БРАЗИЛСКАБРАЗИЛСКАПРАВИЛАПРАВИЛА

11

а није ипак било глупо од ње што је дошла овамо ?Осврнула се надајући се да ће угледати велику белухацијенду из које се искрала пре петнаестак минута.Узалуд. Уздахнула је, љута саму на себе што је тако детињаста.

Зграда је била удаљена најмање триста метара , а од ње до места на коме јестајала простирала се плантажа лимуна.Раширених зеница покушавала је дапродре кроз помрчину не би ли опазила макар зрачак светла. Узалуд.

ДДНасмејала се сама себи. Када је стигла у Порто Алегре после дугог лета од

Лондона преко Риа де Жанеира, унапред се ужасавајући ове земље и непознатихрођака с којима је требало да проведе три месеца, није ни слутила да ће самопосле четири седмице стајати овако , у раним јутарњим сатима, усред ничегатрудећи се да спречи своју младу рођаку Розину да се отуђи од своје породице наисти начин како се она Сејбел успротивила свом оцу.

Колико ће још чекати ? Можда се Алехо предомислио ? У сваком случају касни.Чак и да је имала времена да стави сат на руку, то би јој мало користило. Звездесу светлуцале на тамном небу, али без месечине ништа се није могло разазнати.Изненада задрхта. Као да је ноћни поветарац постао хладнији. Пет минута.Толико му још оставља. Онда ће се вратити на хацијенду и рећи да је судбинаодлучила уместо ње. У сваком случају, било би најлакше учинити тако.Замишљено је гризла усну. Није јој било својствено да се меша у живот другихљуди. Уз то, признала је себи, осећала је дубоку оданост стрицу Роберту, стриниренати и њиховим синовима Тонињу и Луису. Упркос томе чинила је ово јер јеРозина са седамнаест годинабила још јако млада. Између њих две једва је четригодине разлике, али оне су јасно означавале границу између девојке и жене.

Изненадно шушкање међу дрвећем је трже. Плашећи се змија, тешила се да тоноћно шуњало може бити само неки глодар. Није смела да паничи. Розина је садзависила од ње.Дакле, пет минута за Алеха. Почела је да броји до три стотине . . .

„ Розина ! “Једва да је избројала до педесет када је, уплашена од тихох мушког гласа

крикнула.„ Мислио сам да очекујете неког ? “ веселост у гласу није смирила њене

напрегнуте живце и Сејбел се нагло окрену у његовом смеру. На раздаљини оддесетак метара, нејасно се на мрачној позадини оцртавала људска силуета.Сузила је очи не би ли придошлицу боље распознала. Нешто у вези њега није сеуклапало, али од изненађења његовим наглим појављивањем, заказало јој је чулоанализе. Осећала је само узнемиреност.

„ Мислила сам да ћете доћи јужним путем “ промрмља „ а Ви сте ми сеприкрали са супротне стране ! “

„ Онда се извињавам што сам Вас уплашио . . . ах, дошло је до мале изменеплана. “

Спокојност у његовом гласу је умири. Мушкарац који планира бекство сајединицом утицајног комшије мора бити свестан тешкоћа које му предстоје, паму свакаква ратна лукавства могу пасти на памет, закључила је.

Приближила му се неколико корака. Колико Колико би јој олакшање савестидонело то ако би Алехо сам схватио какве би последице његов план имао и наРозинин и на његов живот. Потискивала је изненадну плиму горких сећања која

22

су навирала у њој док је посматрала бледи обрис Алеховог лица исподшироког обода сточарског шешира.

„ Ипак сте могли стићи на време на састанак који сте толико желели. Семако . . . “

Остатак реченице замрзнуо јој се на уснама јер је месец баш у том тренуткупросијао кроз облаке и први пут је разговетно могла да види лице мушкарцакоме се обраћала. Розина јој је рекла да је Алехо имао двадесет година и да му, заБразилца, тен и није тамна јер има бледокожих немаца међу прецима. Сејбел је умашти уобличила слику младића који је још на студијама и који се заљубио уњену слатку рођаку – а овај мушкарац пред њом ни у чему се није поклапао сањеном представом о Алеху.

Пре свега, коњаник који је замишљено посматрао њено збуњено лице, није биостудент. Његово лице пристајало је мушкарцу на прелазу из двадесетих утридесете године. Имао је истурене јагодичне кости и чврсту браду, што је усклопу са класично правим носем давало израз ароганције. Начинила је још паркорака напред да би му сагледала очи. Биле су дубоко усађене испод правих,црних обрва, гледале су је мало подругљиво и нису је уопште умиривале. Стеглаје тако чврсто песнице да су јој се нокти усекли у дланове. Сетила се сточарскелегенде коју јој је испричао Тоњино, о каубоју фантому. Нико није знао одакледолази и где живи, али би одједном искрсао у муњевитом галопу. Најмоћнијибикови би се укипичи на једну његову реч или покрет. Жене су чезнуле за њим,али он, који је у свему надмашивао све остале мушкарце, ишчезавао би да би се уследећем тренутку појавио на сасвим другом месту у вечној потрази за јединомправом љубави.

Осетила је како су јој сува уста. Срце јој је снажно тукло, глас јој је застао у грлуи сваки живац је упозоравао на опасност. Наравно да није веровала у легенде,али ма ко овај мушкарац био, он није био Алехо и то је значило нову невољу.

„ Ако је тако “ у његовом глсу наслућивала се веселост „ онда сам срећан штосте били тако стрпљиви. С поносом се могу похвалити да никад нисам разочараодаму, па не намеравам ни овај пут ! “

Јахач је још тренутак седео опуштено, лабаво држећи дизгине, а онда, предњеним скамењеним погледом, он мамузну коња и ступи у акцију. Имала јевремена још само за један несигуран корак уназад пре него што је зграбиоснажном и еластичном мишицом и подигао је у седло. У следећем тренутку је већчврсто држао око паса испред себе на коњу. Прошло је неколико тренутака док јепостала свесна ситуације, а онда јој се из грла отео крик за помоћ.

„ Господе ! Ви имате глас као бродска труба у магли “ рече незнанац.„ Мој отац ће на Вас нахушкати полицију две целе државе ! “ врискала је

љутито Сејбел, помисливши са дубоким поуздањем на свог оца, Хаима Гимареса.Она и њен отац су се у прошлости често сукобљавалаи и горке међусобнеоптужбе квариле су идеално замишљен однос оца и ћерке, али је била чињеницада би у борби за себе, најрадије имала тог старог Бразилца, а Хаиме Гимарес неби седео у Лондону скрштених руку када би до њега стигла вест о отмици његовећерке !

„ Две државе ! “ Њен отмичар се дубоко и грлено насмеја. „ Ви сте, очигледно,вредни тог ризика ! И престаните да се бацакате јер ћете нас обоје срушити с

33

коња ! “„ Ја сам одлична јахачица “ прогунђала је, али га је истовремено и

послушала јер су брзо јахали преко неравног травњака, а није имала жељуда тресне о ледину. „ Не знам ко сте Ви уопште или кога то изигравате, али знамда нисте Алехо Ковиља и хоћу да знам шта сте му урадили и куда ме носите ! “

„ Све у своје време, сењорита “ нагнуо се ка њој тако да је осећала његов вреодах крај свог уха. „ Иако се дивно осећам у Вашој близини, ово није ни место нивреме за објашљавање, али Вас уверавам да немате разлога за панику. Јахаћемојош мало, а онда ћете се састати са Алехом.“ Поћутао је мало па наставио. „ Нанесрећу, он пати што је тренутно спречен да лично дође по Вас, али будите безбриге, његова повреда је лака. “

„ Повреда ! “ У Сејбелиној глави почела су се ројити питања. Да није Алеховплан о бекству са Розином проваљен и он постао жртва клопке ? А можда јемушкарац, чија је рука тако интимно обујмила, сам онеспособио Алеха, заузеоњегово место и поверовавши грешком да је она Розина, покушао да је отме да биизмамио уцену ?!

Стриц Роберто је био богат човек, био је национално признат као изузетноталентован архитекта. Отети Розину са улице градића близу њеног дома, или изстудентског центра где је редовно студирала, била би једна ствар, алиискористити њену жељу за бекством против ње саме, било је изузетно лукаво.

„ Повреда је површинска, али болна и неугодна “ чуа је као кроз маглу његоводговор. „ Бојим се да ћете морати одложити медени месец за седмицу-две.Срећом, стрпљење је једна од Ваших врлина. “

„ Ви, ђаволе ! “ Сејбел је просиктала. „ Шта сте урадили с њим ? “„ Ја ? Ништа. “ Глас мушкарца звучао је невино. „ Ваш драги је јако жустар и сам

је крив за свој пад. “По тону је осетила да га овај дијалог забавља. У једно је била сигурна, да је

њена првобитна претпоставка тачна. Ма ко био њен отмичар, он је био уверен даје она Розина. Није баш да би јој та грешка могла користити, јер кад би се њенидентитет сазнао, и сама би постала исто тако примамљив мамац за уцењивачекао и њена рођака, ако не и примамљивији.

Покушала је да замисли како би се Розина понашала у њеној кожи. Синула јој јеидеја,шта би било када би глумила избезумљену девојку, што јој с обзиром на тригодине студија на глумачкој академији не би било тешко., али би прво требало дасе опусти да би могла трезвено да расуђује. При том се, на сопствено изненађење,морала борити и са осећањем да је додирује снажно мушко тело. У једној стварибио је у праву. Није имало смисла продужавати разговор. Сејбел секонцентрисала да разабире карактеристичне детаље дуж пута којим супролазили.

„ Сењорита, Ваше муке су при крају. Стигли смо на одредиште “ прекидетишину њен отмичар. Пре неколико минута ушли су на приватно земљиштепрошавши кроз гвоздену капију у виском зиду од опека, па продужилипрашњавом стазом да би стигли до дворишта. Сјахавши у међувремену,мушкарац јој пружи руке зовући је да му се придружи. Видевши да оклева, додаоје „ Човек би могао да помисли да не желите да се сједините с Алехом. “ Гласотмичара сада је био крајње љубазан. „ Верујте ми, биће то највеће изненађење

44

његовог живота када Вас угледа ! “Овај надувенко, помисли Сејбел, доживеће још веће изненађење од оног

што мисли да приреди Алеху, кад му њу представи као доведену вереницу.Младић, немарно обучен у мајицу и фармерке, лежао је на кожном каучу крај

зида. Угледавши их, заборави на своју повреду и хтеде да скочи на ногејаукнувши одмах од бола. Онда запита „ Забога, Рико ! Шта си то урадио ?! “

„ Предомислио сам се, Алехо “ одговори мушкарац који је довео Сејбел, скидешешир, баци га на најближу столицу и настави „ Урадио сам све како смо седоговрили. Рекао сам јој да си несрећан што ниси могао лично да дођеш, хтео самда јој кажем и да се врати у кревет пре него што примете њено одсуство, али мисе онда учинило да нема ничег што би могло да ме спречи да је доведем овамо.Док не будеш способан да сам возиш, ја могу да вас својим колима одведем убило које скровиште које одабереш. Никакав закон не каже да мушкарац не можеда се ожени својом изабраницом због тога што га је коњ шутнуо у ребра ! “

Сејбел одахну. Значи, није у питању отмица, како се она бојала ! Само ужасаннеспоразум.

„ Али, Рико “ Алехо се закашља и ухвати за ребра, трудећи се да стане на ноге„ то . . . то није девојка коју хоћу да оженим ! То није Розина ! “

„ Није Розина ? “ Тамне Рикове очи плануше од гнева док се окретао премаСејбел. „ Ко сте онда, дођавола, Ви ? И шта сте мислили маскирајући се у некогдругог ? “

„ Да се нисте усудили да тако разговарате са мном ! “ плану Сејбел. „ Ви сте тајко ме је заменио са Розином ! Ја нисам ни тврдила да сам она. Она се билапредомислила а ја сам се само понудила да о томе обавестим Алеха. “

„ Предомислила се ? Зашто ? Када ? “ упаде јој младић у реч. „ Није ваљда њенотац све открио ? Је ли добро ? “ Поново је зајечао од бола безуспешнопокушавајући да устане. Сејбел му прискочи, клече крај њега проклињући самусебе што је прихватила ту улогу. Да се није мешала, ово двоје младих би сад билизаједно и срећни.

„ Била је то сасвим изненадна одлука “ наставила је. „ Розина се већ одлучилада ноћас напусти свој дом, а онда је схватила да јој то њен отац можда никад неби опростио, нити вас примио у свој дом. То би био страшан почетак вашегзаједничког живота. “

„ Али, била је тако сигурна ! “ Алехо је гледао у Сејбел са патњом и збуњеношћу.„ То није била нагла одлука. Нас двоје познајемо се већ три године . . . “

„ Ох, Алехо “ са њеног лица се читало дубоко саосећање „ због своје љубавипрема Вама, желела је да прво заврши колеџ по очевој жељи пре него што мусаопшти да се заљубила у Вас. Надала се да ћете схватити колико је за вас важнасагласност њене породице, иа ако Вам је заиста стало до ње, Ви ћете моћи дасачекате. Она жели да Вас њена породица уважава и да будете код љихдобродошли. Ако је заиста волите, колико ја верујем да јесте, сигурно јој нећетеускратити да се с Вама венча онако како све девојке сањају о том тренутку ! “

Зачу иза себе пљесак и окрете главу.„ Браво ! “ Рико је подругљиво посматрао. „ Треба, значи, да верујемо да се мала

Розина предомислила у последњем тренутку без ичијег утицаја са стране ? “

55

„ Савршено ми је свеједно шта Ви верујете ! “ одбруси Сејбел. Она јестеутицала на Розину и није осећала да због тога треба да се стиди. Делила јес њом собу и како би погледала у очи рођацима који су јој пружилинајтоплије гостотпримство, када би они угледали Розинин празан кревет ?То се овог типа није тицало ! „ Розина се јесте предомислила “ настави хладно „ апошто је била сувише узнуђена да би то могла сама да објасни Алеху, ја сам сепонудила да то учиним уместо ње, али ми Ви нисте пружили шансу. “

„ Али Ви сте знали да ја нисам могао бити Алехо. Да јесам, ја бих одмах видеода је у питању неко други и тако бих и реаговао.“

„ Нисам знала да Ви нисте Алехо ! “ праснула је Сејбел. „ Све док није билопрекасно да ишта учиним. Када сте поменули промену плана, мислила сам да сето односи на мене. Како сам могла знати да се то односи на Вас ? “

Рико се насмеја. „ Је ли то био разлог парајућег крика који сте пустили ? Ја саммислио да су Вас понеле романтичне околности Вашег одласка . . . Боже ! “ У гласуму се осетио призвук самопрезира. „ Ето, ја покушавам да мом другу изигравампријатеља у невољи, пошто је био довољно тврдоглав да се упркос забранилекара да се попне на коња са сломљеним ребрима, да пробуши плућа и преранооконча живот, а само сам му закомпликовао живот доводећи му празноглавуслужавку уместо будуће жене ! “

„ Ја нисам служавка ! “ Сејбел се увређено диже са пода и поносно забаци главутако да јој се тамна свиленкаста коса расу по раменима. Како се тај човек понаша! Да је уместо ње била Розина, он би је својим манирима преплашио на смрт !Осећај супериорности јој врати мирноћу у гласу. „ У сваком случају, чему цела овагалама ? Направили сте будалу од себе, али никаква стварна штета нијепочињена. Је ли тако ? “

„ Зависи, драга моја . . . “ Рикови бели зуби чинили су упадљив контрасттамном тену његовог лица. Био је то осмејак тигра. „ Зависи од тога да лиможемо да Вас вратимо одакле сте дошли пре него што примете Ваш нестанак.Нисам расположен да се разјарени родитељи устреме на мене с намером да сеосвете за ћеркину част, пошто она прећути шта се ноћас стварно десило. “

„ Молим Вас, не брините се, сењор, што се мене тиче “ Сејбел га је леденопогледала. „ Моја част је моја сопствена ствар. Све што захтевам од Вас јесте дами учините услугу и вратите ме на хацијенду мога стрица. “

„ Благи Боже ! “ Зачу иза себе Алехов глас пун нервозе и страха. „ Знао сам дасам је негде раније видео ! Рико, она је Розинина рођака из Енглеске ! Ти си,пријатељу мој, отео нећаку Роберта Гимареса ! “

Уместо запрепашћења које је очекивала, Рико је само цинично погледа. „ Дакле,из Енглеске “ промрмља. „ Па, изгледа ми да нисте до краја сагледали проблемекоје је Ваше уплитање изазвало, али, прво, драга сењорита Гимарес, дозволитеда се представим, ја сам Рикардо Антонио Макао де Браганца, тренутно нарадном одмору у овом крају, а друго . . . бојим се да Ваш повратак до куће Вашегстрица не би протекао тако безазлено као што Ви мислите. “

„ У том случају, мораћу да се вратим без Ваше помоћи “ стиснутих усана Сејбелкрену према вратима.

„ Сењорита Гимарес, чекајте, преклињем Вас ! “ зауставио је Алехов паничниглас. „ Рико је у праву. Не можете да се вратите тек тако, као да се ништа није

66

догодило. “„ Али ништа се није догодило ! “ побуни се Сејбел. „ Ваш пријатељ “ она

пркосно погледа у Риково намрштено лице „ понео се неодговорно, алиако занемаримо то што ми је одузео који сат сна, веће штете нема.“

„ Ако је ико био неодговоран, то сте били Ви, сењорита, а не ја “ одвратиоптужени. „ Дошли сте из Енглеске, кажете ? Зар немате узречицу као што јенаша да тамо где анђели оклевају, луде улећу наглавачке ? “

„ Зар не примећујете да сами себе осуђујете, сењор де Браганца ? “„ Напротив, драга моја сењорита Гимарес “ његов осмејак је сада био оличење

љубазности. „ Ја сам само прискочио у помоћ пријатељу у невољи, али ако би сесагледали Ваши мотиви да свакако спречите Вашу рођаку да побегне са Алехом,могло би се посумњати да сте малчице љубоморни што је Ваша неколико годинамлађа рођака већ пред венчањем док Ви себи још нисте обезбедили просца. “

Не оклевајући, Сејбел опали шамар по његовом ироничном лицу, осећајућипритом сатисфакцију за све оно што јој је учинио. На њено изненађење, Рико деБраганца се само насмеши додирнувши поцрвенели образ и она се одмахпокајала због своје неконтролисане реакције. Заиста није имала ништа на умусем да помогне Розини, али овако испада да је признала да је овај уображениБразилац у праву што он одмах и рече.

„ Ваша реакција показује да је моја претпоставка тачна, али оваквимнадмудривањем ништа нећемо постићи. Предлажем да уместо тога заједничкипокушамо да решимо проблем. “

Сејбел нестрпљиво забаци косу. „ У реду. За почетак, објасните ми зашто бибило тако тешко да се вратим стричевој кући као што сам предложила ? “

„ Рико је нешто поменуо да сте викали кад Вас је покупио “ јави се Алехо, који јепоново сео на кауч. Лице му је одавало забринутост.

„ Зашто ? Па . . . јесам . . . “ ухвативши Риков злобан поглед, она ућута.„ Њен крик је, вероватно, пробудио и мртве, али сасвим сигурно све псе-чуваре

у околини “ примети старији мушкарац. „ Можете се кладити у живот, да јепослуга Гимаресових у тренутку скочила на ноге. “

„ Господе . . . “ Алехо зарони главу у шаке. „ То може бити горе него да је нашплан успео. “

„ А зашто им не бисмо рекли истину, ако будемо дочекани при повратку ? “Сејбел упитно рашири руке. „ Да кажемо да су Розина и Алехо намеравали дапобегну, али да се она у последњем трнутку предомислила, па сам ја преузелањену улогу намеравајући да објасним ситуацију Алеху. Непредвиђена незгодаспречила је њега да дође, он је послао пријатеља да објасни Розини и . . . “

„ Заиста, зашто не ? “ Рико јој јетко упаде у реч. „ Ако је Ваша намера да ставитетачку на све изгледе да се они у будућности венчају, то онда звучи као идеалнорешење ! “

„ Мислите да је мој стриц осветољубив ? “ упита Сејбел.„ То нема везе са осветољубивошћу “ уздахне Рико. „ У овој земљи, дужност

мушкарца је да штити женске чланове своје породице. Неудата ћерка живиунутар сфере традиционалних кућних правила и у послушности према мушкимчлановима своје породице. Ако се заборави, допусти себи да буде заведена, то

77

значи губитак части и поштовања за све мушкарце у породици. “„ Али то је апсурд ! “ узвикну Сејбел. „ Никога на такав начин не можете

чинити одговорним за понашање друге особе. Зар није смисао у томе да сеРозина предомислила ? Зар та вест њеном оцу не би донела олакшање ? “

„ Причате о стварима о којима ништа не знате, сењорита Гимарес ! У овомтренутку ја немам намеру да Вам држим предавање о томе како се бразилскимушкарци односе према својим породичним одговорностима. Морам да Васзамолим да прихватите да далеко више знам о томе ! Ваша мала рођака јесте, акоВи нисте свесни тога каква ће бити рекација Вашег стрица кад сазна за овајпропали план. Сумњам да би се због њеног предомишљања пријатељскипоставио према мом младом пријатељу ! “

Сејбел се намршти. Опет се сусрела с тим проклетим мачизмом ! Зар се није ињен отац стриктно придржавао критеријума који су у свим латиноамеричкимземљама одређивали шта значи бити мушкарац ? Зар се она није супротстављалакада је видела колико су груба и обавезујућа та прастара правила која никаквевезе нису имали са савременим животом ? Сада сигурно није било време да Рикуде Браганци отворено каже шта о томе мисли, посебно кад је имала лошепредосећање да би се његове идеје о тој теми могле потпуно поклопити сидејама њеног оца и стрица. Ако не може да мења обичаје око себе, мора дапокуша да утиче на њихове последице.

