СОЦИЈАЛНО-СОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКА ИСТОРИЈСКА

УСЛОВЉЕНОСТ УСЛОВЉЕНОСТ ЈАВНОСТИЈАВНОСТИ

МАРКЕТИНГ И ЈАВНОСТМАРКЕТИНГ И ЈАВНОСТ3. ПРЕДАВАЊЕ3. ПРЕДАВАЊЕ

САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊАСАДРЖАЈ ПРЕДАВАЊАПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОГ ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОГ

МНЕЊАМНЕЊАФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ

ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУНАУЧНИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И НАУЧНИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И

ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОМ МНЕЊУСОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКА СОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКА

УСЛОВЉЕНОСТ ЈАВНОСТИУСЛОВЉЕНОСТ ЈАВНОСТИ

ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОГ МНЕЊАЈАВНОГ МНЕЊА

Два лица једног истог феномена.Два лица једног истог феномена.Нема јавности БЕЗ јавног мнења, Нема јавности БЕЗ јавног мнења,

нити јавног мнења БЕЗ јавностинити јавног мнења БЕЗ јавностиОбе речи припадају српском језику, Обе речи припадају српском језику,

али су настале превођењем али су настале превођењем латинских и грчких изараза.латинских и грчких изараза.

Лат. PUBLICUЛат. PUBLICUSS:: народни; према народни; према POPULUSPOPULUS: народ.: народ.

RRESES P PUBLICAUBLICA: јавна ствар – : јавна ствар – република, насупрот монархијирепублика, насупрот монархији..

ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОГ МНЕЊАЈАВНОГ МНЕЊА

Из тог појма изведене речИз тог појма изведене речи ЈАВНОСТ ии ЈАВНОСТ и ПУБЛИКА у српском језику.ПУБЛИКА у српском језику.

Обе упућују на разумевање ЈАВНОСТИ КАО Обе упућују на разумевање ЈАВНОСТИ КАО ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ.ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ.

Друго значење флуидно, нешто што Друго значење флуидно, нешто што подразумева супротност ТАЈНОСТИ/АРКАНИ подразумева супротност ТАЈНОСТИ/АРКАНИ (лат. (лат. ARCANUMARCANUM - тајна), у смислу постојања - тајна), у смислу постојања ЈАВНЕ СФЕРЕ и ТАЈНЕ СФЕРЕ у друштву.ЈАВНЕ СФЕРЕ и ТАЈНЕ СФЕРЕ у друштву.

Проблем демократије у основи се своди на Проблем демократије у основи се своди на максимално проширење ЈАВНЕ максимално проширење ЈАВНЕ СФЕРЕ/ЈАВНОСТИ у друштвеном животу и СФЕРЕ/ЈАВНОСТИ у друштвеном животу и минимализацију, ако не и потпуно минимализацију, ако не и потпуно укидање, ТАЈНЕ СФЕРЕ/АРКАНЕ.укидање, ТАЈНЕ СФЕРЕ/АРКАНЕ.

ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ПОЈМОВИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОГ МНЕЊАЈАВНОГ МНЕЊА

Постојање јавности, и као ДРУШТВЕНЕ Постојање јавности, и као ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ и као ЈАВНЕ СФЕРЕ, нужно се ГРУПЕ и као ЈАВНЕ СФЕРЕ, нужно се потврђује ЈАВНИМ МНЕЊЕМ.потврђује ЈАВНИМ МНЕЊЕМ.

Грч.Грч. DOXA DOXA: заједничко уверење и : заједничко уверење и мишљење народа (отуд ДОКСОМЕТРИЈА).мишљење народа (отуд ДОКСОМЕТРИЈА).

Лат. Лат. OPINIO OPINIO PUBLICUS.PUBLICUS.МНЕЊЕ – архаизам за МИШЉЕЊЕМНЕЊЕ – архаизам за МИШЉЕЊЕ..Временом разбијена синонимска веза:Временом разбијена синонимска веза:а) МИШЉЕЊЕ је ментално-психички процеса) МИШЉЕЊЕ је ментално-психички процес,,б) МНЕЊЕ (МЊЕЊЕ – дублет) је јавно б) МНЕЊЕ (МЊЕЊЕ – дублет) је јавно

изражено мишљење.изражено мишљење.

ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУ Мада су јавност и јавно мнење Мада су јавност и јавно мнење

функционисали као чињенице функционисали као чињенице социјалног живота од настанка социјалног живота од настанка родовске заједнице, филозофски и родовске заједнице, филозофски и научни интерес расте са ПОЈАВОМ научни интерес расте са ПОЈАВОМ ПРВОГ МАС-МЕДИЈА (ШТАМПРВОГ МАС-МЕДИЈА (ШТАМППЕ), којЕ), којаа коинцидира са настанком и развојем коинцидира са настанком и развојем ЕПОХЕ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА ЕПОХЕ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА (рационализам у филозофији и науци, (рационализам у филозофији и науци, хуманизам и ренесанса у уметности).хуманизам и ренесанса у уметности).

ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУ РРелигиозни приступелигиозни приступ: : VOX POPULI – VOX VOX POPULI – VOX

DEDEI (прелаз између феудализма у I (прелаз између феудализма у капитализам).капитализам).

Просветитељски приступПросветитељски приступ: : - Ђовани Батиста ВикоЂовани Батиста Вико, следећи Декартов , следећи Декартов

рационализам, јавно мнење разуме као рационализам, јавно мнење разуме као PRIMUM VERPRIMUM VERITAS - ITAS - ПРВУ ИСТИНУ НАРОДА.ПРВУ ИСТИНУ НАРОДА.

- Луј Себастијан МерсијеЛуј Себастијан Мерсије у XVIII веку у XVIII веку први први користи израз ЈАВНО МНЕЊЕкористи израз ЈАВНО МНЕЊЕ у у модерном смислу, као РЕЗУЛТАТ модерном смислу, као РЕЗУЛТАТ ЗАЈЕДНИЧКОГ И ЈАВНОГ РАЗМИШЉАЊА ЗАЈЕДНИЧКОГ И ЈАВНОГ РАЗМИШЉАЊА НАРОДА.НАРОДА.

ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУ- Џон ЛокЏон Лок, пионир либерализма, (“Оглед о , пионир либерализма, (“Оглед о

људском разуму”): ЗАКОН МНЕЊА – закон људском разуму”): ЗАКОН МНЕЊА – закон духовне моћи и моралног суда, духовне моћи и моралног суда, ДРУШТВЕНИ ЗАКОН, насупрот ДРЖАВНОМ ДРУШТВЕНИ ЗАКОН, насупрот ДРЖАВНОМ ЗАКОНУ.ЗАКОНУ.

- Имануел КантИмануел Кант: ЈАВНО МНЕЊЕ ЈЕ ЈАВНА : ЈАВНО МНЕЊЕ ЈЕ ЈАВНА УПОТРЕБА УМА, а његова забрана спречава УПОТРЕБА УМА, а његова забрана спречава напредак једног народа ка бољој држави и напредак једног народа ка бољој држави и друштву, тј. успостављање републике друштву, тј. успостављање републике (корен идеје о јавнос(корен идеје о јавностти као “четвртој и као “четвртој власти” у друштвувласти” у друштву))..

ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУКонзервативно-критички приступКонзервативно-критички приступ::

-- Георг Вилхем Фридрих Хегел Георг Вилхем Фридрих Хегел (“Фемоменологија духа” и (“Фемоменологија духа” и “Филозофија права”) у оквиру свог “Филозофија права”) у оквиру свог филозофског система затворене филозофског система затворене дијалектике, која у социјално-дијалектике, која у социјално-историјској равни резултира историјској равни резултира АПСОЛУТНОМ ДРЖАВОМ, о јавности АПСОЛУТНОМ ДРЖАВОМ, о јавности и јавном мнењу расправља у оквиру и јавном мнењу расправља у оквиру релације: ЗДРАВ (РАЗ)УМ релације: ЗДРАВ (РАЗ)УМ УМ. УМ.

ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ФИЛОЗОФСКИ ПРИСТУПИ ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУ ЈАВНО МНЕЊЕ израз (незналачког) ЈАВНО МНЕЊЕ израз (незналачког)

ЗДРАВОРАЗУМСКОГ РАСУЂИВАЊА и, као ЗДРАВОРАЗУМСКОГ РАСУЂИВАЊА и, као такво, “потпуно необразована сировост и такво, “потпуно необразована сировост и површност представљања” (Артист: јавност је површност представљања” (Артист: јавност је “незналачка светина”; Гете: јавно мнење је “незналачка светина”; Гете: јавно мнење је “лупетање масе”).“лупетање масе”).

