Етногеографске карактеристике народа и народности који живе у

Војводини - II

Етногеографске карактеристике народа и народности који живе у

Војводини - IIСловаци, Црногорци, Румуни, Роми, Русини и

Украјинци, ОсталиСловаци, Црногорци, Румуни, Роми, Русини и

Украјинци, Остали

• Језик – словачки• хришћанство (већина католици, мали део реформисти)

• XVII века многе кметовске породице у Словачкој напуштале су своја огњишта селећи се у јужније пределе Угарске

• Значајније насеобине основане су у Бајши (1720.), Петровцу (1740.), Бездану (1742.), Старој Пазови (1770), Кисачу, Гложану, Тополи (1783.), Новом Сланкамену (1793.), Арадцу и Ечки (1788.); Падини (1800. и 1809.), Чоки (1806.), Шупљаји (1809.); Старом Лецу (1830.)

• У Банату 1784. године формира Словачки Бајдањ, они прелазе у Ечку, а одатле даље кретање ка југу и 1802-3. године насељава пустару на месту данашње Ковачице

• У највећој мери насељавање Словака је спроведено у Банату, мање у Бачкој, а њихово насељавање у Срему је углавном резултат унутрашњих пресељавања из Бачке

• Заједно са Словацима насељавају се у југоисточни Банат и мање скупине Чеха

• Бачки Петровац као насеље у коме доминира словачки живаљ, је највеће словачко насеље у Бачкој

53832 56697 58273

69622 71153 73830 7279569549

6354556637

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002година пописа

број

ста

новн

ика

Апсолутну етничку већину у 12 насеља:

Јаношик, Селенча, Пивнице, Бачки Петровац, Гложан, Луг, Сланкаменачки Виногради,

Ковачица, Падина, Кисач, Лалић и Љуба

• У почетку куће од земље, након напуштања земуница

• У Бачкој живи 50% укупног броја Словака, у Банату 31,74%, а у Срему 18,23%

2011. – 50.321

Делови комплетне женске ношње:Rubáč – доња сукња до тела од домаћег платнаOplecko – оплећак – блуза широких рукаваUntrok – доња подсукња од куповног белог платнаGacel’a – горња сукња од тканине у бојиŠata – широка набрана кецељаPrusl'ak – прслук без рукава Ručnik – велика марама преко рамена и груди Ručnik – марама за главу од делина, кашмира, свилеŠtrimfl’e – чарапе од вуне или памукаČarapy –обућа преко штрампфла плетена од вунеCipele – од црне кожеPátriky – огрлица од стаклених перлиRučničok – украсна марамица

Делови мушке свечане ношње су:Košel’a – кошуља дугих набраних рукаваKošel’a s predkom – кошуља са отвором на рамену везаних груди Gaty – гаће, веома широке, од домаћег платнаKabátik – прслук без рукаваNohavice – чакшире од сатена или сукна с уским ногавицамаRékl’a – хаљетак дугих рукава без поставеKacabajka – кратак капут дугих рукава са поставомKapce – вунене чарапеBačkory s nátakami – опанци са каишимаBačkory na pracku – опанци на пређицуPapuče – папуче од коже или црног сомотаČižmy – чизме од црне кожеKalap – филцани шеширČapka – крзнена капаRučničok – украсна марамицаZápäsky – наруквице плетене од вуне

Ношња каква се носила на венчању почетком XX и крајем XX века

Савдбени венац назива се парта.Никад није тежио испод пет килограма,

наслеђивао се, чувао и остајао у породици,тако да је ћерка имала ту част да носи

исти венац као и њена мајка.

Божић (Vianoce)

• Микулаш (6. децембар) - деца 5. децембра увече спреме чизме или ципеле у прозор и ујутру кад устану налазили су поклоне.

• Луција (13. децембар) - исто се понављало

• На Бадње вече се кити јелка

• За вечеру се обично припрема подварак с месом и кобасицом и резанци с маком и медом.

• Те ноћи сви (и омладина и старији) иду код своје родбине, комшија, другова ... да певају испред куће божићне песме. Домаћин отвара врата и позива госте на вечеру, пиће ...

• Најважнији је 25. децембар, када деца ујутру одлазе код комшија и родбине и рецитују божићне песмице (“Polazuju”). За то добијају поклоне и новац.