„ Мислите да би могао да спречи Розину да икад поново види Алеха...? “ гласноје изговорила своје мисли.

Рико слеже раменима. „ Не познајем Вашег стрица, изузев оног што ми је Алехопричао о њему, али . . . њему на располагању стоје многе могућности. Верујем даима утицаја и у обласном клубу где Алехо ради преко викенда као бармен. . . Штаако изгуби тај посао ? Или . . . шта ако је Ваш стриц, затуцани католик па бирадије видео своју ћерку као калуђерицу, него да ризикује да она поново покушаовако нешто ? “

„ У реду ! У реду ! Довољно сте ми сликовито то дочарали, али ја не могу дазамислим да би стриц Роберто натерао Розину да се уда за меког кога не воли, аидеја да је пошаље у манастир као калуђерицу је невероватна, али . . . “

„ Да, сењорита ? “ Рико упитно подиже обрве.„ Можда сте у праву у томе да ће покушати да их раздвоји. “ Њено признање је

било праћено осећањем потиштености због сопствене улоге у томе што седогодило. Розина јој то никада не би опростила ! „ Зато морамо да будемосигурни да он неће посумњати на Розину. “ Замишљено је овлажила усне. „ Знам !“ осмехнула се тријумфално. „ Ако ме ико пресретне при повратку, једноставно ћурећи да нисам могла да спавам па сам изашла у шетњу. Одлутала сам предалеко,нешто ме је уплашило, па сам викнула, потрчала и залутала. “

„ А како ћете објаснити чињеницу да када је особље у кући чуло Ваш паничнипозив и истрчало, није нашло ни трага од Вас, мада су, без сумње, претражили накоњима читав крај ? “ упита је Рико. „ Осим тога, нису слепи да виде коњскетрагове који ће их довести право овамо. “

Алехов смех звучао је шупље. „ Остаје ми само да се надам да ће полиција стићидо мене пре него Розинин отац и браћа или се никад ни са ким нећу оженити. “

„ Шта то причате ? “ Сејбел поче да осећа језу по телу. „ Могло би се помислити

88

да живимо у средњем веку ! Уморна сам и желим да се вратим у свој кревет!“ она поново коракну ка вратима, али је две, нимало нешне руке, зграбишеи Рико јој препречи пут.

„ Зар не можете престати да мислите на себе у овом часу ? Што се тичепрошлости, морам Вас подсетити да, ма где били у Бразилу, сусрешћете се с њом,а ако одете у Амазонију, наћи ћете се и међу дивљацима ! “

„ Као што се изгледа налазимо и овде у Порто Алегреу ! “ Сејбелине плаве очису сад севале и више није желела да Рика остави у заблуди о томе шта стварномисли. „ И да Вам нагласим, сењор де Браганца, ј сам мислила не на себе, него надругог и зато сам сада у овој каши ! “ Застала је да узме ваздух и наставила.„ Лично нисам заинтересована за Вашу глупу земљу, нити за Ваше глупетрадиције. Бринем се једино за то како да отклоним сумњу са Розине, па макарпо цену да се помисли да сам ја желела да побегнем. Моја леђа су довољноширока да понесу ту срамоту ! “ Сузе самосажаљења засветлуцале су јој у очима,пре него што их је зауставила снагом воље. „ То не би било први пут да самкомпромитовала моју породицу. “ Храбро је сусрела Риков испитивачки поглед.„ А вероватно ни последњи ! “

„ Гле, гле, гле . . . “ Рико ухвати њене дрхтаве руке у своје. Гледала га је. Садакада је могла ближе да га проучи, њен почетни утисак није се много променио.Како му обод шешира није скривао горњи део лица, видела је широко,интелигентно чело, бујну, природно коврџаву косу као што је била њена. У некојдругој ситуацији, можда би јој био и привлачан, али сада је у њој изазивао јединоодбојност.

„ Шта то треба да значи ? “ упитала је љутито.„ Изгледа да сте нашли решење “ његове очи су оцењивачки клизиле по њеној

виткој силуети. „ Ви нисте одрасли у овој земљи и зато би Ваш стриц гледаомного благонаклоније на Ваше него на понашање сопствене ћерке. “ Насмејао сегледајући је кроз сужене прорезе капака. „ То ћете, дакле, бити Ви, СејбелГимарес, слободна Енглескиња која се искрала у ноћ на романтични састанак сасвојим бразилским драганом ! “

Сејбел размисли, па онда сумњичаво заврте главом. „ Можда би упалило, аможда би и у том случају мој стриц био љут на Алеха. “

„ Мислим да не би. “ Рикове очи и даље су проучавале девојку. Са очијуспустиле су се на округле јагодице, сочне усне и облу браду са благом јамицом наврху, а онда се вратиле на тамноплаве очи које су у слабој светлости просторијеизгледале још тамније. „ Алехо има толико проблема да не мора тражити нове ! Јапристајем да одиграм другу улогу, јер сам и сам делимично крив за оно што седогодило. “

„ Тако “ никад њена осећања нису била тако у супротности. С боље стране, овајарогантни тип од Браганце коначно је схватио своју кривицу и његово решењеби потпуно оправдало Розину. С друге стране . . . Сејбел је замишљено грицкаладоњу усну. Ма колико невино представила свој измишљени рандеву, стрицРоберто ће сматрати својом дужношћу да о томе обавести њеног оца. Сејбел сестресе. Хаиме Гимарес би био љут као рис. Као да, како сада ствари стоје, међуњима већ нема довољно проблема ! Уздахну, сетивши се његових упута налондонском аеродрому о томе како свој живот код рођака у Бразилу треба да

99

схвати као нови почетак живота, да избије из главе удају за СајмонаЛејтона и да покуша да усвоји неки од моралних принципа својихјужноамеричких рођака. Сада ће му изгледати да је пренебрегла његовесавете и да му пркоси. Временом ће моћи да му каже истину, али не пренего што Розина и Алехо осигурају своју срећу. Дотле ће морати да се суочава саочевим прекорима. Проклети били сви ти бразилски мушкарци и њихов мачизам! Да је могла да предвиди ову ситуацију, дигла би руке од свега и пустила Розинуда киксне.

„ Онда ? “ упита Рико. „ Зашто оклевате ? Најгоре што Вам се може десити је даВас стриц врати у Лондон, што би Вам сигурно годило јер бисте напустили овумоју земљу са тако застарелим правилима личног понашања. “

Сејбел ћутке призна самој себи да би то још пре четири недеље било истина,али сада не. Она је овде нашла породичну љубав и топлину коју је узалудтражила у дивној али пустој кући свога оца у Лондону. Као једино детеразведених родитеља, она никад није осетила радост породичног дружења сведок није упознала Луиса, Тоњина и Розину. Сјај Лондона изгледао јој је ништавану поређењу с оним што је нашла овде. Мада су Алехо и Рико чекали на њенодговор, није била вољна да у њима створи утисак како оберучке прихватарешење које јој је увек изгледало као непоребна тортура. Она гордо сусретеРиков упитан поглед.

„ Морам да признам да ме ваша традиција збуњује “ одговори. „ У многимдругим стварима, као што је на пример, расна интеграција, ваша земља показујеизузетну толеранцију у компликованим ситуацијама, а задржали сте такву полнудискриминацију да жена често уопште није у стању да заштити својурепутацију ! “

За делић секунде Рикове очи севнуше, али одмах затим навуче умилан смешак.„ У свако друго време, ја бих Вам дао за право што се тиче принципа мачизма, алисада још увек чекам Ваш пристанак на мој предлог. “

Стварно није било другог излаза. Преко воље, Сејбел помирено слегнураменима. „ Оно што сматрате најбољим . . . ја ћу на то пристати. “

„ Очаран сам, љубави ! “ Риков цмешак је био бескрајно ироничан када јеподигао руку и нежно и посесивно је погладио по коси. „ Са дубоким занимањемочекујем наше будуће односе. “

Када је сагну о главу, Сејбел осети како јој срце јаче куца и како јој се стежугруди. Бчаги Боже, ваљда не намерава да запешати ову њихову богохулну везупољупцем ? Знала је да је погрешила у тренутку када Рикове усне овлаш и нежнододирнуше њено чело. Топле и чврсте, оне изазваше дрхтај њеног тела.

„ Верујте ми “ рекао је то тише од шапата, а онда је пустио.Веровати ? Сејбел окрете главу да прикрије узбуркане мисли. Сајмон је био

последњи мушкарац који јој је то исто рекао. Сајмон којег је и даље волела,упркос гневу њеног оца. Све што је осећала за овог уображеног бразилскогмужјака, било је огорчење. Повлачећи се, прешла је руком преко чела, као да хоћеда избрише невидљиви жиг који је он оставио на њему.

„ А шта ако је Розина већ признала своју умешаност у мој нестанак ?“ упита споследњим очајним напором да пронађе замену решења.

„ Било би незгодно. “ Рико је са смешком посматрао њено лице које је горело.

1010

„ Надам се да Вашој рођаци недостају и Ваша храброст и речитост – да некажем темперамент. Сада ми дозволите да припремим Ваш повратакфамилији пре него што они позову полицију ! “

тежући зубе јер је жуљало седло, Сејбел је јахала у Риковојпратњи. Одлучно је била против тога да се врати колима предглавна врата хацијенде, као што је он предлагао, у очајничкојнади да је њен крик остао непримећен и да ће затећи кућу њеног

стрица у мраку.СС

Мада је јахала у сукњи, ипак је била мирнија него у доласку, упркос томе што јеморала признати да је Рико одличан јахач.

„ Изгледа да нисам преценио снагу Ваших плућа, драга Сејбел “ приметио јењен пратилац. „ Хацијенда Вашег стрица светли као Копакабана ! “

Јахала је поред Рика зурећи у плантажу лимунова, а срце јој је клонуло.Тражила је речи којима ће објаснити свој нестанак нарогушеном стрицу.

„ Бојите се ? “ пецну је пратилац. „ Пустите мене да говорим. “„ Сејбел ?! Јеси ли то ти ? “Пре него што је стигла да одговори, препознала је Тоњинов глас. Тренутак

касније, њен рођак се појавио из таме.„ Ти си ! Хвала Богу да је све у реду. Мама је похистерисала, тата је Розизи

очитао буквицу, а Луис је у круговима јахао читавих пола сата док сам ја трагаокроз шипражје куда коњ не може проћи ! “

На његовом пријатном, младом лицу било је више радозналости него сумњедок су му очи замишљено шетале између Сејбел и Рика. „ Рекао бих да ћете васдвоје морати да дате неко објашњење ! “ Позната фамилијарност у његовом гласуније умирила Сејбел, нити јој је давала наде да следећих пола сата неће битинепријатно за њу.

„ Наравно да ћемо дати објашњење у право време, на правом месту и правојособи. “ Рико погледа Тониња заштитнички. „ У међувремену, било би најбоље дапронађеш свога брата и да му кажеш да се заблудела овца безбедно вратила устадо. “

Не чекајући да га младић послуша, Рико се самоуверено осмехну Сејбел.„ Хајдемо, драга. Нађимо одмах твог стрица ! “

Никада од када га је упознала, Роберто Гимарес није изгледао тако одбојно.Сејбел је осећала као да ће јој срце искочити из груди када их је собарица

1111

Гимаресових увела у малу собу коју је њен стриц резервисао само за себе.„ Јеси ли добро, мала ? “ упита је оштро сачекавши да климне главом пре

него што је сву пажњу усмерио на мушкарца поред ње. „ Претпостављам,сењор, да сте на неки начин умешани у привремени нестанак моје рођаке и даВаше присуство значи да ћете објаснити шта се догодило. “ Изгледао је претећикада је устао обраћајући се Рику. „ Да ми моја ћерка није рекла како је виделаСејбел да се потпуно обучена искрала из њене собе, очигледно, имајући у видунеку поноћну шетњу, ја бих већ до сада позвао полицију. “

Значи, Розина се држала њених, Сејбелиних, савета, очигледно се бојећипоследица ! Рикова дијагноза да је њена рођака мекана, била је тачна. Сејбел јеспустила поглед осећајући се јадно. Није мислила да преузме сву кривицу на себе,али стриц Роберто је изгледао тако повређен, а она је била последња која јежелела да га повреди.

„ Грешка је искључиво моја, сењор. “ Рико додирну лагано Сејбелину рукудајући јој знак да ћути. „ Дозволите ми да се представим. “ Клизну дугопрстомшаком у унутрашњи џеп срне кожне јакне и извати посетницу. „ Зовем сеРикардо де Браганца и имао сам част да недавно упознам Вашу рођаку и да сезаљубим у њу. “

„ Заиста ? “Роберто Гимарес узе посетницу, погледа је замишљено, а Сејбел јегушила изненађење због Риковог избора речи. Очекивала је нешто далеко мањесмело. С друге стране, мислила је, он сигурно није желео да буде у овоме вишеупетљан од ње и вероватно је знао најбољи пут за спасавање. Немирно се вртила,али је ћутала. Да ли она то уображава, или је заиста приметила изненадан трагуважавања на стричевом лицу, полагано нестајање индигнације која је дотле нањему преовладавала, од како је узео тај луксузни папирић у руку ?

„ Ранч Рибатехо “ рече, чак љубазно. „ Чуо сам за њега. Стока, претпостављам ?“

„ Првокласна говеда “ климну Рико главом. „ Ја тренутно боравим у ГрањаБранки, на ергели понија за поло, неколико миља одавде. Она је део имањаРибатехо и управа жели увек пуну контролу њеног рада. “

„ А Ви сте одлучили да се заинтересујете за активности моје рођаке ?“ гласРоберта Гимареса био је озбиљан, али не и узрујан.

„ Сењор Гимарес, “ Рико га је одлучно погледао „ упознао сам се са Сејбел јошпри нашем првом сусрету на забави код Романесових пре три недеље . . . “

Била је то лаж, али оштоумна ! Скоро цео град је био позван на свечануверидбу Романесове најстарије ћерке. Његова претпоставка да је и она била тамоје сасвим тачна . . .

„ Ноћас сам је наговорио да се састанемо сами у плантажи лимуна даразмотримо нашу будућност изван вреве кафеа где смо проводили време заједнокад год је то било могуће. “ Рико се нежно осмехну Сејбелином скамењеном лицупре него што је вратио поглед на Гимареса који га је посматрао са ишчекивањем.„ када је пристала да постане моја супруга, признајем, мало сам се занео,прославивши то на свој начин дигавши је у седло и јашући по околини све докнисмо стигли до Грања Бранке, а онда је она захтевала да је одмах вратим кући. “

Венчање ? Није било помена о венчању у плану који јој је Рико саветовао.Сејбел је пренеражено, гневно и запањено гледала у њега, питајући се, како да се

1212

најбоље одупре таквом бесмисленом предлогу. Најбоље истином !„ Стриче ! “ проговори први пут од повратка, повређена начином на који

је обманута, тако да јој је било тешко да контролише сопствени глас „ јанемам намеру да се удајем за овог човека . . . “

„ Без вашег одобрења “ Рико хитро заврши њену реченицу.„ Ја немам власт над тобом, Сејбел “ рече њен стриц сетно. „ Ти си у добу када су

многе девојке већ удате и морам да признам да сам упознао своју Ренату самонеколико дана пре него што сам схватио да је она девојка којом желим да сеоженим, али да ли си свесна како ће ова вест утицати на твог оца ? “

„ Он ће, вероватно, бити усхићен ! “ Горке речи су јој излетеле из уста пре негошто је смислила нешто паметније. „ Тата је увек желео да се удам за Бразилца ! “

„ Мој брат жели само да будеш срећна, мала “ Роберто Гимарес застаде, као датражи најпогоднији начин да би наставио своју придику.

„ У сваком случају, то нема важности ! “ Сејбел пркосно забаци косу. „ Зато штонемам ни најмању намеру да се удам за Рикарда де Браганцу . . . “

„ Без очевог благослова “ опет је Рико потпуно изменио смисао њене реченицезавршивши је тако да је девојка занемела, немоћна да се томе одупре. „ Сигурансам да говорим и у Сејбелино име, када Вас молим за опроштај што смо Вас ноћасузнемирили и надам се да ћете разумети моју одушевљену реакцију на Сејбелинпристанак. “ Он обгрли девојчино укрућено тело. „ Могу ли се надати да док Виуспоставите неопходне контакте са њеним оцем и Сејбел остане под Вашимкровом, могу да наставим да је, са Вашом дозволом, виђам ? “

„ Стриче Роберто . . . “ импулсивно заусти девојка, па ућута. Била је уморна ижелела је само да што пре легне у свој кревет. Уз то, Розина мора да је изван себе,питајући сешта се десило ! Ма колико јој се није свидело то што је Рико учинио,ипак је скренуо пажњу Роберта Гимареса са правог кривца. Рико ће, вероватно,желети да је поново види мада она њега не жели да види ! Ова бура у чаши водеје прошла. После неколико дана, кад се све утиша, моћи ће да каже својимрођацима да се предомислила.

„ Да, драга моја ? “Најзад је добила шансу да говори, и схватила је да нема шта да каже. Рико је

све рекао.„ Само сам хтела да кажем да ми је жао што сте се бринули због мене“

одвратила је беспомоћно. „ и сутра ћу се свима појединачно извинити. “„ Ми те волимо, Сејбел, и као и твој отац, желимо да те видимо безбедну и

срећну. “ Стриц јој приђе, топло је загрли, а онда поново обрати пажњу намушларца који је ћутећи стајао крај ње. „ Сењор Браганца, “ рече му „ не могурећи да одобравам то што се догодило иза мојих леђа, али имајући у видучињеницу да је моја рођака цео живот провела у земљи где се мање пажњеобраћа на то него овде у Бразилу, и додавши Ваш долазак овде и објашњење,спреман сам да поверујем да сте се понели часно према њој. “ Он пружи рукумладом човеку. „ Ваш подухват је, наравно, изазвао велику пометњу изабринутост у мојој кући, али и ја сам био млад и нисам заборавио шта је љубав !“ Две мушке руке стегоше се у знак узајамног разумевања. „ Све док будете у срцуносили бригу за Сејбелине интересе, “ настави Гимарес „ бићете добродошаопосетилац у мом дому ! “

1313

„ Хвала Вам, сењор “ Рико се дубоко наклони.Бука споља привуче Гимаресову пажњу. „ Изгледа да су се Луис и Тонињо

вратили. Биће боље да их умирим и да јавим Ренати и Розини да је узбуназавршена. “ Погледа са разумевањем млади пар пред собом. „ Претпостављам дабисте вас двоје желели да још неколико тренутака проведете заједно, пре негошто сењор Браганца оде. “ Изађе из собе и затвори врата за собом.

„ Па, претпостављам да сте задовољни “ Сејбел се окрете ка Рику, пламтећихочију чим се зачула брава.

„ Веома ! “ смејао се гледајући њено зајапурено лице. „ Постигли смо управо оношто смо желели, зар не ? “

Мада није делила његово самозадовољство, она спусти тон „ Не знам шта Васнаводи да верујете да сам желела да моја породица помисли како сам заљубљенау Вас. Није ми јасно зашто сте отишли тако далеко.“

„ Па због Ваше сопствене безбедности, наравно, драга моја ! “ Рикозаштитнички подиже обрве. „ Ми, Бразилци, цом толерантан свет који се смешиљубавицима, али има мање обзира према онима који шарају. Сумњам да би билоу Вашем интересу да Вас осликају као лакомислену кокету. “

„ Ви имате одговор на све ! “ праснула је, уверена да то није комплимент.„ Волео бих да у то верујем “ његов смешак је разоружавао. „ Не схватам зашто

сте толико забринути. “„ А ја не могу да замислим зашто сте желели да искамчите право на посету

кући мога стрица. Овде нема ништа за Вас. “ Крв јој се ледила када је помислилана силно сребро и кристал у овој кући, али ваљда овај, упркос свему, није спадаоу ту врсту људи ?

„ Можда и нема “ слегнуо је раменима „ али ми се чини да бих могао да изведемРозину и Вас у обласни клуб сада када смо званично верени. “

„ Под условом да можете да платите ексклузивну чланарину “ одбрусила му је,уверена да је то изнад његовихмогућности. Чланарина је била изузетно висока идалеко изнад оног што овакав гаучо. За каквог га је сматрала, може да заради.