ЗНАЊЕ је израз УМНОСТИ, а само ум може да ЗНАЊЕ је израз УМНОСТИ, а само ум може да успостави АПСОЛУТНУ ДРЖАВУ.успостави АПСОЛУТНУ ДРЖАВУ.

Не пориче постојање јавности и јавног мнења, Не пориче постојање јавности и јавног мнења, него их доводи у питање из угла корисности него их доводи у питање из угла корисности за успостављање апсолутне државе.за успостављање апсолутне државе.

НАУЧНИ ПРИСТУП ЈАВНОСТИ НАУЧНИ ПРИСТУП ЈАВНОСТИ И ЈАВНОМ МНЕЊУИ ЈАВНОМ МНЕЊУ

Почетак ХХ века (развој мас-медија).Почетак ХХ века (развој мас-медија).Прва књига: Волтер Липман – ЈАВНО Прва књига: Волтер Липман – ЈАВНО

МНЕЊЕ, 1922.МНЕЊЕ, 1922.Код нас: Јован Ђорђевић, ЈАВНО Код нас: Јован Ђорђевић, ЈАВНО

МНЕЊЕ, 1939.МНЕЊЕ, 1939.ДВА НАУЧНА ПРИСТУПА:ДВА НАУЧНА ПРИСТУПА:1.1. ЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ и и2.2. ДОКСОМЕТРИЈСКИДОКСОМЕТРИЈСКИ..

ЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ ЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРИСТУППРИСТУП

Две парадигме:Две парадигме:1.1. КРИТИЧКАКРИТИЧКА и и 2.2. СКЕПТИЦИСТИЧКАСКЕПТИЦИСТИЧКА.. У оквиру КРИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ не доводи се у У оквиру КРИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ не доводи се у

питање постојање јавности и јавног менења, питање постојање јавности и јавног менења, али се указује на:али се указује на:

- њихову СОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКУ њихову СОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКУ УСЛОВЉЕНОСТ иУСЛОВЉЕНОСТ и

- ПРОБЛЕМЕ ЕМПИРИЈСКОГ ОИВИЧЕЊА.ПРОБЛЕМЕ ЕМПИРИЈСКОГ ОИВИЧЕЊА. Најистакнутији представник: ЈИРГЕН ХАБЕРМАС.Најистакнутији представник: ЈИРГЕН ХАБЕРМАС.

ЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ ЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРИСТУППРИСТУП

СКЕПТИЦИСТИЧКА ПАРАДИГМА:СКЕПТИЦИСТИЧКА ПАРАДИГМА:- Јаваност и јавно мнење су у Јаваност и јавно мнење су у

савременом друштву ФИКЦИЈА.савременом друштву ФИКЦИЈА.- ПЈЕР БУРДИЈЕ: “Јавно мнење не ПЈЕР БУРДИЈЕ: “Јавно мнење не

постоји”.постоји”.- Разлози: медији масовног Разлози: медији масовног

комуницирања, манипулација и комуницирања, манипулација и пропаганда.пропаганда.

ДОКСОМЕТРИЈСКИ ПРИСТУПДОКСОМЕТРИЈСКИ ПРИСТУП Полази од становишта да јавност представља скуп свих грађана у Полази од становишта да јавност представља скуп свих грађана у

једној социјалној заједници, да је јавно мнење њихово већинско једној социјалној заједници, да је јавно мнење њихово већинско мишљење и да се та већина утврђује ‘мерењем мнења’/доксометријом, мишљење и да се та већина утврђује ‘мерењем мнења’/доксометријом, тј. научно верификованим методолошким поступком који је заснован тј. научно верификованим методолошким поступком који је заснован на репрезентативном узорку. на репрезентативном узорку.

Овакав узорак стоји као научно валидан супститут за ‘све грађане’. Овакав узорак стоји као научно валидан супститут за ‘све грађане’. Његово брижљиво испитивање, верује се, може да замени цело Његово брижљиво испитивање, верује се, може да замени цело друштво. Отуда оно што се утврди као мишљење већине (у узорку), друштво. Отуда оно што се утврди као мишљење већине (у узорку), узима се као јавно мнење целине. Уместо теоријске рапсодије о јавном узима се као јавно мнење целине. Уместо теоријске рапсодије о јавном мнењу, настала је ера његовог ‘научног истраживања’. мнењу, настала је ера његовог ‘научног истраживања’.

