Привреда јесте скуп међусобно повезаних радних делатности у производњи, расподели, размени и потрошњи материјалних добара и услуга намењених задовољавању различитих људских потреба. Крушевац је привредно развијен град и један од већих центара металне индустрије. Крушевац је центар расинског округа.

Крушевац се налази у Крушевачком пољу на ушћу Расине у Западну Мораву. Подигнут је пре шест стотина година. На постојање некадашњег насеља данас подсећају остаци старог града са још увек добро очуваним кулама, као и многобројне друге ископине. Данас је Крушевац један од највећих и најлепших градова у нашем крају и Републици. Седиште је округа и његов привредни културни центар.

Површина 854 km²

Становништво (2002.)

Град(75.256)   Општин (149.732)

Географски положај

43°58' - 21°32'

Поштански број 37000

Позивни број +381(0)37

Саобраћајна ознака

KŠ

ОкругРасински управни округ

Председник општине

Драган Аздејковић (ДСС)

У нашем крају људи се баве различитим занимањима. У настојању да себи створе боље услове, они се удружују у заједнице како би лакше овладали природом и произвели оно што им је за живот потребно. Велики број људи запослен је у пољопривреди: сточари, ратари, воћари, виноградари и други. Како је индустрија најважнија привредна грана у нашем крају, то је и разумљиво што се занимањима у овој области бави највећи број радника. Највише их је у машинској, металопрерађивачкој, хемиској, прехрамбеној, дрвној, текстилној и индустрији прераде папира.

И неке друге привредне гране, као што су: угоститељство и туризам, грађевинарство, саобраћај и трговина и занатство, запошљавају на хиљаде радника. У школама нашег краја ради велики број просветних радника: васпитача, учитеља, наставника и професора. О здрављу људи брину хиљаде здравствених радника: медицинских сестара, лабораната, фармацеута, лекара и стоматолога.

Пољопривреда обухвата гајење и искоришћавање биљака и животиња корисних за човека. Пољопривреда је једна од важнијих привредних грана у нашем крају. У овим пределима постоје услови за њен развој као што су: плодност земљишта, климатски услови, могућност наводњавања ...

У обради земље све више се користе пољопривредне машине, вештачко ђубриво, вештачко наводњавање, заштитна средства против биљних штеточина и др. У долинама наших река гаје се високородне сорте пшенице и кукуруза. На тим површинама добијају се приноси пшенице веће од 6 000 килограма и кукуруза већи од 9 000 килограма по хектару.

Сточарству се поклања велика пажња, нарочито у планинским деловима нашег краја. Широм краја изграђено је и још се гради много фарми за свиње, говеда, овце, живину и др. О здрављу стоке све више се води рачуна, тако су у многим местима подигнуте сточне амбуланте. Изграђују се радионице и фабрике за производњу сточне хране. На великим површинама сеје се крмно биље неопходно за исхрану стоке: кукуруз, овас, сточна репа, детелина и друго. У брдовитим и планинским пределима проширују се површине под ливадама и тако стварају бољи услови за гајење говеда и оваца. Познати су пашњаци на Сјеничко-пештерској висоравни, Копаонику...

Крушевац је град са развијеном индустријом. Заступљена је машинска, хемијск, прехрамбена и др.

1. 14. ОКТОБАР2. ТРАЈАЛ3. ПЛИМА4. ЖУПА5. МЕРИМА6. РУБИН7. ДУШАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ- ЛЕПЕНКА

Осим наведених, у Кршевцу су до скоро радила и следећа предузећа: ,, ЦЕПАК ’’- инд. папира; ,, 22. ЈУЛИ ’’- инд. прераде меса; ДИП ,, САВРЕМЕНИ ДОМ’’ - инд. обраде дрвета и прављења намештаја.

Фабрика ,,14. ОКТОБАР ’’ налази се у Крушевцу. То је највећа и једна од најстаријих фабрика. У њој се производе: трактори за пољопривреду- гусеничари и точкаши, ваљци, багери, утоваривачи на точковима и гусеницама, ауто- дизалице, опрема за рударство и др. Машине које се производе у овој фабрици извозе се у многе државе широм света.

Хемијско-гумарска инд. ,, ТРАЈАЛ ’’ се налази у Крушевцу. То је једна од најстаријих и највећих фабрика ове врсте у нашој земљи. У саставу,, ТРАЈАЛА ’’ ради више фабрика.

1. фабрика гуме ,, ОБИЛИЋЕВО ’’- производи гуме за различита возила ( бицикле, моторе, кола, камионе, пољ. Машине...);

2. фабрика привредних експлозива- производи експлозиве који се користе у изградњи разних објеката;

3. фабрика заштитних средстава- производи средства за заштиту на раду, човекове околине...

