Информационо комуникационе технологије

Лука Ђокић

Садржај:1) Рачунарске мреже 1.1) Подела рачунарских мрежа2) Интернет 2.1) Настанак и развој 2.2) Протоколи 2.3) ИП адреса 2.4) Сервери домена и адреса3) Електронска пошта4) Word5) Excel

Рачунарске мреже• Рачунарска мрежа је систем који се састоји од скупа

рачунарских хардверских компоненти, међусобно повезаних комуникационом опремом (опремом за повезивање) преко комуникационог канала , и снабдевен одговарајућим софтвером којим се остварује контрола функционисања система тако да је омогућен пренос података различитих типова, као и заједничко коришћење неког уређаја.

Подела рачунарских мрежа

Рачунарске мреже деле се:1. према површини коју заузимају2. по топологији мрежа3. по логичкој организацији4. према односу између чворова у мрежи

Мапа ума-Рачунарске мреже:http://popplet.com/app/#/2021588

Подела по површини коју заузимају 1. LAN-локалне рачунарске мреже(заузимају мали простор)2. WAN-глобалне рачунарске мреже(састоје се из много

локалних и заузимају огромну површину)

ТопологијаТопологија је физичко уређење мрежа.Може бити:1. звездаста топологија2. топологија прстена3. топологија магистрале4. хибридна топологија

Топологија звезде

Наставак на следећем слајду

Топологија прстена

Топологија магистрале

Хибридна топологија

Логичка организација мрежа• Прстен са жетоном

(token ring)• Ово је најчешће начин управљања

комуникацијом код прстенасте топологије мреже, а користи се и код магистралних топологија. Жетон ( token ) је механизам којим се контролишу редослед и право рачунара да користе комуникациони канал.

Етернет (Ethernet)Ова техника намењена је за контролу саобраћаја у топологији магистрале и звезде. У овим мрежама, као и код прстена са жетоном, у сваком тренутку комуникациони канал може да користи само један чвор. Комуникациона линија има специјални сигнал, звани носилац (carrier), који је присутан на линији и када нема преноса података. Чвор који жели да пошаље податке ослушкује да ли је линија слободна и ако јесте, шаље пакет.

Однос чворова у мрежи1. Клијент-сервер мреже (Client-Server)2. Равноправне мреже (Peer-to-peer)

1. 2.

Интернет

• Интернет, или мрежа свих мрежа, представља највећу глобалну мрежу на свету која повезује стотине хиљада других, мањих, локалних и глобалних мрежа. Интернет представља и инфраструктуру информационог друштва 21. века, у коме су брзина стварања и приступа информацијама одлучујући фактори успешности па и опстанка. Богатство услуга које данас пружа, као и разноврсност начина на које му се може приступити, чине овај ресурс незаобилазним за обичног, крајњег корисника рачунара. Практично све земље света данас су повезане интернетом. Процена је да се број корисника удвостручи сваких 6 месеци, и да ће кроз пет година сва предузећа у свету бити повезана интернетом.Интернет мрежа је у масовном коришћењу од почетка 90. година прошлог века, али њени корени су у деценијама које претходе.

Интернет-настанак и развој• Интернет води порекло од АРПАНЕТ мреже којом је, 60-70. година 20. века

повезивала неколико универзитета ради размене истраживачких резултата везаних за могућу одбрану од нуклеарног рата. Са слабљењем хладног рата, АРПАНЕТ се оријентише на повезивање и других универзитета ради размене истраживачких радова.Значајан догађај за развој Интернет мреже представља пројекат протокола за мрежну комуникацију, ТЦП (Transmission Control Protocol), објављен 1974. године, који ће представљати темељ свих нивоа комуникације на Интернету - од најнижег, везаног за комуникационе канале, до највишег, везаног за комуникацију међу апикацијама и корисницима. У то време почиње да се користи термин "Интернет" мада је заправо реч о АРПАНЕТ мрежи.1990. године АРПАНЕТ мрежа је замењена интернет мрежом.До 1990. године ова мрежа се препознавала по електронској пошти (е-маил) као основном сервису. Тек појава ХТТП протокола (HyperText Transfer Protocol), развијеног у ЦЕРН-у (Centre European de Rechearche Nuclaire), Женева, 1989. године, омогућује постављање (и преузимање) произвољних информација на ову мрежу. У почетку у власништву државе (Америке), Интернет прелази у руке великог броја власника појединих њених сегмената, а коришћење постаје јавно и приступ (уз накнаду) слободан. Број рачунара на мрежи доживљава експлозиван раст, да би 1997. године већ био преко 16 милиона.Данас је приступ интернету могућ преко давалаца услуга на интернету (ISP - Internet Services Providers), тзв. провајдера (нпр. ЕУНЕТ), било да се интернету приступа као појединац или преко институције. У оба случаја добија се налог на неком од сервера мреже прикључене на интернет.

Протоколи• Мрежни протоколи су скупови правила који регулишу

одвијање мрежне комуникације. Главни стандард мрежне комуникације који представља темељ комуникације и на интернету, јесте фамилија протокола под називом ТЦП/ИП (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Стандард дефинише како рачунари (и други уређаји) треба да буду повезани на интернет, како подаци треба да се преносе између њих.Фамилија ТЦП/ИП протокола користи се на свим нивоима интернет комуникације. Тако, интернет разгледачи (енгл. browsers) и интернет sервери кориsте ТЦП/ИП за повезивање на интернет. Разгледачи користе ТЦП/ИП за приступ интернет серверима, а сервери користе ТЦП/ИП за слање ХТМЛ стране разгледачима. Програм за е-пошту користи ТЦП/ИП за повезивање на интернет.Неопходан услов за примену ТЦП/ИП протокола на интернету јесте јединственост адресе свих уређаја на мрежи.