• Увече се иде у цркву.

Ускрс

Четрдесет дана пре почетка Ускрса почиње ПОСТ (када се кува не масна храна, нема свадби, игранки ...), а у цркви се певају само одређене песме.

Недељу дана пре Ускрса - Цветна недеља “Kvetna nedelja”.

Ускршњи празници трају 4 дана: • Зелени четвртак, • Велики петак, • Бела субота • недеља – Ускрс.

У недељу после поноћи момци иду од девојке до девојке и поливају их водом

или у новије време парфемом. И тај обичај се зове “Oblievačke”.

Фарбају се јаја, спремају колачи, кифле, резанци са маком, кувана шунка и пихтије.

Mладожења тражи дозволу од младиних родитеља да је жени и то се зове “pitanke”

Затим следи веридба и потом свадба. Раније су свадбе биле уторком и четвртком.

Три недеље пре венчања у цркви поп сваке недеље најављује венчање

Свадба почиње у четвртак: - другови младенаца добију позивнице и разносе их - другарице украшавају простор где ће се свадба одржати

Свадба се прави одвојено, за младине и младожењине госте

У петак се спрема за свадбу: коље се живина или стока и прави вечера за ближу родбину.

У суботу је окупљање на ручку, после ручка младожења са својом свадбом иде по младу.

Из цркве млада и младожења иду у кућу младожење, а младина свадба иде у кућу младе.

После вечере млада се пресвлачи у народну ношњу.

После поноћи долази младина свадба, а затим се купује млада (игра за паре).

У недељу пре подне свадба се поново окупља. - Млада “продаје” ракију, а после следи заједнички ручак и гости се након тога разилазе

“Páračky”гуске су се гајиле у свакој породици• долазило време за чупање

перја, домаћица би позивала своје сестре, комшинице и рођаке да се то што пре обави • У току зиме кућа која је

имала девојку за удају би организовала ову забаву.

• Девојке су пристизале увече око врата су имале зимске мараме.

Свака је доносила своје сито у које је стављала перје..• Онда су долазили момци са

музиком и улазили. Седали су за сто, викали “Filip Jakub”, а перје је летело на све стране. • Домаћин је послуживао вино.

“Lúpačky”-“Лупање пасуља”Пасуљ се гајио у великим количинама и кувао сваког петка. Домаћинство које је имало ћерку, организовало је ову забаву. Млада девојка позивала је своје другарице и њихове мајке да дођу. Домаћин је припремао вино, а домаћица колаче (од мака и сира) и кувани кукуруз. Девојке су седале на клупе и остављале између празно место за момка, а маме су седеле даље и коментарисале како су девојке обучене. Мoмци су долазили мало касније, са музиком и помагали у лупању пасуља. Потом су сви заједно певали народне песме и играли.

“Mejačky”Некада се конопља сејала ручно. Када се осушила онда се млела. Медило су окретале жене, а чешће су конопљу млеле девојке, босим ногама газиле по сноповима. При томе су певале песме, како би призвале младиће. Ово се све одигравало увече и трајало је до поноћи. У касним сатима су долазили младићи са хармоником и песмом.

“Priadky” Жене су преле или радиле ручне радове, а мушкарци се су картали и причали. Ова окупљања су организовале и девојке, а долазили су и младићи са хармоникама. Mладић би украо девојци преслицу, трчао напоље, како би она пошла за њим, он није хтео да јој врати док га не пољуби, али би често уместо пољупца добио преслицу по глави

Ковачичка наива је јединствена појава у свету. Годином рођења Ковачичке школе наивне уметности сматра се 1952. Галерија наивне уметности је основана у Ковачици 15. маја 1955, као прва сеоска галерија у Југославији Данас галерија располаже фондом од 452 слике.Мартин Палушка Јан Сокол Јан Књазовић Мартин Јонаш Алжбета Чижикова Зузана Вереска Павел Хајко

Бачки Петровац - “Словачке народне свечаности”Ковачица - “Ковачички октобар”Падина - “Падина спиева” Падина - “У Падинскеј долине” Падина - “Падински акорди”Падина - “Падински дани културе”Падина - “Најбоља варјача Падине”Гложан - “Танцуј, танцуј” Бачки Петровац и Селенча – "Конкурс Словачког народног стваралаштва" Кисач– "Златна капија“

