ЕдицијаТРАНЗИТкњига 5

Хара ЈанакопулуБљак!!!

Наслов оригинала

ХАРА ГІАNNAKOПOYΛOY, MПΛІAX!!!Copyright © 2005 ELLINIKA GRAMMATA S. A – Hara Yiannakopoulou. Published by arrangement with ELLINIKA GRAMMATA S. A, Athens, GreeceЗа издање на српском језику © Креативни центар, 2009

УредникСлавица Марковић

ЛекторИвана Игњатовић

Графичко обликовањеОливера Батајић Сретеновић

Мачку и трагове нацртаоДушан Павлић

Припрема за штампуТатјана Ваљаревић

ИздајеКреативни центарГрадиштанска 8, Београдтел. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www. kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачаЉиљана Маринковић

Штампаaртпринт

Тираж3.000

ISBN 978-86-7781-714-5

БЉАК!!!Хара Јанакопулу

Едиција ТРАНЗИТ

Младо створење које данас чита књигу носи ту књигу са собом у будућност – она га обликује, утиче на њега, оно учи из књиге, памти је, чува је у себи. То је нешто што се дешава само књигама за младе – и због тога су оне толико важне. Могло би се чак рећи – важније од књига за одрасле.

Соња Хартнет, аустралијска списатељица и добитница награде Астрид Линдгрен за 2008. годину

Eдиција ТРАНЗИТ

Бљак!!!

Са грчког превела Алек сан дра В. Јо ва но вић

Хара Јанакопулу

За П.Хвала…

Зна те ли онај ста ри виц? Оти шао не ки чо век код пси хи ја тра и ре као му: „Док то ре, брат ми је

си шао са ума. Уми слио је да је ко ко шка.“ Пси хи ја тар му је од го во рио: „Па мо ра те га од ве-

сти код ле ка ра.“ А чо век ће: „Мно го вам хва ла, од ве шћу га, али, зна те, по треб на су ми ја ја.“

Е па, чи ни ми се да је то су шти на ме ђу људ ских од но са. Пот пу но су бе сми сле ни, не ра зум ни и

не пред ви дљи ви… Али, ето, не мо же мо без њих јер, овај … сви ма су по треб на ја ја.

… ре че Ву ди Ален у Ени Хол, јед ном од мо јих оми ље них фил мо ва.

9

1

Но во ре мек-де ло мо је скулп тор ске ве шти не но си-ло је рад ни на зив При јат но, али је тај на зив са мо у мо јој гла ви био оправ дан из раз за крш ко ји је упра во по сма тра ла мо ја јад на ма ма. Со бу мо је се-стре Не фе ли, ко ју ко ри стим као ате ље по што она не жи ви с на ма, пре у ре ди ла сам у ку хи њу с ра-зним сит ни ца ма (као што је то уоби ча је но у ку хи-ња ма), но да не ду жим о то ме. Али по ме ни мо бар оно нај ва жни је: уме сто сто ли ца по ре ђа не су кло-зет ске шо ље, бол нич ке по су де слу же као чи ни је, но ше као та њи ри и све та ко… И још не што, зи до ви су об ле пље ни је лов ни ци ма. Али не ћу ни о то ме…

Че ка ју ћи де серт, ма ма за тра жи ча шу во де и не-ста де из Не фе ли не со бе ка ко би по тра жи ла уто чи-ште у не ком нор мал ни јем де лу ста на.

„На дам се да бар не ћеш ку ва ти!“, до вик ну мој очух Ма нос и за јед но по жу ри смо за ма мом. Из-гле да да ни је че ка ла да јој ја до не сем во ду и, ко-нач но, про на ђох је у вр ту. Ис пу шта ла је не ке гр-ле не зву ке, па ми ни је баш би ло ја сно да ли пла че или се сме је.

„Од мах ћу све по ба ца ти“, ре кох да бих је уми ри-ла. До бро, ни је ми ово нај бо ље де ло. Иона ко их је то ли ко за вр ши ло на обли жњем ђу бри шту. „Фо то-гра фи са ћу га и од мах иде на по ље“, ре кох од луч но.

10

За пра во, ни је пла ка ла, а ни је се ни сме ја ла. Већ се на да све за бри ну ла и пи та ла се да ли је са мном све у ре ду. Ни сам се бри ну ла. Сјај но сам се осе ћа-ла. Све је би ло са мо ша ла. Јед но став но сам по же-ле ла да то на пра вим. Ни сам ни бо ле сна, ни би ло шта то ме слич но. На про тив, би ла сам за до вољ на со бом и ср це ми је би ло пу но.

