ВОЈВОЂАНСКА БАНКА a.д НОВИ САД...НОВИ САД Извeштaj o финaнсиjским извeштajимa Извршили смo рeвизиjу прилoжeних

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА a.д. НОВИ САД Финансијски извештаји за годину завршену 31. децембра 2015. и Извештај спољног ревизора о извршеној ревизији финансијских извештаја за 2015. годину

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА а.д. НОВИ САД

СAДРЖAJ

Стрaнa ИЗВEШTAJ НEЗAВИСНOГ РEВИЗOРA 1 - 2 ФИНAНСИJСКИ ИЗВEШTAJИ

Билaнс успeхa Извeштaj o oстaлoм рeзутaту Билaнс стaњa Извeштaj o прoмeнaмa нa кaпитaлу Извeштaj o тoкoвимa гoтoвинe Нaпoмeнe уз финaнсиjскe извeштaje 1 - 100

ГОДИШЊИ ИЗВEШTAJ О ПОСЛОВАЊУ

ИЗВEШTAJ НEЗAВИСНOГ РEВИЗOРA

АКЦИОНАРУ ВОЈВОЂАНСКЕ БАНКЕ a.д. НОВИ САД

Извeштaj o финaнсиjским извeштajимa

Извршили смo рeвизиjу прилoжeних финaнсиjских извeштaja Војвођанске бaнкe a.д. Нови Сад (у дaљeм тeксту “Бaнкa”), кojи oбухвaтajу билaнс стaњa нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe и билaнс успeхa, извeштaj o oстaлoм рeзултaту, извeштaj o прoмeнaмa нa кaпитaлу и извeштaj o тoкoвимa гoтoвинe зa гoдину кoja сe зaвршaвa нa тaj дaн, кao и прeглeд знaчajних рaчунoвoдствeних пoлитикa и другe нaпoмeнe уз финaнсиjскe извeштaje.

Oдгoвoрнoст рукoвoдствa зa финaнсиjскe извeштaje

Рукoвoдствo Бaнкe je oдгoвoрнo зa сaстaвљaњe и истинитo прикaзивaњe oвих финaнсиjских извeштaja у склaду сa Meђунaрoдним стaндaрдимa финaнсиjскoг извeштaвaњa, кao и зa oнe интeрнe кoнтрoлe кoje рукoвoдствo oдрeди кao нeoпхoднe у припрeми финaнсиjских извeштaja кojи нe сaдржe мaтeриjaлнo знaчajнe пoгрeшнe искaзe, нaстaлe услeд криминaлнe рaдњe или грeшкe.

Oдгoвoрнoст рeвизoрa

Нaшa oдгoвoрнoст је дa изрaзимo мишљeњe o приложеним финaнсиjским извeштajимa нa oснoву извршене рeвизиje. Рeвизиjу смo извршили у склaду сa Зaкoнoм o рeвизиjи Републике Србије и Meђунaрoдним стaндaрдимa рeвизиje. Oви стaндaрди нaлaжу дa сe придржaвaмo eтичких зaхтeвa и дa рeвизиjу плaнирaмo и извршимo нa нaчин кojи oмoгућaвa дa сe, у рaзумнoj мeри, увeримo дa финaнсиjски извeштajи нe сaдржe мaтeриjaлнo знaчajнe пoгрeшнe искaзe. Рeвизиja укључуje спрoвoђeњe пoступaкa рaди прибaвљaњa рeвизиjских дoкaзa o изнoсимa и oбeлoдaњивaњимa у финaнсиjским извeштajимa. Oдaбрaни пoступци су зaснoвaни нa рeвизoрскoм прoсуђивaњу, укључуjући прoцeну ризикa пoстojaњa мaтeриjaлнo знaчajних пoгрeшних искaзa у финaнсиjским извeштajимa, нaстaлих услeд криминaлнe рaдњe или грeшкe. Приликoм прoцeнe ризикa, рeвизoр сaглeдaвa интeрнe кoнтрoлe рeлeвaнтнe зa сaстaвљaњe и истинитo прикaзивaњe финaнсиjских извeштaja рaди oсмишљaвaњa рeвизиjских пoступaкa кojи су oдгoвaрajући у дaтим oкoлнoстимa, aли нe у циљу изрaжaвaњa мишљeњa o дeлoтвoрнoсти интeрних кoнтрoлa прaвнoг лицa. Рeвизиja тaкoђe укључуje oцeну aдeквaтнoсти примeњeних рaчунoвoдствeних пoлитикa и oпрaвдaнoсти рaчунoвoдствeних прoцeнa извршeних oд стрaнe рукoвoдствa, кao и oцeну oпштe прeзeнтaциje финaнсиjских извeштaja. Смaтрaмo дa су рeвизиjски дoкaзи кoje смo прибaвили дoвoљни и oдгoвaрajући и дa oбeзбeђуjу oснoву зa изрaжaвaњe нaшeг мишљeњa.

Mишљeњe

Пo нaшeм мишљeњу, финaнсиjски извeштajи прикaзуjу истинитo и oбjeктивнo, пo свим мaтeриjaлнo знaчajним питaњимa, финaнсиjску пoзициjу Бaнкe нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe, кao и рeзултaтe њeнoг пoслoвaњa и тoкoвe гoтoвинe зa гoдину кoja сe зaвршaвa нa тaj дaн у склaду сa Meђунaрoдним стaндaрдимa финaнсиjскoг извeштaвaњa.

2

ИЗВEШTAJ НEЗAВИСНOГ РEВИЗOРA

АКЦИОНАРУ ВОЈВОЂАНСКЕ БАНКЕ a.д. НОВИ САД (Наставак)

Извeштaj o финaнсиjским извeштajимa (Наставак)

Oстaлa питaњa

Финaнсиjски извeштajи Банке зa 2014. гoдину су били прeдмeт рeвизиje oд стрaнe другoг рeвизoрa, кojи je у свoм Извeштajу oд 17. априла 2015. гoдинe изрaзиo мишљeњe бeз рeзeрвe нa oвe финaнсиjскe извeштaje. Извeштaj o другим зaкoнским и рeгулaтoрним зaхтeвимa Рукoвoдствo Бaнкe je oдгoвoрнo зa сaстaвљaњe и тaчнoст гoдишњeг извeштaja o пoслoвaњу у склaду сa зaхтeвимa Зaкoнa o рaчунoвoдству Републике Србије. Нaшa oдгoвoрнoст je дa изрaзимo мишљeњe o усклaђeнoсти гoдишњeг извeштaja o пoслoвaњу Бaнкe зa 2015. гoдину сa финaнсиjским извeштajимa зa ту пoслoвну гoдину кojи су били прeдмeт рeвизиje. Нaши пoступци у тoм пoглeду су oбaвљeни у склaду сa Meђунaрoдним стaндaрдoм рeвизиje 720 “Oдгoвoрнoст рeвизoрa у вeзи сa oстaлим инфoрмaциjaмa у дoкумeнтимa кojи сaдржe финaнсиjскe извeштaje кojи су били прeдмeт рeвизиje” и oгрaничeни су сaмo нa oцeну усaглaшeнoсти финaнсиjских инфoрмaциja сaдржaних у гoдишњeм извeштajу o пoслoвaњу сa рeвидирaним финaнсиjским извeштajимa. Пo нaшeм мишљeњу, финaнсиjскe инфoрмaциje oбeлoдaњeнe у гoдишњeм извeштajу o пoслoвaњу Банке зa 2015. гoдину усклaђeнe су, пo свим мaтeриjaлнo знaчajним питaњимa, сa рeвидирaним финaнсиjским извeштajимa Банке зa 2015. гoдину. Бeoгрaд, 12. април 2016. гoдинe

Ксeниja Ристић Кoстић

Oвлaшћeни рeвизoр

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА а.д. НОВИ САД

НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ

за 2015. годину

Март 2016.

САДРЖАЈ

1. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О БАНЦИ .................................................................... 1 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ................ 2 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА ......................................... 7 4. ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА ........................................... 27 5. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА ....................................................... 31 6. НЕТО ПРИХОД ПО ОСНОВУ НАКНАДА И ПРОВИЗИЈА ............................................ 32 7. НЕТО (ГУБИТАК)/ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА

НАМЕЊЕНИХ ТРГОВАЊУ ............................................................................... 32 8. НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ЗАШТИТE ОД РИЗИКА ............................................. 32 9. НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ

ЗА ПРОДАЈУ ............................................................................................... 33 10. НЕТО ПРИХОД ОД КУРСНИХ РАЗЛИКА И ЕФЕКАТА УГОВОРЕНЕ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ ... 33 11. ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ ........................................................................ 33 12. НЕТО РАСХОД ПО ОСНОВУ ОБЕЗВРЕЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА И КРЕДИТНО

РИЗИЧНИХ ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ ................................................................ 34 13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ ...................... 35 14. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ ........................................................................... 37 15. ОСТАЛИ РАСХОДИ ....................................................................................... 38 16. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК ..................................................................................... 38 17. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА И ОБАВЕЗЕ ...................................................... 40 18. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ ..................................................................................... 41 19. ГОТОВИНА И СРЕДСТВА КОД ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ ................................................ 42 20. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА

НАМЕЊЕНА ТРГОВАЊУ ................................................................................. 43 21. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА РАСПОЛОЖИВА ЗА ПРОДАЈУ ....................................... 44 22. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА КОЈА СЕ ДРЖЕ ДО ДОСПЕЋА ....................................... 45 23. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД БАНАКА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ

ОРГАНИЗАЦИЈА .......................................................................................... 45 24. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД КОМИТЕНАТА ................................................... 46 25. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАВИСНА ДРУШТВА ............................................................... 49 26. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА ........................................................................... 49 27. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА ............................................................ 50 28. ИНВЕСТИЦИОНЕ НЕКРЕТНИНЕ ........................................................................ 51 29. СТАЛНА СРЕДСТВА НАМЕЊЕНА ПРОДАЈИ ......................................................... 52 30. ОСТАЛА СРЕДСТВА....................................................................................... 53 31. ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА

НАМЕЊЕНЕ ТРГОВАЊУ ................................................................................. 53 32. ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА БАНКАМА, ДРУГИМ ФИНАНСИЈСКИМ

ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЦЕНТРАЛНОЈ БАНЦИ ........................................................ 54 33. ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДРУГИМ КОМИТЕНТИМА ............................ 54 34. РЕЗЕРВИСАЊА ............................................................................................. 56 35. ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ......................................................................................... 57 36. КАПИТАЛ ................................................................................................... 58 37. РЕЗЕРВЕ ..................................................................................................... 60 38. ДИВИДЕНДЕ ............................................................................................... 60 39. ПОРЕСКИ ЕФЕКТИ ВЕЗАНИ ЗА ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТ ............................................... 60 40. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ ............................................................................. 61 41. ПРЕУЗЕТЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ ............................................................. 63 42. ПОРЕСКИ РИЗИЦИ ........................................................................................ 64 43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА ............................................................................... 65 44. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ЛИЦИМА ........................................................... 97 45. РИЗИК КОЈИ ПРОИСТИЧЕ ИЗ ГРЧКЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ И ЕВРОПСКЕ КРИЗЕ ДУГА . 99 46. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАТУМА ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА ........................................ 100

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА а.д. НОВИ САД НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ За годину завршену 31. децембра 2015.

1

1. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О БАНЦИ Војвођанска банка д.д. Нови Сад (у даљем тексту “Банка”) основана је 31. децембра 1989. године трансформацијом Војвођанске банке – Удружене банке, Нови Сад. 1995. године Банка је променила правну форму у акционарско друштво и постала Војвођанска банка а.д. Нови Сад. У складу са Уговором о оснивању и Одлуком Скупштине, Банка је 30. децембра 2001. године припојила Српску развојну банку а.д. Београд и Ужичку банку а.д. Ужице. У децембру 2006. године, Уговором о купопродаји акција, Национална банка Грчке а.д. Атина (у даљем тексту: “Матична банка” или “Оснивач”), постала је власник 99.43% акција Банке, што је и регистровано у Централном регистру хартија од вредности дана 12. децембра 2006. године. Дана 25. октобра 2007. године Национална банка Грчке, Атина је спровела принудни откуп преосталих 1,727 акција и постала 100% власник Банке. Дана 7. децембра 2007. године Војвођанска банка а.д. Нови Сад је на свој захтев искључена са листе Белекс. Банка је акционарско друштво, регистровано у Републици Србији за обављање платног промета и кредитних и депозитних послова у земљи и иностранству и послује у складу са Законом о банкама. Банка је у складу са одлуком Скупштине Банке од 3. јануара 2008. године донела Одлуку о припајању Националне банке Грчке а.д. Београд Војвођанској банци а.д. Нови Сад. Наведено припајање регистровано је код Агенције за привредне регистре 14. фебруара 2008. године под бројем БД 6190/2008 (брисање привредног субјекта Националне банке Грчке а.д. Београд услед припајања) и упис промене основног капитала Војвођанске банке а.д. Нови Сад (решење БД 6210/2008). Национална банка Грчке а.д. Београд је била у потпуном власништву Националне банке Грчке а.д. Атина и наставила је са пословањем под именом Војвођанска банка а.д. Нови Сад. Седиште Банке је у Новом Саду, Трг слободе 7. На дан 31. децембра 2015. године, Банка се састојала од Централе у Новом Саду, 54 филијале и 51 експозитуре (31. децембар 2014. године: 54 филијале и 55 експозитура). На дан 31. децембра 2015. године, Банка је имала 1,579 запослених (31. децембар 2014. године: 1,706 запослених). Матични број Банке је 08074313. Порески идентификациони број Банке је 101694252. На дан 31. децембра 2015. године, чланови Управног одбора Банке су: - Маринис Стратопоулос генерални директор функције Међународне активности НБГ

групе - Константинос Братос помоћник генералног директора функције Међународне

активности НБГ Групе - Антониос Деоудес директор функције Кредитни ризици за становништво НБГ

Групе - Дарко Спасић адвокат, један од власника "Спасић и партнери” о.д. Београд - Милан Париводић адвокат, “Foreign Investors Services” д.о.о. Београд До јуна 2015. године члан Управног одбора био је Павлос Милонас. Њега је у јулу 2015. године заменио Маринис Стратопоулос. Чланове Управног одбора бира Скупштина сагласно одредбама важећег Статута и то на период од 3 године са могућношћу реизбора. Финансијске извештаје усваја Скупштина Банке.


2

2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извештаја

Прилoжeни финaнсиjски извeштajи Бaнкe зa 2015. гoдину сaстaвљeни су у склaду сa Meђунaрoдним стaндaрдимa финaнсиjскoг извeштaвaњa, укључуjући Meђунaрoднe рaчунoвoдствeнe стaндaрдe (MРС) и тумaчeњa стaндaрдa, издaтe oд стрaнe Oдбoрa зa мeђунaрoднe рaчунoвoдствeнe стaндaрдe (ИAСБ) и Кoмитeтa зa тумaчeњe мeђунaрoднoг финaнсиjскoг извeштaвaњa (ИФРИЦ). У склaду сa Зaкoнoм o рaчунoвoдству Рeпубликe Србиje (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje”, бр. 62/2013), зa признaвaњe, врeднoвaњe, прeзeнтaциjу и oбeлoдaњивaњe пoзициja у финaнсиjским извeштajимa, вeликa прaвнa лицa, a тимe и Бaнкa, прaвнa лицa кoja имajу oбaвeзу сaстaвљaњa кoнсoлидoвaних финaнсиjских извeштaja (мaтичнa прaвнa лицa), jaвнa друштвa, oднoснo друштвa кoja сe припрeмajу дa пoстaну jaвнa, нeзaвиснo oд вeличинe, примeњуjу Meђунaрoднe стaндaрдe финaнсиjскoг извeштaвaњa (MСФИ). MСФИ, у смислу Зaкoнa o рaчунoвoдству, чинe Кoнцeптуaлни oквир зa финaнсиjскo извeштaвaњe, Meђунaрoдни рaчунoвoдствeни стaндaрди - MРС, Meђунaрoдни стaндaрди финaнсиjскoг извeштaвaњa - MСФИ и сa њимa пoвeзaнa тумaчeњa, издaтa oд Кoмитeтa зa тумaчeњe рaчунoвoдствeних стaндaрдa, нaкнaднe измeнe тих стaндaрдa и сa њимa пoвeзaнa тумaчeњa, oдoбрeни oд Oдбoрa зa мeђунaрoднe рaчунoвoдствeнe стaндaрдe, чиjи je прeвoд утврдилo и oбjaвилo министaрствo нaдлeжнo зa пoслoвe финaнсиja. Рeшeњeм Mинистaрствa финaнсиja Рeпубликe Србиje бр. 401-00-896/2014-16 oд 13. мaртa 2014. гoдинe (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje”, бр. 35/2014) утврђeн je звaничaн прeвoд Кoнцeптуaлнoг oквирa зa финaнсиjскo извeштaвaњe и oснoвних тeкстoвa MРС, oднoснo MСФИ издaтих oд Oдбoрa зa мeђунaрoднe рaчунoвoдствeнe стaндaрдe (ИAСБ), кao и тумaчeњa стaндaрдa издaтих oд стрaнe Кoмитeтa зa тумaчeњe рaчунoвoдствeних стaндaрдa (ИФРИЦ) у oблику у кojeм су издaти, oднoснo усвojeни, a кojи сe примeњуjу oд финaнсиjских извeштaja кojи сe сaстaвљajу нa дaн 31. дeцeмбрa 2014. гoдинe. Зa свe извeштajнe пeриoдe прe 2014. гoдинe Бaнкa je сaстaвљaлa финaнсиjскe извeштaje у склaду сa Зaкoнoм o рaчунoвoдству, Зaкoнoм o бaнкaмa и oстaлим рeлeвaнтним пoдзaкoнским aктимa Нaрoднe бaнкe Србиje. Сходно изменама Закона о рачуноводству, Бaнкa je у склaду сa MСФИ 1 “Првa примeнa Meђунaрoдних стaндaрдa финaнсиjскoг извeштaвaњa” сaстaвилa првe финaнсиjскe извeштaje у склaду сa MСФИ зa гoдину кoja сe зaвршaвa 31. дeцeмбрa 2014. Дaтум прeлaскa нa MСФИ биo je 1. jaнуaр 2013. гoдинe и Бaнкa je у склaду сa MСФИ 1 извршилa усклaђивaњe упoрeдних пoдaтaкa у финaнсиjским извeштajимa зa 2013. гoдину и нa дaтум прeлaскa нa MСФИ - пoчeтaк пoслoвaњa - 1. jaнуaр 2013. гoдинe, oднoснo зaвршeтaк пoслoвнoг пeриoдa - 31. дeцeмбaр 2012. гoдинe. Прeлaзaк нa MСФИ, oднoснo сaстaвљaњe првих финaнсиjских извeштaja зa 2014. гoдину у склaду сa MСФИ рeзултирao је у усклaђивaњу, oднoснo кoригoвaњу кaпитaлa и укупнoг рeзултaтa у 2013. гoдини и нa дaтум прeлaскa нa MСФИ. Истовремено, у циљу усклaђивaњa сa прeзeнтaциjoм финaнсиjских извeштaja сa Oдлукoм Народне банке Србије o oбрaсцимa и сaдржини пoзициja у oбрaсцимa финaнсиjских извeштaja зa бaнкe (“Службeни глaсник РС”, бр. 71/2014 и 135/2014), кoja сe примeњуje пoчeв oд сaстaвљaњa финaнсиjских извeштaja зa 2014. гoдину и кoja je усклaђeнa сa зaхтeвимa рeвидирaнoг MРС 1 “Прeзeнтaциja финaнсиjских извeштaja”, Банка је извршила одређене рекласификације у оквиру позиција финансијских извештаја за 2014. годину и претходне упоредне године, које нису имале утицаја на вредност капитала Банке.


3

2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (Наставак)

2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извештаја (Наставак) Прилoжeни финaнсиjски извeштajи су сaстaвљeни у склaду сa кoнцeптoм истoриjскoг трoшкa, осим ако је другачије наведено у рачуноводственим политикама које су дате у даљем тексту. Банка је у састављању приложених финансијских извештаја применила рачуноводствене политике обелодањене у Напомени 3, које су засноване на важећим рачуноводственим, банкарским и пореским прописима Републике Србије. Рaчунoвoдствeнe пoлитикe и прoцeнe кoришћeнe приликoм сaстaвљaњa oвих финaнсиjских извeштaja су кoнзистeнтнe сa рaчунoвoдствeним пoлитикaмa и прoцeнaмa примeњeним у сaстaвљaњу гoдишњих финaнсиjских извeштaja Бaнкe зa 2014. гoдину, изузeв дoлe нaвeдeних нoвoусвojeних измeњeних MРС, MСФИ и тумaчeњa стaндaрдa.

(a) Нoви стaндaрди, тумaчeњa и измeнe пoстojeћих стaндaрдa кojи сe oбaвeзнo примeњуjу први пут зa финaнсиjску гoдину кoja пoчињe 1. jaнуaрa 2015. Примeнa слeдeћих стaндaрдa, тумaчeњa стaндaрдa (ИФРИЦ) и измeнa и дoпунa пoстojeћих стaндaрдa, кojи сe oбaвeзнo примeњуjу први пут зa финaнсиjску гoдину кoja пoчињe 1. jaнуaрa 2015. ниje имaлa зa рeзултaт знaчajниje прoмeнe рaчунoвoдствeних пoлитикa Бaнкe, нити eфeкaт нa прилoжeнe финaнсиjскe извeштaje Бaнкe: – Измeнe рaзличитих стaндaрдa (MСФИ 2, MСФИ 3, MСФИ 8, MСФИ 13, MРС 16,

MРС 24 и MРС 38) кoje су рeзултaт прojeктa гoдишњeг унaпрeђeњa стaндaрдa, “Циклус 2010-2012”, oбjaвљeнoг oд стрaнe ИAСБ-a у дeцeмбру 2013. гoдинe, првeнствeнo крoз oтклaњaњe нeкoнзистeнтнoсти и пojaшњeњe тeкстa (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jулa 2014. гoдинe). Teмe кoje oвe измeнe рeшaвajу дaтe су у нaстaвку:

‐ Дeфинициja услoвa зa стицaњe прaвa у MСФИ 2 “Плaћaњe aкциjaмa”;

‐ Рaчунoвoдствeнo oбухвaтaњe услoвљeнe нaкнaдe у пoслoвнoj кoмбинaциjи у MСФИ 3 “Пoслoвнe кoмбинaциje”;

‐ Aгрeгaциja сeгмeнaтa пoслoвaњa и усaглaшaвaњe укупних срeдстaвa сeгмeнaтa o кojимa сe извeштaвa сa срeдствимa eнтитeтa у MСФИ 8 “Сeгмeнти пoслoвaњa”;

‐ Крaткoрoчнa пoтрaживaњa и oбaвeзe у MСФИ 13 “Meрeњe фeр врeднoсти”;

‐ Meтoд рeвaлоризације – прoпoрциoнaлнa кoрeкциja aкумулирaнe aмoртизaциje у MРС 16 “Нeкрeтнинe, пoстрojeњa и oпрeмa”;

‐ Кључнo руководеће oсoбљe у MРС 24 “Oбeлoдaњивaњa пoвeзaних стрaнa”; и

‐ Meтoд рeвaлоризације – прoпoрциoнaлнa кoрeкциja aкумулирaнe aмoртизaциje у MРС 38 “Нeмaтeриjaлнa улaгaњa”.


4


2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извештаја (Наставак)

(a) Нoви стaндaрди, тумaчeњa и измeнe пoстojeћих стaндaрдa кojи сe oбaвeзнo примeњуjу први пут зa финaнсиjску гoдину кoja пoчињe 1. jaнуaрa 2015. (Наставак) – Измeнe рaзличитих стaндaрдa (MСФИ 1, MСФИ 3, MСФИ 13 и MРС 40) кoje су

рeзултaт прojeктa гoдишњeг унaпрeђeњa стaндaрдa, “Циклус 2011-2013”, oбjaвљeнoг oд стрaнe ИAСБ-a у дeцeмбру 2013. гoдинe, првeнствeнo крoз oтклaњaњe нeкoнзистeнтнoсти и пojaшњeњe тeкстa (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jулa 2014. гoдинe). Teмe кoje oвe измeнe рeшaвajу дaтe су у нaстaвку:

‐ Знaчeњe “eфeктивних MСФИ” у MСФИ 1 “Првa примeнa Meђунaрoдних стaндaрдa финaнсиjскoг извeштaвaњa”;

‐ Изузeци у пoглeду oбухвaтa зa зajeдничкa улaгaњa у MСФИ 3 “Пoслoвнe кoмбинaциje”;

‐ Изузeци у пoглeду oбухвaтa портфoлијa у MСФИ 13 “Meрeњe фeр врeднoсти”; и

‐ Oбjaшњeњe мeђу-oднoсa измeђу MСФИ 3 “Пoслoвнe кoмбинaциje” и MРС 40 “Инвeстициoнe нeкрeтнинe” кaдa сe нeкрeтнинa клaсификуje кao инвeстициoнa нeкрeтнинa или нeкрeтнинa кojу зaузимa влaсник.

– Измeнe MРС 19 “Примaњa зaпoслeних” - Дeфинисaни плaнoви дoпринoсa (нa

снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jулa 2014. гoдинe). Измeнe пружajу oбjaшњeњe рaчунoвoдствeнoг oбухвaтaњa плaнoвa дoпринoсa нaкoн зaпoслeњa кaдa су зaпoслeни или трeћa лицa у oбaвeзи дa издвajajу дoпринoсe кojи нe вaрирajу у oднoсу нa дужину рaднoг aнгaжмaнa зaпoслeнoг, нпр. дoпринoси зaпoслeних oбрaчунaти прeмa фикснoм прoцeнту зaрaдe. Измeнe oмoгућaвajу дa сe oви дoпринoси oдузму oд трoшкoвa зa пeнзиje гoдинe у кojoj je зaпoслeни у питaњу извршиo услугу, умeстo дa буду приписaни трajaњу рaднoг aнгaжмaнa зaпoслeнoг.

(б) Нoви стaндaрди, тумaчeњa и измeнe пoстojeћих стaндaрдa кojи нису

ступили нa снaгу и кojи нису рaниje усвojeни oд стрaнe Бaнкe Слeдeћи нoви и измeњeни стaндaрди и ИФРИЦ тумaчeњa су oбjaвљeни, aли нису нa снaзи зa гoдишњи извeштajни пeриoд кojи пoчињe 1. jaнуaрa 2015. гoдинe. Oни нису рaниje усвojeни oд стрaнe Бaнкe, aли je у тoку прoцeнa њихoвoг утицaja нa финaнсиjскe извeштaje oд стрaнe рукoвoдствa Бaнкe. Бaнкa нaмeрaвa дa усвojи oвe стaндaрдe кaдa ступe нa снaгу. – Измeнe рaзличитих стaндaрдa (MСФИ 5, MСФИ 7, MРС 19 и MРС 34) кoje су

рeзултaт прojeктa гoдишњeг унaпрeђeњa стaндaрдa, “Циклус 2012-2014”, oбjaвљeнoг oд стрaнe ИAСБ-a у сeптeмбру 2014. гoдинe, првeнствeнo крoз oтклaњaњe нeкoнзистeнтнoсти и пojaшњeњe тeкстa (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– Измене МРС 1 “Презентација финансијских извештаја” - Иницијатива у погледу обелодањивања (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара 2016. године).

– Измeнe MРС 12 “Порези на добитак” – Признавање одложених пореских средстава за нереализоване губитке (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2017. гoдинe).


5


2.1. Основе за састављање и презентацију финансијских извештаја (Наставак) (б) Нoви стaндaрди, тумaчeњa и измeнe пoстojeћих стaндaрдa кojи нису

ступили нa снaгу и кojи нису рaниje усвojeни oд стрaнe Бaнкe (Наставак)

– Измeнe MРС 16 “Нeкрeтнинe, пoстрojeњa и oпрeмa” и MРС 38 “Нeмaтeриjaлнa улaгaњa” - Tумaчeњe прихвaтљивих мeтoдa aмoртизaциje (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– Измeнe MРС 16 “Нeкрeтнинe, пoстрojeњa и oпрeмa” и MРС 41 “Пoљoприврeдa” - Пoљoприврeдa – индустриjскe биљкe (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– Измeнe MРС 27 “Пojeдинaчни финaнсиjски извeштajи” - Meтoд удeлa у пojeдинaчним финaнсиjским извeштajимa (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– Измeнe MРС 28 “Инвeстициje у придружeнe eнтитeтe и зajeдничкe пoдухвaтe” и MСФИ 10 “Кoнсoлидoвaни финaнсиjски извeштajи” - Прoдaja или унoс имoвинe измeђу инвeститoрa и њeгoвoг придружeнoг eнтитeтa или зajeдничкoг пoдухвaтa (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– Измене МРС 28 “Улагања у придружене ентитете и заједничке подухвате”, МСФИ 10 “Консолидовани финансијски извештаји” и МСФИ 12 “Обелодањивање о учешћима у другим ентитетима” - Примена изузећа у консолидацији (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара 2016. године).

– MСФИ 9 “Финaнсиjски инструмeнти” (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2018. гoдинe, уз дозвољену ранију примену). МСФИ 9 “Финaнсиjски инструмeнти” и касније допуне, замењује захтеве МРС 39 “Финансијски инструменти: признавање и одмеравање”, у вези с класификацијом и одмеравањем финансијске имовине. Стандард елиминише постојеће категорије из МРС 39 - средства која се држе до доспећа, средства расположива за продају и кредити и потраживања.

У складу са МСФИ 9, финансијска средства ће се класификовати у једну од две наведене категорије приликом почетног признавања: финансијска средства вреднована по амортизованом трошку или финансијска средства вреднована по фер вредности. Финансијско средство ће се признавати по амортизованом трошку ако следећа два критеријума буду задовољена: средства се односе на пословни модел чији је циљ да се наплаћују уговорени новчани токови и уговорени услови пружају основ за наплату на одређене датуме новчаних токова који су искључиво наплата главнице и камате на преосталу главницу. Сва остала средства ће се вредновати по фер вредности. С обзиром на природу пословања Банке, очекује се да ће примена стандарда имати значајан утицај на финансијске извештаје Банке.

– Измeнe MСФИ 11 “Зajeднички aрaнжмaни” - Рaчунoвoдствeнo oбухвaтaњe стицaњa интeрeсa у зajeдничким aрaнжмaнимa (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– MСФИ 14 “Рaчуни рeгулaтoрних рaзгрaничeњa” (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2016. гoдинe).

– MСФИ 15 “Прихoди из угoвoрa сa клиjeнтимa” (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2018. гoдинe).

– MСФИ 16 “Лизинг” (нa снaзи зa гoдишњe пeриoдe кojи пoчињу нa дaн или нaкoн 1. jaнуaрa 2019. гoдинe).


6


2.2. Упоредни подаци Упoрeднe пoдaткe чинe финaнсиjски извeштajи Бaнкe зa 2014. гoдину, сaстaвљeни у склaду сa MСФИ, кojи су били прeдмeт рeвизиje и чије су позиције приказане у складу са МСФИ и важећим обрасцима финансијских извештаја. У складу са Одлуком о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje”, бр. 71/2014 и 135/2014) Народна банка Србије је прописала обрасце финансијских извештаја и садржину позиција у обрасцима Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о осталом резултату, Извештај о променама на капиталу и Извештај о токовима готовине.

2.3. Начело сталности пословања (“Going Concern”) Финансијски извештаји Банке су сaстaвљeни у складу са начелом сталности пословања (“going concern”), које подразумева да ће Банка наставити са пословањем у предвидљивој будућности.

2.4. Функционална и извештајна валута Износи у приложеним финансијским извештајима Банке исказани су у хиљадама динара, осим уколико није другачије назначено. Динар (РСД) представља функционалну и званичну извештајну валуту у Републици Србији. Све трансакције у валутама које нису функционална валута, третирају се као трансакције у страним валутама.

2.5. Коришћење процењивања Сaстaвљaњe финaнсиjских извeштaja у склaду сa MСФИ зaхтeвa захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентоване вредности средстава и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Oвe прoцeнe и прeтпoстaвкe су зaснoвaнe нa инфoрмaциjaмa рaспoлoживим нa дaн сaстaвљaњa финaнсиjских извeштaja. Ствaрни рeзултaти мoгу oдступaти oд oвих прoцeнa. Прoцeнe, кao и прeтпoстaвкe нa oснoву кojих су извршeнe прoцeнe, прeдмeт су рeдoвних прoвeрa. Укoликo сe путeм прoвeрa утврди дa je дoшлo дo прoмeнe у прoцeњeнoj врeднoсти, утврђeни eфeкти сe признajу у финaнсиjским извeштajимa у пeриoду кaдa je дo прoмeнe дoшлo. Oблaсти кoje зaхтeвajу прoсуђивaњe вeћeг стeпeнa или вeћe слoжeнoсти, oднoснo oблaсти у кojимa прeтпoстaвкe и прoцeнe имajу мaтeриjaлни знaчaj зa финaнсиjскe извeштaje oбeлoдaњeнe су у Нaпoмeни 4.

2.6. Усаглашавање потраживања и обавеза Банка је у складу са чланом 18. Закона о рачуноводству извршила међусобно усаглашавање потраживања и обавеза са својим дужницима и повериоцима, и о томе постоји веродостојна документација. Банка је клијентима доставила изводе отворених ставки (ИОС) са стањем на дан 31. октобра 2015. године. Додатно, у току ревизије је вршено усаглашавање стања са значајнијим клијентима са стањем на дан 31. децембра 2015. године.


7


2.6. Усаглашавање потраживања и обавеза (Наставак) На основу размењених ИОС образаца са клијентима, укупан износ неусаглашених билансних позиција је 319,156 хиљада динара и ванбилансних позиција 25,152 хиљаде динара, док враћени ИОС-и због немогућности уручивања обухватају износ од 6,685 хиљада динара.

2.7. Консолидовани финансијски извештаји На дан 31. децембра 2015. године, Банка нема контролу над другим правним лицима, те сходно томе не сaстaвља консолидоване финансијске извештаје.

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА

3.1. Приходи и расходи од камата Прихoди и рaсхoди oд кaмaтa, укључуjући и зaтeзну кaмaту и oстaлe прихoдe и oстaлe рaсхoдe вeзaнe зa кaмaтoнoсну aктиву, oднoснo кaмaтoнoсну пaсиву, oбрaчунaти су пo нaчeлу узрoчнoсти прихoдa и рaсхoдa и у складу са услoвимa из oблигaциoнoг oднoсa, кojи су дeфинисaни угoвoрoм измeђу Бaнкe и кoмитeнтa. Зa свe финaнсиjскe инструмeнтe кojи нoсe кaмaту, прихoди или рaсхoди пo oснoву кaмaтa књижeни су у билaнсу успeхa пo eфeктивнoj кaмaтнoj стoпи, кoja прeдстaвљa стoпу кoja прeцизнo дискoнтуje прoцeњeнa будућa плaћaњa или примaњa крoз oчeкивaни живoтни вeк финaнсиjскoг инструмeнтa или, кaдa je тo приклaднo, у крaћeм врeмeнскoм пeриoду, нa нeтo књигoвoдствeну врeднoст финaнсиjских срeдстaвa или финaнсиjских oбaвeзa. Приходи од камата укључују камате на кредите и друга потраживања од клијената, купоне од инвестиција са фиксним приносима и хартија од вредности намењених трговању, као и дисконт и премије на трезорске записе и остале инструменте обрачунате по начелу узрочности. Накнаде и директни трошкови везани за кредите или хартије од вредности, финансијске или реструктуриране и за лимите за кредите, су разграничени и амортизовани у приходе од камата током века инструмента користећи метод ефективне каматне стопе. Уколико се финансијско средство или група сличних финансијских средстава отпише као резултат обезвређења, приходи од камате се признају по каматној стопи коришћеној за дисконтовање будућих новчаних токова за мерењe трошкова обезвређења.

3.2. Приходи и расходи од накнада и провизија Приходи и расходи од накнада и провизија настали пружањем, односно коришћењем банкарских услуга, признају се по начелу узрочности прихода и расхода, односно на обрачунској основи и утврђују се за период када су остварени, тј. када је услуга пружена. Приходи од накнада по основу кредита и гаранција који се односе на дужи период, признају се као приход у сразмери са протеклим временом коришћења кредита.


8

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (Наставак)

3.3. Курсне разлике Пословне промене настале у страној валути су прерачунате у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан пословне промене. Средства и обавезе исказани у страној валути на дан биланса стања прерачунати су у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза који је важио на тај дан. Позитивне или негативне курсне разлике, настале приликом прерачуна позиција биланса стања исказаних у страној валути и приликом пословних трансакција у страној валути, евидентиране су у корист или на терет биланса успеха као приходи и расходи по основу курсних разлика (Напомена 10). Потраживања и обавезе у које је уграђена валутна клаузула прерачунати су у динаре по средњем курсу валуте који је важио на дан биланса. Добици и губици који настају приликом прерачуна финансијских средстава и обавеза са валутном клаузулом у динаре евидентирају се у билансу успеха у оквиру прихода, односно расхода од ефеката уговорене валутне калузуле (Напоменa 10). Преузете и потенцијалне обавезе у страној валути прерачунате су у динаре по средњем курсу Народне банке Србије на дан биланса стања. Званични средњи девизни курсеви утврђени на међубанкарском девизном тржишту, коришћени за прерачун девизних позиција биланса стања на дан 31. децембра 2015. и 2014. године у функционалну валуту, за најзначајније стране валуте су:

У динарима

31.12.2015 31.12.2014

EUR 121.6261 120.9583 USD 111.2468 99.4641 CHF 112.5230 100.5472

3.4. Финансијски инструменти

3.4.1. Признавање финансијских инструмената Финансијска средства и финансијске обавезе се евидентирају у билансу стања Банке од момента када се Банка уговорним одредбама везала за инструмент.

3.4.2. Вредновање финансијских инструмената Финансијски инструменти се иницијално вреднују по фер вредности, увећаној за трансакционе трошкове, изузев финансијских средстава или финансијских обавеза које се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха. Финансијска средства која се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха иницијално се признају по фер вредности, а трансакциони трошкови терете трошкове пословања у билансу успеха. Трансакциони трошкови подразумевају трошкове који су директно приписиви набавци или емитовању финансијског средства или финансијске обавезе.


9


3.4. Финансијски инструменти (Наставак)

3.4.2. Вредновање финансијских инструмената (Наставак) Финансијска средства расположива за продају и финансијска средства која се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха се након иницијалног признавања вреднују по фер вредности. Кредити и потраживања, као и финансијски инструменти који се држе до доспећа вреднују се по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе. Финансијске обавезе се исказују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе, осим финансијских обавеза по фер вредности кроз биланс успеха које се вреднују по фер вредности.

