##9,GEOLOGIJA,J:SRPSKI

Dr. #AAМилан T. Луковић професора Универзитета

#MMБЕОГРАД # P P И З Д А В А Ч К А К Њ И Ж А Р Н И Ц А Ф Р А Њ Е БАХА# К Н Е З МИХАИЛОВА УЛ. 12

#GG1933

ПРЕДГОВОР

Модерна Шетика ce, y свпма својим еранама, поду~ хвата решавања cee крупнијих u cee тежих проблема. У области Грађевинске технике пројектују ce u изводе велики u смели радови. Они често захтевају детаљно u прецизно познавање геолошког састава u склопа терена, накојему ce изводе. Због тога инжињери осећају cee већу потребу за по~ знавањем оних геолошких чињеница, о којима треба да воде рачуна при пројектовању u извођењу својих разно« врсних радова. Mu досада нисмо имали, na нашем језику, ни једну подесну књигу, koja би могла да задовољи ту üo~ требу. Ова je књига тоне намењена.

КористеЋи ce веЋ објављеним страним делима ове вр-сте, специалном геолошком литературом u искуством сте~ ченим y сарадњи са инжињерима, старао сам ce да y своју књигу унесем само оно шШо je инжињеру доиста потребно. У üpakcu ce показало, да готово при свима инжињер~ ским радовима, koju су зависни од геолошког сасШава ше~ рена, највеЋи значај имају физичке особине u физичко по~ нашање стена, u присуство воде y њима. Због тога je раз~ матрању ових особина стена посвеЋена нарочиШа пажња u дато сразмерно највише места y књизи.

Cea питања koja нису претежно геолошка, намерно су изостављена.

Београд, априла 1933 M. T. Луковић

САДРЖАЈ У в о д | B 1 ^ 9 B 9 — « f ^ ^ ^ ^-у^, : - ;*^ . - / i

Састав Земљине лопте — — — ШШ.-—.Г figjBf — 1 Задатак и методе Геологије — — — 2

I О д е љ а к . МИНЕРАЛИ Опште особине минерала — — — — -— — 6. Морфолошке особине минерала — — — 7 Физичке особине минерала — — Ш р Ш — ' — — 17

Цепљивост (17); прелом (16); тврцзша (18); 6oja (19); сјајност (19); провидноот ( 1 9 ) ; •специфнчда тежша ( .20); укус(21) ; мирис ( 2 1 ) ;

полиморфизам, изоморфизам, псеудоморфизам (21) Оптичке особине шнерала — — — — — — 22

Проето и двојно лреламаље светлости (22); оптички једноосни и оптшчки двоосни кристали (23); иолихроивам (24); микроскоп (24); микроскопски препарати (25); ишитиваље минерала под шпсро-сжопсш (26)

Преглед оптичких особина минерала no групама и системама — — — — — — — 29

Опис минерала који улазе y састав стена Силикати • — — — — — — ^ рр — 30

Фелдспатн (30); фелдопатшди (33); лискуни (34); амфпболи (36); пироксени ( 3 7 ) ; ОЈГИВИН ( 3 9 ) ; хлоритн ( 4 0 ) ; талк ( 4 1 ) ; серпентин (42); каолкн (42); група граната (43); шидот (44); турмалин

Оксиди — — — — — — — — — 45 Кварц (45); ворунд (47); магнетит (47); хематит (47); ламонит (48)

. Карбонати : - : —• • ' : 48 Калцит (48); магнезит (50); доломит (50)

Сулфати ' ~ . —.— — — — ' —• — —• . 50 ГЈШС (50); анхкдрит (51)

Хлориди, сулфиди, фосфати — — ;. ̂ • —- —- 51

II О д е љ а к . СТЕНЕ Опште особине стена ^ — — 52

Дефиииција (52); оастојци стена (52) .

Магматске стене Опште особине магматских стена — — — — 5 3

Састав магме и ред шжристалЕеаваља y moj (54) Начин појављивања магматских стена y земљиној gg

Громада (56)f батолит (56) ; лак.олит (бб) ; жпца — дајк (57) ; оклад — окладка жица (57); дек — димњак (58); слив (58); плоча (59); купа (60)

Структура магматских стена — — '••-f^.'4^:" Подела магматских стена * ^ —- štH— ?.