„ Али ја сам већ учлањен “ одговорио је уздржано. „ Зар Вам нисам рекао да смосе тамо Алехо и ја спријатељили ? “

Одмерила га је од тамне, коврџаве косе, преко мекане кожне јакне и палчевазаденутих у џепове припијених панталона обавијених око дугих, мишићавихногу које су се завршавале у јахаћим чизмама. „ Сигурно је неко јамчио за Вас “додала је с омаловажавањем.

„ Зашто би ? “ изгледао је зачуђен њеним закључком. „ Гаучо можда нијенаграђен за свој рад онолико колико је труда уложио, али, с друге стране, пампаје пуст и усамљен крај који нуди јако мало шансе да се потроши зарађено. “

„ Ах ! Мислим да почињем да схватам ! “ Сејбел се подбочи опазивши како гањена агресивност забавља. „ Ви штедите да бисте платили ексклузивнучланарину богаташког клуба у намери да искористите за лични интерес ! “ Ако јемислила да ће га тиме понизити, разочарала се јер се он насмејао.

„ Па наравно ! Зар то не чини свако ? Ваљда то нећете назвати злочином ? “Сејбел слегну раменима покушавајући да сакрије узрзјаност која је расла у њој.

„ Назваћу ако човек користи своје чланство да би створио лажну слику о себи ! “

1414

„ Ви мислите да сам ја варалица ? “ још увек се смешио, али нешто уњеговом изгледу опомињало је да пази шта прича. Не желећи да га даљепровоцира, али и не одустајући од своје претпоставке, она нађе излаз „ Незнам шта да мислим ! “

„ Онда надајмо се да ћете то открити у данима који долазе, када ћу, надам се,имати то велико задовољство да Вам покажем овај прелепи крај. “

„ Претпостављам да треба да будем захвална за такву повластицу ? “„ Не Ви, драга моја, “ одмахнуо је руком „ већ Ваша рођака хоће и мислим да јој

то дугујете. Зар сте заборавили да Алехо ради у клубу за време распуста ?Мислим да би било лепо ако би њих двоје могли да наставе да се виђају унеобавезној атмосфери . . . или се противите њиховом пријатељству као што стесе противили њиховом бекству ? “

„ Наравно да не, али ако стриц Роберто контактира с мојим оцем пре него штоставимо тачку на ову смешну бесмислицу, рачун који треба платити бићеђаволски висок ! “

„ Тако ? “ гледао је тако да је Сејбел осетила како се трачак наде рађа у њенојзабринутој души. Можда овај човек није тако безосећајан како јој се учинило ихоће да предложи нешто што ће решити њихов сукоб. Није се бојала оца, негобескрајних расправа које су тровале њихов однос.

У следећем тренутку схватила је своју грешку. Зграбио је у наручје гледајући јеправо у очи са хипнотишућом снагом. „ У том случају, вољена “ рекао је „ боље дабудемо сигурни да ћете за тај новац добити одговарајућу робу ! “ Његове усненађоше се на њенима. За тренутак се удупирала, али како он није показао жељуда иде даље, осетила је да се опушта и чак је нека топлина прострујала кроз љушаљући пријатне поруке њеном мозгу. Благи Боже ! Шта се то догађа с њом ? Одстида јој се појавише румене пеге на образима. Можда је она заиста таква каковерује њен отац ? Сајмон кога је волела, био је једини мушкарац коме једозволила да је тако страсно загрли и да је тако топло пољуби. Ипак, њему никадније тако одговарала на пољубац као овом арогантном странцу који је извукао изсигурности породице и био спреман да сасвим уништи мир у којем је уживала !Сејбел покуша да се ослободи, али попусти док је његов палац гладио њенусвиленкасту кожу а усне и даље тражиле жељени одговор. Било је то полаганозавођење од стране искусног мушкарца, од којег је затајио њен здрав разум, атело јој се препуштало тренутном задовољству. То се морало прекинути пре негошто буде касно ! Скупила је снаге да се извуче из његовог загрљаја и сабескрајним олакшањем спознала да он прихвата њено повлачење. Рикозамишљено погледа у њено зајапурено лице. „ Изгледа да Вам физички нисамтако одвратан како желите да представите “ рече. „ Зашто из ситуације у којој сеналазимо не бисмо извукли корист за себе и забавили се мало пре него што Вашгневни отац буде тражио да се сместа вратите у Лондон. “

Како се усуђује да се тако безобзирно односи према њој ? Удахнувши дубоко даби успоставила контролу над својим гласом, Сејбел одлучи да не одступа.„ Питате зашто, сењор де Браганца ? Рећи ћу Вам Зашто ! Зато што ми је све увези Вас неподносшљиво и зато што ме стално гурате у неке немогуће ситуације., а уз то, ја веома волим свог вереника и намеравамо да се венчамо што је премогуће ! “

1515

„ Верена истовремено с двојицом мушкараца ? “ запањено је пофигаообрве. „ Чудим се да Ваш стриц то није поменуо. “

„ То је незванично “ Сејбел није носила Сајмонов прстен, али он јеуверавао у своју верност. Обећао јој је да ће се, чим стекне довољно да може да јојпонуди живот какав јој припада, вратити се у Енглеску и оженити се с њом необазирући се на претње њеног оца.

„ Онда га жалим. “ Рико се и даље смешкао игноришући њен бес и за трен сеСејбел учинило да у његовим очима види израз осећајности. „ Изгледа да иматенестална осећања, склоност да делујете без размишљања и да не бирате речи,што несигурнијег мушкарца може натерати да двапут размисли пре него што . . .“ Заћутао је натрен тако да се у соби чуло само Сејбелино убрзано дисање. „ Сдруге стране,“ он је полако, мушки одмери „ Ви имате изузетно љупко лице и стасу коме сваки мушкарац ужива, па кад бисте још били у стању да мало обуздатејезик, била би Вам пружена сва пажња коју заслужујете. “

„ Ви никад нећете имати задовољство да то постигнете ! “ Изван себе од беса,замахнула је руком, али је он овај пут чврсто ухвати за руку.

„ Не двапут у истој ноћи, мала Сејбел ! Ја сам толерантан човек, али Васупозоравам да ме не изазивате превише. “ Његов поглед се просто зарио у њу.„ Ово је била необична ноћ за нас обоје, али међу нама речено, успели смо даспасемо углед Ваше мале рођаке. Ви можда не желите да будете моја вољена, алинема разлога да не будемо пријатељи, зар не ? “

Не чекајући њен одговор крену ка вратима, застаде на прагу, учтиво сенаклони и дода „ До сутра, љубави моја. “

Док је гледала како се врата полако затварају за њим, Сејбел се гушила одсрџбе. Било је мноштво разлога због којих никада неће моћи бити пријатељ саРиком де Браганцом, а вероватно је најважнији међу њима био тај што је својомжељом да одлучује и грубим манирима којима је газио и искрсле потешкоће алии осећања других, сувише је много подсећао на њеног оца !

во те најзад ! “ Розинино лице било је бледо и умрљано, а натеченикапци одавали су да је плакала. Скочила је да кревета и оптужујућигладала у Сејбел. „ Шта си то изигравала ? Правила си се да си мипријатељица, а све што си желела било је да се састанеш са својим

драганом ! “ЕЕ

Сејбел уморно прође руком кроз косу. Била је већ зораа још се није повратилаод свега што је преживела. „ То уопште није било тако, драга Розина . . . “ почела

1616

је, али је прекиде девочицин презриви осмех.„ Немој да ме лажеш, Сејбел ! Тата ми је све испричао о теби и Рику. Није

чудо што се ниси бунила када сам се одвајала од тебе говорећи да идем убиблиотеку да учим – ти си већ имала сопствене планове ! “

„ Слушај ме, Розина ! “ од оштрине у њеном гласу, њена рођака уђута. „ То једуга прича и зато ме прво пусти да ти испричам, а затим ћу одговорити на твојапитања. “ Тада јој је све испричала.

„ Алехо није тешко повређен ? “ упита је Ризина саслушавши је.„ Напрсла су му два ребра, али лекар каже да није ништа озбиљно. Ако Рико де

Браганца одржи реч, ускоро ћеш се срести с њим у клубу. “ Онда топло додаде„ Нисам много разговарала с Алехом, али ми изгледа врло пријатан младић ивеома одан теби. Сигурна сам да је разумео твоју одлуку. “

„ А ти, Сејбел ? “ упита Розина радознало. „ Схватила сам како се све десило, аликако се сад осећаш кад је тата поверовао да желиш да се удаш за тог човека ? “

„ Јадно. “ Сејбел узе спаваћицу и крену у купатило. „ Стално сам се питала да лићеш све прознати оцу пре него што се вратим. “

„ У почетку сам била сувише уплашена. Све сам се надала да ћеш се вратити, аонда, кад сам скупила храброст, ти си заиста стигла ! Ох, Сејбел ! “ Она обави рукеоко своје рођаке. „ Никад нећу моћи да ти се одужим ! Надам се да те тај Риковише неће гњавити ! “

Слаба нада, помисли Сејбел пљускајући лице топлом водом. Људи као ХаимеГимарес и Рико де Браганца су рођени произвођачи невоља. Била је сигурна даће он својим понашањем потврдити њену њену процену. Питање је само како ?Ништа није знала о њему осим да је био пословни представник неког сточарскогранча. Да ли је његова спремност да помогне, била заснована само напријатељдтву са Алехом, или је имао и неки скривени мотив везан за имањењеног стрица ? Да није и она, можда, добродошли пион у његовој игри ? Нијењена судбина лежала у његовим снажним рукама, већ Розинина и Алехова. Једнањегова реч и пажљиво подигнута завеса би пала, а девојка би била изложенагневу Роберта Гимареса, а ако продужи с овом фарсом, ко зна какву невољу можедонети породици која је тако топло примила. Ипаке се тешила, ни њен стрицније будала. Он ће сигурно проверити с ким иа посла у случају Рика де Браганце.

Легла је, али није могла да заспи. Пред очи јој изађе сукоб с оцем у Лондонукада му је саопштила да хоће да се уда за Сајмона који је управо дипломирао наАкадемији. Хаиме Гимарес није хтео ни да чује. Не, он јој је већ нашао младожењу,сина његовог старог друга из Бразила, говорећи јој да љубав како дође, тако ипрође, а у браку је важно да жена буде заштићена и поштована. Одупирала се, аонда јој је запретио да ће је разбаштинити. Претпостављајући љубав наследству,отрчала је Сајмонов станчић и све му испричала нудећи да се одмах венчају, алини Сајмон није био спреман да улети у, како је рекао, неизвесну сутрашњицу.Нека се стрпи. Ето, он је баш добио улогу у телевизијској серији која се снима уШпанији и кад заради доста новца, доћи ће по њу. Дао јој је своју адресу уМадриду да му пише.

Код куће је следећег јутра чекало ново изненађење. Отац јој је признао да јеСајмон био код њега и да му је дао новац да се макне из Сејбелиног живота, али јеи даље слепо веровала Сајмону. Он је само обмануо њеног оца док не стане на

1717

ноге. Љубав је у њој развила бескрајну стрпљивост. Између ње и оца као даје завладало примирје. Прихватила је његов предлог да дође код стрица уБразил јер је време да научи тамошње обичају и традицију. Одавде јенаписала, ни сама не зна колико, писама Сајмону и нестрпљиво чекалањегов одговор, уверена да ће свакако доћи. Чак ни то што се Рико де Браганцаумешао у њен живот, неће помутитињену веру !

есет дана касније, лежећи на кревету за сунчање крај светлуцаве,тиркизне воде базена у обласном клубу, Сејбел посегну за чашомледене лимунаде на сточићу поред себе. Освеживши се, баципоглед на Рика који је снажним покретима вештог пливача секао

воду. Покушала је да анализира своја осећања према њеном такозваном веренику.Једини попуст који му је дала, био је да више није сумњала у његове нечасненамре према њеном стрицу. Он је просто максимално користио ситуацију за својезадовољство дружећи се са богатим локалним породицама, посебно с њиховимженским делом. Поштено говорећи, морала је признати да је Риково присуство уњеном животу узнемирава као што се и бојала. У јавности, био је учтив иуслужан пратилац. У четири ока, био је несимпатичан и неукротив као њен отац.

ДД„ Значи, одлучили сте да ингоришете жеље Вапег оца и да се удате за тог Вашег

незваничног вереника ? “ упитао је претходног дана пошто је прегазио у партијитениса док су се враћали у свлачионице.

„ Наравно, “ одговорила је охоло, љутита што је тако лако победио. Била јеубеђена да је одлична играчица, а прави џентлмен би јој препустио бар један гем.Уместо тога, он је демонстрирао своју мушку снагу, сурово кажњавајући свакуњену гршку. Није то било први пут да је запиткивао о њеном приватном животу.Како ли је само успевао да је увек наведе да му повери сва своја интимна осећањаи да измами из ње детаље о њеном животу, а све што је она и даље знала о њему,било је да гаји стоку !

„ Наравно “ иронично је поновио њене речи. „ Тврдоглавост је такође једна одВаших привлачних особина, зар не ? “

„ Моји пријатељи то зову оданошћу “ рекла је љутито занјући да би билодостојанственије да се брани ћутећи као стена, али то просто није умела.

„ Ту оданост Ваш отац, очигледно, не заслужује “ и даље је иронисао.„ Не кад његови поступци извиру из његове аутократске жеље да све буде по

његовом ! “ Звук њеног гласа одавао је горчину. Ипак, ма како болно, гласнопризнање је бољи избор него оставити да, неизговорено, као отров разједа срце.

1818

Само вером у Сајмонову љубав је одржавала психичку равнотежу.„ Наравно, није могуће да одлучност Вашег оца проистиче из истинске

љубави и жеље да Вас заштити ? “ Рико се није обазирао на њенуузрујаност.

„ Логично је да Ви тако мислите. Друго не бих ни очекивала од човека који јеодрастао на истим старомодним идејама као мој отац, али шта ћу ја учинити, тоније Ваша брига и нећу да с Вама расправљам о томе само зато што смо дошли уову лажну ситуацију ! Ако сте стручњак за краве и сличне ствари, не значи даможете и да ми сугеришете какав ћу живот одабрати ! “

„ Напротив ! “ подругљиво је гледао. „ Будите уверени да је моје искуство саженским полом далеко веће него са стоком. Ви нисте прва уображена дамицакоја ми је препречила пут. “ Пошто није хтела да се икрене и демонстративнооде, он је снажно ухвати за руку. „ Нисте ви трагична хероина, Сејбел Гимарес,бачена у раље суровог света од небрижљивог родитеља ! Не ! Ви сте изузетноразмажена ћерка човека са више новца него осећања ! “

„ А шта сте Ви ? “„ Ја сам човек који верује да лепота не краси жену ако је истовремено не краси

и разум ! Можете захвалити Вашој срећној звезди што ја нисам Ваш отац. Будитеуверени да бих ја далеко мање толерисао Ваше хирове ! “

„ То верујем ! “ одвратила је ништа мање саркастично. „ Помисао на Вас као оцаје ужасавајућа ! “

„ Више него помисао на мене као мужа ? “ зачикавао је.„ Права ноћна мора ! “ фрктала је. „ Сада, ако сте завршили са мном, дозволите

ми да одем под туш.“„ Ја још нисам завршио с Вама, али туш Вам је свакако потребан. “ Гледао је у

њено зајапурено лице. „ И не гледајте тако повређено, Сејбел. Не можете у свемупобеђивати., а осим тога, добар играч ће увек савладати добру играчицу, маколико јој попуштао. “

“ Што се од Вас никада не може очекивати ! ” прошла је дигнуте главе поредњега. Само да њен отац што пре интервенише и да тог Рика де Браганцу одува одсебе заувек !

азмушљајући сад о том догађају, дан касније, посматрала га је савише реалности. Морала је да продужи ту маскераду, ма коликобила непријатна, јер је то била једина шанса да Розина непрекине своју везу са Алехом, а младићева повреда повреда се ,

срећом, брзо санирала. Наставио је да ради у клубу, а Розина је у његовомдруштву сијала од среће. Ваљда ће то девојче, када маскерада са Риком буде

РР1919

готова, наћи начина да убеди оца да прихвати Алеха бар као њеногпријатеља, ако не и као мужа ! У међувремену ће она, Сејбел, морати даправи слатко лице у Риковом друштву, ма колико је то коштало живаца.

“ Не пливате данас ? ” прену је Риков глас из размишљања.“ Можда касније ” одговорила је. “ Овде ми је баш лепо. ” Посматрала га је док

се трљао пешкиром и њен поглед сакривен иза тамних наочара одавао јепризнање његовом изузетно складно развијеном стасу. Сајмон је вежбао стеговима, али природним радом стечени мишићи, морала је да призна, били сусавршеније обликовани. “ Колико још остајете у Грања Бранки ? ” питала је да неби придао друкчији смисао њеним претходним речима.

“ Док не завршим свој посао. Зашто ? Зар сте тако нестрпљиви да ме сеотарасите ? ”

“ Само сам питала. Протеклих дана нисте се баш претргли од посла. Већинувремена сте провели мувајући се около или забављајући се са мојим стрицем истрином. ”

“ Имате примедби на то ? ” упитао је пола у шали, а пола озбиљно.“ Наравно да не. То је природно за ситуацију у којој смо се нашли, али би их

можда имао Ваш газда са ранча Рибатехо, ако би то сазнао. ”“ Не замарајте Вашу главицу тиме, драга. Он мени верује. Узгред, ја радим.

Понекад до три или четири ујутро. То је најбоље време за читање, када је свудаунаоколо тишина. ”

“ Књиге ! ” Сејбел се пренула из летаргије од лежања на сунцу. “ Ја сам мислилана практичне ствари као што је брига о исхрани и тренингу понија ! ”

“ Значи, забринути сте ? ”“ Изгледа ми мало чудно за гауча да се бави рачуноводством ! ”“ А, тако ! ” он седе на лежаљку крај ње и подбочи браду рукама. “ Ви, значи,

сумњате у моје математичке способности, али ја никада нисам тврдио да самсамо гаучо. Ја сам само поменуо Вашем стрицу да радим на ранчу Рибатехо и дагајимо првокласну стоку. ”

“ Али тиме се подразумевало . . . ”“ Напротив, драга Сејбел ” глас му је овај пут био нежан. “ Ви сте та која је из

тога извукла закључак да моји мишићи третежу над мојим мозгом и стално сепонашате према мени као да сам сав свој живот провео у седлу. ”

Њу је облило руменило. Зар је заиста могла да тако погреши ? Истина, није сеудубљивала у његов приватан живот јер јој то није ни било важно. Угризла се заусну. “ Али ничим ме нисте разуверили . . . ”

“ А зашто бих ? ” осмехнуо се. “ Ваше претпоставке су ме забављале. Осим тога,у основи ја јесам гаучо. Моје средиште рада, ранч Рибатехо, је далеко на југу.Велики је то ранч, иако не највећи у Бразилу. Имамо педесет хиљада грла стоке. ”Застао је и насмешио се. “ Можда стотињак мање или више. . . Већина овдашњихранчера укршта говеда са индијанском расом да би постала отпорнија, али нанашем ранчу клима је умерена и то није потребно. Последњих година сморадили и на томе да побољшамо пашњаке. Преораћемо хиљаде хектара и поновоих засејати квалитетном травом. ”

“ Засејати пампасе ? ” Сејбел узвикну запањено. “ Али то је као пунити базен за

2020

пливање кашичицом за чај. ”“ То се не ради руком, драга ” насмејао се Рико. “ Ми сејемо из авиона, и

ми овде не причамо о баштици у Енглеској, љубави. Ми причамо опреостранству које се мери миљама и човек може да јаши читаву седмицу а да несретне ни живе душе.”

“ По гласу бих рекла да волите свој посао. ” Упркос томе што је билавелеградско дете, Сејбел је и сама осећала да је огромност природе узбуђује.Осетила је то још оне ноћи приликом њиховог необичног сусрета. У њиховомпогледу усмереном у даљину и пуноћи његовог гласа, осетила је носталгију затим бескрајним травњацима. И сама је почела да их замишља под благим сунцеми у тихим ноћима у светлуцању звезда.

“ Ја сам рођен за то ” одврати Рико. “ Остављам их кад морам, али ме увек зовунатраг. Ми у Бразилу такво осећање зовемо саудад. То је мешавина носталгије ичежње и још нечега што је тешко исказати речима. ” Уздахнуо је. “ Једино бихволео да је мој отац још жив да види шта смо све учинили ових година.”

“ Је ли и он радио на ранчу ? ” упита Сејбел.За тренутак јој се учинило да је сувише утонуо у сећања да би чуо њено питање

и већ је хтела да га понови кад јој он једноставно одговори “ Мој отац је биовласник ранча Рибатехо. После његове смрти та одговорност је прешла на мене. ”

Прошло је неколико секунди пре него што је Сејбел схватила шта јој је рекао.Онда се шокирала. Он је од ње направио комплетну будалу ! Сада се са стидомсећала како се заштитнички понашала према њему приликом њихове првезаједничке посете клубу, мада је морало бити јасно да је он ту више код куће негоона. Боже, како ли јој се само смејао иза леђа !

