, ТЕМПОРАЛНИ ПАРИЈЕТАЛНИИ ОКЦИПИТАЛНИСИНДРОМИ

3. предавање

Темпорални режањ Темпорални (слепоочни) режањ је са горње стране

одвојен од фронталног и предњег дела паријеталног режња Силвијевом браздом

Саставни делови темпоралног режња су Heschl-ов гирус (примарна слушна кора – арее 41 и 42 по

Бродману) горњи темпорални гирус (ареа 22) средњи темпорални гирус (арее 21, 37 и 38) и доњи темпорални гирус (арее 20 и 37)

Heschl- ов гирус Тонотопска репрезентација: влакна која носе високе

тонове завршавају се у медијалном делу, а она која носе ниске тонове у латералном делу ове коре

Примарна слушна кора се наставља на секундарну слушну кору

Функционална подела Т режња Аудитивни (слушни) део који је представљен предње-

средњом и горњом темпоралном облашћу Визуелни део представљен доњом и задње-средњом

облашћу Асоцијациони део – задње горња област и део лимбичког система (амигдала, фузиформни гирус,

парахипокампални гирус и хипокампус)

Функционална подела Т режња Информације из појединачних чула се у темпоралној

кори интегришу у јединствени доживљај који ту добија и емоционални квалитет

У задње-горњим деловима доминантног темпоралног режња налази се ретророландичка говорна ареа са Wernicke-овом зоном

Механизми памћења Памћење је процес којим јединка бележи претходне

догађаје и искуства Усвајање нових знања је учење Најопштија подела је на декларативно (експицитно,

свесно) и процедурално (недекларативно, имплицитно) памћење

Декларативно памћење се лакше стиче али и лакше заборавља, док имплицитно памћење захтева понављање и вежбу али се мање заборавља

Обрада информација памћење се састоји од 1. усвајања (кодирања или регистровања)

информације2. складиштења односно формирања сталног записа

информације и 3. призивања информације

http://cmap.ihmc.us/Publications/ResearchPapers/TheoryCmaps/Fig4MemorySystems-large.pct

Дужина памћења Најкраћи облик памћења је сензорно памћење на

нивоу чула и траје само неколико стотина милисекунди (200-500msec)

Непосредно упамћивање је систем ограниченог капацитета где се информација чува захваљујући одржавању пажње и понављању (вежбању)

Дугорочно памћење је процес кодирања и консолидације информација за њихово дугорочно складиштење

Краткорочно и дугорочно памћење се у знатној мери преклапају, нарочито у првих 20 до 30 секунди

http://universe-review.ca/I10-86-memories.jpg

Декларативно памћење Семантичко памћење - општа знања о објектима,

људима и светским догађајима Епизодичко памћење - лични доживљаји –

аутобиографско и неаутобиографско епизодично памћење

Подела према врсти информација Вербално памћење (речи, имена,

информације забележене речима) - код већине људи зависи од леве половине (хемисфере) великог мозга

Невербално памћење (слике, просторни распореди, географске локације, мелодије, мириси, додири, укуси) - код већине људи зависи од десне половине (хемисфере) великог мозга

Н едекларативно памћење Процедурално памћење - вештине и аутоматизоване

операције (свирање на музичком инструменту, спортске и друге моторне вештине)

Процедурално памћење је функција стријатума Емоционално памћење посредује амигдала Памћење је и неопходан предуслов когнитивних

процеса уопште

Симптоми озледе Т режња - нарушени су: Перцепција звука Селективна пажња у аудитивном и визуелном домену Визуелно опажање Организација вербалног материјала Разумевање говора Дугорочно памћење Личност и емоције Сексуално понашање

Акустички поремећаји Билатерална оштећења Heschl-ових гируса (примарна

акустичка кора, арее 41 и 42) и/или њихових веза са corpus geniculatum laterale доводе до кортикалне глувоће, што је редак поремећај

Унилатерална лезије примарне слушне коре доводе до дискретних поремећаја оштрине слуха

Аудитивна (слушна) агнозија се јавља код лезија секундарне слушне коре (ареа 22 и део арее 21) и може да се подели на аудитивну агнозију за речи, музику и неговорне звуке

Аудитивна вербална агнозија - сензорна Wernicke- афазија ове зона ( 22)ареа

Говор флуентан (течан) са парафазијама и неологизмима

Болесници немају увид у свој дефицит Говор састављен само од неологизама се назива