VI

Седиментне (таложне) стене Опште особине седиментних стена — — — — 6 7

ПОРЕКЛО МАТЕРИЈАЛА (67); ДНАГБИЕЗА СЕДИМЕНАТА (68) ; МИНЕРАЛОШКИ ОАСТАВ СЕДИМЕНТШХ СТВДА (69)

Начин појављивања седлментнИх стена — — ^ \ Ц§ Подела седиментних стена —' — јјјЈ 73 Метаморфне схене Опште особине метаморфнш стetia — — 76 Важније особине стена к о ј е су од техничког з н а ч а ј а Начин појављивања и распоред маса |§§ • И - - 80 ЈЈучење стена ' • ^ ' . Ш ^ - ^ И ј — — . — . 81

ПЛОЧАЕТО (СЛОЈЕВИТО) ЛУЧЕАЕ (82); СТУБАСТО ЛУЧЕЊЕ (84) ; ПАРАЛЕДО-ШШЕДНО (КОЦКАСТО) ЛУЧЕЊЕ (86); ОФЕРОИДАДНО (КУТЛАЕТО) ЛУЧЕАЕ (87); НВПРАВИЛНО ЛУЧЕЊЕ (89)

Прслине —• — — : — —' 89' Крупноћа, облик и начин везивања зрна y стенама §§•

КРУШАО-ЋА ЗРНА (95); ОБЛНК З>РНА (101); ВЕЗА ЗРНА (101) ; ЗАПРЕШШСКИ ОДНОС ПОЈЕДГАШХ САСТОЈАКА Y СТЕНАМА (101)

Физичке особине стена -— зУ, — — — — — 103-ПОРОАНОСТ «ТЕНА (103); ПРОБОЈНОСТ (ПЕРМЕАБИЛНОЕТ) СТЕНА (104); ДРОВЕТРВВОСТ СТЕНА И ЉМХОВА ПРОВОДНОСТ ТОПЛОТЕ (106); ХИГРОСКОП-ВОСТ СТЕНА (106); ОТПОРНОСТ ЕТЕНА ДА МРАВУ (109); ОШ&РНОСТ СТЕНА Y ВАГРИ (110); ЗАПРЕЗДАШКА ТЕЖИВА СТЕНА ( L I I ) ; ЧВРСГША СТЕНА (112); АБАЊЕ СТЕНА (115); ЖИЛАВОЕТ СТЕНА (116); ВЕЗУЈУЋА МОЋ СТЕ-НА (117)

Обрадљивост — — — — — — — рјВ \\Т Способност глачања стена — — |— i j 12O Боја стена • 'f;)^:;:^ —- : | ј | Ј M f t Штетни минерали — — : ^-ИИ — --- HB 122: Стене као грађевински материјал Увод — — — — _ _ _ — | S ^ 1 2 3 Употреба стена са гледишта специаЛШх послова 124

У ГРАЂЕВННАРЕТВУ (124); ЗА ИВРАДУ БЕТОНА (125); ЗА ИЗРАДУ ПУТЕВА И-КАЛДРМИСАЊЕ (126;

Отварање мајдана — ј ј ш |ggp| Магматске стене као грађевински материал Дубинске стене {плутонити, абисалне стене) Ш M 134

ГРАНИТ (134); СИЈЕНИТ (137); ДИОРИТ (136); ГАБРО (139); ЛЕРИДОХИТ (141); ДНЈЗЛАГИТ (141); ПИРОКСЕНИТ (141)

Жичне стене (хипабисалне, шизолити)жЉм 141 УООТРЕБЉИВОЕТ ЖИЧНИХ СТВНА (142) ' " '

Површинске стене (вулканити, ефузивне, екструзив-He стеие) —— — - • - • . -^л.*•.. . 14s»

КВАРЦПОРФИР И РИОЛИТ (ЛШАРИТ, КВАРЦТРАХИТ) (143); ШРФИ-РИ. И -ТРАХИТИ (145); ПОРФИРВДИ И АЛДЕЗИТИ (146); МЕДАФИР, ДИАБАЗ, БА-ЗАЛТ (148); ВУЛКАНСКИ ТУФОВИ И АГЛОМЕРАТИ (152)

VII

Н р е г л е д с е д и м е н т н и х стена Конгломератичне %псефитске) шшшШ- — 153

Шљуиак. (153); д р о б и и а (шут) , | | | Ш вднгломерат (156); бречвја {бреза) (158) - . , j S g p T

Песковите (псамитске)' стене. - — — — ,— 159 •Песак (159); иешчар.1 (l6ij;

Глиновите (псамитске) стене —• — — — -— 159 Л е с а к (159) ; ледгчарл (162)

