Вилијам Шекспир 1

Вилијам Шекспир

Вилијам Шекспир

Вилијам Шекспир, енглески драмски писацИнформације

Датум рођења 26. април 1564.

Место рођења Стратфорд на Ејвону, Краљевина Енглеска

Датум смрти 23. април 1616. (52. год.)

Место смрти Стратфорд на Ејвону, Краљевина Енглеска

Дела

Најважнија дела Ромео и ЈулијаХамлетОтелоМагбетМлетачки трговацКраљ ЛирСан летње ноћиСонети

Потпис

Вилијам Шекспир (енгл. -{William Shakespeare}-, крштен 26. априла 1564, умро 23. априла 1616)[1] био јеенглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца наенглеском језику и драматурга светског гласа. Опус његових дела која су сачувана до данас састоји се од 38позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади супреведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.[2]

Шекспир је рођен и одрастао у Стратфорду на Ејвону. Кад је имао 18 година, венчао се са Ен Хатавеј (енгл.-{Anne Hathaway}-), која му је родила троје деце: Сузан и близанце Хамнета и Џудит. Између 1585. и 1592.започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лордаЧамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Вратио се у Стратфорд вероватно око 1613. где је умротри године касније. Мало писаних сведочанстава је остало о Шекспировом приватном животу, те постојемногобројна нагађања око његове сексуалности, верских убеђења и да ли су дела која му се приписују стварноњегова.[3][4][5]

Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. У том периоду су настали „Хамлет“, „Краљ Лир“ или „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у

Вилијам Шекспир 2

најбоље позоришне комаде на енглеском језику. У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао саосталим драмским писцима. Многа од његових дела су била објављена још за његовог живота у издањимаразличитог квалитета и тачности. Године 1623. двојица његових колега објавила су „Први фолио“, збиркуњегових драмских дела која су укључивала све осим две драме које су у новије време признате каоШекспирове.Шекспир је био угледан песник и позоришни писац још за живота, али његова репутација није достигладанашње размере пре 19. века. Романтичари су нарочито истицали Шекспирову генијалност, а викторијанци суга славили готово као идола.[6] Од 20. века, Шекспирова дела се стално приказују у различитим културним иполитичким контекстима широм света.

ИмеИзвори на српском језику Шекспира наводе под више идентичних имена — Вилијам, Вилијем и Виљем.Ипак, сви једнако преносе његово презиме, које само по себи представља укорењен облик. Према савременоменглеском изговору, на којем су базирана правила транскрипције имена из овог језика, пренос презимена-{Shakespeare}- -{/ʃeiks.ˈpi.ər/}- био би Шејкспир. Да је облик укорењен, показује речник дат уз Правописсрпскога језика Матице српске издат 2010. Књига на страни 505. наводи: Шекспир (енгл. -{Shakespeare}-). Тозначи да ће свако са овим презименом у српском бити Шекспир, а не Шејкспир.[]

Транскрипција имена је, пак, сложенија. Примера ради, издавачка кућа Лагуна у својим издањима употребаваоблик Вилијам.[7] Исти облик употребљава и српска лингвисткиња Зона Мркаљ, ауторка књиге Коликопознајеш књижевност?, према којој је осмишљено такмичење Књижевна олимпијада. Такмичење се одржавапод окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а, освајањем неког одпрва три места на њему, ученици завршног разреда четворогодишњих средњих школа из Србије били биослобођени полагања књижевности за пријем на факултете који то захтевају.[8]

Облик Вилијем употребљава Читанка са књижевнотеоријским појмовима за први разред гимназије коју је2011. у Београду издао Завод за уџбенике. Књигу је одобрио Просветни савет Републике Србије.[9] Истаиздавачка кућа у лектири (књигама одређеним по наставном плану) користи облик Виљем. Вилијем користе иДелфи књижаре.[10] Први облик користе још и Еврођунти, дечја издавачка кућа ЈРЈ и други. Палатализованиоблик Виљем сем ЗУНС-а у лектири користе првенствено старији издавачи — Српска књижевна задруга,Књиге за школу, Књига-комерц, Култура Београд...Нормативистички гледано, системска транскрипција (систем преузет из транскрипционих речника ТврткаПрћића) према изговору -{/ˈwɪljəm/}- била би Вил(и)јам. Међутим, Правопис српскога језика на страни 280.наводи: Вилијем (енгл. -{William}-), боље него трад. Виљем (осим за личности које су се у том обликуодраније усталиле у срп. култури). Дакле, савремени носиоци овог имена требало би да носе име Вилијем, докби историјски појединци носили палатализован облик Виљем. У конкретном случају, овоме се придодаје иодредница мало испод претходно поменуте: Виљем (Шекспир), в. Вилијем.[] Није јасно да ли П10 нормираВиљем (Шекспир) као традиционални и уобичајени облик, или сугерише да би би ипак било боље Вилијам..[11]

Вилијам Шекспир 3

Биографија

Рани период

Кућа Вилијама Шекспира у Стратфорду

Вилијам Шекспир је био син Џона Шекспира,успешног рукавичара родом из Снитерфилда, иМери Арден, кћерке угледног земљопоседника[12].Био је рођен у Стратфорду на Ејвону, а крштен је 26.априла 1564. Сматра се да је рођен 23. априла на дансв. Ђорђа[13]. Био је треће од осморо деце инајстарији преживели син[14].

