Вук Стефановић Караџић

- ЖИВОТ И РАД

ВУКА

СТЕФАНОВИЋА

КАРАЏИЋА -

ВУК СТЕФАНОВИЋ

КАРАЏИЋ

Рођен 6. новембра 1787.

у Тршићу

(Османско царство)

Умро 7. фебруара 1864.

у Бечу

(Хабзбуршка монархија)

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ JE БИО :

- СРПСКИ ФИЛОЛОГ,

- РЕФОРМАТОР

СРПСКОГ ЈЕЗИКА,

- САКУПЉАЧ НАРОДНИХ

УМОТВОРИНА И

- ПИСАЦ ПРВОГ СРПСКОГ

РЕЧНИКА.

САСТАВИО ЈЕ МОДЕРНУ СРПСКУ

АЗБУКУ.

ВУКОВО НАЧЕЛО(ПРАВИЛО), КОЈЕ ЈЕ

ЗАСНОВАНО НА ПРИНЦИПУ НЕМАЧКОГ

ФИЛОЛОГА АДЕЛУНГА, ГЛАСИ:

,,Пиши као што

говориш,

читај као што је

написано’’.

ВУК СТЕФАНОВИЋ

КАРАЏИЋ

- ПРИПАДАО ЈЕ ПОРОДИЦИ

ДРОБЊАКА, КОЈА СЕ ДОСЕЛИЛА ИЗ

ХЕРЦЕГОВИНЕ.

У његовој породици деца су

умирала па је по народном

обичају, добио име Вук, како му

вештице и духови не би

наудили.

Његов отац се звао Стефан,

а мајка Јегда.

ДЕТИЊСТВО

-Писање и читање научио је од

рођака Јевте Савића Чотрића,

који је био једини писмен човек у крају.

- Образовање је наставио у школи у Лозници,

али није завршио због болести.

- Школовање је наставио у манастиру

Троноши,

али како га тамо нису учили, већ терали да чува

стоку, отац га је вратио кући.

ШКОЛОВАЊЕ

Покушао је да упише гимназију али је био

престар имајући 19 година.

Радио је као писар на разним местима и

учио немачки језик, све док Доситеј

Обрадовић није отворио Велику школу у

Београду,1808. када је Вук постао њен ђак.

ВЕЛИКА ШКОЛА ЈЕ

ОСНОВАНА У КУЋИ

ВУКОВОГ РОЂАКА

ЈЕВТА САВИЋА

ЧОТРИЋА. ДАНАС ЈЕ

У ЊОЈ МУЗЕЈ ВУКА И

ДОСИТЕЈА.

Велика школа се сматра претечом

данашњег Београдског

универзитета.

Један од предавача био је и Доситеј

Обрадовић, најобразованији Србин

свога времена.

БОЛЕСТ Убрзо се разболео и отишао на лечење у Нови

Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну

ногу, која је остала згрчена у колену. Од тада

Вук је морао да носи дрвено помагало, штулу.

ПОЗНАНСТВО СА ХАЈДУК

ВЕЉКОМ

Даље се враћа у Србију где ради као учитељ у

основној школи, а током Првог српског устанка

је био писар и чиновник у Неготинској крајини.

Пуне 3 године проводи у Кладову обављајући

државне послове.

Упознаје Хајдук Вељка Петровића, војног

заповедника Неготинске крајине.

Бележи битне чињенице, које касније

уноси у ,,Житије Ајдук Вељка Петровића’’.

1813. ГОДИНА

После пропасти Првог српског устанка, 1813.

одлази у Беч, где оснива породицу и упознаје

цензора словенских књига, Јернеја

Копитара, уз чију помоћ и савете почиње да

сакупља народне умотворине и рад на

граматици народног говора.

1814.ГОДИНА - БЕЧ

Објавио је и

“Писменицу

сербскога језика по

говору простога

народа написану”,

прву граматику српског

језика на народном

говору.

Вук издаје збирку

народних песама -

“Мала

простонародна

славеносербска

пјеснарица”.

Основна вредност Писменице је била

упрошћавање азбуке и правописа (пиши као

што говориш, читај као што је написано).

