SadrajUvod...............................................................................................................................1. Pojam i faze kriznog menadmenta.....................................................................1.1. Posao kriznog menadera....................................................................................2. Krizni menadment i slini koncepti..........................................................................3. Specifinost kriznog menadmenta............................................................................3.1. Uporedne karakteristike sistema rukovoenja....................................................!akljuak......................................................................................................................1"#iteratura......................................................................................................................11UvodKriza se naje$%e odreuje kao veliki i nepovoljan dogaaj koji nastupa iznenada idonosi negativnerezultateiakoiznenadna& krizao'inonijeneoekivana& jer naje$%epostojeodreeni znaci kojiupozoravajunadolaze%ukrizu. Krizekaodru$tvenepojaveprate ljudsku civilizaciju od njenog samog poetka i ponekad menjaju dru$tvo i njegovukulturu. So'zirom& da je za oveka naj'itnija njegova egzistencija& a samimtimi'ez'ednost& ovek svestan da ivi u (dru$tvu rizika)& veoma je osetljiv i na najmanji znakugroavanja njegove 'ez'ednosti. Uslednavedeni*okolnosti& dravekrozsvojeorganei institucije& maksimalnorazvijaju kapacitete za upravljanje krizama& ako do nji* uop$te doe& ili spreavaju mogu%ukriznu situaciju. +o ine preko razliiti* ministarstava i dravni* agencija kojepredstavljaju pose'na tela za krizne situacije na nivou vlade.21. Pojam i faze kriznog menadmenta+eknakon $tosuljudi s*vatili da uprirodi i dru$tvupostoji nekakav red izakonitost& definisali supojamkrize& kaostanje kojeodstupa oduo'iajenognainaivljenja. ,eoma dugo je kriza s*vatana kao rezultat 'oije volje& tako da su ljudi svojeaktivnosti usmeravali prema magijskim -uzvi$enim. ritualima.Sa izranjanjem na povr$inu racionalnog mi$ljenja i realnog pogleda na svet i razvojnauke& javila su se i prva nastojanja ljudi da opi$u& klasifikuju i razumeju krizu& a samimtim nau adekvatne naine za upravljanje krizama./ako su to ljudi rano s*vatili&kriznimenadment kaonaunadisciplinai racionalnoosmi$ljenapraksa& nastaojeteku//polovini 00 veka.Poreklo termina krizni menadment nalazi se u politikoj sferi ljudske delatnostisavremenog do'a. Smatra se da je ameriki predsednik 1on 2. Kenedi prvi upotre'io ovajizraztokom(ku'anskekrize)1342. godine. 5njeovoopisaokaoupravljanjejednomoz'iljnom vanrednom situacijom.Krizni menadment kao funkcija& odnosno delatnost kriznog menadmenta& starijaje od tog termina.6aime&upravljanje vanrednim situacijama kao formalna odgovornostS718a nastala je sa naporima da se odgovori na rastu%e pretnje poara u velikimgradovima 7merike u 00 veku. Kasnije krizni menadment nastaje i kao organizacija& tj.formiraju se pose'ni organi& tela i agencije koje su se poele 'aviti upravljanjem krizama./ danas su krize za svaku organizaciju uvek mogu%e i neiz'ene& ali su menaderi iu profitnom i u neprofitnom i javnom sektoru svesni da nji*ovo trajanje moe 'iti znatnokra%e& a posledice neuporedivo manje& ako je organizacija pripremljena za krizu. +o jestezadatak kriznog menadmenta.Krizni menadment se moe primeniti skoro u svakoj o'lasti ljudske delatnosti& alise i danas naje$%e povezuje sa meunarodnim odnosima& politikim naukama i poslovnomsferom. Poredovoga& danasusvetu& krizni menadment kaofunkcijai organizacijajeveoma prisutan u velikim kompanijama& ali i u tzv. neprofitnom sektoru u najrazliitijimo'lastima& poev od energetike i turizma& pa do sporta i o'razovanja.Krizni menadment je vrsta primenjenog menadmenta i kao menadment uop$tenepredstavljanekuegzaktnunauku& ve%prvenstvenopraksurukovoenjaposlovimaukriznim