Проблем: да ли су добијени резултати јавно мнење, с обзиром да се до Проблем: да ли су добијени резултати јавно мнење, с обзиром да се до њих долази кроз анонимне анкете њих долази кроз анонимне анкете face to faceface to face, тј. одговоре/мишљења , тј. одговоре/мишљења појдинаца који великим делом уопште не улазе или не могу да уђу у појдинаца који великим делом уопште не улазе или не могу да уђу у јавну сферу друштвеног живота? јавну сферу друштвеног живота?

У емпиријским истраживањима јавног мнења наилазимо на један У емпиријским истраживањима јавног мнења наилазимо на један феномен који има феномен који има карактер апсурдакарактер апсурда. Наиме, испитаницима се обећава . Наиме, испитаницима се обећава анонимност (и то се поштује). Практично са обећаном анонимношћу анонимност (и то се поштује). Практично са обећаном анонимношћу испитанику се обећава тајност његовог мишљења/ставова. Дакле испитанику се обећава тајност његовог мишљења/ставова. Дакле јавно мнење се испитује тако што се обећа његова тајност. Да ли је, јавно мнење се испитује тако што се обећа његова тајност. Да ли је, онда, оно што истраживачи јавног мнења утврде као истраживачки онда, оно што истраживачи јавног мнења утврде као истраживачки налаз уопште –налаз уопште – “ јавно мнење” “ јавно мнење” будући да није јавно изречено?будући да није јавно изречено?

КРИТЕРИЈУМИ КРИТЕРИЈУМИ ПРЕПОЗНАВАЊА ПРЕПОЗНАВАЊА

РАЗЛИЧИТИХ ТИПОВА РАЗЛИЧИТИХ ТИПОВА ЈАВНОСТИЈАВНОСТИЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРИСТУПЕСЕНЦИЈАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП

Према Јиргену Хабермасу Према Јиргену Хабермасу критеријуми су:критеријуми су:

1.1.друштвени контекст друштвени контекст (друштвена (друштвена структура – друштвени систем) и структура – друштвени систем) и

2.2.историјско време историјско време (друштвено-(друштвено-економска формација).економска формација).

СОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКИ СОЦИЈАЛНО-ИСТОРИЈСКИ ТИПОВИ ЈАВНОСТИТИПОВИ ЈАВНОСТИ

АНТИЧКААНТИЧКА (ПЕРИ(ПЕРИООД РАЗВИЈЕНОГ Д РАЗВИЈЕНОГ РОБОВЛАСНИШТВА)РОБОВЛАСНИШТВА)

РЕПРЕЗЕНТАТИВНАРЕПРЕЗЕНТАТИВНА (ФЕУДАЛИЗАМ) (ФЕУДАЛИЗАМ)ЛИТЕРАРНАЛИТЕРАРНА ( (ПОЗНИ ФЕУДАЛИЗАМ, ПОЗНИ ФЕУДАЛИЗАМ,

ПРЕЛАЗ ИЗМЕЂУ ФЕУДАЛИЗМА И ПРЕЛАЗ ИЗМЕЂУ ФЕУДАЛИЗМА И КАПИТАЛИЗМА)КАПИТАЛИЗМА)

ГРАЂАНСКАГРАЂАНСКА (РАНИ КАПИТАЛИЗАМ (РАНИ КАПИТАЛИЗАМ:: УОЧИ, УОЧИ, ТОКОМ И НЕПОСРЕДНО ПО ИЗВЕДЕНИМ ТОКОМ И НЕПОСРЕДНО ПО ИЗВЕДЕНИМ БУРЖОАСКИМ РЕВОЛУЦИЈАМА)БУРЖОАСКИМ РЕВОЛУЦИЈАМА)

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ТРАНСМИСИОНАТРАНСМИСИОНА (САВРЕМЕНОСТ) (САВРЕМЕНОСТ)

АНТИЧКА ЈАВНОСТАНТИЧКА ЈАВНОСТ Од Од VV века п.н.е. до Христа. века п.н.е. до Христа. Друштвено-економска формација: Друштвено-економска формација:

РОБОВЛАСНИШТВО.РОБОВЛАСНИШТВО. Јасна подељеност ЈАВНЕ и ПРИВАТНЕ Јасна подељеност ЈАВНЕ и ПРИВАТНЕ

сфере у људском животу.сфере у људском животу. За јавност у античком друштву, За јавност у античком друштву,

првенствено Атини, али и Риму у првенствено Атини, али и Риму у периодима републике, Хабермас каже да периодима републике, Хабермас каже да је идеал деловања јавности у друштву. је идеал деловања јавности у друштву.

