Naslov originalaAngela Nanetti MIO NONNO ERA UN CILIEGIO

Copyright © Edizioni EL S.r.l., Trieste

Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2005

Biblioteka Svet je jedan

kwiga dvadesetatre}e izdawe

Urednik bibliotekeDejan Begovi}

Urednik izdawaSla|ana Ili}

IlustracijeMilica Nenadi}

Lektura i korekturaAleksandra Markovi}

Dizajn koricaDu{an Pavli}

Priprema za {tampuQiqana Pavkov

Izdava~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~aMr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum

Tira`3.000

ISBN 978-86-7781-402-1

S italijanskog prevela

Vesna Mostarica

An|ela Naneti

Mojoj baki i mom deki

i baki i deki moje dece

Deka Otavijano

Kada sam imao ~etiri godine, imao sam iwih ~etvoro: baku i deku u gradu, i baku i de -ku na selu.

Oni iz grada su se zvali Lui|i i Anto ni -jeta i sasvim su li~ili na sve qude iz grada.Oni sa sela su se zvali Otavijano i Teodo -linda i nisu li~ili ni na koga, ~ak ni nasvoje kom{ije.

Baka i deka iz grada `iveli su u na{ojku}i i vi|ao sam ih najmawe ~etiri putadnevno.

U osam ujutru, kad se deka vra}ao iz {e twesa Flopijem:

– Pa, {ta radimo danas, mladi}u? Ho}emoli u {kolu?

U devet, kada je baka izlazila sa Flopijemu kupovinu:

– Jesi li se spremio za {kolu, pti~ice?

5

U dva, kada je deka izlazio u drugu {etwusa Flopijem:

– Aha, vratio si se iz {kole! Bravo!I u pet, kada je baka izlazila sa Flopijem

da ne{to kupi ili u posetu prijateqicama:– Jesi li se danas lepo proveo u {koli,

pti~ice?[kola je, u stvari, bila zabavi{te, koje

sam svim srcem mrzeo jo{ od onog groznog ju-tra kada je mama po~ela da radi i tamo me nasilu odvela.

Tako se svakog dana pri~a ponavqala: jasam plakao, deka je lupao na vrata, baka pro -virivala, a onda su oboje izlazili sa Flo -pijem.

Mama bi ponekad, kad ih vidi, frktala iizgovarala re~enice kao: „Pas im je dra`iod unuka“, {to me je veoma brinulo i ~estosam zbog toga prestajao da pla~em. Jer jeFlo pi, sa onim stomakom kao moja lopta ira hiti~nim nogama, bio stra{no ru`an i pi -tao sam se kako mogu da budem gori od wega.

Sasvim je druga~ije bilo sa bakom i dekomna selu. Pre svega zato {to su imali guske ikoko{ke umesto psa; zatim, nisu ih ~etiriputa dnevno izvodili u {etwu; najzad, nisu

An|ela Naneti

6

`iveli iznad nas, ve} su od nas bili udaqeni~etrdeset kilometara i vi|ao sam ih uglav -nom nekoliko puta mese~no.

Mama je, ponekad kad bi ih pomiwala,uzdi sala i govorila re~enice poput ove:„Kao da su duhovi“. A ja sam zami{qao dekuOta vi ja na i baku Teodolindu kako pokri -veni belim ~ar{avima, on visok, a ona {iro-ka, progone koko{ke i guske po dvori{tu.

Wih dvoje su bili mamini roditeqi i bi -li su mi, kao i ona sama, dra`i od drugogdeke i bake.

Mama je bila jedina }erka deke Otavijana,jer je baka Teodolinda, iako tako debela,ra|ala veoma male bebe koje nisu uspevale dapre`ive vi{e od jednog dana. Na sre}u, s ma -mom je bilo druga~ije; mo`da i zbog toga {tose baka, kako je pri~ala, tada mnogo potrudi-la da bi mogla da dobije unuka kao {to sam ja.