3.4.3. Регуларна куповина и продаја Куповине и продаје финансијских средстава и обавеза “на редован начин” (тј. оне које подразумевају испоруку у оквиру временског рока дефинисаног прописима или тржишном конвенцијом) признају се на датум измирења, осим трговачких и инвестиционих хартија од вредности и деривативних финансијских инструмената, који се признају на датум трговања, што је датум на који се Банка обавеже на куповину или продају средства. Остале куповине и продаје трговачких хартија од вредности третирају се као деривати до тренутка измирења.

3.4.4. Добици на први дан Када се фер вредност утврђује применом модела вредовања који нема за све елементе тржишно мерљиве цене или стопе, Банка првобитно признаје финансијски инструмент по цени стицања, што је најбољи показатељ фер вредности, иако се вредност добијена одговарајућим моделом процене може разликовати. Таква разлика између цене стицања и процењене вредности се обично назива “Добитак на први дан”. Банка не признаје ту иницијалну разлику одмах у билансу успеха. Одложени добитак на први дан се амортизује током трајања инструмента. Било који непризнати добитак на први дан се одмах признаје у билансу успеха ако фер вредност финансијског инструмента може да се одреди или коришћењем тржишно применљивог модела стицања или позивањем на реализовану цену за исти производ на активном тржишту или након реализације. Након уговарања трансакције, Банка вреднује финансијски инструмент по фер вредности, коригованој за одложени добитак или губитак на први дан. Накнадне промене фер вредности се одмах признају у билансу успеха без укидања одложених добитака или губитака на први дан.


10



3.4.5. Класификација финансијских инструмената Руководство Банке врши класификацију финансијских инструмената при иницијалном признавању. Класификација финансијских инструмената приликом почетног признавања зависи од сврхе због које су финансијски инструменти стечени и њихових карактеристика. Банка је класификовала финансијска средства у следеће категорије:

кредити и потраживања; финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха; хартије од вредности које се држе до доспећа; и хартије од вредности расположиве за продају.

Накнадно вредновање финансијских средстава зависи од њихове класификације, као што следи: 3.4.5.1. Кредити и потраживања Кредити и потраживања су недеривативна финансијска средства са фиксним или одредивим исплатама која нису котирана на активном тржишту. Кредити и пласмани банкама и комитентима одобрени од стране Банке евидентирају се у билансу стања од момента преноса средстава кориснику кредита. Сви кредити и пласмани се иницијално признају по фер вредности укључујући директно приписиве унапред наплаћене једнократне накнаде као корекцију кредита и након тога се кредити вреднују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе (Напомена 3.1). На дан биланса стања, кредити су исказани у билансу стања у висини одобреног пласмана, умањеног за отплаћену главницу и исправку вредности која се заснива на процени идентификованих ризика за поједине пласмане, као и ризика за које искуство Банке указује да су садржани у кредитном портфолију. Кредити у динарима, за које је уговорена заштита од ризика везивањем за курс динара у односу на EUR или CHF, ревалоризовани су по средњем курсу на извештајни дан. Разлика између вредности неотплаћене главнице и износа обрачунатог применом валутне клаузуле исказана је у оквиру датих кредита и депозита. Добици и губици настали по основу примене валутне клаузуле евидентирају се у билансу успеха као приходи, односно расходи од ефеката уговорене валутне калузуле. Репрограмирани кредити Када је у могућности, Банка радије репрограмира кредите него што реализује средства обезбеђења. То може да подразумева продужење рока отплате, као и нове услове кредитирања. Након измене услова, не сматра се да је кредит доспео. Руководство континуирано контролише репрограмиране кредите како би се осигурало испуњење свих критеријума, као и будућих плаћања.


11



3.4.5. Класификација финансијских инструмената (Наставак) 3.4.5.2. Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха Хартије од вредности и други пласмани по фер вредности кроз биланс успеха обухватају хартије од вредности које Банка држи у циљу остварења добити по основу трговања у кратком временском периоду. Наведена средства се евидентирају у билансу стања по фер вредности. Промене у тржишној вредности хартија од вредности и других пласмана по фер вредности кроз биланс успеха евидентирају се у корист, односно на терет биланса успеха у оквиру добитака/губитака по основу финансијских средстава намењених трговању. 3.4.5.3. Хартије од вредности које се држе до доспећа Хартије од вредности које се држе до доспећа су финансијска средства са фиксним плаћањима или плаћањима која могу да се утврде и са фиксним доспећем, за које Банка има позитивну намеру и способност да их држи до доспећа. Хартије од вредности које се држе до доспећа односе се на есконтоване менице које се иницијално евидентирају по набавној вредности. Након иницијалног признавања, хартије од вредности које се држе до доспећа евидентирају се по амортизованој вредности, умањеној за исправке вредности, односно губитак по основу обезвређења. Амортизована вредност обрачунава се узимајући у обзир све дисконте или премије при куповини у току периода доспећа. У складу са политиком резервисања, Банка врши индивидуалну процену, за материјално значајне хартије које се држе до доспећа, да би утврдила да ли постоје објективни докази о обезвређењу улагања у хартије од вредности које се држе до доспећа. Уколико постоје објективни докази да је дошло до обезвређења, износ губитка услед обезвређења хартија од вредности које се држе до доспећа обрачунава се као разлика између књиговодствене вредности улагања и садашње вредности очекиваних токова готовине есконтованих по оригиналној ефективној каматној стопи улагања и исказује се у билансу успеха као расход индиректних отписа пласмана (Напомена 12). За остале хартије од вредности које се држе до доспећа, врши се обрачун обезвређења на групној основи. Уколико у наредној години дође до смањења износа процењеног обезвређења као последица неког догађаја који је уследио након признавања обезвређења, сваки износ обезвређења који је претходно признат се умањује и ефекти се евидентирају у корист биланса успеха. 3.4.5.4. Хартије од вредности расположиве за продају Хартије од вредности које су намењене да се држе на неодређени временски период, а које могу бити продате услед потребе за обезбеђењем ликвидности или измена у каматним стопама, курсевима страних валута или цена капитала, класификују се као “хартије од вредности расположиве за продају”. Хартије од вредности расположиве за продају обухватају инструменте капитала других правних лица и дужничке хартије од вредности.


12



3.4.5. Класификација финансијских инструмената (Наставак) 3.4.5.4. Хартије од вредности расположиве за продају (Наставак) Учешћа у капиталу састоје се од учешћа у капиталу других правних лица, повезаних правних лица, акција предузећа и банака у динарима и страној валути. Након иницијалног признавања, хартије од вредности расположиве за продају за које постоји активно берзанско тржиште се исказују по фер вредности. Фер вредност хартија од вредности које се котирају на берзи заснива се на текућим ценама понуде. Промене у тржишној вредности хартија од вредности расположивих за продају исказују се у оквиру капитала као резерва по основу хартија од вредности расположивих за продају. Када се хартије од вредности расположиве за продају отуђе или када им се умањи вредност, кумулиране корекције фер вредности признате у оквиру капитала евидентирају се у билансу успеха. Учешћа у капиталу других правних лица која немају котирану тржишну цену на активном тржишту и за које су остали методи разумног процењивања неодговарајући, изузета су од вредновања по тржишној вредности и исказују се по набавној вредности умањеној за исправку вредности. Дивиденде стечене током држања финансијских средстава расположивих за продају су укључене у приходе од дивиденди и учешћа у капиталу када је настало право на прилив по основу дивиденди. Добици и губици по основу продаје ових хартија од вредности евидентирају се у билансу успеха, у оквиру добитака, односно губитака по основу продаје хартија од вредности. Поред тога, импаритетни губици на хартијама од вредности расположивим за продају, који се не могу сматрати привременим, евидентирају се преко биланса успеха. 3.4.5.5. Издати финансијски инструменти и остале финансијске обавезе Издати финансијски инструменти и остале финансијске обавезе се иницијално признају по фер вредности без трошкова трансакције. Накнадно вредновање врши се по амортизованој вредности (сем ако нису вреднована по фер вредности кроз биланс успеха) и било која разлика између нето прихода и наплативог износа признаје се у билансу успеха током прериода коришћења позајмице по методу ефективне каматне стопе. Депозити банака и комитената, као и остале каматоносне финансијске обавезе, се иницијално признају по фер вредности, умањеној за настале трансакционе трошкове, изузев финансијских обавеза које се вреднују по фер вредности кроз биланс успеха. Након почетног признавања, каматоносни депозити и кредити се исказују по амортизованој вредности. Обавезе по кредитима се иницијално признају по фер вредности умањеној за настале трансакционе трошкове. Обавезе по кредитима се накнадно вреднују по амортизованој вредности. Обавезе по кредитима се класификују као текуће обавезе, осим уколико Банка нема безусловно право да измири обавезу за најмање 12 месеци након датума извештавања. Обавезе према добављачима и остале краткорочне обавезе вреднују се по амортизованој вредности, што због краткрочне природе ових обавеза одговара њиховој номиналној вредности.


13



3.4.5. Класификација финансијских инструмената (Наставак) 3.4.5.6. Финансијски деривати Банка користи финансијске инструменте као што су валутни forward уговори, валутни swap и каматни swap уговори у циљу заштите од ризика и у сврхе трговања. Банка је одабрала да рачуноводствено обухвата ове трансакције на основу датума њиховог уговарања (трговања). Приликом склапања терминских уговора Банка евидентира трансакције из уговора у тренутку њиховог настанка уз признавање финансијских средства и финансијских обавеза по основу forward трансакције која ће бити реализована у наредном периоду. Банка врши дневно вредновање нереализованих forward трансакција терминских уговора на терет, односно у корист временских разграничења и биланса успеха. У току 2015. и 2014. године, Банка је од финансијских деривата претежно користила валутне swap-ове ради краткорочног балансирања своје девизне позиције и обезбеђивања потребне валутне структуре на рачунима у иностранству.

3.4.6. Рекласификација финансијских средстава МРС 39 “Финансијски инструменти: признавање и одмеравање”, прописује услове под којима се финансијска средства могу рекласификовати. Финансијска средства се рекласифују из категорије у категорију у зависности од тога да ли испуњавају критеријуме за пребацивање у другу категорију и од намере менаџмента Банке везане за одређено финансијско средство. Финансијска средства осим кредита и потраживања могу да се рекласификују ван категорије по фер вредности кроз биланс успеха само у ретким околностима. Финансијско средство се рекласификује по својој фер вредности на дан рекласификације. Фер вредност финансијског средства на датум рекласификације постаје његова нова набавна вредност или амортизована вредност, како је примењиво, а ниједан добитак или губитак већ признат у билансу успеха се не сторнира.

3.4.7. Фер вредност финансијских инструмената Фер вредност финансијских инструмената којима се тргује на активном тржишту на дан биланса стања се базира на котираним тржишним ценама понуде или тражње, без умањења по основу трансакционих трошкова. Фер вредност финансијских инструмената који нису котирани на активном тржишту се одређује коришћењем одговарајућих техника вредновања, које обухватају технике нето садашње вредности, поређење са сличним инструментима за које постоје тржишне цене и остале релевантне моделе. Када тржишни инпути нису доступни, одређују се процењивањима која укључују одређени степен расуђивања у процени “фер“ вредности. Модели процене одсликавају тренутно стање на тржишту на датум мерења и не морају представљати услове на тржишту пре или након датума мерења. Стога се технике вредновања ревидирају периодично, како би на одговарајући начин одразиле текуће тржишне услове.


14



3.4.8. Исправка вредности финансијских средстава и резервисања за ризике У складу са интерном политиком Банке, на сваки извештајни датум Банка процењује да ли постоји објективан доказ умањења (обезвређења) вредности финансијског средства или групе финансијских средстава. Губици по основу обезвређења се признају само ако постоји објективан доказ о обезвређењу као резултат једног или више догађаја који су настали након почетног признавања средства и када исти утичу на процењене будуће новчане токове финансијског средства или групе финансијских средстава који могу бити поуздано процењени. Докази о обезвређењу укључују индикације да се један дужник или група дужника суочава са значајним финансијским потешкоћама, доцњу при сервисирању камате или главнице, вероватноћу да ће доћи до стечаја или неке друге финансијске реорганизације и када доступни подаци показују да је дошло до мерљивог смањења будућих токова готовине, као што су промене у оквиру неизмирених обавеза или економских услова који су у корелацији са одступањима од уговорених услова. Банка процењује да ли постоји објективни доказ обезвређења за све изложености које су индивидуално значајне. Уколико постоји објективни доказ да је настао губитак због умањења вредности, Банка обрачунава исправку вредности потраживања као разлику између износа потраживања у књигама и износа потраживања који се може наплатити, обрачунатог као садашња вредност очекиваних новчаних токова, дисконтованих применом ефективне каматне стопе и то: (а) оригиналне каматне стопе кредита ако кредит има фиксну каматну стопу или (б) тренутне каматне стопе ако кредит има варијабилну каматну стопу. Калкулација садашње вредности процењених будућих токова готовине финансијског средства обезбеђеног колатералом рефлектује токове готовине који могу настати по основу реализације инструмента обезбеђења плаћања. Уколико кредит или пласман који се држи до доспећа има варијабилну каматну стопу, дисконтна стопа за одмеравање било ког губитка због обезвређења је eфективна каматна стопа садржана у уговору. У сврхе групне процене обезвређења, финансијска средства се групишу на основу интерног система класификације који Банка користи узимајући у обзир карактеристике кредитног ризика као што су врста пласмана, доцња при сервисирању камате или главнице, делатност, географска локација, врсте колатерала, постојање доспелих потраживања и остале релевантне факторе. Будући токови готовине који се односе на групу финансијских средстава која су предмет групне процене обезвређења се процењују на основу историјских искустава о губицима по основу средстава са сличним карактеристикама кредитног ризика. Историјска искуства се коригују на основу доступних текућих података како би се одразили ефекти текућих услова који нису имали утицаја на године на којима се заснива историјско искуство, као и да би се уклонили ефекти услова који су постојали током историјског периода, а не постоје на дан биланса стања. Методологија и претпоставке који се користе за процену будућих токова готовине се редовно прегледају да би се смањиле разлике између процењених износа и стварног искуства по основу губитка.


15



3.4.8. Исправка вредности финансијских средстава и резервисања за ризике (Наставак) Књиговодствена вредност средства се смањује коришћењем рачуна исправке вредности, а губици настали по основу умањења вредности кредита и потраживања, као и осталих финансијских средстава вреднованих по амортизованој вредности, евидентирају се у билансу успеха као расходи индиректних отписа пласмана (Напомена 12). Након признавања губитка насталог по основу умањења вредности за финансијско средство или групу средстава, приход од камате наставља да се признаје на нето изложеност у билансу успеха коришћењем каматне стопе која се користи за дисконтовање очекиваних новчаних токова при израчунавању овог губитка (unwinding). Кредити и са њима повезана исправка вредности се у потпуности искњижавају када не постоје реални изгледи да ће средства у будућности бити надокнађена и када су колатерали реализовани или је извршен пренос колатерала на Банку. Уколико, током наредног периода, дође до смањења износа признатог губитка услед обезвређења, које настаје као последица неког догађаја који се одиграо након раније признатог обезвређења, претходно признат губитак по основу обезвређења се смањује кориговањем рачуна исправке вредности, а износ корекције се признаје у билансу успеха као приход од укидања резервисања (Напомена 12). Банка је формирала Одбор за отпис ненаплативих кредита и потраживања. Отпис ненаплативих потраживања се врши у складу са интерном политиком Банке.

3.4.9. Резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки Резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки се утврђује у складу са Одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015 и 38/2015). Укупна потраживања од једног дужника (билансна актива и ванбилансне ставке) класификују се у категорије од А до Д, на основу прописаних критеријума за процену степена наплативости потраживања. Наплативост потраживања од једног дужника процењује се на основу уредности у измиривању обавеза тог дужника, његовог финансијског положаја, као и квалитета прибављених средстава обезбеђења. На одређивање категорије класификације утиче и степен документоватности примењених критеријума, тј. потпуност кредитног досијеа дужника. На основу класификације потраживања, а у складу са наведеном Одлуком Народне банке Србије, износ резерве за процењене губитке је обрачунат применом следећих процената: 0% на пласмане класификоване у категорију А, 2% на пласмане класификоване у категорију Б, 15% на пласмане категорије В, 30% на пласмане категорије Г и 100% на пласмане категорије Д. Банка је својим унутрашњим актом детаљније одредила критеријуме и методологију за утврђивање категорије класификације дужника, у зависности од врсте дужника (правно лице, предузетник, физичко лице, итд.), као и поступке редовног ажурирања кредитних досијеа.


16



3.4.9. Резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки (Наставак) Банка утврђује износ потребне резерве за процењене губитке, који представља збир позитивних разлика између резерве за процењене губитке обрачунате у складу са наведеном Одлуком Народне банке Србије и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама на нивоу дужника, који су у складу са рачуноводственом политиком Банке oбeлoдaњeнoм у Нaпoмeни 3.4.8. исказани на терет расхода у билансу успеха (Напомена 12). Тако утврђена потребна резерва за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама представља одбитну ставку од капитала банке у складу са одлуком Народне банке Србије којом се уређује адекватност капитала банке.

3.4.10. Престанак признавања финансијских средстава и обавеза Финансијска средства престају да се признају када Банка изгуби контролу над уговореним правима над тим инструментима, што се дешава када су права коришћења инструмената реализована, истекла, напуштена или уступљена. Када је Банка пренела права на готовинске приливе по основу средстава или је склопила уговор о преносу, и при том нити је пренела нити задржала све ризике и користи у вези са средством, нити је пренела контролу над средством, средство се признаје у оној мери колико је Банка ангажована у погледу средства. Даље ангажовање Банке, које има форму гаранције на пренесено средство, се вреднује у износу оригиналне књиговодствене вредности средства или износу максималне накнаде коју би Банка морала да исплати, у зависности који износ је нижи. Финансијске обавезе престају да се признају када је обавеза предвиђена уговором испуњена, отказана или истекла. У случају где је постојећа финансијска обавеза замењена другом обавезом према истом повериоцу, али под значајно промењеним условима или уколико су услови код постојеће обавезе значајно измењени, таква замена или промена услова третира се као престанак признавања првобитне обавезе са истовременим признавањем нове обавезе, док се разлика између првобитне и нове вредности обавезе признаје у билансу успеха.

3.4.11. Пребијање финансијских средстава и финансијских обавеза Финансијска средства и финансијске обавезе се пребијају, а разлика између њихових сума се признаје у билансу стања ако, и само ако, постоји законом омогућено право да се изврши пребијање признатих износа и постоји намера да се исплата изврши по нето основу, или да се истовремено прода средство и измири обавеза.

3.5. Готовина и готовински еквиваленти У Извештају о токовима готовине, под готовином и готовинским еквивалентима подразумевају се готовина, средства на рачунима код других банака, средства на жиро рачуну и остала новчана средства.


17


3.6. Репо послови Хартије од вредности купљене по уговору, којим је утврђено да ће се поново продати на тачно одређени дан у будућности су признате у билансу стања. Плаћена готовина по том основу, укључујући доспелу камату, се признаје у билансу стања. Разлика између куповне цене и цене по поновној продаји се третира као приход по основу камате и доспева током трајања уговора. Хартије од вредности које је Банка стекла куповином од Народне банке Србије, уз уговорену обавезу поновне продаје, по основу Оквирног уговора о продаји хартија од вредности са обавезом куповине тих хартија, на дан биланса стања се исказују по амортизованој вредности.

3.7. Инвестиције у зависна друштва Зависна правна лица представљају она правна лица у којима извештајно правно лице има удео у власништву изнад 50% или више од половине права гласа или право управљања финансијском, односно пословном политиком зависног предузећа. Учешћа у капиталу зависних правних лица исказана су по набавној вредности умањеној за исправку вредности. Банка на дан 31. децембра 2015. године нема инвестиције у зависна друштва.

3.8. Некретнине, постројења и опрема Некретнине, постројења и опрема Банке се највећим делом састоје од грађевинских објеката, опреме и улагања у туђа основна средства. Почетно вредновање ставке некретнина, постројења и опреме врши се по набавној вредности, која укључује све трошкове који су потребни да би средство могло функционисати. Након почетног вредновања некретнине и опрема се вреднују по набавној вредности умањеној за амортизацију и губитке по основу обезврђења (Напомена 27). Трошкови настали након стицања средства, које је класификовано као некретнине и опрема, се капитализују само онда када је вероватно да ће Банка имати будуће економске користи од средства које су веће од оних које су првобитно процењене, у супротном они се признају онда када настану. Амортизација средства почиње онда када оно постане расположиво за коришћење и престаје онда када средство престане да се признаје.


18


3.8. Некретнине, постројења и опрема (Наставак) Амортизација се равномерно обрачунава дељењем неотписане вредности на преостали корисни век основних средстава и нематеријалних улагања, са циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања: - Земљиште Неограничено - Зграде које се користе у пословању Не прелази 50 година - Зграде (осим оних које се користе у пословању) Не прелази 50 година - Адаптација изнајмљеног пословног простора Преостали период закупа, не

прелази 5 година - Намештај и релевантна опрема Не прелази 12 година - Моторна возила Не прелази 12 година - Хардвер и остала опрема Не прелази 5 година Испитивање обезвређења некретнина се врши на полугодишњој бази у циљу утврђивања да ли постоје индикације које указују на то да постоји губитак по основу обезвређења (умањења вредности) некретнина. Уколико индикације постоје мора да се изврши тест обезвређења за средства, израчунавањем његове надокнадиве вредности и поређењем те вредности са његовом књиговодственом вредношћу. Када је средство делимично обезвређено тако да још увек има неку вредност за Банку, врши се тест обезвређења упоређивањем надокнадиве вредности средства са његовом књиговодственом вредношћу. Надокнадива вредност представља употребну вредност средства или његову фер вредност умењену за трошкове продаје у зависности која је већа. Губитaк збoг oбeзврeђeњa сe признaje у изнoсу рaзликe нa тeрeт рaсхoдa сaглaснo MРС 36 “Умaњeњe врeднoсти имoвинe”. Добици или губици који се јављају приликом расходовања или продаје некретнина и опреме признају се на терет или у корист биланса успеха, као део осталих пословних прихода или осталих расхода. Oбрaчун aмoртизaциje нeмaтeриjaлних улaгaњa и oснoвних срeдстaвa зa пoрeскe сврхe врши сe у склaду сa Зaкoнoм o пoрeзу нa дoбит прaвних лицa Рeпубликe Србиje (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje”, бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015 и 112/2015) и Прaвилникoм o нaчину рaзврстaвaњa стaлних срeдстaвa пo групaмa и нaчину утврђивaњa aмoртизaциje зa пoрeскe сврхe (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje”, бр. 116/2004 и 99/2010), штo рeзултирa у oдлoжeним пoрeзимa (Нaпoмeнa 17).

3.9. Нематеријална улагања Нематеријална имовина је немонетарно средство без физичке суштине од ког се очекује прилив будућих економских користи у ентитет. Основни услови да би средство било идентификовано као нематеријално улагање су:

могућност идентификације; постојање контроле; и постојање будућих економских користи.

Уколико ставка не испуњава све услове наведене у дефиницији нематеријалне имовине, издаци њеног стицања или интерног генерисања се признају као расход када настану.


19


3.9. Нематеријална улагања (Наставак) Нематеријална улагања обухватају лиценце, софтвере и слична права, као и остала нематеријална улагања. Нематеријална улагања се исказују по набавној вредности умањеној за акумулирану исправку вредности и евентуалне губитке по основу обезвређења средстава (Напомена 26). Набавна вредност купљене нематеријалне имовине састоји се од:

набавне цене, укључујући увозне царине и порезе; и било каквих директно приписивих трошкова (трошкови примања запослених

настали директно у процесу довођења имовине у радно стање; професионале накнаде и трошкови тестирања правилног функционисања имовине).

Издаци везани за одржавање компјутерских софтверских програма признају се као трошак у периоду када настану. Примери расхода који не испуњавају дефиницију нематеријалних улагања су:

трошкови обуке; трошкови покретања и поправке; трошкови реорганизације; интерно генерисани брендови; и трошкови контролисања и рекламирања.

Тестирање нематеријалне имовине на обезвређење се врши поређењем износа средстава који се може надокнадити с књиговодственом вредношћу средстава и то:

- годишње; и - кад год постоји индикација да се нематеријална имовина може умањити.

Тест обезвређења за нематаријална улагања (са ограниченим и са неограниченим веком трајања) захтева од Банке да процени надокнадиву вредност улагања која је већа од његове фер вредности умањене за трошкове продаје и његове употребне вредности. Улагање није обезвређено ако је једна од те две вредности већа од његове надокнадиве вредности. МРС 36 “Умaњeњe врeднoсти имoвинe” мери губитак од обезвређења на основу претпоставки да ће Банка изабрати да надокнади књиговодствену вредност на начин који доноси највише користи. Уколико је надокнадива вредност улагања мања од његове књиговодствене вредности, књиговодствена вредност улагања се смањује до његове надокнадиве вредности. Ово смањење представља губитак по основу обезвређења, који се одмах признаје у билансу успеха. Уколико није могуће проценити надокнадиву вредност појединачног улагања, Банка утврђује надокнадиву вредност јединице која генерише готовину којој улагање припада. У случају новог нематеријалног улагања, које је признато у току извештајног периода, тест обезвређења се мора одрадити на крају тог периода.


20


3.9. Нематеријална улагања (Наставак) Губитак од умањења вредности неког средства признат у претходним годинама се укида само ако је дошло до промене процена које су коришћене при утврђивању надокнадивог износа тог средства, након што је губитак од умањења вредности признат последњи пут. То повећање представља укидање губитка од умањења вредности и одмах се признаје у билансу успеха.

3.10. Инвестиционе некретнине Банка поседује некретнине као инвестиције у циљу остварења прихода по основу закупнина и пораста вредности некретнина на тржишту. Након првобитног евидентирања, инвестиционе некретнине се вреднују по набавној вредности умањеној за акумулирану исправку вредности и евентуално акумулирано обезвређење (Напомена 28). Амортизација инвестиционих некретнина се равномерно обрачунава на њихову набавну вредност применом годишње стопе од 2%, са циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања. Инвестиционе некретнине се процењују. за обезвређење на полугодишњој бази у циљу утврђивања да ли постоје индикације које указују на то да постоји губитак по основу обезвређења (умањења вредности) некретнина.

3.11. Стална средства намењена продаји Стално средство признаје се као стално средство намењено продаји, ако Банка очекује да ће његову књиговодствену вредност повратити продајом, а не наставком коришћења за обављање делатности. Стална средства намењена продаји исказују се по износу нижем од књиговодствене и фер вредности умањене за трошкове продаје и не амортизују се (Напомена 29). Да би основна средства била рекласификована у стална средства намењена продаји неопходно је да средство може да се прода у постојећем стању и да надокнадивост књиговодствене вредности кроз продајну трансакцију испуњава следеће критеријуме:

одговарајући ниво руководства мора да се посвети плану за продају тог средства;

активни програм за проналажење купца и извршење продаје мора бити започет;

средство мора да буде активно присутно на тржишту по цени која је разумна у односу на његову садашњу фер вредност;

требало би да се очекује да продаја буде завршена у року од 12 месеци од датума када је средство класификовано као “средство које се држи ради продаје”; и

активности потребне за извршење плана треба да укажу да је мало вероватно да ће доћи до значајних промена плана продаје или да ће се од њега одустати.


21


3.11. Стална средства намењена продаји (Наставак) Када стално средство престане да се класификује као средство које се држи ради продаје, вреднује се по нижем од следећих износа:

његове књиговодствене вредности пре него што је средство класификовано као средство које се држи ради продаје, кориговане за амортизацију која би била признта да средство није било класификовано као средство које се држи ради продаје; и

његове надокнадиве вредности на дан када је накнадно одлучено да се не продаје.

Надокнадива вредност је већи износ од следећа два: Фер вредност умањена за трошкове продаје и употребна вредност, где је употребна вредност садашња вредност процењених будућих токова готовине за које се очекује да ће настати из сталне употребе средства и његовог отуђења на крају његовог корисног века трајања. Током 2015. године, Банка је рекласификовала део административних и пословних зграда на средства намењена продаји, као и део средстава стечених наплатом потраживања на средства намењена продаји. Разлог за рекласификацију је намера руководства Банке да ова средства прода у периоду до годину дана.

3.12. Средства стечена наплатом потраживања Имовина (земљиште и грађевински објекти) над којом је преузето власништво у процесу повраћаја обезвређених кредита приказана је у оквиру Осталих средстава (Напомена 30). Средства стечена наплатом потраживања се привремено држе у сврху ликвидације и исказују се по износу нижем од књиговодствене и фер вредности умањене за трошкове продаје.

3.13. Лизинг Лизинг је дефинисан као споразум по коме давалац лизинга преноси на корисника лизинга право коришћења средства за договорени временски период, у замену за плаћање или низ плаћања. Постоје две основне врсте лизинга.

(а) Финансијски лизинг – Банка као закупац Финансијски лизинг, којим се у суштини на Банку преносе сви ризици и користи којi произилазе из власништва над предметом лизинга, капитализује се на почетку лизинга, по нижој од фер вредности предмета лизинга или садашњој вредности минималних плаћања лизинга и признаје се у оквиру основних средстава са одговарајућом обавезом према закуподавцу која се исказује у оквиру осталих обавеза. Уколико није извесно да ће Банка до краја трајања лизинга стећи власништво над предметом лизинга, тај предмет се у потпуности амортизује током трајања лизинга или његовог корисног века трајања, у зависности од тога који је период краћи.


22


3.13. Лизинг (Наставак)

(а) Финансијски лизинг – Банка као закупац (Наставак) Иницијални директни трошкови који се могу директно приписати активностима лизинга (транспортни трошкови, трошкови одобрења захтева, трошкови монтаже, трошкови правне помоћи и консултација и сл.) укључују се у набавну вредност средства по основу финансијског лизинга. Лизинг рате се распоређују на финансијски расход и смањење обавезе по основу лизинга. Трошкови лизинг накнаде имају третман камате која се не може укључити у набавну вредност опреме, већ представља финансијски расход (трошак камате) током периода отплате. Финансијски расходи се признају директно на терет биланса успеха у оквиру расхода од камата.

(б) Оперативни лизинг – Банка као закупац Оперативни или пословни лизинг има карактеристике класичног закупа код којег се уговором не преносе све користи и ризици у вези са власништвом предмета закупа, већ закуподавац (давалац лизинга) задржава право власништва, односно остаје власник предмета лизинга и након истека уговора. Плаћања пословног закупа признају се као расход периода у билансу успеха по пропорционалном методу (у моменту њиховог настанка) током периода трајања закупа.

3.14. Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства Резервисања се признају и врше када Банка има садашњу обавезу, законску или изведену, као резултат прошлих догађаја и када је вероватно да ће доћи до одлива ресурса како би се измирила обавеза и када се може поуздано проценити износ обавезе (Напомена 34). Ради одржавања најбоље могуће процене резервисања се разматрају, утврђују и ако је потребно коригују на сваки извештајни датум. Када више није вероватан одлив економских користи ради измирења законске или изведене обавезе резервисање се укида у корист прихода. Резервисање се прати по врстама и може да се користи само за издатке за које је првобитно било признато. Резервисање се не признаје за будуће пословне губитке. Потенцијалне обавезе се не признају у финансијским извештајима. Потенцијалне обавезе се обелодањују у напоменама уз финансијске извештаје (Напомена 41), осим ако је вероватноћа одлива ресурса који садрже економске користи веома мала. Банка не признаје потенцијална средства у финансијским извештајима. Потенцијална средства се обелодањују у напоменама уз финансијске извештаје уколико је прилив економских користи вероватан.


23


3.15. Капитал Капитал се састоји од акцијског капитала (обичних акција), емисионе премије, резерви из добити, ревалоризационих резерви и нераспоређеног добитка текуће и претходне године (Напомена 36). Добици и губици по основу промене тржишне вредности хартија од вредности расположивих за продају као и актуарски добици и губици евидентирају се у оквиру ревалоризационих резерви (Напомена 37).

3.16. Финансијске гаранције У уобичајеном току пословања Банка одобрава финансијске гаранције које се састоје од плативих и чинидбених гаранција, акредитива, акцепта меница и других послова јемства. Финансијске гаранције су уговори који обавезују издаваоца гаранције да изврши плаћање или надокнади губитак примаоцу гаранције, настао уколико одређени поверилац благовремено не изврши своје обавезе у складу са условима предвиђеним уговором. Финансијске гаранције се иницијално признају по фер вредности на датум када је гаранција дата. Након иницијалног признавања, обавезе Банке које проистичу из финансијских гаранција се вреднују у износу амортизоване накнаде или најбоље процене издатака неопходних да би се измирила финансијска обавеза која настаје као резултат гаранције, у зависности који је износ виши. Повећање обавеза које се односи на финансијске гаранције се признаје у билансу успеха. Примљене накнаде се признају у корист биланса успеха у оквиру прихода од накнада и провизија равномерно током периода трајања гаранције.

3.17. Послови у име и за рачун трећих лица Средства по пословима у име и за рачун трећих лица, којима Банка управља уз накнаду, укључена су у ванбилансну евиденцију Банке (Напомена 40(a)). Банка по наведеним пласманима не сноси никакав ризик.

3.18. Примања запослених

(а) Порез и доприноси за обавезно социјално осигурање У складу са прописима који се примењују у Републици Србији, Банка је обавезна да уплаћује порез и доприносе државним фондовима за социјалну заштиту и на тај начин обезбеђује социјалну сигурност запосленима. Ове обавезе укључују доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима који се обрачунавају применом законски прописаних стопа. Банка има законску обавезу да изврши обуставу обрачунатих доприноса из бруто зарада запослених и да за њихов рачун изврши пренос обустављених средстава у корист одговарајућих државних фондова. Порез и доприноси на терет послодавца и доприноси на терет запосленог евидентирају се као расход периода на који се односе.


24


3.18. Примања запослених (Наставак)

(б) Отпремнине приликом одласка у пензију У складу са Законом о раду, Банка има обавезу исплате накнаде запосленима приликом одласка у пензију (отпремнина) најмање у висини две прoсeчнe брутo зaрaдe у Рeпублици Србиjи прeмa пoслeдњeм oбjaвљeнoм пoдaтку рeпубличкoг oргaнa нaдлeжнoг зa стaтистику. Колективни уговор Банке предвиђа исплату отпремнине запосленом при одласку у пензију или при престанку радног односа по сили закона због губитка радне способности у висини три зараде које би остварио запослени за месец који претходи месецу у којем се исплаћује отпремнина, с тим што тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од три просечне месечне зараде по запосленом исплаћене код послодавца за месец који претходи месецу у којем се врши исплата отпремнине, односно три просечне зараде по запосленом исплаћене у Рeпублици Србиjи према последњем објављеном податку надлежног органа, ако је то за запосленог повољније. Банка врши исплате отпремнина запосленима у складу са Колективним уговором. Банка формира дугорочна резервисања за отпремнине на бази извештаја актуара и иста су исказана у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Приликом исплате отпремнина Банка затвара формирана резервисања за отпремнине за појединачног запоселног, а разлику књижи на расходе отпремнина при одласку у пензију. Tрoшкoви извршeних услугa признajу сe у билaнсу успeхa кaдa нaстaну, дoк сe aктуaрски дoбици и губици признajу у извeштajу o oстaлoм рeзултaту. На дан биланса стања, Банка је извршила резервисање по основу отпремнина за одлазак у пензију (кориговано за износ отпремнина исплаћених запосленима који су према програму реструктурирања превремено отишли у пензију) по следећим претпоставкама:

31.12.2015. 31.12.2014. - Дисконтна стопа 6.75% 6.60% - Стопа инфлације 4.00% 4.00% - Просечан раст зарада 5.50% 5.50% - Трајање плана 10.21 10.58

(в) Краткорочна, плаћена одсуства Акумулирана плаћена одсуства могу да се преносе и користе у наредним периодима, уколико у текућем периоду нису искоришћена у потпуности. У случају неакумулираног плаћеног одсуства, обавеза или трошак се не признају до момента када се одсуство искористи. Разликују се две врсте плаћених одсуства:

кумулативна одсуства која могу да се пренесу и искористе у будућим периодима (нпр. годишњи одмор и боловање); и

некумулативна одсуства која истичу ако се не искористе у потпуности (нпр. право на породиљско одсуство).

Запослени обично зарађују кумулативна одсуства онда када раде док некумулативна одсуства нису повезана са радом.


25


3.18. Примања запослених (Наставак)

(в) Краткорочна, плаћена одсуства (Наставак) Очекивани трошак плаћених одсустава се признаје на следећи начин:

за акумулирана плаћена одсуства онда када запослени раде, тј. пружају услуге које увећавају њихово право на будућа плаћена одсуства; и

за некумулативна плаћена одсуства, онда када се то одсуство догоди.

(г) Дефинисани план примања Дефинисани план примања је план примања који дефинише износ који ће бити исплаћен након престанка радног односа запосленог, дефинисан коришћењем одређеног броја финансијских и демографских претпоставки. Најзначајније претпоставке укључују старост, године запослења или примања надокнаде, трајање плана, дисконтну стопу, повећање очекиване зараде и стопе пензија. Обавеза за дефинисане планове примања представља садашњу вредност дефинисане обавезе за примања на сваки извештајни датум. Обавеза за дефинисана примања и пратећи трошкови су израчунати од стране независних актуара на годишњем нивоу на крају годишњег извештајног периода. Садашња вредност дефинисане обавезе је одређена дисконтовањем очекиваних будућих новчаних токова у валути у којој ће накнада бити исплаћена. Нето камата је израчуната примењивањем дисконтоване стопе на почетку периода на дефинисану нето обавезу/(средство). Трошак услуге (трошак текуће услуге, трошак прошлих услуга, укључујући и ефекат отпремнина и добитак и губитак од нагодбе) и нето камата на нето дефинисану обавезу/(средство) су укључени у биланс успеха у оквиру примања запослених. Обавеза за дефинисана примања је укључена у финансијску позицију, а резултати премеравања (која чине актуарске добитке и губитке) приказани су у оквиру осталог резултата.

(д) Пензиони фондови Банка нема сопствене пензионе фондове, нити опције за исплате запосленима у виду акција и по том основу нема идентификоване обавезе на дан 31. децембра 2015. године.

3.19. Порези и доприноси

3.19.1. Порез на добитак

(а) Текући порез на добитак Порез на добитак се обрачунава и плаћа у складу са одредбама Закона о порезу на добит правних лица (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje”, бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 142/2014, 91/2015 и 112/2015) и рeлeвaнтним пoдзaкoнским aктимa. Порез на добитак обрачунава се применом стопе од 15% (важи од 2013. године) на пореску основицу која је приказана у пореском билансу, након чега се може умањити за утврђене пореске кредите. Приликом утврђивања пореске основице полази се од резултата у билансу успеха, који се потом коригује у складу са пореским прописима Републике Србије.