“ Како сте могли да ме тако залуђујете ? ” упитала је. “ Зашто ми нисте реклиистину ? ”

“ Мислио сам да ће Вас то што сте се нашли испрошени за обичног гаучанаучити мало и скромности која Вам је потребна. ”

Образи јој добише боју јарког хибискуса. Сад је оптужује да је сноб, а то никаданије била ! Њој је сметало његово арогантно понашање, а не његов позив.Стиснула је зубе одлучивши да ништа не објашњава.

“ Осим тога, ” наставио је Рико “ ја јесам гаучо. Често јашем са својим људима,заједно једемо и спавамо под ведрим небом. ” Лице му постаде озбиљно. “ Имаосам двадесет четири године и репутацију да сам мало дивљи кад је мој отацумро. Имао сам на располагању могућност да ми помогну и да ме воде, али мојареч је била коначна и осећао сам да многи међу њима сумњају у моју дораслостда преузмем такву одговорност. Морао сам им показати да могу а једини начинда задобијем њихово поштовање било је да им покажем да сам спреман да одњих не тражим ништа што не могу сам да урадим. ”

“ Ипак . . . ” Сејбел је муцала шокирано. “ Били сте дужни да ми у овимоколностима кажете истину ! ”

“ Стварно ? ” Рико подиже обрве зачуђено. “ Нисам имао утисак да Вам дугујембило шта. Да нисам предузео кораке да Вам помогнем, Ви бисте носили теретРозинине прекинуте романсе на Вашим лепим раменима, зар не ? Ипак, мождабих Вам и рекао да сте Ви показали жељу да сазнате нешто о мени, али до данаснисам приметио ни најмањи знак тако нечег. ” Осмејак му се врати на лице. “ А

2121

можда сам с и надао да ћу Вам се више допасти због себе самог него збогмог имања. ”

“ Па, по начину како сте се понашали, тешко да сам могла очекивати дасте нешто више од оног што сам претпостављала. Галопирајући онако са мном,било је потпуно неодговорно. ”

“ Без сумње ми се вратила моја дивља природа ” климнуо је Рико главом у знаксагласности. “ Али не могу да кажем да жалим због тога. ” Погледао је садивљењем. “ У ствари, постоји читава историја отмица у мојој породици. Мојрођак пресрео је своју будућу жену на друму кад се упутила на венчање с другимчовеком, а његов деда је побегао једне мрачне ноћи са ћерком свога газде чим мује овај окренуо леђа ! ”

“ Је ли то оправдање за Вашу лакомисленост ? ” Није сачекала одговор већ јеустала. “ Идем до бара да нађем Розину. Пријало би ми да променим друштво. ”

“ Онда ћу Вам се придружити ” устаде и Рико. “ И ја се исто осећам. ”Бескорисно је било да инсистира на својој жељи да измакне његовој пажњи и

да негде на миру дође себи. Изненада јој сину мисао.“ Да ли стриц Роберто зна ко сте ? ”“ Зашто сте тако љути, Сејбел ? Били сте у соби кад сам му пружио своју

посетницу, зар не ? ”Да, била је, али је мислила да се тиме представља да ради на ранчу, а не да је

ранч његов. Није ни чудо што је стриц Роберто одједном постао љубазан премањему. Тако је то у горњој класи ! Новац је мера поштовања ! Љута и озлојеђена,подиже поглед и опет сусрете његове тамне подсмешљиве очи. Тада јој изненадасину да обоје стоје на ивици базена. Не размишљајући много, пружи руке и гурнуга. Рико се заљуља и тресну у базен изазвавши пљусак воде око себе. За тренутакје посматрала како израња према површини, а онда је обула сандале, обуклаогртач преко костима за купање и крену ка свлачионици.

Мора да је опоменуло шесто чуло да е на пола пута осврне. Рико је у купаћимгаћицама, онако бос, журио ка њој. Није толико брзина његовог хода, колико јебљесак његових тамних очију показао да не обећава ништа добро. Очигледно јетражио задовољштину за своје нимало грациозно изненадно купање. Не жечећида се и сама нађе у базену, она потрча. Пред улазом у клуб поново се осврну иугледа нескривену претњу на његовом лицу. Не знајући шта јој спрема и нежелећи сцену пред Розином, она промени правац и упути се ка игралишту заголф. Ослањајући се на сопствену брзину и предност коју је имала, утрча угустиш водене вегетације око вештачког језера и саже се иза једног обореногстабла да поврати дах. Била је сама. Рану поподневну тишину ништа нијереметило. Честита самој себи што је успела да умакне. Вероватно је до садаодустао од трагања и потражио утеху свом повређеном мушком егу за баром.

" Какво дивно место за пикник ! " дубок, познат глас непосредно иза ње натераје да поскочи.

“ Рико ! ” јекнула је. “ Зар сте ме пратили довде ? ”“ Зашто не кад сте били неприметни као јарко шарени лептир ? Ваљда нисте

мислили да ћу Вас пустити а да се не наплатим за Вашу забаву ? ”“ Ваљда имате смисла за шалу ? ” упитала је забринуто.

2222

Климнуо је главом. “ И то да је наплатим на прави начин. ”Коракнуо је према њој. Дрхтећи, тражила је куда би побегла.“ А, не, љубави ! Не можете ми побећи. Могао сам Вас стићи и раније, али

баш ми се допада да видим како се брчкате у језеру. ”“ Језеру ? ” Очи јој се раширише. Сасвим је заборавила на њега. Прођоше је

жмарци. Језерска вода, за разлику од базена, била је хладна и прљава, обаланеравна и прекривена масом оштре трске.

“ Рико, ваљда нећете . . . ” замицала је гледајући га унезверено како испружаруке ка њој.

“ Не, ако постоји друга могућност ” саже се и притисну своје усне на њене састрашћу. Необичан осећај проструја њеним венама када њену топлу кожудодирну хладно и мокро Риково тело. Када је подигао руку да јој откопча огртачна рамену, није ни покушала да га заустави. Његови вешти прсти разиграше сена њеном телу. Пре него што је схватила шта се дешава, осетила је траву подлеђима и видела Рика над собом. Одбојност коју је осећала према њему ишчезлаје пред еротичним додирима његових руку. “ Сејбел . . . моја дивнаСејбел ” говорио је љубећи њене груди. Опчињена девојка тихо јекну одзадовољства, приви се уз њега и обгрли га. Све остало догађало се као крозмаглу, али је осећала да са Сајмоном никада није било тако . . . То има је одједномосвести. Златна аура се распрсла.

“ Љубави . . . шта је ? ” Рико је гледао омамљен од жеље. “ Јесам ли теповредио ?”

“ Ниси. ” Глас јој је био сломљен. Када се усправила, посегнула је за огртачем идрхтавим прстима узалуд је покушавала да се закопча.

“ Шта онда није у реду ? ”“ Све ! ” Присиљавала се да поврати мир. “ Све је погрешно ! Ја . . . Ми . . . Зар не

видиш да смо жртве својих емоција ? Ти си ме наљутио и ја сам те казнилагурнувши те у базен . . . и уместо да се боримо . . . ”

“ Ми водимо љубав ” доврши он њену реченицу. “ Не, Сејбел, није то такоједноставно. ” Устао је преко воље и пружио јој руку. “ Оно што се десило међунама није замена за ударце и не признати обострану жељу, било би непоштено. ”

“ Непоштено ! ” Она прихвати његову руку и одмах се покаја јер је опет осетилапријатно струјање. Десет дана, упркос свим покушајима, није смео ни прстом даје такне . . . а сад ово ! “ Не усуђуј се да ту реч употребљаваш за мене ! Ако неконема поштења, онда си то ти ! Мој стриц је поверио мене и Розину твојој бризиверујући да си частан човек . . . ” Застала је на трен да смири гнев који је претиода је угуши. Ако ће се Рико разочарати . . . па шта ? И она је.

“ Настави ” хладно је подстакао пребледелог лица.Знала је да ризикује провалу његовог гнева али је заслужио да чује остатак.

“ Само да те подсетим да сам рођака Роберта Гимареса и очекујем да се премамени односиш са уважавањем. ” Његово ћутање је било претеће, али је она ималајош тога да му каже. “ То што се испоставило да си ранчер, а не гаучо, није типодигло углед у мојим очима ! ”

“ Нити ме учинило пожељнијим ? ”“ Ја волим Сајмона ! ” викнула је као да убеђује саму себе а не Рика. “ Желим да

2323

се удам за њега ! Како бих онда могла сматрати другог мушкарцапожељним ? ”

Рико се насмејао.“ Волети неког још не значи да не можеш физички пожелети другог, а жеља је

букнула међу нама први пут кад су нам се очи среле и обоје смо били једнаконесрећни јер не можемо да признамо једно другом то што обоје желимо збогдруштвених обзира и породичне части. ”

“ Није истина ! Није истина ! ” викала је осећајући се истовремено као бедналажљивица, очајна што не може да савлада своју слабост.

“ У реду. ” Рико јој приђе и закопча јој дугмат на огртачу. “ Хајде да нађемоРозину. ”

Махинално га је послушала. Шта ће се са мном сад догодити, размишљала је. Зањега је то можда све само шала, а ја ? И шта би било да се изненада није сетилаСајмона док је Рико миловао ?

едела је предТоалетним сточићем и посматрале се у огледалу.Предност латиноамеричке крви која је струјала њеним жлама,била је у томе што је њеном лицу место наслага шминке, билодовољно само неколико правих акцената боје. Вечерас је гала

пријем у обласном клубу и цела њена породица, наравно, иде. Поново ће сесусрести с Риком, очи у очи, а није прошло више од двадесет четири сата како сеоно догодило међу њима.

ССРико је тада њу и Розину отпратио до хацијенде. Розина је пресрећна ћеретала

и на сву срећу није примећивала њено ћутање и одсутност. Сада неће сметитако. Мораће се смешкати Рику, причати с њим и отрпети његов додир када будеплесао с њом на подијуму. А ако остану сами ?

Уздахнула је, узела торбицу и устала. У истом тренутку отворише се врата иРозина промоли главу.

“ Је ли стриц Роберто спреман за полазак ? ” упита је Сејбел.

“ Рекао је за десет минута. ” Розина уђе машући ковертом. “ Шаље ти писмокоје је јутрос нашао међу својом поштом. ”

Сајмон ! То је од Сајмона ! Срећна и нестрпљива, једва је дочекала да Розинапоново изађе. Отвори коверат и загледа се у кићени, познат рукопис.

Шпанија је дивна, читала је. Топлија од Енглеске. Посао напредује. Примио је њенаписма и драго му је што се тако лепо проводи са њеним рођацима у Бразилу. Брзо јепрелазила преко текста тражећи међу уобичајеним фразама мало осећања, некитраг интимне топлине. Она је у својим писмима говорила о својој нади, својој

2424

чежњи, својој љубави према њему, потреби да је држи у загрљају . . . аово . . . То није љубавно писмо ! Од осећаја страха грчио јој се желудац,заустављао се дах, а фразе су се низале. Зар је ово писао њен Сајмон,креативац који се увек умео песнички изражавати . . . ? Ово бла-бла . . . Усне су јојбиле суве када је стигла до задње стране и када су очи прочитале оно што је срцевећ слутило. Он је уживао у њиховом пријатељству, писао је, и нада се да ће онаимати великих успеха у будућем животу. Он је добио изузетну понуду да оде уСједињене Државе да наставикаријеру и имао је срећу да упозна заиста дувнудевојку којом ће се оженити чим заврши снимање прве епизоде. Не може да јој дасвоју нову адресу, али зна да ће му она пожелети много среће, што и он њој жели .. .

Грашке зноја избиле су јој на челу. Пожелела је да умре. Клонула је на кревет.Њен отац је ипак био у праву. Сад јој је то сурово јасно. Сајмон је никад нијеволео. Ниједан човек који је икада нешто дубоко осећао не би могао да напишетако хладно писмо у коме је све што је било међу њима назвао тек“пријатељством”. Људи могу престати да воле – то је могла да разуме и прихватима колико горко и болно било, али Сајмон је порекао постојање било каквихосећања. Постало јој је кристално јасно да је далеко више желео њен новац негоњу. Је ли њен отац то прозрео и желео да је поштеди последњег понижења ? АСајмон није одговарао све до сада на њена писма, очигледно је држећи на леду заслучај да она успе да омекша свог оца. А она ? . . . Она је изгубила очеву љубав,његово поштовање, па чак и његов интерес за њену будућност. И због чега ?

“ Сејбел . . . долазиш ли ? ” Розинин безбрижни глас прекиде је у горкимразмишљањима. Подиже поглед и угледа себе у огледалу бледу као авет.Грозничаво је тражила изговор да остане вечерас на хацијенди, али шта би моглада наведе као разлог ? Понос надјача њен јад. Она је ипак учила глуму наакадемији, зар не ? Може да изгуби све до чега јој је у животу било стало, али не исвоју одлучност и енергију. Вечерас ће извести шоу свог живота.

" Да, спремна сам " одговори и крену посрћући ка вратима.Блистава светлост, смех, музика . . . Клуб је врио од гласова и покрета. Сама за

столом Роберта Гимареса, Сејбел је празно зурила у чашу у својој руци. Негде угомили људи, Луис и Тоњино су се забављали на свој начин, док је Розинаскупила храбрости да представи Алеха оцу и сад је била с њима напољу наплесном подијуму. Сејбел је била прихватила позив на плес младића за суседнимстолом, и кад се вратила, њен стриц и стрина су се озгубили међу гостима.

Аутоматски је принела чашу уснама. Алкохол јој је горео у грлу, али она нијеништа осећала сем изгубљености. Шта је то погрешно у њој због чега не може давеже љубав других за себе ? Прво је напустила мајка, а отац је водио ефикаснуали безличну бригу о њој. И сада ово . . . Згодан, талентовани Сајмон чија је плавакоса расветљавала њену животну таму . . . и он је напустио. Чак је и Рико деБраганца прекршио своје обећање да ће доћи на прославу у клуб.

“ Ово је наш плес, зар не . . . ” зачуо се познати глас тик крај њеног уха. У беломсмокингу, Рико је изгедао величанствено, али у оваквом расположењеу, Сејбел тоније импресионирало.

“ Ја не плешем ” узвратила је хладно “ али ако си већ одлучио да се појавиш,могао би ми донети једно пиће из бара. ” Гурну празну чашу према њему.

2525

Проучавајући је, он занемари и њен гест и њен захтев, повуче столицу иседе крај ње.

" Опрости што нисам могао да дођем да те дочекам. Био сам заузетважним послом и нисам очекивао да ће те моје одсуство тако дубоко потрести. "

" Ох, не извињавај се ! " насмејала се извештачено. “ Нико више не меша посаоса задовољством него ја. ” Хтела је на томе да заврши, али је језик није слушао.“Стварно ме подсећаш на мог оца. Знаш ли да за све време док сам била у школиниједном није дошао да ме види ? О, финансијски је био врло великодушан :најбоља школа, све екстра – јахање, скијање, приватни часови музике, али јабихсве то жртвовала за његово присуство на неком од дана посете, или бар за мојрођендан, али увек се нашло нешто што га је спречило ! ” Није могла да сакријесузе у свом гласу, сећајући се како је гледала радост својих другарица када су имдолазили родитељи.

“ Судећи по ономе што си ми рекла, чини ми се да га није само посао одвлачио ”одговорио је Рико. “ Њега је оставила жена и никога није било да му пружи љуави подршку када му је тешко. Претпостављам да је своју љубав исказивао радећиза тебе како би ти могла да уживаш плодове његовог рада . . . ”

“ Али он никад није бринуо за то шта ја то стварно желим ! ” Њено бледо лицепоново доби боју од узбуђења и самосажаљења. “ Сложио се да касније студирамглуму, али ми није дозволио да ми то постане професија. Тражио је начин да меуда за сина неког свог пријатеља из Бразила кога нисам ни чула ни видела . . . ”Ето ! Све је провалило из ње. Више је у томе није спречавао никакав стид.

“ Сејбел, љубави ” Рикови прсти се обавише око њених. “ Шта ти се догодило ? ”Очајнички се трудила да успостави контролу над својим дрхтавим гласом, не

желећи да направи јавну сцену. Само Бог зна колико јој је било потребно да сенеком исповеди. Мора да је луда кад је за то изабрала Рика, али кога другог јеимала ? Погледавши у његово смирено лице, прочитала је на његовом лицуохрабрење да настави.

“ Ја желим да имам неког свог, неког блиског, коме бих могла да посветим . . . ”хтела је да каже љубав, али јој је та реч запела у грлу “ . . . да посветим пажњу.Желела сам то одувек, и када сам упознала Сајмона . . . ”

Више јој није било до глуме. Спонтано је слободном руком обрисала очи.“ Настави, Сејбел ” Рико је нетремице гледао и стезао руку. “ Шта је било са

Сајмоном ? ”Њена узбуркана осећања била су прејака да би их контролисала. Под утицајем

Рикове благости и разумевања, просто је провалило из ње. “ Када сам упозналаСајмона, изгледало је као да су ми услишене моје молитве. Мислила сам да ћемонас двоје . . . ” Од суспрезања суза, глас јој је дрхтао. “ Али с тим је свршено.Добила сам вести пре него што смо пошли овамо са хацијенде. Сајмон ме јенапусти и ожениће се другом девојком. ” Правим чудом задржала је сузе и чакуспела да се насмеши. “ Као што видиш, мој отац је успео да уништи и тај сан . . . ”

“ Он те је спасао кошмара ” снага Риковог гласа имала је омамљујуће дејство нању. “ Зар не схваташ да је он одмах знао с каквим човеком имаш посла ? Нијежелео да будеш повређена ! ”

“ Зар сада нисам ? Зар мислиш да сам оклевала да поделим своје наследство саСајмоном ? ” У њеним очима су се мешали бол и понос. “ Била сам спремна да му

2626

пружим све и били бисмо срећни да се тата није умешао ! ”" Била би јадна, мала Сејбел, јер у свакој љубави онај ко добија треба и да

даје а човек који је узео мито од твог оца, узео би све од тебе а теби ништане би пружио заузврат. "

" Не ! " Очајнички се бранила, а онда устала. “ Уосталом, ово треба да буде галаноћ, зар не ? Хајде да плашемо ! ” Лажан осмејак јој се разли лицем.

Рико ћутке устаде, пружи јој руку и поведе је на подијум придржавајући је иводећи је док му се она потпуно препустила.

Како је снажан и поуздан ослонац ! Када је привукао ближе у наручје, Сејбел сеније опирала. Његову мушку топлину осећала је као мелем док су их носилизвуци самбе. Затворила је очи, а сузе су јој клизиле низ образе саме од себе.Затим је музика стала, најављена је кратка пауза. Тек тада, када је поновотребала да се суочи са целом породицом Гимарез, издала је храброст.

“ Рико ” рекла је “ не могу да дозволим да ме виде овакву. ” Са захвалношћу јеузела његову марамицу да обрише образе.

“ Хоћеш ли да се вратиш на хацијенду ? ” упитао је брижно. “ Могу им рећи даимаш главобољу. ”

“ Молим те ” климнула је главом повукавши се у сенку.Неколико минута касније, седела је у белом мерцедесу који је Рико усмерио ка

кући Гимаресових.“ Извини што сам ти покварила вече ” рекла му је док им је служавка отварала

врата. “ Пуно ти хвала што си ме довезао. Надам се да ти нисам уништила и целуноћ. ”

“ Ја сам дошао тамо само да бих тебе видео ” одговорио је ушавши и сам изатварајући врата за собом. “ Ми треба да разговарамо, Сејбел – ти и ја. ”

“ Знам ” рекла је подсетивши се своје раније намере да му саопшти одлуку дасе њихови путеви раздвајају. “ Али зар то мора бити баш сада ? ”

“ Мислим да мора. ” Пошао је према салону за примања, отворио врата ипропустио је да уђе пре њега. Положивши нежно руке на њена рамена, усмерио јењену пажњу на себе. “ Сејбел, ово пренемагање међу нама траје сувише дуго. ”Застао је на тренутак, а онда наставио дубљим гласом. “ Желим да се удаш замене. ” Игноришући њен узвик изненађења, узе је у наручје и привуче је себи.Она осети како се у њој буди исти онај осећај као јуче у шипражју.

“ Да се удам за тебе ? ” упита са неверицом. “ То је смешно ! Ми се чак ни недопадамо једно другом. ”

Насмешио се “ Допадати се је сувише бедна реч да опише оно што се догађамеђу нама, љубави моја. Није ништа смешно у томе што те желим, мадапризнајем да има нешто што ме пожурује да ти понудим статус своје жене послетако кратког познанства. Време је да Рибатехо стекне господарицу, а ја жену којаће ми грејати кревет и рађати децу, а ти си прелепа и страсна жена, ИзабелаГимарез ! Ти ми потпуно одговараш, а сада када је и са твојом неузвраћеномљубави готово, шта томе може да стоји на путу ? ”

“ Ја ! ” Сејбелин глас је дрхтао од љутине што је тако слаба према томсамоувереном мушкарцу који је потпуно помутио њен здрав разум и изабраотренутак њене слабости да је заведе. “ Ја сама сам препрека томе. Ја . . . ” хтела је

2727

рећи да га мрзи, али је схватила да се њен отпор њему може свакаконазвати, али никако не мржњом.