Галерија Бабка

Зузана Халупова

Црногорци је назив народа који насељава подручје Црне Горе који су у њој под династијом Петровића сачували народну слободу и стекли државну независност. Имају јако сачувану свест племена. Најпознатија и највећа племена су:

1. Бањани 2. Бјелице 3. Бјелопавлићи 4. Братоножићи 5. Загарач 6. Васојевићи 7. Озринићи 8. Пипери 9. Пивљани

10.Ровца 11.Ћеклићи 12.Цетињани 13.Његуши 14.Цуце 15.Пјешивци 16.Комани 17.Морача 18.Кучи 19.Дробњаци

30531 30516

3478236416

43304 44838

35513

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002година пописа

број

ста

новн

ика

Црногорци на подручје Војводине долазе колонизацијом након II св. рата.

У периоду од 1945-1948. из Црне Горе у Војводину долази 31.011 колониста и они чине 14,3% од укупног броја колониста.

Црна Гора је 1948. године Војводини дала чак 8% свог аутохтоног становништва.

Највећи број колониста дошао је из Никшића (6.510).

Они се насељавају највећим делом у Бачкој.

Највећу заступљеност су имали у следећим општинама (насељима): Врбас (Бачко Добро Поље, Савино Село), Кула (Кула, Крушчић, Сивац), Мали Иђош (Ловћенац).

2011. – 22.141

• свилена кошуља украшене везом, • испод се носио бустин – поткошуља без рукава, • дуга свилена сукња, • светлозелени корет без рукава, • доколенице • опанци• девојке су на глави носиле капу, • жене разнобојну или црну мараму, • око струка се носио сребрни или позлаћени појас – чемер, кован или рађен у техници филиграна

Детаљи црногорске ношње: токе и чемери

• бела кошуља, • плаве широке гаће, • беле доколенице, • назувци, • опанци испреплетани опутом, • црвени џамадан са или без рукава, • светлозелени гуњ или тамнозелена долама, • црвена душанка богато украшена, која се облачила преко гуња. • Преко гуња или доламе облачио се и јелек, сам или са токама. • Око струка се носио кожни појас – тромболос. • На глави се обавезно носила црногорска капа

За појасом се носило оружје, пар пиштоља и јатаган, а преко рамена дуга пушка, џефердан или арнаутка.

• На Божић се углавном устајало око 3 сата ноћу да би се приставио ован (заклан за ту прилику) на ражањ да се пече. • Рано ујутру се ишло по воду и том водом се месио колач – чесница и налије се у котао да се пристави ручак.• Обичај је да неко од старијих мушкараца делом меси чесницу која се пече у пепелу са жеравицом.• У њу се ставља и неки метални новчић, те се сматра ако га за ручком нађе мушки члан да ће се у кући те године родити мушко дете • Када је печење готово то се означава пуцањем из пушке, јер се тако домаћини дозивају, честитајући један другоме Божић.

На дан Ускрса укућани се љубе и при томе изговарају “Христос васкрс”, а одговара се “Ваистину васкрс”

• од најстаријих дана обележавала у црногорским кућама• раније се крсно име у Црној Гори славило три дана,а сада само један • ломљење крсног колача, служба у породичној цркви, свечани славски ручак

Жену у кући порађа свекрва, јетрва, заова или нека жена која је вична томе послу У Црној Гори није био обичај да породиља лежи у кући и да не ради ништа за дуже време. Отац детета, деда или стриц изађе из куће и пуца из ватреног оружја ако се родило мушко дете Убрзо по рођењу дете се крсти и при томе добија име, Родитељи настоје да што пре крсте новорођенче, јер не ваља држати некрст у кући.

Жену у кући порађа свекрва, јетрва, заова или нека жена која је вична томе послу У Црној Гори није био обичај да породиља лежи у кући и да не ради ништа за дуже време. Отац детета, деда или стриц изађе из куће и пуца из ватреног оружја ако се родило мушко дете Убрзо по рођењу дете се крсти и при томе добија име, Родитељи настоје да што пре крсте новорођенче, јер не ваља држати некрст у кући.