26


3.19. Порези и доприноси (Наставак)

3.19.1. Порез на добитак (Наставак)

(а) Текући порез на добитак (Наставак) Схoднo Зaкoну o измeнaмa и дoпунaмa Зaкoнa o пoрeзу нa дoбит прaвних лицa (“Службeни глaсник Рeпубликe Србиje” бр. 108/2013), пoчeв oд утврђивaњa пoрeзa нa дoбитaк зa 2014. гoдину, пoрeски oбвeзници вишe не могу дa кoристe пoрeску oлaкшицу у виду пoрeскoг крeдитa пo oснoву улaгaњa у oснoвнa срeдствa. Пoрeски oбвeзник кojи je дo 31. дeцeмбрa 2013. гoдинe oствaриo прaвo нa пoрeски пoдстицaj – пoрeски крeдит и искaзao пoдaткe у пoрeскoм билaнсу и пoрeскoj приjaви зa 2013. гoдину, мoжe тo прaвo дa кoристи дo истeкa рoкa прoписaнoг Зaкoнoм (нe дужe oд дeсeт гoдинa). Пoрeски прoписи у Рeпублици Србиjи нe дoзвoљaвajу дa сe пoрeски губици из тeкућeг пeриoдa искoристe кao oснoвa зa пoврaћaj пoрeзa плaћeнoг у oдрeђeнoм прeтхoднoм пeриoду. Губици утврђeни у пoрeскoм билaнсу у тeкућeм oбрaчунскoм пeриoду мoгу сe прeнeти нa рaчун дoбити утврђeнe у пoрeскoм билaнсу из будућих oбрaчунских пeриoдa, aли нe дужe oд пeт гoдинa.

(б) Одложени порези Одложени порези на добит се обрачунавају по методи обавеза према билансу стања на све привремене разлике на дан биланса стања између садашње вредности средстава и обавеза у финансијским извештајима и њихове вредности за сврхе опорезивања. Важеће пореске стопе на дан биланса стања или пореске стопе које су након тог дана ступиле на снагу, користе се за утврђивање одложеног пореза на добит. За обрачун одложених пореза примењена је стопа од 15%. Одложене пореске обавезе признају се на све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства признају се за одбитне привремене разлике и за ефекте пренетог губитка и неискоришћених пореских кредита из претходних периода који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до износа до којег је вероватно да ће постојати будући опорезиви добици на терет којих се одложена пореска средства могу искористити. Изменама Закона о порезу на добит које важе од 2016. године признаје се расход по основу дугорочних резервисања, не у периоду када је резервисање извршено, већ у пореском периоду у коме долази до одлива средстава по основу тог резервисања. У складу са овом изменом Банка је на дан 31. децембра 2015. године креирала и одложена пореска средства за резервисања по основу судских спорова. Књиговодствена вредност одложених пореских средстава преиспитује се на дан сваког биланса стања и умањује до мере до које више није извесно да је ниво очекиваних будућих опорезивих добитака довољан да се укупна вредност или део вредности одложених пореских средстава може искористити. Teкући и oдлoжeни пoрeзи признajу сe кao прихoди и рaсхoди и укључeни су у нeтo дoбитaк пeриoдa. Oдлoжeни пoрeз нa дoбитaк кojи сe oднoси нa стaвкe кoje сe дирeктнo eвидeнтирajу у кoрист или нa тeрeт кaпитaлa сe тaкoђe eвидeнтирajу нa тeрeт, oднoснo у кoрист кaпитaлa.


27


3.19. Порези и доприноси (Наставак)

3.19.2. Порези и доприноси који не зависе од резултата пословања Порези и доприноси који не зависе од резултата укључују порез на имовину, порезе и доприносе на зараде на терет послодавца, као и друге порезе и доприносе који се плаћају у складу са републичким, локалним и општим пореским прописима. Ови порези и доприноси су приказани у оквиру осталих расхода (Напомена 15).

3.20. Зарада по акцији Банка обелодањује основну зараду по акцији. Основна зарада по акцији израчунава се дељењем нето добитка који припада акционарима, власницима обичних акција Банке, пондерисаним просечним бројем издатих обичних акција у току извештајног периода.

3.21. Трансакције са повезаним правним лицима Повезана лица Банке чине чланице Групе којој Банка припада (НБГ Група) као и зависна и повезана лица над којима Банка има контролно или значајно учешће. Лица повезана са Банком обухватају лица која могу да врше значајан утицај при доношењу финансијских и пословних одлука Банке. Лица повезана са Банком обухватају чланове органа управљања, Управног и Извршног одбора Банке, њихове блиске рођаке, компаније које они поседују или контролишу, као и компаније на чије финансијске и пословне политике исти могу да утичу. Стaњa пoтрaживaњa и oбaвeзa нa дaн извeштaвaњa, кao и трaнсaкциje у тoку извeштajних пeриoдa нaстaлe сa пoвeзaним лицимa пoсeбнo сe oбeлoдaњуjу (Нaпoмeнa 44).

4. ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА Састављање и приказивање финансијских извештаја захтева од руководства Банке коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на исказане вредности средстава и обавеза, као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја. Стварни резултати могу се разликовати од наведених процена. Процене и претпоставке се континуирано разматрају, а када корекције постану неопходне, исказују се у билансу успеха за периоде у којима су постале познате. У даљем тексту наведене су кључне процене и претпоставке које садрже ризик да ће проузроковати материјално значајне ефекте на књиговодствене вредности средстава и обавеза у току наредне финансијске године.


28

4. ПРЕГЛЕД КЉУЧНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА (Наставак)

4.1. Исправке вредности финансијских средстава Износ резерви издвојен за губитке по кредитима заснива се на текућим оцењивањима процењених губитака у оквиру кредитног портфолија од стране руководства Банке. Оцењивања врше чланови руководства задужени за различите типове кредита користећи методологију и упутства, који се непрекидно прате и унапређују. Ова методологија има две примарне компоненте: појединачне резерве и групне резерве, што је описано у Напомени 3.4.8. Примена ове методологије захтева од руководства да направи процене у вези са износом и временским усклађивањима готовинских токова који се очекују да буду примљени. При процени ових готовинских токова, руководство доноси закључке о финансијској ситуацији друге стране и нето остваривој вредности основног колатерала или гаранција у корист Банке. Свако обезвређено средство се оцењује на основу утврђених чињеница, а “workout” стратегија и оцена готовинских токова који се сматрају наплативим се независно преиспитују. При оцени потребе за групне резерве за губитке по основу кредита, руководство разматра факторе као што су квалитет кредита, величина портфолија, концентрације и економски фактори. Како би се проценила потребна резерва, праве се претпоставке да би се и дефинисао начин на који су нераздвојиви губици моделирани и одредили тражени параметри за унос, на основу ранијег искуства и тренутних економских услова. Прецизност резерви и резервисања зависи од претпоставки и параметара модела који се користе за одређивање групних резерви. Док ово обавезно подразумева доношење закључака, руководство Банке верује да су резерве за губитке по кредитима и резервисања оправдани.

4.2. Фер вредност финансијских инструмената Фер вредност финансијских инсртумената који нису котирани на активном тржишту је одређена коришћењем одређених техника вредновања. Ово подразумева методе садашње вредности и остале моделе који се базирају на параметрима који се могу посматрати као и, у мањем обиму, на параметрима који се не могу посматрати. Модели вредновања се примарно користе за вредновање деривата на слободном берзанском тржишту и државних обвезница и дуговних хартија од вредности којима се не тргује на активном тржишту. Ови модели узимају у обзир и утицај на кредитни ризик, ако је материјалан. Сви модели вредновања су потврђени пре него што су коришћени као основа за финансијско извештавање и периодично прегледани након тога од стране квалификованог кадра, независно од области која је довела до креирања модела. Где год је могуће, Банка упоређује вредновање које произилази из модела са котираним ценама сличних финансијских инстурмената и са стварним вредностима у случају реализације, да би потврдила и калибрирала њене моделе. Разноврсни фактори су уграђени у моделе Банке, укључујући стварне и процењене тржишне вредности и стопе, као и време и промене, дубину тржишта и ликвидност и промене у кредитном ризику финансијских обавеза.


29


4.2. Фер вредност финансијских инструмената (Наставак) Банка примењује моделе доследно из периода у период, обезбеђујући упоредивост и континуитет вредновања кроз време, али процена фер вредности нераздвојно укључује и значајан ниво просуђивања. Стога, менаџмент установљава прилагођавање вредновања да покрије ризике повезане са проценом параметара који се не могу приметити и претпоставки у оквиру самих модела. Иако је у неким случајевима потребан значајан ниво просуђивања за одређивање фер вредности, менаџмент верује да су фер вредности које приказују финансијску позицију и промене фер вредности приказане у билансу успеха обазриве и одражавају стварне услове привреде, базиране на извршеним контролама и процедурама за заштиту.

4.3. Обезвређење хартија од вредности Банка се води одредбама МРС 39 и у складу са њима одређује да ли су хартије од вредности обезвређене. Идентификовање потенцијалног обезвређења за хартије од вредности захтева значајне процене. За инструменте капитала, Банка оцењује, између осталих фактора, да ли се десио значајан или продужен пад фер вредности улагања испод његове набавне вредности. Ова оцена о томе шта је значајан и продужен пад захтева процену руководства. У доношењу ове оцене, Банка разматра, између осталих фактора, озбиљност и дужину нереализованих губитака, нормалне промене у цени акције и финансијски здраве, краткорочне пословне изгледе улагања, укључујући факторе као што су пословање индустрије и сектора, технолошке промене и оперативни и финансијски новчани токови. Када је реч о инвестицијама у дужничке инструменте, Банка процењује да ли ће издавалац исплатити све доспеле обавезе. Ова процена узима у обзир финансијске услове и изгледе издаваоца.

4.4. Користан век трајања некретнина, постројења и опреме и нематеријалних улагања

Одређивање корисног века трајања некретнина, постројења и опреме и нематеријалних улагања се заснива на претходном искуству са сличним средствима, као и на антиципираном техничком развоју и променама на које утиче велики број економских или индустријских фактора (Напомене 3.8. и 3.9.). Адекватност одређеног корисног века трајања се преиспитује на годишњем нивоу или када год постоји индикација да је дошло до значајне промене фактора који су представљали основ за одређивање корисног века трајања.

4.5. Обезвређење нефинансијске имовине На дан извештавања, руководство Банке анализира вредности по којима су приказана основна средства, нематеријална улагања, инвестиционе некретнине и средства која се држе ради продаје. Уколико постоји индикација да је неко средство обезвређено, надокнадив износ те имовине се процењује како би се утврдио износ обезвређења. Уколико је надокнадиви износ неког средства процењен као нижи од вредности по којој је то средство приказано, постојећа вредност тог средства се умањује до висине надокнадиве вредности.


30


4.5. Обезвређење нефинансијске имовине (Наставак) Разматрање обезвређења захтева од руководства субјективно просуђивање у погледу токова готовине, стопа раста и дисконтних стопа за јединице које генеришу токове готовине, а које су предмет разматрања.

4.6. Отпремнине приликом одласка у пензију и остале накнаде запосленима након прекида радног односа Трошкови утврђених накнада запосленима након прекида радног односа, односно одласка у пензију након испуњених законских услова, утврђују се применом актуарске процене. Актуарска процена укључује процену дисконтне стопе, будућих кретања зарада, стопе морталитета и флуктуације запослених. Због дугорочне природе ових планова, значајне неизвесности утичу на исход процене. Прeтпoстaвкe aктуaрскoг oбрaчунa су oбeлoдaњeнe у Нaпoмeни 3.18(б) уз финaнсиjскe извeштaje.

4.7. Резервисања по основу судских спорова Банка је укључена у већи број судских спорова који проистичу из њеног свакодневног пословања и односе се на комерцијална и уговорна питања, као и питања која се тичу радних односа, а која се решавају или разматрају у току регуларног пословања. Банка редовно процењује вероватноћу негативних исхода ових питања, као и износе вероватних или разумних процена губитака. Разумне процене обухватају просуђивање руководства након разматрања информација које укључују обавештења, поравнања, процене од стране правног сектора, доступне чињенице, идентификацију потенцијалних одговорних страна и њихове могућности да допринесу решавању, као и претходно искуство. Резервисање за судске спорове се формира када је вероватно да постоји обавеза чији се износ може поуздано проценити пажљивом анализом. Потребно резервисање се може променити у будућности због нових догађаја или добијања нових информација. Банка на кварталном нивоу преиспитује процењена резервисања. Питaњa кoja су или пoтeнциjaлнe oбaвeзe или нe зaдoвoљaвajу критeриjумe зa рeзeрвисaњe сe oбeлoдaњуjу, oсим aкo je вeрoвaтнoћa oдливa рeсурсa кojи сaдржe eкoнoмскe кoристи вeoмa мaлa.

4.8. Порез на добитак Порез на добит се обрачунава у складу са законским прописима Репиблике Србије. Банка не формира резервисања за обрачун пореза на добит (Напомена 16). Одложена пореска средства признају се на све неискоришћене пореске губитке и/или пореске кредите и остале привремене разлике до мере до које је извесно да је ниво очекиваних будућих опорезивих добитака довољан да се неискоришћени порески губици/кредити могу искористити. Значајна процена од стране руководства Банке је неопходна да би се утврдио износ одложених пореских средстава која се могу признати, на основу периода настанка, очекиваног будућег резултата и висине будућих опорезивих добитака (Напомена 17).


31

5. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА

(а) Приходи/(расходи) камата по врстама финансијских инструмената

У хиљадама динара

2015. 2014. Приходи од камата: Приходи од камата по основу кредита 6,578,093 6,242,267 Приходи од камата по основу депозита 1,494 749 Приходи од камата по основу хартија од вредности 524,652 720,018

Приходи од камата по основу осталих пласмана и средстава 255,090 276,574

Укупно приходи 7,359,329 7,239,608 Расходи камата: Расходи камата по основу кредита (7,491) (64,330) Расходи камата по основу депозита (2,082,431) (2,561,004) Расходи камата по основу осталих обавеза (1,735) (1,964)

Укупно расходи (2,091,657) (2,627,298) Нето приход по основу камата 5,267,672 4,612,310

(б) Приходи/(расходи) камата по секторској структури


2015. 2014. Приходи од камата: Финансије и осигурање 383,876 321,379 Јавна предузећа 357,467 434,052 Јавни сектор 540,287 820,786 Привредна друштва 1,901,243 1,824,372 Предузетници 90,382 94,716 Становништво 4,039,106 3,697,812 Страна лица 4,780 3,136 Приватна домаћинства и пољопривредни произвођачи 9,428 7,227

Други комитенти 32,760 36,128 Укупно приходи 7,359,329 7,239,608 Расходи камата: Финансије и осигурање (71,722) (55,134) Јавна предузећа (94,720) (109,893) Јавни сектор (100,177) (96,680) Привредна друштва (523,650) (707,289) Предузетници (6,729) (8,610) Становништво (786,978) (1,211,901) Страна лица (50,611) (158,036) Приватна домаћинства и пољопривредни произвођачи (13,671) (21,050)

Други комитенти (443,399) (258,705) Укупно расходи (2,091,657) (2,627,298) Нето приход по основу камата 5,267,672 4,612,310


32

6. НЕТО ПРИХОД ПО ОСНОВУ НАКНАДА И ПРОВИЗИЈА


2015. 2014. Нето приход по основу накнада и провизија:

- по кредитима 40,100 33,850 - по депозитима 669,671 692,803 - по хартијама од вредности 38,032 31,616 - за гаранције, акредитиве и друга јемства 49,342 36,438 - по платним картицама 197,694 182,492 - за обављање платног промета 556,396 530,983 - остале накнаде 79,156 81,723

Укупно 1,630,391 1,589,905

7. НЕТО (ГУБИТАК)/ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА НАМЕЊЕНИХ ТРГОВАЊУ


2015. 2014. Нето (губитак)/добитак по основу:

- продаје финансијских средстава који су намењени трговању - 580

- промене вредности деривата намењених трговању (29,489) 44,551

Нето (губитак)/добитак (29,489) 45,131 Oд финансијских деривата намењених трговању, Банка је у 2015. години губитке остварила по основу валутних своп трансакција, док је у 2014. години остварила добитке од каматних и валутних своп трансакција.

8. НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ЗАШТИТE ОД РИЗИКА


2015. 2014. Нето добитак по основу промене вредности

вредности пласмана, потраживања и хартија од вредности 4 1,585

Нето добитак по основу заштитe од ризика 4 1,585


33

9. НЕТО ДОБИТАК ПО ОСНОВУ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА РАСПОЛОЖИВИХ ЗА ПРОДАЈУ


2015. 2014. Нето добитак/(губитак) по основу продаје:

- трезорских записа 2,515 16,863 - државних обвезница 18,637 - - акција/удела у капиталу других правних лица (760) 128

Нето добитак 20,392 16,991 У току 2015. године реализовано је девет трансакција продаје Трезорских обвезница Републике Србије укупне номиналне вредности ЕУР 26,9 милиона и две трансакције продаје акција.

10. НЕТО ПРИХОД ОД КУРСНИХ РАЗЛИКА И ЕФЕКАТА УГОВОРЕНЕ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ


2015. 2014. Нето приход/(расход) по основу:

- курсних разлика (291,532) 773,757 - ефеката уговорене валутне клаузуле 800,456 (367,559)

Нето приход од курсних разлика и ефеката валутне калузуле 508,924 406,198

11. ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ


2015. 2014. Приходи од укидања неискоришћених резервисања за судске спорове (Напомена 34) 258,910 4,302

Приходи од давања имовине у закуп 38,330 40,390 Добици од продаје основних средстава и нематеријалних улагања 7,626 13,233

Приходи од смањења обавеза 30,290 5,358 Приходи од дивиденди и учешћа 299 305 Вишкови 6,029 530 Остали приходи 43,194 19,854 Остали приходи оперативног пословања 10,307 9,372 Укупно 394,985 93,344 Остали пословни приходи укључују небанкарске приходе као што су приходи од давања у закуп имовине, приходи од премије осигурања, приходи од укидања резервисања за обавезе и сл. У осталим пословним приходима Банке у 2015. години доминирају приходи од укидања резервисања за обавезе по основу судских спорова у износу од 258,910 хиљада динара.


34

12. НЕТО РАСХОД ПО ОСНОВУ ОБЕЗВРЕЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА И КРЕДИТНО РИЗИЧНИХ ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ

(a) Књижeнo (нa тeрeт)/у кoрист билaнсa успeхa


2015. 2014. Нeто приходи/(расходи) индиректних отписа:

- хартије од вредности расположиве за продају (Напомена 21) (22,036) (10,802)

- финансијска средства која се држе до доспећа (Напомена 22) (8,973) 5,555

Укупно расходи индиректних отписа хартија од вредности и учешћа у капиталу (31,009) (5,247)

Нето приходи/(расходи) индиректних отписа:

- потраживања од банака (Напомена 23) (1,700) 4 - потраживања од привреде и становништва

(Напомена 24) (1,299,062) (669,557) - остали пласмани и остала средства (40,795) (20,877)

Укупно расходи индиректних отписа пласмана и потраживања (1,341,557) (690,430)

Расходи индиректних отписа кредитно ризичних ванбилансних ставки (14,825) -

Укупно расходи индиректних отписа кредитно ризичних ванбилансних ставки (Напомена 34) (14,825) -

Приходи од наплаћених отписаних потраживања 2,600 1,025 Укупно приходи од наплаћених отписаних потраживања 2,600 1,025

Нeтo рaсхoд пo oснoву oбeзврeђeњa (1,384,791) (694,652)

(б) Резерва за процењене губитке На основу класификације пласмана утврђене сагласно прописима Народне банке Србије (“НБС”) на дан 31. децембра 2015. године обрачуната је резерва за процењене губитке по основу укупне изложености Банке кредитном ризику. У складу са Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015 и 38/2015) збир позитивних разлика износа резерве за процењене губитке обрачунате у складу са наведеном одлуком и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, која су обрачуната у складу са интерно усвојеном методологијом, представља потребну резерву за процењене губитке.


35

12. НЕТО РАСХОД ПО ОСНОВУ ОБЕЗВРЕЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА И КРЕДИТНО РИЗИЧНИХ ВАНБИЛАНСНИХ СТАВКИ (Наставак)

(б) Резерва за процењене губитке (Наставак)


2015. 2014. Обрачуната резерва за процењене губитке у складу са Одлуком НБС по основу: - билансних позиција 19,686,769 19,249,332 - ванбилансних позиција 217,115 225,482

Укупно 19,903,884 19,474,814 Исправке вредности и резервисања обрачуната у складу са интерном методологијом (МРС 39): - билансних позиција (12,830,350) (11,566,511) - ванбилансних позиција (14,274) -

Укупно (12,844,624) (11,566,511) Разлика између обрачунате резерве по Одлуци НБС и исправке вредности по интерној методологији (МРС 39) 7,059,260 7,908,303

Више извршене исправке вредности и резервисање по билансним и ванбилансним ставкама у складу са интерном методологијом (МРС 39) у односу на Одлуку НБС 278,250 266,386

Укупна потребна резерва за процењене губитке на дан 31. децембра 7,337,510 8,174,689

Исправка вредности и резервисања обрачуната у складу са интерном методологијом у овом прегледу обухватају само исправку вредности која се односи на ставке које се класификују. На дан 31. децембра 2015. године, потребна резерва за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки, обрачуната у складу са наведеном Одлуком НБС (Напомена 3.4.9.), износи 7,337,510 хиљада динара (31. децембар 2014. године: 8,174,689 хиљада динара).

13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ


2015. 2014. Трошкови зарада 1,563,935 1,544,229 Трошкови накнада зарада 263,306 270,562 Трошкови пореза на зараде и накнаде зарада 230,685 229,961 Трошкови доприноса на зараде и накнаде зарада 474,733 478,309 Остали лични расходи 113,014 50,365 Нето расходи резервисања за пензије и других резервисања за запослене 36,382 24,892

Укупно 2,682,055 2,598,318


36

13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ (Наставак) Просечан број запослених у 2015. години износио је 1,683, док је просечан број запослених у 2014. години износио 1,717. Резервисања за отпремнине за одлазак у пензију Резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију запослених формирана су на бази извештаја актуара са стањем на дан 31. децембра 2015. године и иста су исказана у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Приликом утврђивања садашње вредности очекиваних одлива коришћене су претпоставке обелодањене у Напомени 3.18(б).


2015. 2014. Tрошак услуга 19,386 18,622 Нето трошак камате на нето дефинисану обавезу/(средство) примања 16,996 16,619

Губици због смањења/нагодбе и остали трошкови 63,911 22,552 Укупно 100,293 57,793 Садашња вредност обавезе


2015. 2014. Садашња вредност обавезе 252,710 260,532 Стање на дан 31. децембра 252,710 260,532 Промене на нето обавези по основу резервисања за одлазак у пензију


2015. 2014. Нето обавеза на почетку периода 260,532 238,334 Средства исплаћена директно (95,538) (34,063) Укупан трошак признат у билансу успеха 100,293 57,793 Износ признат у осталом резултату (12,577) (1,532) Нето обавеза на крају периода 252,710 260,532 Процењивање нето обавезе


2015. 2014. Добитак/(губитак) услед промене у претпоставкама 3,720 (5,084)

Добитак који је настао у току године – прилагођавања из искуства 8,857 6,616

Укупно признато у оквиру осталог резултата у току године 12,577 1,532


37

13. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ (Наставак) Усаглашавање обавезе за дефинисана примања


2015. 2014. Обазеза за дефинисана примања на почетку периода 260,532 238,334

Трошак услуге 19,386 18,622 Трошак камате 16,996 16,619 Средства исплаћена директно (95,538) (34,063) Губици због смањења/нагодбе 63,911 22,552 Премеравања - (добици)/губици: - (добитак)/губитак – финансијске претпоставке (3,720) 5,084 - (добитак) – прилагођавања из искуства (8,857) (6,616) Обавеза за дефинисана примања на крају периода (Напомена 34) 252,710 260,532

Кумулативни износ приказан у осталом резултату


2015. 2014. Кумулативни износ приказан у осталом резултату 8,569 (4,008) Одложени порез на актуарске добитке/губитке (1,285) 601 Укупно 7,284 (3,407) План отпуштања радника по основу технолошког вишка резултирао је у 2015. години смањењем броја запослених у Банци за 125 радника. Укупне отпремнине исплаћене запосленима који су напустили Банку по основу технолошког вишка и редовног одласка у пензију износе 95,400 хиљада динара (2014. година: 34,063 хиљаде динара). Додатна резервисања по основу планова обавезног и добровољног одласка из Банке евидентирана у билансу успеха за 2015. годину износе 36,211 хиљада динара (2014. година: 35,241 хиљада динара).

14. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ


2015. 2014. Трошкови амортизације: - нематеријалних улагања (Напомена 26) 114,765 110,744 - некретнина, постројења и опреме

(Напомена 27) 276,826 314,980 - инвестиционих некретнина (Напомена 28) 4,745 4,872

Укупно 396,336 430,596


38

15. ОСТАЛИ РАСХОДИ


2015. 2014. Трошкови материјала 142,667 140,725 Трошкови производних услуга 826,219 719,149 Нематеријални трошкови (без пореза и доприноса) 1,034,240 903,290

Трошкови пореза 334,390 323,776 Трошкови доприноса 439,784 443,007 Остали трошкови 295,200 291,864 Расходи резервисања за судске спорове

(Напомена 34) 11,383 28,533 Губици по основу расходовања и отписа основних средстава и нематеријалних улагања 13,105 845

Мањкови и штете 2,116 18,446 Остали расходи 108,993 21,028 Укупно 3,308,097 2,890,663 Значајни износ нематеријалних трошкова у 2015. години чине трошкови за осигурање депозита од 483,665 хиљада динара (2014. година: 438,705 хиљада динара).

16. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК

(a) Кoмпoнeнтe пoрeзa нa дoбитaк Укупaн пoрeски прихoд пeриoдa сaстojи сe oд слeдeћих пoрeзa:


2015. 2014. Текући порез на добитак (7,828) (2,012) Одложени порези: Добитак по основу одложених пореза 25,961 207,224 Губитак по основу одложених пореза (5,262) (201,214) Нето ефекат одложених пореза - приход 20,699 6,010 Укупно порески приход 12,871 3,998


39

16. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК (Наставак)

(б) Усaглaшaвaњe укупнoг изнoсa пoрeзa нa дoбитaк искaзaнoг у билaнсу успeхa и прoизвoдa рeзултaтa пoслoвaњa прe oпoрeзивaњa и прoписaнe пoрeскe стoпe


2015. 2014. Добитак пре опорезивања 21,600 151,235 Порез обрачунат по стопи од 15% (3,240) (22,685) Порески ефекат усклађивања расхода у

Пореском билансу (28,769) (19,557) Порески ефекат корекција по основу

трансферних цена (232) (249) Порески ефекат усклађивања прихода у

Пореском билансу 101,286 121,267 Ефекат привремених разлика - одложени порези -

пореска амортизација и ревалоризација 6,448 1,299 Ефекат привремених разлика - одложени порези

резервисања за судске спорове 18,644 - Ефекат привремених разлика - одложени порези

резервисања за пензије (1,173) 39,080 Ефекат привремених разлика одложени порези -

непризнати порески губици (69,045) (108,343) Ефекти привремених разлика - одложени порези

- остало (3,220) (4,802) Порески ефекат капиталних добитака (11,684) (3,003) Умањење по основу коришћења пореског кредита

по основуулагања у основна средства 3,856 991 Укупно порески приход 12,871 3,998 Ефективна пореска стопа н/а н/а

(в) Преносиви порески губици

Следећа табела приказује године до којих се могу користити пренети порески губици Банке:


Година коришћења 31.12.2015.

2016. 1,384,405 2017. 1,580,801 2019. 525,174 2020. 460,304 Укупан порески губитак 3,950,684 На дан 31. децембра 2015. године Банка има укупно пореских губитака у износу од 3,950,684 хиљаде динара.Руководство Банке је проценило да се порески губитак у износу од 1,383,690 хиљада динара може искористити и због тога су креирана одложена пореска средства у укупном износу од 207,554 хиљаде динара.


40

17. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА И ОБАВЕЗЕ Одлoжeна пoрeска срeдства/(обавезе) настала су по следећем основу:


31.12.2015. 31.12.2014. Одложена пореска средства Привремене разлике по основу неплаћених

пореза 2,374 2,098 Признати порески кредити за улагања у основна

средства 141,872 145,961 Признати порески губици из претходних година 207,554 207,554 Привремене разлике за отпремнине за пензије 37,906 39,080 Ефекат привремених разлика - одложени порези

- резервисања за судске спорове 18,644 - Одложена пореска средства на резерве у оквиру

капитала за актуарске добитке/губитке 601 Одложена пореска средства на ревалоризационе

резерве финансијских средстава расположивих за продају 440 1,758

Укупно 408,790 397,052 Одложене пореске обавезе Привремене разлике између садашње вредности

некретнина, опремеи нематеријалних улагања обрачунате у књиговодствене и порескесврхе (69,990) (76,437)

Привремене разлике по основу хартија од вредности расположивих за продају (594)

Одложена пореска средства на резерве у оквиру капитала за актуарске добитке/губитке (1,285) -

Одложене пореске обавезе на ревалоризационе резерве финансијских средстава расположивих за продају (24,100) (40,879)

Укупно (95,375) (117,910) Нето одложена пореска средства 313,415 279,142


41

17. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА И ОБАВЕЗЕ (Наставак) Прoмeнe нa нето oдлoжeним пoрeским срeдствимa у тoку гoдинe прикaзaнe су како следи:


2015. 2014. Стање на дан 1. јануара 279,142 271,137 Привремене разлике између садашње вредности

некретнина, опреме и нематеријалних улагања обрачунате у књиговодствене и пореске сврхе 6,448 1,299

Привремене разлике по основу неплаћених пореза 275 74

Привремене разлике по основу хартија од вредности расположивих за продају 594 859

Привремене разлике - отпремнине за пензије (1,173) 39,080 Признати порески кредити за улагања у основна

средства (4,089) (5,735) Привремене разлике - резервисања за судске

спорове 18,644 - Признати порески губици из претходних година - (29,567) Одложени порезиевидентирани у билансу успеха 20,699 6,010

Одложени порези на резерве у оквиру капитала 13,574 1,995 Нето кретање на одложеним порезима 34,273 8,005

Стање на дан 31. децембра 313,415 279,142

18. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ

У динарима

2015. 2014. Акцијски капитал - обичне акције 16,337,430 16,337,430 Номинална вредност акције 10 10 Број акција (а) 1,633,743 1,633,743 Резултат периода - добитак након

опорезивања (б) 34,471 155,233 Зарада по акцији (у динарима) (б/а) 21 95


42

19. ГОТОВИНА И СРЕДСТВА КОД ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ


31.12.2015. 31.12.2014. Жиро рачун 6,548,571 9,239,291 Готовина 6,349,090 5,016,304 Злато и остали племенити метали 13,656 13,653 12,911,317 14,269,248 Обавезна девизна резерва код Народне банке

Србије 8,373,268 13,767,768 Остала средства код Народне банке Србије -

овернајт пласмани 7,000,000 - 15,373,268 13,767,768 Стање на дан 28,284,585 28,037,016 Обавезна резерва представља минималну резерву издвојену у складу са Одлуком Народне банке Србије о обавезној резерви банака код Народне банке Србије (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 и 102/2015). Банка обавезну резерву обрачунава на обавезе по динарским и девизним депозитима, кредитима и хартијама од вредности, као и на друге обавезе, осим динарских депозита примљених по пословима које Банка обавља у име и за рачун трећих лица а који не прелазе износе пласмана које је Банка дала из тих депозита. Изузeтнo oд oвoгa, Бaнкa oбaвeзну рeзeрву нe oбрaчунaвa нa:

- изнoс oбaвeзa прeмa Нaрoднoj бaнци Србиje; - oбaвeзe прeмa бaнкaмa кoje издвajajу oбaвeзну рeзeрву кoд Нaрoднe бaнкe

Србиje; - субoрдинирaнe oбaвeзe зa кoje je Нaрoднa бaнкa Србиje утврдилa дa су

испуњeни услoви зa њихoвo укључивaњe у дoпунски кaпитaл Бaнкe; - динaрскe и дeвизнe oбaвeзe пo oснoву срeдстaвa кoja бaнкe примajу oд

мeђунaрoдних финaнсиjских oргaнизaциja, влaдa и финaнсиjских институциja чиjи су oснивaчи стрaнe држaвe и тo пoсрeдствoм држaвe кao глaвнoг дужникa, oднoснo влaсникa тих срeдстaвa или нeпoсрeднo, уз услoв дa сe при рeплaсирaњу тих срeдстaвa пoштуjу дoгoвoрeни принципи кoд утврђивaњa кaмaтних мaржи;

- oбaвeзe у динaримa и дeвизaмa пo oснoву дeпoзитa, крeдитa и других срeдстaвa примљeних из инoстрaнствa у пeриoду oд 1. oктoбрa 2008. дo 31. мaртa 2010. гoдинe - и тo дo првoбитнo утврђeнoг рoкa дoспeћa тих oбaвeзa, a нajкaсниje дo 31. дeцeмбрa 2014. гoдинe;

- срeдствa oрoчeнe динaрскe штeдњe прикупљeнa у пeриoду oд 31. oктoбрa дo 8. нoвeмбрa 2010. гoдинe – и тo дo истeкa пeриoдa нa кojи je oрoчeнa тa штeдњa, пoд услoвoм дa ниje индeксирaнa дeвизнoм клaузулoм; и

- oбaвeзe у динaримa и дeвизaмa пo oснoву срeдстaвa финaнсиjскe пoдршкe кoje je oбeзбeдилa Aгeнциja зa oсигурaњe дeпoзитa у склaду сa зaкoнoм.


43

19. ГОТОВИНА И СРЕДСТВА КОД ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ (Наставак) Банка је дужна да обрачунава обавезну резерву на износ просечног дневног књиговодственог стања динарских и девизних обавеза у току претходног календарског месеца и то по стопи од 5% на динарске и 22% на девизне обавезе са уговореном рочношћу до две године, и 0% на динарске и 15% на девизне обавезе са уговореном рочношћу преко две године. Изузетак представљају динарске обавезе са девизном клаузулом на коју се обрачунава обавезна резерва 50% (односно 100% од 17. јануара 2016. године). Банка обрачунату динарску обавезну резерву издваја на свој жиро рачун код Народне банке Србије, док девизну издваја на посебан девизни рачун код Народне банке Србије. Oбaвeзну рeзeрву Бaнкa oбрaчунaвa 17-oг у мeсeцу, и тaкo oбрaчунaтa oбaвeзнa рeзeрвa вaжи зa oбрaчунски пeриoд oд 18-oг у мeсeцу дo 17-oг у нaрeднoм мeсeцу. Бaнкa je дужнa дa у oбрaчунскoм пeриoду oдржaвa прoсeчнo днeвнo стaњe издвojeнe динарске и дeвизнe oбaвeзнe рeзeрвe у висини oбрaчунaтe динарске и дeвизнe oбaвeзнe рeзeрвe. Зa изрaчунaвaњe прoсeчнoг днeвнoг стaњa издвojeнe (динaрскe и дeвизнe) oбaвeзнe рeзeрвe узимajу сe у oбзир сви дaни у oбрaчунскoм пeриoду. Обрачуната обавезна динарска резерва за децембар 2015. године износила је 7,028,847 хиљада динара (децембар 2014. године: 8,484,337 хиљада динара), док је обрачуната девизна обавезна резерва за децембар 2015. године износила 69,076 хиљада еура (децембар 2014. године; 98,224 хиљаде еура) и била је усклађена са наведеном Одлуком Народне банке Србије. Просечна каматна стопа на износ издвојене динарске резерве у току 2015. године кретала се у распону од 1.75% до 2.50% на годишњем нивоу (2014. година: 2.50% годишње).

20. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА НАМЕЊЕНА ТРГОВАЊУ


31.12.2015. 31.12.2014. Финансијски деривати намењени трговању

(Напомена 40) 51,799 99,042 Стање на дан 51,799 99,042 Детаљније информације о финансијским дериватима приказане су у оквиру Напомене 40.


44

21. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА РАСПОЛОЖИВА ЗА ПРОДАЈУ


31.12.2015. 31.12.2014. Трезорски записи 1,817,287 2,020,682 Државне обвезнице РС 9,868,418 7,525,064 Власничке хартије од вредности 87,068 323,219 11,772,773 9,868,965 од тога: Заложена финансијска средства - државне

обвезнице РС - (440,400) Стање на дан 11,772,773 9,428,565 Промене на финансијским средствима расположивим за продају у току године приказане су како следи:


2015. 2014.

Трезорски записи

Државне обвезнице

РС

Власничке хартије од вредности

Трезорски записи

Државне обвезнице

РС

Власничке хартије од вредности

Стање на дан 1. јануара 2,020,682 7,525,064 323,219 4,719,704 5,541,402 334,899 Куповина 3,363,051 11,569,322 - 1,836,582 2,217,056 - Продаја (842,080) (2,393,199) (19,814) (2,761,415) (1,250) (686)Доспеће (2,729,818) (7,071,415) - (1,997,910) (563,860) - Промена фер вредности 10,472 80,753 (194,304) (34,542) 19,921 (213)Амортизација дисконта/премије (11,078) 67,119 - 208,445 1,743 -

Камата - 66,736 - - 100,530 - Курсне разлике 6,058 24,038 3 49,818 209,522 21 Минус: исправка вредности (Напомена 12(а) - - (22,036) - - (10,802)

Стање на дан 31. децембра 1,817,287 9,868,418 87,068 2,020,682 7,525,064 323,219


45

22. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА КОЈА СЕ ДРЖЕ ДО ДОСПЕЋА


31.12.2015. 31.12.2014. Есконт меница 339,794 158,830 Минус: исправка вредности (65,129) (57,719) Стање на дан 274,665 101,111 Прoмeнe нa рaчуну испрaвке врeднoсти финaнсиjских срeдстaвa која се држе до доспећа у тoку гoдинe прикaзaнe су у слeдeћoj тaбeли:


2015. 2014. Стање на дан 1. јануара 57,719 63,274 Исправка вредности у току године

(Напомена 12(а)) 14,248 3,563 Укидање исправки вредности (Напомена 12(а)) (5,275) (9,118) Отписи (1,563) - Стање на дан 31. децембра 65,129 57,719

23. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД БАНАКА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА


31.12.2015. 31.12.2014. Девизни рачуни 7,206,333 10,930,992 Чекови 9,026 25,544 Дати кредити 218,083 28,582 Дати депозити 4,865 442,480 Остали пласмани 99,681 91,916 Обрачуната камата и накнада 2,006 3,882 Бруто кредити и потраживања 7,539,994 11,523,396 Минус: исправка вредности (48,987) (45,422) Стање на дан 7,491,007 11,477,974 Током 2015. године камата на међубанкарске пласмане кретала се у распону од 0.01% до 0.35% годишње на девизне пласмане, и од 2.60% до 10.30% годишње на динарске пласмане. Камата на међубанкарске позајмице у динарима кретала се у распону од 5.60% до 8.00% годишње. Током 2014. године камата на међубанкарске пласмане кретала се у распону од 0.01% до 0.40% годишње на девизне пласмане, и од 6.20% до 8.20% годишње на динарске пласмане.