“ Сејбел, ” помиловао је по образу. “ Немој ми рећи да не осећаш коликосе узајамно привлачимо. Јуче сам схваио да ћеш бити моја, само у право време ина правом месту. ”

Његове речи су је и смућивале и у узбуђивале. Желела је да се извуче изњеговог загрљаја, али као да није имала ни снаге ни воље. “ Рико, немој . . . ” билоје све што је изговорила.

Јаче је привукао, а онда је страсно пољуби.“ Удај се за мене, Сејбел. Буди моја жена . . . Дозволи да уживам у теби . . . ”“ Не могу да се удам за тебе !” протестовала је. “ Не волим те ! ”“ Зар тако непогрешиво судиш о томе шта је љубав а шта није ? ” није попуштао

Рико милујући је све страсније.Не, признала је у себи. Погрешила је и са оцем и са Сајмоном, али зар та

преосетљивост између ње и Рика, тај антагонизам који букне за сваку ситницу,има корен у било чему другом сем у обостраној аверзији ? Али зашто је ондасваки његов додир узбуђује ?

“ Али ми се једва познајемо . . . и препиремо се све време ” била је то њенапоследња одбрана.

“ Не све време ” исправио је нежно. “ Када смо то чинили, било је то зато што јеСајмон стајао између нас. Што се тиче тога да се једва познајемо, биће за тодовољно времена у годинама које су пред нама. ”

“ Не . . . не . . . брак међу нама је незамислив. Мој отац ће бити против . . . ”говорила је упола побеђено хватајући себе како у подсвести већ мисли о томедругачије.

“ Мени је потребно само твоје да, мала моја Сејбел. Мени није потребан нипристанак твог оца, нити твоје наследство. ”

Збуњено је оклевала. Породични живот на Риковом ранчу или каријера напозорници била је дилема која је мучила. Једино у шта је била сигурна, јесте даРико де Браганца није ловац на мираз. Он жели само њу, а удаја за његаослободила би је очеве доминације и патње и понижења које је осећала збогСајмоновог поступка. Да ли ће после свега моћи да воли другог мушкарца ? Рикоје снажно привлачио, али да ли ће то бити довољно чврста основа за заједничкиживот ?

“ Рико . . . ја . . . ”У том тренутку отворише се врата и на њима се појави Рената Гимарез у

пратњи свог мужа.“ Драга моја, Рико нам је рекао да имаш јаку главобољу. Розина опет каже да си

добила писмо из Европе па смо помислили да те није узнемирила нека лошавест. . . ”

Сејбел погледа у забринута лица стрине и стрица. Ситуација јој није нудилапревише излаза. Она ухвати Рика под руку и рече “ Стриче Роберто, стринаРената . . . Рико и ја желимо да ви први сазнате. Одлучили смо да не отежемо докстигне татин одговор. Желимо да се венчамо што пре. ”

2828

и си најблиставија млада коју сам икада видела ! ” одушевљаваласе Розина. “ Ко би помислио да ће мој покушај бекства са Алехомдовести до тога ? ”“ Т“ Т

“ Ко заиста ? ” узврати Сејбел рођаци топлим осмехом гледајући у сопственилик у огледалу и беле гарденије у својој коси. Желела је скромну свадбу у кругупородице, али стриц и стрина, који су у одсуству њеног оца командовалицеремонијом, нису хтели ни да чују за тако нешто.

“ Рико де Браганца је имућан човек чија је пословна репутација беспрекорна.Као његова жена, имаћеш све што девојка може да замисли – дивну резиденцију,висок друштвени положај . . . ”

Сејбел је климнула главом мислећи како су погледи њеног оца и њеног стрицаисти. Ма какви били разлози њеног пристанка да се уда, то сигурно није билоРиково богатство или порекло. Кроз прозор је могла да види све припремљено засвадбену свечаност – дуге столове прекривене белим столњацима на које ћебити стављени сви могући специјалитети бразилског поднебља када се обавицеремонија у локалној цркви. По пространом травњаку било је постављеномного малих столова са цвећем на њима и сунцобранима који ће штитити гостеод јаког поподневног сунца.

Да ли је Рико воли ? Погледала је своју леву руку и прстен опточендијамантима и смарагдима. Говорио јој је о жељи да му буде жена, господарицаранча, мајка његове деце, али јој никад није рекао да је воли. А она ? Њенимотиви да прихвати његову неочекивану понуду били су спој физичкепривлачности и жеље да се освети и оцу и Сајмону. Ипак, за ових седам дана у њојсе све више гасила прошлост и блистала будућност. Је ли могуће да је почела дасе заљубљује у Рика ? Уздахнула је свесна да јој је потребно више времена да бимогла сама на то одговори. Полако га је све више упознавала. Прво изненађењеприредио јој је када јој је рекао да сем Алеха с његове стране на свадби неће битизваница јер су његови стриц и стрина у посети Сједињеним Државама, а сем њих,једини блиски рођак је Виктор Фортунато у Сао Паолу, чија жена ових данаочекује друго дете и он је низашта на свету не би оставио у тој ситуацији. Затимје пожурио да обави све послове на Грања Бранки како би мирно отпутовали насвадбени пут у Рио де Жанеиро . . .

Закуцавши на врата и сачекавши да се Сејбел огласи, у собу уђе њен стриц.“ Сејбел, драга . . . ” глас му је грцао а очи се замаглиле. “ Изгледаш

величанствено. Једино ми је жао што твој отац није могао бити данас овде да тевиди овакву ! Био би то најлепши дан његовог живота ! ”

“ Можда ће и доћи ” Сејбел се трудила да јој глас звучи ноншалантно. “Наравно, кад претходно обави све послове због којих је данас спречен ! ”

“ Не суди га превише оштро, малена ” туга се појави на лицу Роберта Гимареса.“ Посао је за тату увек био врло важан ” успела је да развуче усне у осмех. Није

желела да још више растужује стрица.

2929

“ Хоћемо ли, малена ? Или мислиш да оставиш свог младожењу да чека ?”

Огледавши се још једном у огледалу и уверивши се да је све – и круна ицвеће у коси и вео беспрекорни, намести на лице израз ведрине, ухвати стрицапод руку и допусти му да је изведе.

рква је била препуна света. Недостатак званица са Риковестране обилато су надокнадили пријатељи и комшијеГимаресових. Роберто је био веома позната и угледна личност, асем тога, Бразилци једноставно не могу да пропусте прилику да

присуствују некој свечаности и да се што боље забаве. У беспрекорномтамносивом оделу и са сребрном краватом, Рикардо де Браганца је био потпуно ускладу са својим друштвеним рангом док је стајао с њом пред олтаром. Играо јесвоју улогу беспрекорно, одговарао је свештенику јасно и одлучно, а затим,сигурним покретом ставио тешку златну бурму на њен танак прст.

ЦЦВесеље на хацијенди трајало је сатима. Расположење је све више расло уз звуке

брзе самбе. Млада је, наравно, била опседнута каваљерима и њен братић Тоњиноје тек у петом сату фиесте успео да је добије за плес.

“ Неуморна си као лептир ” рече јој. “ Али зар не мислиш да би требало да малопредахнеш ? ”

“ Хоћеш да разговарамо, је ли ? ” насмеја се Сејбел.“ У ствари, да ” призна Тоњино. “ Ти свој живот везујеш за овај крај, овдашње

људе и њихове обичаје. Можда смо ми, нарочито овдашњи мушкарци,конзервативни, али ти ту не можеш ништа изменити. Хоћу да кажем, заправо, дасваки Бразилац веома много полаже на то да пред другима фифурира као главакуће. ”

“ Добро, и шта је ту спорно ? ”“ Бојим се да у свом будућем понашању не испољаваш сувише северњачке

слободе на које си навикла. Рико је можда толерантнији од других и сигурно ћети много тога прогледати кроз прсте у интимним тренутцима, ако му у јавностибудеш пазила на мушку част . . . ”

“ Мислиш, сујету ? ”“ Назови то како хоћеш, али пази за своје добро. И . . . ” Он извади једну

сомотску кутијицу. “ Мислио сам да ће ти при тако великој промени у животу оводобро доћи ! ”

Сејбел је радознало узела поклон, отворила поклопац и извукла из ње сјајанзлатни ланчић.

“ Тоњино, диван је ! ” узвикну.

3030

“ Чаробан. Његова магична моћ држаће демоне подаље од тебе, али да биимао ту моћ, не смеш га сама купити. Он мора бити поклоњен. ”

Сејбел га одушевљено и топло пољуби у образ. “ Диван је. Увек кад габудем носила мислићу на тебе ! ” Пажљиво га је вратила у његово памучногнездо.

Сада када је застала, осети врелину коју није ублажило ни вече које је умеђувремену пало. Стриц Роберто је окупирао Рика упознавајући га са бројнимрадозналим гостима. Додирну надланицом усијано чело и реши да се неопаженоизгуби на пола сата, освежи и пресвуче.

У светилишту своје спаваће собе стави Тонињов поклон у своју кутију снакитом, затим извади шнале из косе и пусти да јој у таласима падне на рамена.Какво олакшање ! А колико би још била комотнија када би могла да се извуче изте припијене хаљине ! Полуокренута према огледалу посматрала је низ дугмадина леђима од врата до струка. Није било шансе !

“ Значи, овамо си побегла, љубави моја ! ”“ Ох ! ” Сејбел се тргла угледавши Рика који је тихо ушао у собу. “ То је

лимунада” рече му када јој је узео чашу из руке и помирисао је.“ Тачно. ” Он испи дуг гутљај и остави празну чашу на сто. “ И хладна како

треба. ”“ Нешто није у реду ? ” упита га осетивши неку напетост у атмосфери.“ Једини сам присутни мушкарац на свадби којег ниси удостојила плесом па

сам дошао да се распитам зашто ме занемарујеш, вољена ? ”“ Откуд ти таква идеја ? ” Сејбел га оштро погледа.“ Ахм, значи да сам погрешио, али чини ми се да ни овде нисам добро дошао. ”Изгледа да јој је прочитао мисли. “ Мораш ми опростити, Рико ” рече.

“ Церемонија је тако напорна. ”“ Јесте ” изненадио је признањем. Ипак, још увек је дрхтала у себи. Нешто од

магнетизма којим је неодољиво привлачио, а нешто од извесности да је Рико деБраганца опасан човек који је сада имао и званичну власт над њом. У томтренутку он јој приђе и узе је у наручје. Риков први пољубац као њеног мужа нијебио бруталан, нити тријумфално стављање до знања да је поседује. Био је нежани сензуалан а Сејбел је осетила како цело њено тело одговара и како се негдедубоко у њој диже врела спирала страсти. Када је пустио, још дуго јој је требалода поново успостави контролу над собом. Сада је била сигурна ! Рико је воли !Ниједан мушкарац не може тако страсно и тако одано да пољуби жену ако јојније одан душом и телом !

“ Можда би требало да се придружимо гостима, шта мислиш ? ” питао је мазно.“ А очигледно би ти било потребно још једно освежење ” додао је посматрајућињене зајапурене образе. “ Сем ако ” додао је двосмислено “ не желиш да тидонесем пиће овамо ? ”

“ Не, хвала ” одвратила је брзо. “ Радије ћу на свеж ваздух ! ” Знала је штаРикове речи значе, али није била још сасвим спремна да њихов малопређашњизагрљај доведе до логичног завршетка. За отприлике сат времена ионако ћекренути са хацијенде у луксузни хотел у Порто Алегре где ће пред њима битидовољно дуга ноћ за страсти и задовољства.

3131

Телефон близу њих зазвони. Рико, који је био ближи, подиже слушалицу.Позив је очито био за њега, јер је он слуша саговорника неколико секунди,а онда му се лице развуче у осмех. “ То је сјајна новост, Виторе ! А Рија ? Јели добро ? ” Очи су му светлуцале. “ То је онда дан за двоструко славље ! Да,да, ту је са мном. ” Погледа према Сејбел да види да ли је схватила с ким и о чемуразговара. Сејбел му климну главом. Затим поново стаде да слуша, а онда му сегласом разли топлина “ Честитам од срца, Риа ! Да . . . разумемо. ”

Кроз полуотворена врата промоли се Розина.“ Тата тражи Рика. Желео би да га посебно представи једном свом старом

пријатељу. ” Видевши да Рико телефонира, упита “ Да му кажем да си заузет ? ”“ Немој. ” Рико покри слушалицу шаком окренувши се ка Сејбел “ То је жена мог

брата од ујака, Риа Фортунато. Управо је пре неколико сати родила ћерку и веомажели да разговара с тобом. ” Затим оде за Розином.

“ Риа ? Сејбел овде. ” Била је радосна због те новости, мада још није ималаприлику да упозна ни њу ни Витора, али било је очигледно да су веома блиски саРиком. “ Честитам ! Знам да си радосна ! ”

“ Изван себе сам ! ” пријатан, ведар глас чуо се с друге стране линије. “ Бринуласам се да би Виторе можда желео још једног сина, али он је одушевљен маломКатарином. Жао ми је само што је изабрала тако незгодно време да стигне панисмо могли да присуствујемо венчању. Рикардо је већ пристао да буде кум, па сенадам да ћете, кад дођете на крштење, остати код нас бар недељу дана. ” Глас јојсе мало утишао. “ Је ли ти Рикардо рекао да је мој отац Енглез ? ” Наставила је несачекавши одговор. “ На жалост, умро је пре него што сам се ја родила, али имамдеду тамо и ми смо га посетили прошле године. Причаћу ти о томе када себудемо виделе. ”

“ Ја једва чекам, Риа ” одврати Сејбел искрено. “ Желим да упознам твојупородицу. ”

Риа се насмеја.“ О ја тебе, Сејбел ! Мада мислим да те познајем већ сасвим добро знам,

Рикардо је одувек био тако поносан на тебе.. Носио је твоју фотографију увек сасобом. Сећам се да је био просто запрепашћен кад сам му рекла да он не треба наоснову предлога твог оца да узме и твој пристанак здраво за готово ! ” Уздахнулаје. “ Али, такви су мушкарци у овој породици ! Кад они себи нешто уврте у главу,не мирују док то не добију ! Наравно, ” у њеном гласу се зачуо шаљив призвук “ тошто су сви одреда згодни, даје им некоректну предност, нарочито кад су упитању жене ! ”

Од изненадне вртоглавице, Сејбел се затетура ка најближој столици, ноге јој сеодсекоше и она се сроза на њу. У овоме је било нешто што она није разумела, алинешто од животног значаја !

“ Кажеш да ти је Рико показао моју фотографију ? ” упита.“ Јесте. Пре отприлике две године, кратко време након што сам се удала за

Витора, а мој мужић је морао да ме остави и отпутује па је замолио Рикарда да мечува да ми се нешто лоше не деси у његовој одсутности. Рикардо и ја смо посталидобри пријатељи и он ми се поверио да намерава да се ожени ћерком свога кумас његовим благословом, и тада је извадио твоју фотографију као доказ о каквојлепотици је реч ! ” Насмејала се. “ Рекла сам му да је немогућ ако очекује да ће

3232

неко тако чаробанкао ти, пасти у његове шаке, а да се он прописно непотруси. Не можеш замислити колико сам задовољна што је узео моје речик срцу. ”

“ Кумова ћерка . . . ” муцала је Сејбел испуњена ужасом.“ Да, ” Риа је звучала збуњено. “ Хаиме Гимарез, зар не ? Веруј ми, пре него што

те је упознао, Рикардо је већ био чврст у одлуци да ти будеш његова невеста.Никада нисам видела неког тако одлучног, са изузетком мог Витора, наравно . . . ”

Сејбел је зурила у слушалицу као да јој не верује. Упитала је саговорнису. “ Риа,знаш ли ко су Еурико и Јоланда ? ”

“ Наравно. Рикардови родитељи. Јоланда је умрла на порођају, а Еурико јесмртно повређен у удесу при јахању пре шест година. Ниси то знала ? ”

Рикардо де Браганца је Еуриков син ! Прсти су јој стезали слушалицу. Некако јесмогла снаге да љубазно заврши разговор, а онда се загледала у неку замишљенутачку на зиду. Била је изиграна, намамљена као птица у кавез. Веровала је да јесве што јој се овде десило пуки случај, да сама одлучује и бира, а у ствари јесрљала право у замку ! И да није било невиног чаврљања Рие, за Риковудволичност сазнала би тек када би неповратно била потчињена њему.

Морала је одмах деловати. Рикардо де Браганца је можда купио са прећутномподршком њеног оца и највероватније је честитао себи на вештини којом језалудео и натерао да у незнању прихвати управо онај план за који се у Лондонузаклела да га никада неће прихватити. Међутм, може бити проклето сигуран даму неће пружити прилику да ужива у њој !

ема потребе да се трудиш. Розина ће ми помоћи да сепресвучем. ” Стојећи на прагу своје спаваће собе, Сејбел јетелом препречила Рику пут унутра. Глас је с мукомконтролисала. За ова два сата, пре него што се вратила у собу

да се пресвуче за пут, имала је довољно времена да размишља о двострукој игрисвога мужа, а бол због његове преваре, потресао је цело њено биће.

““НН“ Розина ти неће бити захвална што је одводиш из Алеховог наручја са

подијума за плес ” одговрио је Рико смешкајући се. “ Веруј ми, она максималнокористи разнеженост твог стрица да би му јасно ставила до знања својузаинтересованост за тог момка. ” Широм је отворио врата. “ У њеној одсутности,мораћеш да се задовољиш мојим услугама, љубави, сем, наравно . . . аконамераваш да у наш хотел стигнеш у свој тој свадбеној опреми ? ”

Сејбел се окрете и пусти га унутра. Нека је проклет ! Зна врло добро да не можесама да откопча сву ту дугмад на леђима. Мора да попусти ако не мисли даостатак живота проведе у венчаници.

Тело јој се кочило а песнице се стезале док су његови прсти шетали, без журбе,

3333

дуж њене кичме. У друкчијој ситуацији, можда би јој то мушко петљањебило и смешно, али овако, молила је Бога да се што пре заврши. Један, два,три, четири . . . Мисли су јој биле узбуркане. Могла је, наравно, да одбије дапође с њим. Могла је да оконча то ругло од свадбе овде и сада. Зауставилаје само помисао на скандал који би изазвала. Роберто и Рената нису заслужилитако нешто. У ствари, њена освета можда ће бити и ефектнија ако дозволи Рикуда што дуже верује како је нашао себи атрактивну и пријазну женицу. Коначниобрачун ће га тим више изненадити и шокирати !

Девет, десет, једанаест, дванаест . . . Колико ли још има тиг дугмади ? “ Ах !”одахну гласно када је хаљина сасвим попустила и брзо се одмакла од Рика да муне би пружила прилику за неки интиман гест. “ Хвала ти ” рекла му је. “ Остало ћуурадити сама. ”

“ Ако тако желиш. ” Његов миран одговор није био у складу са бљеском уњеговим очима. “ Ако се предомислиш, само ме позови. Сачекаћи те у Луисовојсоби. ”

“ У реду . . . ” додала је задихано. Желела је да по сваку цену буде што мањ сњим док не буде спремна за сукоб. “ Нећу дуго. ”

Пресвукла се у лагани, светли, памучни, дводелни костим који је још вишеистицао и грациозност њене линије и тен њене коже. Под вратом је за костимпричврстила брош од брушеног зеленог жада опточеног златом. Упркос топлоти,оставила је очеткану косу да јој пада на рамена јер су јој прсти сувише дрхтали даби могла да направи неку компликованију фризуру. Поправила је шминку, а ондасе осврнула по соби који је у срећи и миру делила са Розином. Постојао је самоједан пут из клопке у коју је упала, а тај је био да увери Рика да му никада нећебити онаква жена какву је очекивао. Неће му пружити другу могућност семпоништења или развода брака – оно од та два што се једноставније и брже можепостићи. Ако то уради, без сумње ће се отуђити од своје тек пронађене новепородице, која је упркос новијим, либералнијим законима, још увек држи достарог морала по коме је брак нераскидиви уговор. Колико је могла да у овомтренутку сагледа, никад више неће бити добродошла на хацијенду РобертаГимареса.

Била је то горка цена коју је морала да плати, али не горча од алтернативе даостане везана за човека који је склопио споразум с њеним оцем и трудио се да гаоствари по сваку цену.

Затворивши очи док је Рико возио мерцедес према граду, Сејбел се завалила уседиште планирајући своју стратегију за шоу који је био неизбежан.

Мислила је да срце хоће да јој искочи кад су ушли у њихову хотелску собу и кадје угледала огроман брачни кревет са раскошним прекривачем. Са олакшањем јевидела да постоје и две дугачке наслоњаче које се у случају потребе могу спојитиу лежај, када увери Рика да не намерава да постане његова жена.

“ Па, женице мија . . . ”Кад су се врата затворила за хотелским момком, Рико се устреми као пантер да

је узме у загрљај.Још само неколико сати раније, она би се топила у његовом снажном наручју.