Ма ми ни кад ни је би ло ла ко са мном. Про га ња ме от кад се раз ве ла од Па но са, мог пра вог оца, а тад ми је би ло пет го ди на, за то што сам се за-тво ри ла у се бе и по на ша ла чуд но. Ишли смо не-ко вре ме и код де ч јег пси хо ло га. Би ла сам све сна то га да бри не за то што са ти ма се дим за кљу ча на у Не фе ли ној со би и сми шљам раз не зврч ке. Би ло јој је дра го што сам бли ска с мо јим ста ри јим бра том Мар ко сом, јер је сма тра ла да је он „нор мал ни ји“ од ме не. И та ко. Ни шта ми ни је. Кад сам би ла мла-ђа, има ла сам пе ри о де кри за у ко ји ма сам же ле ла се би да на у дим на раз не на чи не, као он да кад сам по ку ша ла да про гу там нов чић, или да пojeдем цр-ва, или да чи та вог ле та но сим јак ну и џем пер, или да се об мо там за ве сом и пле шем до из не мо гло сти.

11

2

Сле де ћег ју тра ма ма ни је оти шла на по сао и оста-ле смо са ме код ку ће. Шко ле ни је би ло по што су на став ни ци има ли не ки са ста нак и то ју је на ве ло да и она узме сло бо дан дан. Ре че да би же ле ла да раз го ва ра о не чем ва жном, а то се за пра во од но-си ло на мо је пси хич ко здра вље, јер се за бри ну ла због све га што ми је па да ло на па мет у по след ње вре ме. Уф, ка ко су ми до сад ни ти раз го во ри!

„Да по но во оде мо код не ког спе ци ја ли сте?“, упи-та ме не так тич но.

Али са мном је све у ре ду! Зар не бих ја пр ва зна ла да ни је?

На ста ви ла је ти шим гла сом. Ре че да је раз лог онај про кле ти рад ко ји сам скле па ла и да та ко не што ни је нор мал но. Умет ни ци сли ка ју, ва ја ју, кле шу, не пра ве ку хи ње с та ко … овај, по себ ном на ме ном!

Ма шта ка жеш?! То ли ко сам ра до ва из ра ди ла, али ни је дан са ова ко чуд ном са др жи ном. Али из-гле да да ми је мај чи ца од ле пи ла. До бро, ни је то без раз ло га, пра ви ла сам раз не глу по сти у жи во ту, али сад сам се ко нач но сми ри ла.

„Шта ћу кад имам буј ну ма шту?“, ре кох. „Осим то га, то и ни је баш у пот пу но сти мо ја иде ја. Не-пра вед но би би ло да се хва лим не чим што сам већ

Хара Јанакопулу

12

ви де ла у јед ном Бу њу е ло вом фил му. Ни сам са ма до шла на иде ју да уре дим ку хи њу на та кав на чин!“

„Све ме ви ше бри неш. Ма ло го во риш и ка ко он да да знам шта ти се мо та по гла ви?“

„Све је у ре ду. Пи тај Мар ко са, он зна све о ме ни.“Па до бро, ни сам баш мо ра ла ја то да пред ло-

жим… Ма ма се ре дов но рас пи ту је о ме ни код мог дра гог бра та. Он јој не го во ри баш све, то јест зна он до бро ка ко да при кри је оно што тре ба. Али ко-мич на је та „за ве ра“ ко ја се од ви ја иза мо јих ле ђа ка ко би се ма ма оба ве сти ла из пр ве ру ке о то ме да ли јој је де вој чи ца до бро. Мој брат је прет про-шле го ди не за вр шио гим на зи ју и сад сту ди ра на Фа кул те ту ле пих умет но сти у Един бур гу. Ма ма не пре ста је да гња ви Мар ко са пре ко жи це от кад је оти шао. Осе ћам да ми је не пре ста но за пе та ма. Ни кад ме не пи та ја сно и гла сно да ли ме не што му чи или же лим ли да по раз го ва ра мо. Нај пре зо-ве Мар ко са: „Ка ко ти је се стра? Му чи ли је не што?“

При зна јем, ни је ла ко за бо ра ви ти ка ко сам ме-се ци ма ћу та ла и ка ко ни сам хте ла ни са ким да про го во рим кад је пре два наест го ди на оти шао та та Па нос. Ни ти кад сам у сед мом раз ре ду др жа-ла ди је ту и ме сец да на је ла са мо па ра дајз. Ни ти ду го го ди шњу на ви ку да уме ћем реч ри бе на сва-ких де сет ре чи ко је из го во рим – то је та ко ђе би ло не где у основ ној шко ли и, на рав но, на став ни ци су по зва ли ма му и пред ло жи ли јој да ме од ве де код ле ка ра спе ци ја ли сте. Уоп ште, реч спе ци ја ли ста би ла је од у век ве о ма зна чај на у на шем жи во ту.