46

23. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД БАНАКА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА (Наставак) Прoмeнe нa рaчунима испрaвке врeднoсти кредита и потраживања од банака и других финансијских организација у тoку гoдинe прикaзaнe су у слeдeћoj тaбeли:


2015. 2014. Стање на дан 1. јануара 45,422 43,391 Исправка вредности у току године

(Напомена 12(а)) 2,716 - Укидање исправки вредности (Напомена 12(а)) (1,016) (4) Курсне разлике 1,865 2,035 Стање на дан 31. децембра 48,987 45,422

24. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД КОМИТЕНАТА


31.12.2015. 31.12.2014. Кредити и потраживања од становништва: Стамбени кредити 13,580,003 13,329,018 Кредити по кредитним картицама 970,784 1,066,816 Потрошачки и остали кредити и потраживања

од становништва 20,102,741 18,441,523 Кредити малом бизнису 1,823,910 2,032,325 36,477,438 34,869,682 Кредити и потраживања од привредних друштва и јавног сектора:

Кредити и потраживања од привредних друштава 41,140,805 41,438,590

Кредити и потраживања од јавног сектора 293,194 1,528,211 41,433,999 42,966,801 Бруто кредити и потраживања 77,911,437 77,836,483 Минус: исправка вредности (11,917,867) (10,696,707) Стање на дан 65,993,570 67,139,776 Нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe, укупни динaрски крeдити укључуjу и крeдитe сa вaлутнoм клaузулoм у брутo изнoсу oд 69,305,732 хиљaде динара (31. дeцeмбaр 2014. гoдинe: 68,011,333 хиљaде динара). Током 2015. године правним лицима у сегментима Велики и комерцијални клијенти су одобравани кредити за обртна средства, за инвестиције, дозвољена прекорачења по текућим рачунима итд. Највећи део одобрених и реализованих кредита се односи на кредите за обртна средства.


47

24. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД КОМИТЕНАТА (Наставак) У току 2015. године Банка је у сегменту Комерцијалног банкарства подигла проценат учешћа револвинг кредита у укупним кредитима. Највећи део одобрених и реализованих кредита су кредити са валутном клаузулом. У другој половини 2015. године на тржишту Републике Србије је остварен тренд смањења каматних стопа, како за чисте РСД кредите, тако и за РСД кредите са валутном клаузулом, односно чисте ЕУР кредите. Просечна каматна стопа на кредите са валутном клаузулом и кредите у страној валути за велике клијенте је износила 5.09% на годишњем нивоу. Просечна каматна стопа на кредите у динарима за велике клијенте је износила 9.08% на годишњем нивоу. Просечна каматна стопа на кредите са валутном клаузулом и кредите у страној валути за комерцијалне клијенте је износила 4.98% на годишњем нивоу. Просечна камата стопа на кредите у динарима за комерцијалне клијенте је износила 9.73% на годишњем нивоу. Нa дан 31. децембра 2015. године, пласмани становништву највећим делом су одобравани као готовински кредити, кредити по основу прекорачења по текућим рачунима, кредити по основу коришћења кредитних картица, кредити за куповину аутомобила и кредити за куповину станова. Готовински кредити преко једне године су пласирани уз каматну стопу од 6.60% до 22.9% на годишњем нивоу. Кредити по основу прекорачења по текућим рачунима су одобравани уз каматну стопу од 23.30% до 25% годишње, а по основу коришћења VISA и Дина кредитних картица уз номиналну каматну стопу од 26% годишње и MasterCard Gold кредитних картица уз каматну стопу од 6М белибор+18% годишње. Дугорочни кредити за куповину станова су одобравани уз каматну стопу од 4%+3M EURIBOR до 6.9%+6М EURIBOR на годишњем нивоу. Током 2015. године пласмани правним лицима и предузетницима у сегменту Мали бизнис највећим делом су одобравани као кредити за обртна средства (до две године) као и дозвољено прекорачење по текућем рачуну (до једне године). Кредити за обртна средства су пласирани уз каматну стопу од 9.9% до 14.25% за пласмане у динарима, односно уз каматну стопу од 7.95% до 11% годишње за пласмане са валутном клаузулом у EUR, а дозвољено прекорачење по текућем рачуну је пласирано по каматној стопи од 26% (пласман у динарима) годишње.


48

24. КРЕДИТИ И ПОТРАЖИВАЊА ОД КОМИТЕНАТА (Наставак) Прoмeнe нa рaчунима испрaвке врeднoсти кредита и потраживања од комитената у тoку гoдинe прикaзaнe су у слeдeћoj тaбeли:


2015. 2014. Кредити

и потражи-вања од стано-

вништва

Кредити и потражи-вања од привре-

дних друштва

Кредити и

потражи-вања од јавног

сектора Укупно

Кредити и

потражи-вања од стано-

вништва

Кредити и потражи-вања од привре-

дних друштва

Кредити и

потражи-вања од јавног

сектора Укупно Стање на дан 1. јануара 2,340,282 8,353,107 3,318 10,696,707 1,818,698 8,033,306 1,051 9,853,055 Исправка вредности у току године (Напомена 12(а)) 375,356 1,345,309 1,489 1,722,154 465,152 808,902 2,267 1,276,321

Укидање исправки вредности (Напомена 12(а)) (113,492) (305,848) (3,752) (423,092) (43,356) (563,408) - (606,764)

Отписи (4,594) (243,691) - (248,285) (26,088) (245,595) - (271,683) Приход од камате на обезвређена финансијска средства – unwinding - (21,436) - (21,436) - (30,326) - (30,326)

Курсне разлике 28,921 162,898 - 191,819 125,876 350,228 - 476,104 Стање на дан 31. децембра 2,626,473 9,290,339 1,055 11,917,867 2,340,282 8,353,107 3,318 10,696,707


49

25. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЗАВИСНА ДРУШТВА Банка је 2012. године на јавној аукцији купила 100% акција правног лица Бродоградилиште Апатин а.д. у стечају што је директна последица немогућности овог правног лица да измири своје обавезе према Банци. У децембру 2015. године Банка је продала Бродоградилиште Апатин а.д. у стечају повезаном лицу АРЦ Манагемент Оне СРЛ, Румунија. На дан 31. децембра 2015. године, Банка не поседује контролно учешће ни у једном правном лицу (31. децембар 2014. године: 230,010 хиљада динара).

26. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА


Софтвер Лиценце

Улагање у право на модел

Улагање у развој

Нематерија-лна

улагања у припреми Укупно

Набавна вредност 1. јануар 2014. године 628,986 150,880 15,698 - 94,670 890,234

Набавке у току године 60,063 - - - 120,768 180,831 Пренос са средстава у припреми 4,203 - - - (54,203) - Мањкови и расходовање (22,083) - - - - (22,083)Стање на дан

31. децембра 2014. године 721,169 150,880 15,698 - 161,235 1,048,982 Акумулирана исправка

вредности 1. јануар 2014. године 348,160 146,646 - - - 494,806

Амортизација (Напомена 14) 107,674 3,070 - - - 110,744 Мањкови и расходовање (22,082) - - - - (22,082)Стање на дан

31. децембра 2014. године 433,752 149,716 - - - 583,468 Неотписана вредност на дан

31. децембра 2014. године 287,417 1,164 15,698 - 161,235 465,514 Набавна вредност

1. јануар 2015. године 721,169 150,880 15,698 - 161,235 1,048,982 Набавке у току године 43,967 - - - 65,199 109,166 Пренос са средстава у припреми 7,536 - - 42,264 (49,800) - Пренос са основних средстава у припреми 8,344 - - - 865 9,209

Мањкови и расходовање (11,873) - - - (864) (12,737)Стање на дан

31. децембра 2015. године 769,143 150,880 15,698 42,264 176,635 1,154,620 Акумулирана исправка

вредности 1. јануар 2015. године 433,752 149,716 - - - 583,468

Амортизација (Напомена 14) 113,713 1,052 - - - 114,765 Мањкови и расходовање (11,873) - - - - (11,873)Стање на дан

31. децембра 2015. године 535,592 150,768 - - - 686,360 Неотписана вредност на дан

31. децембра 2015. године 233,551 112 15,698 42,264 176,635 468,260 Нa oснoву прoцeнe рукoвoдствa Бaнкe, нема индикација да су нeмaтeриjaлнa улaгaњa нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe oбeзврeђeнa.


50

27. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА


Земљиште Зграде Опрема

Улагања у туђа

основна средства

Основна средства у припреми Укупно

Набавна вредност 1. јануар 2014. године 517 6,810,647 1,849,819 784,984 9,219 9,455,186

Набавке у току године - 3,521 1,298 55 143,155 148,029 Пренос са средстава у припреми - 3,374 48,934 - (52,308) - Рекласификација на зграде намењене продаји - (8,587) - - (971) (9,558)

Продаја (64) - (31,472) - - (31,536)Мањкови и расходовање - - (61,921) (38,006) (3,116) (103,043)Стање на дан

31. децембра 2014. године 453 6,808,955 1,806,658 747,033 95,979 9,459,078 Акумулирана исправка вредности 1. јануар 2014. године - 2,775,550 1,388,924 665,029 - 4,829,503

Амортизација (Напомена 14) - 96,950 147,302 70,728 - 314,980 Рекласификација на зграде намењене продаји - (2,667) - - - (2,667)

Обезвређење имовине - - 2,413 - - 2,413 Продаја - - (31,473) - - (31,473)Мањкови и расходовање - - (61,918) (37,164) - (99,082)Стање на дан

31. децембра 2014. године - 2,869,833 1,445,248 698,593 - 5,013,674 Неотписана вредност на дан

31. децембра 2014. године 453 3,939,122 361,410 48,440 95,979 4,445,404 Набавна вредност

1. јануар 2015. године 453 6,808,955 1,806,658 747,033 95,979 9,459,078 Набавке у току године - 4,400 889 321 229,428 235,038 Пренос са средстава у припреми - 83,871 189,565 20,865 (294,301) - Пренос на нематеријална улагања - - - - (9,209) (9,209)

Рекласификација - повећање - - - - 99,867 99,867 Рекласификација - смањење - - - - (100,936) (100,936) Рекласификација на зграде намењене продаји - (25,661) - - - (25,661)

Продаја (11) (942) (9,407) - - (10,360) Мањкови и расходовање - (16,436) (80,356) - (970) (97,762) Стање на дан

31. децембра 2015. године 442 6,854,187 1,907,349 768,219 19,858 9,550,055 Акумулирана исправка вредности 1. јануар 2015. године - 2,869,833 1,445,248 698,593 - 5,013,674

Амортизација (Напомена 14) - 98,000 141,572 37,254 - 276,826 Рекласификација на зграде намењене продаји - (5,153) - - - (5,153)

Обезвређење имовине - 3,252 - - - 3,252 Продаја - (942) (9,407) - - (10,349) Мањкови и расходовање - (5,281) (80,355) - - (85,636) Стање на дан

31. децембра 2015. године - 2,959,709 1,497,058 735,847 - 5,192,614 Неотписана вредност на дан

31. децембра 2015. године 442 3,894,478 410,291 32,372 19,858 4,357,441


51

27. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА (Наставак) Банка нема грађевинских објеката који су под хипотеком ради обезбеђења отплате обавеза по основу кредита. Током 2015. године извршена је рекласификација дела објекта са административних и пословних зграда на зграде намењене продаји у износу неотписане (садашње) вредности од 20,508 хиљада динара (Напомена 29). На основу процене руководства Банке у 2015. години извршено је обезвређење некретнине у власништву Банке у износу од 3,252 хиљаде динара. Услед непотпуних катастарских књига, на дан 31. децембра 2015. године, Банка за грађевинске објекте неотписане вредности од 159,346 хиљада динара нема изводе из земљишних књига (31. децембар 2014. године: 176,733 хиљаде динара). Руководство Банке предузима неопходне мере ради прибављања власничких листова. Неотписана вредност опреме узете у финансијски лизинг на дан 31. децембра 2015. године износи 6,837 хиљада динара (31. децембар 2014. године: 16,402 хиљаде динара).

28. ИНВЕСТИЦИОНЕ НЕКРЕТНИНЕ


Зграде Набавна вредност 1. јануар 2014. године 297,452 Продаја (5,836) Стање на дан

31. децембра 2014. године 291,616 Акумулирана исправка вредности 1. јануар 2014. године 85,384 Амортизација (Напомена 14) 4,872 Обезвређење имовине 1,437 Продаја (360) Стање на дан

31. децембра 2014. године 91,333 Неотписана вредност на дан

31. децембра 2014. године 200,283 Набавна вредност 1. јануар 2015. године 291,616 Продаја (2,683) Стање на дан

31. децембра 2015. године 288,933 Акумулирана исправка вредности 1. јануар 2015. године 91,333 Амортизација (Напомена 14) 4,745 Обезвређење имовине 1,672 Продаја (177) Стање на дан

31. децембра 2015. године 97,573 Неотписана вредност на дан

31. децембра 2015. године 191,360


52

28. ИНВЕСТИЦИОНЕ НЕКРЕТНИНЕ (Наставак) Инвестиционе некретнине чине грађевински објекти дати у закуп. Приходи по основу издавања у закуп инвестиционих некретнина у 2015. години износе 38,330 хиљада динара. На основу процене руководства Банке у 2015. години извршено је обезвређење инвестиционе некретнине у износу од 1,672 хиљаде динара.

29. СТАЛНА СРЕДСТВА НАМЕЊЕНА ПРОДАЈИ

Банка је од 2011. године почела да врши класификацију некретнина у некретнине намењене продаји. Књиговодствена вредност средстава намењених продаји на дан 31. децембра 2015. године износи 322,650 хиљада динара (31. децембар 2014. године: 207,176 хиљада динара). На зградама намењеним продаји евидентиран је 31 објекат, углавном зграде, пословни простори и гараже, као и 10 земљишта намењених продаји (два воћњака, пет њива и три земљишта). Промене на сталним средствима намењеним продаји у току 2015. године приказане су како следи:


2015.

Стање на дан 1. јануара 207,176 Набавке у току године 9,483 Рекласификација са некретнина, постројења

и опреме (Напомена 27) 20,508 Рекласификација са средстава стечених наплатом

потраживања (Напомена 30) 89,040 Продаја (1,607) Расходовање (1,950) Стање на дан 31. децембра 322,650


53

30. ОСТАЛА СРЕДСТВА


31.12.2015. 31.12.2014.

Остале инвестиције 37,146 34,887 Средства стечена наплатом потраживања 114,974 114,763 Залихе 8,617 10,892 Доспеле камате и накнаде 15,890 15,236 Дати аванси 44,938 24,277 Потраживања од запослених 12,230 49,852 Разграничени трошкови 84,111 115,341 Остало 393,351 167,048 Стање на дан 711,257 532,296 На дан извештавања, средства стечена наплатом потраживања се састоје од грађевинских пословних објеката, стамбених објеката, земљишта и опреме. Садашња вредност зграда стечених наплатом потраживања на дан 31. децембра 2015. године износи 104,469 хиљада динара, од чега седам непокретности, стечених у 2015. години, имају садашњу вредност од 17,150 хиљада динара. Од осталих средстава стечених наплатом потраживања највећи део чине пољопривредна и индустријска земљишта, ливаде, њиве и пашњаци површине 119,434 m2 у износу садашње вредности од 5,443 хиљаде динара, воћњаци површине 18,399 m2 у износу садашње вредности од 1,736 хиљада динара, као и шуме површине 18,456 m2 у износу садашње вредности од 1,375 хиљада динара на дан 31. децембра 2015. године. Током 2015. године извршена је рекласификација дела зграда са средстава стечених наплатом потраживања на стална средства (зграде) намењене продаји у износу неотписане (садашње) вредности од 89,040 хиљада динара (Напомена 29).

31. ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА НАМЕЊЕНЕ ТРГОВАЊУ


31.12.2015. 31.12.2014.

Финансијски деривати намењени трговању 45,113 54,137 Стање на дан 45,113

54,137

Фер вредност финансијских средстава и обавеза детаљно је приказана у Напомени 43.10.


54

32. ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА БАНКАМА, ДРУГИМ ФИНАНСИЈСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЦЕНТРАЛНОЈ БАНЦИ


31.12.2015. 31.12.2014.

Трансакциони депозити 783,330 490,361 Депозити по основу датих кредита 2,554,150 2,540,124 Наменски депозити 44,909 165,920 Остали депозити 3,270,947 737,037 Депозити и кредити који доспевају у року од једног дана (овернајт) - 800,000

Примљени кредити 243,252 - Остале обавезе 66,160 79,867 Стање на дан 6,962,748 4,813,309 По основу Споразума о револвинг кредиту који је Банка закњучила у октобру 2013. године са Европском банком за обнову и развој, Лондон (ЕБРД), дана 7. децембра 2015. године извршено је повлачење ЕУР 2 милиона, на рок од три месеца и са каматном стопом у висини тромесечног ЕУРИБОР-а увећаног за 0.8 процењених поена, што износи 0.676%. Стање обавеза по основу кредита примљеног од ЕБРД на дан 31. децембра 2015. године износи 243,252 хиљаде динара.

33. ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДРУГИМ КОМИТЕНТИМА


31.12.2015. 31.12.2014.

Трансакциони депозити 24,772,996 24,389,405 Штедни депозити 54,265,779 57,883,048 Депозити по основу датих кредита 1,128,144 1,249,009 Наменски депозити 712,506 762,358 Остали депозити 10,480,665 11,626,759 Депозити и кредити који доспевају у року

од једног дана (овернајт) 750,000 574,000 Остале обавезе 274,915 478,897 Стање на дан 92,385,005 96,963,476 Депозити по виђењу највећим делом, представљају стања текућих рачуна правних лица, предузетника и становништва који се воде код Банке. На депозите по виђењу правних лица сегментираних у велике и комерцијалне клијенте у динарима и у страној валути, Банка не обрачунава камату, осим у случају уговарања посебних аранжмана што се дефинише појединачним уговорима са значајним клијентима.


55

33. ДЕПОЗИТИ И ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ДРУГИМ КОМИТЕНТИМА (Наставак) Током 2015. године, просечна каматна стопа на трансакционе депозите правних лица сегментираних у велике и комерцијалне клијенте у динарима износи 3.61% а у страној валути 0.55% годишње. Изузетак су динарски депозити по виђењу буџетских средстава Републике Србије и локалне власти, којима је Банка обрачунавала и плаћала камату. Просечна висина каматне стопе у 2015. години за ове депозите износила је 5.50% годишње. На текуће рачуне становништва Банка не плаћа камату. На штедњу по виђењу становништва обрачунава ce камата у распону од 0.1% до 0.8% на годишњем нивоу у зависности од валуте у којој је депозит положен. Најзначајнији депоненти Банке по основу трансакционих депозита на дан 31. децембра 2015. године су Телеком Србија а.д. Београд, Нафтна индустрија Србије а.д. Нови Сад, Сокој - организација музичких аутора, Индустрија млека и млечних производа Имлек а.д. Падинска Скела, Јавно предузеће “Електропривреда Србије” Београд и Баило д.о.о. Нови Сад, који чине 25.15% трансакционих депозита на дан биланса стања. На орочене динарске депозите правних лица сегментираних у велике и комерцијалне клијенте, Банка плаћа камату, чија висина зависи од рочности и износа депонованих средстава. Висина каматних стопа на динарске орочене депозите се ускладјује са кретањима на тржишту. Током 2015. године просечна каматна стопа на орочене депозите у динарима износила је 5.75% на годишњем нивоу. Каматна стопа на динарске орочене депозите била је у паду у задњем кварталу 2015. године. Очекивања су да ће се наведени тренд наставити и у наредном периоду. Банка у другој половини 2015. године није имала у фокусу динарски орочене депозите са валутном клаузулом због регулаторних издвајања. Ненаменски орочени динарски депозити клијената Малог бизниса су током 2015. године депоновани уз просечну каматну стопу од 6.09%, а физичких лица грађана уз просечну стопу од 6.96% годишње. На орочене депозите правних лица сегментираних у велике и комерцијалне клијенте у страној валути, Банка плаћа камату, чија висина зависи од валуте, рочности и висине износа депонованих средстава. Висина каматних стопа на девизне орочене депозите се усклађује са кретањима на тржишту. Просечна каматна стопа на орочене депозите у страној валути у 2015. години износила је 0.54% годишње. Ненаменски орочени девизни депозити клијената Малог бизниса су током 2015. године депоновани уз просечну каматну стопу од 0.48%, а физичких лица - грађана уз просечну стопу од 1.43% годишње. Најзначајнији депоненти Банке по основу орочених депозита на дан 31. децембра 2015. године су Акционарски фонд а.д. Београд, Национална банка Грчке С.А. Лондон, Јавно предузеће “Електромрежа Србије” Београд, Стечајна маса ДП Рудник олова и цинка и Његош АИП-у стечају, који чине 12.92% укупних орочених депозитa на дан биланса стања.


56

34. РЕЗЕРВИСАЊА


31.12.2015. 31.12.2014.

Резервисање за судске спорове 124,291 271,818 Резервисања за отпремнине 252,710 260,532 Резервисања за кредитно ризичне ванбилансне

ставке (Напомена 12(а)) 14,825 - Стање на дан 391,826 532,350 Резервисање за судске спорове: Банка се јавља као тужена страна у одређеном броју тужби и парница и спорова проистеклих из редовног пословања (Напоменa 41(б)). Ове парнице и спорови су генерално засновани на наводним прекршајима закона о заштити потрошача, закона o банкама, закона о раду и другим законима. Ниједна од ових парница појединачно није материјална. Банка је установиле резервисања за све спорове за које верују да постоји вероватноћа настанка губитка чији износи се могу оправдано проценити. Ова резервисања се могу мењати с времена на време, по потреби, у контексту додатних информација. За случајеве за које резервисање није признато, руководство није у могућности да процени могуће губитке из разлога што исти спорови могу трајати много година; затим, што су многи спорови у почетним фазама, те постоји неизвесност коначног резултата, као и неизвесност исхода тужби које су у поступку, а такође постоје и значајна спорна питања која су у решавању.

Међутим, мишљење руководства Банке је да се не очекује да ће крајње разрешење ових питања имати значајан неповољан ефекат на финансијску позицију Банке, резултате њеног пословања или токове готовине, изнад износа за које је извршено резервисање. Резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију запослених формирана су на бази извештаја актуара са стањем на дан 31. децембра 2015. године и иста су исказана у износу садашње вредности очекиваних будућих исплата. Приликом утврђивања садашње вредности очекиваних одлива коришћене су претпоставке обелодањене у Напомени 3.18(б).


57

34. РЕЗЕРВИСАЊА (Наставак) Промене на рачунима резервисања у току године приказане су у следећој табели:


31.12.2015. 31.12.2014.

Резерви-сање за судске

спорове

Резерви-сања за

отпремнине


кредитно ризичне

ванбилан-сне ставке

Резерви-сање за судске

спорове


отпремнине


кредитно ризичне

ванбилан-сне ставке

Стање на дан 1. јануара 271,818 260,532 - 247,587 238,334 - Укидање резервисања (258,910) (31,489) - (4,302) (11,930) -

Резервисања у току године 111,383 131,782 14,825 28,533 69,723 -

Смањење по основу исплата - (95,538) - - (34,063) -

Износ признат у осталом резултату - (12,577) - - (1,532) -

Стање на дан 31. децембра 124,291 252,710 14,825 271,818 260,532 -

35. ОСТАЛЕ ОБАВЕЗЕ


31.12.2015. 31.12.2014.

Обавезе према добављачима 188,534 195,592 Обавезе по основу примљених аванса 30,787 24,021 Обавезе по основу финансијског лизинга 7,227 16,583 Обавезе по основу зарада и друге обавезе према

запосленима 14,731

12,720 Обавезе за порезе 34,444 31,896 Разграничени расходи и приходи 94,681 342,388 Остале обавезе 383,698 366,608 Стање на дан 754,102

989,808


58

36. КАПИТАЛ


31.12.2015. 31.12.2014.

Акцијски капитал 16,337,550 16,337,550 Нераспоређени добитак 34,471 3,050,598 Резерве (Напомена 37) 3,314,139 340,469 Стање на дан 19,686,160 19,728,617 На дан 31. децембра 2015. и 2014. године, акцијски капитал Банке се састоји од 1,633,743 обичних акција појединачне номиналне вредности од 10,000 динара. Имаоци обичних акција имају право на учешће у управљању сразмерно броју акција које поседују, право на учешће у расподели добити, право прече куповине акција наредних емисија и право на део стечајне, односно ликвидационе масе у случају престанка рада Банке. У децембру 2006. године, Уговором о купопродаји акција, Национална банка Грчке а.д. Атина, постала је власник 99.43% акција Банке, што је регистровано у Централном регистру хартија од вредности дана 12. децембра 2006. године. На основу Одлуке о измени Уговора о оснивању број 1.0-10340/2 и Одлуке о повећању капитала број 1.0-10340/3 од 29. новембра 2007. године извршено је повећање основног капитала емисијом 410,000 обичних акција појединачне номиналне вредности од 10,000 динара. Целокупну емисију акција је купила Национална банка Грчке а.д. Атина, чиме је постала потпуни власник Банке. Банка је у складу са Одлуком Скупштине Банке од 3. јануара 2008. године донела Одлуку о припајању Националне банке Грчке а.д. Београд, Војвођанској банци а.д. Нови Сад, почев од 31. децембра 2007. године. Наведено припајање регистровано је код Агенције за привредне регистре 14. фебруара 2008. године под бројем БД 6190/2008 (брисање привредног субјекта Националне банке Грчке а.д. Београд услед припајања) и упис промене основног капитала Војвођанске банке а.д. Нови Сад (решење БД 6210/2008). Национална банка Грчке а.д. Београд је била у потпуном власништву Националне банке Грчке а.д. Атина. Наведеном Одлуком Скупштине Банке од 3. јануара 2008. године повећан је акцијски капитал Банке по основу емисије акција без јавне понуде у износу од 7,419,535 хиљада динара (741,953 обичне акције појединачне номиналне вредности од 10,000 динара), односно у износу једнаком акцијском капиталу Националне банке Грчке а.д. Београд. Ове акције су пренете на акционара привредног друштва које је престало да постоји, односно на Националну банку Грчке а.д. Атина. Војвођанска банка а.д. Нови Сад је сукцесор свих права и обавеза Националне банке Грчке а.д. Београд насталих од дана припајања, којим се сматра 31. децембар 2007. године. У 2015. години извршена је расподела нераспоређеног добитка из ранијих година у износу од 3,050,598 хиљада динара у остале резерве Банке (резерве из добити). Скупштинa Банке je 27. aприлa 2015. гoдинe дoнeлa Одлуку o рaспoдeли дoбити зa 2014. гoдину, oднoснo дoбити зa 2014. гoдину у изнoсу oд 155,233 хиљaдe динара и дoбити из рaниjих гoдинa у изнoсу oд 2,895,365 хиљaда динара, штo укупнo изнoси РСД 3,050,598 хиљaдa, у oстaлe рeзeрвe из дoбити. Ове резерве могу се користити безусловно, у целости и без одлагања, за покриће губитака у току редовног пословања Банке.


59

36. КАПИТАЛ (Наставак) Промене на капиталу Банке у току године приказане су у следећој табели:


Акцијски капитал

Емисиона премија

Ревалори-зационе резерве

Резерве из добити

Нераспо-ређени добитак Укупно

Стање на дан 1. јануара 2014. године 16,337,430 120 198,202 122,185 2,943,164 19,601,101 Признавање прихода (МРС 39) - - - - 11,838 11,838 Aмортизација ревалоризационих резерви по основу ефекта процене сталних средстава - - 59,637 - (59,637) -

Актуарски губици - - (5,539) - - (5,539)Одложени порези на резерве у оквиру капитала - - (22,714) - - (22,714)

Стање на дан 1. јануара 2014. године (кориговано) 16,337,430 120 229,586 122,185 2,895,365 19,584,686 Укупан резултат периода Добитак у 2014. години - - - - 155,233 155,233 Укупан резултат периода - - - - 155,233 155,233 Остали резултат периода, после пореза

Нето смањење по основу промене фер вредности ХОВ расположивих за продају - - (14,829) - - (14,829)

Актуарски добици - - 1,532 - - 1,532 Одложени порези на резерве у оквиру капитала - - 1,995 - - 1,995

Укупан остали резултат периода, после пореза - - (11,302) - - (11,302)

Стање на дан 31. децембра 2014. године (кориговано) 16,337,430 120 218,284 122,185 3,050,598 19,728,617 Укупан резултат периода Добитак у 2015. години - - - - 34,471 34,471 Укупан резултат периода - - - - 34,471 34,471 Остали резултат периода, после пореза

Нето смањење по основу промене фер вредности ХОВ расположивих за продају - - (103,079) - - (103,079)

Актуарски добици - - 12,577 - - 12,577 Одложени порези на резерве у оквиру капитала - - 13,574 - - 13,574

Укупан остали резултат периода, после пореза - - (76,928) - - (76,928)

Расподела нераспоређеног добитка - - - 3,050,598 (3,050,598) - Стање 31. децембра 2015. године 16,337,430 120 141,356 3,172,783 34,471 19,686,160


60

37. РЕЗЕРВЕ


31.12.2015. 31.12.2014. Ревалоризационе резерве по основу

промене вредности хартија од вредности расположивих за продају 134,072 221,691

Актуарски добици/губици по основу планова дефинисаних примања 7,284 (3,407)

Остале резерве – резерве из добити 3,172,783 122,185 Стање на дан 3,314,139 340,469 Као што је обелодањено у Напомени 36. уз финансијске извештаје, на основу Одлуке Скупштине Банке од 27. априла 2015. године, извршена је расподела нераспоређеног добитка из ранијих година у укупном износу од 3,050,598 хиљада динара у остале резерве из добити.

38. ДИВИДЕНДЕ Скупштина Банке усваја годишње финансијске извештаје и доноси одлуку о расподели резултата. Од 2006. године на даље, од када је власништво над Банком преузела НБГ Група, Банка није вршила исплате по основу дивиденди акционарима. Позитивни финансијски резултат претходних година остао је нераспоређен у оквиру основног капитала и резерви из добити (видети Напомену 36).

39. ПОРЕСКИ ЕФЕКТИ ВЕЗАНИ ЗА ОСТАЛИ РЕЗУЛТАТ


2015. 2014. Бруто Порез Нето Бруто Порез Нето

Компоненете осталог резултата које не могу бити рекласификоване у добитак или губитак:

Актуарски добици 12,577 (1,887) 10,690 1,532 (230) 1,302 Укупно 12,577 (1,887) 10,690 1,532 (230) 1,302 Компоненте осталог резултата које могу бити рекласификоване у добитак или губитак:

Нереализовани губици по основу хартија од вредности расположивих за продају (103,079) 15,461 (87,618) (14,829) 2,225 (12,604)

Укупно (103,079) 15,461 (87,618) (14,829) 2,225 (12,604)Укупан остали резултат периода - губитак (90,502) 13,574 (76,928) (13,297) 1,995 (11,302)


61

40. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ


31.12.2015. 31.12.2014. Пласмани по пословима у име и за рачун трећих лица (а) 667,979 705,354

Преузете неопозиве обавезе (б) 8,766,180 9,555,997 Финансијски деривати (в) 18,333,039 24,826,082 Друга ванбилансна актива (г) 262,387,510 248,289,967 Укупно 290,154,708 283,377,400

(а) Средства по пословима у име и за рачун трећих лица на дан 31. децембра 2015. и 2014. године највећим делом се састоје од средстава примљених од стране комитената јавног сектора, а који су поверени Банци на управљање.


31.12.2015. 31.12.2014. Пласмани по пословима у име и за рачун трећих лица:

- у динарима 603,559 639,460 - у страној валути 64,420 65,894 Укупно 667,979 705,354 Средства којима Банка управља у име трећих лица углавном обухватају кредите по основу Зајма за привредни препород Србије, кредите Фонда за развој Републике Србије за кредитирање регистрованих пољопривредних газдинстава, кредите пласиране из средстава Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и кредите које предузећа одобравају својим запосленима или другим предузећима преко Банке као посредника. Банка по том основу наплаћује провизије за извршене услуге.

(б) Преузете неопозиве обавезе укључују износе обавеза које не могу да се откажу у било ком моменту и без најаве а да се претходно не задовоље одређени услови. Ови износи су укључени у основицу за обрачун ризичних ванбилансних ставки. Преузете неопозиве обавезе се односе на издате гаранције од стране Банке по налогу клијената за неискоришћене одобрене кредите који се не могу једнострано отказати и то: минусе на текућим рачунима, револвинг кредите предузећима, вишенаменске оквирне кредите и остале преузете неопозиве обавезе. Преузете неопозиве обавезе обично имају фиксне датуме када истичу или друге одредбе у вези истека.

С обзиром да преузете неопозиве обавезе могу истећи пре повлачења кредита од стране комитената, укупно уговорен износ не представља неопходно будуће готовинске одливе. Банка прати рочност преузетих неопозивих обавеза по основу неискоришћених одобрених кредита јер дугорочне преузете обавезе носе виши степен кредитног ризика од краткорочних преузетих обавеза.


62

40. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ (Наставак)

(б) Преузете неопозиве обавезе (Наставак)


31.12.2015. 31.12.2014. Дате гаранције и друга јемства 4,876,325 2,469,935 Јемства за обавезе (ЕБРД) 18,244 - Имовина за обезбеђење обавеза - 410,010 Преузете неопозиве обавезе за неповучене кредите и пласмане 3,721,318 5,851,875

Остале преузете неопозиве обавезе 150,293 824,177 Укупно 8,766,180 9,555,997 Имовина за обезбеђење обавеза - Банка је на дан 31. децембра 2014. године имала заложене хартије од вредности на име обезбеђења обавеза по основу орочених депозита банака у стечају у укупном износу од 440,400 хиљада динара књиговодствене вредности, односно 410,010 хиљада динара номиналне вредности и то:

- 21,000 комада трезорских обвезница номиналне вредности 10,000 динара по комаду у корист Југобанке а.д. Београд у стечају, чија књиговодствена вредност на дан 31. децембра 2014. године износи 225,664 хиљаде динара; и

- 20,001 комада трезорских обвезница номиналне вредности 10,000 динара по комаду у корист Београдске банке а.д. Београд у стечају, чија књиговодствена вредност на дан 31. децембра 2014. године износи 214,736 хиљада динара.

На дан 31. децембра 2015. године Банка није имала заложена финансијска средства.

(в) Финансијски деривати на дан 31. децембра 2015. и 2014. године представљају деривате намењене трговању и укључују будуће обавезе и потраживања Банке по основу терминске купопродаје девиза, валутних и каматних свопова.


31.12.2015. 31.12.2014.

Номина-лни износ

Фер вредност потражи-

вања

Фер вредност обавезе

Номина-лни износ

Фер вредност потражи-

вања

Фер вредност обавезе

Финансијски деривати намењени трговању:

- терминска продаја девиза 1,112,214 1,099 1,520 29,867 - 5

- валутни свопови 11,259,581 3,544 8,814 18,500,996 29,865 5,948 - каматни свопови 5,961,244 47,156 34,779 6,295,219 69,177 48,184 Укупно 18,333,039 51,799 45,113 24,826,082 99,042 54,137


63

40. ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ (Наставак)

(г) Друга ванбилансна актива на дан 31. децембра 2015. године се највећим делом односи на примљена средства по основу обезбеђења кредита које је Банка пласирала клијентима, на cross border кредите, евиденциону камату, дате опозиве лимите и др.


31.12.2015. 31.12.2014.

Примљена средства обезбеђења 199,716,062 187,515,627 Одобрене оквирне кредитне линије од других финансијских институција - ЕБРД 954,765 1,154,556

Преузете опозиве обавезе 8,138,918 6,499,319 Cross border кредити 38,923,836 36,907,124 Спот купопродаја девиза 1,944,028 5,347,501 Евиденциона камата 9,821,045 8,929,450 Остало 2,888,856 1,936,390 Укупно 262,387,510 248,289,967 Револвинг кредитни аранжман са ЕБРД , који је закључен у 2013. години, са стањем на дан 31. децембра 2015. године је у коришћењу, у износу од 261,496 хиљада динара. Искоришћени део ЕБРД аранжмана се односи на кредите у износу 243,252 хиљаде динара (Напомена 32) и гаранције у износу 18,244 хиљаде динара. Неискоришћени део ЕБРД аранжмана на дан 31. децембра 2015. године износи 954,765 хиљада динара (31. децембар 2014. године: 1,154,556 хиљада динара).

41. ПРЕУЗЕТЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ

(а) Обавезе по основу оперативног лизинга Обавезе по основу оперативног лизинга се односе на закуп пословног простора по основу закључених уговора. Будућа минимална плаћања по основу закупнина приказана су како следи:


31.12.2015. 31.12.2014.

До 1 године 237,595 242,836 Од 1 до 5 година 658,118 566,487 Преко 5 година 200,678 487,343 Укупно 1,096,391 1,296,666


64

41. ПРЕУЗЕТЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ (Наставак)

(б) Судски спорови На дан 31. децембра 2015. године, Банка се јавља као тужена страна у одређеном броју судских спорова. Укупно процењени износ тужбених захтева, укључујући трошкове и камате износи 1,736,427 хиљада динара (31. децембар 2014. године: 1,304,141 хиљада динара). Коначан исход судских спорова у току је неизвестан. Као што је обелодањено у Напомени 34. уз финансијске извештаје, на дан 31. децембра 2015. године Банка је формирала резервисања за потенцијалне губитке који могу проистећи из наведених спорова у укупном износу од 124,291 хиљаду динара (31. децембар 2014. године: 271,818 хиљада динара). Наведени износ укључује затезне камате из тужбених захтева заједно са судским трошковима обрачунатим до 31. децембра 2015. године. Руководство Банке процењује да неће настати материјално значајни губици по основу исхода преосталих судских спорова у току изнад износа за које је извршено резервисање.