Сада се Сејбелино тело следило у његовом загрљају, извила је врат и окренулаглаву устрану.

3434

“ Готово је, Рико. Претварање међу нама је окончано. Ја знам истину. ”“ Коју истину, Сејбел ? ”Очи су му севнуле, израз уста отврднуо, али му је

глас остао исти.“ Мој отац . . . ти . . . план који сте заједно сачинили. Начин на који ме је понудио

теби као неку врсту уступка зато што је он твој кум. Начин на који си меобмањивао од првог тренутка када си ме угледао. ” Њен глас постаде оштар.“ Треба ли да наставим ? ”

“ Опусти се, душо. Шта је тако страшно у томе направити венчање које ћеобрадовати твог оца ? ”

Значи истина је ! Тек сада је схватила колико се надала да ће Рико то порећи,да ће јој доказати да је у срцу безбрижни ранчер као што је претпостављала, да јеРиа погрешила, да се понашао спонтано јер је воли . . .

“ Све је страшно ! ” праснула је гневно. “ Мој отац је знао да нећу никаквоаранжирано венчање. Рекао је да је одустао од својих планова пре него што сампристала да дођем овамо. Сад сам открила да сте вас двојица правили будалу одмене наводећи ме да донесем одлуку коју никад нисам желела, присиљавајући меу ситуацију која никако није била мој избор ! ”

Црте његовог лица попустише док је гледао у њено унезверено лице. “ Ти сипревише узрујана, драга ” рекао је нежно. “ Претпостављам да Рии дугујем овуфуриозну реакцију. ”

“ Да се ниси усудио да је кривиш ! Како је она могла знати да су твоји мотивибили толико ниски да си ме лагао од почетка ? ”

“ Нису то лажи, Сејбел ! ” одвратио је хладно. “ Највише за шта ме можешоптужити је да сам искористио прилику. Тешко да можеш доказати да твој отацили ја имамо ишта са Ризинином одлуком да одбегне или товојом посредничкомакцијом. ”

“ Ти си неискрен и непринципијелан и ја те презирем ! ” Горчина је у таласиманавирала из девојке. Гледала га је очајнички. “ Од почетка си се играо са мном,користио то што сам странкиња у земљи чији су ми обичаји били страни . . . ”

“ Колико се сећам, ти си својој стрини саопштила жељу за што бржимвенчањем. ”

“ Због начина на који је гледала у мене . . . нас . . . Осећала сам се пониженом. ”Поново је подигла гневне очи на Риково мирно, посматрачко лице. “ Ти си све тосмислио јер ниси хтео да олан који си сковао заједно с мојим оцен пропадне ! Тиме чак ниси ни гледао као људско биће већ као робу којом се тргује ! ” Дисала јеубрзано, глас јој је треперио, али је био одлучан. “ Намамио си ме да се венчам стобом, али ја дање не могу да с тобом кроз све то. Истина је да, упркос свему, јајош увек волим Сајмона. Ако не могу да имам њега, не желим никог другог. ”Изговорила је ту лаж у нади да ће то повредити његов понос. Мало је сачекала итек кад је видела како му се поглед леди, довршила је пркосно “ Мора да ми јепамет отказала кад сам пристала на твој предлог. Све се догодило тако брзо,иначе бих дошла себи пре него . . . ”

“ Пре него што буде прекасно ? ” довршио је уместо ње. “ Али сада је већпрекасно, женице моја. Постало је прекасно од тренутка кад нам је свештеникуделио благослов. ” Глас му се одједном пренио. “ Ти си моја жена, и то ћешостати. Ти си можда могла да вртиш оца око малог прста, од мајке си сигурно

3535

наследила тај таленат за глуму, али ја намеравам да те суочим с твојимодговорностима ! ”

“ Шта ти знаш о мојој мајци ? ” чак и у оваквом стању, Сејбел није моглада дозволи да и овлашна примедба о Лаури Гимарез прође тек тако.

“ Само по ономе што ми је испричао мој отац, да је уништила живот ХаимеаГимареза вукући га уздуж и попреко по Европи док је она налазила спас одживотне реалности у лажном сјају. Он је одбацио и своју земљу и свој понос збогње, а није добио ништа заузврат . . . све док се ти ниси родила. ”

“ Како се усуђујеш да тако причаш о њој ? ” Сејбел је почела да јеца од беса. “Она је била велика уметница, сви су је волели, али мој отац није умео речито дапоказује своја осећања и мрзео је ласкања којима је била обасипана, био јељубоморан на њене обожаваоце. Он је одвлачио од уметности . . . ”

“ Он је био љубоморан на њене љубавнике, Сејбел, и последње што је желео,било је да ти прихватиш њене животне стандарде. ”

“ И мислио је да је моја удаја за тебе лек против тога ? ” Приметила је да му очипретеће светлуцају, али је била превише повређена да би се зауставила. “ Тиможеш извући свакакву корист из моје несреће, али ћеш ипак установити даниси направио тако добар пазар какав си очекивао ! ”

Замагљених очију окренула се на високим потпетицама с намером да се докопаврата и побегене било куда од натмуреног лица мушкарца који је ћутке инепомично слушао њену завршну оптужбу. Када је, међутим, осетила снажнуруку око свог струка, отворила је уста али јој је крик застао у грлу јер је већ уследећем тренуткуРиково тело приковало за меки мадрац, а уста се приљубилауз њена. Свесна да не може физички да се одбрани, пустила је да његови вештипрсти отварају пут кроз њену гардеробу до њеног тела, да његови пољупцитраже нова места на која ће да спусте свој врели отисак и решила је да се бранисопственом хладноћом. Тада је са очајањем приметила да је њено тело не слуша.Упркос целом свом јаду, осетила је да реагује на физичке подражаје. О, Боже,зашто је све морало да испадне овако кад је Рико ипак њен муж, мушкарац којегје желела да воли, човек којем је желела да верује, али после овог . . . Шта послесвега овог . . . Постранце је положила главу на јастук.

Кад се Рико одмакао и кад је поново осетила свежину која је струјала од климауређаја, како јој хлади обнажено, врело тело, помислила је да је застао у свомнаваљивању да би се ослободио сопствене одеће, али је он стајао потпуно обучензурећи у њу док се она згрчила, подвила ноге и сагињући се пружила руку засвојом одећом на поду крај кревета. Погедала је у његово лице тражећи изразњегових осећања, али је то лице сада било празно.

“ Није баш ни тако лош пазар, уосталом ” дисање му је било убрзано. “ Са маловише охрабрења, можда ћеш открити да могу да будем врло добра замена за твогљубавника – плејбоја. ”

Тако јој и треба кад га је преко мере изазвала, помислила је. Сваки младожењаби овако бесно реаговао и зато није било потребно бити Бразлац, али Сејбел јошније била спремна да до краја призна своју кривицу за оно што се сад десило.

“ Ти, силеџијо ” зајецала је нешто тишим гласом, али још увек љутито.“ Нисам. ” Рико је био приметно смирен док је исправљао. “ Силеџија би

покидао сву одећу с тебе и узео што му по праву припада. Ја сам, напротив,

3636

сачувао твоју гардеробу и уважио привремено твоју жељу да ме одбијеш. ”“ Треба ли да због тога будем захвална ? ” Понизио је. Вероватно се у себе

смеје што је омамио својим еротским триковима.“ Ако не захвална, оно бар уљудна. Колико год ти била кивна због чињенице да

је Хаиме Гимарез мој кум, ништа се ту не може улинити, а ни у вези с нашимвенчањем, бар не у блиској будућности, што ћеш и схватити кад се смириш.Сутра идемо у Рио. Предлажем ти, ако желиш да уживаш у свму што ти тај граднуди, да се уздржиш од свог непријатељаког понашања. ”

Оклевала је, признајући да има смисла у овоме што говори, али не знајући какоон замишља њихове односе од овог часа. “ Рико . . . ” поче скупљајући остаткесвоје храбрости “ ја нисам променила мишљење. Желим да ми обећаш . . . ”

Мали осмех појави се у углу његових усана и он заврте главом. “ Нема обећања,Сејбел. Могу само да те уверим да, као и већина мушкараца, налазим врхунскозадовољство и узбуђење у поседовању жене ако је уживање обострано. ” Заћутаза тренутак замишљено. “ И не намеравам да ноћас реметим твој сан. Зато, ако тије синула идеја да спаваш на некој од оних фотеља – заборави је. ” Осмех мупостаде шири и природнији кад она спусти дуге трепавице да би прикрила изразизненађења у очима што је тако лако прочитао.

Сејбел потврдно климну главом.“ У реду. У том случају, опростићеш ми ако проведем сат времена доле у бару да

повратим своје добро расположење ! ” Рико се окрете и тихо затвори врата засобом.

Шта то Рико заправо жели ? Да утопи своју тугу у алкохолу или да својапрегрејана осећања охлади са неком женом којој је то професија ? Али, шта је тобрига, мислила је кренувши у купатило. Обрисала је сузе са образа. Њен свет сесрушио, али још није све изгубљено. Сутра ће бити у Риу, чаробном граду светла,боја и карневала. Блистави друштвени центар Бразила у коме је њена мајка,Лаура Армстронг освојила хиљаде срца стилом, духовитошћу и дивним гласом.Да је Рико волео, или макар симпатисао, она би се добровољно одреклааспирација да се такмичи са мајком јер би јој њен муж и његово имањепредстављали барем једнаки изазов. Сада није имала ништа и можда је дошловреме да преиспита старе амбиције. Да провери свој таленат ту где се ЛаураГимарез уздигла до своје славе. Легла је у каду и пустила да топлина извлачиумор из њеног тела. Нова нада родила се у њој и она се насмеши. Некако ћеиздржати следеће часове док јој се не укаже прилика или је она сама не створи, аонда ће се спасити из ропства у које је тако слепо улетела и изградити себи новиживот !

3737

ило је пола четири поподне када је велики боинг додирнуописту аеродрома у Риу де Жанеиру. Док је силазила низстепенице, Сејбел осети како је врелина удари у лице.ББ

“ Је ли ти добро ? ” упита је Рико окренувши се и ухвативши је за руку да јојпомогне.

“ Јесте, хвала ” одговорила је љубазно извлачећи руку. “ Изненадила ме је наглапромена температуре. ”

“ Овде су температуре увек високе – и лети и зими. ” Није покушавао да поновоуспостави физички контакт с њом. “ Доле, у Рио Гранде до Сул је хладније. Коднас зими понекад буде и мраза. ” Посматрао је њен профил док је ходала крајњега. “ Надам се да ће Рио испунити сва твоја очекивања. ”

“ Ти баш не мариш за њега ? ” Нешто у његовом тону упозоравало је да би овомогло могла бити прилика ако наставе свој уљудан разговор. Ма колико билаузбуркана њена осећања, нема никаквог смисла да се сукобљавају пред светом.Ако жели да оствари свој план, мораће да му се супротставља што је мање могућеза ово кратко време док су још заједно.

“ За кратак одмор је добар ” Рико слегну раменима “ али по мом мишљењу,једрење на дасци на Копакабани не може се поредити са јахањем дуж пампе.Усамљеност у зеленим пространствима више је по мом укусу него пренатрпанеградске плаже. ”

“ Али сва узбуђења су овде ! ” протестовала је Сејбел. “ Сав сјај и забава . . . ”“ И сва беда и корупција. Сиромашни делови Риа изгледају симпатично

издалека, али нису укључени ни у један туристички водич. ”“ Немој ми кварити задовољство ! ” љутну се Сејбел.“ Ни не намеравам. Једино због чега сам дошао овде је твоје задовољство.

Сачекај . . . Идем да средим пртљаг. ”Пут од аеродрома протекао је у тишини јер се Рико концентрисао на вожњу

путем загушеним од саобраћаја, док је Сејбел гледала кроз прозор изнајмљеногмерцедеса у питорескне сцене свуда око себе. “ Где ћемо одсести ? ” најзад га јеупитала док је маневрисао скупим колима између два фолксвагена који су хтелида му пресеку пут.

“ Мислим да нећеш бити разочарана, Сејбел. Мислио сам да кад нам је већвреме боравка ограничено, онда да га проведемо са стилом ! Резервисао самсмештај у једном од најчувенији хотела Риа са погледом на Копакабану, околнепланине и Корковадо са чувеном статуом Христа. Мислим да ће ти се допасти. ”

Пред Сејбелиним погледом протезала се сада плажа са белим песком каоконтрастом јаког плаветнила океана. Чак ни широки аутопут који је делио однепрекидног ланца блиставих белих хотела, није нарушавао њену лепоту. Дивљеузбуђење преплавило је осећањем да је коначно ступила у контакт са својомсудбином.

Убрзо затим стигли су пред хотел, прошли кроз луксузно пространстворецепције, узели кључ и попели се лифтом.

“ Али ово је соба за младенце ! ” Сејбел разрогачи очи оставши сама у соби сРиком.

“ Наравно. У то време кад сам резервисао оапартман, чинило се да ће нам баш

3838

то бити потребно. ” Осврнуо се с одобравањем приметивши аранжираноцвеће, луксузан намештај и посуду са шампањцем крај кревета. “ Сигурансам да ће за недељу дама и бити тако. ”

Изговорио је то као узгред али значајно док је вадио боцу из леда, провериоетикету, а онда почео да одврће жицу која је осигуравала чеп.

“ Не желим ништа да пијем ” бунила се док јој је срцеснажно ударало. “ Рко,молим те ! Ништа се није променило. Ти знаш како се ја осећам. Дошла сам овамос тобом само зато што нисам желела да проузрокујем скандал код куће на својдан венчања. Надала сам се да када будемо сами заједно, моћи ћемо даразмотримо будућност . . . разумно . . . Ох ! ” крикнула је када је чеп излетео избоце и погодио плафон.

Рико наточи у две високе чаше пенушаво пиће и носећи их приђе Сејбел.“ Шампањац ће ти ојачати живце. ” Сачекао је да узме чашу и да је принесе

уснама, а онда наставио. “ Што се тиче разговора о нашој будућности, колико јазнам, то је већ сређено. Кад напустимо Рио, одвешћу те са собом у Рибатехо. ”Његове црне очи почивале су на њеном бледом лицу. “ Штео се пре помириш сачињеницама, биће боље за тебе, љубави. Не можеш очекивати ни од свог оца, ниод свог стрица да негирају твој статус удате жене и понуде ти кров над главом, пазато ниси у положају да се погађаш са мном чак и кад бих био спреман да тесаслушам. ”

Сејбел је у себи са страхом признавала да је Рико својом може држати уфизичкој покорности исто као што је поразио у тенису, али ово није игра. Овајпут је његово самопоштовање као мушкарца, било на коцки. Задрхтала је.Мушкарцу као што је њен муж, њена побуна би могла да представља посебанизазов, а она није могла да предвиди све могућности које би употребио да јепокори уколико би претерано искушавала његово стрпљење. С друге стране,наслућивала је његову вештину да на суптилан начин сломи њен отпор.

“ Изабела . . . ” она се трже када је он ослови крштеним именом узимајући чашуиз њених нервозних прстију и стављајући је на покретни сточић. “ Важно је да мијесмо венчани, а не компликовани путеви који су нас довели до такве одлуке. ”Застао је. “ Зар је заиста то тако лоше ако те је твој отац обећао мени . . . или ” очиму се замишљено сузише “ или је твоја одлука да се удаш за мене мотивисанажељом да му се осветиш за оно што си сматрала његовом подмуклошћу ? ”

“ Ма који били моји мотиви, ја се сад због њих кајем ” одговорила је шупљимгласом. Бескорисно је било с њим разговарати речима љубави кад је све што је онразумевао била жеља или одлука.

“ Онда ће кајање бити и твој друг у кревету, љубави ” приметио је са сарказмомухвативши је за рамена да прикује њену пажњу на себе. “ Немој да се заносишилузијама, Сејбел ! Ти си моја жена и то ћеш и остати ! Што пре то схватиш каочињеницу, то ћемо обоје бити срећнији ! ”

Одмакао се посегнувши још једном за боцом шампањца, док је она зурила усвоје руке опуштене низ тело. Кајање ће јој, свакако, бити друг у кревету, алиРико – никада !

3939

ејбел зевну, протегну се и отвори очи. Велика просторија била јеу полумраку. Само је мали део у супротном крају био осветљен.Усправивши се у седећи положај, угледала је Рика који сеиспружио на кожном шезлонгу и листао неки илустровани

часопис.СС

Колико је спавала ? Звонце у њеној глави зазвонило је на узбуну. Шта сезаправо догодило ? Сећала се да је прихватила и другу чашу шампањцаделимично зато што је схватила да што мање буде изазивала Рика на ситницама,то ће јој живот бити лакши, а делимично зато што јој је пиће враћало храброст.Намрштила се. Да ли је била још која чаша после тога ? Језиком је овлажила усне.Уста су јој била сува.

“ Пробудила си се, коначно ” Рико спусти часопис, устаде и приђе јој. “ Решиосам да те остаим још петнаест минута, а онда да нађем начина да те нежнопробудим. ”

“ Колико сам спавала ? ” спустила је ноге на ивици кревета провлачећипристима кроз косу.

“ Довољно да излечиш последице пола флаше шампањца, надам се. ” Пријатносе осмехнуо. “ И довољно дуго да се у теби пробуди апетит, верујем. Овај хотел јепознат по једном од најбољих ресторана у Бразилу, а ја сам резервисао за нас стопоред прозора кроз који можеш да уживаш у панорами града док једеш. ”Погледао је на свој златни ручни сат. “ Можеш ли да се спремиш за пола сата ? ”

“ Наравно ! ” Сејбел устаде. Добар оброк јој се чинио примамљивијим одзаробљеништва у својој соби. “ Жао ми је што сам сам те оставила да чекаш . . . Јаобично не спавам до касно поподне. ”

“ Не извињавај се, Сејбел. Једноставно си повезала ноћ са сијестом која је једанод најпријатнијих доживљаја. Узгред, док си ти спавала нисам ленчарио већ самраспаковао наше ствари и одабрао хаљину коју ћеш обући вечерас.” Он скиде савешалице у плакару скерлетну хаљину коју је носила на плесу у обласном клубу.

Било јој је крајње непријатно што је претурао по њеним стварима и што јој чаки намеће своју вољу у томе шта ће обући вечерас, али није хтела да то покаже.Зато је нашла изговор.

“ Ох, ту старудију ? Ја то не бих обукла. ”“ Мислим да хоћеш, љубави ” рекао је мирно, али гласом који не трпи

супротстављање. “ Ја сам се увек повиновао твојим жељама, а сад је време да сети мени реваншираш. ”

За тренутак је оклевала. Је ли се то осећала претња у његовим речима ? Нијехтела да повећава напетост сада када се трудила да се ослободи његовогтуторства. Био је то мали поен за њега у борби чији коначан исход не зависи одове ситнице.

“ У реду, ако ти то толико значи . . . ” одговори “ мада не знам зашто желиш баш

4040

то кад имам далеко погодније хаљине. ”“ Питаш зашто, лепа моја женице ? ” изненадан пламен се разгори у

његовом погледу. “ Па зато што си је носила онда када си прихватила мојубрачну понуду ! Надам се да ће те то подсетити на то вече. Сем тога, врло лепо тито стоји. Изгледаш као Циганка – у јарким бојама, страсна и изазовна. ”

“ Ако је изазов то што желиш . . . ”“ Само ако си спремна да га доведеш до крајњег резултата. Хоћеш ли, Сејбел ? ”“ Ја . . . ја не желим да се борим с тобом ” изговорила је у самоодбрани јер јој је

срце тукло и против њене воље у његовој близини. Да је Рико волео, њена душаби била у сагласности с њеним телом, али он је ухватио у замку . . . начинио језаробљеницом. Бест поново плану у њој. “ Обући ћу све што ти годи, само мепусти ! ”

Било је два ујутро кад је у Риковој пратњи изашла из ноћног клуба. Још сепомало љуљала од последњег плеса. Рико је био савршен плесач и водио је утаквом темпу да су се околни парови размакли устрану начинивши им места, апосле завршног акорда музике, разлегао се топао аплауз.

На плесном подијуму је на час је била заборавила на своје проблеме. Сада, докјој је свеж ноћни ваздух миловао кожу, постала је свесна да вече још није билозавршено. Рикова рука поћивала је на њеном струку. Осећала је интензивно ињегов додир и мирис скупе колоњске воде. Није смела да му да ни најмањегповода да помисли да се предомислила ! Мада је цело вече уживала заборавившида је заробљеница, Рико је заиста био шармантан. Била би слепа или луда када тоне би признала, а она то није била. Само повређена и љута.

Шта јој је то отац говорио ? Физички квалитети мушкарца још не гарантујудобар брак. Ноћас, пошто су изашли из ресторана, Рико је био савршен пратилац,драг и пажљив, а запазила је и бројне погледе присутних жена приковане зањега, али је њен отац био у праву. Сам по себи, добар изглед је безначајан. Ма штасе догодило, не сме дозволити да буде заведена спољашњим изгледом, не сме сепотчинити мушкарцу којег води само физичка глад. Њен највећи непријатељ једвострукост њених осећања – одбојност њене свести и привлачност која себудила у њеном телу и преузимала контролу над њом чим би њен аутократскимуж стао на корак од ње.