Иако не постоје писани докази о овом периоду,већина биографа се слаже да је Шекспир ишао уосновну школу у Стратфорду[15][16][17] која је билабесплатна 1553.[18] на око пола миље од куће. Не знасе у којој мери су основне школе биле квалитетне уелизабетанско доба, али се зна да је у овој школиШекспир добио солидно знање из латинскеграматике и литературе[19][20][21][22]. Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио са Ен Хатавеј која је тадимала 26 година. Дозвола за венчање је издата 27. новембра 1582. Два суседа Хетвеја су гарантовала да нијебило разлога који би могли да онемогуће то венчање[23]. Венчање се вероватно одржало на брзину, јер јевустерски званичник дозволио да се брачни завети прочитају само једном уместо три пута како је то тад биообичај[24][25]. Анина трудноћа је могла да буде разлог за то. Шест месеци касније, родила је кћерку, Сузану,која је крштена 26. маја 1583[26]. Близанци, Хамнет и Џудит, родили су се две године касније и били сукрштени 2. фебруара 1585[27]. Хамнет је умро из непознатих разлога кад је имао 11 година и сахрањен је 11.августа 1596[28].

Након рођења близанаца, има веома мало писаних података о Шекспиру све до 1592. године, када се помињекао члан Лондонског позоришта. Овај непознати део Шекспировог живота између 1585. и 1592. стручњациназивају Шекспировим „изгубљеним годинама“[29]. Биографи, покушавајући да расветле овај периодШекспировог живота, наишли су на многе апокрифне приче. Николас Роу (енгл. -{Nicholas Rowe}-),Шекспиров први биограф, наишао је на причу да је Шекспир морао да побегне из града за Лондон јер су гагонили због ловокрађе јелена[30][31]. Друга прича из 18. века је била да је Шекспир започео своју позоришнукаријеру тимарећи коње власника позоришта у Лондону[32]. Џон Обри је нашао податак да је Шекспир биосеоски учитељ[33]. Неки стручњаци из 20. века сматрају да је Шекспир вероватно радио као учитељ заАлександра Хогтона из Ланкашира, католичког земљопоседника који је навео извесног Вилијема Шејкшафта усвом тестаменту[34][35]. Међутим, не постоје сигурни докази да су те приче истините[36][37]

Вилијам Шекспир 4

Лондон и позоришна каријера

Насловна страна сабранихШекспирових дела Први фолио из

1622.

Не зна се када је тачно Шекспир почео да пише, али алузије савременикаи белешке о представама показују да је неколико његових позоришнихкомада било на сцени пре 1592. године[38]. Био је довољно познат уЛондону да би га у новинама напао други драматург, Роберт Грин.

Гринов напад је прво помињање Шекспира као драматурга. Биографипретпостављају да је прве кораке у позоришту могао да направи у билоком тренутку између 1580. и Гриновог напада[39][40][41]. Од 1594.Шекспирови позоришни комади су се приказивали само у извођењу„Људи лорда Чемберлена“, глумачке дружине чији су власници билинеколико глумаца међу којима је био и Шекспир, која је ускоро посталаводећа глумачка дружина у Лондону[42]. Након смрти краљице Елизабете1603. године, дружину ће под заштиту узети сам краљ, а сама дружина ћеонда променити име у „Краљеви људи“[43].

Године 1599. неколико глумаца из дружине подигли су своје сопственопозориште на јужној обали Темзе и назвали га Глоуб (енгл. -{Globe}-).Године 1608. иста група глумаца је купила позориште Блекфрајерс индор.Документи о Шекспировим куповинама и инвестицијама говоре да се он

прилично обогатио са овом дружином[44]. Године 1597. купио је другу по величини кућу у Стратфорду, а 1605.је уложио новац у парохију у Стратфорду[45]

Неки од Шекспирових позоришних комада били су објављени у кварто издањима[46] из 1594. До 1598. његовоиме је почело да се појављује на насловним странама и било је оно што је привлачило публику[47][48][49].Шекспир је наставио да глуми у својим и туђим позоришним комадима и након постигнутог успеха каодраматург. Бен Џонсон у својим Радовима из 1616. године га помиње као глумца у[50] неколико својих дела.Међутим, 1605. његово име се више не налази на листама Џонсонових глумаца, тако да биографи узимају тугодину као годину кад је Шекспир престао да се бави глумом[51]. Први фолио из 1623. године, међутим наводиШекспира као „главног глумца у овим позоришним комадима“, иако се не зна тачно које је улоге имао[52].Године 1610. Џон Дејвис из Херфорда је написао да је „добри Вил“ одиграо „краљевски своју улогу“[53].Године 1709. Роу је тврдио да је Шекспир играо духа Хамлетовог оца[54]. Касније приче тврде да је такођеиграо Адама у „Како вам било“ и хор у „Хенрију V“[55][56] иако стручњаци сумњају у тачност овеинформације[57]

Шекспир је током своје позоришне каријере живео између Лондона и Стратфорда. Године 1596. Шекспир јеживео у парохији св. Хелене, Бишопсгејту, северно од Темзе[58]. До 1599. преселио се у Саутварк, када јењегова дружина изградила Глоуб[59]. Године 1604. опет се преселио северно од реке, у зону Катедрале св. Полагде је било много лепих кућа. Тамо је изнајмљивао собу од француског хугенота, Кристофера Монтжоја који јеправио перике и другу опрему[60].