АНТИЧКА ЈАВНОСТАНТИЧКА ЈАВНОСТ Подразумева учешће свих пуноправних грађана као Подразумева учешће свих пуноправних грађана као

појединаца (појединаца (idiaidia) у јавном животу () у јавном животу (bios politikosbios politikos), ), који се дешава на тргу (који се дешава на тргу (agoraagora), кроз разговор (), кроз разговор (lexislexis) ) o општим пословима (o општим пословима (praxispraxis) у интересу државе ) у интересу државе ((polispolis). ).

Ограничења античке јавности било је, међутим, у Ограничења античке јавности било је, међутим, у томе што су из ње искључени сви који су се томе што су из ње искључени сви који су се налазили унутар зидова налазили унутар зидова oikosoikos-а (кућа, -а (кућа, домаћинство), а то значи сви осим домаћинство), а то значи сви осим oikodespotoikodespot-a који -a који је једини имао право учешћа у јавном животу. је једини имао право учешћа у јавном животу.

Јавна и приватна сфера биле су потпуно раздвојене, Јавна и приватна сфера биле су потпуно раздвојене, aa oikos oikos неприкосновен. неприкосновен.

Јавни живот слободних грађана - Јавни живот слободних грађана - oikodespotoikodespot-a, -a, поклапао се са управљањем поклапао се са управљањем polispolis-ом, па је утолико -ом, па је утолико јавно мнење античких држава представљало јавно мнење античких држава представљало елемент управљања њима.елемент управљања њима.

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА ЈАВНОСТРЕПРЕЗЕНТАТИВНА ЈАВНОСТОд почетка нове ере до Од почетка нове ере до XVIXVI века века..Друштвено-економска формација: Друштвено-економска формација:

ФЕУДАЛИЗАМФЕУДАЛИЗАМ..Одлика феудализма: Одлика феудализма:

ИНТЕГРИСАНОСТ ЈАВНЕ и ПРИВАТНЕ ИНТЕГРИСАНОСТ ЈАВНЕ и ПРИВАТНЕ СФЕРЕ за монарха и његове СФЕРЕ за монарха и његове сизерене и ПОТПУНА ИСКЉУЧЕНОСТ сизерене и ПОТПУНА ИСКЉУЧЕНОСТ кемтова из јавног живота/јавностикемтова из јавног живота/јавности..

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА ЈАВНОСТРЕПРЕЗЕНТАТИВНА ЈАВНОСТ У феудализму монарси су, уз помоћ цркве, својој апсолутној У феудализму монарси су, уз помоћ цркве, својој апсолутној

власти придавали божје порекло и делом су је делегирали власти придавали божје порекло и делом су је делегирали сизеренима. Како је држава била организована као скуп сизеренима. Како је држава била организована као скуп феуда, приватних имања, али и територијално-феуда, приватних имања, али и територијално-административних јединица државе, они су имали административних јединица државе, они су имали неприкосновену власт над јавним и приватним животом неприкосновену власт над јавним и приватним животом потлачених класа и слојева, власт божјег порекла коју им је потлачених класа и слојева, власт божјег порекла коју им је подарио монарх. подарио монарх.

Манифестовање репрезентативне јавности везано је за Манифестовање репрезентативне јавности везано је за атрибуте личности: за инсигније (грбове, оружје), хабитас атрибуте личности: за инсигније (грбове, оружје), хабитас (одевање, фризуру), манире (начин поздрављања, говор са (одевање, фризуру), манире (начин поздрављања, говор са формалностима уопште), једном речју за строги кодекс формалностима уопште), једном речју за строги кодекс ’племићког’ понашања. ’племићког’ понашања.

Јавно мнење као садржај политичког живота није постојало, Јавно мнење као садржај политичког живота није постојало, јер није било начина да се, мимо репрезентативне јавности, јер није било начина да се, мимо репрезентативне јавности, уопште артикулише, али је зато своју неизбежну потенцијалну уопште артикулише, али је зато своју неизбежну потенцијалну енергију празнило у бројним сељачким побунама и устанцима. енергију празнило у бројним сељачким побунама и устанцима.