“ Јеси ли уморна, драга женице ? ” зачула је Риково љубатно питање. “Хоћемоли коначно у кревет ? ”

Од тих речи се осећала као да јој је неко сасуо лед из врећице низ леђа. Досад јеуспела да Рика држи на минималној дистанци, ако успе и даље, сутра би могла даповуче завршни потез. План се већ уобличио у њеном мозгу. Сутра . . . Алиизгледи за ову ноћ нису били баш сјајни.

“ Изгледа да сам уморнија него што сам мислила ” рече. “ Одједном самстрашно поспана ” натерала је себе да зевне. Зар није негде прочитала да јемушкарцу немогуће водити љубав са женом која је болесна, којој се спава илиима сломљену ногу ?

“ И мени се чинило да јеси ” приметио је Рико суво водећи је према паркингу.“Срећом, нико не располаже нашим временом сем нас самих, зато можеш ујутрода спаваш докле хоћеш. ”

“ То би било срамота ! ” Сејбел се завали у удобно седиште кола. “ Надала сам се

4141

туристичкој тури по граду дању а почела бих дан са раним јутарњимпливањем. ”

“ Сигуран сам да се то може средити ” Рико је радознало погледапокрећући ауто заинтригиран њеним изненадним расположењем.

“ А после можемо жичаром на Главу шећера ?”“ Дабоме. Можемо и на врх Корковаде, ако желиш. Он је два пута виши и оданде

је незабораван поглед на град. ”“ Дивно ” Сејбел навуче преко рамена лагани вунени плед. Рико је био

очигледно добро расположен. Само да тако остане ! Могу ли прва у купатило ? “ упитала је улазећи у њихов апартман.“ Можеш, драга, али не још ! ” Рико је загрли и привуче к себи.“ Молим те ” лагала је очајнички. “ Неопходно ми је ! ”“ Не толико као мени ово ! ” Рикове руке миловале су њена рамена, клизиле

низ леђа терајући је да задрхти од задовољства. “ Знаш ли ти уопште шта је замене значило ово вече – посматрати како се крећеш, једеш, смешкаш ? Ти сиватра у мојој крви, вољена, а ја горим од жеље за тобом . . . ” ухватио је за рукукојом је хтела да га одгурне и притиснуо усне на њен длан.

С муком је пригушила своју инстинктину потребу да одговори на његовомиловање. “ Ништа се није изменило, Рико ” изговорила је задихано, свесна да јепријатно вече које су провели заједно било само затишје пред буру, упркосњеним покушајима да и наставак буде миран. “ Ја не желим да ти будем жена – нисад ни икада. ”

“ А ја ти кажем да немаш избора ! Господе, Сејбел ! Време је да одрастеш и да сепонашаш као зрело биће. Сам Бог зна да сам био стрпљив с тобом, али теупозоравам – не иди предалеко ! И ја сам само људско биће ! ”

“ И ја сам ! ” одвратила је гневно. “ И то ми даје слободу избора ! ”“ Слобода избора – да ! ” Јачина његовог гласа парала јој је уши. “ Али

тврдоглаво и непрекидно опирање да потврдимо нашу брачну везу због разлогакоји не стоје, то не, Сејбел. То је право које нисам спреман да ти признам ” гледаоје у њено пркосно лице. “ Наш брак је законит уговор и нико неће раскинутиуговор који је начинио са мном, а да не буде кажњен. ”

“ Онда ме казни ” одбрусила му је у лице дочекавши његов мрачан поглед споносом који су пробудиле његове изазивачке речи.

“ Господе ! ” он је одгурну таквом снагом да се она затетура уназад и седе накревет. “ Човек би помислио да су те везану, запушених уста и дрогирану довелипред олтар ! ”

“ Зашто си крио од мене заједнички свој план с мојим оцем ? Очекујеш да будемсрећна због тога ? ”

“ Зашто да не ? Шта ми фали ? ” Уздахнуо је. “ У годинама у којима другимушкарци јуре цуре, ја сам био потпуно окупиран бригом за Рибатехо, задовољаншто у Енглеској постоји ћерка човека којег волим и поштујем и која ће доћи да сеупозна са мном кад за то буде време. Сад сам је упознао и она је моја жена . . . ”

“ Само зато што си погодио да је питаш у тренутку кад је била емоционалнонестабилна и није имала појма да је то врхунац добро планиране акције ! ”

“ Свако успешно удварање је добро планирана акција ! ”

4242

“ Али не заснива се свако на превари ! Имала сам право да сазнам одмахко си и шта си се договорио с мојим оцем. Да си био поштен, ти би ми торекао на почетку ! ”

“ И пустио да те твоја тврдоглавост и предубеђења заслепе ? ” упита је грубо.“ Зато је све што сад имамо брак на папиру који неће донети задовољство ни

теби ни мени. Рико, зар не видиш ? Ја желим више од живота него да будем добропажена и чувана драгоценост која ће заузимати место у друштву у коме секрећеш. А ти . . . ти заслужујеш да имаш жену која ће те волети и поштовати . . . ”

“ И слушати ме ? ” Нежност изговореног питања није била у складу сапретећим светлуцањем његових очију. “ Али ти си дала та обећања и требало једа претходно добро размислиш да ли ћеш моћи да их одржиш. ” Глас му постадедубљи. “ Слушај ме, Сејбел, ово је последњи пут што сам спреман да расправљамо тој теми. Рибатеху је потребна легитимна господарица . . . ” Приђе јој и подижеје на ноге. “ А то си ти – сењора де Браганца која ће то бити – волео бихсвојевољно, али ако је потребно, и против њене воље ! Када тај мој захтев будеиспуњен, бићеш слободна да проведеш остатак живота у тузи за вољенимглумцем. То је највећи уступак који сам спреман да учиним, зато доброразмисли ! ”

Ћутке је гледала како прилази завесама које су се лелујале на излазу на балкони тада зачу “ Спремај се да легнеш. Сутра имамо пред нама напорно разгледањеграда и обома нам је потребан ноћни одмор ! ”

Преживела је. Рико јој је дао још једну ноћ попуста, али јој је јасно ставио дознања да је то последња. Узалуд је покушала да га наведе на споразумнопоништење брака и сада јој је остао само корак који је планирала. Док су тевечери шетали градом, прошли су поред ноћног клуба у коме је некад наступалањена мајка под девојачким презименом Армстронг. Елегантан и скуп, био јеизнад категорије сумњивих састајалишта. Јасно, главни извођачи били суангажовани месецима унапред, али увек има и малих тачака, а име ЛауреАрмстронг сигурно ће отворити врата и њеној ћерки.

Путни чекови које је имала за личне трошкове би јој, ако неђе јефтин смештаји пажљиво економише, оногућити довољно новца док не стане на ноге. Главнипроблем јој је био како да измакне Риковом оку, али Ро де Жанеиро је био великиград са лавиринтом улица које ће, била је уверена, сакрити. Онда ће му и његовпонос бранити да трага за женом која, очигледно, не жели да има било шта сњим.

4343

ледећег јутра Сејбел се пробуди освежена и одлучна даспроведе свој план. “ Већ си се пробудила ! ” узвикну Рикопојавивши се из купатила осмехујући се као да синоћ нијебило тешких речи међу њима. “ Ако још увек желиш на пливање,

боље да кренемо што раније. После девет нећеш моћи да убациш иглу измеђукупача на Копакабани и Ипанеми. Уствари, најбоље је продужимо до плаже уЛеблону. Није тако уређена, али је једнако лепа. ”

СС“ Како ти мислиш да је најбоље. ”По повратку, док се Рико туширао, запаковала је нешто одеће, накит и

докумета, ишуњала се са торбом из собе, сишла до рецепције и замолила да јој јепричувају сат-два. Задихана, вратила се у собу неколико тренутака пре него штосе Рико појавио из купатила.

“ Могли бисмо после ручка да одемо до ботаничке баште или би ти радијепоново на плажу или би ти . . . ” глас му постаде дубљи “ највише пријала сијестаовде ? ”

Не, само то не, помислила је панично.“ Мислила сам да уредим лице и косу ” одговри му. “ У хотелу има диван салон

за улепшавање па сам им телефонирала док си се ти спремао. ” Осмехнула секонтролишући глас да је не ода. “ Моја кожа, знаш, није предвиђена за ову јару, акоса чезне за негом. ”

Он јој приђе и прстима јој додирну образ.“ Зашто желиш да будеш још лепша него што си ? Мислиш ли да моја

самоконтрола није била изложена довољним искушењима ? ” Загрли је, усне имсе спојише и њом на помисао о скором избављењу прође чудна смеша осећањакајања и радости. “ Заборави на ручак ” мрмљао је нежно “ заборави на твоју косу. . . Остани овде са мном. Ти ме желиш исто колико и ја тебе. Само те твојтврдоглави понос спречава да то признаш ! ”

Угледала је исти онај грозничави сјај у његовим очима као и синоћ и од тога суплаши још јаче. Било би тако лако да пристане – и тако погрешно јер је знала даби брак заснован само на сексуалној привлачности био исто тако неискрен ипразан као и брак њених родитеља ! “ Рико, умирем од глади ” протестовала јепокушавајући да добије на времену “ а имам и лаку главобољу од сунца, али ћепроћи кад се наједем, а биће ми још боље после козметичког третмана. До вечериће бити све у реду. ”

“ Гарантујеш ли ? ” упита је једва чујно.“ Апсолутно. ”Сишли су на лагани ручак у снек бару крај базена. У три сата она устаде од

стола. “ Време је за салон ” рече.“ Чекаћу те овде. Буди лепа, мала моја Изабела. ”Рекао је то скоро дремљиво дигавши поглед с књиге коју је изео да чита уз

хладно вино.Пожуривши до хола, седе за један сточић, узе папир са хотелским заглављем и

написа Рику опроштајно писмо. Поновила му је укратко све што му је ранијеговорила. На крају је додала да је њена судбина води другим путем. Била би музахвална да њену личну гардеробу остави на чување у хотелу, а она ће је узети

4444

чим нађе стан. Нада се да ће предузети неодложне кораке да се њихов бракпоништи и да ће му ово њено писмо користити као доказ њеногнеприхватања да њихов брак буде прави. Онда ће он, сигурна је, наћи женукоја ће му бити искрена и вољна жена. Узбуђена, стави дрхтави потписИзабела, стави писмо у коварат, адресира га на његово име и њихов апартман,убаци веренички и венчани прстен и преда писмо рецепционеру. Минут касније,ушла је у такси с торбом у руци и рекла шоферу да вози у резиденцијални деограда. Гледајући лако обучене излетнике и гужву на улици, осети страх, аликоцка је бачена. Било је прекасно за кајање.

Нашла је собу у старом делу града у уској улици засењеној облакодерима. Билаје мала, без клима уређаја али чиста. Отворени прозори гледали су на пијацувоћем и још дуго пошто их је затворила осећао се у просторији мирис манга ипапаје. Соба није била јефтина, али могла је да поднесе и надала се да ће брзонаћи посао.

Обучена клону на кревет. Када ће је Рико потражити ? Најдаље за два-три сата.У салону за улепшавање ће сазнати да се није ни појавила. Онда ће у соби наћињено писмо . . . Уздрхтала је замишљајући његово лице кад буде схватио да јеотишла. Неће га бити брига за њу, али његов мушки понос биће до темељауздрман.

Стоички се припремала за дуго чекање да сунце зађе и да почне да се брине освом животу. У првим вечерњим сатима ушла је у Кабану Ларања и замолила давиди управника. Пажљиво се обукла за ту прилику. Била је у црвеној хаљини којује Рико волео и пустила раскошну косу да јој пада на рамена.

“ Добро вече ” поздравила је управника на беспрекорном португалском. “ Ја самСејбел Гимарез, ћерка Лауре Армстронг. Као и моја мајка, ја сам артисткиња ислободна сам за ангажман. ”

ладан, устајали ваздух био је помешан са тешким мирисомуљане зидне боје у собици у којој је Сејбел покушавала да набледе образе нанесе слој шминке и да уморне очи учиниживахнима. Сијалица без абажура изнад сточића за

шминкањетукла јој је у очи али и показивала Сејбел сурово и немилосрдно њенизглед. Колико ће још моћи да издржи да ради под оваквим околностима ?

ХХПрошло је десет дана док је уопште нашла посао. За то време је схватила да

ниједан од ноћних клубова са добром репутацијом није заинтересован нити зању, ни за оно што она уме. Зато је тражила даље док није нашла овај клуб Тежо.Новац који јој је понуђен, био је бедан, и док није почела као остале девојке дапосле изведене тачке забавља госте, није зарађивала ни за голи живот. Јединакорист од свега било је извођачко искуство које ће јој помоћи ако јој се укаже

4545

прилика за неку добру аудицију. Гости који су посећивали клуб, зурили су уњу и добацивали јој, нису били прости. Једноставно су давали себи одушке.Ипак, признавала је себи, тешка срца, то је боље него ништа.

Потрошила је доста новца којег је понела јер је сама себи морала да купишминку и костиме за наступ, а они нису били јефтини. Зато је морала пажљивода живи док се на хоризонту не укаже права прилика.

Звуци из дворане су се појачавали. То су сигурно егзотичне играчице које сунаступале пре ње, завршавале своју тачку. За који минут, и она ће се појавити наподијуму. Уздахнула је. Шта би њен отац или Рико мислили кад би је виделиовакву ? Љутито обриса сузе. Овим својим поступком она се практично отуђилаод обојице. Хаиме Гимарез јој никад не би одобрио такав корак, а Рико . . . За његаби била мртва . . .

Устала је и погледала се још једном. Златна хаљина припијена уз тело, ципелеса високим штиклама танким као игла, па се при ходању на њима истиче свакаоблина њеног тела. Узела је са сточића дугачке црне рукавице од имитацијесвиле, навукла их и ставила преко њих две светлуцаве наруквице. Две девојке сакојима је делила гардеробу, уђоше смејући се гласно.

“ Срећно, душо ” рече јој старија од две слатке Мексиканке. “ Мислим да ће тибити потребна. Ово ће бити напорна ноћ. ”

“ Хвала ” Узврати Сејбел с осмехом. Ове две су биле једини пријатељи које јеимала. “ Трудићу се да усрећим публику. ”

Чекајући да је водитељ програма најави, Сејбел додирну мали златни талисманкоји јој је Тонињо поклонио. Од пре шест ноћи, од како је први пут наступила,увек је учинила исто. Тај талисман је био њена једина веза с прошлошћу.Подсетник на дан њеног венчања с Риком кога је напустила и кога, схватила јепосле ових дана разочарања и патње, мада прекасно – воли. Да, воли.

Била је то ужасна иронија да је морала да побегне од њега да би бил начисто сасвојим осећањима, а сад јој то ништа није вредело. Није могла тачно себи рећикада се то догодило. Покушала је од првог сусрета да међу њима подигне зидравнодушности. Бранила се Сајмоном иако је у дубини душе знала да је њен отацбио у праву. Упркос разуму, који се одупирао, њено тело и њена душа би јој присваком Риковом додиру почели да говоре истину. Говорила је себи да га мрзи, искоро је поверовала у то. Тек ови дани усамљености помогли су јој да схвати да јесаму себе обмањивала. Ипак, волела га она или не, било би јој немогуће живети сњим као његова жена, водити с њим љубав, рађати му децу знајући све време даје изабрао за ту улогу, не зато што се заљубио у њу, већ зато што је кумово дете.

Зачула је како је најављују – Тежо клуб има част да најави прекрасну италентовану певачицу с оне стране Атлантика – Лауриту !

Њена прва песма имала је једноставан текст. Она није, обавестила је салу, натржишту љубави. Ако је неки мушкарац помислио да поклонима може да купињену наклоност – грдно се преварио. Само љубав може да однесе победу над њом– само љубав. Речи су биле тако блиске ономе што је сама осећала, да је самопрофесионалност задржала да истински не заплаче на сцени. Певала је прво напортугалском, а онда, због туриста, на енглеском.

Изненада настаде комешање у препуној сали. Чак и у мраку, Сејбел приметинегодовањеоних које је човек што се пробијао напред размицао на свом путу.

4646

Није било необично да некохоће да у таквој атмосфери приђе ближе дабоље види и боље чује. Сејбел извуче микрофон из његовог лежишта идржећи га испред себе као оружје, осећала је да се боји јер је тај мушкарацвећстигао на позорницу. Опазила је само да је обучен скроз у црно и да сеупутио право према њој. Тек кад је ступио у светлосни круг којим је обасјаваорефлектор, препознала је у њему – Рика ! Ужасно изобличеног лица, стиснутихусана и очију које су гореле мрачним гневом, он оте микрофон из њене дрхтаверуке, тресну га на под, подиже је као врећу преко рамена и изнесе је у ноћ,остављајући за собом дивљу галаму у локалу.

“ Стој где си и не мичи се ! ” спустио је на тротоар, а затим сишао на пут и почеода маше руком. “ Зауставићу такси, а ти, ако учиниш само један корак, даћу типрописну пљуску коју си већ одавно заслужила. Гарантујем ти да нема мушкарцау овом граду који би ти у оваквим околностима прискочио у помоћ ! ”

Упозорење је било сувишно. Не би се покренула ни да је то желела, јер јениједан мишић није слушао.

Иза угла наиђе такси који се зауставио на Риково махање. Рико отвори вратакола, ухвати је за руку и гурну је на задње седиште. Сео је поред ње и рекаошоферу да вози до хотела у којем су били одсели.

Значи, није се вратио на ранч како је она претпостављала. Потценила је његовужељу за осветом јер је само то могло бити оно што га је задржало у Риу. Једанпоглед на његово смркнуто лице био је довољно речит.

Забацила је главу и затворила очи молећи се да смогне снаге да патње које сује чекале поднесе са достојанством. Ништа што јој се буде догодило неће битиравно болу због тога што га воли, а зна да му то никад неће моћи рећи.

Пред хотелом он плати вожњу па се окрену према њој.“ Хоћеш ли да ходаш, или да те понесем ? ”“ Ходаћу. ” Пркосно је подигла главу корачајући крај њега и не помишљајући да

се ослони на његову руку, посрамљена због свог упадљиво нашминканог лица ислике коју је, као таква, пружала. Била је свесна радозналих погледа у холу док јеРико узимао кључ од апартмана и док су ишли према лифту.

Отворивши врата апартмана, Рико се одмакну и нареди јој да уђе. Онда јојњегов одсечни глас разби и последње илузије.

“ Доврши то, Сејбел ! ”“ Да довршим ? Шта да довршим ? ”“ Твој наступ. Твој стриптиз. Шта друго ? Никад ниси имала тако пажљиву

публику као сад ! Зато хајде ! Свлачи се ! ”Зурила је у њега ужаснута.“ Ја сам тамо певала, а не свлачила се ! За име Бога, Рико, певала сам ! ”Било је очигледно да јој не верује.“ Шта још чекаш ? ” упитао је ледено. “ Желиш музичку пратњу ? ” Он оде до

кревета и укључи музички стуб. Врела, страсна латиноамерчка музика испунисобу. “ Идеално ! ” додаде саркастично.

“ Рико, смилуј се . . . Не могу ! ” покушала је да избегне потпуно понижење.“ Мислиш ли ти да ја не знам какви су ти клубови ? Посетио сам их довољно

ових дана трагајући за тобом. О, имаш ти сасвим лепи гласић, али ништа ме не

4747

може уверити да је то било довољно да добијеш посао ! ”Лице јој се зарумене. Његова јетка примедба није била без основа.

Управник клуба је, примајући је, тражио је да се свлачи, али је то онаодлучно одбила. На њено изненађење, он је прихватио њену одлуку уз циничнупримедбу – Можда ћеш се предомислити кад будеш била мало гладнија.

Она никад неће бити толико гладна, рекла је у себи, одлучна да напусти Тежочим јој се укаже боља прилика.

То што је поцрвенела, за Рика је значило да су потврђене његове најгорепретпоставке. “ Што пре почнеш, ” рече јој “ пре ће бити готово. Ако си то моглада радиш у просторији пуној страних људи, можеш и за мене, твог мужа. ”

Сејбел стаде пред њега, а њен поглед га је преклињао.“ Рико, молим те опрости . . . Није требало да побегнем на такав начин, знам и

заслужила сам твој гнев. Ако намераваш да ме истучеш, нећу покушати да тезауставим, али ми мораш веровати . . . ”

“ Да те истучем ? ” Он подругљиво подиже обрве. “ Ја не тучем жене и коње. Топовређује њихову нежну кожу и ломи њихов дух. Зашто бих разарао оно што мисе свиђа ? ”

Пепељатосива у лицу, Сејбел поче да следи његове инструкције. Прсти су јој секретали аутоматски, несвесно. Скинула је наруквице, затим рукавице па отоврипатент-затварач на хаљини пустивши да глатки материјал полако клизне низњено тело.

“ Пружи ми ногу. ” Рико је сео на кревет и промукло командовао. Држећи сеједном руком за зид, она га послуша гледајући како је изува.