жаргонафазија Код лезија аналогних области недоминантне

хемисфере настаје логороичност (причљивост) и сензорна апрозодија

Оштећења средњег темпоралног режња доводи до немогућности понављања серије слушно презентованих речи

Визуелни поремећаји Контралатерална горња хомонимна квадрантанопсија Обради визуелних информација - доњи и средњи

делови који су повезани са окципиталним режњем Обострана оштећења визуелних темпоралних области

(арее 20 и 21) - тешка оптичка агнозија, болесници практично слепи и објекте препознају тек оралном експлорацијом (стављају у уста)

Код оштећење асоцијативних темпоралних области настају тешкоће усмеравања пажње на одређене аспекте сензорне информације, како у аудитивном тако и у визуелном домену

Поремећаји памћења Оштећења хипокампуса: Антероградна амнезија Ретроградна амнезија Консолидација краткорочног памћења у дугорочно – 1-3 г. Поремећаји вербалног памћења - лезија левог Т режња

Поремећаји невербалног памћења - лезија десног Т режња Оштећења инферолатералног левог Т режња - амнестичка

дисномија Диенцефаличка амнезија настаје услед лезија предњих

таламичких једара и њених веза са ретроспленијалном кором

Когнитивни поремећаји Поремећај сензорне организације → нарушени

квазипросторни језички односи (имплицитни просторни односи у језичким структурама)

Код лезија ареа 21 и 38 доминатне стране настају тешкоће категоризације речи и слика као и аутоматског коришћења категорија

Десни темпорални режањ мање упадљиви симптоми и знаци од левог Т режња Поремећена невербална визуелна анализа,

краткорочно невербално памћење, прозопоагнозија (непрепознавање лица), поремећено препознавање објеката из неуобичајених углова, оштећена је невербална аудитивна анализа (препознавање познатих звукова, дискриминација тонове, боје звука/гласа и амплитуде звука) са сметњама краткорочног аудитивног памћења, амузија и сметње дихотичног слушања, сметње визуоконструкционог типа и сналажења у лавиринту

Леви темпорални режањ Сметње локализације звука, повишење прага за

опажање кратких звукова и за неке фреквенције, горња деснострана квадрантанопсија, тактилна дисгнозија десном руком и агнозија прстију

Нарушена је способност анализе говорних звукова или фонемска анализа говора (разумевање усменог говора), оштећен репетитивни говор

Нарушени вербално посредовани интелектуални процеси (вербално памћење и др.)

Емоционални поремећаји: поремећаји расположења, психоза, напади беса, хипо или хиперсексуалност, дисторзије перцепције и опсесивне мисли

Предња темпорална кора - оштећења Сметње аудитивног памћења, нарочито за кратке

звукове Лево: нарушено вербално памћење како присећање

тако и препознавање Десно: оштећено невербално визуелно и аудитивно

памћење Феномени „већ виђеног – deja vu“, аудитивних и/или

визуелних халуцинација и дезинхибованог понашања Код предњих (антериорних) темпоралних лезија

нарушени су тестови ритма, памћења, а јављају се и халуцинације и нарушено социјално расуђивање

Средња темпорална кора Обрађује аудитивне и визуелне информације Сметње аудитивног памћења – особе не могу да

запамте серије звукова, слогова или речи Разумевање појединачних речи је очувано, али не

могу да задрже у сећању више од 2-3 речи одједном Отежано присећање вербалног материјала и

именовања Надражајне лезије изазивају халуцинације, сећања

или измене стања свести

Паријетални режањ Рострално одвојен од фронталног режња Роландовом

браздом, а од предњег дела темпоралног режња Силвијевом браздом

Задњи доњи и каудални део паријеталног режња нису јасно одељени од задње-горњег темпоралног односно окципиталног режња

Паријетални режањ Соместетски кортекс у постцентралној вијузи (арее 3, 2

и 1 по Бродману) Интрапаријетални сулкус одваја горњи паријетални

лобулус (режњић) (ареа 5 и 7) од доњег паријеталног лобулуса (арее 39 и 40)

Задњи крај Силвијеве бразде је окружен супрамаргиналним гирусом (ареа 40)

Задњи крај горњег темпоралног је сулкуса окружен ангуларним гирусом (ареа 39)

