Наслов оригиналаÅsa LindSANDVARGEN

Copyright © Åsa Lind, 2002Ilustrationer av Kristina DigmanFirst published by Rabén & Sjögren, Sweden in 2002Published by agreement with Norstedts AgencyЗа издање на српском језику © Креативни центар, 2009

Библиотека Свет је једанкњига 38прво издање

Уредник библиотекеДејан Беговић

Уредник издањаАнђелка Ружић

ИлустрацијеКристина Дигман

ЛектураИвана Игњатовић

Припрема за штампуТатјана Ваљаревић

ИздавачКреативни центар, Градиштанска 8тел. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачамр Љиљана Маринковић, директор

ШтампаПубликум

Тираж 2.000

ISBN 978-86-7781-704-6

Издавање ове књиге помогао је Савет за културу Шведске

Оса Линд

Са шведског превелаСветлана Лучић

5

Јед на рет ко нео бич на жи во ти ња

За ка ри на је с ма мом и та том жи ве ла у ку ћи на оба ли мо ра. Ку ћа је би ла ма ла, али је мо ре би ло ве ли ко, а у мо ру мо же те да се ку па те – током лета свакако. Би ло је ле то, сун ча но и то пло, и За ка ри на је хте ла да се ку па. Али по сто јао је је дан про блем. Ни је сме ла да се ку па са ма, а та та ни је же лео да иде с њом на пла жу.

– Не мам сад вре ме на – ре као је. – Мо рам да чи там но ви не, раз у меш?

И та ко је, с ве ли ким шу шта вим но ви на ма, ле-гао на ле жаљ ку. Но ви не су би ле то ли ко ве ли ке да је он ско ро цео не стао, као ис под по кри ва ча. Је-ди но су сто па ла из ви ри ва ла. „Нео бич но до сад на сто па ла“, ми сли ла је За ка ри на. До сад на та ти на сто па ла, ко ја не ће да иду да се ку па ју.

Osa Lind

6

– Он да ја, у сва ком слу ча ју, идем на пла жу – ре кла је.

– Да, да – ре као је та та.– И ис ко па ћу ру пу у пе ску – ре кла је За ка ри на.

– То ће би ти зам ка у ко ју ћеш да упад неш.– Баш ле по – ре као је та та и за шу штао но ви на ма.За ка ри на је схва ти ла да је он уоп ште не слу ша.

Та ко би увек го во рио ка да је ни је слу шао – баш ле по!

– Не! – ре кла је. – Ни је ле по. Ру жно је!Си шла је на пла жу и по че ла да ко па ру ка ма

по пе ску. У по чет ку је пе сак био све тао, и сув, и то пао, али ду бље је био вла жни ји – и та ман, и хла дан.

За ка ри на је ле гла на сто мак и по гле да ла у ру пу. Ка ко је ду бо ка! Ка ква зам ка! У ства ри, ма ло јој је би ло жао та те ко ји мо ра да упад не у ту ду бо ку, гро зну ру пу.

„Али та ко му и тре ба“, по ми сли ла је и ис ко па-ла још три ша ке пе ска.

Та да се то де си ло.Не што се мрд ну ло у ру пи. За ка ри на је то осе-

ти ла и бр зо је по ву кла ру ку. Па да, та мо до ле је би ло не што, је сте! Са свим до ле, на дну. Као да је гре ба ло по пе ску, пре вр та ло се, и сад – сад је не што из би ја ло на го ре. Не што што је би ло цр но и по ма ло сјај но.

Од мах је ви де ла шта је то.

Osa Lind

8

То је би ла јед на њу шка. Њу шка ко ја је њу шка-ла и ду бо ко ди са ла, ко ја је ро ва ри ла и фрк та ла.

– Та та! – вик ну ла је. – У мо јој ру пи је јед на њу шка и она је жи ва!

– Баш ле по – шу штао је та та из да ле ка, из ле-жаљ ке.

Ле по? За ка ри на за и ста ни је би ла баш та ко си гур на. То је пот пу но за ви си ло од жи во ти ње којој је њу шка при па да ла, а за ми сли те још да је жи во ти ња у ру пи би ла не ка ди вља звер.

Њу шка се још ма ло про би ла, и још ма ло. За ка-ри на је от пу за ла уна зад и за у ста ви ла дах. Жи во-ти ња се пе ла! У ру пи је не што гре ба ло и шу шта ло и пре ко иви це се про мо ли ла гла ва...

Али ка ква је то би ла жи во ти ња? То сва ка ко ни је био пас, иако је ма ло ли чи ла на вуч ја ка, али је из гле да ла ди вље на не ки на чин. И кр зно ни је би ло дла ка во. Ви ше је ли чи ло на пе сак, на сун-ча но жу ти пу стињ ски пе сак.

Жи во ти ња се освр ну ла око се бе и угле да ла, на-рав но – њу.

– Сад сам разумео – ре кла је жи во ти ња и клим-ну ла лагано гла вом, а За ка ри на је схва ти ла да је то ство ре ње му шког ро да.

