ПРАВОСЛАВНА ЛИТУРГИКА

или

НАУКА О БОГОСЛУЖЕЊУ

ПРАВОСЛАВНЕ ИСТОЧНЕ ЦРКВЕ

ДРУГИ, ПОСЕБНИ ДЕО

(ДНЕВНО БОГОСЛУЖЕЊЕ, СВ. ЛИТУРГИЈЕ И СЕДМИЧНА БОГОСЛУЖЕЊА)

ПО ЛИТУРГИЦИ

ДР. В4СИЛИЈ4 ИЈИТРОФ^НОВИЂА И ДР. Т Е 0 Д 0 Р 4 Ц Р 1 Ц В С К 0 Г .

ЗА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ БОГОСЛОВИЈЕ

ИЗРАДИО

ПРЕЗВИТЕР др. ЛАЗАР МИРКОВИЋ

III ИЗДАЊЕ

1982 Б Е О Г Р А Д

И з д а ј е:

Свети архијерејски синод Српске православне цркве

Београд, 7. јули 5

Умножено у 3.000 примерака у Заводу за умножавање

при Светом архијерејском синоду

П Р Е Д Г О В О Р

Све што је речено за друго издање првог, општег дела Литурги-ке /Београд, 1965/ важи и овде.

Сматрам за угодну дужност да изразим своју особиту захвалност Преаосвећеном Госпозину Павлу, Епископу рашко- призренском на доброти и труду, што је три књиге Литургике за друго издање прегле-дао, технички за штампу спремио, исправио штампарске грешке и пред-ложио извесне стилске измене и исправке појединих речи и израза, које сам у већини прихватио.

Сремски Карловци, 30. маја 1966.

Л. МИРКОВИЋ

II. Д е о .

ПОСЕБНИ ДЕО ЛИТУРГИКЕ.*)

, 1. Прелаз.

Пошто смо у прном делу литургике изложили потребе и услове за нршење богослужења као и опће и заједничке облике појединих богослужења, прелазимо сада на конкретну изградњу богослужбених чинона или обреда праносланне цркне узевши их као засебне целине, из којих је састав-љено целокупно богослужење. Ови чинови су или израз живота и активности целокупне цркве, намењени свима члановима цркве, или се нрше по потреби аојединих чла-нова цркве, или само у изванредним случајевима црквеног живота. Према томе делимо богослужење пранославне цркве на јавне црквене службе или на јавно богослужење, и на посебне црквене службе или на ариватно богослужење. Пошто се прва богослужења врше редовно, у одређена вре-мена према извесном правилу, зато их зовемо стална или одређена богослужења, а она друга, наиме посебна црквена богослужења зовемо још и аериодичка, јер се врше по потреби хришћана у неодређено време и у разним случаје-вима њихова живота.

Обе ове врсте богослужења су објекат или материЈа посебног дела литургике.

*) Да не понављамо овде у предговору све што је речено у предговору првога дела литургике, истичемо овде уместо предговора, да све што је тамо речено важи и овде код друге књиге. Осим дневног богослужења, св. литургија и седмичног богослужења, што је израђено у овој књизи, преостаје писцу још да изради празнично богослужење, тајне и молитвословља, и онда ћемо имати цело-купну литургику. Узрок овом делпмичном издавању другога дела литургике Је опширност предмета који она обрађује с једне стране, а с друге стране оскудица папира и скупоћа папира и штампарског рада.

е

Јавна заједничка црквена богослужења, или стална, одређена богослужења.

2. Подела.

Основа јавног богослужења православне цркве, или јавних заједничких богослужбених чинова православне цркве као засебних целина су разни свети догађаји или успомене из економије искупљења рода људеког, који стоје у каквој год вези са појединим часовима дана, или са појединим данима у седмици, или са појединим данима или недељама године, тако, да се ови чинови после једног дана, седмице или године опет изнова почињу и иду један иза другога у истом реду. Према томе се јавна опћа богослужења право-славне цркве деле на дневна, недељна и годишња бого-служења. Свакидашња богослужења су непроменљива и основа су свих чинова јавног опћег богослужења ; седмична богослужења мењају се у молитвама, појању и читањима својим према литургичкој успомени или значају појединих дана седмице; и годишња богослужења мењају се у моли-твама, појању и читањима према литургичкој успомени или значају појединог дана у години.