Глиновите (пелитске) стене — ; — — — 166 Г л и д а (166); глилцн и глннени шкриљци (171); лапори и лалорди (171)

Хемиски талози — M I S — — — — ^ — 1 / 2 Гидс и анхидрит (173)

Органогене стене — — — -— — — — 173 ЈСречњади (173); доломити (175)

М е т а м о р ф н е стене Кристаласти шкриљци — 'Ш — —: . _ . . 79

Г д а ј с (179); микажисти (182); фдлити (183); амфиболски д ш р и љ д и <183); хлориа-ошист (183); талкшист (183)

Мермери ' | | 1 • ' ••—̂ —јјН — — :— 184 Кварцити КЈШ — — — — — — — — 187 Серпентин — s l i l i — f l j j l — — — — — — 189 Р а е п а д а њ е с т е н а — У ш . ^ г ^ . 189 Понашање важнијих врста стена при процесима ра-

спадања — Н В Н Н ~~' ~ - - — — — 193 Утицај распадања стена na рељеф —- i p —- 195

Шаргт (197) Постанак и врсте земаља — — — — _ 203

III О д е љ а к . П О Р Е М Е Ћ А Ј И У З Е М Љ И Н О Ј К О Р И У в о д Ш ј — Ш — — — — ' — — 205 Одредбе положаја слојева — — - ^ — — — 206

П р у ж а њ е и д а д сдојева (206); г е о л о д ж и комлас (206); удотреба геололисог комлаеа (207)

Т е к т о н с к и п о р е м е ћ а ј и — — 209 Боре — Ш — — Џ — — • — • — гг^ 210

Т и т о в и бора (212)

РаселШе (раседи) Шј — —• — — 215 Тшгови раселд-на (216) ; давлака (шардЈалс) (220); раселиде равних староети (222) ,

Технички значај тектонских поремећаја — — — 224 I V О д е љ а к . Г Е О Л О Ш К Е К А Р Т Е И П Р О Ф И Л И .

С Т Р А Т И М Е Т Р И Ј А Геолошке карте — • — — — ' : f ^ — 225 Гешошш профили — — — — — — — 228 Израда геолошких скица и карата — — - — — 233

Стратиметриja Ш. ^ —- — — — ^ — — 236 Одредба лраве дебљЈГне слојева (236); израчулавање дубнне на ао јо ј

бушењем или о к д о м д а и ћ д д а слој (237)

VIII

V О д е љ а к . П О Д З Е М Н А В О Д А И И З В О Р И

Порекло подземне воде — —— — — Ц| Ш | | | Подземна вода y стенама са прнмарном порозношћу 245

Издаи и надизданска зона (245); положаЈ ј колебање ниова издан-и (252); специфтша издашност (254)

Подземна вода y стенат са секундар. порозношћу 256 Подземна циркулација воде y карету (подземна карсна хидрогра-фија) (258)

Артеска вода — — jSŠŠ-***- — ^ 262 Дубина qf издашност артесккх бунара (269)

Наши артески терени— Nb — ; — — 271 Температура подземне воде — — ^ f — 274 Хемиски састав подземне воде ^ЈШ -— • — ^ 275 Загађивање подземне воде ^ Ш -— — —- 278

И з в о р и Гравитациони извори — .— — .—' — — — 281

Важнији типови гравитационих лзвора (282); карсна извори (286) Артески (дубииски) извори — H B r . : -W-- — 291

Прави артески извори (292)- гаони иавори (293); гејзири (294) Термални и минерални извори — — j j j | i — — 294 Каптирање подземне воде и тџор&^ . —• — — 296 Заштита извора . .;. — — — .— — — . —- 299s

VI О д е љ а к . С Т Е Н Е KAO С Р Е Д И Н А У K O J O J C E Р А Д И Физичке особине и физичко понашање етеш — 302:

Класифика.цпја стена према физичкин особинама (302); фнзлчко понашање полувезалих (кохеренишх) стена (304); фиалчкв особиде невезаних (растреситих) стена (307); физичко понашање мешовитог матерпјала (80S)

Отпор стена при усецању g просецању њихове масе 308 Стабилност стена на падинама и локални поремећаји

терена (урниси, бреголазине, срозавања) — — 311 Локални поре-мећаји y чврстим стенама (312); докална поремећаји y лолувезаним стенама (315); локални поремећајп y раотреситлм отепама (321)

Иосивост стена ' /'JL, _ 325. Носивост чврстих схена (326); носшвост полувезадлх л растреситих етеиа (326); геолошки састав београдаког тла (328)

Значај геолошког проучавања терена при изради тунело — —јвјјјј — _ - 33!