Али се све не ка ко сре ди ло. Је дан од спе ци ја ли-ста из ја вио је не дав но да ни сам па то ло шки слу-

Бљак!!!

1313

чај и да ни сам за луд ни цу. Јед но став но, би ла сам увек нај мла ђа у ку ћи, те шко сам под не ла раз вод ро ди те ља и са мо же лим да при ву чем па жњу.

И, ето, про шло је без по сле ди ца. Сад је го то во с лу до ри ја ма. Ни он да кад сам на пра ви ла про-кле ти рад ни сам то учи ни ла из же ље да би ло ко га иза зи вам. Та ко ми је до шло, шта да ра дим? Да оду ста нем? Али шта ту има да се об ја шња ва? Иона ко по сто ји то ли ко не ре ше них пи та ња ме ђу на ма. По што све че шће раз ми шљам, у ми сли ма пла хо од лу там у онај део све та где је сад Мар-кос. Фа кул тет ле пих умет но сти го ди на ма ми се мо та по гла ви. Јер умет ност је за ме не, ка ко да ка жем, по ма ма. Али ни је у пи та њу оно што ла-и ци обич но ми сле – да умет ни ци осе ћа ју стра х oд бе лог плат на, на гон да га ис пу не бо ја ма и об-ли ци ма, да ис пра зне чи та ву ту бу ма сне бо је на ње го ву по вр ши ну, па да је он да из га зе и утр ља ју, те да та ко ство ре умет нич ко де ло – мо гло се до-го ди ти да не што што нај ви ше под се ћа на остат ке ју че ра шњих шпа ге та у со су бо ло ње зе, а по ма ло и на са о бра ћај ку на ауто пу ту, на умет нич кој сли ци пред ста вља же ну ко ја ше та ку чен це у за ле ђе ном пар ку. Па до бро, сли кам и ја по ма ло, али нај ве ће ми је ужи ва ње да ме њам оно што већ по сто ји. Во-лим да по сма трам ства ри око се бе у но вом све тлу и да у њи ма угле дам оно што ни је од мах уоч љи во. За пра во, то чи ме бих же ле ла да се ба вим не би се мо гло на зва ти чи стим сли кар ством. То се зо ве ин ста ла ци ја. Во ле ла бих да то при ме ним и на се-би. Да про ме ним раз не ства ри око се бе и у се би, да им не до пу стим да ду го оста ну исте. Да ми не

14

до са де. Да са чу вам сми сао. Да про ме ним сми сао. Да про на ђем нов сми сао.

Али куц нуо је час да их уве рим у озбиљ ност сво-јих пла но ва за бу дућ ност. За вр ша вам гим на зи ју. Га јим раз не пла но ве за на ста вак шко ло ва ња. И не же лим да ми ико бу де за пе та ма и да ме да ви пре-те ра ном бри гом. По себ но ако не бу дем би ла ов де, у Ати ни, „да ме чу ва ју“. Кад се ви нем у жи вот.

„Ма ма, ако не про ђем ов де на ле пим умет но сти-ма, хо ћу и ја у Един бург.“

До бро, то је већ јед ном чу ла. Још јед ном смо све раз мо три ле – чо век би ре као да ни кад ни сам учи-ни ла ни шта не ра зум но.

15

3

Се стри це,(Мар кос ме увек та ко зо ве)

Као и увек, ма ма све зна нај бо ље! По но во ме је зва ла те ле фо ном и ре кла ми је шта си им при-ре ди ла! Бра во! Је два че кам да ви дим фот ке! Ка же да је ко нач но спо ји ла коц ки це и сад је уве ре на да си скре ну ла. По но во ми је рас пре да ла при че о ћу-та њу, „ри ба ма“ и оном сме шном је зи ку ко ји смо из ми сли ли да нас ни ко не би раз у мео. Ре кла ми је, на рав но, и за твој план за Един бург. Ка ко би би ла мир на кад би ти би ла са мном ов де, у Един бур гу, да бих мо гао да па зим на те бе. Е, ка ко те ма ме не ма ју пој ма… То је сме шно. Али ипак ми сли да је нај бо ље да се упи шеш на фа кул тет у Ати ни, да те ста ви под сво је кри ло – бе сми сле но је то што ти го во ри да ће би ти „шам пи он раз бо ри то сти“. Што се ме не ти че, ни ма ло ми не ће сме та ти да до ђеш…

�

И та ко да ље. Оста так пи сма ни је би тан, тач ни је ре че но – не ти че се ни ког осим ме не и мог ми лог бра та. Уоп ште гле да но, с Мар ко сом сам не пре ста-но у кон так ту пу тем пи са ма, имеј ла и те ле фо на.