Садржај

Увод............................................................................................................................2

1. Оперативни рад и препознавање појава из окружења......................................3

2. Фазе методе препознавања појава из окружења................................................3

2.1. Фаза посматрања окружења.........................................................................3

2.2. Фаза перцепције, мишљења и расуђивања.................................................3

2.3. Фаза бележења на прецизно одређеним обрасцима...................................4

2.4. Фаза уноса података......................................................................................4

3. Оперативна својства препознате појаве.............................................................4

4. Специфичности методе препознавање појава из окружења............................5

5. Метод препознавање појава из окружења без учествовања и са

учествовањем............................................................................................................6

6. Оперативна правила за прикупљање сазнања методом препознавање појава

из окружења..............................................................................................................7

7. Производ метода препознавање појава из окружења........................................8

Закључак...................................................................................................................9

Литература..............................................................................................................10

Увод

Свесно размишљање и расуђивање карактеристично је да претходи највећем

делу људске активности. Ово се односи како на свакодневне активности, тако и на

оперативни рад. Мисаоне активности код оперативног рада у великој мери

интерпретирају чињенице из реалног окружења или сазнања, података и

информација помоћу знања које се формира кроз образовање и знања које формирају

експерти из ове области.

Садржину методике оперативног рада сачињава мноштво оперативних

метода, послова и података повезаних у једну целину, док саму чињеницу

оперативни рад можемо схватити као мисаоно чулну активност којом је утврђено

постојање догађаја, стања, односа, особина, појава или процеса који постоје у

објективној стварности. Неодвојиви део методике оперативног рада јесте и метод

препознавања појава из окружења.

2

1. Оперативни рад и препознавање појава из окружења1

Свака појава из криминалног миљеа – окружења, ако је довољно оперативно

обухваћена, употпуњава сазнања о криминалној структури у којој настаје, а поред

тога, омогућује да се на основу података који је граде предвиђа будућа криминална

појава. Приликом разматрања о прецизности оперативног препознавања појаве у

криминалном миљеу – окружењу, обично се поставља и проблем њене значајности.

Аутори стоје на становишту да предиктивне оперативне делатности не теже само за

прецизним већ и практично значајним сазнањима из окружења, криминалног миљеа

или криминалних организација.

2. Фазе методе препознавања појава из окружења2

Досадашња теоријска и практична знања из области оперативних делатности,

издвојили су неколико фаза у циклусу активности код оперативног метода

препознавања појава из окружења:

прва фаза – посматрање окружења;

друга фаза – фаза перцепције, мишљења и расуђивања;

трећа фаза – бележење на прецизно одређеним обрасцима;

четврта фаза – унос података.

Да би се добила квалитетна оперативна аналитичка информација на основу

овог процеса, веома је важна прецизна методологија обрасца за бележење, где би

оперативни агент евидентирао дијагностикивано стање појаве у криминалном миљеу.

2.1. Фаза посматрања окружења

У фази оперативног посматрања окружења врши се прикупљање сазнања,

података и информација пре свега оних који обезбеђују битне информације, оних

које оперативни агент (нпр. уграђен у криминални миље) препознаје, али и оних које

тог тренутка не препознаје (нема о њима претходна знања, али осећа условљеност

истих).

1 Манојловић, др Д.: „Криминалистичка оператива“, 2010., стр. 1732 Исто, стр. 172

3

2.2. Фаза перцепције, мишљења и расуђивања

У фази перцепције, мишљења и расуђивања, оперативни агент гради слику о

посматраној појави на основу дотадашњих знања и тренутним догађајима, односима

и радњама које с догађају у његовом видокругу – осету.

2.3. Фаза бележења на прецизно одређеним обрасцима

У овој фази, оперативни агент на обрасцу који има јединствену методологију,

материјализује мисаони процес који је настао на основу посматрања појаве у

окружењу – криминалном миљеу.

2.4. Фаза уноса података

У фази уноса сазнања, података и информација оперативни агент са обрасца

уноси у оперативну базу података ради даље обраде истих и коришћења.

3. Оперативна својства препознате појаве3

Пред оперативне делатности, чији је један део оперативни метод

препознавање појава из окружења, поставља се неколико захтева, међу којима су

најважнији да оперативно сазнање прикупљено препознавањем појава:

буде проверљиво;

буде прецизно;

да повезује, објашњава и тумачи до сада прикупљена сазнања;

да може бити употребљено за предвиђање нових појава које у свом

постојећем облику може да објасни;

буде плодоносно;

буде перспективно тј. применљиво у даљој обради са другим

сазнањима;

гради пут за изградњу оперативне студије;

даје више оперативних производа;

омогућује предупређење (превентивно реаговање);

гради извештај који усмерава криминалистичку истрагу;

даје трендове криминала;

3 Исто, стр. 1744

значајно ојачава криминалистичку истрагу;

омогућава анализу националне безбедности;

омогућава превенцију безбедносних изазова, ризика и претњи;

обезбеђује праћење криминалних активности изван граница државе;

обезбеђује посматрање субјеката безбедносног интереса и др.