Вук је сматрао да сваки глас треба да има само

једно слово, па је из дотадашње азбуке

(старословенске) избацио непотребне знакове:

Ѥ (је), Ѣ (јат), Ы (јери), Ѵ (и), Ѹ (у), Ѡ (о),

Ѧ (н), Я (ја), Ю (ју), Ѿ (от), Ѭ (јус), Ѳ (т), Ѕ (дз), Щ

(шч), Ѯ (кс), Ѱ (пс), Ъ, Ь.

Њима је додао једно

слово латиничне

абецеде – Ј,

и пет нових Љ, Њ, Ћ, Ђ,

Џ.

ВУК СЕ, У РЕФОРМИСАЊУ СТАРЕ

АЗБУКЕ, ОСЛАЊАО НА РАД КОЈИ

ЈЕ ЗАПОЧЕО ЈЕДАН ДРУГИ

ФИЛОЛОГ – САВА МРКАЉ,

КОЈИ НИЈЕ УСПЕО ДА ЗАПОЧЕТУ

РЕФОРМУ И ДОВРШИ.

Сава Мркаљ је познат по томе што је 1810.

године написао тада веома актуелну књижицу о

српској азбуци -

,,Сало дебелога јера либо азбукопротрес’’, у

којој се залагао за реформу језика и правописа.

ПРОБЛЕМИ ОКО ШТАМПАЊА КЊИГА

Због проблема са кнезом Милошем

Обреновићем било му је забрањено да штампа

књиге у Србији, а једно време и у аустријској

држави.

ПО ДОЛАСКУ У БЕЧ, КНЕЗ

МИЛОШ ЈЕ СХВАТИО

ВУКОВУ ИСКРЕНОСТ И

ЗАЛАГАЊЕ. ЗБЛИЖИЛИ СУ

СЕ, А ВУК ЈЕ ПОСТАО

УЧИТЕЉ МИЛОШЕВОМ

СИНУ И БУДУЋЕМ КНЕЗУ

МИХАИЛУ.

Вук је са својом породицом

становао у кући кнеза

Милоша у Бечу.

СРПСКИ

РЈЕЧНИК

Свестан несавршености своје Писменице, уз прво

издање “Српског рјечника”, 1818.г. објавио је и

друго проширено издање своје граматике. У

речнику је било 26 270 речи које су се користиле

у говору народа у Србији, Срему и Војводини.

Сада се навршава две стотине година од првог издања

,,Српског рјечника’’ Вука Стефановића Караџића

(1818-2018)

ДРУГО

ИЗДАЊЕ

Друго , проширено, издање

,,Српског рјечника’’ објављено је

1852. године и оно садржи 47 427

речи. Прикупљао је речи из

говора становништва Црне Горе,

Дубровника, Далмације и

Хрватске.

РЕЧНИК

- ЈЕ КЊИГА У КОЈОЈ ЈЕ ДАТ СПИСАК РЕЧИ КОЈЕ

СУ ПОРЕЂАНЕ ПО АЗБУЧНОМ РЕДОСЛЕДУ;

- У ВУКОВОМ РЈЕЧНИКУ СУ, ПОРЕД

ТУМАЧЕЊА ЗНАЧЕЊА РЕЧИ, НАПИСАНЕ И

АНЕГДОТЕ ИЗ НАШЕГ НАРОДА, ОБИЧАЈИ,

ПОСЛОВИЦЕ, ЗАГОНЕТКЕ, ПРЕДАЊА, ЛИРСКЕ

ПЕСМЕ ИТД.

Први речник код Срба

,,Рјечник’’ је синтеза

целокупног Вуковог

рада - садржи

филолошке,

етнолошке, историјске

податке, а речи су

преведене на

латински и немачки

језик захваљујући

Јернеју Копитару.

ВУК ЈЕ ИЗДАВАО МАГАЗИН КОЈИ СЕ ЗВАО

,,ДАНИЦА’’ У ПЕРИОДУ ОД 1826. ДО 1828.

ГОДИНЕ. МАГАЗИН ЈЕ БИО ВЕОМА

ПОПУЛАРАН У НАРОДУ.

САКУПЉАЊЕ НАРОДНОГ

БЛАГА

Вук се, током читавог

живота, бавио

сакупљањем и

бележењем лирских

и епских народних

песама, народних

приповедака,

кратких народних

умотворина,

народних обичаја,

историјске грађе…

Народни певачи,

гуслари су били

веома важни за овај

део Вуковог рада.