Задњи делови паријеталног режња су део ретророландичког асоцијативног кортекса

Паријетални режањ Задња паријетална кора леве хемисфере поседује шеме

покрета (такозване кинеме) и просторне координате за њихово извршавање

Ареа 5 је соматосензорни асоцијативни кортекс Ареа 7 је хетеромодална кора и прима везе из

окципиталног режња са визуелним информацијама. Задње паријеталне арее учествују у алоцентричкој

просторној оријентацији, садржи просторне "мапе” Овде се вероватно препознају и формирају апстрактни

стимулуси Лезије задње паријеталне регије доводе до пада

квоцијента интелигенције (IQ)

-П Т ( 39 40)асоцијационе области арее и Лево - обрађују симболичко-аналитичке информације

(говор, рачунање) Десно - интегришу просторне карактеристике

сензорних информација и омогућавају конструкционе активности укључујући менталну ротацију

Паријетални режањ - симптоми Поремећаји соматосензорне коре Губитак тактилне локализације Немогућност дискриминације две тачке додира Астереогнозија Графанестезија Тактилна агнозија Десностране лезије могу да доведу до једностраног

просторног занемаривања (неглект феномен)

Паријетални режањ - симптоми Визуелни поремећаји Оптичка радијација - доња неконгруентна хомонимна

квадрантанопсија Оштећење задњих паријеталних области изазива

поремећај визуелне просторне локализације, очних покрета праћења и губитак стереоскопског вида

Десни п аријетални режањ - симптоми Анозогнозија – негирање сопственог неуролошког

дефицита (хемиплегија, слепило, кортикална глувоћа итд.)

Унилатерални спацијални неглект феномен – занемаривање читаве половине простора (левострано просторно занемаривање), присутно у свим модалитетима (сензорним и моторним)

Апраксија облачења - болесник није у стању да се обуче јер су оштећени програми који омогућавају адекватне покрете

П росторни поремећаји Лезије задњег паријеталног режња (арее 7 и 40),

обично са десне стране, могу да доведу до оштећења топографске оријентације и топографске меморије као и конструкционе апраксије у две или три димензије

Десни П режањ - конструкциона апраксија - просторна дезорганизација цртежа или тродимензионалног објекта – конструкције

Леви П режањ - дво- или тродимензионалне конструкције су симплификоване, оскудне у детаљима, уз очуван основни просторни план

Визуоспацијална агнозија Поремећај визуелног опажања међусобног распореда

предмета у простору Паријеталне лезије могу да наруше и менталне

просторне операције и експлоративно понашање у односу на околину

Когнитивни поремећаји Леви П режањ:

поремећаји квазипросторних језичких односа које чине падежни односи, употреба предлога, редослед речи у реченици

просторна алексија просторне акалкулије

Лезије ареа 39 и 40 нарушава непосредно упамћивање одговарајућих информација: код левостраних лезија вербалног код десностраних невербалног материјала

Телесна схема Стабилан, просторно организован модел сопственог

тела који служи као оквир за организовање перцепције, моторике и процене усмерене према сопственом телу

Телесна схема се заснива на сопственом искуству, односно она је индивидулано условљена

Аутотопогнозија, оријентација десно-лево и гнозија прстију

Когнитивни поремећаји Аутотопогнозија - способност препознавања делова

тела. Поремећај је аутотопагнозија Гнозија прстију - три аспекта: соматосензорни,

говорни и когнитивни. Изоловано код соматосензорних оштећења, у оквиру афазије, деменције или као део Gerstmann-овог синдрома

Оријентација десно-лево - способност идентификовања десне и леве стране сопственог тела и конфронтираног испитивача (ротација за 1800).

Дезоријентација десно-лево се јавља код лезија леве хемисфере и дифузних оштећења мозга

Супрамаргинални гирус - 40ареа Део мождане коре који интегрише кинестетске

информације (кинестетске меморије - кинеме) са аудитивним командама

Оштећења ове области могу да доведу до идеомоторне апраксије када су лоцирана у доминантној хемисфери за моторику (код велике већине лева великомождана хемисфера)

Сметње покрета су обично обостране (билатералне), али могу бити израженије на десној страни

Супрамаргинални гирус - 40ареа Са леве стране – перисилвијска говорна ареа која се

састоји од Брокине арее, Верникеове арее и фасцикулуса аркуатуса (fasciculus arcuatus) који их повезује и који се налази испод коре супрамаргиналног гируса

Лезија фасцикулуса аркуатуса доводи до појаве кондуктивне (спроводне) афазије отежано понављање говора

