је Марко започео

то пријатељство дуго 160 година.

Ученик ће у свом излагању истаћи да постоје неколико предања о томе како је Марко

добио коња. Неки говоре да су му га виле поклониле, други да га је купио од некаквих

кириџија када га је најпре окушао окренувши га око сбе вукући га за реп. Иако је било

неухрањено и губаво он га је излечио и научио да пије вино. У многим песмама Марко своје

вино дели једино са Шарцем. На мегданима му је најбољи савезник, са њим Марко

разговара и кове планове како да победи на мегдану. У неким песмама Марко, чак уме и да

му запрети уколико не достигне вилу. Њему Шарац својим посебним инстиктима

наговештава скору смрт. Можда је шарен као говече, али својим способностима доликује

јунаку силном и јаком попут Марка Краљевића.

У многим песмама описано је до танчина Марково оружје. Каквим је све оружјем вешто

баратао наш епски јунак?

Ученици ће истаћи да му је оружје било топуз од 66 ока, шестопер златни, сабља, али му

је најомиљенији био буздован који једним ударцем раздвоји главу од тела. Замахивањем

сабље је као по правилу увек успевао да преполови противнике.

Песма “Урош и Мрњавчевићи“ нам открива Марков однос према оцу Вукашину. На

основу Маркових поступака можемо да откријемо особине које красе овог великог јунака.

Како Марку успева да се спаси од очевог гнева и зашто? -Које Маркове особине можеш

препознати у песми? -Песма се завршава очевом клетвом да ли се клетва обистинила?

Песма је била предмет изучавања у претходном разреду те је ученицима јасно како се

Марко односи према мајци која га саветује да у подели царства „Не суди ни по баби, ни по

стричевима, већ по правди Бога истинога“. Послушни син неће изневерити мајку, казује да

царство припада нејаком Урошу, чиме изазива гнев оца, Вукашина који жели да га убије.

Марку помаже Бог и сакрива га у цркви. Том приликом отац куне сина речима да због тога

нема порода и да му се не зна гроба. Како га је отац проклео, тако му је и епска песма

досудила. Марко Краљевић је дат као послушан, непристрасан, објективан, праведан.

Дат је као човек који и поред све своје храбрости неће подигнути руку на оца, већ ће

побећи и сакрити се, не зато што се плаши, већ зато што не би починио грех и погубио

оца.

Према мајци, Јевросими Марко има посебан однос. Однос пун поштовања и уважавања.

Песма „Орање Марка Краљевића“ говори о том односу. Мајка је забринута за свог сина.

Зашто?- Које особине му је доделио народни певач у овој песми?

Разговор између мајке и сина дат је са пуно нежности и мајчинске бриге која саветује

свога сина да више не убија непријатеље, него да обрађује земљу. Марко је одлучио да је

послуша, али пркос му не да мира и он не оре њиве већ је почео да оре путеве. Стари

кавгаџија у њему започиње борбу са Турцима који му забрањују да оре путеве, те Марко,

гневан и љут убија их. А мајци опет доноси крваве кошуље и турско благо говорећи да јој

то са орања донео. На тај начин Марко казује својој мајци да он није као остали синови

који се баве пољопривредом. Он је рођен да се против зулумћара бори. Марко је послушан

према мајци, али пркос и понос му не дају мира.

Ватрослав Богишић је у свом зборнику успео да сачува народну епску песму „Марко

Краљевић и брат му Андријаш“ по чему се она разликује од осталих епских песама о

марку Краљевићу? Које Маркове особине можеш да истакнеш из ове песме?

Ова песма се разликује од осталих песама, најпре по дужини стиха. Ова песма припада

бугарштицама, песмама дугог стиха, јер је испевана у четрнаестерцима. Ово је једина

песма која говори о томе да је Марко Краљевић имао брата Андријаша. Епска песма је

Марку Краљевићу доделила улогу братоубице. Посвађали су се око поделе ратног плена,

Марко у подивљалом бесу убија свог рођеног брата. Веома потресним речима Андријаш

моли Марка да не каже мајци да је мртав већ да се заљубио и остао у туђини. Сматрао

је да ће на тај начин утешти мајку и да неће жалити за погинулим сином. Ипак, Маркове

мане нису ту да би га одредиле као негативног јунака, већ да би потврдиле да је он ипак

само човек.

Епску биографију Марка Краљевића чини и песма о његовој женидби као је описана у

епској песми?