стари сват – је неко од угледнијих братственика, који је знао мудро да разговара и наздрави, венчани кум – је обично, човек који је крстио младожењу или његов син, ђевери – су неожењена младожењина браћа,првјенац – је младожењин ујак, који треба да има доброг коњабарјактар – је зет, сестрић или неко из “јуначке куће”војвода – неки угледнији човек или зет домаћин од сватова – старији и угледнији човек или пријатељчауш – неки шаљивџија или окретнији момаккоморџија – одраслији момчић, који води рачуна о поклонимапустосвати – остали сватови који немају посебну титулу

• Брак се склапао отмицом или крађом девојке • Касније је брак склапан просидбом и веридбом • Након веридбе младожења је са сватовима одлазио по девојку. • Мушка свадба се зове женидба, а женска удадба.

Кумство Посестримство или побратимство

Стари сват шаље муштулџије да питају за дозволу уласка, а потом се улази у кућу пуцајући.

Затим следи низ обичаја око наздрављања, спремања младе, продаје младе деверима

При изласку из младине куће девери воде рачуна да се она не окрене, јер би тада њена деца имала особине њене родбине, кад сватови крену брат зове невесту по имену да се окрене. Ако се окрене, брат пуца и сем њега то не сме нико чинити.

Пре него што девојка уђе у младожењину кућу: бацање сита преко куће, накоњче (млада узима мушко дете у руке, она га окрене три пута око

себе, па га пољуби и врати)

плаћање од стране девера ономе ко је невести украо ципелу, пољевачина (млада иде међу сватовим са водом и пешкиром да сви оперу

руке, а један од девера иде за њом и скупља паре, дарове ...)

Првог дана после свадбе долази ташта, невестина мајка, са невестиним братом

и још једним братствеником

Невеста се годину дана сматра за младу и за то време она мора бити послушна

и обазрива према свим укућанимаСАХРАНА - тужиље или тужбалице

Обичај је да се не “тужи ” на сам дан сахране, већ сутрадан, затим да ако се тужи у кући, то се мора обавити до 10 часова пре подне. Оне уз остало износе врлине и заслуге покојника, обично га “укори”, што оставља укућане, а помињући раније преминуле моли га да их поздрави. При томе она се обично наслони, клекне или седи поред главе покојника, што чини и док је у кући и на његовом гробу.

Орске игре представљају најчешће извођене облике фолклорног стваралаштва Традиционалан црногорски инструмент су гусле које је имала скоро свака кућа добар гуслар био посебнио поштован, бољи певач знао је напамет и преко 30 популарних епских песама Вечерња села -Најчешће недељом или другим празником: играло у колу, у двоје, певале разне љубавне песме, а играо се и традиционални црногорски “оро”

Бачка Топола – "Црногорско вече" Бачко Добро Поље (Врбас) - "Вече Дробњака", Врбас – годишњи скуп појединих црногорских племена Кула - "Пивско вече",

• Народ створен мешавином дако-гетских или гетско-трачких племена, која су романизована (почев од 106. године)

• По вероисповести су хришћани

• данашњи Румуни настали директно од романизованих Дачана, уз мешање са Јужним Словенима

• Крајем X и почетком XI века први пут се јавља термин “Румуни” за становништво Дакије

• Веће насељавање Румуна у Војводини започиње у XVIII веку

• од почетка насељавања Румуна у Војводину до данас преко 90% њих живело у Банату

Према пореклу Румуни се у Банату могу поделити у три групе: 1. Банаћане, 2. Кришано-Ердељце 3. Олтенце

67678

59263 57236 5725952987

47289

38809

30419

7532374718

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002година пописа

број

ста

новн

ика

Чине 1,5% становништва Војводине Општине у којима се бележи највећи број становника румунске националности су: Алибунар, Вршац, Панчево, Зрењанин Ковачица

Ретко је примењена градња слагањем грумења иловаче - “дepatzete”

Највећи број Румуна живи на подручју

Баната - 91 %

2011.-25.410

кошуља – chimeasгаће – izmen'eчакшире - c'ioar'ec'iпрслук - chintuдео одеће сличан женским скутама – poal'eкецеља - cotrinпојас – brac'ir; свитњак - brc'inarкапут – p'en, sp'enelшубара – clb или шешир - plrieопанке, касније патике - nticac'i

Банаћани

Кришано-Ердељанци

платнена кошуљагаћешироки кожни појас црни прслук црне кожне чизме крзнени грудњак, кожух сукнена долама