Вилијам Шекспир 5

Позне године и смрт

Споменик Шекспиру у Црквисв. Тројства

Након 1606-7. године, Шекспир је написао нешто мање позоришних комада иниједан од тих комада му није био приписан након 1613.[61]. Његова последњатри комада била су колаборације, вероватно са Џоном Флечером[62], који га јенаследио на месту драматурга у позоришту Краљеви људи[63]. Роу је био првибиограф који је одбацио традиционално мишљење да се Шекспир повукао уСтратфорд неколико година пре своје смрти[64], али повлачење од било каквограда у то доба је била права реткост[65], и Шекспир је наставио да и даље одлазиповремено у Лондон[64]. Године 1612. позван је на суд у својству сведока упроцесу бракоразводне парнице Монтжојеве кћерке, Мери[66][67]. У марту 1613.године, купио је кућу у парохији Блекфријарс[68], а од новембра 1614. био је уЛондону неколико недеља са својим зетом, Џоном Холом[69]

Шекспир је умро 23. априла 1616.[70] за собом оставио своју жену и две кћерке.Сузана се удала за доктора Џона Хола, 1607.[71] године, а Џудит за ТомасаКинија, винара, два месеца пре него што је Шекспир умро[72].

У свом тестаменту, Шекспир је оставио велики део свог имања својој старијојкћерци, Сузани[73]. Услов је био да га она пренесе на свог прворођеног сина[74].Кинијеви су имали троје деце и све троје је умрло[75][76]. Холови су имали једнукћерку, Елизабет, која се удала два пута али је умрла без деце 1670. године,

чиме се директна линија Шекспирових угасила[77][78]. Шекспиров тестамент скоро да и не помиње његовужену, Ану, која је вероватно имала право на трећину наследства.

Шекспир је био сахрањен у Цркви св. Тројства два дана након што је умро[79][80]. Нешто пре 1623. годинеподигнут му је споменик на северном зиду. На посветној плочи се пореди са Нестором, Вергилијем иСократом[81].

Позориште

Оберон, Титанија и Пак играју с вилама. Вилијем Блејк. Галерија Тејт, Лондон

Постоје четири периода уШекспировој стваралачкојкаријери[82]. До 1590. писао јеуглавном комедије под утицајемримских и италијанских узора иисторијске драме базиране нанародној традицији. Други период јепочео око 1595. са трагедијом Ромеои Јулија и завршио се 1599. саЈулијем Цезаром. Током овогпериода, написао је оно што сесматра његовим најбољим делима.Од отприлике 1600. до 1608.Шекспир је углавном писао самотрагедије и овај период се називањеговим „трагичним периодом“. Од

1608. до 1613. писао је трагикомедије које се још зову и романсе.

Вилијам Шекспир 6

Прва забележена дела су Ричард III и три прва дела Хенрија VI, које су написане почетком деведесетих година16. века. Веома је тешко одредити тачан датум настанка Шекспирових комада[83][84]. Стручњаци сматрају даТит Андроник, Комедија неспоразума, Укроћена горопад и Два племића из Вероне такође припадају овомпериоду[85][83]. Његове историјске драме које су доста црпле теме из „Хронике Енглеске, Шкотске и Ирске“аутора Рафаела Холиншеда из 1587[86], драматизују корумпирану владавину и тумаче се као оправдањепорекла династије Тјудор[87]. Композиција ових дела је била под утицајем елизабетанских драматурга,нарочито Томаса Кида и Кристофера Марлоуа, као и средњовековном драмом и Сенекиним позоришнимделима[88][89][90]. Комедија неспоразума је базирана на класичним моделима, док се извори за Укроћенугоропад нису нашли, иако је повезана са другом, истоименом драмом и могуће је да је настала на основународне приче[91][92]. Као и Два племића из Вероне, у којој се појављују два пријатеља која одобравајусиловање[93][94][95], такође и прича о укроћењу независног женског духа од стране мушкарца понекадзабрињава модерне критичаре и редитеље[96].Шекспирове ране класичне и комедије под италијанским утицајем са дуплим заплетима и јасним комичнимсеквенцама биле су претходница романтичној атмосфери његових најбољих комедија[97]. Сан летње ноћи једомишљата мешавина љубавне приче, магије, и комичних сцена у којима учествују људи из нижих слојева[98].Шекспирова следећа комедија, Млетачки трговац, садржи портрет осветољубивог позајмљивача новца,Јеврејина Шајлока, која представља сведочење о елизабетанској ери, али која у исто време модерној публициможе изгледати расистичка[99][100]. Домишљатост и игре речи у „Много буке ни око чега“[101], шармантнарурална сцена у „Како вам драго“, и живописно проводаџисање у „Богојављенској ноћи“ заокружујуШекспиров циклус великих комедија[102].Након лирског „Ричарда II“, написаног готово у потпуности у стиху, Шекспир уводи прозну комедију уисторијске драме у касним деведесетим 16. века (Хенри IV, први и други део и Хенри V). Његови ликовипостају комплекснији и осећајнији, комичне и озбиљне сцене се смењују, проза и поезија такође, чиме постиженаративну разноврсност свог зрелог доба[103][104][105]. Овај период почиње и завршава се са две трагедије:„Ромео и Јулија“[106][107], чувена романтична трагедија и „Јулије Цезар“, базирана на преводу ПлутарховихПаралелних живота из 1579, који је урадио сир Томас Норт, и којом је увео нову врсту драме[108][109].