На подстицај мајке да јој пронађе заменицу, Марко одлучује да се ожени лепом девојком,

ћерком бугарског краља Шишмана. Девојку су му обећали али је њена мајка имала један

захтев да Марко у сватове поведе неког од свог рода. То је њему представљло проблем јер

није имао ни брата ни братанца. По савету мајке он зове млетачког дужда за кума, а

Стјепана Земљића за девера. Девојка је испрошена и на повратку ка граду Прилепу ветар

је подигао копрену са лица невесте те јој дужд од Млетака видео лице. Пожелео је да је

обљуби. Стјепану нуди благо, овај се најпре нећка. Девер издаје дато му поверење да чува

младу оног тренутка када му је дужд понудио три чизме злата. Не само лепа, но и мудра

невеста у шатору тражи од дужда да се обрије, а онда користи прилику да оде Марку

под шатор. Сазнавши и уверивши се да изабраница његовог срца говори истину одлази и

убија и кума и девера.

Песма „Марко Краљевић и орао“ говори о још једном посебном односу који је Марко

имао са својим необичним помагачем. Испричај своје утиске о песми.

Поред коња Шарца Марко је имао изузетан однос и са орлом са којим у песми разговара.

Песма нам открива још једну особину овог јунака а то је нежност према нејаким

животињама. Ова песма га чини хуманим човеком те га приближавама обичним људима.

Марко је у овој песми рањен а њему ране вида захвални орао кога је Марко спасао на

Косову пољу, такође му је захвалан јер му је соколиће спасао из пожара. Народни певач је

овога пута Марку доделио пасивну улогу, о њему разговарају соко и вила. Диве се његовом

витешком јунаштву и хуманости.

Необичан јунак Краљевић Марко имао је не само необичне помагаче већ и необичне

непријатеље. Песма „Марко Краљевић и вила“ говори о томе. Песма говори о

пријатељству између Марка и Милоша. Како Марко успева да освети свога пријатеља.

Ученици ће овде препознати да је Марко волео песму и да је уживао у добром гласу свога

побратима. Упоран у наговарању он је успео да натера свог побратима Милоша да

запева, иако је овом забранила горска вила да пева јер је била љубоморна на његов прелеп

глас. Како је запевао тако је вила покушала да надпева Милоша. И како није успела у томе

устрелила га је златном стрелом у грло. Побеснео и разјарен Марко уз помоћ свог коња

Шарца успева да ухвати вилу и да је примора да пронађе биље по Мироч планини да

поврати живот његовом пријатељу. Уплашена гневом великог јунака вила упозорава своје

другарице да не нападају Марка јер је она једва у животу остала. Марко је упоран,

истрајан, непоколебљив у својим захтевима, способан, пожртвован пријатељ али и суров

осветник.

Завршни део 1. часа: Кратак осврт на особине које красе Марка Краљевића. Подстакнути

ученике да још једном понове његове особине које су истакнуте у епским песмама. Истаћи

да је Марко Краљевић у епским песмама овог тематског круга дат као јунак са неизмерном

храброшћу и са врлинама које красе једног беспрекорног витеза. Ипак у односу са оцем,

мајком и пријатељем он представља узор према коме треба да се угледају многи. Марко

нас учи да треба праведно судити и реално расуђивати. Својим поступцима Марко је на

муци јунак а у невољи пријатељ.

Час 111.

Уводни део 2.часа:

На претходном часу смо кроз стихове епски песама упознали какав је Марко Краљевић као

човек, син, и брат. Схватили смо да се у бунтовнику и грубом јунаку крило велико срце

које је умело да заплаче и запева са најбољим пријатељем. Обдарен силом и мудрошћу,

осећајем за правду и јунаштвом ипак није успео да са себе спере чињеницу да је био

тусрки вазал. Ни епска песма му то не прашта. Али је ипак успела да ублажи ту горчину

која је поробљеном народу раздирала срце. Како се Марко понашао као турски вазал и

какав је био према својим крвним непријатељима покушаћемо на овом часу да објаснимо.

Главни део 2. часа:

Сазнали смо да је Марко Краљевић био турски вазал. Његова бунтовна природа и српски

пркос му нису давали мира. У песми „Марко пије уз рамазан вино“ његови поступци

имају детињасто инаџијско значење. Како се Марко понаша према наредбама турског

цара?

Марко се у песми приказује као човек који непослушан, бахат и склон испадима. Брз на

оружју, склон пићу и лаком на парама. Он се оглушио на све наредбе турског цара које је

издао у време муслиманског празника, Рамазана. Вазалска непослушност је достигла

врхунац и цар је позвао Марка на разговор. Марко на све оптужбе одговара смирено и

прибрано. Пред таквим саговорником цар се осећа несигурно и уплашено. Марко му се све

више приближава са сабљом окаченом о појасу. Видећи да нема куд, цар га дарује златом.

