Biblioteka

OVAKO SE @IVELO

Praistorija

VIN^A

NASEQE PRVIH ZEMQORADNIKA

drugo izdawe

Autor

prof. dr Nenad Tasi}

Ilustratori

Vladimir Krsti} Laci

Mirko ^olak

Urednik edicije

dr Vesna Biki}

Grafi~ki dizajn

Danijela Paracki

Du{an Pavli}

Lektor i redaktor

Ivana Igwatovi}

Grafi~ka priprema

D_sign, Beograd

[tampa

Publikum, Beograd

Tira`

2.000

Izdaje

KREATIVNI CENTAR

Gradi{tanska 8, Beograd

tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659

www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

S A D R @ A J

Veliki preokret

2

[ta je to neolit

3

Na Balkanu

5

Otkrivawe Vin~e

6

Naseqe pored reke

8

Svet zanata

14

Dragoceni cinabarit

17

U centru neolitskog sveta

18

@ivot bez oru`ja

19

Prvi zemqoradnici

20

… i prvi sto~ari

21

Bogatstvo Dunava

22

Posu|e za sva jela

23

Ode}a, frizura, nakit

24

Vin~anske figurine

26

Keramika u zenitu

28

Zagonetni znaci

30

[ta se dogodilo s Vin~ancima

31

Indeks

32

Hronolo{ka tablica

OVAKO SE @IVELO PRAISTORIJA

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

903 "634"(497.11) (02.053.2.025.2)

Tasi}, Nenad

Vin~a : naseqe prvih zemqoradnika / Nenad Tasi} ; [ilustratori

Vladimir Krsti} Laci, Mirko ^olak]. – 2. izd. – Beograd : Kreativni

centar, 2008 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. –

(Biblioteka Ovako se `ivelo. Praistorija)

Tira` 2.000. – Registar.

ISBN 978-86-7781-525-7

a) Arheolo{ka nalazi{ta – Vin~a – Neolit

COBISS.SR-ID 153850892

VIN^ANASEQE PRVIH ZEMQORADNIKA

Nenad Tasi}

PRAISTORIJA

OVAKO SE @IVELO

U veoma dalekoj i veoma dugoj

praistoriji mla|e kameno

doba ili neolit jeste prekretnica civilizacije – od tada ~ove~anstvo napreduje

xinovskim koracima. U epohi neolita dogodila se najve}a i najzna~ajnija

promena: ~ovek je po~eo da proizvodi hranu! Ipak, jo{ uvek nam izmi~e slika

„stvarnog“ `ivota. Da li je neolit doba nemu{tog divqa{tva? Da li su neolitski

qudi zaista onakvi kakvim smo ih zami{qali: ~upavi i zapu{teni, s ~oporom

bosonoge dece? Kako to otkriva moderna arheologija – na osnovu urednih ku}a,

finog posu|a i sklonosti ka ukra{avawu ode}e – mogu}e je da je istinito samo ono

{to je re~eno o bosonogoj deci. Qudi su u neolitu vodili miran i plodotvoran

`ivot i brinuli su o blagostawu svoje porodice i zajednice. Mnogi tragovi tog

uzbudqivog dela qudske pro{losti

otkriveni su i u na{oj zemqi.

Neolitski qudi ostavili su za sobom

dve veoma bogate kulture:

star~eva~ku i vin~ansku.

Veliki preokret

2

Period izme|u 10.000. godine stare ere i po~etakaneolita nazivamo mezolitom. On razdvaja starije

i mla|e kameno doba. Na Balkanskom poluostrvu mezolit po~iwe posle 8000. godine stare ere. U to

vreme Balkan nije bio sasvim pust, ali nije bioni naseqen kao kasnije, u doba vin~anske kulture.

MEZOLIT

3

U prethodnim epohama

praistorije qudi su lovili

i sakupqali hranu, to jest `iveli su prate}i sezonski ritam `ivotiwa i

dozrevawe divqih plodova. Nema mnogo tragova o `ivotu stanovnika Balkana

iz perioda pre neolitske epohe. Izgleda da centralni Balkan nije bio previ{e

naseqen, osim u oblasti \erdapa, gde je otkriven Lepenski Vir. Prostranstvima

su krstarile male grupe lovaca i sakupqa~a. Oni su zimi boravili po pe}inama

i prirodnim zaklonima, a tokom letwih meseci

gradili su skloni{ta od tro{nog materijala.

U doba neolita prelaze na sedela~ki na~in

`ivota. Od sakupqa~a i lovaca napredovali

su do zemqoradnika i sto~ara!

[ta je to neolit

Arheolozi su do danas otkrili na stotine skulptura, ukra{enog kerami~kog posu|a i ko{tanihpredmeta koji neolitske qude prikazuju u mnogo boqem svetlu od uobi~ajene predstave o wima.Oni su gradili ku}e, {ili ode}u, pravili alat i posu|e, bili su vi~ni ~etkici i boji –pa`qivo i izuzetno precizno slikali su geometrijske oblike na kerami~kom posu|u.