situacijama. S tim u vezi postoje mnoge definicije kriznog menadmenta93 kao sposo'nost organizacije da postupa 'rzo& efikasno i efektivno u mogu%imoperacijama& koje imaju za cilj smanjivanje pretnji i umanjenje $tete: kao postupanje u nepredvienim situacijama.Uop$temsmislu& krizni menadment& semoeodrediti kao(skupfunkcijailiprocesa& koji imaju za cilj da identifikuju& izue i predvide mogu%e krizne situacije& i dauspostave pose'ne naine koji %e organizaciji omogu%iti da sprei krizu ili da se sa njomiz'ori i da je prevazie uz minimum posledica i $to 'ri povratak u normalno stanje.)1Krizni menadment& znai& o'u*vata organizaciju& pripreme& mere i rasporeivanjeresursa za savlaivanje krize. 5n se o'ino odvija u uslovima organizacionog *aosa& podpritiskom 'rojni* medija& u stresnim okolnostima i u nedostatku precizni* informacija. 6aprimer& razliiteprofesijese'avemonetarnimkrizama& vojnimtenzijama& terorizmom&prirodnim nesre%ama i tome slino& i te$ko da 'i eksperti iz ovi* struka efikasno delovali uo'lasti za koju nisu struni.1.1. Posao kriznog menaderaKrizni menader ima svoj posao gde je jasno i precizno definisan standardpostupanja u kome se uloga kriznog menadera otkriva i razvija u uslovima neodreeni*oekivanja. U tom smislu uspe$ni krizni menaderi i sami o'likuju svoju ulogu. 2Karakteristike uspe$nog kriznog menadera su91. profesionalizam:2. individualni kvaliteti:3. aktivnost.Profesionalizam; kao profesionalci&krizni menaderi pomau drugima da uradeono $to je potre'no da se odreene aktivnosti sprovedu. 6aje$%e nemaju svoje sopstvenooso'lje& ili ga imaju u malom 'roju. !ato integri$u i koordiniraju aktivnosti velikog 'rojaljudi i organizacija. Pritom& oni morajudo'rodapoznajuzakonei drugepropisekojireguli$u o'last krizni* situacija.Individualni kvaliteti; krizni* menadera dolaze do izraaja u o'lastikomunikacija& organizacija&meuljudski* odnosa i samokontrole u stresnim situacijama.1?@>ABC D.9 ( !"& EBF>@G H@>IG F=JK@>ALBM F=KNB?G OG@JBPBLGIBF=B@K B QROQRNL>F=& SBH& 2"1"& F=J. 3T.2 UR=J>ABC& V.9 ( "& WR>XJGN& 2""Y.& F=J. Y2T5ve oso'ine dolaze doizraaja sa top menadmentom& a za do're radne relacije imeuso'nopoverenje& odnaroitogznaajasuve$tineupravljanjaljudskimresursima&esti kontakti i meuso'na razmena iskustava i informacija& naroito kad nema krize kao izajedniki treninzi i ve'e.#ktivnost ; u aktivnosti kriznog menadera spadaju9 mo'ilisanje oso'lja i resursa za *itne intervencije: upoznavanje javnosti: preduzimanje za$titne aktivnosti: 'riga za rtve: procena $tete: koordinacija aktivnosti javni* slu'i: informisanje javnosti: formiranje i uvanje dosijea: planiranje oporavka: koordinacija aktivnosti kriznog menadmenta -kriznog menadera. kao kljunaaktivnost -funkcija..Z2. Krizni menadment i slini konceptiKrizni menadment semoe razgraniiti oddrugi*koncepata koji susanjimpovezani& kao $to su91. issues management:2. risk management:3. upravljanje katastrofama:T. civilna za$tita:Z. 'ez'ednosni menadment:4. upravljanje kontinuitetom poslovanja.Issues mana$ement ; oznaava upravljanje opasnostima u okolini& tj. u dru$tvenomokruenju neke organizacije. 5vaj koncept je nastao iz nastojanja privredni* korporacija dase'oresapritiscimakojesunametali nji*ovi kritiari. 6aprimer& aktivisti zaza$tituovekoveokoline& jednakost poslova& za$titupotro$aai dr. /ssues management tre'aposmatrati kaoelement celokupnogupravljanjai planiranjauorganizaciji. /mamnogoslinosti izmeu /ssues management8a i kriznog menadmenta& ali postoje i razlike.%isk mana$ement; ili upravljanje rizicima spada u najstarije za'eleene ljudskeaktivnosti. [o$ je7ristotel govorioda(uvektre'aoekivati ne$toneoekivano)& dokkineska knjiga promena [i8\ing predstavlja jedno od najstariji* alata za dono$enje odlukekoje je u upotre'i danas. U savremenom smislu& pod upravljanjem rizikom podrazumeva seproces merenje rizika i razvoja strategije za izlazak na kraj sa rizikom. ]adi se oidentifikovanju toga& koliko je neka organizacija izloena potencijalnim gu'icima i iz'orunajadekvatnijeg naina postupanja u takvimsituacijama. 