4. фабрика радијалних гума ,, ТРАЈАЛ ’’- једна од најмодернијих ове врсте у свету.

,, ПЛИМА М ’’ и ,,ПЛИМА ПЕК ’’ су два комплекса у саставу ове фабрике. Пре приватизације ова фабрика се звала ,, БРАНКО ПЕРИШИЋ ’’ и производила јестива уља и прехрамбене производе. Сада је подељена на два постројења:

1. ,, ПЛИМА М ’’-прави уљане производе2. ,, ПЛИМА ПЕК ’’-прави прехрамбене произвиде

,, Жупа’’ се налази у Крушевцу. Основана је 1934. године. Прави пестициде и разне друге отрове за заштиту биљака од различитих штеточина.

,, Мерима ’’ је једна од најстаријих и најпознатијих фабрика у Крушевцу. Основана је 1839. године. Фабрика је приватизована 2004. године, а купила ју је Немачка компанија ,, Хенкел ’’. У овој фабрици се производе: сапуни за умивање, прашак за прање рубља, пасте за зубе, различите креме за негу лица, миришљава уља и друго.

,, Рубин ’’ је највећа фабрика алкохолних пића у региону. Познат је по производњи разних врста вина (Розе, Цар Лазар, Вранац), као и неких жестоких пића (вињак, вотка). У саставу ове фабрике улази и познати хотел ,, РУБИН ’’.

У овој фабрици производе се таласасти картон, папир и амбалажа. Једна је од највећих фабрика ове врсте у региону. Приватизована је 2006. године и сада се зове,, ДУРОПАК ’’.

Западно Поморавље је познат туристички крај у Републици Србији. Разноврстан рељеф, богат биљни и животињски свет, мноштво река, као и бројни споменици из ближе и даље прошлости веома погодују развоју туризма и угоститељства.

То је један од највећих и најлепших туристичких центара у нашем крају и Србији. Привлачан је за одмор и опоравак у свако доба године. На Копаонику је изграђено неколико хотела и одмаралишта. Познато је одмаралиште ,,Сунчана долина’’.

Одлични смучарски терени, изграђена успињача и други услови погодују развоју зимског туризма. Међутим, Копаоник као туристички центар ће се тек развити.

У подножју шумовитог Гоча, између Краљева и Крушевца, налази се Врњачка Бања. Утонула је у зеленило паркова који се простиру на великој површини , пуни зимзеленог и листопадног дрвећа, украсног шибља, цвећа и зелених травњака. Паркови су испресецани стазама и путевима. Врњачка Бања је модерно насеље, добро опремљено лечилиште и најлепше туристичко место у нашем крају, са многобројним хотелима и радничким одмаралиштима. Чувени су и извори хладне лековите воде ,, Снежник ’’ и ,, Слатина ’’.

У близини Крушевца налазе се излетиште и радничко одмаралиште на Јастепцу. То је једно од најлепших излетишта у овом крају. Изграђено је више лепих хотела, вила и викендица. Све те зграде се налазе у густом зеленилу борове, букове и брезове шуме. Ту је и вештачко језеро створено преграђивањем Ломничке реке. У то одмаралиште током целе године долазе одрасли и деца из разних крајева наше земље да проведу одмор.

Рибарска Бања- налази се на североисточној падина Јастрепца у долини Рибарске реке. Живописна околина Рибарске Бање омогућава пријатан одмор њеним посетиоцима . Бања је позната и као добро климатско лечилиште.

Јошаничка Бања- налази се на падинама Копаоника. Удаљена је 28 km од Рашке. Обилује четинарским и листопадним шумама. Позната је по топлој води . Температура воде виша је од 80°c, те се користи за загревање топлих леја у околини.

Укупна спољнотрговинска робна размена Расинског округа за првих једанаест месеци 2007. год. износи 448,04 милиона долара. Вредност извезене робе износи 216,943 милиона долара, док укупан увоз износи 231,091 милиона долара. У расинском округу у првих једанаест месеци 2007. године остварен је дефицит од 14,148 милиона долара. Покривеност увоза извозом у овом периоду изниси око 93,88%.

Најзначајнији спољнотрговински партнери у извозу Расинског округа за период јануар-новембар 2007. :

у милионима долара

Р.БР. ЗЕМЉА 2007.год.

1. ИТАЛИЈА 43,89

2. БИХ 25,506

3. НЕМАЧКА 24,751

4. РУМУНИЈА 21,906

5. ЦРНА ГОРА 19,512

6. МАКЕДОНИЈА 10,613

7. АУСТРИЈА 9,067

8. ХРВАТСКА 8,373

9. ПОЉСКА 6,484

10. БУГАРСКА 6,401

Најзначајнији спољнотрговински партнери у увозу Расинског округа за период јануар-новембар 2007. :

у милионима долара Р.БР. ЗЕМЉА 2007.год.