Deka je slavio celog tog dana, a baka jepri ~ala da se i napio. Potom je oti{ao u ba -{tu i posadio tre{wu.

A sad moram da vam pri~am o deki. Mene ta-da jo{ nije bilo, ali mislim da je ve} bioposeban. Baka je govorila da je bio najlep{imu{karac u selu i kako je morala mnogo da sepotrudi da bi ga ulovila. Mo`da je baka malo

Moj deka je bio tre{wa

7

preterivala, jer ga je toliko volela da se tojo{ videlo. Ja se ba{ ne se}am da je deka biotoliko lep, ali pamtim da je bio visok i us-pravan, s vetrom u preostaloj kosi i uvek satravkom u ustima. Sa dva prsta bi ~upnuotravku s livade i polako, polako je grickao.Govorio je: „Boqe ovo nego cigareta“.

Dakle, kad se mama rodila, deka je oti{aou selo i vratio se s parom zlatnih min|u -{ica za baku i jednom sadnicom tre{we.Oti{ao je u ba{tu, iskopao rupu, napunio jetoplim stajskim |ubrivom i zasadio drvo; za-tim je uzeo perorez, usijao ga i urezao ime:Feli~ita.* Mama se upravo tako zove, a to je,po dekinom mi{qewu, trebalo da bude i imedrveta. Baka je primetila da to ime ni ka kone pristaje jednoj tre{wi; onda je deka od-lu~io da to drvo nazove Feli~e.** Feli~e jetada imao tri grane, a u prole}e, kada je ma -ma imala sedam meseci i ~etiri zuba, izbi lasu i wemu ~etiri cveta. Od tada su mama itre {wa rasle zajedno i sa bakom i dekom ~i -nile porodicu. To se jasno videlo kad bi sepogle dao album sa fotografijama.

An|ela Naneti

8

* Feli~ita (felicità) na italijanskom zna~i sre}a (prim.prev.).

** Feli~e (Felice) Sre}ko (prim. prev.).

Na prvoj je bila mama sa sedam meseci i ta~uvena ~etiri zuba koja se nisu videla, urukama bake Teodolinde koja ju je podiglauvis kao lutku. Kad god bih video tu sliku,uvek bih pomislio kako bi baka Teodolindamogla sasvim dobro da izgleda u ringu u naj -te`oj kategoriji. Tada je bila mlada i neonoliko debela kakvu sam je pamtio, ali jeimala tolike ruke da su se od jedne wenemogle na pra viti dve ruke bake Antonijete.A da i ne govorim o prsima! Grudi bakeTeodolinde bile su velike i meke – kad me jegrlila, ~i ni lo mi se da tonem u perjani ja -stuk i uvek sam tu `eleo da zaspim.

To je ne{to najlep{e {to pamtim o baki,a tu je i onaj wen miris, ni nalik na smr dqi -ve parfeme bake Antonijete, ve} kao {tomiri{e mama posle kupawa. Ona je govorilada je za sapun~i}e koje je sama pravila dobi-la tajni recept od neke ve{tice, a ja sam jojtada verovao, jer je ta moja baka bila tolikodruga~ija od ostalih `ena da mi se sve ~ini-lo mogu}im.

Uz baku se na toj prvoj fotografiji u al-bumu nalazi Feli~e: otprilike wene visinei nalik na tre{wu dete. Deka je govorio da jesadnica bila stara tri godine kad ju je zasa-dio, a to je pravo doba da bude dobar drugar u

Moj deka je bio tre{wa

9

Baka se smejala i u licu izgledala kao devoj~ica.

igri. Na drugoj fotografiji videla se mamana quqa{ci obe{enoj o najve}u granu tre -{we, iz koje su u me|uvremenu izbile i mla -dice. Deka je orezao grane i Feli~e je izgle -dao skroz promrzlo. Ali kad sam mu to rekao,deka mi je odgovorio: „Ma ne, drve}u to pri-ja, tako ja~a“. I zaista, na slici s ma mi nogsedmog ro|endana Feli~e je ve} bio pra vodrvo i mama je mogla da ja{e jednu gra nu imlatara nogama.