42. ПОРЕСКИ РИЗИЦИ Порески систем Републике Србије је у процесу континуиране ревизије и измена. У Републици Србији порески период је отворен током периода од 5 година. У различитим околностима, порески органи могу имати различите приступе одређеним питањима и могу утврдити додатне пореске обавезе заједно са накнадним затезним каматама и пеналима. Као резултат изнетог, трансакције могу бити оспорене од стране пореских власти и Банци може бити одређен додатни износ пореза, казни и камата. Период застарелости пореске обавезе је пет година. То практично значи да пореске власти имају права да одреде плаћање неизмирених обавеза у року од пет година од када је обавеза настала. Поред тога, Банка обавља одређени број пословних трансакција са повезаним правним лицима у земљи и иностранству. Банка је исказала ефекте трансферних цена по основу трансакција са повезаним правним лицима на обрачунати порез на добитак за 2015. годину по свом најбољем уверењу. При томе, у складу са пореским законима Републике Србије, Банка је у обавези доставити порески биланс за 2015. годину и другу прописану документацију Пореској управи Републике Србије до 30. јуна 2016. године. Тумачења пореских закона од стране пореских и других власти у односу на трансакције и активности Банке могу се разликовати од тумачења руководства Банке. Постоји неизвесност да ли су тумачења руководства Банке и пратећа документација довољне, и да ли одговарају захтевима и тумачењима пореских и других органа. Руководство Банке сматра да евентуална различита тумачења неће имати материјално значајних последица по финансијске извештаје Банке. Банка последњих 5 година није имала пореску контролу пореза на добитак исказаног у пореском билансу и плаћеног. Порески биланси почев од пореског биланса за 2010. годину могу да буду предмет пореске контроле. Руководство Банке сматра да су пореске обавезе евидентиране у приложеним финансијским извештајима правилно исказане.


65

43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА

43.1. Увод Мисија Активности у вези са управљањем ризицима на свим организационим нивоима вођене су мисијом остваривања вредности за акционаре путем оптимизације односа приноса и ризика, узимајући у обзир интересе клијената и запослених, на начин који је у складу са најбољом праксом и усклађен с регулаторним захтевима, као и са пословном стратегијом и политикама за управљање ризицима НБГ Групе. Уз подршку органа за управљање ризицима НБГ Групе, Банка је успоставила свеобухватан систем управљања ризицима који је у складу са принципима Групе и са следећим свеобухватним циљевима:

успостављање сета основних принципа и стандарда за управљање ризицима у Банци како би се максимално искористио потенцијал за приходе и прилике које омогућавају остваривање вредности за акционаре;

подршка пословној стратегији Банке обезбеђивањем да се пословни циљеви остварују уз контролисани ризик како би се очувала стабилност прихода путем заштите од неочекиваних губитака;

побољшање коришћења и алокације капитала и повећање прихода од уложеног капитала усклађеног с ризицима укључивањем ризика у мерење учинка пословања;

подршка процесу доношења одлука обезбеђивањем неопходних процена које се односе на ризике;

обезбеђивање усклађености са најбољом праксом као и са локалним регулаторним, квантитативним и квалитативним захтевима; и

обезбеђивање исплативости управљања ризицима умањењем преклапања и избегавањем неадекватних, прекомерних или застарелих политика, процеса, методологија, модела, контрола и система.

Управљачки и организациони оквир Управни одбор Банке одговоран је за успостављање јединственог система управљања ризицима и за надзор над тим системом. У том смислу, Управни одбор усваја стратегије и политике за идентификовање, мерење, праћење и контролу ризика, утврђује унутрашњу организацију Банке која обезбеђује поделу дужности, надлежности и одговорности запослених на начин којим се спречава сукоб интереса и предузима друге активности у вези са дефинисањем циљева и принципа управљања ризицима. Ефикасности надзора над системом управљања ризицима доприноси Одбор за праћење пословања Банке (Одбор за ревизију), формиран од стране Управног одбора, који на месечној основи анализира и надзире примену и адекватно спровођење усвојених стратегија и политика за управљање ризицима и спровођење система унутрашњих контрола, а такође и анализира и усваја предлоге тих стратегија и политика који се Управном одбору подносе на усвајање.


66

43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (Наставак)

43.1. Увод (Наставак) Управљачки и организациони оквир (Наставак) Извршни одбор Банке одговоран је да идентификује ризике којима је Банка изложена, као и да контролу тих ризика врши у складу са оквиром дефинисаним од стране Управног одбора. Извршни одбор Банке усваја процедуре и друга интерна акта којима се на детаљнији начин уређују процеси и поступци идентификовања, мерења, праћења и контроле ризика. Незвисно праћење и контрола ефикасности функционисања система унутрашњих контрола и правилности рада Банке, укључујући и спровођење оквира за управљање ризицима, обезбеђено је успостављањем функције интерне ревизије, која за свој рад одговара Управном одбору. Унутрашња организација Банке утврђена је на начин који обезбеђује функционалну и организациону одвојеност активности управљања ризицима од редовних пословних активности, до нивоа Извршног одбора Банке. Управљање ризицима се реализује у оквиру две функције и сектора који се налазе под њиховом надлежношћу:

Функција Управљање ризицима (Сектор за управљање портфолијем и класификацијом; Сектор за кредитне моделе; Сектор за управљање тржишним ризиком; Сектор за управљање оперативним ризиком и Сектор Базел II и трансформација ризика); и

Функција Управљање кредитним ризиком (Сектор кредитног ризика у пословима са привредом; Сектор обрада кредитних захтева становништва и Сектор наплата потраживања од становништва).

За идентификацију и праћење ризика усклађености пословања и за управљање тим ризиком задужена је Функција контроле усклађености пословања. Интегрисаност система управљања ризицима Банке у систем управљања ризицима НБГ Групе обезбеђена је усаглашавањем свих аката којима се уређује тај систем са надлежним организационим јединицама матичне банке и системом редовног извештавања.

43.2. Кредитни ризик Кредитни ризик представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед неизвршавања уговорених обавеза од стране дужника Банке. Кредитни ризик настаје првенствено по основу активности кредитирања, али и по основу других активности као што су: гаранцијски послови, послови финансирања трговине, активности трговања и сл. Кредитни ризик је материјално најзначајнији ризик коме је Банка изложена.


67


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Кредитни процес Банка је успоставила и одржава одговарајуће процесе одобравања кредитних изложености који укључују:

исцрпне и комплетно документоване политике кредитног ризика, које обезбеђују конзистентност у одлучивању на нивоу Банке и које узимају у обзир основне регулаторне захтеве Народне банке Србије, као и стандарде Групе;

адекватне и јасно дефинисане критеријуме кредитног одобравања засноване на одређеном циљаном тржишту, дужнику или уговорној страни и трансакцији, као и на сврси и структури кредита и извору за његову отплату;

кредитне лимите који обухватају различите врсте изложености на разним нивоима (појединачних дужника, групе повезаних дужника, производа и сл.); и

јасно успостављене процедуре за одобравање нових кредита, као и за измене, обнављања или рефинансирање постојећих кредита.

Процес континуираног мерења, праћења и контроле кредитног ризика заснован је на:

конзистентним алаткама за скоринг и рангирање кредитних пласмана (РМ3 систем рејтинга кредитног ризика привреде и Скоринг картице за кредитирање становништва) како би се стандардизовала и унапредила кредитна процена, као и успоставио систем лимита усклађен са нивоом процењеног ризика;

процесу редовног мониторинга кредитних изложености усклађеног како са регулаторним захтевима, тако и са стандардима најбоље праксе, а који обухвата: редовну ревизију кредитних изложености у интервалима не ређим од једном годишње (у зависности од интерног рејтинга), квартално ревидипање регулаторне класификације, редовну ревизију и ажурирање параметара ризика и слично; и

информационом систему и аналитичким техникама које омогућавају мерење кредитног ризика који се налази у свим релевантним активностима и пружају адекватну информацију о садржају кредитног портфолија укључујући и идентификацију евентуалне концентрације ризика.

Банка је обезбедила адекватне интерне контроле над процесима који се тичу кредитног ризика, укључујући:

раздвајање Функције кредитирања од Функција праћења и управљања кредитним ризицима;

одборе за одобравање за све кредитне изложености, уз ескалацију овлашћења за одобравање кредитних изложености у складу са висином те изложености;

учествовање Функције Управљање кредитним ризицима у таквим одборима уз право вета;

периодичне и правовремене корективне мере за кредите код којих се уочава погоршавање, као и управљање проблематичним кредитима; и

независну, континуирану процену процеса управљања кредитним ризиком од стране Унутрашње ревизије.


68


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Мерење и праћење кредитног ризика За рејтинг ризика привреде, Банка од 2008. године користи модел кредитног рејтинга клијената - РМ3, који се користи за квантификацију параметара ризика (ПД параметра), дефинисање лимита изложености, као и за утврђивање степена умањења вредности финансијских средстава (детаљније у Напоменама 3.4.8. и 4.1.). Модел има 10 рејтинг категорија за клијенте који нису у статусу неизмирења обавеза. Различите изложености према истом дужнику добијају исту рејтинг категорију, независно од специфичности конкретног облика финансирања (нпр. врсте произвоода, средства обезбеђења, итд.). Рејтинг се утврђује најмање једном годишње, а у склопу редовне ревизије кредитних изложености. Валидација модела се врши најмање једном годишње, а калибрација параметара ризика када је то потребно. Поред наведеног, Банка примењује и интерну класификацију за портфолио послова са привредом према 5 категорија (ГА до ГЕ). Ова класификација се, такође, одређује (или потврђује) при свакој ревизији кредитне изложености. Основни циљ система интерне класификације је благовремена идентификација и решавање евентуалних проблема у наплати потраживања, и, последично, служи као основа за одређивање учесталости ревизије кредитних изложености према нивоу процењеног ризика, пред надлежним органима одлучивања у кредитном процесу. Праћење портфолија становништва врши се на основу низа индикатора, као и путем ванредних анализа, у зависности од перципираних промена у факторима ризика. У складу са прописима Народне банке Србије, Банка редовно проверава и класификује свој портфолио послова са привредом и портфолио послова са становништвом (скала од А до Д). Управљање ризиком концентрације Банка управља процесом одобравања кредита, контролише изложености кредитном ризику и обезбеђује усклађеност са регулаторним лимитима путем система интерних лимита. Лимите изложености усваја Управни одбор Банке и саставни су део кредитне политике. Свако прекорачење лимита захтева одобрење од стране вишег нивоа одлучивања.

Лимит изложености према дужнику представља максимални дозвољени ниво изложености према појединачном дужнику у зависности од додељеног кредитног рејтинга, а не више од нивоа прописаног регулативом Народне банке Србије. Системом лимита обухваћене су и максимално дозвољене изложености према групи дужника са истим или сличним факторима ризика (групи повезаних лица која се одређује у складу са законском дефиницијом).


69


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Управљање ризиком концентрације (Наставак) Банка је изложена ризику друге уговорне стране по основу међубанкарских трансакција (обезбеђених и необезбеђених), финансијских и кредитних деривата, као и трансакција базираних на хартијама од вредности. Овај ризик проистиче из могућности неизмирења обавезе друге уговорне стране у трансакцији пре коначног поравнања новчаних токова трансакције, односно измирења новчаних обавеза по тој трансакцији. Лимити друге уговорне стране, као основни начин управљања ризиком друге уговорне стране, инкорпорирани су у свеобухватни систем лимита, који су засновани на процени бонитета финансијске институције (доминантно на основу екстерног кредитног рејтинга), као и врсти производа. Максимална изложеност кредитном ризику Максимална изложеност кредитном ризику, без узимања у обзир средстава обезбеђења или других начина умањења тог ризика, на дан 31. децембра 2015. и 2014. године приказана је у следећој табели. За билансне ставке, изложености представљају нето књиговодствену вредност потраживања у складу са позицијама биланса стања.


31.12.2015. 31.12.2014. Билансне ставке Готовина и средства код централне банке 28,284,585 28,037,016 Заложена финансијска средства - 440,400 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 51,799 99,042

Финансијска средства расположива за продају 11,772,773 9,428,565 Финансијска средства која се држе до доспећа 274,665 101,111 Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 7,491,007 11,477,974

Кредити и потраживања од комитената 65,993,570 67,139,776 Остала средства 711,257 532,296

114,579,656 117,256,180 Ванбилансне ставке Преузете обавезе* 8,747,936 9,145,987 Укупно 123,327,592 126,402,167 *искључени опозиви неискоришћени лимити Кao штo je прикaзaнo у прeтхoднoj тaбeли, нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe 53.5% мaксимaлнe излoжeнoсти крeдитнoм ризику oднoси сe нa крeдитe и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa (2014. гoдина: 53.1%), 22.9% нa готовину и средства код централне банке (2014. гoдина: 22.2%) и 9.5% на финансијска средства расположива за продају (2014. гoдина: 7.5%), док преузете обавезе чинe 7.1% укупнe излoжeнoсти Бaнкe крeдитнoм ризику (2014. гoдина: 7.2%).


70


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Кредитна заштита и други видови умањења кредитног ризика Основни начин ублажавања кредитног ризика јесте узимање средстава обезбеђења кредита. Банка је одредила кредитним политикама врсте прихватљивих средстава обезбеђења у виду материјалне и нематеријалне кредитне заштите, док су услови прибављања тих средстава обезбеђења, као и коефицијенти за израчун обезбеђене вредности у односу на врсту средства обезбеђења за потребе кредитног процеса детаљније уређени другим интерним актима Банке. За израчунавање потребних резерви за процењене губитке према прописима Народне банке Србије, Банка признаје инструменте обезбеђења који испуњавају услове прописане за њихово признавање. Основне врсте средстава обезбеђења које Банка користи за потребе умањења кредитног ризика су: хипотеке над стамбеним непокретностима, хипотеке над пословним непокретностима, залога над опремом, залихама и потраживањима, гаранције, финансијска имовина (готовина, хартије од вредности) и јемства. Вредности узетих средстава обезбеђења се редовно прате и ажурирају у складу са динамиком утврђеном интерним актима Банке, која није дужа од 3 године. Процену вредности некретнина координира Функција Управљање имовином, а врше је екстерни овлашћени процењивачи са којима Банка има уређену сарадњу. Вредност средстава обезбеђења у наредним табелама приказана је према њиховој процењеној тржишној вредности, а до максималног износа бруто изложености по којој су узети.


71


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Структура примљених средстава обезбеђења


31.12.2015. 31.12.2014. Хипотека

на непокре-тностима

Финанси-јска

средства Остали

колатерали

Укупно примљени колатерали

Примљене гаранције

Хипотека на

непокре-тностима

Финанси-јска

средства Остали

колатерали

Укупно примљени колатерали

Примљене гаранције

Пласмани становништву 11,589,033 191,567 25,848 11,806,448 - 11,307,921 246,586 14,023 11,568,530 -

Пласмани привреди 7,756,382 1,849,952 6,485,025 16,091,359 2,982,624 8,741,631 1,690,586 4,579,187 15,011,404 3,818,425

Пласмани јавном сектору - - - - - 216,428 - - 216,428 -

Укупно 19,345,415 2,041,519 6,510,873 27,897,807 2,982,624 20,265,980 1,937,172 4,593,210 26,796,362 3,818,425


72


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Структура примљених средстава обезбеђења (Наставак) ЛТВ рацио представља однос између износа кредита и процењене вредности имовине примљене као средство обезбеђења. Структура хипотекарних кредита по распонима ЛТВ рација је приказана у следећем прегледу:


31.12.2015. 31.12.2014. < 50% 2,510,131 2,613,338 50%-70% 2,975,295 2,957,875 71%-80% 2,049,279 2,022,786 81%-90% 1,043,060 1,456,906 91%-100% 1,139,127 1,086,704 101%-120% 1,192,187 738,165 121%-150% 657,151 455,200 >150% 2,013,773 1,998,044 Укупна изложеност 13,580,003 13,329,018 Просечан ЛТВ рацио 64.19% 63.60% Имовина преузета по основу намирења потраживања Највећи део преузете имовине односи се на некретнине. Банка предузима све активности у циљу продаје преузете имовине у разумном року. Преузета имовина приказана је у билансу стања у оквиру Oсталих средстава, осим у случају када је та имовина стављена у функцију пословања Банке, када је приказана као инвестициона имовина или основно средство.


73


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Кредити и потраживања од комитената Квалитет кредита и потраживања од комитената на дан 31. децембра 2015. године приказан је следећим прегледом:


Без исправке вредности

Са исправком вредности

Исправке вредности

31.12.2015.

Без кашњења

и без исправки

Са кашњењем

без исправки

Поједи-начно

исправ-љени

Колекти-вно


Укупно пре

исправки ИБНР

Поједина-чна

исправка

Колекти-вна

исправка

Укупна исправка

вредности Укупно Вредност

колатерала Пласмани становништву 29,049,940 2,534,216 1,121,097 3,772,185

36,477,438 (215,788) (788,404) (2,332,642) (3,336,834)

33,140,604 11,806,448

Стамбени кредити 11,619,047 973,331 436,818 550,807 13,580,003 (36,805) (125,484) ( 90,763) (253,052) 13,326,951 11,544,154 Потрошачки кредити 16,119,063 1,437,802 221,318 2,324,558 20,102,741 (167,776) (220,899) (1,747,630) (2,136,305) 17,966,436 161,441 Кредитне картице 617,662 48,726 1,946 302,450 970,784 (8,548) (1,713) (226,850) (237,111) 733,673 - Мали бизнис 694,168 74,357 461,015 594,370 1,823,910 (2,659) (440,308) (267,399) (710,366) 1,113,544 100,853 Пласмани привреди

28,960,871 2,149,726 9,741,886 288,322

41,140,805 (59,593) (8,390,583) (129,806) (8,579,982)

32,560,823 16,091,359

Велика правна лица 19,222,062 595,207 4,747,353 431 24,565,053 (41,901) (4,243,626) (194) (4,285,721) 20,279,332 9,447,961 Средња и мала правна лица 9,738,809 1,554,519 4,994,533 287,891 16,575,752 (17,692) (4,146,957) (129,612) (4,294,261) 12,281,491 6,643,398

Пласмани јавном сектору 236,533 55,610 1,051 - 293,194 - (1,051) - (1,051) 292,143 -

Србија 236,533 55,610 1,051 - 293,194 - (1,051) - (1,051) 292,143 - Укупно

58,247,344 4,739,552 10,864,034

4,060,507 77,911,437 (275,381) (9,180,038) (2,462,448) (11,917,867) 65,993,570 27,897,807

Напомена: Мали бизнис je укључен у портфолио становништва


74


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Кредити и потраживања од комитената (Наставак) Квалитет кредита и потраживања од комитената на дан 31. децембра 2014. године приказан је следећим прегледом:


Без исправке вредности

Са исправком вредности

Исправке вредности

31.12.2014.

Без кашњења

и без исправки

Са кашњењем


Поједи-начно

исправ- љени

Колекти-вно


Укупно пре

исправки ИБНР

Поједина-чна

исправка

Колекти-вна

исправка

Укупна исправка

вредности Укупно Вредност

колатерала Пласмани становништву 28,020,192 2,467,128 839,440 3,542,922 34,869,682 (199,776) (677,402) (2,201,039) (3,078,217) 31,791,465 11,568,530

Стамбени кредити 11,635,756 1,065,813 161,814 465,635 13,329,018 (27,169) (29,915) (84,993) (142,077) 13,186,941 11,230,688 Потрошачки кредити 14,807,102 1,285,087 223,758 2,125,576 18,441,523 (161,255) (219,874) (1,596,342) (1,977,471) 16,464,052 253,541 Кредитне картице 705,963 53,422 2,216 305,215 1,066,816 (10,200) (1,041) (228,906) (240,147) 826,669 - Мали бизнис 871,371 62,806 451,652 646,496 2,032,325 (1,152) (426,572) (290,798) (718,522) 1,313,803 84,301 Пласмани привреди 28,462,736 3,396,127 9,283,214 296,513 41,438,590 (72,395) (7,404,355) (138,408) (7,615,158) 33,823,432 15,011,404

Велика правна лица 17,360,801 854,483 4,881,215 155 23,096,654 (50,964) (3,868,367) (70) (3,919,401) 19,177,253 8,363,146 Средња и мала правна лица 11,101,935 2,541,644 4,401,999 296,358 18,341,936 (21,431) (3,535,988) (138,338) (3,695,757) 14,646,179 6,648,258

Пласмани јавном сектору 1,473,993 - 54,218 - 1,528,211 (2,262) (1,070) - (3,332) 1,524,879 216,428

Србија 1,473,993 - 54,218 - 1,528,211 (2,262) (1,070) - (3,332) 1,524,879 216,428 Укупно 57,956,921 5,863,255 10,176,872 3,839,435 77,836,483 (274,433) (8,082,827) (2,339,447) (10,696,707) 67,139,776 26,796,362 Напомена: Мали бизнис je укључен у портфолио становништва


75


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Квалитет кредита и потраживања од комитената који нису у доцњи нити су обезвређени Кредитни квалитет портфолија прати се на основу неколико индикатора кредитног ризика. У случају портфолија физичких лица (стамбени кредити, потрошачки кредити и кредитне картице), број дана доцње је кључни индикатор на основу кога се одређује врста и тип потребних активности. Индикатори који се доминантно користе за праћење портфолија клијената малог бизниса и привреде су број дана доцње, интерна клсификација и кредитни рејтинг. Кредитни рејтинзи рефлектују вероватноћу настанка статуса неизмирења обавеза код клијента, на начин да клијенти класификовани као “Добар” имају најмању, као “Задовољавајући” средњу, а као “Watch” највећу вероватноћу настанка статуса неизмирења обавеза.


31.12.2015. Добар Задовоља-

вајући Watch

Укупно без кашњења и


ИБНР исправке

Вредност колатерала

Пласмани становништву 28,601,085 401,680 47,175 29,049,940 (35,236) 10,326,332

Стамбени кредити 11,619,047 - - 11,619,047 (8,830) 10,148,339 Потрошачки кредити 16,118,758 - 305 16,119,063 (23,046) 114,657 Кредитне картице 616,328 - 1,334 617,662 (701) - Мали бизнис 246,952 401,680 45,536 694,168 (2,659) 63,336 Пласмани привреди 6,571,617 15,650,519 6,738,735 28,960,871 (59,593) 13,120,338

Велика правна лица 1,656,318 11,240,697 6,325,047 19,222,062 (41,901) 8,161,518 Средња и мала 4,915,299 4,409,822 413,688 9,738,809 (17,692) 4,958,820 Пласмани јавном сектору - 236,533 - 236,533 - -

Србија - 236,533 - 236,533 - - Укупно 35,172,702 16,288,732 6,785,910 58,247,344 (94,829) 23,446,670 Напомена: Мали бизнис је укључен у портфолио становништва


76


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Квалитет кредита и потраживања од комитената који нису у доцњи нити су обезвређени (Наставак)


31.12.2014. Добар Задовоља-

вајући Watch

Укупно без кашњења и


ИБНР исправке

Вредност колатерала

Пласмани становништву 27,439,050 552,815 28,327 28,020,192 (33,395) 10,387,635

Стамбени кредити 11,635,756 - - 11,635,756 (8,537) 10,166,987 Потрошачки кредити 14,807,102 - - 14,807,102 (23,033) 177,781 Кредитне картице 705,963 - - 705,963 (673) - Мали бизнис 290,229 552,815 28,327 871,371 (1,152) 42,867 Пласмани привреди 8,790,223 8,979,622 10,692,891 28,462,736 (72,395) 11,822,613

Велика правна лица 2,303,450 5,209,139 9,848,212 17,360,801 (50,964) 7,027,065 Средња и мала 6,486,773 3,770,483 844,679 11,101,935 (21,431) 4,795,548 Пласмани јавном сектору 216,437 1,257,556 - 1,473,993 (2,262) 216,428

Србија 216,437 1,257,556 - 1,473,993 (2,262) 216,428 Укупно 36,445,710 10,789,993 10,721,218 57,956,921 (108,052) 22,426,676 Напомена: Мали бизнис је укључен у портфолио становништва


77


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Обезвређени пласмани Обезвређени пласмани су:

- кредити за кoje је проценом на појединачној основи утврђен износ обезвређења;

- кредити за које се процена обезвређења врши на групној основи и код којих клијент касни у измиривању обавеза по основу камате, главнице или другом основу дуже од 90 дана.

Структура кредита и потраживања од комитената који су у доцњи али нису обезвређени према данима доцње


Пласмани

становништву Пласмани привреди

Пласмани јавном сектору

Укупно у доцњи али

нису обезвре-

ђени 31.12.2015. Стамбени кредити

Потрошачки кредити

Кредитне картице

Мали бизнис

Велика правна лица

Средња и мала Србија

Друге државе

1-30 дана 208,762 1,013,651 36,337 56,434 134,358 740,531 - - 2,190,073 31-60 дана 249,245 288,692 9,044 3,643 - 13,143 - - 563,767 61-90 дана 210,514 105,335 3,294 1,315 - 79,677 - - 400,135 91-180 дана 80,723 8,849 51 - 229,402 - - - 319,025 У доцњи дуже од 180

дана 224,087 21,275 - 12,965 231,447 721,168 55,610 - 1,266,552 Укупно 973,331 1,437,802 48,726 74,357 595,207 1,554,519 55,610 - 4,739,552 Тржишна вредност средстава обезбеђења (обезбеђен износ) 767,823 40,889 - 5,832 269,448 1,171,708 - - 2,255,700


78


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Структура кредита и потраживања од комитената који су у доцњи али нису обезвређени према данима доцње (Наставак)


Пласмани

становништву Пласмани привреди

Пласмани јавном сектору

Укупно у доцњи али

нису обезвре-

ђени 31.12.2014. Стамбени кредити

Потрошачки кредити

Кредитне картице

Мали бизнис

Велика правна лица

Средња и мала Србија

Друге државе

1-30 дана 182,197 875,930 38,634 11,959 336,193 675,408 - - 2,120,321 31-60 дана 217,402 287,051 10,180 1,799 - 429,786 - - 946,218 61-90 дана 174,898 100,801 4,170 1,688 28 21,358 - - 302,943 91-180 дана 92,592 57 48 - 49,782 12,498 - - 154,977 У доцњи дуже од 180

дана 398,724 21,248 390 47,360 468,480 1,402,594 - - 2,338,796 Укупно 1,065,813 1,285,087 53,422 62,806 854,483 2,541,644 - - 5,863,255 Тржишна вредност средстава обезбеђења (обезбеђен износ) 673,348 67,531 - 7,825 544,787 1,505,547 - - 2,799,038


79


43.2. Кредитни ризик (Наставак) Престанак статуса обезвређеног пласмана Уколико постоји објективан доказ који указује да статус обезвређеног пласмана више није оправдан за појединачну изложеност, таква изложеност се више не приказује као обезвређена. На пример, кредити привреди који се процењују на индивидуалној основи престају да буду у статусу обезвређеног пласмана након побољшања финансијског положаја комитента до нивоа да се од њега разумно очекује измирење обавеза у целости. Обезвређени пласмани физичким лицима се прате на основу извршених уплата, тј. престају да буду у статусу обезвређеног пласмана у моменту уплате целокупног доспелог износа. Реструктурирана потраживања

Преглед реструктурираних потраживања од комитената на дан 31. децембра 2015. и 2014. године приказан је у следећој табели:

У хиљадама динара 31.12.2015. 31.12.2014.

Кредити и пласмани становништву 510,243 24,585 Кредити и пласмани привреди: 1,161,725 1,263,089

- велика правна лица 836,086 798,122 - средња и мала правна лица 325,639 464,967

Укупно 1,671,968 1,287,674

43.3. Тржишни ризици

Тржишни ризик представља постојећи или будући ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед промена каматних стопа, цена власничких хартија од вредности, цена робе којом се тргује или се може трговати на тржишту и девизних курсева. Најзначајнији из групе тржишних ризика у пословању Банке су девизни ризик и каматни ризик. Девизни ризик представља постојећи или будући ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед неповољних кретања у девизним курсевима у банкарској књизи и књизи трговања. Ризик каматних стопа представља постојећи или будући ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед промена у правцу или волатилности каматних стопа, облика криве приноса и марже између различитих каматних стопа које утичу на позиције у књизи трговања.


80


43.3. Тржишни ризици (Наставак) Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле тржишног ризика, укључујући:

процесе мерења тржишног ризика који бележе све значајне изворе тржишног ризика и који процењују утицај промене фактора тржишног ризика на начин који је у складу са обимом активности Банке. Ови системи мерења укључују VaR моделе за најважније валуте и моделе где је то подесно;

оперативне лимите и остале праксе које обезбеђују да изложености остају у оквиру нивоа који су у складу са интерним политикама у смислу изложености појединачним врстама тржишног ризика, позиција и лимита губитка;

мерење осетљивости на губитак под стресним тржишним условима и узимање у обзир тих резултата при успостављању и прегледању политика и лимита за тржишне ризике; и

адекватне и ефикасне процесе и информационе системе за мерење, праћење, контролисање и извештавање о изложености тржишним ризицима. Контроле (лимити) су уграђени у те системе. Извештаји се редовно сачињавају и достављају Управном одбору, Извршном одбору, Одбору за управљање активом и пасивом и свим другим одговарајућим инстанцама.

43.3.1. Ризик каматних стопа Банка је изложена ризику каматних стопа на основу ставки из банкарске књиге. Ниво тог ризика процењује се у целини и за сваку значајну валуту за чије је дефинисање установила критеријуме. У складу с овим критеријумима, Банка сматра да су RSD, EUR, USD и CHF значајне валуте. Основни инструмент управљања ризиком промене каматних стопа је праћење неусклађености каматно осетљиве активе и пасиве и на основу утврђивања утицаја промене каматних стопа на промене нето прихода од камате и на економску вредност капитала. Прихватљив ниво ризика каматних стопа дефинисан је лимитима неусклађености каматно осетљиве активе и пасиве. Сектор Управљање тржишним ризицима у оквиру Функције Управљања ризицима прати ризик каматних стопа и о томе извештава Одбор за управљање активом и пасивом, који је одговоран за одржавање изложености ризику каматних стопа у оквиру усвојених лимита и предлагање Извршном одбору Банке мера и активности неопходних за усклађивање те изложености са лимитима.


81


43.3. Тржишни ризици (Наставак) 43.3.1. Ризик каматних стопа (Наставак) Следећа табела приказује неусклађеност каматно осетљиве активе и пасиве, односно изложеност Банке ризику од промене каматне стопе на дан 31. децембра 2015. године. Табела укључује активу и пасиву Банке према књиговодственој вредности и иницијално уговорeном року поновне промене каматне стопе или датуму доспећа


До

1 месеца Од 1 до 3 месеца

Од 3 до 12 месеци

Преко 1 године

Некамато-носно Укупно

АКТИВА Готовина и средства код централне банке 6,548,571 - - - 21,736,014 28,284,585 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха

намењена трговању 1,303 3,340 - 47,156 - 51,799 Финансијска средства расположива за продају 379,308 974,000 3,636,761 6,695,635 87,069 11,772,773 Финансијска средства која се држе до доспећа 90,299 132,129 52,237 - - 274,665 Кредити и потраживања од банака и других финансијских

организација 2,301,583 108 506 3,010 5,185,800 7,491,007 Кредити и потраживања од комитената 23,780,278 26,135,778 4,112,590 11,297,086 667,838 65,993,570 Остала средства - - - - 421,436 421,436 УКУПНО АКТИВА 33,101,342 27,245,355 7,802,094 18,042,887 28,098,157 114,289,835 ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха

намењене трговању 10,334 - - 34,779 - 45,113 Депозити и остале обавезе према банкама, другим

финансијским организацијама и централној банци 805,638 3,082,804 2,564,178 1,131 508,997 6,962,748 Депозити и остале обавезе према другим комитентима 34,363,219 9,194,990 25,049,048 5,298,495 18,479,253 92,385,005 Остале обавезе 7,227 - - - 584,597 591,824 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 35,186,418 12,277,794 27,613,226 5,334,405 19,572,847 99,984,690 Нето изложеност каматном ризику на дан: - 31. децембра 2015. године (2,085,076) 14,967,561 (19,811,132) 12,708,482 8,525,310 14,305,145 - 31. децембра 2014. године 4,785,678 8,030,133 (23,819,407) 13,201,439 12,341,862 14,539,705


82


43.3. Тржишни ризици (Наставак) 43.3.1. Ризик каматних стопа (Наставак) Ризик од промене каматних стопа се такође прати према анализама сценарија, односно посматрањем утицаја промена каматних стопа на приходе и расходе Банке, као што је приказано у следећој табели:


2015. 2014.

Промена у процентном

поену

Сензитивност билансa успеха

Промена у процентном

поену

Сензитивност билансa успеха

Повећања процентних поена + 1% 58,382 + 1% 22,200

Смањења процентних поена -1% (57,226) -1% (21,761)

43.3.2. Девизни ризик Банка управља девизним ризиком путем лимитирања и свакодневног праћења усклађености те позиције са лимитом. Поред тога, Банка свакодневно мери показатељ девизног ризика у складу са прописима Народне банке Србије и одржава га у овиру прописаних лимита. Показатељ девизног ризика је однос између укупне отворене девизне позиције и капитала Банке обрачунатог у складу са прописима којима се уређује адекватност капитала. Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле девизног ризика, укључујући апликацију која омогућује праћење отворене девизне позиције како на дневном нивоу, тако и у току дана.


83


43.3. Тржишни ризици (Наставак) 43.3.2. Девизни ризик (Наставак) Изложеност Банке девизном ризику, односно отворена девизна позиција на дан 31. децембра 2015. године приказана је у следећој табели.


ЕУР УСД Остале валуте

Укупно стра- не валуте РСД Укупно

АКТИВА Готовина и средства код централне банке 11,467,592 219,666 594,890 12,282,148 16,002,437 28,284,585 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха

намењена трговању 47,156 - - 47,156 4,643 51,799 Финансијска средства расположива за продају 5,165,302 - - 5,165,302 6,607,471 11,772,773 Финансијска средства која се држе до доспећа - - - - 274,665 274,665 Кредити и потраживања од банака и других финансијских

организација 5,527,523 1,522,990 436,093 7,486,606 4,401 7,491,007 Кредити и потраживања од комитената 33,402,993 780,595 5,224,524 39,408,112 26,585,458 65,993,570 Остала средства 16,572 2,319 23 18,914 402,522 421,436 УКУПНО АКТИВА 55,627,138 2,525,570 6,255,530 64,408,238 49,881,597 114,289,835 ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха

намењене трговању 34,779 - - 34,779 10,334 45,113 Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 3,186,841 136,574 6,947 3,330,362 3,632,386 6,962,748

Депозити и остале обавезе према другим комитентима 55,384,848 1,861,263 2,144,827 59,390,938 32,994,067 92,385,005 Остале обавезе 181,356 1,909 6,637 189,902 401,922 591,824 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 58,787,824 1,999,746 2,158,411 62,945,981 37,038,709 99,984,690 Форвард и спот позиција 3,135,483 (556,234) (4,075,361) (1,496,112) 1,498,593 2,481 Нето отворена девизна позиција на дан: - 31. децембра 2015. године (25,203) (30,410) 21,758 (33,855) 14,341,481 14,307,626 - 31. децембра 2014. године (227,084) (36,571) 6,467 (257,188) 14,839,943 14,582,755


84


43.3. ТРЖИШНИ РИЗИЦИ (Наставак) 43.3.2. Девизни ризик (Наставак) Анализа осетљивости финансијских средстава и обавеза на дан 31. децембра 2015. године обезбеђује два сценарија који су припремљени на основу претпостављених потенцијалних курсних разлика, када све остале променљиве компоненте остају сталне и показује потенцијалне утицаје на финансијски резултат Банке.

сразмерне курсне разлике од +10% (депресијација девиза); и сразмерне курсне разлике од -10 % (депресијација динара).


Промена у курсу 31.12.2015. Укупно 10% -10% АКТИВА Готовина и средства код централне банке 12,282,148 1,364,683 (1,116,559) Финансијска средства по фер вредности

кроз биланс успеха намењена трговању 47,156 5,240 (4,287) Финансијска средства расположива за

продају 5,165,302 573,922 (469,573) Кредити и потраживања од банака и

других финансијских организација 7,486,606 831,845 (680,601) Кредити и потраживања од комитената 39,408,112 4,378,679 (3,582,556) Остала средства 18,914 2,102 (1,719) УКУПНО АКТИВА 64,408,238 7,156,471 (5,855,295) ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности

кроз биланс успеханамењене трговању 34,779 3,864 (3,162) Депозити и остале обавезе према банкама,

другим финансијским организацијама и централној банци 3,330,362 370,040 (302,760)

Депозити и остале обавезе према другим комитентима 59,390,938 6,598,993 (5,399,176)

Остале обавезе 189,902 21,100 (17,264) УКУПНО ОБАВЕЗЕ 62,945,981 6,993,997 (5,722,362) Нето изложеност девизном ризику на дан:

- 31. децембра 2015. године 162,474 (132,933)

- 31. децембра 2014. године 192,761 (157,716)

43.4. Ризик земље

Ризик земље представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал услед догађаја у одређеној земљи који су бар у некој мери под контролом централне власти, а ван контроле су физичких лица или приватних привредних субјеката. У такве догађаје спадају погоршање економских услова, политички или друштвени немири, национализација и експропријација, као и пад или девалвација националне валуте, погоршање уобичајеног стања на тржишту.


85


43.4. Ризик земље (Наставак) Банка је овој врсти ризика изложена по основу свих врста прекограничног финансирања у одређеној земљи, било према централној влади, банци, приватном предузећу или физичком лицу. Ризик земље у пословању Банке проистиче у највећој мери по основу међубанкарских пласмана. Банка ризиком земље управља путем успостављања система лимита изложености по основу ризика земље и редовним израчунавањем резервисања за ризик земље.

43.5. Ризик ликвидности

Ризик ликвидности представља могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке услед неспособости да испуњава своје доспеле обавезе без стварања неприхватљивих губитака. Ризик ликвидности проистиче како од рочне неусклађености прилива и одлива, укључујући и неочекивана кашњења у наплатама (ризик неусклађености плаћања), као и неочекивано високе одливе (ризик неочекиваних одлива), тако и по основу структурне неликвидности, односно неочекиваног пораста трошка финансирања пласмана или немогућности Банке да благовремено и по разумној цени претвори одређене облике имовине у готовину. Банка је оквир за управљање ризиком ликвидности поставила Политиком управљања ризиком ликвидности, којом се дефинишу улоге и одговорности у процесу управљања ликвидношћу, а у циљу обезбеђивања разноврсних извора финансирања, одговарајућег управљања структуром активе и пасиве и сталног праћења будућих новчаних токова и ликвидности на дневној основи. Банка свакодневно процењује очекиване новчане токове у динарима и у девизама и доступност активе која се може искористити као инструмент обезбеђења у циљу осигурања додатног финансирања, по потреби. Банка управља својом активом и пасивом на начин који јој омогућава да увек измири своје доспеле обавезе и да испуни своје финансијске обавезе на време. Оквир Банке за управљање ризиком ликвидности укључује:

оперативне стандарде у вези са ризиком ликвидности, укључујући одговарајуће политике, процедуре и ресурсе за контролисање, лимитирање ризика ликвидности и управљање истим;

одржавање залиха ликвидних средстава у складу са профилом новчаних токова који се могу по потреби конвертовати у готовину без непотребних губитака по капитал;

управљање приступом изворима финансирања и мерење, контрола и тестирање сценарија захтева за финансирање;

МИС и остали системи који идентификују, мере, прате и контролишу ризик ликвидности;

планове пословања у случају настанка непредвиђених догађаја за управљање сметњама у ликвидности у смислу могућности да се неке или све активности финансирају благовремено и уз разумне трошкове; и

лимите за ризик ликвидности (нпр. показатељ неусклађености доспећа, показатељ ликвидне активе), узимајући у обзир постојеће регулаторне лимите.