Хамлет, Хорације и Марсел са духом Хамлетовог оца. Хенри Фусели

Шекспиров такозвани „трагичнипериод“ трајао је од 1600. до 1608.године мада је такође писао и тзв.„проблематичне комаде“ — Равноммером, Троил и Кресида, Све једобро што се добро сврши — токомовог периода, а такође је писаотрагедије и раније[110][111]. Многикритичари верују да Шекспировенајбоље трагедије представљајууједно и врхунац његове списатељскеумешности. Јунак прве његоветрагедије, Хамлет, био је предметдискусија више него било који другиШекспиров лик, вероватно због свогмонолога: „Бити или не бити, питањеје сад.“[112]. За разлику одинтровертног Хамлета, чији је фатални усуд његова неодлучност, јунаци следећих трагедија, Отело и КраљЛир, налазе своју пропаст у исхитреним судовима који се на крају показују као погрешни[113]. Заплети у

Вилијам Шекспир 7

Шекспировим трагедијама се често заснивају на фаталним грешкама и усудима који поремете нормалан следдогађаја и униште јунака и оне које воли[114]. У „Отелу“, злобни Јаго подбада Отелову љубомору до те мере даОтело на крају убија своју невину супругу која га воли[115][116]. У „Краљу Лиру“, стари краљ починио јетрагичну грешку кад се одрекао свих права и на тај начин проузрокује сцене које воде директно ка убиствуњегове кћерке и мучењу слепог војводе од Глочестера. Према критичару Франку Кермоду, „драма својомсуровошћу мучи и своје ликове и публику[117][118][119].“ У Магбету, најкраћој и најнабијенијој трагедији[120],неконтролисани напад амбиције подстиче Магбета и његову жену, леди Магбет да убију краља и узурпирајупресто, да би их на крају уништио осећај гриже савести[121]. У овом комаду, Шекспир трагичној структуридодаје и натприродни елеменат. Његове последње велике трагедије, „Антоније и Клеопатра“ и „Кориолан“,садрже неке од најбољих Шекспирових стихова, а Т. С. Елиот, песник и критичар, сматра их Шекспировимнајуспешнијим трагедијама[122][123][124]

У свом последњем периоду, Шекспир је писао љубавне драме или трагикомедије и из тог периода датирају триважнија позоришна комада: „Цимберин“, „Зимска прича“ и „Бура“, као и драма у којој се појављује каокоаутор: „Перикле, тирски принц“. Мање црне трагедије, ова четири позоришна комада су озбиљнијег тонанего оне из деведесетих година 16. века, али завршавају се помирењем и опроштајем потенцијално трагичнихгрешки[125]. Неки критичари виде промену тона као доказ смиренијег погледа на свет, али то није могло многода утиче на моду у позоришту тог доба[126]. Шекспир је сарађивао у друга два позоришна комада, „Хенри VIII“и „Два племенита рођака“ (енгл. -{The Two Noble Kinsmen,}-), вероватно са Џоном Флечером[127].

ПредставеНије сасвим јасно за које глумачке дружине је Шекспир написао своје прве позоришне комаде. Насловнастрана издања „Тита Андроника“ из 1594. године открива нам да су ту драму изводиле три различите глумачкетрупе[128]. Након куге која је харала између 1592. и 1593, Шекспирове комаде је изводила његова сопственадружина у позориштима у Шордичу северно од Темзе[129]. Лондонци су хрлили тамо да виде први део„Хенрија IV“. Кад је избио сукоб са газдом позоришта, дружина је срушила позориште Театар и од остатаканаправила Глоб театар, прво позориште које су глумци направили за глумце на јужној обали Темзе уСаутварку[130][131]. Глоб се отворио у јесен 1599. године, а прва представа која је била приказана био је ЈулијеЦезар. Многи Шекспирови веома познати комади су писани баш за Глоб театар, као нпр. „Хамлет“, „Отело“ и„Краљ Лир“[131][132].Пошто су Људи лорда Чемберлена променили име у Краљеви људи 1603, успоставили су специјалан однос сановим краљем Џејмсом. Иако нема много писаних сведочанстава о представама, Краљеви људи су изводилиседам Шекспирових комада на двору између 1. невембра 1604. и 31. октобра 1605. године, укључујући двепредставе Млетачког трговца[56]. Након 1608. године, играли су зими у затвореном Блекфријарс театру, а летиу Глоб театру[133]. Затворена сцена комбинована са јакобском модом тешких костима, дозволила је Шекспируда уведе савршеније сценске направе. У Цимбелину, на пример, Јупитер се спушта с неба уз громове и муње,јашући на орлу: баца муњу и духови падају на колена[134][135].Шекспировој глумачкој дружини припадали су и Ричард Бербиџ, Вилијем Кемп, Хенри Кондеч и ЏонХемингес. Бербиџ је играо главне улоге на премијерама многих Шекспирових дела, укључујући Ричарда III,Хамлета, Отела и Краља Лира[136]. Популарни комичар Вил Кемп играо је слугу Питера у „Ромеу и Јулији“, а у„Много буке ни око чега“ играо је Догберија[137][138]. На преласку из 16. у 17. столеће, заменио га је РобертАрмин, који је играо ликове као што су Тачстоун у „Како вам драго“, и луде у „Краљу Лиру“[139]. Године 1613.сер Хенри Вотон је забележио да је Хенри VIII „био постављен у изузетним условима са пуно помпе ицеремонијалности“[140]. Дана 29. јуна избио је пожар у ком је Глоб био уништен до темеља[140].