Улога геологије при пројектовању и извођењу во-дојажа — — — __ 335,

Примена геологије y рату — __ •-;•' 33gä Важнија литература — 342-Регистар — — i Ä ^ — — _ 345,

Y B O Д

Састав Земљине лоптешрјОблик и састав З е м љ е одувек су интересовали човека. Р а з в и ћ е м и напретком Н а у к е ово ce интересовање н и ј е у м а њ и л о . У н о в и ј е д о б а д е ф и н и т и в н о j e р е ш е н о п и т а њ е облика Земље, и о томе данас нема различи-тих м и ш љ е њ а . О в о ce не м о ж е рећи и о саставу Земље . Теш-к о ћ а j e в р л о велика y томе, ш т о j e само ј е д а н н е с р а в њ е н о мали д е о З е м љ и н е у н у т р а ш њ о с т и д о с т у п а н д и р е к т н о м про-м а т р а њ у и испитивању. З б о г т о г а ј о ш и данас посредна , т еориска р а з м а т р а њ а ј е с у ј е д и н и начин д а ce нађе к а к в о р а ц и о н а л н о о б ј а ш њ е њ е о еаставу З е м љ и н е лопте y већим дубинама , и о приликама к о ј е т а м о в л а д а ј у . П о с т о ј и читав низ т е о р и ј а к о ј е п о к у ш а в а ј у д а д а д у о д г о в о р на ова питања .

П р и свем том м о ж е ce рећи, д а ce, на основу ф а к а т а до-бивених н е п о с р е д н и м п р о м а т р а њ е м и проучавањем доступних д е л о в а Земље, и на основу р а з н и х т е о р и с к и х р а з м а т р а њ а , д о ш л о д о извесних з а к љ у ч а к а , к о ј и су м а њ е в и ш е о п ш т е примљени, и к о ј и ће о д г о в а р а т и истини.

Д а н а с ce сматра д а j e З е м љ и н а лопта састављена о д Језгра и два мање више концентрична појаса око њега . И Ј е з г р о и о б а п о ј а с а су различитог састава и физичких осо-бина.

Г р а н и ц а Ј е з г р а j e отприлике на 3000 км. о д површине З е м љ е (према д у ж и н и З е м љ и н о г полупречника о д 6400 км). Претпоставља ce Да j e саставл>ено о д слободних метала, по-главито никла и гвожђа. З б о г тога ce означава скраћеницом N i f е ( = Ni + Fe) . С р е д њ а спец. т е ж и н а му j e око 10. Због ове велике т е ж и н е з о в е ce Б a р и с ф e р a. He зна ce д а ли j e чврсто или течно. Више ce н а г и њ е м и ш љ е њ у д а j e чврсто због огромнога притиска к о ј и влада y тим дубинама .

OKO Ј е з г р а j e П р е л а з н и п o j a с, ш и р о к око 2000 км., к о ј и j e y. п е р и ф е р н о м д е л у састављен поглавито о д си-ликата магнезиума и гвожђа , a идући y дубину с а д р ж и све већу количину слободних метала, нарочито Ni и Fe. Због тога

#KK348

стална тврдоћа 276 cilßapna дебљиИа 236 етишљивост стоаа 327 отратиметрија 236 етубасто дучење 84 субартеока вода- 264 сукнарока земља 169 сунчане пеге 151 сферондално лучсње 87

Талк 41 талкшист 183 гврда вода 276 тврдина 18 тера роса 171 течац песак 307 тешка вода 276 тимор 222 травертлн 175 трахити 145 тремолит 36 турмалин 44

Увале 198 угао пада 209 укус 21 ума 169 .умор стена 191 уралит 39 урввда 314 урние 314

Фајалит 39 I фелдспати 30 фелзитична структура 62

феиокрнстали 62 фил&ти 183 фледгеура 212 флоголит 36 фонолит 146 форехерит 39 фосфорит 51

Хематит 47 хемиски талозн 172 хигроскотгноса' стона 106 хидратисаље 192 хипабисалне етене 14Î хиперстен 38 хшертерме 294 хипотерме 294 хлориги 40 хлоритошист 183 ход 218 хомеотерме 294 хорнбленда 36 хорст 222 хрвдотил 42

Цшљивост 17 цитрин 45 цр/велица 171

Чврстина стена 112

Шаријаж 220 ШИ30ЛИ1Д 141 шкрапе 202 шљунак 153 шут 155