Јавна свакидашња црквена богослужења. Седам црквених часова.

3. Историјски основ седам црквених часова.

Поједина јавна свакидашња црквена богослужења као засебне целине у кругу целокунног богослужења право-славне цркве, поред св. литургије и изобразителне која се врши место св. литургије (о којој ћемо касније говорити) Јесу: 1 девети час, 2. вечерње, 3. повечерије, 4. полуноћ-ница, 5. јутрење заједно са првим часом, 6. трећи час и / . шести час. ') Ови часови зову се обично хваЛе, јер се њима хвали и велича у одређена времена Вог у три лица -или се зову црквене хвале, јер их у одређена времена

) О! Ц хаФ4 ха1 «Е т̂ оаввх«! Гт.њ т.Шх хбу 4р(8ц4у, хатЛ хбу 4р1»и6у хшу ХарсТО хО0 Пуг̂ ахоЈ. 'ЕП.1 х«1 вса хоб Пу.̂ ахо« <а !.Ра1 лр0,.иХа1 ха( абха1 0 П> М.аоуихх.хбу, "О^ро; а^а^хт« р.та хг)С ПР»хЧг Љра;, ТР1хг, &Ра, "Еххт,

о ?' гар1Уб! *а' 5У™оп Пезза1, 1)е в. РгесаИопе с. 298 (Мгепе, Ра1г. ? г . Т. 155. р. 594.)

7-

врши црква; или се зову седам служби, седам молитава, седам појања, часова и т. д.1)

Црквени часови воде своје порекло из СЗавета, јер већ тада беху поједини часови дана одређени за молитву и то јутарњи и вечерњи часови (I Паралип. 28, 30). Јутарњем или трећем час.у, и вечерњем или деветом часу додан је још и шести или подневни час. Али ни са тиме не беху задовољне побожне душе, него приношаху Богу молитве и хвале и у друга времена. Тако каже пророк Давид: „Седам аута на дан хвалим те за судове аравде гвоје".2) А на другом месту: „У аоноћи устајем да ти благодарим за араведне судове твоје".3)

Црквене часове сретамо у цркви од почетка њезина. Апостоли беху сакупљени на молитву у трећи час, када је сишао св. Дух на њих.4) Св. Петар у Јопи узиде у горњу собу да се помоли Вогу у шести час,5) а св. Петар и Јо-ван иђаху заједно у цркву на молитву у девети час.6) Исто тако се у НЗавету спомиње ноћна мелитва, јер ИХри-стос нроведе сву ноћ на молитви Божјој,7) а св. апостоли Павле и Сила у поноћи беху на молитви и хваљаху Бога.8)

И после апостола видимо да су хришћани држали ове часове као часове молитве. Св. Игњатије нрепоручује у својим посланицима Магнежанима, Филипљанима и Ефесцима скупове на молитву, а ове скупове спомиње н св. Јустин

') Вс'];х';, отд+.лнмхт, церковнмхт. службт,, совершаеммхт, всакји деиг, н НОЧЈ,

кром!', сшпценноГт и Пожествсннон литургји, считаетсн седмц по числу даровч, св. Духа. Седмг. ж е даровч, св. Духа сутг,: пре.мудростт,, рачу.мт,, сов+.тц крћпостц в1,д'ћн1е, благочестте и страх-г., какт. говорптт, пророкт. Пс-ајн (гл. 11. ст. 2. п 3.): ,.и П0Ч1.Т* м шмг БожГи, шкмјдрооти и ц*ч8ли, Д8кж соккта н кр-кпоотн. ДЈХл к к-А-кни н К,игоч«ти: Псплннт. вго Д5Х» стрлХл Кож!л". Почему и церковт,. подражан зтому седмерпчному числу даротп, Духа свнтат'0, — пото.му что молптвм зти со-вершатотс, прн сод-ћпствји св. Духа, - иЈгћст-1, также седмт, службт, пли молептп дневнт,тх'Б н иочни.хг. Вс-ћ вти седмт, .молстпп илн с.чужб-т,, обозпаченнмн у Си-меона Солунскаго (вч> г,т. 298.), такт, назмваштсп: 1. по.ппопшида: 2. утрстш вм1',ст|', с'т, псрвммт, часо.мт,; 3. трстШ част.; 4. гаестш часг.'; о. д с ш т и час-1,: 6. вечернн н 7. повсчерте. - Вешлминг, Повам Скрижалћ, Снб. 1908. сгр 75 н 70