Вилијам Шекспир 8

ТрагедијеСва Шекспирова дела су преведена на српски.1. Ромео и Јулија (-{Romeo and Juliet}-; 1593)2. Тит Андроник (-{Titus Andronicus}-; 1594)3. Јулије Цезар (драма) (1599)4. Троил и Кресида (-{Troilus and Cressida}-; 1601. - 1602)5. Хамлет (1602)6. Отело (1604)7. Краљ Лир (-{King Lear}-; 1605)8. Магбет (-{Macbeth}-; 1606)9.9. Антоније и Клеопатра (-{Antony and Cleopatra}-; 1607)10. Кориолан (-{Coriolanus}-; 1608)11.11. Тимон Атињанин (1608)

Комедије1.1. Узалудни љубавни труд (-{Love's Labour's Lost}-; 1590)2.2. Два племића из Вероне (-{The Two Gentlmen of Verona}-; 1591)3.3. Комедија неспоразума (-{The Comedy of Errors}-; 1593. - 1594)4. Сан летње ноћи (-{A Midsummer Night's Dream}-; 1594)5. Млетачки трговац (-{The Merchant of Venice}-; 1595)6.6. Укроћена горопад (-{The Taming of the Shrew}-; 1596)7.7. Много вике ни око чега (-{Much Ado About Nothing}-; 1599)8.8. Веселе жене виндсорске (-{The Merry Wives of Windsor}-; 1599)9. Богојављенска ноћ (-{Twelfth Night}-; 1599—1600)10.10. Како вам драго (-{As You Like It}-; 1600)11.11. Све је добро што се добро сврши (-{All's Well That Ends Well}-; 1602. - 1604)12.12. Равном мером (-{Measure for measure}-; 1604)13.13. Перикле (1608)14.14. Цимбелин (-{Cymbeline}-; 1610)15.15. Зимска прича (-{The Winter's Tale}-; 1610)16.16. Бура (-{The Tempest}-; 1611)

Историјске драме1.1. Краљ Хенри -{VI}- (1591)2.2. Краљ Ричард -{III}- (1593)3.3. Краљ Ричард -{II}- (1594)4.4. Краљ Џон (1594)5. Краљ Хенри -{IV}- (1596—1597)6.6. Краљ Хенри -{V}- (1599)7.7. Краљ Хенри -{VIII}- (1612)

Вилијам Шекспир 9

Песме1. Сонети - (писани између 1595-1599, објављени 1609)2.2. Венера и Адон (-{Venus and Adonis}-; 1593)3.3. Отмица Лукреције (-{The Rape of Lucrece}-; 1594)4.4. Страствени ходочасник (-{The Passionate Pilgrim}-)

Референце[1] Овај датум је према јулијанском календару који се користио у Енглеској за време Шекспировог живота. Према грегоријанском

календару, Шекспир је умро 3. маја. Конверзија календара (http:/ / www. geocities. com/ atkuala/ astro/ cal_conversion. html) ЈахуГеосајтс

[2][2] -{Craig, Leon Harold (2003). Of Philosophers and Kings: Political Philosophy in Shakespeare's "Macbeth" and "King Lear". Toronto:University of Toronto Press, 3. ISBN 0-8020-8605-5.}-

[3] -{Shapiro, James (2005). 1599: A Year in the Life of William Shakespeare. London: Faber and Faber, xvii–xviii. ISBN 0-571-21480-0.}-[4] -{Schoenbaum, S (1991). Shakespeare's Lives. Oxford: Oxford University Press, 41, 66, 397–98, 402, 409. ISBN 0-19-818618-5}-[5] -{Taylor, Gary (1990). Reinventing Shakespeare: A Cultural History from the Restoration to the Present. London: Hogarth Press, 145,

210–23, 261–5. ISBN 0-7012-0888-0.}-[6][6] -{Bertolini, John Anthony (1993). Shaw and Other Playwrights. Pennsylvania: Pennsylvania State University Press, 119. ISBN

0-271-00908-X}-[12] -{Schoenbaum, Compact, 14–22.}-[13] -{Schoenbaum, Compact, 24–6.}-[14] -{Schoenbaum, Compact, 23–24.}-[15] -{Schoenbaum, Compact, 62–63.}-[16][16] -{Ackroyd, Peter (2006). Shakespeare: The Biography. London: Vintage, 53. ISBN 0749386558.}-[17] -{Wells, Stanley, et al (2005). The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition. Oxford: Oxford University Press, xv–xvi. ISBN