ИП адресаСваки рачунар повезан на интернет има јединствену ИП (Internet Protocol) адресу. То је 32-битни цели број који се, због једноставности, интерпретира као низ од 4 цела броја , раздвојених тачкама.Интерпретира се (и записује) као низ целих бројева 147.91.64.27Овакав запис познат је као ИП адреса рачунара (или другог уређаја) на интернету.Адресе дужине 32 бита омогућују око 4 милијарде адреса. С обзиром на енормну брзину којом интернет расте, предложена је нова "норма” (у оквиру верзије 6 Интернет Протокола: ИЕТФ - ИПв6) која уводи 128-битне адресе тј. адресе које се састоје од 16 октета. Број адреса при томе је незамисливо велики (4 милијарде на 4. степен).ИП адреса није погодна за људе. Уместо ИП адресе користи се тзв. име домена специфичног рачунара (које одговара ИП адреси 4. класе.На пример, ИП адреса147.91.64.27може да се означи именом доменаalas.matf.bg.ac.yuкоји одређује скуп од само једног рачунара.

Сервери домена и адресаДомени олакшавају управљање мрежом. Сваки домен представља део рачунарске мреже са централизованом контролом управљања ресурсима за обраду података. Име домена на интернету јесте име скупа рачунара повезаних на мрежу. На пример,matf.bg.ac.rsјесте име домена - мреже Математичког факултета. Име домена састоји се од поддомена раздвојених тачкама. Поддомени су у хијерархијском односу са врхом на десној страни. У претходном примеру

-најшири поддомен је означен са "rs" (ознака државе према ИСО 33166 стандарду),

-нижи поддомен - у оквиру "rs" поддомена је ознака врсте мреже, у нашем случају "ac" - академска мрежа. Следи

- поддомен у оквиру rsакадемске мреже географско одређење "bg"и најзад

-поддомен који се односи на име специфичне мреже - у нашем случају мреже Математичког факултета, "matf".Постоји и друга група комерцијалних домена који не прате претходну хијерархију. Ови домени имају ознаке: edu, org, gov, com, net, итд.Сваки домен (скуп рачунара) има сервер имена тог домена, тј регистар имена свих рачунара тог домена (скупа) и њихових ИП адреса. ДНС је огромна база података која се свакодневно модификује. Пошто је неопходна њена апсолутна безбедност, одржавају се вишеструки сервери имена по истом домену.

Електронска поштаЕлектронска пошта је најстарија услуга Интернета и заједно са Web−ом, најчешће коришћена. Користи се за слање писаних порука између корисника.До E-mail адресе можемо доћи на два начина: 1. Први начин је да са Интернет провајдером договоримо корисничко

име, а хост наме провајдера ће, у том случају, бити трећи део адресе. У нашој земљи су неки од њих нпр: nadlanu.com, ptt.rs, sbb.rs, sezampro.rs, neobee.net, medianis.rs и др.

2. Други начин је да на веб сајту неког од великих светских провајдера (Yahoo, Gmail, MSN Hotmail) бесплатно креирате своју E-mail адресу.

Уколико електронском сандучету приступимо преко веб странице неког од ових провајдера, онда се тај сервис Интернета назива Web-mail. Да би се могле користити услуге електронске поште, потребно је код добављача добити електронску адресу, или се могу користити сервиси за електронску пошту као што су Моzila Firefox, Google, MSN и др.Да бисмо користили електронску пошту неопходан је програм који омогућава слање, примање, снимање и сортирање порука. До сада су доста коришћени Outlook Express, MSN Hotmail, Yahoo, Gmail, Krstarica.

Word

• Мајкрософт ворд (Microsoft Word) је програм за обраду текста, у оквиру програмског пакета Мајкрософт офис.

• Прво издање овог програма је било 2. маја 1983. године, за оперативни систем МС-ДОС. Ово издање није било добро прихваћено међу корисницима, него су коришћени програми попут Ворд перфектa. Успјешном маркетиншком кампањом, међутим, као и непрестаним развојем, Мајкрософт ворд је касније успио да потисне своју конкуренцију и данас представља универзални текст-процесор присутан на скоро сваком рачунару са оперативним системом виндоуз.

• Један рад у Word-у

Excel• Мајкрософт Ексел је програм за табеларне калкулације

софтверске куће Мајкрософт. Један је од најзаступљенијих програма те врсте, како у приватном тако и у пословном сегменту.

• Ексел припада канцеларијском софтверском пакету Мајкрософт офис који постоји за оперативне системе Windows и Mac ОS. Настао је ао Наследник програма Мултиплан исте софтверске куће. Актуелна верзија за Windows је Microsoft Excel 2010,за Мac ОS је Microsoft Excel 2011.

• Популарност ексела је заснована на веома прихватљивом концепту на којем почивају Програми за рад са унакрсним табелама, чији је представник Ексел. Ова класа програма представља спој строге структуре и велике слободе. Може се користити за радне листове, али и исказати у облику табела, листа, графикона, формула и других структура.

• Радови у Excel-у:вежба 1,вежба 2, вежба 3.

КРАЈ

Овде можете погледати другачију презентацију о рачунарским мрежама,интернету и електронској

пошти,рађену у програму ,,Live Binders’’(приступна шифра је:’’IKT-Luka Djokic’’)