Edicija Dobar roditeq

BUDITE DOBAR RODITEQSVOM DETETU I SEBIDrugo izdawe

AutorVerica Sekuli}

RecenzentDr Ana Pe{ikan, psiholog

Ilustracije i dizajnNeda Doki}

Lektor i redaktorIvana Igwatovi}

IzdajeKreativni centarGradi{tanska 8, Beogradtelefoni: 011/ 38 20 483,38 20 464, 24 40 659e-mail: info@kreativnicentar.rswww.kreativnicentar.rs

UrednikSlavica Markovi}

Za izdava~aQiqana Marinkovi}, direktor

[tampaGrafiprof

Tira`3.000

ISBN 978-86-7781-336-9

CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.018.1(035)159.922.7(035)

SEKULI], VericaBudite dobar roditeq svom detetu i sebi /

Verica Sekuli} ; ²ilustracije Neda Doki}³. ‡ 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2008(Beograd : Grafiprof). ‡ 94 str. : ilustr. ; 20 cm. ‡ (Edicija Dobar roditeq)

Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-336-9

a) Roditeqstvo ‡ Priru~nici b) Roditeqi ‡ Deca ‡ Priru~niciCOBISS.SR-ID 148768524

SVOM DETETU

DOBARRODITEQ

Verica Sekuli]

Budite dobar roditeq svom detetu i sebi4

Ova kwiga donosi malu kolekciju igara zaporodicu i igara koje se odnose na poro-

dicu. One su namewene odraslima kojisu zbog brige za decu, oko novca, posla,dr`ave zaboravili da misle na sebe,da oslu{kuju svoja ose}awa i svoj

unutra{wi glas. Igrati se mo`ete samiili s ~lanovima porodice.

Ove igre bitno se razlikuju od uobi-~ajenih aktivnosti savremenog ~oveka koji

nastoji da uradi {to vi{e posla u {to kra-}em vremenu. U wima vladaju druge zakonitosti –

izme|u po~etka i kraja procesa je naizgled neis-puweno vreme, u kojem je potrebno da se ne radi ni{ta, da se sawarii miruje i da se dopustida odgovori do|u iz dub-qih slojeva li~nosti, go-tovo sami od sebe. Zato,kad se odlu~ite za jednuod igara ili aktivnosti,nemojte `uriti da pre-|ete na slede}u dok neosetite da ste zaista za-vr{ili s onom koju steizabrali.

Igre nisu razra|ivanedo detaqa, ve} su datetako da podstaknu li~nido`ivqaj koji se mo`e

Kako da se roditeqi, kao jedinstveneosobe, razvijaju uporedo s decomi porodicom kao celinom?

Kako da se izborimo s rutinskimaktivnostima koje nas zamaraju,a koje nam svakodnevica neprestanoname}e?

Kako da sagledamo svoju porodicukao celinu u kojoj se neprestanostvaraju i razvijaju raznolikiodnosi?

NEKOLIKO KQU^NIH PITAWA

KOJA POKRE]E OVA KWIGA

UVOD

Budite dobar roditeq svom detetu i sebi 5

razvijati u vi{e pra-vaca. Pored toga, onene pru`aju gotove odgo-vore na pitawa koja po-stavqa uloga roditeqa.Naprotiv, uglavnom ih~ini mno{tvo pitawa.Odgovori treba da do-|u iz vas samih – vinajboqe znate {ta jevama i va{im najbli-`ima potrebno. Va{arazmi{qawa mogu vampomo}i da poboq{ateporodi~ne odnose ilivam mogu promenitiugao posmatrawa i po-krenuti vas u neo~e-kivanom pravcu.

Pojmovi koji su u ovojkwizi povezani s poro-dicom jesu: porodi~ni

dom, porodi~no vreme, porodi~ne vrednosti, ose}awa u porodici,ma{tawe i jedinstvenost. Igre su grupisane prema tim pojmovima.

Poreklo igara je razli~ito. Neke su nastale u mnogobrojnimkreativnim radionicama i seminarima iz oblasti humanisti~kepsihologije i holisti~kog obrazovawa,* neke su potpuno origi-nalne, a neke su inspirisane literaturom navedenom na krajukwige. Tako|e je va`no naglasiti da one ukqu~uju intuitivni deona{eg bi}a, onaj deo na{e li~nosti koji je ose}ajan, stvarala~ki.Na osnovu wih mo`emo zakqu~iti da se znawe o pravim qudskimvrednostima i unutra{wim snagama ne mo`e dose}i bezose}ajnosti.

Kako da u porodici stvorimo uslovekoji }e biti blagotvorni za sve wene~lanove?

Kako da iza|emo na kraj s lo{imose}awima i sukobima koji seneminovno javqaju u porodi~nom`ivotu?

Kako da porodica postane mesto nakojem }e svaki wen ~lan mo}i da dobijeza{titu, nadahnu}e i podr{ku?

Kako da prepoznamo svoje stvarnepotrebe i potrebe svoje dece usvakodnevnom `ivotu?

Kako da nau~imo da razgovaramo sasvojom decom tako da se stvarno ~ujemo– bez me|usobnog ugro`avawai odbacivawa?

Kako da prepoznamo svoje jedinstveneosobine i jedinstvene osobine svojedece?