ВУКОВИ

ПЕВАЧИ

Најпознатији

Вукови певачи:

-Филип Вишњић,

-Старац Милија,

-Тешан Подруговић,

-Старац Рашко,

-Слепа Живана,

- Слепа Јеца,

-Слепа Степанија

-Стојан Хајдук…

О њима и њиховом

животу се мало зна,

углавном знамо оно

што је Вук записао.

У БЕЧУ ЈЕ ВУК УПОЗНАО

ЦРНОГОРСКОГ ВЛАДИКУ,

ПЕСНИКА И ФИЛОЗОФА,

ПЕТРА ПЕТРОВИЋА

ЊЕГОША. УБРЗО

ВЛАДИКА ПОСТАЈЕ

ПРИСТАЛИЦА ВУКОВИХ

ИДЕЈА. ВУК БОРАВИ НА

ЦЕТИЊУ КАО ЊЕГОВ

ГОСТ. Вук је, испрва, у реформисаној азбуци

изоставио слово ,,Х’’.

Путујући по Црној Гори и Далмацији,

схватио је да му недостаје, па га је уврстио

у ново писмо.

1836. године на Цетињу штампа ,,Српске

народне пословице’’и тада уноси слово ,,Х’’.

ПРОТИВНИЦИ

Многи учени Срби тог времена нису

прихватали Вукове идеје и његов рад и

жестоко су га нападали.

Међу њима су били митрополит Стеван

Стратимировић, Милован Видаковић, Јован

Хаџић и други.

Вук је стао у одбрану својих дела следећим

речима:

,, Све што сам изнео у својим

књигама, покупио сам са топлих

усана народа’’.

Док је Вук стицао бројне непријатеље у Србији, дотле је учена Европа ценила његов рад.

Вук је упознао браћу Грим, Јохана Волфганга Гетеа, Леополда Ранкеа…

Успео је да стекне универзитетску диплому, 1823.године Универзитет у Јени му је доделио титулу почасног доктора наука.

И поред тога, живео је у оскудици и немаштини.

1826. године руски цар Никола Први Романов му је доделио пензију на име заслуга за српску књижевност.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ЂУРО

ДАНИЧИЋ

Највећи заговорници Вукових

идеја били су Бранко

Радичевић и Ђуро Даничић

(Ђорђе Поповић).

ГОДИНА ВУКОВЕ ПОБЕДЕ

- 1847.

Као година победе Вукових идеја узима

се 1847. јер су те године објављена на

српском народном језику следећа дела:

-“Рат за српски језик и правопис”

Ђуре Даничића,

-“Песме” Бранка Радичевића,

- “Горски вијенац”Петра Петровића

Његоша и

- Вуков превод “Новог завјета’’.

1847.ГОДИНА

Објављена дела су

показала да се народним

језиком могу писати

поезија, мисаона и

религиозна дела, као и

научне расправе, и да

језик ,,орача и пастира’’

може бити књижевни

језик.

1858.ГОДИНЕ, ВУК СЕ ВРАТИО

У СРБИЈУ. У ТРШИЋУ ЈЕ

КУПИО ИМАЊЕ СА НАМЕРОМ

ДА СЕ ЊЕГОВА ДЕЦА ЈЕДНОМ

ТУ ДОСЕЛЕ.

Иако већ стар и слаб, одлучио је да још

једном путује по Црној Гори и Далмацији.

Кћер Мина је била његов пратилац. Биће

то његово последње путовање.

Са тог путовања се вратио у Беч болешљив

и прехлађен.

Радио је до последњег дана свог живота, а

Мина је до последњег тренутка била уз

њега.

ВУК КАРАЏИЋ ЈЕ УМРО

1864. ГОДИНЕ.

САХРАЊЕН ЈЕ НАЈПРЕ У

БЕЧУ, А ЊЕГОВИ ПОСМРТНИ

ОСТАЦИ СУ 1897. ГОДИНЕ

ПРЕНЕТИ У СРБИЈУ, У ПОРТУ

САБОРНЕ ЦРКВЕ У

БЕОГРАДУ.

Сахрањен је поред

Доситеја Обрадовића.