') Пс. 118, 164. 3 | Пс. 118, 62. 4) Дел. 2, 15.

Дел. 10, 9. ") Дел. 3, 1. ') Лук. 6, 12. 8) Дел. 16, 25.

102 8

Мученик како у сво.јој ирвој апологији1) тако и у дијалогу са Јудејем Трифоном.8) Тертулијан говори у своме Аполо-гетику о ноћним скупонима хришћана, на којима се поју химне хвале Господу ИХристу,3) а Климент Александриј-ски спомиње трећи, шести и девети час као часове молитве.4) Ааостолске Установе налагаху хришћанима да се моле у јутро, у трећи, шести и девети час, у нече и када петли поју (аХахтросрота), и наводе разлоге зашто то треба чи-нити.6) Св. Атанасије каже у књизи »с1е уЈгдЈшШе«,6) да хришћани треба де се моле при изласку сунца, после тре-ћег, шестог и деветог часа и у поноћ ; исте часове набраја и св. Василије,1) тумачећи уједно и тајне на њима. Антор омилије на 118. нс., која се нетачно нриписује св. Јовану Златоустом,8) каже на речи псалма: „седам аута на дан хвалим те. . .", да се сви добри и побожни људи моле Ногу седам пута на дан и то прво ноћу. . . затим ујутро, тре-ћег часа, . . . шестог часа, . . . деветог часа, . . . при заласку сунца, . . . кад полазимо на спавање, дакле седам пута.9) И св. Касијан Римски (V. стол.), — велики пријатељ мо-наштва, који је да би упознао мопашке устаноие пропуто-као Палестину и Египат, а резултате тога имамо у књизи

1)е соеноМогит 1пз1Ј1и1Јз«, — сномиње као и остали писци у овој књизи: трећи, шести и денети час, нечерње, полу-ноћницу, и јутрење као часове молитве. Но Касијан спо-миње и нешто нарочито, чега немамо код других писаца, наиме спомиње прни час, који он зове друго јутрење. А каже да је овај час заведен у његону манастиру у Витлејему.10)

• >) ЈивИш, Аро1о«1а I, рго Сћпб1Јап18 (Мјцпе, Ра1г. ЈЈГ. Т. 6. р. 428. е1 429.) *) ЈизИш, ГМаТојЈиз с и т Тгурћопе .ТиЛаео (МГ^пе, Ра1г. дг. Т. 6. р. 524.) ') ТеНиШаш, Аро1огеИси8 а(1у. ееп^еа с. 39. (М1§пе, Ра1г. 1а1. Т. 1. р. 540.) *) С1етепН.ч А1ехапс1гШ, 81гота !ит Нћ. VII. с. 7. (М^пе, Ра1г. ЈГГ. Т.

9. р. 456.) *)СопзШ. Аро$1. Пћ. VIII. с. 34. (Мјдпе, Ра1г. џ,г. Т. 1. р. 1136.) е) АЊапазшз, Пе уЈгдшНа^е п. 12 (МГцпе, Ра1г. рт. Т. 28. р. 265.) т) ВачИИ Мацш, Ке^и1ае Ги81и8 1гас1а1ае I. Кевр0П810 ас! јп^еггока!. 37. (М1%пе,

Ра1г, рт. Т. 31. р. 1013); испор. Исши, 8еппо Авсеисиз п. 4. (М^пе, Љн1. р. 877), Ер181. 207. а<1 с1ег1со8 Кросаебагјепзеа (М&пе, Ра1г. џг. Т. 32. р. 764.) и Ергз1. 2. ас! бгедопиш (Мјрпе, Ра1г. Т. 32. р. 228.)