1. ИТАЛИЈА 52,642

2. НЕМАЧКА 24,099

3. АУСТРИЈА 18,088

4. МАКЕДОНИЈА 17,097

5. МАЂАРСКА 12,586

6. СЛОВЕНИЈА 10,458

7. СЛОВАЧКА 7,722

8. БИХ 7,462

9. ИНДОНЕЗИЈА 6,174

Спољнотрговинска размена са земљама у окружењу за период јануар-новембар 2007.

у милионима долара

Р.БР. ЗЕМЉА ИЗВОЗ УВОЗ

1. БИХ 25,506 7,425

2. РУМУНИЈА 21,906 1,277

3. ЦРНА ГОРА 19,512 0,984

4. МАКЕДОНИЈА 10,613 17,096

5. ХРВАТСКА 8,373 4,421

6. БУГАРСКА 6,401 3,326

7. МАЂАРСКА 3,399 12,586

Изузетно место у оквиру Нафтне индустрије Републике Србије заузима Фабрика мазива Крушевац. Значајно је истићи, да су одређени производни програми који се остварују у НИС-ФАМ Крушевац, усмерени ка развојној експанзији и представљају пројекцију за 21.век. Поред стандардног програма, приоритет је дат фармацеутској делатности ( производњи лекова и других производа), биохемији, биогенетици и сл. Овакви правци развоја представљају изузетну извозну орјентацију. Овом предузећу то омогућује висок ниво аутоматизације и компјутеризације производње, на чијем ће се развоју и даље радити.

Значајно место у области хемијске инд. у производњи средстава за заштиту биља, индустриске соли, детерџената као и средстава за хигијену и козметику, заузимају ХИ ,,Жупа’’ и ХИ ,,Мерима’’.

Шумарству као значајном привредном, природном и еколошком потенцијалу на нашем подрчју, посветићемо у народном периоду још већу пажњу. Она мора бити усмерена, пре свега, ка развоју овог ресурса кроз׃ планско и стручно гајење,одржавање и експлатацију постојаћег шумског фонда. У том контексту је и еколошка заштита акумулације ,,Ћелије’’ и приобаља Расине, Западне Мораве и других водотока.

У општини Крушевац посебан значај придаје се прехрамбеној инд., производњи папира и амбалаже, текстилној инд. и развојним програмима предузећа׃ Рубин, Плима, Душан Петронијевић...

До доношења Закона о личном раду, развој ,,мале привреде’’ базирао се на програмима производње и развоја већих предузећа, програмима развоја месних заједница и потребама грађана. Развој производног занатства кретао се више спонтано, без јачег друштвеног усмеравања, како у производној, тако и у погледу обезбеђивања локација.

# Данашња индустрија ,,Трајал’’ потиче од некадашње барутане, формиране 1889. године.

# Године 1910. пуштена је у саобраћај железничка пруга Сталаћ-Крушевац. Увреме старе Југославије у нашем крају није постојао ни један асфалтни пут.

# Ту где се данас налази Врњачка Бања пре око 100 година простирала се густа шума. Данашњег насеља није било, али су и тада и много пре тога постојали извори хладне и топле минералне воде. Постоје подаци да су се том водом пре више стотина година лечили Римљани, а затим и Турци. Данас Врњачка Бања располаже са више од 600 хектара паркова, који се брижљиво одржавају.

# Берба грожђа у Жупском виногорју почиње свечаношћу под називом ,,Жупска берба’’. Тога дана народ Жупе и читавог тог краја слави почетак брања слатких плодова винове лозе.

# Постоји мишљење да је Крушевац добио име од речи ,,крушац’’, што је, у ствари, назив за обли камен којим је зидан стари град. Стари Крушевац је био опасан дебелим зидовима од камена, као и многи други градови у оно време, како би се заштитио од непријетеља. Зидови ове тврђаве зидани су црвеним и белим каменом. Кад су Турци освојили Крушевац, променили су му име у Алаџа-Хисар, што, у ствари, значи Шарени Град.

# ,,ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ’’

# ,,КРУШЕВАЦ И ОКОЛИНА’’

# ИНТЕРНЕТ

# ,,ИСТОРИЈА КРУШЕВЦА’’

1. Милан Недељковић2. Небојша Савић

3. Јована Николић

4. Марија Симић

5. Александар Тазић6. Ненад Станковић

7. Марјан Симоновић

8. Алекса Павловић