Ношња Банаћана

оплећак – ciupaд, c'iupaд, c'upдariблуза – bluz/n/, bliuzскуте – poal'eпредња кецеља – cotrin dinainteзадња кецеља – cotrin dinapoiподсукња – raifминћија – mincieбунда - bund, iacn, ciurcткани појас, широки – bruткани појас, уски - brc'irпрслук - chintu

Ношња Кришано-Ердељаца и Олтеанаца

оплећак – spc'elблуза – ioplu, ianдrскуте – poal'eтоплији хаљетак – ianдr, ianдrсукња – rochie, sucn, suдn'eraкецеља - cotrin, ctrn, bot'e, boce

Од банатске ношње разликује се по томе што је основни део одеће широка набрана сукња, коју покрива само једна, предња кецеља,

док су скуте доња одећа.

Специјалне врсте ношњи

Бела ношња – први дан Ускрса, Божића, Духова све девојке и младе жене за свечани излазак ван куће облаче белу ношњу

Навестинска ношња (Венчана)

Ношња у жалости

Дечија ношња

Рођење • Ако неком умиру деца, мушком детету које се роди стављају минђушу у ухо• На врата собе где је била беба се стављао црвени конац • Прво купање вршило се у води у коју је сипано млеко, и стављан новац • Прва три дана дете купа кума • Породиља се храни ћуретином или пилетином • Трећег дана јој се доноси погача украшена цвећем

Свадба • Свекар је дужан да млади купи: минћију, грудњак, кожух, капу златару, велику свилену мараму и ципеле• Припреме за свадбу почињу у четвртак • У суботу после ручка одлазе са једним или више кола да зову у сватове • Предвече одлазе по кума, одводе га младожењиној кући, затим одлазе девојци• Свадба се одржавала увек у недељу • У кумовој кући младожењу сачекује барјактар • Сватови са кумом одлазе по девојку и одводе је на венчање

Познате сликарке:

• Ануика Маран• Софија Докљан, • Мариора Моторожеску, • Флорика Пуја, • Флорика Кец, • Анујка Долама, • Стелуца Царан, • Софија Босика

Етнографске манифестације

• Позоришни дани Румуна у Војводини• Фестивал румунске музике и фолклора у Војводини • Књижевници на граници • Смотра дувачких оркестара • Дани жетве и вршидбе • поворке – покладе • Зимски празнични обичаји Румуна

потпуна заступљеност мотива румуског фолклора

7585

3312

7760

19693

24366

29057

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002година

број

ста

новн

ика

ром = човек

Овде су приспевали са две стране: са истока, преко Мале Азије и из Африке преко Гибралтара

Тек у XVIII веку на основу њиховог језика и физичких (антропогених) карактеристика је утврђено да су пореклом из Индије, односно из Пакистана и да су припдали касти судра.

• Од 1414. познато је присуство Цигана у Швајцарској• У Србију пристижу у првој половини XIV века• У време владавине Марије Терезије у XVIII веку покушано је да се

Цигани вежу за једно место, међутим ти покушаји нису имали великог успеха. • Крајем XVIII века забрањено им је коришћење свог језика и скитање

У Војводини су се обично разликовале групе Рома према језику земље из које су долазили, па су их називали турски цигани, румунски, мађарски, босански итд.

• један од стотину Рома доживи 60 година

• 90% ромске популације није запослено

• 70% деце не заврши основну школу

• у градовима живи 43,3% војвођанских Рома

2011. – 42.391

Некада су Роми били познати као: трговци коњима, коритари,

шинтери и мечкари

Жене су често зарађивале гатањем.

У општини Вршац, Зрењанин, Кикинда, и Панчево и у граду Новом Саду има их преко 1.000.

Женска ношња се састоји од: хаљине (која има највише црне, црвене и зелене боје), беле блузе, обавезног цвета у коси папуча или црних чизмица носе злато

Мушку ношњу чине: црна одела бела кошуља раније чизме, а данас ципеле није реткост видети мушкарце са златним прстеном, посебно карактеристичан је златан зуб

Одабир новог краља или циганског кнеза - некад се бирао борбом ножевима између два најјача ратника, победник добијао титулу и све остале повластице, инајлепшу девојку из племена за жену

ОБИЧАЈИ

Они су обично прихватали верске празнике оне етничке скупине уз коју су се дуже налазили.