Budite dobar roditeq svom detetu i sebi6

Listajte kwigu i dru`ite se s wom. Za-stanite na svim onim mestima koja vamprivuku pa`wu. Pi{ite i crtajte po kwi-zi, dopisujte svoje misli, ozna~ite ono{to smatrate va`nim – aktivno je kori-stite. ^itajte je i kada bude sasvim ispi-sana – tada }e biti zaista va{a: u woj }ese nalaziti va{e misli, `eqe i razneideje u vezi sa `ivotom va{e porodice.

Pozovite uku}ane da vam se pridru`e. To}e biti divna prilika da saznate ne{tovi{e jedni o drugima, da se jo{ ~vr{}epove`ete i da se dogovorite oko poseb-nih i zajedni~kih `eqa i potreba koje usvojoj porodici mo`ete ostvariti izadovoqiti. Dok razgovarate, va`no je dase dr`ite pravila da svako mo`e slobod-no re}i kako se ose}a i da se ose}awa neprocewuju i ne kritikuju, a da vreme pro-vodite zajedno kako biste se boqe ~uli irazumeli u porodi~nom krugu u kojem susvi ravnopravni.

Ako se dogodi da se u vama uzburkaprevi{e ose}awa s kojima ne znate kakoda iza|ete na kraj, pogledajte kratkopoglavqe pod naslovom Podr{ka na krajukwige. Nemojte se ustru~avati ni da seposavetujete s nekom stru~nijom osobomako osetite da vam je to potrebno.

Plodove truda ulo`enog u boqe upozna-vawe sebe u`iva}ete i vi i ~itava va{aporodica.

Budite dobar roditeq svom detetu i sebi 7

Imajte u vidu da je ovakav proces nemogu}e pro}i u celosti samouz pomo} kwige. On se kwigom mo`e zapo~eti. Ciq kwige je dapodstakne tragawe za skrivenim zrncima na{ih unutra{wihsnaga. Neka vam radost saznavawa i stvarawe novih veza izme|uvas i va{ih najbli`ih budu glavni putokazi dok kora~ate svojim»unutra{wim svetovima«.

* Holisti~ko obrazovawe (gr~. chólos ~itav, potpun) – odnosi se na grupuobrazovnih metoda ~iji je zajedni~ki pristup da se su{tina obrazovawa sa-stoji u celovitom razvoju qudskog bi}a, a da je u~ewe proces rasta i sazre-vawa na putu do celovitosti. U sredi{tu procesa nalazi se ~ovek kao dina-mi~ka celina, u slo`enom odnosu sa svetom u sebi i oko sebe. Osim intelekta,holisti~ke metode ukqu~uju u proces u~ewa i telesni pokret, emocije,umetni~ko izra`avawe i konkretno `ivotno iskustvo.

Budite dobar roditeq svom detetu i sebi8

Kada ~ujemo re~ stvarala{tvo, obi~no pomislimona umetnike i posebno nadarene qude. Me|utim,

sposobnost stvarawa pripada svim qudima.Ona podrazumeva ~ovekov aktivan odnos

prema ̀ ivotu, odnos koji ukqu~uje pro-ces preobra`avawa onoga {to postoji

u ne{to novo, ne{to {to do tada nijepostojalo. Nema poqa qudske delatnosti

u kojem ~ovek ne mo`e biti stvaralac.

Stvarala~ke snage jasno su ispoqene kad je, na primer, re~o nastajawu umetni~kog dela ili pravqewu nekog predmeta. Alinapravqeni predmet samo je najvidqiviji izraz stvarala~kog pro-cesa. Mnogo ve}i i sveobuhvatniji deo tog procesa odvija se u nama.Isti unutra{wi proces odvija se u svakodnevnom porodi~nom `i-votu u kojem svi ~lanovi porodice preispituju svoja iskustva,razmi{qawa, snage, probleme i na osnovu toga stvaraju jedinstvenna~in reagovawa.

U stvarala~kom procesu ose}awa su veoma va`na. Zanos i radostkoji se javqaju u ~inu stvarawa imaju veliku pokreta~ku snagu, aprobu|ene `ivotne snage pru`aju nam ose}awe vrednosti `ivota.Takva ose}awa nas osloba|aju i otvaraju nam nove poglede na svet.

U svakodnevnom porodi~nom `ivotu bezbroj je mogu}nosti za stva-rawe. Umesto da dopustimo da nam se svakodnevica jednostavnodoga|a, mo`emo je osmisliti tako da nam pomogne da razvijemo sop-stvenu kreativnost i kreativnost svoje dece. U woj se mogu razvijatima{ta i kreativno mi{qewe, a iz wih }e se ra|ati na{i budu}isvetovi.

ISPITIVAWE

STVARALA^KIH SNAGA

Budite dobar roditeq svom detetu i sebi 9

Biti kreativan zna~i biti samosvojan i `iveti `ivotom koji jeobele`en li~nim pe~atom. Ako `elimo da na{a deca imaju slobo-du stvarawa, trebalo bi da je imamo i mi. Time {to }emo bitikreativni pru`i}emo deci mogu}nost da se ugledaju na nas iuve`bavaju sopstvenu kreativnost.

Navedite nekolikoneizbe`nih svakodnevnihposlova koji vam prvi padnuna pamet. Kako se ose}atekada na wih pomislite?

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

� Da li, po va{em mi{qewu,ne{to {to radite rutinskimo`e postati stvarala~ki~in?

� Umesto o vrsti poslova kojeobavqate, razmislite sada osvom odnosu prema wima.

Setite se sada nekih od svojih uobi~ajenih svakodnevnihposlova i delatnosti u kojima u`ivate i volite da ih radite.Navedite ih.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.