Прва претпоставка метода оперативног препознавања неке појединачне појаве

из окружења јесте тачан опис њеног стања које уочавамо. Ако знамо да, приликом

оперативног посматрања и након препознавања појаве у окружењу, оперативни

агенти и други службеници не стварају увек систематичан и прецизан опис

посматране појаве, може се рећи да на тај начин оперативна анализа губи значајне

ресурсе за изградњу оперативних студија или извештаја. Да би оперативна анализа

могла да нам да прецизна сазнања о условима у којима се извесно време налазила

нека појава, неопходно је да оперативно сазнање, податак и информација

прикупљени препознавањем буду методологијом кроз начела и процедуре

евидентирани и унети у оперативну базу.

Дакле, прецизно објашњавање препознате појаве из окружења, на основу

прецизне методологије, за успешну оперативну анализу кључ је успеха или неуспеха

за препознавање, разумевање, откривање и контролу појава из криминалног

окружења.

4. Специфичности методе препознавање појава из окружења4

Врло често се оперативна сазнања, подаци и информације прикупљају

посматрањем. Оперативним посматрањем се могу подразумевати сви поступци

помоћу којих оперативни агент или други службеник државног органа, као и

оперативни извор, долазе до изворних обавештења (сазнања, података или

информација) о одређеној криминалној појави из окружења. Све облике оперативног

препознавања на основу којих се препознају и прикупљају појаве из окружења

можемо назвати „техникама оперативног препознавања“ које се могу разврстати у:

1) интензивно и екстензивно непосредно посматрање;

2) непосредно и посредно посматрање, са учествовањем и без

учествовања.

4 Исто, стр. 1755

У оперативном раду у светској теорији и пракси наглашава се, да је довољно

да појава (криминална) из окружења буде у чулном опажању оперативног агента, јер

се тада развија процес активне синтезе непосредних чулних утисака, осета и ранијих

професионалних (знања, вештина) искустава. Ако оперативни агент на терену

посматра неки предмет, он има непосредно чулно доживљавање. Његов опажај је

веома значајан, јер се у опажај укључује и део онога што он о предмету већ зна. Због

тога је довољно имати само извесна чулна обавештења да би се створио потпуно

поуздан опажај о некој појави.

5. Метод препознавање појава из окружења без учествовања и са учествовањем5

Многобројне појаве (оперативна обавештења) из окружења (криминалног

миљеа), које оперативни агент посматра, могу се поделити у две групе:

1) појаве и обавештења који настају у окружењу без утицаја и независно

од делатности оперативног агента;

2) појаве које настају у окружењу изазване предузетим радњама

криминалистичких истрага и налазе се у његовом непосредном

надзору, ради тражења одговора на неку другу криминалну појаву.

У криминалној теорији у свету сматра се да оперативни метод препознавања

појава из окружења и њихово прикупљање, које су препознате у криминалном миљеу,

а настале су после испољене радње криминалистичких истрага или захвата у

криминалном миљеу, које је оперативни агент непосредним опажањем забележио,

имају извесне и несумњиве предности. Разним поступцима, на основу већ постојећих

оперативних формализованих података, оперативна агенција/служба иницира процес

у криминалном миљеу и прати развој појаве која није најпрецизније одређена у

оперативној анализи услед недостатка обавештења, да би тиме, у већој или мањој

мери, употпунила остале изворе оперативних сазнања, који настају независно од

постојећег формализованог оперативног податка.

На основу досадашњих сазнања у криминалистичкој теорији и стручној

јавности као и пракси оперативних делатности, које су развијене у многим земљама,

оперативне методе, којима се долази до оперативних обавештења на основу

препознавања појава из окружења, можемо сврстати у неколико група:

5 Исто, стр. 1766

прву: непосредно или тзв. примарно искуство оперативног агента, у

које улази све оно што он у свом личном искуству сазнаје о окружењу

самим тим што у њему живи, разна професионална знања и искуства,

претпоставке, схватања, убеђења;

другу: оперативне технике којима се препознају појаве из окружења

услед професионалног знања оперативног агента, његовог теоријског-

специјалистичког школовања и праксе, усмерености на ту оперативну

делатност и његовог прилагођавања окружењу (криминалном миљеу

без учествовања);

трећу: оперативни рад на прикупљање обавештења која настају као

одговор на плански поступак криминалистичке агенције, којом се

постиже: (1) већа планска усмереност, (2) већа систематичност, (3)

знатно већа валидност обавештења која су потребна (недостају у

оперативној бази) и (4) већа прецизност.