. 8) ЕхрозШо 1п р б а 1 т и т СХУШ. код Мгџпе, Ра1г. дг. Т. 55. р. 705. ®) Испор. Јоапшз СћгузозГотг, А(1 рори1ит Апиосћепит Н о т . 19. и 1п

Ер1б1. ас1 ТЈто1ћ. сар. 5. И о т . 14. (М^пе, Ра1г, ј>г. 62. р. 576.) ,0) Испор. Јоапшз Саз$1аш, 1)е соепоћшгит јп81Ии11б Пћ. III. с. 3. е1 4.

(М^пе, Ра1г. 1а(. Т. 49. р. 116.)

Из реченога се види, да су седам црквених часова мо литве. бар што се тиче њихових главних црта прастари и да је њиХов број и време мољења већ у V. столећу био као и данас.

4. Садржина седам црквених часова у старој цркви. Црквени часови по садржини у главном беху састављени

у старој цркви из псалама, молитава и химни. Досебно ј у т р е-њ е се — према Апостолским установама1) — овако вршило:

Прво се читао псалам 62: ,,Еже, Бж( /мон, тек-к оу-трен« нмм..." који се псалам звао фаХЈлод б р - 9 - р ј у т а р њ и псалам. Затим су долазиле молитве за оглашене, енергумене, за оне који се саремаху за крштење и за аокајнике. Пошто су ови изишли из храма, молио се ђакон за верне, да их Господ Ног заштити и спасе, да проведу јутро и дан и цео живот у миру и без греха,. да им Господ Вог даде ан-ђела мира, добар хришћански свршетак и т. д. Затим је читао епископ јутарњу молитву која ночпње речима: „О Боже духова и тела, који се не можеш исаоредити и који ништа не требаш...", у којој благодарећи Господу за примљена доброчинства, моли Га још да дарује вернима своје дарове и да их тога дана удостоји своје милости. После свршетка ове молитве која се звала јутарња благодарност, гиуа.ркзт(а бр&р^, позивао је ђакон присутне да прмклоне главе ради примања епископског благослова; а епископ је читао молитву која почиње речима: „Верни истинити Боже, који имаш милосрђа са хиљадама и миријадама оних који те љубе... и т. д. После ове молитве која се знала хгсро&гаЈа бр9-рплд, ђакон је казао народу: „Пођите у миру".*) Исто тако наводе Апостолске Установе јутарњу молитву: „Стмка кх вишнн^х Кг8, и т. д.8) Есоја се по свој прилици појала пре првог часа. Св.

•) Испр. СопМ. Ароз( Нћ. II, с. 57; Нћ. VII. с. 47. и Нћ. VII. с. 38. и 39. •) Сопз1. Ароз(. Нћ. VIII. с. 38. и 39. *) Абјј« ЕфЈотосс $»ф, ха1 4тс1 в1рг^т), IV гШохСа. А1УОЗ|1«Ч а«, 4«ХО7О9Ц»Ч а», «бхар1ахо|1|14у 001, лроо*и*оп|18у ае, ђо&ХоуоОр&ч ае 8с4

Кирм кхњрЛ-к*, >» ххггр лг»тохро!т»р, хирм иИ ротуечее, '1т)аоЗ Хрсз-с4 Ш Ц ЈГЛОЈЈ«.

КДри 6 Н6{, 4 иЈ 4 »1о; хоЗ Пахро;, 6 аХршу та; &|лартСа; таЗ хоа-|М*, Шуп 4 т4ј ЛцартС«; то'Ј хбацоч, 7ср6а5а;ас т-ују Згг>а'.у г^шч, & ха9чјцв-<•; «9« ШТЈЗОУ [̂14;

*Ои 9 » Л Ауг&С, аи «Г [»4»ОЈ хбрсо;, ЧтјаоО; Хрсато;, е1д дб&ч 8-еоО тсатро;. 'А.цтју.