0-19-926717-0.}-[18] -{Baldwin, T.W. (1944). William Shakspere's Small Latine & Lesse Greek. Urbana, Ill.: University of Illinois Press, 464. OCLC 35903}-[19] -{Baldwin, 164–66.}-[20][20] -{Cressy, David (1975). Education in Tudor and Stuart England. New York: St Martin's Press, 28, 29. OCLC 2148260, 80-82.}-[21][21] -{Ackroyd, 545.}-[22][22] -{Wells, Oxford Shakespeare, xvi.}-[23] -{Schoenbaum, Compact, 77–78.}-[24][24] -{Wood, Michael (2003). Shakespeare. New York: Basic Books, 84. ISBN 0-465-09264-0.}-[25] -{Schoenbaum, Compact, 78–79.}-[26][26] -{Schoenbaum, Compact, 93}-[27][27] -{Schoenbaum, Compact, 94.}-[28][28] -{Schoenbaum, Compact, 224.}-[29][29] -{Schoenbaum, Compact, 95.}-[30] -{Schoenbaum, Compact, 97–108.}-[31] -{Rowe, Nicholas (1709). Some Account of the Life &c. of Mr. William Shakespear.}- -{Reproduced by Terry A. Gray (1997)}- (http:/ /

shakespeare. palomar. edu/ rowe. htm) -{at: Mr. William Shakespeare and the Internet.}- Последњи, Приступљено 30. јули 2007.[32] -{Schoenbaum, Compact, 144–45.}-[33] -{Schoenbaum, Compact, 110–11.}-[34][34] -{Honigmann, E. A. J. (1999). Shakespeare: The Lost Years. Revised Edition. Manchester: Manchester University Press, 1. ISBN

0-7190-5425-7.}-[35][35] -{Wells, Oxford Shakespeare, xvii.}-[36] -{Schoenbaum, Compact, 95–117.}-[37] -{Wood, 97–109.}-[38][38] -{Chambers, E.K. (1930). William Shakespeare: A Study of Facts and Problems. Vol. 1. Oxford: Clarendon Press, 287, 292.}-[39] -{Wells, Stanley (2006). Shakespeare & Co. New York: Pantheon, 28. ISBN 0-375-42494-6.}-[40] -{Schoenbaum, Compact, 144–46.}-[41][41] -{Chambers, William Shakespeare, Vol. 1, p. 59.}-[42][42] -{Schoenbaum, Compact, 184.}-[43] -{Chambers, E.K. (1923). The Elizabethan Stage. Vol. 2. Oxford: Clarendon Press, 208–209.}-[44] -{Chambers, William Shakespeare, Vol. 2, p. 67–71.}-[45][45] -{Bentley, G. E (1961). Shakespeare: A Biographical Handbook. New Haven: Yale University Press, 36.}-

Вилијам Шекспир 10

[46] Кварто издања () су илегалне копије позоришних комада које су у Шекспирово доба правили глумци супарничких позоришта. Кад биједно позориште приказивало по први пут неку представу, глумци из других позоришта би долазили и бележили целу представу, да бионда те белешке искористили за прављење неауторизованих копија позоришних комада. Виљем Шекспир и први фолио (http:/ / www.william-shakespeare. info/ william-shakespeare-first-folio. htm)

[47][47] -{Schoenbaum, Compact, 188.}-[48][48] -{Kastan, David Scott (1999). Shakespeare After Theory. London; New York: Routledge, 37. ISBN 0-415-90112-X.}-[49][49] -{Knutson, Roslyn (2001). Playing Companies and Commerce in Shakespeare's Time. Cambridge: Cambridge University Press, 17. ISBN

0-521-77242-7}-[50][50] -{Adams, Joseph Quincy (1923). A Life of William Shakespeare. Boston: Houghton Mifflin, 275.}-[51] -{Wells, Shakespeare & Co., 28.}-[52][52] -{Schoenbaum, Compact, 200.}-[53] -{Schoenbaum, Compact, 200–201.}-[54][54] -{Rowe, N., Account.}-[55][55] -{Ackroyd, 357.}-[56][56] -{Wells, Oxford Shakespeare, xxii.}-[57] -{Schoenbaum, Compact, 202–3.}-[58][58] -{Honan, Park (1998). Shakespeare: A Life. Oxford; New York: Oxford University Press, 121. ISBN 0-19-811792-2.}-[59][59] -{Shapiro, 122.}-[60][60] -{Honan, 325; Greenblatt, 405.}-[61][61] -{Schoenbaum, Compact, 279.}-[62] -{Honan, 375–78.}-[63][63] -{Schoenbaum, Compact, 276.}-[64][64] -{Ackroyd, 476.}-[65] -{Honan, 382–83.}-[66][66] -{Honan, 326.}-[67] -{Ackroyd, 462–464.}-[68] -{Schoenbaum, Compact, 272–274.}-[69][69] -{Honan, 387.}-[70][70] -{Schoenbaum, Compact, 25, 296.}-[71][71] -{Schoenbaum, Compact, 287.}-[72][72] -{Schoenbaum, Compact, 292, 294.}-[73][73] -{Schoenbaum, Compact, 304.}-[74] -{Honan, 395–96.}-[75][75] -{Chambers, William Shakespeare, Vol 2: 8, 11, 104.}-[76][76] -{Schoenbaum, Compact, 296.}-[77][77] -{Chambers, William Shakespeare, Vol 2: 7, 9, 13.}-[78] -{Schoenbaum, Compact, 289, 318–19.}-[79] -{Schoenbaum, Compact, 306–07.}-[80][80] -{Wells, Oxford Shakespeare, xviii.}-[81] -{Schoenbaum, Compact, 308–10.}-[82] -{Dowden, Edward (1881). Shakspere. New York: Appleton & Co., 48–9. OCLC 8164385}-[83][83] -{Frye, 9.}-[84][84] -{Honan, 166.}-[85] -{Schoenbaum, Compact, 159–61.}-[86][86] -{Dutton, Richard; and Jean Howard (2003). A Companion to Shakespeare's Works: The Histories. Oxford: Blackwell, 147. ISBN