Народни певач је успео да ублажи Марков вазалски однос према према турској власти.

Његово бахато понашање управо говори о томе колико је јака његова жеља за потпуном

слободом, из њега говоре гордост, самовоља и непокор.

У песма „Марко Краљевић и Муса кесеџија“ сазнајемо да је Марко заточен у турској

тамници. Цар је приморан да га ослободи како би спасао своју власт. Опиши Марков

изглед након изласка из тамнице.-Како Марко, пре него што ће изаћи на мегдан, испробава

своју снагу? –О чеми говоре Маркови поступци у сусрету са ковачем Новаком?-Дочарај

сусрет између Марка и Мусе кесеџије?-Прикажи борбу два јунака?-Како се песма

завршава покушај да објасниш Марков поступак са моралног становишта?

У песми је Муса кесеџија дат као највећи турски јунак који је девет година служио

турског цара а за узврат ништа није добио. Зато се одметнуо и покушао да поврати на

силу оно што му припада. Себи је направио двор, заузео мостове и путеве убира порез и

друмарину, почео је да веша и муслиманске свештенике. Турски султан шаље војску на

њега али овај убија 3000 војника а везира Ћуприлића враћа назад у једном јако понизном

положају са везаним рукама како јаше коња наопачке. Ову поруку турски цар доживљава

као понижење зато Марка ослобађа тамнице. Народни певач је његов изглед описао

стиховима:

....Коса му је до земљице црне,

Полу стере, полом се покрива,

Нокти су му орати би могао,

Убила га мемла од камена,

Поцрнио као камен сињи.....

„Марко Краљевић и Муса кесеџија.“

Пристаје да изађе Муси на мегдан али му је потребно да поврати снагу. Три месеца пије

вино и једе бели хлеб са овновским месом. Тестира своју снагу тако што савија суву

дреновину, тек када из ње исцеди воду, схвата да је спреман. Одлази код Новака ковача да

му искује сабљу. На питање да ли је некоме бољу сабљу исковао, Новак му одговара да је

то урадио за бољег јунака, Мусу кесеџију. Сујетни Марко одсеца руку до рамена ковачу.

Сусрет двојице мегданџија десио се у теснацу, у Качаничкој клисури. Прво је дат двобој

речима, надмудривање и откривање порекла. Контрасним стиховима сазнајемо да Марко

краљевског порекла, отхрањен на меду и шећеру, зна за свилу, злато, меке душеке и

чардаке. Муса је рођен у сиромаштву, одрастао крај оваца, храњен скробом, али

васпитаван да чува понос и достојанство. Сама борба је приказана градацијски,

степенасто: Најпре се два равноправна јунака боре копљима, затим сабљама а онда

буздованима. У рвању Муса показује надмоћ и баца Марка на земљу док му Муса седи на

грудима Марко у очају призива посестриму вилу која се појављује из облака и подсећа га да

има сакривени нож. Радознали Муса се окреће да види вилу а Марко користи прилику и

убија га на превару. Марко бруталност огледа се у томе да је мртвог противнига

распорио и открио да је Муса имао натприродну моћ јер је имао три срца, на трећем је

љута змија спавала. Пробудивши се казала је Марку да је имао среће што је она заспала.

Тада Марко закука и прекори себе признајући да је убио бољег од себе.Народни певач је

одлучио да Марку да људске особине које су изнад карактерних црта других јунака. Он

има у себи снаге да призна како је неко јачи и бољи на мегдану од њега. Значи, није сујетан,

објективан је. Истина је за њега изнад свега. Значи народном певачу Марко је важан као

човек. Овде је човек надвладао јунака.

На једном од прошлих часова говорили смо о песми „Марко Краљевић укида

свадбарину“ упореди њену садржину са садржајем песме забележене у Македонији

„Марко Краљевић и немачка кралица“. Разисли о особинама Марка Краљевића из те

песме да ли се разликују у овим двема песмама?