РЕПРЕЗЕНТАТИВАНА ЈАВНОСТРЕПРЕЗЕНТАТИВАНА ЈАВНОСТ Монарх, сизерени, племство, црквени Монарх, сизерени, племство, црквени

високодостојанственици ЈАВНО високодостојанственици ЈАВНО ПРЕДСТАВЉАЈУ/РЕПЕРЕЗЕНТУЈУ СВОЈУ ПРЕДСТАВЉАЈУ/РЕПЕРЕЗЕНТУЈУ СВОЈУ НЕПРИКОСНОВЕНУ ВЛАСТ ПРЕД НЕПРИКОСНОВЕНУ ВЛАСТ ПРЕД НАРОДОМ кроз:НАРОДОМ кроз:

1)1) инсигнијеинсигније (обележја статуса) (обележја статуса),,2)2) световне световне (витешки турнири) (витешки турнири) и и

религозне религозне (процесије, л(процесије, лиитургијетургије) ) ритуалеритуале ии

3)3) религиозно-политичку моћ религиозно-политичку моћ (инквизиција – јавно (инквизиција – јавно кажњавање/спаљивање ‘грешника’).кажњавање/спаљивање ‘грешника’).

ЛИТЕРАРНА ЈАВНОСТЛИТЕРАРНА ЈАВНОСТ Развој трговине, мануфактурне Развој трговине, мануфактурне

производње, велика географска и научна производње, велика географска и научна открића, као и појава првог мас-медија – открића, као и појава првог мас-медија – штампе, утицали су да се у крилу старе штампе, утицали су да се у крилу старе јаве елементи нове друштвено-економске јаве елементи нове друштвено-економске формације – формације – КАПИТАЛИЗМАКАПИТАЛИЗМА, са његовим , са његовим основним социјалним субјектима – основним социјалним субјектима – буржоазијом и пролетеријатом. буржоазијом и пролетеријатом.

Будући политички развлашћени, они желе Будући политички развлашћени, они желе у јавну сферу која се најпре формира у у јавну сферу која се најпре формира у кафанама, разним друштвима и клубовима кафанама, разним друштвима и клубовима као – као – ЛИТЕРАРНА ЈАВНОСТЛИТЕРАРНА ЈАВНОСТ. .

ЛИТЕРАРНА ЈАВНОСТЛИТЕРАРНА ЈАВНОСТ Међутим, литерарна јавност није ни у ком Међутим, литерарна јавност није ни у ком

случају аутохтоно грађанска; она задржава случају аутохтоно грађанска; она задржава известан континуитет у односу на известан континуитет у односу на репрезентативну јавност кнежевог двора. репрезентативну јавност кнежевог двора.

Чињеница је, ипак, да је литерарна јавност Чињеница је, ипак, да је литерарна јавност била један од услова извођења буржоаских била један од услова извођења буржоаских револуција у Западној Европи и тиме утрла револуција у Западној Европи и тиме утрла пут конституисању једине аутентичне пут конституисању једине аутентичне јавности у историји – грађанске јавности. јавности у историји – грађанске јавности.

Уосталом, доминикански самостан Светог Уосталом, доминикански самостан Светог Јакуба у Паризу био је место где је, у оквиру Јакуба у Паризу био је место где је, у оквиру литерарне јавности, припремена, а потом литерарне јавности, припремена, а потом одатле и изведена буржоаска револуција у одатле и изведена буржоаска револуција у Француској.Француској.

ГРАЂАНСКА ЈАВНОСТГРАЂАНСКА ЈАВНОСТ Грађанска јавност представља ’водени Грађанска јавност представља ’водени

цвет’ у историји људског друштва. цвет’ у историји људског друштва. Настала средином XVIII века и угашена Настала средином XVIII века и угашена

рестаурацијом апсолутистичких рестаурацијом апсолутистичких монархија после 1848. године монархија после 1848. године

ООна свој на свој raison d'etreraison d'etre налази у налази у посредовању између јавне (управљање посредовању између јавне (управљање државом и друштвом) и приватне државом и друштвом) и приватне (капиталистичка репродукција) сфере. (капиталистичка репродукција) сфере.

ГРАЂАНСКА ЈАВНОСТГРАЂАНСКА ЈАВНОСТ ““Пошто друштво које стоји насупрот држави с Пошто друштво које стоји насупрот држави с

једне стране, од јавне власти јасно одваја једне стране, од јавне власти јасно одваја приватан домен, а с друге репродукцију приватан домен, а с друге репродукцију живота подиже из оквира приватног живота подиже из оквира приватног домаћинства на ниво појаве од јавног интереса, домаћинства на ниво појаве од јавног интереса, она зона континуираних управних контаката она зона континуираних управних контаката постаје ‘критична’ и у том смислу што изазива постаје ‘критична’ и у том смислу што изазива критику публике која слободно и трезвено критику публике која слободно и трезвено расуђује, која резонује” (Хабермас). расуђује, која резонује” (Хабермас).