0-631-22633-8.}-[87] -{Ribner, Irving (2005). The English History Play in the Age of Shakespeare. London; New York: Routledge, 154–155. ISBN

0-415-35314-9.}-[88][88] -{Frye, 105.}-[89][89] -{Ribner, 67.}-[90][90] -{Cheney, Patrick Gerard (2004). The Cambridge Companion to Christopher Marlowe. Cambridge: Cambridge University Press, 100. ISBN

0-521-52734-1.}-[91][91] -{Honan, 136.}-[92][92] -{Schoenbaum, Compact, 166.}-[93][93] -{Frye, 91.}-[94] -{Honan 116–117.}-[95] -{Werner, Sarah (2001). Shakespeare and Feminist Performance. London; New York: Routledge, 96–100. ISBN 0-415-22729-1.}-[96][96] -{Friedman, Michael D (2006). "'I'm not a feminist director but...': Recent Feminist Productions of The Taming of the Shrew," in Acts of

Criticism: Performance Matters in Shakespeare and his Contemporaries: Essays in Honor of James P. Lusardi. Paul Nelsen and June Schlueter

Вилијам Шекспир 11

(eds.). New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press, 159. ISBN 0-8386-4059-1.}-[97][97] -{Ackroyd, 235.}-[98] -{Wood, 161–162.}-[99] -{Wood, 205–206.}-[100][100] -{Honan 258.}-[101][101] -{Ackroyd, 359.}-[102] -{Ackroyd, 362–383.}-[103][103] -{Shapiro, 150.}-[104][104] -{Gibbons, Brian (1993). Shakespeare and Multiplicity. Cambridge: Cambridge University Press, 1. ISBN 0-521-44406-3.}-[105][105] -{Ackroyd, 356.}-[106][106] -{Wood, 161.}-[107][107] -{Honan, 206.}-[108][108] -{Ackroyd, 353, 358.}-[109] -{Shapiro, 151–153.}-[110][110] -{Bradley, A. C (1991 edition). Shakespearean Tragedy: Lectures on Hamlet, Othello, King Lear and Macbeth. London: Penguin, 85.

ISBN 0-14-053019-3.}-[111] -{Muir, Kenneth (2005). Shakespeare's Tragic Sequence. London; New York: Routledge, 12–16. ISBN 0-415-35325-4.}-[112][112] -{Bradley, 94.}-[113][113] -{Bradley, 86.}-[114][114] -{Bradley, 40, 48.}-[115][115] -{Bradley, 42, 169, 195.}-[116][116] -{Greenblatt, 304.}-[117][117] -{Bradley, 226.}-[118][118] -{Ackroyd, 423.}-[119] -{Kermode, Frank (2004). The Age of Shakespeare. London: Weidenfeld & Nicholson, 141–2. ISBN 0-297-84881-X.}-[120] -{McDonald, Russ (2006). Shakespeare's Late Style. Cambridge: Cambridge University Press, 43–46. ISBN 0-521-82068-5.}-[121][121] -{Bradley, 306.}-[122][122] -{Ackroyd, 444.}-[123] -{McDonald, 69–70.}-[124] -{Eliot, T S (1934). Elizabethan Essays. London: Faber & Faber, 59. OCLC 9738219.}-[125][125] -{Dowden, 57.}-[126][126] -{Dowden, 60.}--{Frye, 123.}--{McDonald, 15.}-[127][127] -{Wells, Oxford, 1247, 1279. ISBN 0-19-926717-0.}-[128][128] -{Wells, Oxford Shakespeare, xx.}-[129][129] -{Wells, Oxford Shakespeare, xxi.}-[130][130] -{Foakes, R. A (1990). "Playhouses and Players". In The Cambridge Companion to English Renaissance Drama. A. Braunmuller and

Michael Hattaway (eds.). Cambridge: Cambridge University Press, 6. ISBN 0-521-38662-4.}-[131] -{Shapiro, 125–31.}-[132][132] -{Nagler, A.M (1958). Shakespeare's Stage. New Haven, CT: Yale University Press, 7. ISBN 0-300-02689-7.}-[133][133] -{Foakes, 33.}-[134][134] -{Ackroyd, 454.}-[135][135] -{Holland, Peter (ed.) (2000). Cymbeline. London: Penguin; Introduction, xli. ISBN 0-14-071472-3.}-[136][136] -{Ringler, William Jr. (1997)."Shakespeare and His Actors: Some Remarks on King Lear". In Lear from Study to Stage: Essays in