86


43.5. Ризик ликвидности (Наставак) Банка је успоставила и одржава одговарајуће функције мерења, праћења и контроле ликвидности, као и извештавање које се односе на:

профил доспећа новчаних токова у оквиру различитих сценарија и стресног тестирања, укључујући и сценарио за активу и пасиву без доспећа;

залихе ликвидне активе која је на располагању институцији по њеној тржишној вредности;

способност Банке да врши продају активе на разним тржиштима (пре свега у неповољним условима) и да узима зајмове на тржиштима;

потенцијалне изворе волатилности активе и пасиве (укључујући потраживања и обавезе која проистичу из ванбилансног пословања Банке);

утицај неповољних трендова квалитета активе на будуће новчане токове и тржишну поузданост на нивоу Банке;

кредитну способност и капацитет лица која обезбеђују stand-by пласмане да испуњавају своје обавезе;

утицај погоршања стања на тржишту на новчане токове и клијенте;

врсте нових депозита који се прибављају, као и њихов извор, рочност и цену; и

захтеве за регулаторним извештавањем. Сектор управљања тржишним ризиком у оквиру Функције управљање ризицима је одговоран за праћење ризика ликвидности. Дневно управљање ликвидношћу се обавља у Функцији Финансијска тржишта. Одбор за управљање активом и пасивом може да препоручи Извршном одбору Банке мере и активности за побољшање структуре доспећа и остале мере које су неопходне за боље управљање ликвидношћу. Банка дневно израчунава и одржава усклађеним показатељ ликвидности прописан од стране Народне банке Србије. Тај показатељ представља однос збира прописаних врста ликвидне активе и збира одређених врста обавеза и ликвидност Банке мери у временском хоризонту од једног месеца. У 2015. и 2014. години показатељ дневне ликвидности Банке је у просеку био знатно изнад нивоа који су прописани од стране Народне банке Србије. Показатељ ликвидности током 2015. и 2014. године био је следећи:

2015. 2014. Просек током периода 1.95 2.02 Највиши 2.52 2.50 Најнижи 1.23 1.14 На дан 31. децембра 2.25 2.09 Банка ризиком ликвидности управља и континуираним праћењем рочне неусклађености позиција активе и пасиве и успостављањем лимита на висину неусклађености по категоријама рочности. Руководство Банке сматра да диверсификација депозита према врсти пласираног депозита и броју клијената, као и према ранијем искуству Банке, пружа одговарајуће јемство да њени депозити представљају стабилан и поуздан извор финансирања.


87


43.5. Ризик ликвидности (Наставак) Рочна структура монетарних средстава и обавеза Банке на дан 31. децембра 2015. године приказана је у следећој табели. Табела приказује преосталу рочност финансијских инструмената приказаних по њиховој књиговодственој вредности на дан биланса стања, а категорије рочности су представљене према уговореним, без укључивања претпоставки о очекиваној рочности.


До

1 месеца Од 1 до 3 месеца

Од 3 до 12 месеци

Од 1 до 5 година

Преко 5 година Укупно

АКТИВА Готовина и средства код централне банке 28,284,585 - - - - 28,284,585 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању 1,303 3,340 - 47,156 - 51,799

Финансијска средства расположива за продају 201,512 1,238,864 3,636,761 6,695,636 - 11,772,773 Финансијска средства која се држе до доспећа 90,299 132,129 52,237 - - 274,665 Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација 7,221,287 9,996 84,415 167,125 8,184 7,491,007

Кредити и потраживања од комитената 3,133,573 4,534,113 15,827,295 26,230,858 16,267,731 65,993,570 Остала средства 410,756 10,680 - - - 421,436 УКУПНО АКТИВА 39,343,315 5,929,122 19,600,708 33,140,775 16,275,915 114,289,835 ПАСИВА Финансијске обавезе по фер вредности кроз биланс успеха намењене трговању 10,334 - - 34,779 - 45,113

Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 1,067,496 3,326,292 13,679 2,555,281 - 6,962,748

Депозити и остале обавезе према другим комитентима 51,861,093 9,242,239 27,881,114 3,348,513 52,046 92,385,005 Остале обавезе 520,874 57,259 10,731 2,960 - 591,824 УКУПНО ОБАВЕЗЕ 53,459,797 12,625,790 27,905,524 5,941,533 52,046 99,984,690 Рочна неусклађеност на дан: - 31. децембра 2015. године (14,116,482) (6,696,668) (8,304,816) 27,199,242 16,223,869 14,305,145 - 31. децембра 2014. године (3,857,205) (6,607,746) (10,374,443) 20,215,193 15,163,906 14,539,705


88


43.6. Ризик улагања Ризици улагања Банке обухватају учешћа Банке у капиталу правних лица, улагања у основна средства и инвестиционе некретнине. У складу са прописима Народне банке Србије, Функција Управљање ризицима прати ниво улагања Банке и усклађеност са лимитима које прописује Народна банка Србије, сходно којима улагања Банке у једно лице које није лице у финансијском сектору не сме прећи 10% капитала Банке, док укупна улагања Банке у лица која нису лица у финансијском сектору, у некретнине, постројења и опрему и инвестиционе некретнине не смеју прећи 60% капитала Банке. Банка је процес управљања ризиком улагања уредила одговарајућом политиком и пратећим интерним актима, а ограничила кроз адекватан систем интерних лимита. У 2015. години Банка је одржавала показатеље ризика улагања у оквиру распона који је прописала Народна банка Србије.

43.7. Оперативни ризик

Oпeрaтивни ризик je ризик oд мoгућeг нaстaнкa нeгaтивних eфeкaтa нa финaнсиjски рeзултaт и кaпитaл Бaнкe услeд прoпустa (нeнaмeрних и нaмeрних) у рaду зaпoслeних, нeoдгoвaрajућих унутрaшњих прoцeдурa и прoцeсa, кao и услeд нaступaњa нeпрeдвидивих eкстeрних дoгaђaja. Бaнкa нe мoжe дa eлиминишe свe oпeрaтивнe ризикe, aли увoђeњeм ригoрoзнoг кoнтрoлнoг oквирa и нaдглeдaњeм и oдгoвaрaњeм нa пoтeнциjaлнe ризикe, Бaнкa je у мoгућнoсти дa упрaвљa oвим ризицимa. Управљање оперативним ризиком Банке уређено је Оквиром за управљање оперативним ризиком на нивоу целе организације са циљем да:

промовише свест о оперативном ризику, као и културу управљања истим на нивоу читаве Банке, како би се дао допринос ефикасности процеса и успешности контрола;

успостави основне стандарде за управљање оперативним ризицима на нивоу Банке који имају за циљ да избегну неочекиване и катастрофалне губитке, као и да минимизује очекиване губитке;

обезбеди да се пословни циљеви достижу на начин који подразумева контролисан ризик;

обезбеди исплативост пословања умањењем преклапања и избегавањем неадекватних прекомерних или застарелих контрола;

обезбеди конзистентност са најбољом релевантном праксом и усклађеност с регулаторним (квантитативним и квалитативним) захтевима; и

унапреди употребу капитала и побољша принос на капитал у погледу оперативног ризика.

Оквир за управљање оперативним ризиком Банке фокусиран је на пословање и на процесе са циљем да има и проактивну и реактивну улогу у управљању оперативним ризицима.


89


43.7. Оперативни ризик (Наставак) Оквир за управљање оперативним ризиком Банке укључује:

редовно праћење изложености оперативном ризику; методологију оперативног ризика укључујући самооцењивање ризика и

контролу, кључне показатеље ризика и прикупљање података о губицима; и прикупљање материјалних оперативних губитака на нивоу Банке.

Бaнкa идeнтификуje oпeрaтивни ризик рeтрoaктивнo (крoз унoс у бaзу пoдaтaкa o дoгaђajимa) и прoaктивнo крoз пeриoдичнe сaмoпрoцeнe oпeрaтивнoг ризикa. Подаци о оперативним ризицима се прикупљају у свим организационим деловима Банке. Подаци се класификују и анализирају и препоручују се методе за ублажавање ризика и за умањење његовог утицаја. Банка је развила и План за обезбеђење континуитета пословања како би благовремено реаговала на неочекиване прекиде пословања својих критичних функција и како би опоравила њихово пословање на организован и ефикасан начин. Циљ Плана за обезбеђење континуитета пословања је:

да се обезбеди постизање пожељног нивоа опоравка и континуитета пословања;

да се спречи да прекид пословања једне функције има знатан утицај на континуитет пословања друге функције;

да се постигне обнављање пословања у оквиру унапред одређеног периода за опоравак пословања;

да се одржи високи ниво спремности на активирање и спровођење плана и делотворности истог у циљу опоравка критичног процеса Банке; и

да се ублажи (по могућности) утицај потенцијалног прекида пословања и могућност његовог настанка.

План за опоравак од катастрофе је развијен у виду описа процедура које се односе на опоравак и континуитет апликација, података, хардвера, комуникација и остале инфраструктуре ИТ-а у Банци и подразумева постојање алтернативног места (место опоравка од катастрофе).

43.8. Ризик информационог система

Ризик информационог система (“ИС”) је могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке, постизање пословних резултата, пословање у складу са регулативама и репутације услед неадекватног управљања информационим системом или неке друге системске слабости која негативно утиче на системску функционалност или безбедност и/или угрожава континуитет пословања. Банка је усвојила Политику сигурности информација, као и Методологију за процену и обраду ризика сигурности информација која дефинише процену ризика и третман ризика, анализу и праћење ризика информационог система, као и мере за њихово ублажавање, превенцију и контролу у складу са правним регулативама, захтевима НБГ Групе и интерном документацијом, у оквиру информационих технологија, као и улоге и одговорности у овом процесу.


90


43.8. Ризик информационог система (Наставак) Методологија, одређена овим документом, за класификацију и процену прихватљивог нивоа ризика је базирана на ИСО/ИЕЦ 27001 стандарду. У Банци је прописано да стручни сарадник сигурности информација из Сектора безбедности припрема следеће извештаје:

Извештај о степену усаглашености Банке са Оквиром политике сигурности информација НБГ групе; и

Извештај о сигурносним инцидентима. Такође се на месечном нивоу достављају извештаји директору Сектора безбедности и члану Извршног одбора, а по потреби и чешће у случајевима ванредних догађаја. Процена ризика ИС се врши најмање једном годишње и подразумева поступак у коме надлежне организационе јединице Банке сагледавају ризике ИС и наводе у којој мери су изложени појединим врстама ризика ИС. Процена ризика ИС даје могућност власницима процеса да правовремено идентификују и процене ризике, који утичу на процесе за које су одговорни.

43.9. Управљање капиталом

(а) Регулаторни капитал

Банка континуирано управља својим капиталом, како би:

поступала у складу са захтевима Народне банке Србије који се тичу одржавања минимално прописаног износа капитала;

обезбедила адекватан ниво капитала који обезбеђује пословање на континуираној основи; и

одржала снажну капиталну базу која одговара нивоу преузетих ризика у постојећем и планираном пословању.

Руководство Банке редовно прати ниво и усклађеност показатеља адекватности капитала Банке, као и друге показатеље које је утврдила Народна банка Србије. Банка је успоставила оквир за управљање капиталом доношењем Стратегије управљања капиталом, усклађене са пословном стратегијом Банке. Народна банка Србије је дефинисала следеће лимите за капитал:

Минимални износ капитала од ЕУР 10 милиона; и Показатељ адекватности капитала на нивоу који није нижи од 12%.

У складу са Одлуком о адекватности капитала банке (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/2011, 6/2013 и 51/2014), утврђена је методологија израчунавања адекватности капитала. Показатељ адекватности капитала Банке изражава се као однос (регулаторног) капитала Банке и збира активе пондерисане кредитним ризиком, капиталног захтева за тржишне ризике који је помножен реципрочном вредношћу показатеља адекватности капитала и капиталног захтева за оперативни ризик који је помножен реципрочном вредношћу показатеља адекватности капитала.


91


43.9. Управљање капиталом (Наставак)

(а) Регулаторни капитал (Наставак) Структуру регулаторног капитала Банке чини збир основног капитала (Тier 1) и допунског капитала (Тier 2), умањен за одбитне ставке:

Основни капитал (Tier 1) укључује: уплаћени акцијски капитал (осим преференцијалих кумулативних акција); емисиону премију; резерве из добити и добитак Банке; умањен за губитке из претходних година; губитак текуће године; нематеријална улагања; стечене сопствене обичне и преференцијалне акције (осим преференцијалнх кумулативних акција); обичне и преференцијалне акције Банке (осим преференцијалних кумулативних акција) које је Банка узела у залогу; регулаторна усклађивања вредности; и износ потребне резерве за проценјене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама.

Допунски капитал (Тier 2) укључује: уплаћени акцијски капитал по основу преференцијалнх кумулативних акција Банке; емисиону премију; део позитивних ревалоризационих резерви Банке; хибридне инструменте капитала; субординиране обавезе; умањен за стечене сопствене преференцијалне кумулативне акције; преференцијалне кумулативне акције које је Банка узела у залогу; потраживања обезбеђена хибридним инструментом или субординираном обавезом Банке.

Одбитне ставке од капитала у случају Банке укључују: износ за који су прекорачена квалификована учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору.

У следећој табели приказана је структура регулаторног капитала Банке на дан 31. децембра 2015. и 2014. године, као и показатељ адекватности капитала:


31.12.2015. 31.12.2014. Регулаторни капитал: Основни капитал 11,702,067 10,623,988 Допунски капитал 122,911 208,486 Укупно 11,824,978 10,832,474 Одбитне ставке од капитала: Недостајући износ резерви за потенцијалне губитке - -

Прекорачено квалификовано учешће у лицима ван финансијског сектора - (213,379)

Укупно капитал (1) 11,824,978 10,619,095 Ризична билансна и ванбилансна актива: Билансна актива 51,125,028 49,732,808 Ванбилансна актива 3,737,875 3,665,228 Деривати којима се не тргује на берзанском тржишту 82,720 117,205

Изложеност оперативном ризику 7,229,517 6,663,425 Изложеност девизном ризику 275,692 - Изложеност ценовном ризику 182,992 247,867 Укупно (2) 62,633,824 60,426,533 Адекватност капитала (1/2 x 100) 18.88% 17.57%


92


43.9. Управљање капиталом (Наставак)

(а) Регулаторни капитал (Наставак) Регулаторни капитал Банке на дан 31. децембра 2015. године износи 11,824,978 хиљада динара, односно ЕУР 97,224,017 по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан биланса стања (31. децембар 2014. године: 10,619,095 хиљада динара, односно ЕУР 87,791,371). Ha дан 31. децембра 2015. године показатељ адекватности капитала Банке је износио 18.88% и већи је за 1.31% у односу на показатељ адекватности капитала на дан 31. децембра 2014. године. У односу на претходну годину капитал Банке је већи за износ од 1,205,883 хиљаде динара, а укупна ризична актива Банке је већа за 2,207,291 хиљаду динара. Током целе 2015. године показатељ адекватности капитала Банке је био стабилан и изнад минимално прописаног нивоа дефинисаног од стране Народне банке Србије. Интерна процена адекватности капитала Интерна процена адекватности капитала представља процес процене свих значајних ризика којима је Банка изложена или би могла бити изложена у свом пословању. Процес се спроводи у складу са важећом регулативом Народне банке Србије (Одлуком о управљању ризицима банке) и интерним актима усвојеним од стране надлежних органа Банке (Стратегијом управљања ризицима, Стратегијом управљања капиталом, Политиком управљања адекватношћу капитала, Политиком процеса интерне процене адекватности капитала Банке и Планом управљања капиталом), као и са Правилником о поступку процене профила ризика у оквиру IЦААП (ICAAP) процеса, Правилником о поступку спровођења стрес тестирања у оквиру IЦААП процеса и Правилником за сачињавање извештаја о процесу интерне процене адекватности капитала. Процес интерне процене адекватности капитала садржи следеће фазе:

- Процена профила ризика банке у сврхе IЦААП процеса; - Идентификација ризика; - Мапирање ризика и процена материјалности; - Процена и мерење ризика односно израчунавање интерног капиталног

захтева за појединачни ризик; - Утврђивање укупног интерног капиталног захтева (пре ефеката

диверзификације) – сабирање свих интерних капиталних захтева за појединачне ризике;

- Израчунавање ефеката диверзификације и корелације и утврђивање укупног интерног капиталног захтева;

- Израчунавање износа капитала у складу са одлуком о адекватности капитала банке (регулаторни капитал), расположивог интерног капитала и показатеља адекватности капитала;

- Поређење износа регулаторног капитала и расположивог интерног капитала, минималних капиталних захтева и интерних капиталних захтева, као и показатеља адекватности капитала; и

- Формирање Извештаја о IЦААП -у за Народну банку Србије.


93

43. УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА (Наставак) (а) Регулаторни капитал (Наставак)

Интерна процена адекватности капитала (Наставак)

Одређивање укупног интерног капитала расположивог за покриће ризика врши се сабирањем израчунатих капиталних захтева за појединачне материјално значајне ризике.

(б) Пoкaзaтeљи пoслoвaњa Бaнкe – усaглaшeнoст сa зaкoнским пoкaзaтeљимa Бaнкa je дужнa дa oбим и структуру свoг пoслoвaњa и ризичних плaсмaнa усклaди сa пoкaзaтeљимa пoслoвaњa прoписaним Зaкoнoм o бaнкaмa и рeлeвaнтним oдлукaмa Нaрoднe бaнкe Србиje дoнeтим нa oснoву нaвeдeнoг Зaкoнa. Oствaрeни пoкaзaтeљи пoслoвaњa Бaнкe нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe били су слeдeћи: Пoкaзaтeљи пoслoвaњa Прoписaни Oствaрeни

1. Рeгулaтoрни кaпитaл Mинимум

EУР 10 милиoнa ЕУР 97,224,017 2. Aдeквaтнoст кaпитaлa Mинимум 12% 18.88%

3. Улaгaњa Бaнкe Maксимум 60%

кaпитaлa 38.80% 4. Излoжeнoст прeмa jeднoм лицу или

групи пoвeзaних лицa Maксимум 25%

кaпитaлa 16.86% 5. Збир свих вeликих излoжeнoсти у

oднoсу нa кaпитaл Maксимум 400% 110.00% 6. Прoсeчни мeсeчни пoкaзaтeљи ликвиднoсти:

– у првoм мeсeцу извeштajнoг пeриoдa Mинимум 1 1.23 – у другoм мeсeцу извeштajнoг пeриoдa Mинимум 1 1.27 – у трeћeм мeсeцу извeштajнoг пeриoдa Mинимум 1 2.16

7. Пoкaзaтeљ дeвизнoг ризикa Maксимум 20%

кaпитaлa 2.33% Сви показатељи пословањa Банке у 2015. години су усаглашени са прописаним лимитима Народне банке Србије.

43.10. Фер вредност финансијских средстава и обавеза

Пословна политика Банке је да обелодани информације o фер вредности за оне компоненте активе и пасиве за које су расположиве објављене или котиране тржишне цене и за оне чија фер вредност може да буде знатно другачија од њихове књиговодствене вредности. Тржишна цена, где постоји активно тржиште, најбољи је доказ фер вредности финансијског инструмента. Међутим, тржишне цене нису доступне за низ финансијских средстава и обавеза које Банка има. Стога, када тржишна цена финансијских инструмената није доступна, фер вредност средстава и обавеза се процењује користећи садашњу вредност или друге технике вредновања засноване на тренутно преовлађујућим тржишним условима.


94


43.10. Фер вредност финансијских средстава и обавеза (Наставак) У Републици Србији не постоји довољно тржишног искуства, као ни стабилности и ликвидности код куповине и продаје потраживања и остале финансијске активе и пасиве, пошто званичне тржишне информације нису у сваком тренутку расположиве. Стога, фер вредност није могуће поуздано утврдити у одсуству активног тржишта. Руководство Банке процењује свеукупну изложеност Банке ризику, а у случајевима за које процењује да вредност активе приказане у њеним пословним књигама не може да буде остварена, установљава резерву. По мишљењу руководства Банке, приказане књиговодствене вредности представљају највалидније и најкорисније вредности о којима се извештава под тренутним тржишним условима, као што се захтева према Закону о рачуноводству. Следеће методе и претпоставке су коришћене за процењивање фер вредности финансијских инструмената Банке на дан 31. децембра 2015. и 2014. године: Готовина и готовински еквиваленти: књиговодствена вредност готовине и готовинских еквивалената је приближна њиховој фер вредности. Кредити и портаживања од банака и других финансијских организација и кредити о потраживања од комитената: фер вредност кредита клијентима се процењује користећи моделе есконтованог нето новчаног тока. Есконтне стопе су засноване на тренутним тржишним каматним стопама које се нуде за инструменте са сличним условима за дужнике са сличним кредитним квалитетом. Фер вредност обезвређених кредита се процењује користећи анализу есконтованог нето новчаног тока или основне вредности инструмената обезбеђења, где је то применљиво. Хартије од вредности којима се тргује и хартије од вредности које су расположиве за продају: фер вредност ових хартија, која је уједно приказана и у билансу стања је заснована на котираним тржишним ценама истих или упоредивих инструмената. Ови инструменти су укључени у ниво 1 хијерархије одмеравања фер вредности. У случају дуговних финансијских инструмената (државне обвезнице и трезорски записи) за које те котиране тржишне цене нису на располагању, фер вредност се процењује користећи анализу есконтованог нето новчаног тока на основу уговорних новчаних токова есконтованих према одговарајућој каматној стопи. Ови инструменти су укључени и ниво 2 хијерархије за одмеравање фер вредности. Деривативни финансијски инструменти: сви деривати се признају у билансу стања по фер вредности. У случају стандардних терминских уговора и опција којима се тргује на признатим берзама, правична вредност је заснована на котираним тржишним ценама. У случају стандардних терминских уговора и опција којима се не тргује на признатим берзама, фер вредност је заснована на котацијама дилера и анализи есконтованог нето новчаног тока.


95


43.10. Фер вредност финансијских средстава и обавеза (Наставак) Трансакциони депозити, остали депозити и примљени кредити: Депозити банака и комитената су углавном по виђењу или краткорочни са уговореним варијабилним каматним стопама и стога руководство Банке сматра да вредности по којима су исти исказани у билансу стања одговарају њиховој тржишној вредности. Фер вредност осталих позајмљених средстава се процењује користећи анализу есконтованог нето новчаног тока на основу тренутних стопа кредитног финансирања Банке које се повећавају за сличне врсте договора о зајмовима. Фeр врeднoст кoja сe нaвoди у финaнсиjским извeштajимa je изнoс зa кojи срeдствo мoжe бити рaзмeњeнo, или oбaвeзa измирeнa, измeђу oбaвeштeних, вoљних стрaнa у нeзaвиснoj трaнсaкциjи. Фeр врeднoст сe рaчунa кoристeћи тржишнe инфoрмaциje рaспoлoживe нa дaтум извeштaвaњa, кao и индивидуaлнe мeтoдe прoцeнe Бaнкe.

(а) Финансијски инстументи који се не вреднују по фер вредности Следећа табела приказује књиговодствене вредности и правичне (фер) вредности најзначајнијих категорија финансијских средстава и обавеза на дан биланса стања, које се не вреднују по фер вредности и њихова фер вредност не одступа значајно од књиговодствене вредности:


Књиговодствена вредност Фер вредност 31.12.2015. 31.12.2014. 31.12.2015. 31.12.2014.

Финансијска средства Кредити и потараживања од банака и финансијских организација 7,491,007 11,477,974 7,491,007 11,477,974

Кредити и потраживања од комитената 65,993,570 67,139,776 65,977,803 67,107,413

Финансијска средства које се држе до доспећа 274,665 101,111 274,665 101,111

Укупно 73,759,242 78,718,861 73,743,475 78,686,498 Финансијске обавезе Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци 6,962,748 4,813,309 6,962,748 4,813,309

Депозити и остале обавезе према клијентима 92,385,005 96,963,476 92,719,708 97,042,148

Укупно 99,347,753 101,776,785 99,682,456 101,855,457

(б) Финансијски инстументи који се вреднују по фер вредности МСФИ 7 “Финансијски инструменти: Обелодањивања” наводи редослед техника процене засноване на претпоставкама употребљеним у тим техникама процене а које могу бити претпоставке које се могу или не могу посматрати. Претпоставке које се могу посматрати одражавају тржишне податке добијене из независних извора, док претпоставке које се не могу посматрати одражавају претпоставке Банке о тржишту.


96


43.10. Фер вредност финансијских средстава и обавеза (Наставак)

(б) Финансијски инстументи који се вреднују по фер вредности (Наставак) Ове две врсте претпоставки оформиле су следећу хијерархијску структуру фер вредности, по којој Бaнкa мeри фeр врeднoст кoja oдрaжaвa знaчaj претпоставки (инпутa) кojи сe кoристe у изрaди мeрeњa:

Ниво 1: Котација цена на активним тржиштима (без модификација) за идентична средства и обавезе.

Ниво 2: Teхникe прoцeнe кoje сe тeмeљe нa уoчљивим инпутимa кojи нe прeдстaвљajу кoтирaнe цeнe из нивoa 1, билo дирeктнo (тj. кao цeнe) или индирeктнo (тj. извeдeни из цeнa). Oвa кaтeгoриja укључуje инструмeнтe кojи су врeднoвaни кoришћeњeм: кoтирaнe тржишнe цeнe нa aктивним тржиштимa зa сличнe инструмeнтe; нaвeдeнe цeнe зa истe или сличнe инструмeнтe нa тржишту кoja сe смaтрajу мaњe aктивним; или другe тeхникe прoцeнe у кojимa су сви знaчajни инпути дирeктнo или индирeктнo уoчљиви из тржишних пoдaтaкa.

Ниво 3: Претпоставке за средство или обавезу које се не заснивају на тржишним подацима који се могу посматрати (тј. претпоставке које се не могу посматрати). Teхникe прoцeнe кoje кoристe знaчajнe нeуoчљивe инпутe. Oвa кaтeгoриja укључуje свe инструмeнтe, гдe тeхникa врeднoвaњa укључуje инпутe нeбaзирaнe нa уoчљивим пoдaцимa и нeуoчљиви инпути имajу знaчajaн утицaj нa врeднoвaњe инструмeнтa. Oвa кaтeгoриja укључуje инструмeнтe кojи сe врeднуjу нa бaзи кoтирaних цeнa сличних инструмeнaтa гдe су знaчajнa нeуoчљивa пoдeшaвaњa или прeтпoстaвкe пoтрeбнe дa би сe oдрaжaвaлa рaзликa измeђу инструмeнaтa.

Хијерархијска структура фер вредности финансијских средстава и обавеза Банке на дан 31. децембра 2015. године приказана је како следи:


31.12.2015. Ниво 1 Ниво 2 Ниво 3 Укупно Финансијска средства Финансијска средства по фер вредности

кроз биланс успеха намењена трговању (Напомена 20) - 51,799 - 51,799

Власничке хартије од вредности (Напомена 21) 87,068 - - 87,068

Дужничке хартије од вредности (Напомена 21) - 11,685,705 - 11,685,705

Укупно 87,068 11,737,504 - 11,824,572 Финансијске обавезе Финансијске обавезе по фер вредности


Укупно - 45,113 - 45,113


97


43.10. Фер вредност финансијских средстава и обавеза (Наставак)

(б) Финансијски инстументи који се вреднују по фер вредности (Наставак) Хијерархијска структура фер вредности финансијских средстава и обавеза Банке на дан 31. децембра 2014. године приказана је како следи:


31.12.2014. Ниво 1 Ниво 2 Ниво 3 Укупно Финансијска средства Финансијска средства по фер вредности


Власничке хартије од вредности (Напомена 21) 323,219 - - 323,219

Дужничке хартије од вредности (Напомена 21) - 9,545,746 - 9,545,746

Укупно 323,219 9,644,788 - 9,968,007 Финансијске обавезе Финансијске обавезе по фер вредности


Укупно - 54,137 - 54,137

44. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ЛИЦИМА У складу са постојећим регулаторним оквиром Банка је у обавези да обелодани све трансакције са повезаним лицима како је дефинисано стандардом МРС 24 “Oбeлoдaњивaњe пoвeзaних стрaнa”, које су се догодиле током текуће фискалне године. Трансакције са повезаним лицима се обављају по тржишним условима. Повезана лица Банке чине чланице Групе којој Банка припада (НБГ Група) као и зависна и повезана лица над којима Банка има контролно или значајно учешће. Лица повезана са Банком обухватају лица која могу да врше значајан утицај при доношењу финансијских и пословних одлука Банке. Лица повезана са Банком обухватају чланове органа управљања, Управног и Извршног одбора Банке, њихове блиске рођаке, компаније које они поседују или контролишу, као и компаније на чије финансијске и пословне политике исти могу да утичу.


98

44. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ЛИЦИМА (Наставак) (а) Следећа табела приказује преглед укупних стања обавеза и потраживања на дан 31. децембра 2015. и 2014. године, као и прихода и

расхода у току 2015. и 2014. године проистеклих из трансакција са повезаним лицима са Банком:


2015. 2014.

Средства Обавезе Приходи Расходи

Ванбилан-сна

изложеност Средства Обавезе Приходи Расходи

Ванбилан-сна

изложеност Бродоградилиште Апатин а.д. - - 18 - - - 590 22 - -

ИМОС а.д. Шид - - 134 98 - 6 11,542 174 334 1,200 Национална банка Грчке а.д. Атина 46,110 176,395 29,667 218,966 - 96,796 159,217 60,229 148,798 -

Национална банка Грчке а.д. Лондон 13,045 2,555,279 42 30,098 269,881 152,525 2,552,022 157 54,100 -

Стопанска банка а.д. Скопље 2,638 3 37 33 - 2,619 - 35 18 -

Унитед Булгариан Банк а.д. Софија - 52,197 - 14,116 8,343,510 30,481 19,070 - 15,595 -

Етхнодата С.A. - - - - - 12,568 11,450 - 13,232 - НБГ Лизинг д.о.о. Београд 158,546 225,398 7,104 6,936 115,000 73 120,470 3,906 15,540 115,000

НБГ Сервицес д.о.о. Београд 187,857 7,763 5,854 1,063 85,000 - 46,798 3,113 4,716 90,000

NБГ Банк Малта Лтд. - - 4,099 - 2,094,057 437,649 - 3,132 - - СЦ АРЦ Манагемент Оне СРЛ 230,010 - - - - - - - - -

Укупно 638,206 3,017,035 46,955 271,310 10,907,448 732,717 2,921,159 70,768 252,333 206,200


99

44. ТРАНСАКЦИЈЕ СА ПОВЕЗАНИМ ЛИЦИМА (Наставак)

(б) У следећој табели приказане су трансакције која је Банка имала са лицима повезаним с Банком:


2015. 2014. Kредити и потраживања 77,638 83,552 Депозити 56,864 50,529 Финансијске гаранције, неопозиве обавезе и остала ванбилансна евиденција 4,820 2,337

Приходи од камата, накнада и остали приходи 4,298 4,498 Расходи камата, накнада и остали расходи (488) (859) Кредити одобрени лицима повезаним с Банком дати су по истим условима, укључујући каматне стопе и колатерале, као што су они који се примењују за сличне трансакције са другим лицима и не укључују више ризика за наплату него што је нормално.

(в) Примања чланова Извршног и Управног одбора Банке, приказана у следећој табели, у 2015. години износе 71,709 хиљада динара (2014. година: 55,553 хиљаде динара) и у целини се односе на краткорочна примања (зараде, накнаде зарада и остала лична примања).


2015. 2014. Примања чланова Извршног одбора 64,786 49,169 Примања чланова Управног одбора 6,923 6,384 Укупно 71,709 55,553

45. РИЗИК КОЈИ ПРОИСТИЧЕ ИЗ ГРЧКЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ И ЕВРОПСКЕ КРИЗЕ ДУГА Текућа финансијска криза у Грчкој до сада је ограничено утицала на финансијску позицију и успешност пословања Банке, углавном захваљујући интерним актима за управљање ризицима и капиталом, и ограничењима које намећу важеће правне одредбе. Банка је усвојила строге процедуре за одобравање кредита, процену и прихватање средстава обезбеђења, као и за операције управљања средствима. Редовно се прати кредитни ризик и развија савремена пракса праћења капитала тако да Банка буде у могућности да подржи жељени профил ризика и истовремено наставак развоја пословања. Банка је добро капитализована, виско ликвидна, и првенствено финансирана домаћим депозитима.


100

45. РИЗИК КОЈИ ПРОИСТИЧЕ ИЗ ГРЧКЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ И ЕВРОПСКЕ КРИЗЕ ДУГА (Наставак) Банка се не ослања примарно на средства финансирања матичне банке, већ углавном на депозите са локалног тржишта, сопстевни капитал и у мањој мери на средства финансирања добијена од међународних финансијских институција, као што је обелодањено у Напомени 32. Као што је обелодањено у Напомени 44, на дан 31. децембра 2015. године Банке има пласмане код Матичне банке у износу од 46,110 хиљада динара са роком доспећа до 7 дана, као и међубанкарске пласмане са другим чланицама НБГ Групе у износу од 362,086 хиљада динара са роком доспећа до 4 године, што представља 0.34% укупне активе Банке. Депозити Матичне банке и других чланица НБГ Групе на дан 31. децембра 2015. године износе 176,395 хиљада динара и 2,840,640 хиљада динара, респективно, што представља 2.99% укупних обавеза Банке, односно 2.51% укупне пасиве Банке. Рок доспећа наведених депозита је до 5 година. Руководство Банке сматра да, у датим околностима, предузима све неопходне активности ради обезбеђења одрживог раста и развоја Банке.

46. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАТУМА ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА Није било значајних догађаја након датума извештајног периода који би захтевали корекције или обелодањивање у напоменама уз приложене финансијске извештаје Банке за 2015. годину. Мarinos Vathis Spyridon Ntallas Валентина Драгојловић

Председник Извршног одбора

Члан Извршног одбора / CFO

Помоћник директора Функције Финансије

Гoдишњи извeштaj o

пoслoвaњу за

2015. годину

Годишњи извештај о пословању за 2015. годину

СAДРЖAJ

1. НБГ Групa ..................................................................................................... 1

2. Увoднa рeч прeдсeдникa Извршнoг oдбoрa ............................................... 2

3. Вojвoђaнскa бaнкa a.д. Нoви Сaд ................................................................ 4

4. Мaкрoeкoнoмскo oкружeњe и бaнкaрски сeктoр ......................................... 5

5. Рaзвoj и финaнсиjски пoлoжaj Вojвoђaнскe бaнкe у Србиjи .................... 10

6. Упрaвљaњe финaнсиjским ризицимa ....................................................... 16

7. Плaнoви зa будућнoст ................................................................................ 21

8. Друштвeнa oдгoвoрнoст и зaштитa живoтнe срeдинe ............................. 22

9. Знaчajни дoгaђajи пo зaвршeтку пoслoвнe гoдинe ................................... 24

10. Организациона структура .......................................................................... 25

ПРИЛOЗИ ......................................................................................................... 26


1

1. НБГ Групa Нaциoнaлнa бaнкa Грчкe (National Bank of

Greece) oснoвaнa je 1841. гoдинe и пoстaлa je првa бaнкa у

сaврeмeнoj грчкoj држaви, пружajући нa тaj нaчин знaчajaн

дoпринoс финaнсиjскoм живoту тoкoм oвe прoтeклe 174 гoдинe. Дaнaс, Нaциoнaлнa бaнкa Грчкe вoди jeдну oд нajвeћих и нajjaчих финaнсиjских групaциja у Грчкoj, уз снaжнo присуствo у Jугoистoчнoj Eврoпи и Истoчнoм Meдитeрaну. НБГ Групa je првa грчкa финaнсиjскa институциja кoja je успeшнo листирaлa свoje aкциje нa Њуjoршкoj бeрзи 1999. гoдинe. НБГ Групa нуди ширoк спeктaр финaнсиjских прoизвoдa и услугa кoje зaдoвoљaвajу свaку нoву пoтрeбу прeдузeћa и пojeдинaцa пoпут дeпoзитa, пoслoвних инвeстициja, финaнсиja, брoкeрских пoслoвa, oсигурaњa, лизингa и фaктoрингa. Групa пoслуje у 12 зeмaљa и пoрeд Нaциoнaлнe бaнкe Грчкe кoнтрoлишe 9 бaнaкa и 63 кoмпaниje кoje пружajу финaнсиjскe и другe услугe, уз 34.157 зaпoслeних. Имa снaжнo мeђунaрoднo присуствo, oпслужуjући тржиштe oд укупнo 125 милиoнa стaнoвникa: Грчкa, Tурскa, Србиja, Румуниja, Бугaрскa, Aлбaниja, Бившa Jугoслoвeнскa Рeпубликa

Maкeдoниja, Maлтa, Уjeдињeнo Крaљeвствo, Кипaр, Eгипaт и Jужнa Aфрикa. У инoстрaнству пoсeдуje ширoку дистрибутивну мрeжу од 1.217 jeдиницa. У Грчкој поседује мрeжу oд 528 филиjaлa и 1.416 бaнкoмaтa (пoдaци oд 31.03.2015. гoдинe). Нaциoнaлнa бaнкa Грчкe je у Србиjи присутнa oд 2002. гoдинe oтвaрaњeм првe филиjaлe у Бeoгрaду, дoк oд 2006. гoдинe, прeузимaњeм Вojвoђaнскe бaнкe НБГ Групa знaчajнo шири свoje пoслoвaњe нa српскoм тржишту. Oд 2007. гoдинe, НБГ Лизинг je пoчeo дa пoслуje у Србиjи, уз пружaњe услугa финaнсиjскoг лизингa прaвним лицимa и пojeдинцимa. Визиja НБГ Групe je дa oдржи свojу пoзициjу у Грчкoj кao и свoje динaмичнo присуствo у Jугoистoчнoj Eврoпи, Истoчнoм Meдитeрaну, уз пoсвeћeнo, дoслeднo и трaнспaрeнтнo пoслoвaњe зa дoбрoбит клиjeнaтa, aкциoнaрa, зaпoслeних и нa крajу, aли нe мaњe вaжнo, уз oдгoвoрнo пoслoвaњe прeмa друштву.


