Наслов оригиналаJudi CurtinALICE AGAINCopyright © Judi Curtin 2006First published by The O’Brien Press Ltd., Dublin, Ireland, 2006Published in agreement with The O’Brien Press Ltd.За издање на српском језику © Креативни центар 2009

Библиотека Свет је једанкњига четрдесет другапрво издање

Уредник библиотекеДејан Беговић

Уредник издањаСлађана Илић

ИлустрацијеАндреј Војковић

ЛекторВиолета Бабић

Дизајн корицаДушан Павлић

Припрема за штампуНебојша Митић

ИздавачКреативни центар, Београд, Градиштанска 8тел. 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачамр Љиљана Маринковић, директор

ШтампаГрафостил

Тираж3.000

ISBN 978-86-7781-743-5

С енглеског превелаДанијела Михић

Џуди Кертин

5

Пр во погла вље

Из не на да се за чуо гла сан зви ждук и чу ла сам ка ко се на по љу, у ход ни ку во за, вра та за тва ра ју уз ши штав звук. Мах ну ла сам ма ми и се стри ци Ро у-зи, ко је су ста ја ле на пе ро ну. Ма ма је ру ком по сег-ну ла пре ма отво ре ном про зо ру и сти сну ла мо ју.

„Ћао, Ме ган. Ле по се по на шај код Алис“, ре кла је. „И не за бо ра ви – овог пу та без ша ша вог са кри-ва ња ис под кре ве та!“

За сте ња ла сам. Ма ма ми ни ка ко не до зво ља ва да за бо ра вим оно што се де си ло про шле го ди не. По ми слио би чо век да сам опљач ка ла бан ку, или

6

Џуди Кертин

уби ла не ко га, или по сла ла ком пју тер ски ви рус ши-ром све та, ура ди ла не што то ли ко ло ше. А све што се де си ло би ло је то да сам по ку ша ла да по мог нем сво-јој дру га ри ци кад јој је мо ја по моћ би ла по треб на.

Ви ди те, ево шта се за пра во до го ди ло: мо ја нај, нај бо ља дру га ри ца Алис пре се ли ла се са сво јом ма мом и бра том из Ли ме ри ка у Да блин, јер су се ње ни ро ди те љи раз дво ји ли. На рав но да смо Алис и ја ствар но би ле по тре се не због то га, та ко да је, кад је до шла у по се ту та ти за Ноћ ве шти ца, Алис сми сли ла пот пу но не ве ро ва тан план. (Она је ина-че спе ци ја ли ста за пот пу но не ве ро ват не пла но ве!) Не ко ли ко да на се скри ва ла у мо јој ку ћи у на ди да ће се ње ни ро ди те љи то ли ко пре стра ши ти да ће то на те ра ти ње ну ма му да се вра ти у Ли ме рик, па да ће по том сви жи ве ти срећ но до кра ја жи во та.

На рав но да се то ни је до го ди ло. Али си на ма-ма ни је хте ла да се пре се ли из Да бли на, а Алис је же сто ко на др ља ла.

С дру ге стра не, Али си на ма ма јој је до зво ли ла да че шће до ла зи у Ли ме рик, па из гле да да је њен лу ди план на не ки чу дан збр кан на чин ипак упа-лио.

Би ло ка ко би ло, од тад је про шло мно го вре ме-на и сва ко је ус пео то да за бо ра ви, осим мо је ма-ме ко ја има пам ће ње као слон. Сти гао је про лећ-ни рас пуст и кре ну ла сам на пут у Да блин, где ћу про ве сти шест див них да на са Алис.

7

Зар опет, Алис?!

Та да се за чуо ужа сан, кре шта в звук и воз је кре-нуо. Са свим из не на да Ро у зи је по че ла да пла че. Ис-пру жи ла је сво ју де бе лу ру чи цу пре ма ме ни и кро-ко дил ске су зе по че ле су да јој се сли ва ју низ обра зе. Ис пр ва сам по ми сли ла да пла че за то што ћу јој не-до ста ја ти и би ла сам у исто вре ме и по но сна и ту-жна. А он да сам за кљу чи ла да је ве ро ват но љу бо-мор на што ја пу ту јем во зом, а она не.