Criticism. James Ogden and Arthur Hawley Scouten (eds.). New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press, 127. ISBN 0-8386-3690-X.}-[137][137] -{Schoenbaum, Compact, 210.}-[138][138] -{Chambers, William Shakespeare, Vol. 1, p. 341.}-[139] -{Shapiro, 247–9.}-[140][140] -{Wells, Oxford Shakespeare, 1247.}-

Вилијам Шекспир 12

Литература•• -{Greenblatt, Stephen (2005). Will in the World: How Shakespeare Became Shakespeare. London: Pimlico.}-

ISBN 0-7126-0098-1.• -{Bevington, David (2002) Shakespeare, 1–3. Oxford: Blackwell.}- ISBN 0-631-22719-9.•• -{Wells, Stanley, et al (2005). The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition. Oxford: Oxford

University Press.}- ISBN 0-19-926717-0.•• -{Craig, Leon Harold (2003). Of Philosophers and Kings: Political Philosophy in Shakespeare's "Macbeth" and

"King Lear". Toronto: University of Toronto Press, 3.}- ISBN 0-8020-8605-5.• -{Shapiro, James (2005). 1599: A Year in the Life of William Shakespeare. London: Faber and Faber,

xvii–xviii.}- ISBN• -{Schoenbaum, S (1991). Shakespeare's Lives. Oxford: Oxford University Press, 41, 66, 397–98, 402, 409.}-

ISBN 0-19-818618-5.• -{Taylor, Gary (1990). Reinventing Shakespeare: A Cultural History from the Restoration to the Present. London:

Hogarth Press, 145, 210–23, 261–5.}- ISBN 0-7012-0888-0.•• -{Bertolini, John Anthony (1993). Shaw and Other Playwrights. Pennsylvania: Pennsylvania State University

Press, 119.}- ISBN 0-271-00908-X.•• -{Honan, Park (1998). Shakespeare: A Life. Oxford; New York: Oxford University Press.}- ISBN

0-19-811792-2.

Спољашње везе• Виљем Шекспир (http:/ / port. rs/ pls/ pe/ person. person?i_pers_id=12425) нa -{PORT.rs}-• Он-лајн дела Виљема Шекспира на енглеском језику (http:/ / william-shakespeare. classic-literature. co. uk/ )

Чланак Вилијам Шекспир је изабран у категорију добрих чланака.Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.

Article Sources and Contributors 13

Article Sources and ContributorsВилијам Шекспир  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=7050299  Contributors: Avala, Ašhabad, Bbasic, BokicaK, BraneJ, Branislav032, Burga, CommonsDelinker,CrniBombarder!!!, Dcirovic, Drazetad, Dungodung, FriedrickMILBarbarossa, Kaster, Lakisan97, Lampica, LazaKamikaza, Maduixa, Michaello, Ninam, Pokrajac, Sardur, Sashast, Silvija, Sly-ah,Sonka, Soundwaweserb, Stripar, Tikitak, Vjanka, WhiteWriter, Zorba, Јакша, Драган Стошић, Маре, Мирослав Ћика, Михајло Анђелковић, Павлица, Саша Стефановић, 44 anonymous edits

Image Sources, Licenses and ContributorsСлика:Shakespeare.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Shakespeare.jpg  License: Public Domain  Contributors: Aavindraa, Amada44, Auréola, Beao, BobBurkhardt, Darwinius, EugeneZelenko, GianniG46, Gilliam, Infrogmation, Jafeluv, Jolly Janner, Julia W, Lordswag123, Mmortal03, Mmxx, Sreejithk2000, Superm401, Takabeg, Taric25,Thomas Gun, 13 anonymous editsСлика:Flag of England.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Flag_of_England.svg  License: Public Domain  Contributors: Created by Nicholas ShanksСлика:William Shakespeare Signature.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:William_Shakespeare_Signature.svg  License: Public Domain  Contributors:Connormah, William Shakespeare.Датотека:ShakespeareBirthplace.JPG  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:ShakespeareBirthplace.JPG  License: Public Domain  Contributors: User:Tom ReedyДатотека:First Folio.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:First_Folio.jpg  License: Public Domain  Contributors: Aristeas, Cowardly Lion, GeorgHH, Ham,Herbythyme, Man vyi, Olaf Simons, Xover, 9 anonymous editsДатотека:ShakespeareMonument cropped.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:ShakespeareMonument_cropped.jpg  License: Public Domain  Contributors:Cropped from original by current uploader. License as before.Датотека:Oberon, Titania and Puck with Fairies Dancing. William Blake. c.1786.jpg  Source:http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Oberon,_Titania_and_Puck_with_Fairies_Dancing._William_Blake._c.1786.jpg  License: Public Domain  Contributors: Editor at Large,Infrogmation, Karlhahn, Mahlum, Mattes, Qp10qp, Rubik-wuerfel, 1 anonymous editsДатотека:Henry_Fuseli_rendering_of_Hamlet_and_his_father's_Ghost.JPG  Source:http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Henry_Fuseli_rendering_of_Hamlet_and_his_father's_Ghost.JPG  License: Public Domain  Contributors: User:Andreagrossmann,User:TúrelioСлика:Symbol thumbs upzel.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датотека:Symbol_thumbs_upzel.svg  License: unknown  Contributors: Jefe

ЛиценцаCreative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/