6eke od strategija koje seprimenjujuutakvimsituacijama& jesupre'acivanjerizikadrugome& iz'egavanjerizika&smanjenje negativnog efekta rizika ili pri*vatanje neki* ili svi* posledica odreenog rizika.Smatra se da je ]isk management upravljanje neizvesnostima.&'ravl(an(e katastrofama ili 1isaster management odnosi se na preduzimanje merau cilju smanjenja posledica nastali* kao rezultat prirodni* i drugi* nesre%a katastrofalni*razmera.]azlikuje se od kriznog menadmenta u toliko $to se i katastrofa kao dogaajkojim u principu nije mogu%e upravljati& razlikuje od krize. !nai& upravljanje katastrofamaneo'u*vataupravljanjesamimdogaajemkoji jeuzrokkatastrofe& ve%minimiziranjenjegovi* razorni* posledica& tj. smanjenje 'roja ljudski* rtava i materijalne $tete.5'u*vata aktivnosti pre& za vreme i posle katastrofe. Podrazumeva spasilake aktivnosti4koje se primenjuju nakon sto se desio neeljeni dogaaj. 6aj'lii ovom konceptu su civilnaza$tita i sistem za$tite.)ivilna za*tita; se upotre'ljava u 2 osnovna znaenja9 -1. kao delatnost koja seodnosi naza$titui spasavanjestanovni$tva i materijalni*do'ara odratni*razaranja&prirodni* i drugi* nepogoda i katastrofa i -2. kao sistem koji sprovodi za$titu i spasavanje.+ez,ednosni menad-ment;podrazumevaodluivanjeo'ez'ednosnimciljevimaorganizacioni* sistema i sredstvima da se iz'egnu 'ez'ednosno negativni uticaju. Uloga'ez'ednosnog menadmenta se svodi na spreavanje gu'itaka imovine i organizacije.&'ravl(an(e kontinuitetom'oslovan(aili kontinuitet operacija je nova o'lastprofesionalneaktivnosti i akademski*studijai istraivanjakojaimazacilj daolak$au'laavanje vanredni* situacija& kriza i katastrofa u organizaciji.&'ravl(an(e kontinuitetom'oslovan(aje menadment proces koji identifikujepotencijalne uticaje koji imaju negativne efekte po organizaciju.Y3. Specifinost kriznog menadmenta^enadment oznaava vostvo u nekoj organizaciji. U funkcionalnom znaenju ono'u*vata zadatke i procese vezane za teku%e aktivnosti organizacije. Pojedinano o'u*vataplaniranje& organizovanje& voenje& koordinaciju i kontrolu.6avedene faze menadmenta uop$te& mogu sepripisatiikriznom menadmentu.^eutim& krizni menadment& ima 'rojne specifinosti. 6aime& odgovor na krizu je velikiizazov. Kriza za*teva kritine odluke koje moraju 'iti donete u nezgodnim i neizvesnimokolnostima. Uo'iajeni pro'lemi se tokom krize eksponencijalno umnoavaju.Specifinost kriznog menadmenta je u tome $to pro'lem nastaje neoekivano& tj.naglo& jer krizni menadment ne predstavlja dono$enje odluka u normalnom odnosu ve% uspecifinim situacijama. 6a primer& ako se 1Z_ planova koji su planirani u normalnimokolnostima& realizuju u kriznim situacijama& voenje se smatra do'rim menadmentom.3.1. Uporedne karakteristike sistema rukovoenjaSloenost savremeni*krizaoteavamenaderimadaocenepravuprirodukrize.Krizni menaderi unekimsituacijama verujudare$avajukrizu& dokpaljiva analizasituacije pokazuje da nije tako. Kriznim menaderima je o'ino potre'no izvesno vreme daprilagode svoju definiciju situaciji. Postoje dva naina na koje menaderi mogu daposmatraju kriznu situaciju9 oni mogu da ignori$u znake upozorenja i da reaguju tek kada do krize doe: mogu da se pripremaju za spreavanje i upravljanje krizom.U prvom sluaju radi se o reaktivnom& a u drugom sluaju o proaktivnom modelukriznog menadmenta. & reaktivnom modelu& odluke i planovi se donose tek kada se krizadogodi& a u proaktivnommodelu& menaderi unapred predviaju neke o'like krize.6avedeni modeli kriznog menadmenta prema 2ederalnoj agenciji za upravljanje kriznimsituacijama u S718u -2`^7.3grupi$u se u etiri take932ederal`mergenca^anagement 7genca&BIB 2`^7& ?R bRNRJGIL>?GXRLcB?BOGKdJGAeGfR@JBOLBP FB=KGcB?GPG& dJB PBLBF=GJF=AK OG gLK=JGHfK QROQRNL>F=