О СВЕМУ ШТО ЈЕ УЧИНИО ДА СВЕТ

УПОЗНА СА

НАМА И НАС СА СВЕТОМ ВУК ЈЕ

ЗАПИСАО:

“ЈА САМ СЕ У ПИСАЊУ

КЊИГА НАЈВИШЕ О

ТОМЕ СТАРАО ДА БИ

НАРОД СРПСКИ УЗ ЊИХ

СЕБЕ ПОЗНАО, И ДА БИ

КОД ДРУГИХ НАРОДА

ПОЗНАТ ПОСТАО “.

ПРИЗНАВАЊЕ ВУКОВОГ

РАДА

Вуков језик је признат као званични

књижевни језик тек 1868.(четири

године након његове смрти).

ПОРОДИЦА

1818.године Вук се оженио Бечлијком Аном Краус.

Укупно су имали тринаесторо деце, од којих је већина преминула у раној младости осим ћерке Мине и сина Димитрија.

Вуков миљеник, Сава, живео је до 17. године.

ВУКОВА ДЕЦА

Вилхелмина, Мина

Караџић била је

изузетно образована.

Бавила се

сликарством и

музиком,

преводилаштвом.

Помагала је оцу у

свему.

Димитрије

Караџић био је

официр, професор

Војне академије.

Умро је у Русији.

МЛАДИ ПЕСНИК И ВУКОВ

ПРИСТАЛИЦА И САРАДНИК, БРАНКО

РАДИЧЕВИЋ, БИО ЈЕ ЗАЉУБЉЕН У

МИНУ КАРАЏИЋ.

Претпоставља се да је њој посветио

стихове песме ,,Пјевам дању, пјевам

ноћу’’, коју је певао и Здравко Чолић.

МИНА СЕ, НАКОН БРАНКОВЕ

СМРТИ, УДАЛА ЗА АЛЕКСУ

ВУКОМАНОВИЋА, ОСНИВАЧА

КАТЕДРЕ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК,

ИСТОРИЈУ И КЊИЖЕВНОСТ НА

БЕОГРАДСКОМ ЛИЦЕЈУ.

Сматра се да је она била

инспирација многим

уметницима који су стварали

у доба романтизма.

ВУКОВИ

САВРЕМЕНИЦИ

Димитрије Давидовић

Сима Милутиновић Сарајлија

Стеван Стратимировић

Лукијан Мушцки

Јаков Ненадовић

Карађорђе Петровић

Јернеј Копитар

Браћа Грим

Јохан Волфганг Гете

Милош Обреновић

Михаило Обреновић

Доситеј Обрадовић

Петар Петровић Његош

Бранко Радичевић

Хајдук Вељко

Ђура Даничић

Леополд Ранке

Милован Видаковић

Јован Хаџић

Јохан Аделунг

Сава Мркаљ

Јоаким Вујић

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

Од 1964. године додељује се Вукова награда

за допринос ширењу културе, образовања и

науке на српском говорном подручју.

Један од највећих споменика Вуку

Караџићу налази се у београдском парку, на

Булевару краља Александра.

Вукова задужбина је установа која постоји од

1987.г. И стара се о очувању Вукових дела.

Многе установе у Србији носе име Вука

Стефановића Караџића. Међу њима је и наша

школа…

У Тршићу постоји Вукова спомен-кућа. Сваке

године тамо се одржава манифестација Вуков

сабор.

НАШ ГЛУМАЦ, ПРЕДРАГ МИКИ МАНОЈЛОВИЋ У

УЛОЗИ ВУКА КАРАЏИЋА – ТВ СЕРИЈА ПРЕМА

СЦЕНАРИЈУ МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА, СНИМЉЕНА ЈЕ

1987. ГОДИНЕ ПОВОДОМ 200-ГОДИШЊИЦЕ ВУКОВОГ

РОЂЕЊА .

Не заборавите неке од мудрих мисли које

је Вук забележио и у Рјечнику:

- Ако чиниш добро, не ударај у

велика звона.

- Ко другоме јаму копа, сам у њу

пада.

- Без муке, нема науке.

- Лако је љубав стећи, али је тешко

задржати.

- Љубав је пуна и меда и јада.

- Да се речи купују, мање би их било.

ХВАЛА НА

ПАЖЊИ!

Аутор: Јелена

Станисављевић