четврту: оперативна сазнања којима се препознају појаве из

окружења, а која: (1) захватају одређени тип података (структуру), (2)

усмеравају оперативну активност у одређеном правцу и (3) служе као

окосница у сређивању података у оперативној бази.

Већ је речено да оперативне делатности (од препознавања, преко описивања,

уношења, обраде, до дисеминације и извештаја) теже да, полазећи од препознавања

појаве у окружењу, открију неке основне детерминишуће чиниоце који делују у

криминалној стварности; да испитају њено дејство на разне друге појаве и да у

деловању криминалних чинилаца открију неке опште и нужне правилности, оно што

се у криминалистичком речнику назива законитост – закон поступања у тзв.

криминалном свету.

Деловање ових основних чинилаца у „криминалном животу“ није непосредно

дато одмах у непосредном чулном опажају појаве у окружењу од стране оперативног

службеника, а ни прост збир ових оперативних сазнања није довољан да се врши

оперативна анализа ако желимо оперативни извештај. Оперативна сазнања о тим

основним чиниоцима и односима у криминалном миљеу су резултат откривања

далеко од очију криминалаца и јавности, да би се могли открити неки дубљи и

трајнији односи, што је круна предиктивних оперативних делатности.

7

6. Оперативна правила за прикупљање сазнања методом препознавање појава из окружења6

Криминалистичка теорија у свету заступа становиште да се приликом

примене оперативне методе препознавање појава из окружења (криминалног миљеа)

морају поштовати одређена правила, која је криминалистичка теорија препознала из

дотадашње праксе оперативних делатности, односно како треба организовати

прикупљање сазнања да би оно што мање утицало на мењање природног стања

посматране појаве из окружења (криминалног миљеа).

Наиме, криминалистичка теорија сматра да ће се у томе више успети ако

оперативно истраживање:

1) ако буде што више ненаметљиво и тихо (невидљиво – далеко од очју и

ушију криминалаца);

2) ако се уклопи у уобичајени ритам средине (била то посебна друштвена

група, град, село криминална организација и сл.).

За стварање повољних услова за добијање валидних сазнања о криминалним

активностима (понашањима) лица врло је важно да се приликом оперативног

посматрања и препознавања појаве:

1) избегавају изношења вредносних судова и оцена;

2) оперативни агент мора имати довољно разумевања и нерава да

прихвати сваки облик појаве коју посматра као чињеницу, да је сасвим

хладнокрвно посматра, ма како се нека појава разликовала од његових

лично норми;

3) ма како му појава коју уочава изгледала неприродна, агент мора

суздржати своје субјективне реакције ако хоће да је види у природном

току или добије о њој верне исказе.

6 Исто, стр. 1798

7. Производ метода препознавање појава из окружења7

Криминалистички оперативни податак је резултирајући производ оперативне

делатности методе препознавање појава из окружења, из правца усвојеног за

прикупљање оперативних сазнања, података и информација. По својој природи,

оперативни податак може бити општи или посебни. Општи оперативни податак се

усредсређује на шири домет појава из окружења, док се посебни оперативни податак

усредсређује на специфичан тип криминалне активности из препознате појаве у

окружењу.

Такође је веома важно знати да је оперативно обавештење материјал било

каквог описа, укључујући и то да је изведен из опажања, надгледања, гласина и

других извора.

7 Исто, стр. 1809

Закључак

Оперативни метод препознавање појава из окружења не делује превасходно на

конкретно кривично дело, већ прати појаве у криминалном миљеу, криминалним

организацијама, појавне облике криминалних делатности, прикупља сазнања,

податке и информације и настоји да предвиди могуће правце претњи која проистиче

из криминалног деловања. Задатак је да достигне критичну предност у односу на

своје противнике (учеснике у криминалним подухватима) путем предиктивног

оперативног материјала о субјектима интересовања, независно од било којих текућих

истрага.

Циљ методе оперативног препознавања појава из криминалног миљеа није

активност на конкретном криминалном деликту, већ на контроли криминалних

делатности што је шити појам код појединачног криминалног деликта. Он треба да

омогућава сталност операција и немогућност неконтролисане појаве криминалне

делатности.

10

Литература

[1] Манојловић, др Д.: „Криминалистичка оператива“, 2010.

[2] „Криминалистичка методика“,

sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kriminalistička_metodika (17. мај 2012.)

[3] Здравковић, Љ., Ђирђић, В., „Криминалистика“, Висока школа

струковних студија за криминалистику и безбедност, Ниш, 2011.

11