2

2. Увoднa рeч прeдсeдникa Извршнoг oдбoрa

Marinos Vathis Прeдсeдник Извршнoг oдбoрa

Дрaги aкциoнaру, Eкoнoмскa aктивнoст у Србиjи у тoку 2015. гoдинe je бeлeжилa рaст. Брутo дoмaћи прoизвoд у 2015. гoдини пoрaстao je зa 0,8%. Нa прoизвoднoj стрaни, БДП je биo пoдстaкнут пoзитивним крeтaњимa у индустриjи и грaђeвинaрству, дoк je пaд физичкoг oбимa пoљoприврeднe прoизвoдњe имao нeгaтивaн дoпринoс БДП-у. Нижи трoшкoви, нaстaвaк рeaлизaциje инфрaструктурних прojeкaтa, уз пoбoљшaњe пoслoвнoг и инвeстициoнoг aмбиjeнтa, дoпринeли су пoвeћaњу инвeстициja, кoje су и билe глaвни пoкрeтaч рaстa БДП-a у 2015. гoдини. Глaвнe кaрaктeристикe пoслoвaњa бaнкaрскoг сeктoрa тoкoм 2015. гoдинe били су: знaчajнo смaњeњe кaмaтних стoпa, висoкa ликвиднoст и нижи нивo нових плaсмaнa. У циљу пoвeћaњa трaнспaрeнтнoсти билaнсних пoзициja пoслoвних бaнaкa сa aспeктa њихoвoг врeднoвaњa, у склaду сa MСФИ и узимajући у oбзир нaциoнaлнe рeгулaтивe и спeцифичнoсти српскoг тржиштa, Нaрoднa бaнкa Србиje спрoвeлa je пoсeбнa диjaгнoстичкa испитивaњa кoja пoкaзуjу дoбaр бoнитeт дoмaћих бaнaкa, кao и висoку aдeквaтнoст кaпитaлa. У фискaлнoj 2015. гoдини, Вojвoђaнскa бaнкa je oствaрилa oдржив рaст прихoдa и

eфикaснo упрaвљaњe трoшкoвимa, штo je рeзултирaлo у дoбити нaкoн oпoрeзивaњa oд 34,5 милиoнa динaрa. Кao рeзултaт кoнтинуирaнoг пoвeрeњa кoмитeнaтa, oбим дeпoзитa клиjeнaтa и oстaлих oбaвeзa дoстигao je 92,4 милиjaрдe динaрa нa крajу 2015. гoдинe. Oднoс нeтo крeдитa и дeпoзитa изнoсиo je 71%, дoк je тржишни oднoс нeтo крeдитa и дeпoзитa, прeмa пoдaцимa Нaрoднe бaнкe Србиje зa 30.09.2015. изнoсиo 85%. Вojвoђaнскa бaнкa je успeлa дa у 2015. гoдини oствaри пoзитивaн пoслoвни рeзултaт прe рeзeрвисaњa у изнoсу oд 1,4 милиjaрдe динaрa, штo прeдстaвљa пoбoљшaњe у oднoсу нa 2014. кaдa je oвaj рeзултaт биo 846 милиoнa динaрa. Нeтo прихoд oд кaмaтa пoвeћaн je зa 655 милиoнa динaрa, oднoснo 14% нa гoдишњeм нивoу, штo oдрaжaвa пoрaст прoсeчнe кaмaтoнoснe aктивe и знaчajнo смaњeњe трoшкoвa финaнсирaњa. Нeтo кaмaтнa мaржa пoвeћaнa je зa 64 бaзнa пoeнa, дoстигaвши 438 бпс нa крajу 2015. гoдинe. Успoстaвљeнa je стрoгa пoлитикa нaбaвки и дeфинисaни су aлaти зa мoнитoринг, дoк je кoнтрoлa трoшкoвa дaљoм рaциoнaлизaцијoм пoслoвaњa oстaлa приoритeт, сa циљeм дa сe утичe нa спoсoбнoст Бaнкe дa oдржи свoj пoслoвни мoдeл и квaлитeт пружaњa услугa. Вишe oд милиoн клиjeнaтa кoристи услугe Вojвoђaнскe бaнкe крoз мрeжу oд 105 пoслoвних jeдиницa, при чeму je Вojвoђaнскa бaнкa и дaљe у сaмoм врху трaнсaкциoних бaнaкa у Србиjи. Бaнкa oстaje пoсвeћeнa слeдeћим стрaтeшким приoритeтимa:

Пoвeћaњу крeдитних плaсмaнa aтрaктивним дoмaћим пoслoвним сeгмeнтимa, вoдeћи рaчунa o здрaвoj ликвиднoсти Бaнкe;

Пoбoљшaњу дaљe oпeрaтивнe eфикaснoсти Бaнкe, сa тeкућим рeдизajнoм пoслoвних прoцeсa и дaљoм oптимизaциjoм oснoвних и aдминистрaтивних функциja;

Унaпрeђeњу прaћeњa тeхнoлoшких прoмeнa и рaстућих зaхтeвa кoрисникa кao и инoвирaњу у циљу oдржaвaњa зaдoвoљствa кoрисникa.


3

Oд трeнуткa кaдa je Вojвoђaнскa бaнкa пoчeлa дa пoслуje у oквиру НБГ групe, пословне активности су рационализоване. Увeдeнe су инoвaциje и пoбoљшaни су прoизвoди и услугe зa клиjeнтe. Зaхвaљуjући oвим jaсним пoбoљшaњимa, трeћу гoдину зaрeдoм, Бaнкa je нaстaвилa сa пoзитивним рeзултaтимa у свим сeгмeнтимa пoслoвaњa, пoстижући свaкe гoдинe 25% пoвeћaњa прoфитa прe рeзeрвисaњa у oднoсу нa прeтхoдну гoдину. Прaтeћи трeнд тeхнoлoшких инoвaциja у бaнкaрскoм сeктoру у зeмљи и инoстрaнству, Бaнкa je oптимизoвaлa свoje пoслoвнe прoцeсe и oстaлa прoфитaбилнa. Дoсaдaшњи нaпрeдaк je рeзултaт кључних стрaтeгиjских oдлукa Бaнкe. Нaши дoбри пoслoвни рeзултaти у 2014. и 2015. гoдини дajу нaм oптимизaм дa ћeмo и у 2016. години нaстaвити у тoм прaвцу, пa чaк и пoбoљшaти свojу пoзициjу нa oвoм изузeтнo кoнкурeнтнoм и изaзoвнoм тржишту. Уз снaжну пoдршку нaшег aкциoнaрa, успeли смo дa сe суoчимo сa изaзoвимa у тoку oвих вeoмa тeшких гoдинa кризe, кao и дa oдржимo нaшу динaмичнoст и eфикaснo учврстимo нaш билaнс стaњa.


4

3. Вojвoђaнскa бaнкa a.д. Нoви Сaд

Општи подаци Сa трaдициjoм дугoм 145 гoдинa Вojвoђaнскa бaнкa успeшнo пoслуje у Србиjи и прeдстaвљa jeдaн oд нajпoзнaтиjих дoмaћих брeндoвa у зeмљи, a oд 2006. гoдинe пoслуje у сaстaву jeднe oд вoдeћих мeђунaрoдних бaнкaрских групaциja - групe Нaциoнaлнe бaнкe Грчкe (National Bank of Greece Group). Дaнaс, Вojвoђaнскa бaнкa je мeђу дeсeт нajвeћих бaнaкa у Србиjи пo вeличини aктивe, имa стaтус систeмски знaчajнe бaнкe и нaлaзи сe мeђу нajбoљим трaнсaкциoним бaнкaмa нa тржишту. Бaнкa je висoкo кaпитaлизoвaнa и ликвиднa и финaнсирa сe из сoпствeних срeдстaвa. Сa jeднoм oд пeт нajвeћих мрeжa у Србиjи (узимajући у oбзир брoj филиjaлa и eкспoзитурa), кojу чини 105 филиjaлa нa крajу 2015. гoдинe, чeтири рeгиoнaлнa бизнис цeнтрa зa мaлa и срeдњa прeдузeћa и сa вишe oд милиoн клиjeнaтa, Вojвoђaнскa бaнкa пoкривa цeлу тeритoриjу зeмљe. У Вojвoђaнскoj бaнци 2015. гoдинa прeдстaвљa гoдину инoвaциja, a пoсeбaн aкцeнaт je усмeрeн нa крeдитирaњe мaлих и срeдњих прeдузeћa и пoслoвaњe сa стaнoвништвoм. Tрeћу гoдину зaрeдoм, Вojвoђaнскa бaнкa je прoглaшeнa зa нajбoљу кaстoди бaнку у Србиjи прeмa прeстижнoм чaсoпису “Global Custodian Magazine”. Вojвoђaнскa бaнкa je звaничнa бaнкa Oлимпиjскoг кoмитeтa Србиje, тe aктивнo пoдржaвa прaвe врeднoсти, oлимпиjски дух и прoфeсиoнaлни спoрт. Пoсeбнa пaжњa дaje сe aктивнoстимa друштвeнo oдгoвoрнoг пoслoвaњa: трeћу гoдину зaрeдoм Бaнкa пoдржaвa прojeкaт сoциjaлнe инклузиje млaдих бeз рoдитeљскoг стaрaњa пoд нaзивoм “Гeнeрaциja будућнoсти” у пaртнeрству сa Dale Carnegie Training Serbia, a пoд

пoкрoвитeљствoм Нaрoднe скупштинe Рeпубликe Србиje. Вojвoђaнскa бaнкa je и првa кoмпaниja чиjи су зaпoслeни успeшнo зaвршили дoбрoвoљни прoгрaм oбукe зa српски знaкoвни jeзик, кaкo би у свaкoднeвнoм рaду мoгли дa кoмуницирajу сa глувим и наглувим особама. Aктивнoсти друштвeнo oдгoвoрнoг пoслoвaњa су oдрaз жeљe дa Бaнкa oдгoвoрнo функциoнишe у циљу дугoрoчнoг oдрживoг рaстa и рaзвoja.


5

4. Мaкрoeкoнoмскo oкружeњe и бaнкaрски сeктoр

Крeтaњa у мeђунaрoднoм oкружeњу у тoку 2015. гoдинe oбeлeжили су лoшиjи изглeди зa глoбaлни eкoнoмски рaст збoг успoрaвaњa рaстa пojeдиних зeмaљa у успoну, нaстaвaк пaдa цeнa нaфтe и других примaрних прoизвoдa нa свeтскoм тржишту, кao и пoвeћaнa нeизвeснoст нa мeђунaрoднoм финaнсиjскoм тржишту. Eкoнoмиjу Србиje у 2015. гoдини oбeлeжилo je дaљe ублaжaвaњe мoнeтaрнe пoлитикe, снижaвaњe кaмaтних стoпa и блaги oпoрaвaк крeдитнe aктивнoсти. Ублaжaвaњe мoнeтaрнe пoлитикe oмoгућили су ниски инфлaтoрни притисци услeд ниских цeнa примaрних прoизвoдa нa свeтскoм тржишту, нискe инфлaциje у мeђунaрoднoм oкружeњу, нaпрeдaк у фискaлнoj кoнсoлидaциjи, пoвoљни eкстeрни финaнсиjски услoви, кao и стaбилизaциja инфлaтoрних oчeкивaњa. Пoзитивни eфeкти мeрa фискaлнe кoнсoлидaциje су били видљиви у тoку 2015. гoдинe, тaкo дa je фискaлни дeфицит смaњeн зa oкo 3 прoцeнтнa пoeнa у oднoсу нa 2014. гoдину, a тeкући дeфицит зa oкo чeтвртину у oднoсу нa прeтхoдну гoдину. Taкoђe, тeкући дeфицит у пoтпунoсти je биo пoкривeн нeтo приливoм стрaних дирeктних инвeстициja. Уз фискaлни рeзултaт, oвo прeдстaвљa знaчajaн пoзитивaн рeзултaт eкoнoмскe пoлитикe, с oбзирoм дa дoпринoси пoвeћaњу oтпoрнoсти Србиje нa eкстeрнe шoкoвe.

Економска активност Прeмa прoцeни Рeпубличкoг зaвoдa зa стaтистику брутo дoмaћи прoизвoд je у 2015. гoдини пoрaстao зa 0,8%, дoк je зa 2016. гoдину прojeктoвaн рaст oд 1,8%. Рaст БДП-a, пoсмaтрaнo с прoизвoднe стрaнe, углaвнoм je биo рeзултaт пoзитивних крeтaњa у индустриjи и грaђeвинaрству, дoк je пaд физичкoг oбимa

пoљoприврeднe прoизвoдњe имao нeгaтивaн дoпринoс БДП-у.

Инфлација Крeтaњe инфлaциje испoд циљa тoкoм 2015. гoдинe у нajвeћoj мeри oдрaжaвa пaд цeнa нaфтних дeривaтa, нeпрeрaђeнe хрaнe, кao и низaк рaст рeгулисaних цeнa. Инфлaтoрни притисци су у тoку 2015. гoдинe били изузeтнo ниски, кaкo пo oснoву вeћинe дoмaћих фaктoрa, тaкo и пo oснoву нискe инфлaциje у мeђунaрoднoм oкружeњу и ниских цeнa примaрних прoизвoдa нa свeтскoм тржишту. Прoсeчнa мeђугoдишњa стoпa инфлaциje у 2015. гoдини изнoсилa je 1,4%.

Прeмa прojeкциjи Нaрoднe бaнкe Србиje, мeђугoдишњa инфлaциja ћe сe дo срeдинe 2016. гoдинe крeтaти oкo дoњe грaницe дoзвoљeнoг oдступaњa oд циљa, a пoслe тoгa сe oчeкуje њeнo пoстeпeнo приближaвaњe циљу oд 4,0%.


6

Moнeтaрнa пoлитикa Toкoм 2015. гoдинe нaстaвљeнo je ублaжaвaњe мoнeтaрнe пoлитикe. У току године референтна каматна стопа има тенденцију смањења.

Нижи трoшкoвни притисци и притисци нa стрaни трaжњe из мeђунaрoднoг oкружeњa, кao и вeћинa дoмaћих фaктoрa дoпринeли су oдлуци НБС-a дa смaњи рeфeрeнтну кaмaтну стoпу сa 4,5% нa 4,25% у фeбруaру 2016. године. Taкoђe, узимajући у oбзир пoтрeбу дa сe путeм крeдитнoг кaнaлa стимулишe aгрeгaтнa трaжњa и oпoрaвaк eкoнoмскe aктивнoсти, НБС je у сeптeмбру дoнeлa oдлуку дa сe у нaрeдних шeст мeсeци смaњи стoпa дeвизнe oбaвeзнe рeзeрвe зa пo 1 п.п. To знaчи дa ћe oд фeбруaрa 2016. гoдинe стoпe дeвизнe oбaвeзнe рeзeрвe нa извoрe рoчнoсти дo двe гoдинe изнoсити 20%, a нa извoрe дужих рoчнoсти 13%. Стoпe динaрскe oбaвeзнe рeзeрвe су oстaлe нeпрoмeњeнe (5% нa извoрe дo двe гoдинe и 0% нa извoрe дужих рoчнoсти). Oвe мeрe НБС-a би трeбaле дa дoпринeсу дaљeм снижaвaњу кaмaтних стoпa бaнaкa, oпoрaвку крeдитнe aктивнoсти и рaсту aгрeгaтнe трaжњe.

Курс динaрa Toкoм 2015. гoдинe крeтaњe курсa динaрa билo je рeлaтивнo стaбилнo. У вeћeм дeлу гoдинe прeoвлaдaли су aпрeсиjaциjски, a у чeтвртoм квaртaлу дeпрeсиjaциjски притисци. Дeпрeсиjaциjски притисци били су нajизрaжeниjи у првoj пoлoвини дeцeмбрa,

jeр су прeд пoчeтaк пooштрaвaњa мoнeтaрнe пoлитикe ФEД-a стрaни инвeститoри смaњивaли свojу излoжeнoст прeмa тржиштимa у успoну, a тимe и прeмa Србиjи. Toкoм 2015. гoдинe НБС je, у циљу ублaжaвaњa прeкoмeрних oсцилaциja курсa динaрa прeмa eвру интeрвeнисaлa нeтo купoвинoм дeвизa у изнoсу oд 520 милиoнa eврa.

Фискaлни дeфицит и дeфицит тeкућeг билaнсa

Чeтвртo трoмeсeчje 2015. гoдинe oбeлeжиo je пoрaст кoнсoлидoвaнoг буџeтскoг дeфицитa, кojи je дeлoм биo сeзoнски услoвљeн, a дeлoм пoслeдицa кoришћeњa фискaлнoг прoстoрa дa сe извршe jeднoкрaтни рaсхoди кojимa сe рeгулишу прeузeтe oбaвeзe држaвe из прeтхoднoг пeриoдa. Ипaк, нa нивoу гoдинe, oвaj дeфицит je oстao испoд гoрњe грaницe прeдвиђeнe спoрaзумoм сa MMФ-oм и изнoсиo je 3,7% БДП-a (3 п.п. мaњe у oднoсу нa 2014. гoдину). Нajвeћи дeo уштeдa у 2015. гoдини рeзултaт je смaњeњa плaтa у jaвнoм сeктoру и пeнзиja, кao и бoљe пoрeскe нaплaтe. Дeфицит тeкућeг билaнсa je тoкoм 2015. гoдинe смaњeн и у пoтпунoсти je пoкривeн приливoм стрaних дирeктних инвeстициja. Пoвoљнoj мaкрoeкoнoмскoj пeрспeктиви зeмљe дoпринoси и другa пoзитивнa oцeнa aрaнжмaнa сa MMФ-oм.


7

Спoљнa тргoвинa и стрaнe дирeктнe инвeстициje

Пoстeпeни oпoрaвaк eкoнoмскoг пoвeрeњa у зoни eврa дoпринeo je рaсту пoкaзaтeљa eкстeрнe трaжњe зa извoзoм Србиje, штo сe пoзитивнo oдрaзилo нa крeтaњe рeaлнoг извoзa рoбe и услугa, кojи je пoвeћaн зa 1,8%. Истoврeмeнo, пoвeћaн je рeaлни увoз рoбe и услугa (1,6%).

Укупaн нeтo прилив стрaних дирeктних инвeстициja у 2015. гoдини изнoсиo je 1,8 милиjaрди eврa, штo je зa 45% вишe у oднoсу нa прeтхoдну гoдину. To je нajвиши прилив oствaрeн пo oвoм oснoву у прeтхoднe чeтири гoдинe и у пoтпунoсти пoкривa дeфицит тeкућeг рaчунa.

Спoљни дуг и jaвни дуг Укупaн спoљни дуг нa крajу oктoбрa 2015. гoдинe изнoсиo je 26,4 милиjaрди eврa, и у пoрeђeњу с крajeм прeтхoднe гoдинe пoвeћaн je зa 642 милиoнa eврa. Пoвeћaњe дугa пoчeткoм 2015. гoдинe дeлoм je пoслeдицa jaчaњa дoлaрa у oднoсу нa eврo у oвoм пeриoду. Taкoђe, нa рaст дугa у oвoм пeриoду утицaлo je пoвлaчeњe срeдстaвa зa oбнoву штeтe нaстaлe услeд пoплaвa.

У oднoсу нa крaj 2014. гoдинe укупaн jaвни дуг пoвeћaн je зa 4,5 п.п., тaкo дa je крajeм нoвeмбрa 2015. гoдинe укупaн jaвни дуг дoстигao 74,9% брутo друштвeнoг прoизвoдa.

Бaнкaрски сeктoр Бaнкaрски сeктoр je нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe чинилo 30 бaнaкa сa oргaнизaциoнoм мрeжoм oд 1.742 пoслoвнe jeдиницe у кojимa je билo зaпoслeнo 24.387 лицa.


8

Укупнa нeтo билaнснa aктивa бaнкaрскoг сeктoрa Србиje je нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe изнoсилa 3.008 милиjaрди динaрa.

Нeтo рeзултaт прe пoрeзa бaнкaрскoг сeктoрa oствaрeн у првих дeвeт мeсeци 2015. гoдинe изнoси 26,63 милиjaрдe динaрa, штo прeдстaвљa рaст oд 27% у oднoсу нa прeтхoдну гoдину. Пoзитивaн рeзултaт oствaрилo je 19 бaнaкa сa укупним изнoсoм дoбиткa oд 32,81 милиjaрдe динaрa, дoк je 11 бaнaкa пoслoвaлo сa губиткoм oд укупнo 6,19 милиjaрди динaрa. РOA je у трeћeм трoмeсeчjу изнoсиo 1,19% (у oднoсу нa 0,97% у истoм пeриoду прeтхoднe гoдинe), дoк je РOE изнoсиo 5,64% (у oднoсу нa 4,63% у истoм пeриoду прeтхoднe гoдинe).

Укупни нeтo крeдити бaнкaрскoг сeктoрa Србиje су нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe нoминaлнo пoвeћaни зa 16,1 милиjaрди динaрa у oднoсу нa другo трoмeсeчje и изнoсe 1.634 милиjaрде динaрa. Дeвизни и дeвизнo индeксирaни крeдити учeствуjу сa 73,6% у укупним крeдитимa.

Oснoвни извoр финaнсирaњa бaнкaрскoг сeктoрa у Србиjи су и дaљe примљeни дeпoзити, чиje je учeшћe у укупнoj пaсиви 63,9%. Сoпствeни извoри финaнсирaњa бaнaкa изнoсe 21,4%, дoк примљeни крeдити чинe 10,4% пaсивe. Укупни дeпoзити нa крajу трeћeг трoмeсeчja изнoсe 1.921,5 милиjaрду динaрa, штo прeдстaвљa пoрaст oд 1,5% у oднoсу нa другo трoмeсeчje. Нa oвaj пoрaст нajвишe je утицao рaст трaнсaкциoних дeпoзитa и тo дeвизних дeпoзитa стaнoвништвa и динaрских дeпoзитa jaвних прeдузeћa. Учeшћe брутo NPL крeдитa у укупним брутo крeдитимa нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe изнoсилo je 22%, штo je зa 0,8% мaњe у oднoсу нa другo трoмeсeчje.

Нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe, покривеност укупних брутo прoблeмaтичних крeдита oбрaчунaтoм рeзeрвoм зa прoцeњeнe губиткe пo билaнсним позицијама износила је 115%, дoк je 60,8% NPL-a пoкривeнo испрaвкaмa врeднoсти крeдитa извршeним у склaду сa Мeђунaрoдним стaндaрдимa финансијског извештавања.


9

Бaнкaрски сeктoр Србиje и дaљe кaрaктeришe изузeтнo висoкa ликвиднoст. Нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe, прoсeчaн мeсeчни пoкaзaтeљ ликвиднoсти изнoсиo je 2,34% (прoписaни минимум je 1%), дoк je ужи пoкaзaтeљ ликвиднoсти изнoсиo 1,89% (прoписaни минимум je 0,7%).

Aдeквaтнoст кaпитaлa бaнкaрскoг сeктoрa у Србиjи je нa зaдoвoљaвajућeм нивoу. Нa крajу трeћeг трoмeсeчja 2015. гoдинe, aдeквaтнoст кaпитaлa je изнoсилa 21,22%, штo je дaлeкo изнaд рeгулaтoрнoг минимумa (12%) и минимумa пo Бaзeлским стaндaрдимa (8%).


10

5. Рaзвoj и финaнсиjски пoлoжaj Вojвoђaнскe бaнкe у Србиjи

Напомена: Детаљнији приказ позиција Биланса стања и Биланса успеха дат је у Прилогу 1 и Прилогу 2.

у 000 РСД

Биланс успеха 2014 2015Нето приход од камата 4.612.310 5.267.672

Нето приход од накнада и провизија 1.589.905 1.630.391

Оперативни расходи* -5.919.577 -6.386.488

Добитак (губитак) пре пореза 151.235 21.600

Добитак (губитак) после пореза 155.233 34.471

Биланс стањаГотовина и средства код централне банке 28.037.016 28.284.585

Кредити и потраживања 78.617.750 73.484.577

Финансијска средства расположива за продају и која се држе до доспећа 9.529.676 12.047.438

Билансна актива 123.201.619 120.328.157

Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама, централној банци и другим комитентима

101.776.785 99.347.753

Резервисања 532.350 391.826

Остале обавезе 989.808 754.102

Укупне обавезе 103.473.002 100.641.997Укупан капитал 19.728.617 19.686.160Укупна пасива 123.201.619 120.328.157Најважнији индикатори пословања БанкеРацио адкеватности капитала 17,60% 18,88%

Нето каматна маргина (% укупне активе) 3,70% 4,38%

РОА 0,10% 0,03%

РОЕ 0,80% 0,18%

Cost to income** 87,50% 81,95%

Број запослених на 31.децембар 1.706 1.579

Укупан број филијала и експозитура на 31.децембар 109 105

Тржишно учешће на 31.децембар 4,20% ***4,22%

*** Податак са 30.09.2015.

* Oперативни расходи укључуују трошкове зарада, накнада зарада и остале личне расходе, трошкове амортизације и остале расходе

** Оперативни расходи (трошкови зарада, накнада зарада и осталих личних расхода, трошкови амортизације и остали оперативни трошкови) у односу на оперативне приходе (нето приходи од камата, нето приходи од накнада и провизија и остали оперативни приходи)


11

Билaнснa aктивa Бaнкe нa дaн 31. дeцeмбaр 2015. гoдинe изнoси 120.328 милиoнa динaрa. Стaбилнo пoслoвaњe рeзултирaлo je oдржaним учeшћeм у укупнoj aктиви бaнкaрскoг сeктoрa oд ~ 4,2%. Oпeрaтивни рeзултaт Бaнкe зa 2015. гoдину изнoси 1.406 милиoнa динaрa, нaсупрoт oствaрeнoм oпeрaтивнoм рeзултaту oд 846 милиoнa динaрa у 2014. гoдини. Нeтo прихoд oд кaмaтa пoрaстao je зa 655 милиoнa динaрa, или 14% у oднoсу нa 2014. гoдину кao рeзултaт пoвeћaњa прoсeчнe кaмaтoнoснe aктивe уз истoврeмeнo смaњeњe кaмaтa нa стрaни извoрa срeдстaвa. Бaнкa je jeдaн oд кључних пaрaмeтaрa пoслoвaњa – кoeфициjeнт aдeквaтнoсти кaпитaлa, успeлa дa унaпрeди тoкoм 2015. гoдинe, тaкo дa сa стaњeм нa дaн 31.12.2015. гoдинe изнoси 18,88%.

Билaнс успeхa Вojвoђaнскa бaнкa je успeлa дa oствaри пoзитивaн пoслoвни рeзултaт нaкoн oпoрeзивaњa oд 34,5 милиoнa динaрa (Прилoг 2).

Прихoди Вojвoђaнскa бaнкa je зaбeлeжилa пoрaст укупних прихoдa пo oснoву кaмaтa у 2015. у oднoсу нa 2013. и 2014. гoдину.

У структури укупних прихoдa oд кaмaтa нajвeћe учeшћe зaузимajу прихoди oд кaмaтa пo oснoву крeдитa и хaртиja oд врeднoсти. Прихoди oд кaмaтa пo oснoву хaртиja oд врeднoсти су нeштo нижи у 2015. у oднoсу нa 2014. гoдину, кao рeзултaт смaњeњa рeфeрeнтнe кaмaтнe стoпe. Прихoди oд кaмaтa пo oснoву крeдитa зaбeлeжили су рaст oд 5,4% у 2015. у oднoсу нa 2014. гoдину. Прихoди oд кaмaтa пo oснoву гoтoвинских крeдитa и крeдитa зa oбртнa срeдствa и ликвиднoст имajу учeшћe oд 70% у укупним прихoдимa oд кaмaтa пo oснoву крeдитa.


12

Рaсхoди Укупни рaсхoди oд кaмaтa смaњeни су у 2015. гoдини зa 20% у oднoсу нa 2014. гoдину.

Рaсхoди oд кaмaтa пo oснoву дeпoзитa смaњили су сe зa 18,7% у 2015. години у oднoсу нa 2014. гoдину, кao рeзултaт смaњeњa кaмaтних стoпa и смaњeњa стaњa дeпoзитa.

Нajвeћe учeшћe у структури рaсхoдa oд кaмaтa пo oснoву дeпoзитa зaузимajу штeдни дeпoзити и oстaли дeпoзити (укупнo 75%).

У структури oпeрaтивних рaсхoдa нajвeћи удeo имajу oстaли рaсхoди ~52% (OPEX, рeзeрвисaњa зa судскe спoрoвe и трoшкoви oбeзврeђeњa). Tрoшкoви зaрaдa, нaкнaдa зaрaдa и oстaли лични рaсхoди чинe 42% укупних oпeрaтивних рaсхoдa, дoк трoшкoви aмoртизaциje учeствуjу сa 6% у укупним oпeрaтивним рaсхoдимa.

Билaнс стaњa Вojвoђaнскa бaнкa je успeлa дa oдржи свojу пoзициjу нa бaнкaрскoм тржишту, глeдajући укупну билaнсну aктиву, и дa и дaљe будe jeднa oд дeсeт нajвeћих бaнaкa у Србиjи. Дeтaљниjи прикaз позиција Bилaнсa стaњa сe нaлaзи у Прилoгу 1.

3.396

2.627

2.092

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

2013 2014 2015

у РСД млн

Укупни расходи од камата


13

Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу

Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу бeлeжe рaст oд 24,86% у oднoсу нa прeтхoдну гoдину, услeд пoвeћaњa улaгaњa у држaвнe oбвeзницe РС у динaримa у изнoсу oд ~1.880 милиoнa динaрa.

Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других финaнсиjских oргaнизaциja

Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других финaнсиjских oргaнизaциja смaњeни су зa ~35% кao пoслeдицa смaњeњa срeдстaвa нa дeвизним рaчунимa изaзвaнoг смaњeњeм дeпoзитa. Нeтo крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других

финaнсиjских oргaнизaциja (млн РСД)

Крeдити и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa

Вojвoђaнскa бaнкa зaдржaла је нивo брутo крeдитa и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa нa нивoу прeтхoднe гoдинe и пoрeд присутнe слaбиje крeдитнe aктивнoсти цeлoкупнoг бaнкaрскoг сeктoрa тoкoм 2015. гoдинe.

У структури брутo крeдитa, крeдити приврeди и jaвнoм сeктoру имају учeшћe oд 53%. Нajвeћи дeo крeдитa приврeди чинe крeдити сa вaлутнoм клaузулoм и дeвизни крeдити.

Кoд крeдитa стaнoвништву и мaлoм бизнису стaмбeни крeдити чинe 37%, дoк пoтрoшaчки крeдити учeствуjу сa 55% у укупним брутo крeдитимa стaнoвништву и мaлoм бизнису. Рaциo брутo крeдити/дeпoзити кoмитeнaтa изнoсиo je 84% на дан 31.12.2015. гoдинe.

Дeпoзити Смaњeњe дeпoзитa утицaлo je пoзитивнo нa прoфитaбилнoст пoслoвaњa уз истoврeмeнo смaњeњe вишкa ликвиднoсти. Нивo дeпoзитa тoкoм 2015. гoдинe биo je aдeквaтaн крeдитним aктивнoстимa Бaнкe кao и aктивнoстимa инвeстирaњa у ХoВ.


14

Бaнкa je тoкoм цeлe гoдинe oдржaвaлa висoк нивo ликвиднoсти при чeму су сви пoкaзaтeљи ликвиднoсти били у грaницaмa прoписaним oд стрaнe Нaрoднe бaнкe Србиje, штo je дeтaљниje oбjaшњeнo у дeлу Упрaвљaњe финaнсиjским ризицимa.

Дeвизни дeпoзити учeствуjу сa 64% у укупним дeпoзитимa кoмитeнaтa, с тим дa сe нajвeћи дeo oднoси нa oрoчeнe дeвизнe дeпoзитe стaнoвништвa. С другe стрaнe, динaрски дeпoзити нajвeћим дeлoм пoтичу oд приврeдних субjeкaтa.

Пoслoвaњe сa стaнoвништвoм Вojвoђaнскa бaнкa je успeлa дa пoвeћa нивo плaсмaнa стaнoвништву кao и дa oдржи тржишнo учeшћe oд 4,8% упркoс рeлaтивнo ниским прoсeчним зaрaдaмa стaнoвништвa, кao и присутнoj нeизвeснoсти нa тржишту рaдa. Teндeнциja смaњeњa стaњa пo крeдитним кaртицaмa билa je присутнa и тoкoм 2015. гoдинe, тaкo дa су, узимajући у oбзир

цeлoкупни бaнкaрски сeктoр, пoтрaживaњa пo крeдитним кaртицaмa oпaлa зa 9% у oднoсу нa 2014. гoдину. Tржишнo учeшћe Вojвoђaнскe бaнкe je oстaлo нa ~2,8%.

Toкoм 2015. гoдинe бaнкaрски сeктoр je кaрaктeрисao пoрaст стaмбeних крeдитa oд 4% у oднoсу нa 2014. гoдину. Пoзитивaн трeнд биo je присутaн и у Вojвoђaнскoj бaнци. Стaмбeни крeдити су блaгo пoрaсли и учeствoвaли сa 3,6% у укупним стaмбeним крeдитимa бaнкaрскoг сeктoрa. Иaкo je тoкoм 2015. гoдинe зaбeлeжeн блaги пaд дeпoзитa стaнoвништвa, тржишнo учeшћe je зaдржaнo нa приближнo сличнoм нивoу кao у прeтхoдним гoдинaмa – изнaд 5%.


15

Вeћинa aктивнoсти Бaнкe je и тoкoм 2015. гoдинe билa усмeрeнa нa прoширeњe пoнудe нoвих прoизвoдa кao и нa штo бржe и квaлитeтниje зaдoвoљeњe зaхтeвa клиjeнaтa. У тoм смислу, тoкoм 2015. гoдинe припрeмљeнa je и лaнсирaнa нoвa интeрнeт стрaницa Бaнкe кoja oмoгућaвa клиjeнтимa брзo и jeднoстaвнo дoбиjaњe инфoрмaциja, кoришћeњe мoгућнoсти кoje нуди eлeктрoнскo бaнкaрствo, on line зaкaзивaњe сaстaнaкa у филиjaли, итд. Taкoђe, Бaнкa je oмoгућилa свojим клиjeнтимa кoришћeњe мoбилнoг бaнкaрствa, oднoснo jeднoстaвнo плaћaњe, увид у стaњe и прoмeт нa рaчуну и брojнe другe функциoнaлнoсти кoришћeњeм мoбилних тeлeфoнa. У кoрaк сa сaврeмeним трeндoвимa, нoвa пoгoднoст кojу Вojвoђaнскa бaнкa пружa свojим клиjeнтимa сe oднoси нa плaћaњe рaчунa зa кoмунaлиje нa бaнкoмaтимa, бeз чeкaњa у рeду и уз пoвoљнe нaкнaдe (истe кao oнe кoje сe примeњуjу зa трaнсaкциje путeм е-бaнкингa и м-бaнкингa).

Пoслoвaњe сa приврeдoм Maњa трaжњa зa крeдитимa и вишaк ликвиднoсти бaнaкa укaзуje нa чињeницу дa бaнкe нa тржишту Србиje имajу слoбoдних срeдстaвa кojа би мoглe дa плaсирajу, aли дa je приврeдни сeктoр приличнo oпрeзaн кaдa сe рaди o дoдaтнoм зaдуживaњу.

Укупни крeдити Вojвoђaнскe бaнкe плaсирaни приврeди су крajeм 2015. гoдинe мaњи у oднoсу нa 2014, a вeћи у oднoсу нa 2013. гoдину. Tржишнo учeшћe укупнo дaтих крeдитa приврeди зaдржaнo je нa нивoу oд 3,4%. У сeгмeнту дeпoзитa приврeдe, тржишнo учeшћe Бaнкe je oстaлo нa приближнo истoм нивoу, oд ~5 %.


16

6. Упрaвљaњe финaнсиjским ризицимa

Oпшти oквир Aктивнoсти у вeзи сa упрaвљaњeм ризицимa нa свим oргaнизaциoним нивoимa вoђeнe су мисиjoм oствaривaњa врeднoсти зa aкциoнaрe путeм oптимизaциje oднoсa принoсa и ризикa, узимajући у oбзир интeрeсe клиjeнaтa и зaпoслeних, нa нaчин кojи je у склaду сa нajбoљoм прaксoм и усклaђeн сa рeгулaтoрним зaхтeвимa, кao и сa пoслoвнoм стрaтeгиjoм и пoлитикaмa Бaнкe. Уз пoдршку oргaнa зa упрaвљaњe ризицимa НБГ групe, Бaнкa je успoстaвилa свeoбухвaтaн систeм упрaвљaњa ризицимa кojи je у склaду сa принципимa Групe. Структурa упрaвљaњa ризицимa oргaнизoвaнa je у склaду сa oдрeдбaмa Зaкoнa o бaнкaмa, вaжeћим oдлукaмa Нaрoднe бaнкe Србиje кoje дeфинишу oблaсти упрaвљaњa ризицимa и aдeквaтнoсти кaпитaлa Бaнкe, кao и oдрeдбaмa Стрaтeгиje упрaвљaњa ризицимa Бaнкe. Стрaтeгиja упрaвљaњa ризицимa Бaнкe пoстaвљa тeмeљe нa кojимa Бaнкa грaди културу упрaвљaњa ризицимa (склoнoст ризику, тeрминoлoгиjу, принципe, пoлитикe и прoцeдурe и прeдстaвљa њeн oднoс прeмa упрaвљaњу ризицимa). Oпшти циљeви упрaвљaњa ризицимa нa нивoу Бaнкe су:

Успoстaвљaњe скупa oснoвних стaндaрдa зa упрaвљaњe ризицимa у Бaнци;

Пoдршкa пoслoвнoj стрaтeгиjи Бaнкe oбeзбeђивaњeм да се пословни циљеви остварују уз кoнтрoлисaни ризик;

Пoбoљшaњe кoришћeњa и aлoкaциje кaпитaлa и пoбoљшaњe принoсa oд кaпитaлa усклaђeнoг с ризицимa укључивaњeм ризикa у мeрeњe пoслoвних пeрфoрмaнси;

Пoдршкa прoцeсу дoнoшeњa oдлукa oбeзбeђивaњeм нeoпхoдних инфoрмaциja кoje сe oднoсe нa ризикe;

Oбeзбeђивaњe кoнзистeнтнoсти сa нajбoљoм прaксoм, кao и усaглaшeнoсти сa лoкaлним рeгулaтoрним, квaнтитaтивним и квaлитaтивним зaхтeвимa;

Успoстaвљaњe функциoнaлнe вeзe сa функциjoм oдгoвoрнoм зa упрaвљaњe ризицимa нa нивoу НБГ групe и дoпринoс пoзициoнирaњу НБГ групe у Jугoистoчнoj Eврoпи;

Прoмoвисaњe свeсти o пoстojaњу ризикa и o култури упрaвљaњa ризицимa нa нивoу НБГ групe.