Pojam neolit nastao je odgr~kih re~i neos, {to zna~i

nov, i lithos, {to zna~i kamen.

NAZIV

Na jugoistoku Evrope mla|e kamenodoba ili neolitska epoha otpo~iwe

oko 6200. godine stare erei traje pune dve hiqade godina.

DVA MILENIJUMA

4

I u drugim delovima sveta, na primer naBliskom istoku, u Kini, Sredwoj i Ju`nojAmerici, postojala su `ari{ta neolita, a svako od wih imalo je osobenu kulturu.

Poreklo prvih zemqoradnika na Balkanu do danas je ostalo nepoznato. Da li je to bilo lokalnostanovni{tvo – starosedeoci iz vremena starijeg kamenog doba koji su samostalno pripitomili`ivotiwe i po~eli da gaje biqke? Mo`da je neolitski paket poreklom sa Bliskog istoka?Sli~na nedoumica postoji i kada je re~ o nastanku vin~anske kulture.

Izme|u kultura centralnog Balkana i Bliskog istoka postoje sli~nosti u keramici, izboru stani{ta, sahrawivawu i predmetima kulta.

Pored toga, ~iwenica da na Balkanu nije bilo divqih`ivotiwskih vrsta koje su se mogle

pripitomiti (divqa koza, ovca i gove~e) pre potvr|uje

pretpostavku da je neolitskipaket „uvezen“ sa Bliskog

istoka, iz oblasti Plodnogpolumeseca.

Kerami~ka figura iz Vin~ei fragment keramike iz Turske

♦ osnivawe trajnijih naseqa♦ gajewe doma}ih `itarica i `ivotiwa

♦ proizvodwu keramike i gla~anihkamenih alatki.

„NEOLITSKI PAKET“ OBUHVATA:

STAR^EVO

Prva neolitska kultura na centralnom Balkanu nazvana je po selu Star~evu, nedaleko odPan~eva, mestu na kojem je otkrivena. Star~eva~ka kultura postojala je punih hiqadu godina, izme|u 6200. i 5200. godine stare ere.

Pojam kultura arheolozi naj~e{}e koriste da biukazali na povezanost materijalnih ostataka

otkrivenih u nekoj oblasti. Tako se kultureizdvajaju, na primer, na osnovu sli~nosti u

oblicima keramike i wenom ukra{avawu.

KULTURAPri kraju postojawa star~eva~ke kulturepojavquje se nova kultura, koja se nateritoriji dana{we Srbije razvijalatokom celog narednog milenijuma. To jevin~anska kultura ili, kako se ponekadka`e, vin~anska civilizacija – prvasedela~ka zemqoradni~ka kultura.

Kerami~ka posuda, star~eva~ka kultura

Star~evci su `iveli na velikom prostranstvu – od obalaCrnog mora u Rumuniji do Hrvatskog Zagorja i odBalatonskog jezera u Ma|arskoj do Skopqa u Makedoniji.Nastawivali su mawa sela, koja su ~esto napu{tali, a potom su osnivali nova. Bavili su se pre svegasto~arstvom, ali i zemqoradwom. Ostavili su namgrn~ariju neprevazi|ene lepote, koja svedo~i o majstorskom ume}u.

5

Balkansko poluostrvo je u neolitu bilo

prekriveno gustim, gotovo neprohodnim

{umama bukve, hrasta, jasena ili ~etinara. Brdovite oblasti u svim pravcima

ispresecane su mnogobrojnim velikim rekama i wihovim pritokama, koje oti~u

u Crno, Egejsko ili Jadransko more. Na severu je nepregledna ravnica koja je

Dunavom, Moravom, Strumom i Vardarom povezana s jugom. Reke Kara{ i Mori{

spajaju sredi{wi Balkan sa istokom kontinenta. Savom, Dravom i Dunavom lako

se sti`e u centralnu Evropu i na zapadni Balkan.

Na Balkanu

Do danas je na Balkanskom poluostrvu otkriveno

vi{e stotina neolitskih naseqa,a istra`eno je svega nekoliko

desetina!

U odnosu na dana{we vremenske prilike, prose~na godi{wa

temperatura bila je za nekolikostepeni vi{a, a vazduh za nekoliko

procenata vla`niji.

Re~ne doline bile su idealne i za putovawa– reke su bile putokaz, leti se wima plovilo,a zimi su se mogle pregaziti, tako da se s jednena drugu obalu lako prelazilo. Sve one slu`ile su neolitskim qudima kao trgova~ki putevi i kaoputevi kojima su preno{ena razli~ita znawa.