– Ти си ис ко па ла ру пу – ре као је. – Да ви ди-мо… Ти он да мо ра да си ја за вац, зар не?

Ни је се усу ђи ва ла да ка же ни да ни не, па та ко ни је ре кла ни шта.

Pe{~ani Vuk

9

Жи во ти ња је уз дах ну ла.– Ка кво чуд но ма ло ство ре ње! – ре као је. – Ко-

па као ја за вац, а ћу ти као ри ба!По ско чио је и, хоп-цуп, ис ко чио из ру пе – че ти-

ри но ге, и те ло, и реп ко ји се њи хао. До шу њао се до За ка ри не, ко ја се ску пи ла и ми сли ла: „Упо моћ, по је шће ме!“

Али он то ни је ура дио. Са мо је њу шкао, сву да по њој и око ње. Ни је мо гла да се уз др жи од сме-ја ња, то ју је го ли ца ло!

– Аха, њи штиш! – ре кла је жи во ти ња. – Он да мо ра да си коњ. Или си, мо жда, за ко ко да ка ла? У том слу ча ју си ве ро ват но ко ко шка.

Жи во ти ња је на кри ви ла гла ву и раз ми шља ла. – Али не ка чуд на вр ста ко ко шке, ко ја не ма пер-

је. Не, ти си, та ко ми ду ше и ре па, не ка чуд на жи во ти ња!

Са да За ка ри на ви ше ни је мо гла да ћу ти.– Ни сам ја ни ка ква ко ко шка – ре кла је. – Ја

сам чо век.Жи во ти ња се осмех ну ла са хи ља ду оштрих зу-

ба, бе лих као љу шту ра шкољ ке. – Па то сам и ре као! Не ка мно го чуд на жи во ти ња. Ко тр љао се по пе ску и ис те зао по ред За ка ри-

не. Те ло од пе ска бли ста ло је као зла то на сун цу. – Ја сам пе шча ни вук – ре као је. – До бар дан,

до бар дан! Мно го сам нео би чан и нео бич но леп та ко ђе, зар не?

Osa Lind

10

За ка ри на за пра во ни је зна ла шта да ми сли. Ни ка да ра ни је ни је упо зна ла ни јед ног пе шча ног ву ка. Ни је би ла си гур на да ли је мно го упла ше на или мно го срећ на.

– Шта ти је деш? – пи та ла је опре зно. – Је деш ли … љу де?

– Љу де? Не! Бљак! Нај ви ше је дем сун че ву све-тлост и ме се чи ну, јер се од ме се чи не по ста је па-ме тан до не ба. Ја све знам.

– Све на це лом све ту?– Све на свим све то ви ма и све од го во ре на сва

пи та ња – ре као је Пе шча ни Вук.За ка ри на је по ку ша ла да сми сли не ко ствар но

те шко пи та ње, не ко на ко је тај са мо у ве ре ни вук не би мо гао да од го во ри. Не што о све ми ру или та-ко не што. Или о мра ви ња ци ма. Али, ка да је отво-ри ла уста, из ле те ло је са свим дру га чи је пи та ње.

– За што – ре кла је – за што та та мо ра да чи та но ви не?

– Ха! Ла ко пи та ње – ре као је Пе шча ни Вук. - Па он је за ча ран! Ка ко не раз у меш?!

– За ча ран? – ре кла је За ка ри на.– Да. Као да је хип но ти сан. Ње го ве очи као да

су се за гла ви ле у но ви на ма, ме ђу тим ма лим цр-ним сло ви ма, и он сад не мо же да се осло бо ди.

За ка ри ни се уоп ште ни је до пао од го вор. Ни је хте ла та ту ко ји би био за гла вљен у не ким но ви-на ма до кра ја жи во та.

Pe{~ani Vuk

– Сми ри се – ре као је Пе шча ни Вук. – Осло-бо ди ћу га.

Узео је за лет и отр чао. По ле тео је као ус ко ви-тла на пе шча на олу ја пра во ка ку ћи и ле жаљ ци и ис трг нуо но ви не та ти из ру ку. Стра ни це но ви на од ле пр ша ле су пре ко мо ра као ве ли ке пти це.

Та та је ис пао из ле жаљ ке, тре снуо на зе мљу и по ми слио: „Вук?!“

– За ка ри на! – вик нуо је. – Уда ри ла ме је сун ча-ни ца! Мо рам да се оку пам!

– Ко нач но – ре кла је. И мо ре је би ло ве ли ко и пла во и ку па ли су се

ду го – све док им се пр сти ни су сме жу ра ли. Он-да су оти шли ку ћи, и пи ли чај, и игра ли кар те, и ва ра ли са мо ка да је то би ло нео п ход но.

А у ру пи у пе ску на пла жи, та мо је још увек ле жао Пе шча ни Вук и ми слио – на љу де, и на та-те, и на дру ге чуд не жи во ти ње.