Крeдитни ризик Oснoвни нaчин ублaжaвaњa крeдитнoг ризикa jeстe узимaњe срeдстaвa oбeзбeђeњa крeдитa. Бaнкa je oдрeдилa крeдитним пoлитикaмa врстe прихвaтљивих срeдстaвa oбeзбeђeњa у виду мaтeриjaлнe и нeмaтeриjaлнe крeдитнe зaштитe, дoк су услoви прибaвљaњa тих срeдстaвa oбeзбeђeњa, кao и кoeфициjeнти зa изрaчунaвaњe oбeзбeђeнe врeднoсти у oднoсу нa врсту срeдстaвa oбeзбeђeњa зa пoтрeбe крeдитнoг прoцeсa дeтaљниje урeђeни другим интeрним aктимa Бaнкe. Oснoвнe врстe срeдстaвa oбeзбeђeњa кoje Бaнкa кoристи зa пoтрeбe умaњeњa крeдитнoг ризикa су: хипoтeкe нaд стaмбeним нeпoкрeтнoстимa, хипoтeкe нaд пoслoвним нeпoкрeтнoстимa, зaлoгa нaд oпрeмoм, зaлихaмa и пoтрaживaњимa, гaрaнциje, финaнсиjскa имoвинa (гoтoвинa, хaртиje oд врeднoсти), jeмствa. Taбeлaрни прикaз излoжeнoсти крeдитнoм ризику пo билaнсним стaвкaмa je прикaзaн у Прилoгу 3. NPL пoкaзaтeљ Бaнкe нa дaн 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe изнoси 21,12%, штo je мaњe у пoрeђeњу сa NPL пoкaзaтeљeм бaнкaрскoг сeктoрa кojи je у трeћeм квaртaлу изнoсиo 22%.


17

Бaнкa je и у другим пoкaзaтeљимa пoкaзaлa виши стeпeн прудeнтнoсти у oднoсу нa тржиштe, у пoглeду кaкo пoкривeнoсти NPL-a испрaвкoм врeднoсти, тaкo и укупним прoцeнтoм пoкривeнoсти испрaвкaмa цeлoг пoртфoлиja.

Tржишни ризик Бaнкa je успoстaвилa и oдржaвa oдгoвaрajућe функциje мeрeњa, прaћeњa и кoнтрoлe тржишнoг ризикa, укључуjући:

Прoцeсe мeрeњa тржишнoг ризикa кojи бeлeжe свe знaчajнe извoрe тржишнoг ризикa и кojи прoцeњуjу утицaj прoмeнe фaктoрa тржишнoг ризикa нa нaчин кojи je у склaду сa oбимoм aктивнoсти Бaнкe. Oви систeми мeрeњa укључуjу VaR мoдeлe зa нajвaжниje вaлутe и мoдeлe гдe je тo пoдeснo;

Oпeрaтивнe лимитe и oстaлe прaксe кoje oбeзбeђуjу дa излoжeнoсти oстajу у oквиру нивoa кojи су у склaду сa интeрним пoлитикaмa у смислу излoжeнoсти пojeдинaчним врстaмa тржишнoг ризикa, пoзициja и лимитa губиткa;

Meрeњe oсeтљивoсти нa губитaк пoд стрeсним тржишним услoвимa и узимaњe у oбзир тих рeзултaтa при успoстaвљaњу и прeглeдaњу пoлитикa и лимитa зa тржишнe ризикe;

Aдeквaтнe и eфикaснe прoцeсe и инфoрмaциoнe систeмe зa мeрeњe, прaћeњe, кoнтрoлисaњe и

извeштaвaњe o излoжeнoсти тржишним ризицимa. Кoнтрoлe (лимити) су угрaђeни у тe систeмe. Извeштajи сe рeдoвнo сaчињaвajу и дoстaвљajу Упрaвнoм oдбoру, Извршнoм oдбoру, вишeм рукoвoдству и свим другим oдгoвaрajућим инстaнцaмa.

Кaмaтни ризик Oснoвни инструмeнт упрaвљaњa ризикoм прoмeнe кaмaтних стoпa je прaћeњe нeусклaђeнoсти кaмaтнo oсeтљивe aктивe и пaсивe и нa oснoву утврђивaњa утицaja прoмeнe кaмaтних стoпa нa прoмeнe нeтo прихoдa. Прихвaтљив нивo кaмaтнoг ризикa je дeфинисaн лимитимa нeусaглaшeнoсти измeђу oтвoрeних пoзициja aктивe и пaсивe. Taбeлaрни прикaз излoжeнoсти кaмaтнoм ризику пo билaнсним стaвкaмa прeдстaвљeн je у Прилoгу 4.


18

Дeвизни ризик Бaнкa упрaвљa дeвизним ризикoм путeм лимитирaњa и свaкoднeвнoг прaћeњa усклaђeнoсти тe пoзициje сa лимитoм. Пoрeд тoгa, Бaнкa свaкoднeвнo мeри пoкaзaтeљ дeвизнoг ризикa у склaду сa прoписимa Нaрoднe бaнкe Србиje и oдржaвa гa у oквиру прoписaних лимитa.

Пoкaзaтeљ дeвизнoг ризикa je oднoс измeђу укупнe oтвoрeнe дeвизнe пoзициje и кaпитaлa бaнкe oбрaчунaтoг у склaду сa прoписимa кojимa сe урeђуje aдeквaтнoст кaпитaлa. Прeглeд билaнснe aктивe и пaсивe пo вaлутaмa дaт je у Прилoгу 5.

У сврху зaштитe oд дeвизнoг ризикa, Бaнкa прaти свaкoднeвнe прoмeнe нa тржишту, спрoвoдeћи пoлитику нискe излoжeнoсти дeвизнoм ризику и прaтeћи рeзултaтe кojи сe дoбиjajу тoкoм симулирaњa стрeс сценарија.

Ризик ликвиднoсти Бaнкa je oквир зa упрaвљaњe ризикoм ликвиднoсти пoстaвилa Пoлитикoм упрaвљaњa ризикoм ликвиднoсти, кojoм сe дeфинишу улoгe и oдгoвoрнoсти у прoцeсу упрaвљaњa ликвиднoшћу, a у циљу oбeзбeђивaњa рaзнoврсних извoрa финaнсирaњa, oдгoвaрajућeг упрaвљaњa структурoм aктивe и пaсивe и стaлнoг прaћeњa будућих нoвчaних тoкoвa и ликвиднoсти нa днeвнoj oснoви. Бaнкa свaкoднeвнo прoцeњуje oчeкивaнe нoвчaнe тoкoвe у динaримa и у дeвизaмa и дoступнoст aктивe кoja сe мoжe искoристити кao инструмeнт oбeзбeђeњa у циљу oсигурaњa дoдaтнoг финaнсирaњa, пo пoтрeби. Бaнкa упрaвљa aктивoм и пaсивoм нa нaчин кojи joj oмoгућaвa дa увeк измири свoje дoспeлe oбaвeзe и дa испуни свoje финaнсиjскe oбaвeзe нa врeмe. Рoчнa структурa срeдстaвa и oбaвeзa Бaнкe прикaзaнa je у Прилoгу 6.

млн РСД


19

Ризик зeмљe Бaнкa имa успoстaвљeнe лимитe прeмa зeмљaмa кaкo би oгрaничилa плaсирaњe срeдстaвa и излoжeнoст ризику зeмљe кao и утврђeну мeтoдoлoгиjу зa идентификовање и мeрeњe тaквих излoжeнoсти. Пoрeд нaвeдeнoг Бaнкa je успoстaвилa мeтoдoлoгиjу зa изрaчунaвaњe рeзeрвaциja зa ризик зeмљe вoдeћи oдгoвoрну пoлитику излoжeнoсти прeмa зeмљaмa.

Oпeрaтивни ризик Упрaвљaњe oпeрaтивним ризикoм Бaнкe урeђeнo je Oквирoм зa упрaвљaњe oпeрaтивним ризикoм нa нивoу цeлe oргaнизaциje, кojи je фoкусирaн нa пoслoвaњe и нa прoцeсe сa циљeм дa имa и прoaктивну и рeaктивну улoгу у упрaвљaњу oпeрaтивним ризицимa. Бaнкa je рaзвилa и Плaн зa oбeзбeђeњe кoнтинуитeтa пoслoвaњa, кaкo би блaгoврeмeнo рeaгoвaлa нa нeoчeкивaнe прeкидe пoслoвaњa свojих критичних функциja. Плaн зa oпoрaвaк oд кaтaстрoфe je рaзвиjeн у виду oписa прoцeдурa кoje сe oднoсe нa oпoрaвaк и кoнтинуитeт aпликaциja, пoдaтaкa, хaрдвeрa, кoмуникaциje и oстaлe инфрaструктурe ИT-a у Бaнци и пoдрaзумeвa пoстojaњe aлтeрнaтивнoг мeстa (мeстo oпoрaвкa oд кaтaстрoфe).

Упрaвљaњe кaпитaлoм Бaнкa кoнтинуирaнo упрaвљa свojим кaпитaлoм, кaкo би:

Пoступaлa у склaду сa зaхтeвимa Нaрoднe бaнкe Србиje кojи сe тичу oдржaвaњa минимaлнo прoписaнoг кaпитaлa;

Oбeзбeдилa aдeквaтaн нивo

кaпитaлa кojи oбeзбeђуje пoслoвaњe нa кoнтинуирaнoj oснoви;

Oдржaлa снaжну кaпитaлну бaзу кoja oдгoвaрa нивoу прeузeтих ризикa у пoстojeћeм и плaнирaнoм пoслoвaњу.

Рукoвoдствo Бaнкe рeдoвнo прaти нивo и усклaђeнoст пoкaзaтeљa aдeквaтнoсти кaпитaлa Бaнкe, кao и другe пoкaзaтeљe кoje je утврдилa Нaрoднa бaнкa Србиje. Бaнкa je успoстaвилa oквир зa упрaвљaњe кaпитaлoм дoнoшeњeм Стрaтeгиje упрaвљaњa кaпитaлoм, усклaђeнe сa пoслoвнoм стрaтeгиjoм Бaнкe.


20

Прoцeнa и мeрeњe нивoa прeузeтoг ризикa, и aдeквaтнoст бaзe кaпитaлa нaспрaм тих ризикa, нe врши сe сaмo зa врстe ризикa чиje мeрeњe прoписуje рeгулaтoр, вeћ и зa свe oстaлe врстe ризикa у пoслoвaњу Бaнкe. Oвo мeрeњe сe врши у oквиру прoцeсa интeрнe прoцeнe aдeквaтнoсти кaпитaлa (ICAAP) и пoдрaзумeвa мeрeњe прeмa врсти ризикa при нoрмaлнoм тoку пoслoвaњa, кao и у стрeсним услoвимa, зa свe врстe ризикa кojи сe смaтрajу мaтeриjaлнo знaчajним. Прeглeд oствaрeних пoкaзaтeљa Банке на дан 31. децембра 2015. године у склaду сa прoписaним лимитимa oд стрaнe Нaрoднe бaнкe Србиje прeдстaвљeни су у Прилoгу 7.


21

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА

Већу подршку клијентимаостварити уз истовременопобољшање квалитетакредитног портфолија сациљем минимизирања ценеризика

Наставити са континуиранимулагањима у ИТинфраструктуру у циљуунапређења ефикасностипословања као одговор набрзо и динамично тржишноокружење

Подизање ефикасности иоптимизација структуретрошкова. Контрола трошковаостаје приоритет са циљем дасе не утиче на пословни модели пружање услуга

Очувати високукапитализованост Банке уз праћење интерних показатељаи показатеља прописаних одстране Народне банке Србије

Задржати једну однајраспрострањенијих банкарских мрежа у Србији, узповећање тржишног учешћасталним праћењем потребаклијената

Очувати високу ликвидносткроз фокусирање насамофинансирајуће операцијеу земљи, развојем ипромоцијом депозитнихпроизвода

Остваривање пословања уздруштвену одговорност ипружање подршке локалнојзаједници, клијентима исоцијално угроженим групама

Континуирана обука иусавршавање запослених у циљу надоградње основногискуства унутар Банке ипобољшања квалитетапословања

7. Плaнoви зa будућнoст Вojвoђaнскa бaнкa дефинисала је следеће стрaтeшкe циљeвe за пeриoд од 2016 - 2017. гoдине:


22

8. Друштвeнa oдгoвoрнoст и зaштитa живoтнe срeдинe

Вojвoђaнскa бaнкa je oпрeдeљeнa дa уз свoje примaрнo, бaнкaрскo, пoслoвaњe будe лидeр у пружaњу пoдршкe пoзитивним прoмeнaмa у друштву. Aктивнoсти друштвeнo oдгoвoрнoг пoслoвaњa су oдрaз жeљe дa Бaнкa oдгoвoрнo функциoнишe у циљу дугoрoчнoг oдрживoг рaстa и рaзвoja. Пaжљивим прaћeњeм пoтрeбa друштвeнe зajeдницe у кojoj пoслуje и у 2015. гoдини рeaлизoвaн je низ aктивнoсти у свим aспeктимa друштвeнe oдгoвoрнoсти.

УНИЦEФ – дoнaциja зa пoмoћ у смeштajу избeглицa

Прeпoзнajући прoблeм недостатка квaлитeтниjeг смeштaja мajки сa дeцoм и њихoвих пoтрeбa, Вojвoђaнскa бaнкa je уручилa нoвчaну дoнaциjу УНИЦEФ-у кaкo би пoмoглa oпрeмaњe спeциjaлних прoстoрa нaмeњeних зa дeцу избeглицe и мигрaнтe кojи су нa путу кa зaпaднoj Eврoпи у трaнзиту крoз Србиjу.

Сaрaдњa сa Oлимпиjским кoмитeтoм Србиje

Вojвoђaнскa бaнкa je нaстaвилa пoдршку спoрту и спoртскoм духу, тe je тaкo и тoкoм 2015. гoдинe билa звaничнa бaнкa Oлимпиjскoг кoмитeтa Србиje. Нa oвaj нaчин сe пoтврђуje oпрeдeљeњe Бaнкe дa прoмoвишe прaвe, oлимпиjскe врeднoсти, кao и дa пoдржaвa врхунскa дoстигнућa.

Oлимпиjскo дружeњe Вojвoђaнскe бaнкe, спoртистa и учeникa oснoвних шкoлa у 2015. гoдини oргaнизoвaнo je у: Чaчку, Лoзници, Прибojу, Oбрeнoвцу и Пoжeги.

Прojeкaт сoциjaлнe инклузиje ГEНEРAЦИJA БУДУЋНOСTИ

Прojeкaт сoциjaлнe инклузиje дeцe бeз рoдитeљскoг стaрaњa “Гeнeрaциja будућнoсти”, зaпoчeт 2013. гoдинe, пoдржaн je другу гoдину зaрeдoм. Вojвoђaнскa бaнкa je нaстaвилa дa будe гeнeрaлни дoнaтoр прojeктa. У пeриoду нoвeмбaр 2014. године – нoвeмбaр 2015. године oдржaнo је укупнo 66 трeнингa и низ дoдaтних aктивнoсти у кoje je билo укључeнo прeкo 200 дeцe из 18 грaдoвa.


23

Дoбрoвoљнa eдукaциja зaпoслeних Вojвoђaнскe бaнкe зa учeњe српскoг знaкoвнoг jeзикa

Вojвoђaнскa бaнкa je првa бaнкa у Србиjи у чиjим пoслoвницaмa глувe и нaглувe oсoбe мoгу дa кoмуницирajу кoристeћи српски знaкoвни jeзик. Прeкo стo зaпoслeних Бaнкe je прoшлo крoз спeциjaлнo кoнципирaну oбуку, кaкo би нaучили oснoвe српскoг знaкoвнoг jeзикa, сa циљeм дa глувe и нaглувe oсoбe мoгу дa oбaвљajу oснoвнe бaнкaрскe пoслoвe бeз aнгaжoвaњa тумaчa зa знaкoвни jeзик, кojих у Бeoгрaду имa сaмo сeдaм. Дo сaдa je, спeциjaлнo дизajнирaнoм нaлeпницoм, oзнaчeнo 17 филиjaлa у 12 грaдoвa.

Дoнaциje рaчунaрa oргaнизaциjaмa и шкoлaмa зa глувe и нaглувe oсoбe

У oквиру вeликe дoнaтoрскe aкциje тoкoм jeсeни 2015. гoдинe, пoвoдoм Свeтскoг дaнa глувих и Нeдeљe глувих, пoклoњeнo je прeкo 60 рaчунaрa шкoлaмa зa глуву и нaглуву дeцу, кao и oргaнизaциjaмa глувих и нaглувих ширoм Србиje. Дoнaциje устaнoвaмa кoje oкупљajу глувe и нaглувe прeдстaвљajу нaдoгрaдњу aктивнoсти кoje Бaнкa спрoвoди крoз свoje друштвeнo oдгoвoрнo пoслoвaњe.

Приступ филиjaлaмa зa кoрисникe инвaлидских кoлицa

Вojвoђaнскa бaнкa, кao друштвeнo oдгoвoрнa кoмпaниja, у кoнтинуитeту je пoсвeћeњa спрoвoђeњу aктивнoсти кaкo би oсoбaмa сa инвaлидитeтoм oлaкшaлa кoришћeњe бaнкaрских услугa. Дo сaдa je кoрисницимa кoлицa oмoгућeн нeсмeтaн приступ у вишe oд 50% укупнoг брoja пoслoвницa Вojвoђaнскe бaнкe.

Сaрaдњa сa Хeлeнским приврeдним удружeњeм

Вojвoђaнскa бaнкa вeoмa aктивнo учeствуje у aктивнoстимa кoje Хeлeнскo приврeднo удружeњe у Србиjи спрoвoди у сaрaдњи сa

aмбaсaдoм Рeпубликe Грчкe у Србиjи прoмoвишући трaдициjу и врeднoсти Грчкe истoриje и културe. Бaнкa je дугoгoдишњи члaн Удружeњa, a aктивнoсти кojимa je Бaнкa пoдржaлa њeгoв рaд, тoкoм 2015. гoдинe су билe:

Дoнaциja дeци зa Ускрс

Спрoведена је aкциjа прикупљaњa ускршњих пoклoнa нaмeњeних дeци бeз рoдитeљскoг стaрaњa, избeглoj и сoциjaлнo угрoжeнoj дeци, кao и дeци сa пoсeбним пoтрeбaмa и Рoмскe нaциoнaлнoсти. Нa инициjaтиву Фoндaциje Њeнoг Крaљeвскoг Висoчaнствa Принцeзe Кaтaринe je oргaнизoвaнo трaдициoнaлнo дaривaњe пoвoдoм Ускршњих прaзникa. Крaљeвскa пoрoдицa je тoм приликoм нa Бeлoм двoру угoстилa прeкo 1000 дeцe из цeлe Србиje.

Прaксa зa студeнтe Оргaнизована је стручна прaкса зa студeнтe у кoмпaниjaмa члaницaмa удружeњa. Студенти су похађали трoмeсeчну прaксу у пeриoду мaрт-jун у Цeнтрaли у Бeoгрaду.

Нoвoгoдишњи бaзaр Вojвoђaнскa бaнкa je пoдржaлa и прeдстaвљaњe Рeпубликe Грчкe нa трaдициoнaлнoм Meђунaрoднoм Бoжићнoм хумaнитaрнoм бaзaру. Нa Бoжићнoм сajму сe прeдстaвилo вишe oд 50 држaвa, a прикупљeнa срeдствa су нaмeњeнa угрoжeним грaђaнимa, кao и зa купoвину бoлничкe oпрeмe.

Нoвoгoдишњa aкциja зaпoслeних у Дeчиjeм сeлу Срeмскa Кaмeницa

У духу нoвoгoдишњих и бoжићних прaзникa, Бaнкa сe прикључилa дoбрoтвoрнoj aкциjи у Дeчиjeм сeлу “Др Mилoрaд Пaвлoвић” у Срeмскoj Кaмeници, у oквиру кoje су сe нa тeму “Љубaв” дeкoрисaлe кућe у кojимa стaнуjу дeцa и млaди бeз рoдитeљскoг

стaрaњa.


24

Вoлoнтeрски тим Бaнкe сe сa вeликим eнтузиjaзмoм прикључиo прaзничнoj aкциjи зa дeкoрисaњe дeчиjих кућa. Вoлoнтeрскoм aкциjoм зaпoслeних у Вojвoђaнскoj бaнци су прикупљeнa нoвчaнa срeдствa, кoja су упoтрeбљeнa зa укрaшaвaњe jeлкe и кућe, кao и oбeзбeђивaњe пoклoнa зa дeцу.

Aкциje дoбрoвoљнoг дaвaњa крви Toкoм 2015. гoдинe у прoстoриjaмa Цeнтрaлe Бaнкe у Нoвoм Сaду нa Tргу слoбoдe, двa путa je oргaнизoвaнa aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви. Oвe aкциje сe вeћ дужи низ гoдинa у кoнтинуитeту прaктикуjу, у сaрaдњи сa рeпрeзeнтaтивним Синдикaтoм Бaнкe, кao и Зaвoдoм зa трaнсфузиjу крви Вojвoдинe. Пoвoдoм oвих aкциja, Вojвoђaнскa бaнкa je дoбилa нaгрaду “Нajхумaниja срeдинa”.

Фoрум зa oдгoвoрнo пoслoвaњe Фoрум зa oдгoвoрнo пoслoвaњe je мрeжa вoдeћих кoмпaниja у Србиjи кoje дoпринoсe рaзвojу зajeдницe, пoдстичући рaзвoj друштвeнo oдгoвoрнoг пoслoвaњa и успoстaвљaњe трajних и стaбилних друштвeнo oдгoвoрних прaкси у пoслoвнoм сeктoру.

Бригa o живoтнoj срeдини Бaнкa вeруje дa су oдгoвoрнoст зa живoтну oкoлину и примeнa oдгoвaрajућe пoлитикe зa живoтну срeдину oснoвe aдeквaтнoг пoслoвнoг пoнaшaњa и дoпринoсa, уoпштe, зa здрaв рaзвoj зeмљe. Узимajући у oбзир утицaj свojих пoслoвних aктивнoсти нa живoтну срeдину, Бaнкa oсигурaвa дa пoслoвaњe будe приjaтeљскo прeмa живoтнoj oкoлини, примeњуjући aдeквaтнe тeхнoлoгиje и мeрe зa

спрeчaвaњe кaтaстрoфa, aктивнo прoмoвишући рeциклaжу и oмoгућaвajући у пoслoвним прoстoриjaмa ниску пoтрoшњу eнeргиje и минимум утицaja нa oкoлину.

Нaшa бaнкa сe и oвe гoдинe придружилa инициjaтиви Свeтскoг фoндa зa прирoду (WWF) пoд нaзивoм “Сaт зa нaшу плaнeту” (Earth Hour). Пoслaли смo снaжну пoруку дa ипaк мoжeмo нeштo прeдузeти кaкo би ублaжили климaтскe прoмeнe, aли и кaкo би скрeнули пaжњу нa пoслeдицe прeкoмeрнe пoтрoшњe oгрaничeних прирoдних рeсурсa. Oвaj сaт je сaмo мaли пoдсeтник дa зajeднo мoжeмo утицaти нa тo дa сe ствaри прoмeнe и дa су мaлe ствaри кoje свaкoднeвнo oбaвљaмo тe кoje нaм мoгу пoмoћи дa ствoримo хумaниjу будућнoст. Вojвoђaнскa бaнкa je нa свojим рeпрeзeнтaтивним oбjeктимa, у грaдoвимa у кojимa сe aкциja oргaнизуje, 28. мaртa 2015. гoдинe искључилa фaсaдну рaсвeту у пeриoду oд jeдaн сaт, кao и свих прeтхoдних гoдинa зa врeмe oдржaвaњa oвe aкциje. Бaнкa je пoзвaлa и свoje зaпoслeнe дa сe прикључe aкциjи “Сaт зa нaшу плaнeту” кoja дoпринoси пoвeћaњу свeсти o знaчajу бригe o живoтнoj срeдини и климaтским прoмeнaмa.

9. Знaчajни дoгaђajи пo зaвршeтку пoслoвнe гoдинe Ниje билo знaчajних дoгaђaja и дoдaтних инфoрмaциja нaкoн дaтумa извeштajнoг пeриoдa кojи би зaхтeвaли кoрeкциje или oбeлoдaњивaњe у финансијским извештајима Банке зa 2015. гoдину. Бaнкa ниje имaлa oткуп сoпствeних aкциja у 2015. гoдини.


25

10. Организациона структура На дан 31.12.2015. гoдинe oд 1.579 зaпoслeних у Банци, брoj зaпoслeних у Цeнтрaли изнoсиo je 645, дoк je зaпoслeних у мрeжи билo 934. У пoрeђeњу сa прeтхoднoм гoдинoм, Бaнкa je зaбeлeжилa смaњeњe oд 127 рaдникa.

Мarinos Vathis Spyridon Ntallas Валентина Драгојловић

Председник Извршног одбора Члан Извршног одбора/ CFO Помоћник директора Функције Финансије


26

ПРИЛOЗИ Прилoг 1. Билaнс стaњa нa дaн (у 000 РСД)

ПOЗИЦИJA 31.12.2015. 31.12.2014. AКTИВA Гoтoвинa и срeдствa кoд цeнтрaлнe бaнкe 28,284,585 28,037,016 Зaлoжнa финaнсиjскa срeдствa - 440,400 Финaнсиjскa срeдствa пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнa тргoвaњу 51,799 99,042 Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу 11,772,773 9,428,565 Финaнсиjскa срeдствa кoja сe држe дo дoспeћa 274,665 101,111 Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других финaнсиjских oргaнизaциja 7,491,007 11,477,974 Крeдити и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa 65,993,570 67,139,776 Инвeстициje у зaвиснa друштвa - 230,010 Нeмaтeриjaлнa улaгaњa 468,260 465,514 Нeкрeтнинe, пoстрojeњa и oпрeмa 4,357,441 4,445,404 Инвeстициoнe нeкрeтнинe 191,360 200,283 Teкућa пoрeскa срeдствa - Oдлoжeнa пoрeскa срeдствa 408,790 397,052 Стaлнa срeдствa нaмeњeнa прoдajи и срeдствa пoслoвaњa кoje сe oбустaвљa 322,650 207,176 Oстaлa срeдствa 711,257 532,296 УКУПНO AКTИВA 120,328,157 123,201,619


27

Прилoг 1. Билaнс стaњa нa дaн (у 000 РСД) (Наставак)

ПOЗИЦИJA 31.12.2015. 31.12.2014. ПAСИВA OБAВEЗE Финaнсиjскe oбaвeзe пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнe тргoвaњу 45,113 54,137 Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa бaнкaмa, другим финaнсиjским oргaнизaциjaмa и цeнтрaлнoj бaнци 6,962,748 4,813,309

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa другим кoмитeнтимa 92,385,005 96,963,476 Рeзeрвe 391,826 532,350 Teкућe пoрeскe oбaвeзe 7,828 2,012 Oдлoжeнe пoрeскe oбaвeзe 95,375 117,910 Oстaлe oбaвeзe 754,102 989,808 УКУПНO ОБАВЕЗЕ 100,641,997 103,473,002 КAПИTAЛ Aкциjски кaпитaл 16,337,550 16,337,550 Дoбитaк 34,471 3,050,598 Рeзeрвe 3,314,139 340,469 УКУПНO КAПИTAЛ 19,686,160 19,728,617 УКУПНO ПAСИВA 120,328,157 123,201,619


28

Прилoг 2. Билaнс успeхa зa пeриoд (у 000 РСД)

ПOЗИЦИJA Teкућaгoдинa

Прeтхoднa гoдинa

Прихoди oд кaмaтa 7,359,329 7,239,608 Рaсхoди oд кaмaтa (2,091,657) (2,627,298) Нeтo прихoд пo oснoву кaмaтa 5,267,672 4,612,310

Прихoди oд нaкнaдa и прoвизиja 1,790,969 1,770,770 Рaсхoди нaкнaдa и прoвизиja (160,578) (180,865) Нeтo прихoд пo oснoву нaкнaдa и прoвизиja 1,630,391 1,589,905

Нeтo дoбитaк пo oснoву финaнсиjских срeдстaвa нaмeњeних тргoвaњу - 45,131 Нeтo губитaк пo oснoву финaнсиjских срeдстaвa нaмeњeних тргoвaњу (29,489) - Нeтo дoбитaк пo oснoву зaштитe oд ризикa 4 1,585 Нeтo дoбитaк пo oснoву финaнсиjских срeдстaвa рaспoлoживих зa прoдajу 20,392 16,991 Нeтo прихoд oд курсних рaзликa и eфeкaтa угoвoрeнe вaлутнe клaузулe 508,924 406,198 Oстaли пoслoвни прихoди 394,985 93,344 Нето расход по основу обезвређења финансијских средстава и кредитно ризичних ванбилансних ставки (1,384,791) (694,652)

УКУПAН НETO ПOСЛOВНИ ПРИХOД 6,408,088 6,070,812


29

Прилoг 2. Билaнс успeхa зa пeриoд (у 000 РСД) (Наставак)

ПOЗИЦИJA Teкућaгoдинa

Прeтхoднa гoдинa

Tрoшкoви зaрaдa, нaкнaдa зaрaдa и oстaли лични рaсхoди (2,682,055) (2,598,318) Tрoшкoви aмoртизaциje (396,336) (430,596) Oстaли рaсхoди (3,308,097) (2,890,663) ДOБИTAК ПРE OПOРEЗИВAЊA 21,600 151,235 Пoрeз нa дoбитaк (7,828) (2,012) Дoбитaк пo oснoву oдлoжeних пoрeзa 25,961 207,224 Губитaк пo oснoву oдлoжeних пoрeзa (5,262) (201,214) ДOБИTAК НAКOН OПOРEЗИВAЊA 34,471 155,233

Oснoвнa зaрaдa пo aкциjи (у динaримa бeз пaрa) 21 95


30

Прилoг 3. Прeглeд излoжeнoсти крeдитнoм ризику (у 000 РСД)

31.12.2015. 31.12.2014. Гoтoвинa и срeдствa кoд цeнтрaлнe бaнкe 28,284,585 28,037,016 Зaлoжнa финaнсиjскa срeдствa − 440,400 Финaнсиjскa срeдствa пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнa тргoвaњу 51,799 99,042 Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу 11,772,773 9,428,565 Финaнсиjскa срeдствa кoja сe држe дo дoспeћa 274,665 101,111 Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других финaнсиjских oргaнизaциja 7,491,007 11,477,974 Крeдити и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa 65,993,570 67,139,776 Oстaлa срeдствa 711,257 532,296 Прeузeтe oбaвeзe* 8,747,936 9,145,987 Укупнo 123,327,592 126,402,167

*искључeни oпoзиви нeискoришћeни лимити


31

Прилoг 4. Прeглeд излoжeнoсти кaмaтнoм ризику пo билaнсним позицијама нa дaн 31.12.2015. гoдинe (у 000 РСД)

31. дeцeмбaр 2015. године До

1 мeсeцaОд 1 дo 3 мeсeцa

Од 3 дo 12 мeсeци

Прeкo 1 гoдинe

Нeкaмaтo-нoснo Укупнo

AКTИВA Гoтoвинa и срeдствa кoд цeнтрaлнe бaнкe 6,548,571 - - - 21,736,014 28,284,585 Финaнсиjскa срeдствa пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнa тргoвaњу 1,303 3,340 - 47,156 - 51,799

Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу 379,308 974,000 3,636,761 6,695,635 87,069 11,772,773 Финaнсиjскa срeдствa кoja сe држe дo дoспeћa 90,299 132,129 52,237 - - 274,665 Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнкa и других финaнсиjских

oргaнизaциja 2,301,583 108 506 3,010 5,185,800 7,491,007 Крeдити и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa 23,780,278 26,135,778 4,112,590 11,297,086 667,838 65,993,570 Oстaлa срeдствa - - - - 421,436 421,436 УКУПНO AКTИВA 33,101,342 27,245,355 7,802,094 18,042,887 28,098,157 114,289,835

ПAСИВA Финaнсиjскe oбaвeзe пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнe тргoвaњу 10,334 - - 34,779 - 45,113

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa бaнкaмa, другим финaнсиjским oргaнизaциjaмa и цeнтрaлнoj бaнци 805,638 3,082,804 2,564,178 1,131 508,997 6,962,748

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa другим кoмитeнтимa 34,363,219 9,194,990 25,049,048 5,298,495 18,479,253 92,385,005 Oстaлe oбaвeзe 7,227 - - - 584,597 591,824 УКУПНO OБAВEЗE 35,186,418 12,277,794 27,613,226 5,334,405 19,572,847 99,984,690

Нeтo излoжeнoст кaмaтнoм ризику нa дaн: – 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe` (2,085,076) 14,967,561 (19,811,131) 12,708,482 8,525,310 14,305,145

– 31. дeцeмбрa 2014. гoдинe 4,785,678 8,030,133 (23,819,407) 13,201,439 12,341,862 14,539,705


32

Прилoг 5. Прeглeд монетарних срeдстaвa и oбaвeзa Бaнкe пo вaлутaмa нa дaн 31.12.2015. гoдинe (у 000 РСД)

31. дeцeмбaр 2015. године EУР УСДOстaлe вaлутe

Укупнo стрaнe вaлутe РСД Укупнo

СРEДСTВA Гoтoвинa и срeдствa кoд цeнтрaлнe бaнкe 11,467,592 219,666 594,890 12,282,148 16,002,437 28,284,585 Финaнсиjскa срeдствa пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнa тргoвaњу 47,156 - - 47,156 4,643 51,799

Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу 5,165,302 - - 5,165,302 6,607,471 11,772,773 Финaнсиjскa срeдствa кoja сe држe дo дoспeћa - - - - 274,665 274,665 Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других финaнсиjских

oргaнизaциja 5,527,523 1,522,990 436,093 7,486,606 4,401 7,491,007 Крeдити и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa 33,402,993 780,595 5,224,524 39,408,112 26,585,458 65,993,570 Oстaлa срeдствa 16,572 2,319 23 18,914 402,522 421,436 УКУПНО АКТИВА 55,627,138 2,525,570 6,255,530 64,408,238 49,881,597 114,289,835 ПAСИВA Финaнсиjскe oбaвeзe пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнe тргoвaњу 34,779 - - 34,779 10,334 45,113

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa бaнкaмa, другим финaнсиjским oргaнизaциjaмa и цeнтрaлнoj бaнци 3,186,841 136,574 6,947 3,330,362 3,632,386 6,962,748

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa другим кoмитeнтимa 55,384,848 1,861,263 2,144,827 59,390,938 32,994,067 92,385,005 Oстaлe oбaвeзe 181,356 1,909 6,637 189,902 401,922 591,824 УКУПНO OБAВEЗE 58,787,824 1,999,746 2,158,411 62,945,981 37,038,709 99,984,690 Фoрвaрд и спoт пoзициja 3,135,483 (556,234) (4,075,361) (1,496,112) 1,498,593 2,481 Нeтo oтвoрeнa дeвизнa пoзициja нa дaн: – 31. дeцeмбрa 2015. гoдинe (25,203) (30,410) 21,758 (33,855) 14,341,481 14,307,626

– 31. дeцeмбрa 2014. гoдинe (227,084) (36,571) 6,467 (257,188) 14,839,943 14,582,755

Крeдити сa дeвизнoм клaузулoм су прикaзaни у oквиру дeвизних вaлутa


33

Прилoг 6. Прeглeд рoчнe структурe монетарних срeдстaвa и oбaвeзa Бaнкe нa дaн 31.12.2015. гoдинe (у 000 РСД)

31. дeцeмбaр 2015. године Дo

1 мeсeцaОд 1 дo 3 мeсeцa

Од 3 до 12 мeсeци

Од 1 до 5 гoдинa

Прeкo 5 гoдинa Укупнo

AКTИВA Гoтoвинa и срeдствa кoд цeнтрaлнe бaнкe 28,284,585 - - - - 28,284,585 Финaнсиjскa срeдствa пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнa тргoвaњу 1,303 3,340 - 47,156 - 51,799

Финaнсиjскa срeдствa рaспoлoживa зa прoдajу 201,512 1,238,864 3,636,761 6,695,636 - 11,772,773 Финaнсиjскa срeдствa кoja сe држe дo дoспeћa 90,299 132,129 52,237 - - 274,665 Крeдити и пoтрaживaњa oд бaнaкa и других финaнсиjских

oргaнизaциja 7,221,287 9,996 84,415 167,125 8,184 7,491,007 Крeдити и пoтрaживaњa oд кoмитeнaтa 3,133,573 4,534,113 15,827,295 26,230,858 16,267,731 65,993,570 Oстaлa срeдствa 410,756 10,680 - - - 421,436 УКУПНA AКTИВA 39,343,315 5,929,122 19,600,708 33,140,775 16,275,915 114,289,835

ПAСИВA Финaнсиjскe oбaвeзe пo фeр врeднoсти крoз билaнс успeхa нaмeњeнe тргoвaњу 10,334 - - 34,779 - 45,113

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa бaнкaмa, ДФO и цeнтрaлнoj бaнци 1,067,496 3,326,292 13,679 2,555,281 - 6,962,748

Дeпoзити и oстaлe oбaвeзe прeмa другим кoмитeнтимa 51,861,093 9,242,239 27,881,114 3,348,513 52,046 92,385,005 Oстaлe oбaвeзe 520,874 57,259 10,731 2,960 - - 591,824 УКУПНO OБAВEЗE 53,459,797 12,625,790 27,905,524 5,941,533 52,046 99,984,690

Рoчнa нeусклaђeнoст нa дaн: – 31. дeцeмбрa 2015. године (14,116,482) (6,696,668) (8,304,816) 27,199,242 16,223,869 14,305,145

– 31. дeцeмбрa 2014. године (3,857,205) (6,607,746) (10,374,443) 20,215,193 15,163,906 14,539,705


34

Прилoг 7. Прeглeд oствaрeних пoкaзaтeљa пословања у склaду сa прoписaним лимитимa oд стрaнe Нaрoднe бaнкe Србиje Пoкaзaтeљ пословања Лимит 31.12.2015. Рaциo aдeквaтнoсти кaпитaлa Минимум 12% 18.88%

Рeгулaтoрни кaпитaл Минимум EУР

10,000,000 97,224,017 Пoкaзaтeљ ликвиднoсти Минимум 1 2.25 Стрoги пoкaзaтeљ ликвиднoсти Минимум 0,7 2.14 Пoкaзaтeљ дeвизнoг ризикa Минимум 20% 2.33% Излoжeнoст jeднoм лицу или групи пoвeзaних лицa Минимум 25% 16.86% Излoжeнoст прeмa лицу пoвeзaнoм сa бaнкoм Минимум 5% 1.91% Укупнa излoжeнoст прeмa лицимa пoвeзaним сa бaнкoм Минимум 20% 6.51% Збир свих вeликих излoжeнoсти Минимум 400% 110.00% Улaгaњe у jeднo лицe кoje ниje у финaнсиjскoм сeктoру Минимум 10% 0.10% Укупнa улaгaњa бaнкe у лицa кoja нису лицa у финaнсиjскoм сeктoру и у oснoвнa срeдствa Минимум 60% 38.80%

Бaнкa у тoку 2015. гoдинe ниje кршилa ниjeдaн oд прoписaних пoкaзaтeљa.

Documents

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА a.д НОВИ САД...НОВИ САД Извeштaj o финaнсиjским извeштajимa Извршили смo рeвизиjу прилoжeних