Јављају се многобројне литералне парафазије (замена појединих слова у говору односно фонема)

Уочљив је контраст поремећеног понављања говора уз релативну очуваност спонтане продукције и разумевања говора

Супрамаргинални гирус - 40ареа Акалкулија - болесници нису у стању да схвате појам

броја и да врше рачунске операције Код оштећења десног супрамаргиналног гируса

настају конструкциона апраксија, левострани неглект феномен (феномен занемаривања) и поремећај просторне оријентације

( 39)Ангуларни гирус ареа Сензорна раскрсница односно надмодална

(супрамодална) или терцијерна кору, на месту преклапања окципиталног, темпоралног и паријеталног режња, односно чула вида, слуха и додира

Ангуларни гирус је такође део доње паријеталне коре Синтеза информација из три чула и њихова веза са

говором Повезивање речи са објектом и обратно Ангуларни гирус је кључна област за именовање

предмета, читање и писање

Герстманов синдром1. дезоријентација десно-лево2. агнозија прстију3. аграфија и 4. акалкулија

Герстманов синдром се виђа се код лезија леве хемисфере великог мозга у задње-доњој паријеталној кори (у зони између ангуларног гируса и средњег окципиталног гируса)

Доњи паријетални режањ Апраксију облачења Конструкциона апраксија Поремећај оријентације у простору (израженији код

десностраних лезија) Визуоспацијална агнозија

Доњи паријетални режањ Дезоријентација десно-лево Тешкоће у промени перспективе (израженије код

десностраних лезија) Тешкоће одржавања слике вербалног материјала или

одређених облика Унилатерални неглект феномен Сметње читања и писања Поремећај интелигенције (левостране лезије)

Окципитални режањ Окципитални режањ је завршни део видног пута и

најмањи је мождани режањ Са латералне стране окципитални режањ није јасно

ограничен од суседних режњева, а са медијалне стране граница је паријетоокципитална фисура

Са медијалне стране је и хоризонтално постављена калкарина фисура која се пружа од окципиталног пола до спленијума корпуса калозума

Окципитални режањ Изнад и испод калкарине фисуре налази се area

striata, односно примарна видна кора (ареа 17 по Бродману)

Арее 18 и 19 су секундарна односно асоцијациона видна кора

Доњи део окципиталних режњева почива на тенторијуму малог мозга (tentorium cerebelli)

Остатак окципиталног режња чине кунеус и гирус лингвалис

Визуелни систем Трактус оптикус се завршава у латералном коленастом

телу (corpus geniculatum laterale) После обраде информација у овом релејном једру,

информација иде оптичком Грациолетовом радијацијом до окципиталне коре, ареа 17, односно примарне визуелне коре где се наставља даља обрада визуелне информације

Над овом облашћу су надређене секундарне визуелне области, арее 18 и 19 које служе у даљој обради једноставних визуелних информација

Знаци окципиталних лезија Лезије видне коре (ареа 17) доводе, зависно од

величине оштећења ткива, до појаве скотома (мали испади у видном пољу), секторских испада, контралатералне хомонимне квадрантанопсије или у најтежим случајевима лезије целе арее стријате са једне стране изазивају контралатералну хомонимну хемианопсију

У близини скотома јасноћа вида може да буде снижена – амблиопија (слабовидост)

Знаци окципиталних лезија Уколико су оштећене арее 17 у обе хемисфере, настаје

„кортикално слепило“ Особе не виде ништа као и код других облика слепила Анозогнозија за кортикално слепило – Антонов

синдром

Знаци окципиталних лезија Илузије су појаве погрешног препознавања - предмет

опажања постоји али се препознаје као неки други објекат или је његов изглед на неки начин измењен

Халуцинације су опажања без предмета опажања Визуелне халуцинације могу да настану услед епилептичких

пражњења или код лезија које изолују окципиталне области Оне могу да буду елементарне (у виду бљескова светла,

боја, светлећих тачака, геометријских фигура), или комплексне (објекти, животиње, људи), стационарне или покретне, у природној величини, умањене или увећане

Једноставне халуцинације настају у окципиталним режњевима, а сложене у темпоралним

Знаци окципиталних лезија Визуелне агнозије - код оштећења асоцијационих

области визуелне коре и могу да буду: аперцептивног или асоцијативног типа

Такође постоје објектна агнозија, агнозија лица (прозопнозија) и др.