Ona mi je ~esto pri~ala kako je kao devoj -~ica najvi{e volela da se popne na tre{wu igore izmi{qa hiqade igara. Slu {ao sam je sazavi{}u, jer je, kad bi me odvela kod bake ideke, uvek bilo premalo vremena, Feli~e jebio previ{e visok, a ja suvi{e mali da sepopnem sam. Kad deka nije radio u ba{ti ilioko `ivine, on bi me tamo odneo: skidao je ci -pele, stavqao me na ramena i peo se neve ro -vatno ve{to, kao majmunica sa svojim majmun -~etom. Jednom je mama iza{la, ugledala nas ipokrila usta rukom da ne bi viknula. Ali nije rekla ni{ta, jer je znala da je to besko -ri sno. To se de{avalo kada je baka jo{ uvekbila dobro. Zatim se razbo lela i deka vi{enije bio onaj stari. Mama je to stalno govo-rila, svaki put kad smo se vra }ali ku}i. Pri -~ala je sama sa sobom, naglas, i govorila da

Moj deka je bio tre{wa

11

nije pravedno ostaviti ih tamo, da je deka tvr-doglavac, da ne mo`e o svemu sam da se brine...Onda se `alila na drugu baku i drugog deku iqutila na Flopija.

Album sa fotografijama zavr{avao semaminom svadbom i tu su bile dve slike kojesu mi se mnogo svi|ale: na jednoj su mama itata pod tre{wom u punom cvatu, ona naquqa{ci, a tata se pretvara da je quqa; nadrugoj se deka Otavijano i baka Teodo lindadr`e za ruke. Mama mi je ispri~ala kako jedeka za svadbu hteo da napravi veliki ru~aku ba{ti; ali po{to su deka Lui|i i bakaAntonijeta bili protiv, zbog muva i inseka-ta, tamo su se samo slikali i onda oti {li urestoran, pa je deka Otavijano morao da jedeostrige koje su mu se gadile, a sutra dan mu jebilo muka.

Na slici sa svadbe mama i tata su biliprelepi, a deka Otavijano i baka Teodolindagotovo se nisu mogli prepoznati. Deka jeimao tamno odelo sa kravatom koje je nosiona svojoj svadbi, a baka haqinu, svu nacigo -vanu, zbog ~ega se ~inila jo{ debqom, sa bu -ke ti}em cve}a na prsima. Baka se smejala i ulicu izgledala kao devoj~ica.

Taj album vi{e ne postoji, deka ga je uni -{tio, ali ja se se}am svake pojedine slike.

An|ela Naneti

12

Baka Teodolinda

Ne znam kada je baka Teodolinda po~elada se ose}a lo{e, ali ta~no se se}am dana ka-da sam toga postao svestan. Bio je maj, puniosam pet godina i napravili smo proslavu uku}i, sa dekom Lui|ijem, bakom Antonijetomi nekoliko prijateqa.

Tu je bio i Flopi, koji se vidi na jednojfotografiji kako zajedno s nama jede slado -led. Taj Flopi, kako je govorio deka Ota vi -jano, vi{e nije spadao u pse}u rasu, a da bibio ~ovek, nedostajao mu je pre svega govor; ustvari, bio je ve} samo napola pas, zahvaqu-ju}i baki i deki koji su se prema wemu pona -{ali kao prema detetu, i to malo zaostalom.

Na toj fotografiji smo, dakle, svi zajedno,ali deke Otavijana i bake Teodolinde nema.

Wih dvoje su dotad dolazili kod nas, ugrad, „koliko se mora“, kako je govorio deka,ali uvek za moj ro|endan. Tada, me|utim,

13