Над поробљеним српским народом Арапин је увео намете да се плаћа свадбарина за све

оне који желе да се удаје или жене. Сиромашно становништво није могло плаћати такве

високе намете, те су младићи и девојке старели и венули. О томе говори и песма“ Марко

Краљевић и немачка кралица“ она Марку шаље писмо у коме вапи за помоћ од истих

намета. Орао који је послат у охридску нахију препознаће Марка тако што ће га наћи у

кафани како стално наздравља. Из писма сазнајемо да се у Немачкој плаћа свадбарина већ

тридесет година и да од тада није било ни једне свадбе. Марко са дететом Секулом

одлази и убија Арпина који не само да убира новац већ као и на Косову обљубљује невесте

и девојке. Како српски народ на Косову тако и немачки народ Марко ослобађа од намета

и зулмћара. Песме се завршавају колективним благословом. Заједничке карактерне

Маркове црте наглашене у песмама су: људска једноставност, непосредност, саосећање

са туђим невољама, осећајност, поистовећивање са народом, праведност и презир према

злу, надмоћност у духу и снази.

Народни певач је Марку Краљевићу одредио најбронијег непијатеља који је пет векова

тлачио српски народ. У песми „Марко Краљевић и Арапин“ наш јунак брани част ћерке

турског султана – зашто? Размисли о томе колико је Марку стало да одбрани право девојке

да сама себи изабре младића.

У овој песми истакнут је такође Марков вазалски однос према турском султану који га у

очају моли да му помогне и спасе му кћер јединицу од нежељене свадбе. Богат и силан

јунак, црни Арапин наменио је да себи за жену узме кћер јединицу турскога султана.

Марко најпре одбија молбе и не жели да изађе на мегдан Арапину, али у тренутку када

немоћну девојку сусреће поред језера која би пре да се утопи, него да љуби оног кога срце

неће. У Марку се захуктава жеља да помогне девојци. Саветује јој да пристане на брак а

он ће је спасти. Марко прибегава лукавству и користи прилику када се Арапин и најмање

надао отима му тек испрошену невесту и убија га. Овом песмом народни певач је Марку

доделио највећу врлину коју витеза чини беспрекорним јунаком а то је право на избор и

праву љубав.

И песма „Лов Марков са Турцима“ казује нам о његовом односу са турским султаном.

Још једном је народни певач покушао да оправда поданички однос Марка Краљевића

према турској власти која је вековима тлачила српски народ. У лову Марка и Мурата

везира у једном тренутку соколови се надмећу у хватању утви златокрилих. Како

Муратов соко не успева да је ухвати то уради Марков. Међутим, турски соко покушава

да отме уловљену утву али га Марков целог рашчупа. Мурату буде криво и удара Марковог

сокола о дрво и пребија му крило. Марко се разљути, најпре помаже рањеној птици, а

затим гневан и љут убија и везира и сву његову пратњу. Одмах одлучује да оде турском

цару и да му каже како је било. Турски цар га назива посинком и кроз смех му казује да није

тако учинио не би га више посинком звао. У последњим стиховима песме чује се коментар

народног певача који каже да је цар Марку дао хиљаду дуката не да би потрошио на вино,

него да се реши Марког присуства чијег се гнева плаши да не заврши као Мурат везир.

Прочитај песму „Марко Краљевић познаје очеву сабљу“ и размисли о старом српском и

витешком обичају да се оружје преноси са оца на сина. Како је Марко дошао до очеве

сабље?

Нажалост сурови народни певач не опрашта Марку служење турском султану и није му

дозволио да му отац преда сабљу, којом је секао турске главе онако како доликују правом

српском витезу. Марко ће је препознати у рукама непријтеља који ће му открити да му је

отац погинуо у бици издахнувши у реци Марици. Оптужен пред царем да је убио одлази

гневан и љут да објасни своје поступке, уплашен за сопствени живот, цар покушава да га

орасположи дукатима.

Стихови песме „Марко Краљевић и Љутица Богдан“ сазнајемо о Марковим

несташлуцима. Какви су то били несташлуци?

Марко у разговору са својим пријатељима прича искрено о својим наивним страховима.

Прелазио је преко винограда Љутице Богдана и могао је грдно да настрада од његовог

буздована да му није било Шарца. Реља и Милош му се подсмевају и одлучују да коње

протерају кроз виноград. Љутица их јури и најпосле их ухвати и веже. Марко у песми

показује своју посвећеност пријатељству. Он успева да зароби дванаест војовода. А

затим се договара са Богданом да војводе замени својим побратимима, Рељом од Пазара

и Милошем од Поцерја.

Шта нам каже епска песма Смрт Марка Краљевића. Упоредите како је приказана

Маркова смрту предању, а како у песми. Пронађите фантастичне елементе у песмама и

предањима о Марку. Објасни понашање Марка након што се уверио да му предстоји

смрт?-Укажи припреме које врши Марко. Која је његова предсмртна жеља?