Управо они сачували неке обичаје дуже него сами народи од којих су их преузели

Додоле - Овај обичај је почео да се губи 60-тих година XX века

Слава.

• У Бачкој је најчешћа слава Света Петка, а код једног броја породица се слави Ђурђевдан и Велика Госпојина. • У Банату постоји велики број слава: Света Петка, Свети Стеван, Свети Никола, Духови, Петровдан и Ђурђевдан.• У Срему је најчешћа слава Света Петка

На Ђурђевдан се одлази у природу на неки извор, бере цвеће и плету венци

• Ако на први дан Божића некоме Циганин био полажајник, то би за ту кућу било добро. • Ако би неком умирала деца, онда би се позивала Циганка да подоји тек рођено дете, јер се веровало да ће оно остати у животу и бити отпорна особа.

Свадба

У прошење девојке најчешће одлазе свекар, свекрва и младожења У прошњу се креће увече и носе се дарови: јабука и флаша вина окићена цвећем. На дар се носи дукат или новац. Код Цигана-чергара девојке купују и у тој куповини учествују најчешће само очеви. Уколико брак не успе, новац се враћа.

- Када се дете роди окачи му се око врата црвена паприка коју носи шест недеља

Демони

постоји девет демона који изазивају разне болести Један од њих је Мелало који потиче од свраке и изазива помрачење ума

Жене-врачаре код српских Цигана су оваквим болесницима стављале око струка појас од тканине, на коме су петходно извезле црним и сивим концем Мелалоа, а другима су давале талисмане са ликом ђавола са вилом, ланцима и роговима,

да би их заштитили од напасти

Досељени у три таласа из предала западне Украјине и Галиције (1745-1787) у Војводину (средишта Руски Крстур, Куцура, Ђурђево, знатан део у градовима Нови Сад, Врбас, Сремска Митровица), где су сачували етничке особине и језичку посебност.

Језик русински (дијалект украјински)

Вера хришћанство (унијати или грко-католици)

Средином XVIII века насељено је око 200 породица

Њихова главна концентрација је у Војводини у којој је 1991. живело 94,3% Русина и 89,7% Украјинаца СР Југославије.

По попису 2011. забележено је 13.928 Русина и 4.202Украјинаца

Русини ни у једној општини не чине већинско становништво, а њихово запаженије учешће у структури становништва је у општинама Жабаљ (6,35%), Кула (12,42%), Врбас (9,11%), Шид (4,20%) и Сремска Митровица (1%).

Од укупног броја становника украјинске националности, 80,17% живи у општинама Врбас, Кула, Сремска Митровица, Инђија и Бач и у граду Новом Саду.

• Прве русинске куће су направљене од прућа и биле су облепљене блатом.• Након њих почиње изградња тзв. набијача

Одећа је била тамна и без детаља, а за лепше прилике бела, плава, црвена.

Повезача је била једини знак да је жена која га је носила била удата и она се носила испод мараме. Младе невесте носиле су белу повезачу, а касније у бојама.

У току зиме жене су носиле менту и бајку.

У мушку ношњу спадају: • кошуља, • прслук, • сако • панталоне - брич панталоне, “скорјанци” • шешир –плишан, лети - сламни шешир• црне високе чизме, кратке момачке чизме до пола листова, “галадске чизме” • шими ципеле • опанке • штрикане чарапе или “онучке” • “слутњак” од јагњеће коже • “пршњак” - од овчије коже и офарбан у црно или жуто • кожне бунде • капе од јагњеће коже или од домаћег зеца

Божић 1. Ноћ пре Божића се зове Виљија, а најважнија је празнична вечера Виљије.2. На столу испод столњака стављали су се плодови свих пољопривредних

култура како би целе године био добар принос. 3. Божићна вечера састојала се од девет јела, а на столу се обавезно налазио

обредни хлеб крачун, који се пекао недељу дана раније. 4. Бобаљке (направљене од теста и посуте маком) 5. После вечере је наступало кољадовање, односно ишло се од куће до куће и

певале божићне песме винчовање. 6. Одрасли момци и девојке су у групама од 10-12 особа ишли од куће до куће са

вифлејемом (кућица од картона или дрвета у којој се налазила слама са фигурицама

Исуса, Марије, пастира и оваца) и изводили комад о рођењу Исуса.