Јавно мнење, које Хабермас одређује као Јавно мнење, које Хабермас одређује као резоновање приватних грађана окупљених у резоновање приватних грађана окупљених у публику, формира се у јавној дискусији у којој публику, формира се у јавној дискусији у којој сваки грађанин, буржуј или пролетер, сваки грађанин, буржуј или пролетер, аристократа или плебејац, може учествовати, а аристократа или плебејац, може учествовати, а парламент је орган јавног мнења. парламент је орган јавног мнења.

ГРАЂАНСКА ЈАВНОСТГРАЂАНСКА ЈАВНОСТ Друштвени амбијент за конституисање Друштвени амбијент за конституисање

грађанске јавности и њеног критичког грађанске јавности и њеног критичког мишљења је епоха раног капитализма у којој мишљења је епоха раног капитализма у којој нове друштвене снаге – буржоазија и нове друштвене снаге – буржоазија и пролетеријат, наступају заједно у пролетеријат, наступају заједно у декласирању аристократије и изградњи декласирању аристократије и изградњи буржоаске државе. буржоаске државе.

Под паролом остваривања природних права Под паролом остваривања природних права сваки човек може слободно да изрази своје сваки човек може слободно да изрази своје мишљење, јер, како стоји у мишљење, јер, како стоји у Декларацији о Декларацији о правима човека и грађанинаправима човека и грађанина, слободно , слободно изражавање мишљења је једно од изражавање мишљења је једно од најдрагоценијих права човека. најдрагоценијих права човека.

ТРАНСМИСИОНАТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТ ЈАВНОСТРЕФЕУДАЛИЗОВАЊЕ ЈАВНЕ РЕФЕУДАЛИЗОВАЊЕ ЈАВНЕ

СФЕРЕСФЕРЕ..Друга половина Друга половина XIXXIX века. века.ДРЖАВНИ КАПИТАЛИЗАМ ДРЖАВНИ КАПИТАЛИЗАМ

(ново срастање ЈАВНЕ и (ново срастање ЈАВНЕ и ПРИВАТНЕ сфере).ПРИВАТНЕ сфере).

ТРАНСМИСИОНА ЈТРАНСМИСИОНА ЈААВНОСТВНОСТ Сукобљавање интереса буржоазије и пролетеријата, Сукобљавање интереса буржоазије и пролетеријата,

радничким захтевом да држава регулише услове радничким захтевом да држава регулише услове производње и расподелу профита, упућује нове производње и расподелу профита, упућује нове буржоаске владаоце на пакт са декласираном буржоаске владаоце на пакт са декласираном аристократијом, па се кроз рестаурацију аристократијом, па се кроз рестаурацију апсолутистичких монархија срединомапсолутистичких монархија средином XIX XIX века гуши века гуши и грађанска јавност, која је једина у историји и грађанска јавност, која је једина у историји излучивала аутентично мнење својих припадника, и излучивала аутентично мнење својих припадника, и ударају темељи државном капитализму. ударају темељи државном капитализму.

Томе погодују процеси концентрације и Томе погодују процеси концентрације и централизације капитала, ширење тржишта централизације капитала, ширење тржишта колонијалним поробљавањем читавих континената, колонијалним поробљавањем читавих континената, раздвајање власничке од функције управљања раздвајање власничке од функције управљања производњом и сељење производње из приватне у производњом и сељење производње из приватне у јавну сферу, као и појава нових медија масовног јавну сферу, као и појава нових медија масовног комуницирања (филм и радио). комуницирања (филм и радио).

ТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТ Последица тих процеса је срастање приватне Последица тих процеса је срастање приватне

и јавне сфере у којем се губи природно и јавне сфере у којем се губи природно станиште грађанске јавности, како га станиште грађанске јавности, како га Хабермас одређује – “напонско поље између Хабермас одређује – “напонско поље између државе и друштва”. државе и друштва”.

На сцену ступају нови професионални На сцену ступају нови професионални управљачи државом и привредом који управљачи државом и привредом који мноштву ситних власника сугеришу, мноштву ситних власника сугеришу, посредством медија масовног комуницирања, посредством медија масовног комуницирања, о чему да мисле. Критичко јавно мнење о чему да мисле. Критичко јавно мнење потискује се произведеним и потискује се произведеним и манипулативним, а јавност уместо манипулативним, а јавност уместо резоновања добија функцију акламације. резоновања добија функцију акламације.

ТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТ ““Интеграција јавног и приватног домена је, Интеграција јавног и приватног домена је,

наиме, одговарала дезорганизацији јавности наиме, одговарала дезорганизацији јавности која је некад посредовала државу и друштво. која је некад посредовала државу и друштво. Ова функција посредовања прелази из публике Ова функција посредовања прелази из публике на такве институције која су се, као удружења, на такве институције која су се, као удружења, образовала из приватне сфере, као партије из образовала из приватне сфере, као партије из јавности, па сад у заједници са државним јавности, па сад у заједници са државним апаратом држе, као своје интерне функције, апаратом држе, као своје интерне функције, вршење и уравнотежење власти; при томе се вршење и уравнотежење власти; при томе се труде да преко средстава масовне труде да преко средстава масовне комуникације, која су се са своје стране комуникације, која су се са своје стране осамосталила, обезбеде сагласност или бар осамосталила, обезбеде сагласност или бар пасивност медијатизоване публике” (Хабермас). пасивност медијатизоване публике” (Хабермас).

ТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТТРАНСМИСИОНА ЈАВНОСТ Коначни епилог срастања јавне и приватне сфере Коначни епилог срастања јавне и приватне сфере

је, према Хабермасу, корпоративистички модел је, према Хабермасу, корпоративистички модел јавности, који више није публика приватних јавности, који више није публика приватних грађана, већ интересно повезане корпорације, грађана, већ интересно повезане корпорације, државни и парадржавни органи, удружења, државни и парадржавни органи, удружења, интересне група, комуникациони центри, интересне група, комуникациони центри, партије… партије…

Сви они представљају својеврсни субститут Сви они представљају својеврсни субститут приватне и јавне сфере, хибрид којег је приватне и јавне сфере, хибрид којег је однеговала модерна држава у којој “однеговала модерна држава у којој “јавно мнење јавно мнење не постоји као таквоне постоји као такво, већ се у најбољем случају , већ се у најбољем случају могу издвојити тенденције које у датим могу издвојити тенденције које у датим околностима делују у правцу стварања јавног околностима делују у правцу стварања јавног мнења” (Хабермасмнења” (Хабермас))

ЈАВНОСТ У САВРЕМЕНОСТИЈАВНОСТ У САВРЕМЕНОСТИСавременост – од средине минулог Савременост – од средине минулог

века.века.Потпуна засићеност друштва Потпуна засићеност друштва

медијима масовног комуницирања.медијима масовног комуницирања.Пролиферација комуникационих Пролиферација комуникационих

центара на глобалном, центара на глобалном, националном и локалном нивоу.националном и локалном нивоу.

ЈАВНОСТ У САВРЕМЕНОСТИЈАВНОСТ У САВРЕМЕНОСТИ Концентрација власништва над мас-Концентрација власништва над мас-

медијским комплексима (Мардок, медијским комплексима (Мардок, Берлускони, Бертелсман, Шпрингер, Берлускони, Бертелсман, Шпрингер, Кирх…).Кирх…).

Стварање медијских конгломерата и Стварање медијских конгломерата и повезивање са транснационалним повезивање са транснационалним компанијама.компанијама.

Циљ: афирмисање либералног Циљ: афирмисање либералног капитализма на глобалном/планетарном капитализма на глобалном/планетарном нивоу као, историјски и прагматично нивоу као, историјски и прагматично посматрано, оптималног друштвеног посматрано, оптималног друштвеног поретка (Френсис Фукојама: “Крај поретка (Френсис Фукојама: “Крај историје”).историје”).

ЈАВНОСТ У САВРЕМЕНОСТИЈАВНОСТ У САВРЕМЕНОСТИ Медији масовног комуницирања Медији масовног комуницирања

имају три функције:имају три функције:1)1) афирмацију постојећег афирмацију постојећег

друштвеног поретка друштвеног поретка (нормативног и вредносног),(нормативног и вредносног),

2)2) утврђивање друштвеног значаја утврђивање друштвеног значаја догађаја, личности и процеса.догађаја, личности и процеса.

3)3) ““НАРКОТИЧКУ ДИСФУНКЦИЈУ”НАРКОТИЧКУ ДИСФУНКЦИЈУ” ..

ПИТАЊАПИТАЊА

?