“ И другу. ” Друга сандала придружи се првој на поду.“ А сада, остало доврши сама. ”Његов тврд поглед рекао јој је све што је требало да зна. Угризавши се за доњу

усну и оборивши главу од стида, она га послуша.У једном тренутку Рико нагло устаде, узе је у наручје и страсно притисну усне

уз њене. Сејбел осети да јој пулс убрзано добује. Јесте, понижавао је, понашао сепрема њој као према уличарки коју купује, али њено тело јој је, упркос свему,говорило – то је човек којег волиш.

“ Изабела . . . Моја Изабела . . . ” чула је његов грлени шапат, а онда, као да сетргао из омамљености, он је одгурну уз гласан смех. “ Ово је било врло аматерскис твоје стране, љубави. Кад стигнемо на Рибатехо, научићу те како се то ради, алиима толико тога што мораш да научиш и зар има бољег тренутка за прву лекцијунего што је овај ? ”

Она устукну као рањена животиња.“ Немој се напрезати да ме лажеш, женице моја ! ” добацио јој је горко. “ Ја сам

се с тобом оженио отворених очију. Кад ми је твој отац писао, он се више нијенадао браку међу нама јер више ниси била девица. ” Гледао је у њено ужаснутолице. “ Можда је веровао да мене није лако одговорити, па је сматрао, да каоџентлмен, мора о томе да ме обавести. Знаш, у овој земљи није необично да мужубије жену прве брачне ноћи ако установи да је његова права претходноискористио неко други ! ”

Сејбел сва боја ишчезе са лица, а речи одбране нису хтеле д јој пређу преко

4848

усана.“ Колико их је још било осим Сајмона ? ” наставио је немилосрдно. “ Ти

имаш развијен апетит за љубав, зар не, лепотице моја ? Кад сам те држао унаручју и осећао да одговараш на моја миловања, веровао сам да . . . ”Она заустида нешто каже, али је он зауставио покретом руке. “ Не лажи ме Сејбел. Рекао самти да знам какви су клубови као онај у коме си радила. Једина могућност дапреживиш је да продајеш своје тело клијентима.Колико си имала љубавника заове две недеље ? Три, четири . . . сваке ноћи ? Како су ти плаћали ? Новцем или . . .” Он зграби ланчић око њеног врата који јој је поклонио Тонињо, покида га сгађењем и баци преко рамена.

“ Престани ! ” Крикнула је видевши да њен талисман лежи на поду.“ Не пада ми на памет ! Ово пута те је срећа напустила. Свидело се то теби или

не, твој стриц те је поверио мени оног дана када се на твоје тражење сагласио снашим венчањем. Време је да научиш шта је љубав и ја ћу ти дати лекцију којуникад нећеш заборавити ! ”

Само не овако, само не овако, молила се Сејбел знајући да је то узалудно. Рикоје подигао у наручје и бацио на кревет.Скинувши кошуљу, испружи се крај његледајући њено бледо лице кроз спуштене капке. “ Зар си стварно мислила да ћуте пустити да ми побегнеш ? ” Узео јој је лице у шаке. “ Зар нисам платиодовољно високу цену за тебе – живот ћу делити с тобом, ранч, будућност, све . . .Шта још хоћеш од мене ? ”

Љубав, поверење, нежност, осећања, помислила је, али ништа није одговорила.“ Зар то мора да се овако догоди ? ” упитао је.“ Учини што мораш. ” Глас јој је звучао шупље. “ Немам шта да ти кажем. ”Кад се Рико одмакнуо од ње, претпостаљала је да хође да се сасвим свуче, али

је одмах затим осетила меки додир своје шифонске спаваћице на нагом телу.“ Обуци то, Сејбел. ” Звучао је неизмерно уморно. “ Сутра рано крећемо за

Рибатехо. Био сам сувише дуго одсутан оданде. Морамо много тога да урадимо забудућност, а неће моћи да се уради док не пронађем твог оца и не обавестим га онашем браку о нашој жељи да га окончамо. У међувремену, ти ћеш се сместити наранчу као моја законита жена. ”

“ Хоћеш да кажеш да се слажеш да раскинемо брак ? ” Пре две недеље тењегове речи би прихватила с одушевљењем. Сада је тај логичан одговор погодиокао ударац маљем.

“ Па то је оно што ти желиш, зар не ? Да, коначно сам се уверио да је то биланајвећа гршка коју сам починио. ”

4949

асно поподне следећег дана, седећи поред Рика назадњем седишту кола, размишљала је о проблемимакоје је изазвала у његовом животу. Шест година семучио да унапреди тај ранч по цену одрицања од свог личног

живота. Сада, са тридесет година, пожелео је жену и децу који ће имањепретворити у топли дом. Помислила је на Витора и Риу и њихово двоје дечицепосматрајући мушкарца поред себе који је седео заваљен, затворених очију иопуштених црта лица. Да ли је он желео исто ? Уздахнувши дубоко, Сејбелспонтано положи руку на његово колено.

КК“ Шта је било ? Није ти добро ? ” трже се Рико и погледа је забринуто.“ Само сам се питала где смо сада. ”“ Већ више од пола сата возимо се по имању. Стићи ћемо до куће за десетак

минута. ” Онда хладно додаде. “ Вест о венчању изазвала је велико узбуђењемеђу запосленима на ранчу. Било би неучтиво покварити им радост због твогдоласка. Зато бих веома ценио твоју сарадњу и замолио те да изиграваш срећнумладу следећих сат времена. Са твојим глумачким искуством, то не би требало дати буде сувише тешко, зар не ? ”

Никада неће сазнати колико ће то бити тешко, помислила је, међутим рекла је“ Наравно да нећу покварити њихову добродошлицу. ”

Особље куће, постројено у холу, срдачно је дочекало, а она им је истом меромузвраћала. Онда се нашла у соби на спрату.

“ Ово је заједничка спаваћа соба ” објаснио јој је Рико “ али се немојузнемиравати. Не намеравам да је делим с тобом. ”

“ Је ли друга соба спремна за тебе ? ” упитала је тихо.“ Није, и неће бити потребно. За време мог одсуства накупило се много

проблема који траже да се лично заузмем и то више не може да чека. ”“ Хоћеш да кажеш да не остајеш овде ? ” Била је шокирана.Већ је било довољно то што је он мрзи, али се надала да ће бар бити овде с њом

док се не прекине та агонија и њихов узбуркани брак не приведе крају. Сад јој јесве изгледало изгубљено.

“ Нема потребе да паничиш ” рекао је. “ Ништа се од тебе неће тражити. Даосам инструкције послузи да се према теби односе као према поштованој гошћидок се ја не вратим. Кућа и штале су ти на располагању. Треба само да послушашсавет коњушара којег коња да јашеш и да увек имаш пратњу. ”

“ Ја сам добра јахачица ! ” оте јој се.“ То си ми већ рекла, али пространство Рибатеха је велико а ја сам већ изгубио

много времена трагајући за тобом. ”Подсећање на њен бег из хотела у Риу било је сувишно. Више није имала ни

воље ни намере да тако нешто понови.“ Хоћеш ли се дуго задржати ? ” упитала је шапатом да би прикрила осећање

изгубљености.“ Недељу дана . . . можда чак и десетак дана . . . Биће то довољно да средиш

своје мисли, зар не ? ”“ Како ћеш путовати . . . џипом ? ”

5050

“ Наравно да не. Путоваћу како гаучи одувек путују овом земљом – накоњу. ”

“ Али Рико . . . ” лаконски разговор који је покушавала да води, мучио јејош више. “ Сигурно би џипом било брже, а ти ниси ни одспавао. Зар не би билобоље да се прво мало одмориш ? ”

Немарно је слегнуо раменима. “ Одмарао сам се у авиону, а и никад нисамосећао велику потребу за спавањем. ”

“ Ваљда ћеш ипак прво вечерати ? ” жеља да што више одложи његов одлазакрасла је у њој.

“ Носим храну са собом, а сад ме извини. Желео бих да се окупам пре поласка. ”Приметивши њен поглед уперен према кревету, додао је “ ако си уморна, можешјош да одспаваш два сата до вечере . . . ” Одречно је завртела је главом. “ У реду . . .онда ти предлажем да сиђеш. Тамо ћеш наћи Луцију која води бригу о кући. Онате чека да ти покаже твој нови дом и саслуша твоја упутства. ”

Сејбел крену ка вратима зачувши још Рикове речи “ Ако си забринута како ћешсе односити са послугом, буди у штали за сат времена да ми пожелиш срећанпут ! ” не чекајући одговор затворио се у купатило.

Стигла је пред шталу у заказано време посматрајући живост у дворишту. Усредишту креуга стајао је оседлан ждребац, црн као абонос. У то се из једне иззграда појави Рико. Таквог га никад раније није видела – прави земљопоседник,спреман да крене у пампу. Био је у карираној црвеној кошуљи подврнутих рукава,око врата му је била везана скерлетна марама, црни шешир широког обода му јепокривао чело. Црне панталоне биле су му увучене у дубоке чизме од телећекоже.

“ Изабела, љубави ” приђе јој са смотаним огртачем под једном и бичем у другојруци. Само је она могла да види иронично светлуцање у његовим очима. Један одкоњушара прискочи и преузе огртач и бич. “ Је ли све у реду ? ” упита га Рико.

“ Си, сењор – све. Храна, вода, ласа, ножеви и краткоталасна радиостаница. Свеје спаковано. ”

“ Добро ! ” Он се окрте и привуче Сејбел у наручје. “ Вољена моја ” говорио јеотегнуто и наглашено “ колико ме боли што те овако остављам. Једва чекам дапоново будемо заједно. ”

“ Рико, зашто . . . ” прошапутала је рањено.“ Морамо да сачувамо твој образ, Сејбел ” одговори јој. “ Следећих неколико

дана ти ћеш морати да уживаш поштовање ових људи као господарица ранчаРибатехо. Морамо им показати да имаш моје поверење . . . и моју љубав, је литако? ”

Пре него што је могла ишта да примети, он руком подиже њену пркосну малубраду и пољуби је тако снажно да је остави без даха. Осећала је да јој клецајуколена.

“ Довиђења, женице моја . . . ” он се елегантно вину у седло и лабаво узе узде уједну руку, другом потапша коња по врату и покрену га, а људи се размакоше даму направе пролаз.

“ Срећан пут, мужу мој . . . ” Сејбел је играла своју улогу до краја, а кад се окрену,очи јој се напунише сузама. Само је она знала да његово довиђења у ствари значи

5151

збогом. Рико је за њу био изгубљен као фантомски јахач из легенде који засобом оставља само чежњу.

ада је ујахала у двориште окружено кестеновима, приметицрног ждрепца како маше репом, рже и клати гривом као даје поздравља. Рико се вратио ! Од узбуђења једва је сјахала.Девет дана је живела као у безваздушном простору. Девет

дугих, усамљених дана проведених у јахању по зеленом пространству осећајућисамо ветар у коси и сунце на лицу.

КК“ Сењор де Браганца се вратио ? ” упита шталског момка који је прихватио

њену кобилу.“ Пре два сата, сењора. ”Два сата ! Где ли је сада ? Збуњено пође ка кући. Само небо зна да је ових дана

само желела да га угледа.“ Сејбел ? Препознао сам твој корак ! ” Рико се појавио пред њом отворивши

врата мале собе која му је служила као радна соба.Гладним погледом је посматрала детаље на њему. Још је био обучен у гаучо

стилу, али се видело да се окупао и пресвукао. Тен му је огрубео од ветра и сунцау пампи, коса му је порасла, али осмејак му је остао исти као и поглед тамнихочију.

“ Управо сам сазнала да си се вратио ” рекла је. “ Била сам на јахању. ”“ Видим ” први пут осети да јој одговара са интересом. Бар да је стигла да се

уреди и пресвуче. “ Треба да се истуширам ” рече.“ Касније. Сада је важно да разговарам с тобом. Имам врло добре вести за тебе.

Заправо сјајне. ”Какве вести ? Можда је већ поништио њихов брак ? Због чега би другог зрачио

од задовољства ? Модао је да контактира путем радиостанице коју је понео. ЗаРока је све било могуће.

“ Ради се о твом оцу. ”“ Најзад си успео да га пронађеш ? ”“ Јесам. ” Оклевао је. “ Сејбел . . . Мислим да ти то ниси знала, али он је још

недавно био у стању које је било далеко од тога да би се могло назвати добрим. ”“ Тата ? ” Осећала је да је пребледела. “ Нисам ни претпостављала. ”“ А и како би ? Он се потрудио да то сакрије од тебе, али се пре неколико

месеци суочио са чињеницом да су му дани одборјани без операције наотвореном срцу. ”

“ Господе . . . ” шокирано је разрогачила очи.

5252

“ Сада је све уреду ! ” Рико јој прискочи и поможе јој да седне. “ Оперисанје. Урађен је бајпас и потпуно се опоравио. Чекао сам на коначан исход дати то кажем. Јуче ујутро сазнао сам то преко радија и одмах сам се вратио. ”

“ Зато нико није могао да допре до њега . . . ” узвикнула је. “ Али ти си све времезнао шта се дешава ! ” Чврсто је стегла његову мишицу. “ И стриц Роберто . . . он јеморао знати, али зашто ми није рекао ? ” Дубоки бол се видео у њеним очима. “Морала сам бити тамо с њим ! Зашто ме је послао овамо ? Зар ме толикопрезире ? ”

“ Којешта ! ”Провукао је рукама кроз њену косу као да милује дете. “ Послао теје овамо јер те воли. У случају да операције не успе, желео је да будеш са својомпородицом – људима који те воле и бдију над тобом и који би ти помогли дасредиш све формалности. ”

“ Морала сам бити с њим ! ” Ватра је севнула из њених очију. “ А ако би пошлолоше, била бих и сама у стању да се изборим са свим. Хиљаде других жена точине, а ја сам исто толико јака и способна као и оне. ”

“ не сумњам, али твој отац је био уверен да чини како треба. Чак и његов планза нас двоје био је заснован на његовим искреним осећањима које је гајио преманама. Када је био дошао на сахрану мог оца и показао ми твоју фотографију,помисао да имам вереницу с друге стране океана, морала је одушевити младићакакав сам био. Како су године пролазиле, он ме је обавештавао о твом напретку,прво у школи, па у колеџу. Увек је говорио да ће те упознати с том идејом кад зато буде време, али тај дан није стигао док није било прекасно, зар не ? ”

“ Није ” промумлала је тужно.Рико побеђено заврте главом. “ Онда ми је пре неколико месеци писао да си ти,

не само одбила да се упознаш са мном, чак и пре него што је имао шансу да кажекако се ја зовем или ко сам, него си још улетела у једну несрећну везу и пошто тије тај ветропир узео невиност, више ниси била погодна да будеш моја жена. ”

“ Рико, за име Бога . . . ”“ Саслушај ме, Сејбел ! То је најмање што ти дугујем. Желим да ти докажем да је

твој отац невин у целој овој збрци. Он никад није престао да те воли и да ти желисрећу. Сва грешка за оно што се догодило међу нама је моја, искључиво моја. Биосам ван себе. Љут што си потресла свог оца кад је он тако болестан и зато што сиразбила сан у који сам веровао. Одлучио сам да не одустанем тако лако. Хаиме мије јавио да те је послао стрицу и онда сам одлучио да нађем неки изговор да бихте видео и утврдио каква си заправо. Зато сам одлучио да спојим посао изадовољство и одем на Грања Бранку. У обласном клубу су ми рекли да су твојстриц о Луис чланови, али никако нисам успео да с њима ступим у контакт. ”

“ И онда си упознао Алеха ? ” Сејбел је почела да сагледава како су се сплеленити њене судбине.

“ Да., али ми оне ноћи није ни падало на памет да за њега отмем Розину. Нисамжелео да твоју породицу увучем у скандал. Просто сам хтео да је пошаљем натрагу кревет, а умесно смешне тинејџерке, угледао сам лик који је шест годинаиспуњавао моје снове. Изгубио сам главу. ” Смешак самоироније појавио му сеоко усана. “ Сада видим колико су моји мотиви били измешани – жеља да те бољеупознам, жеља да те казним што си себе довела у такву ситуацију, потреба дадокажем себи да не могу бити тек тако заувек избрисан из твог живота . . . ”

5353

“ То сада није важно . . . ”“ Важно је, Сејбел ! Значи ми много да сазнаш истину пре него што се

растанемо. ”“ Изгледа да смо се венчали из сасвим погрешних разлога. ”“ Да ” Рико је климнуо главом. “ Кривица за то је моја. ” Извукао је ладицу

оближњег стола. “ Изволи. Немам право да ти то одузмем. ”Сејбел угледа златни ланчић на његовом длану који је последњи пот видела на

поду апартмана у Риу. “ Хвала ти ” рече стављајући га у џеп. “ Било би ми жао дасам га изгубила. Тонињо ми га је поклонио као талисман на дан нашег венчања. ”Сад је већ говорила мирно посматрајући израз изненађења на његовом лицу. “ Асад што се тиче моје наводне авантуре у Риу, живела сам од чекова које ми јепослао отац. ”

“ Да ли је то истина, Сејбел ? Или је то последњи ударац којим хоћеш дапродужиш агонију моје савести пре него што заувек одеш из мог живота ? ”

“ Твоја савест је твоја ствар, Рико. Нећу лагати да би ти било лакше. Кунем тисе да сам иста као оног дана када сам стигла у Бразил. ”

“ Сејбел . . . Не заслужујем твоје милосрђе . . . ” Глас му је био сасвим промукао.“Кад би само знала муке које су ме распињале кад бих се сетио шта сам ти свебацио у лице . . . Ја већ данима не спавам . . . ”

“ Немаш због чега да се кајеш. У ствари, треба да сам ја теби захвална, ако низбог чега другог, оно због тога што сам схватила да уопште не чезнем запозорницом . . . да нисам друга Лаура Армстронг. ”

“ Жао ми је ” Риков глас је звучао искрено док је узимао њене руке у своје. “Жао ми је због свега што се догодило међу нама. Једино због чега можемо битизадовољни је што се све добро завршило с твојим оцем. Уредио сам све да дођеовамо на Рибатехо на који месец да се опорави. Мораћемо пажљиво да изаберемотренутак да му саопштимо шта смо учинили и колико се кајемо због тога. ”Пустио јој је руке и окренуо се ка вратима.

“ Куда ћеш ? ”“ Један од мојих гауча је први пут постао отац па морам да се појавим на

прослави. ”“ Али ћеш прво вечерати са мном ? ”“ Тамо ће бити много хране па не брини. Наредио сам да ми припреме посебну

собу. ”“ Рико ! ” хтела је да му каже све што јој је узбуркало душу, али кад се он

екренуо на прагу, само је успела да изусти “ И мени је жао. Жао ми је што нисамоно што си желео . . . ”

Он се нагло врати, узе је у наручје и стеже.“ Сејбел, не мучи ме више ! Зар не знаш да си ти једина жена коју сам икад

пожелео ? Само ме је мој глупи понос спречавао да то самом себи признам одпочетка ! Када си отишла од мене у Риу, у мом срцу и мојим милима завладала јеолуја. ”

“ Рико . . . шта то причаш ? ” Сејбел га је гледала разрогачених очију.“ То да сам схватио да те волим. Не само због твоје лепоте, већ због свега – твог

духа, твоје маште, твог смисла за шалу . . . ”

5454

“ Али ти намераваш да раскинеш наш брак ! ” глас јој је прешао у јадвачујан шапат.

“ Да, Сејбел. Превише те волим да бих те држао против твоје воље. ”Осећала се да ће излудети од ненадане среће. Рико је воли ! Све што треба да

учини је да му каже да и она њега воли !“ А да ли би ме задржао кад бих ја то желела ? ” Смогла је храбрости да то каже.“ Ти . . . ти би остала ? ” Промуцао је Рико запањено, као да не верује у то што је

чуо. “ Упркос свега ? ”“ Да, мужу мој. ”За тренутак су непомично стајали и гледали се као да се још питају да ли је све

ово истина. Онда Рикове руке додирнуше њена рамена нежно, испитујући. Онаму узврати. Узе је у наручје и нежно је положи на брачни кревет. Пре него што јојсе од среће помутила свест, тихо му је рекла “ Буди нежан, молим те. Ово ми јепрви пут . . . ”

Погледао је с изразом изненађења и усхићења.“ Изабела . . . ”“ Ја сам ипак ћерка свог оца, зар не видиш ? ” насмешила се срећно. “ Чекала

сам човека који ће ме волети коли и ја њега волим, и мислим да сам га нашла. ”“ Јеси, вољена моја, јеси ! ”

ада су уз свеће, док се напољу спуштао сутон, седели за столомса изразом бескрајне среће на лицу и блаженим осећајемспокојства у души, Сејбел му рече.КК

“ Нећеш закаснити да свом гаучу честиташ што је постао отац ? ”Рико се насмеја. “ Како да закасним кад ће славље трајати целу ноћ ? ”“ А колико ће трајати славље кад ти први пут постанеш отац ? ” нежно и

враголасто га упита Сејбел.“ Док ми цео Бразил не честита ! ” узвикну млади господар Рибатеха.Напољу се зачуше звуци самбе.

КрајКрај5555