У колективној свести Марко је вековима представљао оличење борца за правду и слободу.

Све оно што Марко чини у песмама, поробљени народ је сањао да и сам учини. Оно што

је интересантно и у предању и у песми је то да се Маркова смрт доживљава као да је

овај силни јунак заспао или се у некој пећини притајио. Предање нам говори да је оног

тренутка када је Марко угледао пушку схватио да су дошла невитешка времена јер „сада

најгора рђа може убити највећег јунака“

У епској песми Маркову скору смрт најпре осећа коњ Шарац, а затим му вила открива

место на коме ће умрети у својих три стотина година. О његовом крају одлучиће „стари

крвник-Бог“. И у предању и у песми не стиче се утисак да је Марко заувек нестао, већ као

да се само на кратко одлаже његово војевање и лутање од мегдана до мегдана. Марко је

ту негде, и српски народ само чека тренутак када ће поново са својим коњем, Шарцем

поћи да ослобађа невине и потлачене. Иако је како песма каже живео 300 година њему је

жао што умире и сузама оплакује своју жељу за животом. Марко свет назива

лажљивим јер док је човек млад и у напону снаге мисли како животу никада нема краја, да

заправо ни смрти нема. Ова тужбалица за животом показује да и поред надљудске снаге

и великих подвига ипак само човек. Благо које је имао код себе, поделио је на три дела.

Један за свој укоп, други део за цркве и трећи је наменио слепцима, да певају о њему песме

и да тако у песми траје и после смрти. Тако једино човек може да се супростави људској

пролазности. Монах светогорац Васа са ђаконом Исаијом су пренели Марково тело у

Хиландар, али му се гроб не зна. Марко физички нестаје али започиње његов други живот у

песми и предању.

Завршни део 2. часа:

У завршном делу часа питањима подстакнути ученике да изнесу своје мишљење о

потреби народног ствараоца да изгради лик Марка Краљевића.

Народни певач је у лику Марка Краљевића видео спасиоца од Турака и победника у

борби против неправде. Његов лик је у епским песмама грађен са нарочитом пажњом

праведан, поштен, љубазан, јак, снажан. Поробљен народу је била потребна нада да

преживи тешке године ропства а то је управо оно што им епска песма могла

пружити – наду у боље сутра.

Домаћи рад за 115. час:

Марко Краљевић у сваком времену учи како се бори против зла

Коришћена литература:

Литература за ученике:

1.Читанка за 6. разред основне школе // {{приредилa}}Милка Андрић. 1. Изд.-Београд:

Завод за уџбенике и наставна средства, 2008. стр152-170.

2. Домаћа лектира за 6. разред основне школе.- спомиње се Краљевићу Марко као добар

дан у години.- // {{приредилa}} др марија Клеут. 3. Изд.-Београд: Завод за уџбенике и

наставна средства, 199.

Литература за наставнике:

1.Николић, Милија

Методика наставе српског језика и књижевности / Милија Николић. – Београд : Завод за

уџбенике и наставна средства, 1990.

2.Мркаљ, Зона

Наставна теорија и пракса 2, Српски језик и књижевност у старијим разредима основне

школе / Зона Мркаљ. – 1.изд. - Београд : Клетт, 2008. Стр.66.

3.Павловић, Миодраг

Припремање наставника и ученика за тумачење књижевних дела / Миодраг Павловић.

1.изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2008.

4.СЕМИНАР Ка савременој настави српског језика и књижевности : (зборник радова са

семинара Ка савременој настави српског језика и књижевности, април-децембар

2003.године) /{ уредници Љиљана Бајић, Зона Мркаљ....и др.}.- Београд : Друштво за

српски језик и књижевност Србије, 2004.

5.Диклић, Звонимир

Књижевни лик у настави / Звонимир Диклић. – Загреб : Школска књига, 1978.

Вучковић, Мирољуб

6.Методика наставе српскохрватског језика у млађим разредима / Мирољуб Вучковић. –

Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1984. Стр. 102-109.

Димитријевић, Радмило

7.Проблеми наставе књижевности и матерњег језика III / Радмило Димитријевић. – Београд

: Научна књига, 1978.

8.Маринковић, Симеон

Методика креативне наставе српског језика и књижевности / Симеон Маринковић. –

Београд : Креативни центар,2003.

9.Живковић, Драгиша

Теорија књижевности са теоријом писмености, Приручник за наставнике и ученике /

Драгиша Живковић. 8.изд. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1990.