Ускрс

1. Ускрсу претходи Велики пост 2. На ускрсни петак и суботу (Велики петак и Велика субота), генерално се сређивала кућа (кречиле собе, прале ствари, чистили амбари). 3. Ујутру на први дан Ускрса посвећивала се пасха (хлеб).

А значајно место на трпези имао је и сирац.4. Након ручка истог дана су се одржавале ускрсне игре. 5. Другог дана Ускрса дечаци су ишли да поливају девојчице и за узврат добијали фарбана јаја 6. Трећег дана Ускрса су девојчице ишле да поливају дечаке

Духови - Зелени празник” Андрија Дзурија (Георгија, Јурија, Ђури) Јана (Јоана, Ивана, Јанка) Травјанки - По завршетку пролећних

пољских радова, било је вреше кошења сена

Прадки су уствари скупови младих људи, на којима су девојке и младе жене обављале различите послове: шивење, везење, штрикање, предење

Сирац и ускршњи хлеб

Рођење

1. Приликом првог купања у воду су се често стављали различити пољопривредни производи како би се утицало на будуће занимање детета. 2. У руке му се стављала књига, да би било добар ученик. 3. Мајка је чувала пупчану врпцу до седме године детета, а потом му је давала да је развеже, како би му се развезала памет итд. 4. Недељу дана по рођењу се вршило крштење детета

Свадба - најважнији свадбени обред “чепење младе”

Обреди пре свадбе обухватају: ПросидбаВеридба Плаћање венчића Свашкино вече Свадба се састојала од: Одласка у кућу младе Венчање Дочекивање младе у кући младожењеДругог дана свадбе се из младине куће одвозе њене ствари у нови дом.

Сахрана • сат у кући се зауставља, • огледала су се покривала или окретала ка зиду, • врата су се отварала. • у кући су се палиле свеће. • покојника су облачили у свечано одело стављали га на сред собе испод централне греде, окренутог ногама ка вратима

Бошњаци

Македонци

Преко 100 припадника ове националности настањено је у општинама Вршац, Зрењанин, Сомбору, Суботици и у Новом Саду, у коме је живело 48,60% укупног броја у Војводини.

2011.- 2.251 лица албанске националности.

- себе називају Шиптари- Албанска народност се образује почев од XI века, водећи порекло, како тврде од Илира, - за шта нема материјалних или лингивистичких доказа.

Албанци

Настали исламизацијом дела становништва у српским земљама, понајвише у Босни

у раздобљу XV-XIX века.

2011. - 780припадника

2011. - 10.392 • Панчево, • Пландиште, • Зрењанин, • Вршац • Суботици • Нови Сад

Муслимани

Словенци

Бугари

Чеси

2011. - 3.360

2011. - 1.815

• У доба доласка Мађара у Панонску низију Бугари су владали Банатом • Крајем V века из области средње Волге померају се на Балкан и насељавају Тракију и Илирију до Дунава и Саве, потом прелазе Дунав и насељавају Банат.

• Већи део њих је напустио ове пределе до XIV века, а мањи део се задржао у Ковинској жупанији, где су се постепено претопили у Србе.

• У току XVIII века један мањи талас Бугара се досељава у Војводину

У току XIX века насељавају се у

околини Беле Цркве и Вршца, посебно

у Чешком селу (раније Аблијан)

2002. - 1.648

Пољаци

2002. - 669 Грци

2002. - 483

Јевреји

Власи

2011. - 170

Руси - 2011. - 1.173

Преко 100 у граду Новом Саду.

Први писани документи:

1693. године у Бачкој, 1747. године у Банату 1751. године у Срему.

Пре II светског рата у Војводини живело између 17.500 и 19.000 Јевреја

2002. године 329

Немци

Колонизација се може поделити на следеће фазе:

1. Рана терезијанска колонизација од 1740-1749. године2. Средња колонизација од 1749-1772. године3. Позна терезијанска колонизација од 1772-1780. године. 4. Јозефинско-леополдинска колонизација

Током XIX века јављају се унутрашње миграције

Непосредно пред Други светски рат у: Бачкој је живело 130.700 Немаца, у Банату 183.000, а у Срему 77.000.

Од укупног броја Немаца око 200.000 је дочекало Титове партизане и Црвену Армију. До краја 1944. убијено је око 7.000 Немаца.

2011. – 3.272