При љу би ла сам ли це уз ста кло. „Не пла чи, Роу-зи!“, по ви ка ла сам. „Бр зо се вра ћам и до не ћу ти бом бо не. Мно го, мно го бом бо на. Са мо за Ро у зи.“ Ма ма је од ма ху ла гла вом и упу ти ла ми је дан од сво-јих на да ле ко по зна тих љу ти тих по гле да. Да се она пи та, бом бо не би би ле пот пу но за бра ње не. Ро у зи се, ме ђу тим, од јед ном ора спо ло жи ла. Пре ста ла је да пла че и по гле да ла ме сва оза ре на.

„Бом бо не за Ро у зи“, ре кла је.На сме ја ла сам се. Ро у зи је баш слат ка, углав ном.Воз је убр за вао. Ма ма је узе ла Ро у зи у на руч је

и ужур ба но по шла упо ре до с во зом. Же ле ла сам да ста не! Би ло је то то ли ко по ни жа ва ју ће, а обич-но се у та квим тре ну ци ма по ја ви Ме ли са, нај злоб-ни ја де вој чи ца из мог оде ље ња. Као да ми већ ни-је до ста по ни же ња.

Воз се кре тао све бр же и бр же. Убр зо је ма ма ско-ро тр ча ла по ред ње га и ма ха ла као лу да. По ми слио би чо век да идем за Аме ри ку на сто го ди на, а не у Да блин на са мо не де љу да на. Јад на Ро у зи! Из гле да ла

8

Џуди Кертин

је по ма ло упла ше но док је по ска ки ва ла, чвр сто се др же ћи за ма мин врат. Ма ма се би ла сва за ја пу ри ла и озно ји ла, а шна ла јој се от ка чи ла и ко са јој је мла-та ра ла по ли цу. Хте ла сам да вик нем да пре ста не да тр чи и да не пра ви бу да лу од се бе и, што је још го-ре, од ме не. Али ни сам мо гла. Ни сам хте ла да је по-вре дим. Од јед ном сам се се ти ла да је гро зна Ме ли-са оти шла на остр во Лан за рот пре ко рас пу ста, па та ко бар ни је би ло опа сно сти да се по ја ви и по сле сви ма у шко ли ис при ча још јед ну при чу о мо јој ша-ша вој мај ци. Ни сам се ви ше то ли ко ло ше осе ћа ла.

Ма ма је по че ла да успо ра ва. На гла сам се кроз про зор и ви де ла да јој по не ста је пе ро на. Убр зо, ако по же ли да на ста ви, мо ра ће да тр чи дуж пра зног ко-ло се ка. А чак ни мо ја ма ма ни је то ли ко лу да. Ко-нач но се за у ста ви ла. Ста ја ла је мир но, с ве о ма ту-жним из ра зом ли ца. Воз се ни је за у ста вљао и уско-ро су ма ма и Ро у зи би ле две соп стве не ми ни ја тур-не вер зи је на уда ље ном пе ро ну.

Мах ну ла сам по след њи пут, а он да се ла на сво-је се ди ште.

Ко нач но – сло бо да!

***

Ни сам мо гла да ве ру јем да се све ово де ша ва. Чи ни ми се као да је ју че би ло кад су ми до зво ли-ли да са ма одем до ло кал не про дав ни це. А до гра да

9

Зар опет, Алис?!

сам мо гла да одем тек по што бих про ве ла по ла са-та обе ћа ва ју ћи да ћу би ти до бра. А ви ди ме сад – у во зу за Да блин, пот пу но са ма. До шло ми је би-ло да се ушти нем са мо да бих се уве ри ла да не са-њам, а он да сам схва ти ла да то ра де са мо ли ко ви из књи га, па сам се су здр жа ла. Уме сто то га, за ва-ли ла сам се и сме шка ла, и сме шка ла док ни сам ви де ла да ме ста ри ца од пре ко пу та чуд но по сма-тра. Пре ста ла сам да се осме ху јем и она се вра ти-ла свом пле ти ву. Штри ка ла је џем пер од од врат не све тло на ран џа сте ву ни це. Из гле дао је кру то и гру-бо. „Не ко си ро то де те мо ра ће да га но си“, по ми-сли ла сам. Сад имам два раз ло га да бу дем срећ на. Као пр во – про ве шћу це лих шест да на у Да бли ну са Алис. Дру го – пле ти ља ни је мо ја ба ка.

За ву кла сам ру ку у џеп од ка пу та и из ву кла мејл ко ји ми је Алис по сла ла пре не ко ли ко да на. Већ сам га сто пу та про чи та ла. По че ла сам да га чи там по но во, по ла ко, ужи ва ју ћи у сва кој ре чи.

Ћао Мег,Не мо гу да ве ру јем да ћу те убр зо

ви де ти. И би ће мо за јед но це лих шест да на!!! Има да се про ве де мо бо ље не го икад!!! ИКАД!!!!! ИКАД!!!!! Све сам ис пла ни ра ла. Уште де ла сам го ми лу па-ра и сва ки дан ће мо да ра ди мо не што

10

Џуди Кертин

по себ но. Ићи ће мо у би о скоп нај ма ње два пут. Ићи ће мо и у град да сре ди-мо нок те на јед ном су пер ме сту ко је знам. А по сто ји и про дав ни ца где сам мо жеш да на пра виш пли ша не играч ке по же љи. Ја ћу на пра ви ти зе ку за Џеј-ми ја (знаш и са ма ко ли ко он во ли зе-ке!), а ти мо жеш да на пра виш ме ду за Роу зи. А има и јед но ме сто где мо-жеш да на ђеш њам-њам то плу чо ко ла ду с бр дом шла га од о зго – баш је уку сна и пе ну ша ва – ни на лик на ону што се пра ви код ку ће. И ма ма ка же да мо же-мо да оде мо на оно но во мо дер но ме сто Ква зар, не да ле ко од на шег ста на. Има да се та ко о о о о оо до о о о бро про ве де мо!

Љу бим те,Ал

На сме ја ла сам се у се би. Баш ми је би ло дра го што Алис овог пу та ни је сми сли ла ни ка кав не ве-ро ва тан план. Жи вот се увек ве о ма за ком пли ку-је ка да Алис упад не у оно што ја зо вем „ста ње за не ве ро ват не пла но ве“. Је ди но што же лим је сте да про ве де мо не ко ли ко да на за јед но. Не ко ли ко да-на без еко ло шки про из ве де ног по вр ћа и ма ми них по ку ша ја да спа се свет. Је ди но што же лим је не-ко ли ко да на за ба ве.

11

Зар опет, Алис?!

Скло пи ла сам очи и по ми сли ла на све оне ди-во те о ко јима ми је Алис писала. Алис увек има нај бо ље иде је. Од јед ном сам сва ус треп та ла и уз-бу ди ла сам се. Ово пу то ва ње баш ће да бу де су-пер. Про сто знам.

Пре са ви ла сам Али син мејл и вра ти ла га у џеп. А та мо се на ла зио још је дан лист па пи ра. Уз дах-ну ла сам док сам га ва ди ла. Био је то па пир ко ји ми је ма ма угу ра ла у ша ку док сам се пе ла у воз. Отво ри ла сам га и по но во уз да ху ла. Не што по пут де сет бож јих за по ве сти, са мо што их је би ло ско-ро сто, на пи са них ма ми ним екс тра уред ним ру-ко пи сом, на це ле две стра не ве ли ког ли ста па пи-ра. Ма ма се осла ња на ли сте – што ду же, то бо ље – а овог пу та баш се за не ла.

Не раз го ва рај с не по зна тим љу ди ма.Не мој да за бо ра виш да пре сед неш на Ли ме ри-

ко вом чво ру.По ма жи око кућ них по сло ва.Обла чи ка пут кад из ла зиш – још увек је фе-

бру ар.Но си шал и ру ка ви це.(Ово ни сам мо гла да по слу шам све и да сам хте-

ла јер сам из ва ди ла ру ка ви це и шал из тор бе док ма ма ни је гле да ла и са кри ла их на дно ор ма на.)

Не мој да је деш пре ви ше не здра ве хра не.Ако не ма ни ка кве здра ве хра не, ку пи се би ма ло

во ћа сва ког да на.