102

Јован Златоусти тумачећи речи св. апостола Павла Тимо-теју: „лвлЛ о^ко пр(жд> вс*Их* ткорити молитви, молвн?А, прошв« И1А, БЛДГОДарвнТА 34 КСА ЧМОК̂ КН, 34 ЦДрА А 34 кНг\х, НЖ1 КО кл4сти сбтх"') каже, да су се хришћани при јутарњој молитви молили за владара и власти. Св. Василије Велики") спо-миње да се на јутрењу читао 50. псалам, а Касијан причаг да су се на овом богослужењу како у манастирима тако и у осталим црквама читали псалми 50. 62. и 89.

На дневним часовима, дакле на првом, трећем, шестом и деветом часу читана су према Касијану по три псалма. Но он спомиње још. како су многи држали да број псалама треба да одговара броју часа, и да су на разним местима у овом погледу поетојали разии обичаји.3)

В е ч е р њ е је почпњало при заласку сунца. Према Апо-столским Установама (књ. VIII. с. 37.) имало је исти ред као и јутрење. Место 62. псалма читан је пс. 140: „Гди коззк^х кх тег.'к...". Овај се псалам звао светилнични псалам, псалам светлости, фхл;ло; 1гЉ'г/у.ос, јер се вечерње вршило када се налиле снеће. Иза молитава за оглашење, енергумене, фоти-зомене (рт:'ЗиЕ701) п покајнике молио се ђакон за верне као и на јутрењу. Затим је говорио енископ молитву која почип.е речима: „Вечни Боже...", у којој је молио Пога да заштити верне, дарујући и.м мирну и безгрешну ноћ. За-тим је ђакон нозвао да нриклоне главе ради полагања руку и епископ је читао молмтву благослова: „Боже, отаца на-ших и Госаоде милосрђа..и т. д. На крају ове молитве рекао је ђакон: „отауштате се у миру". — Исто тако спо-мињу Апостолске Установе као вечерњу молигву химну: „Хвалите децо Госаода, хвалите име Госаодње" и т. д. заједно са химном Симеона: „Нкигк И'П8||1А'ЕШИ РАВА ТКОЈГ« клко, во глагол8 тко(/и15. . ."4)

5. Идеја и опћи значај седам црквених часова. Нрквени часови стоје у вези са искупљењем рода

људског и доброчинствима Вожјнм ирема људском роду. ПоЈедини часови се врше у сномен живота, страдања,

') I. Тим. 2, 1. ') ВазИи Ма%П1 Ер1в(. 207. ;и1 с1спсов Хеосасаагјепасз п. 3. (МГџпе, Ра1г. рт.

Т. 32. р. 761.) 8) Пснор. Јоапшз Са$$1ап1, Пе соепођјогиш јпвШиИв, П1Ј. III. с. 3. е1 4. ') Нспор. Сопз(. Ароз1. Ш>. VII. с. 48.

11

смрти Спаситељеве, у спомен силаска св. Духа и других догађаја који се односе на дело спасења и на поједина доброчинства Божја. А п о с т о л с к е У с т а н о в е кажу у овом погледу ово: »Молите се ујутру, трећег, шестог и деветог часа, у вече и кад поју петлови. Ујутро благодарите Го-споду што је ишчезла ноћ и што је дошла светлост дана. У трећи час зато, јер је Господ у овај час примио од Пи-лата смртну пресуду, у шести јер је тада распет на крсту, у девети јер је тада висио на крсту и све било испуњено страхом. . . увече благодарите Господу што вам је дао ноћ, да отпочинете од дневног рада. У нојање петлова зато, што овај час навешћује долазак дана за делање светлих дела1).

Св. К и п р и ј а н пише: у трећи час сишао је св. Дух на апостоле и испунило се обећање нуно благодати. У шести час попео се Петар на кров да се моли и примио је знак и реч Ножју да све припусти благодати искупљења, јер је био у сумњи о примању незнабожаца. И расггети Господ је од шестог до деветог часа својом крвљу на крсту спрао наше грехе, извршивши својим сградањима наше искуп-љење и исцељење. Осим споменутих часова, од старине вршиле се и тајне. И ујутро треба да се молимо да пропратимо вас-крс Христов јутарњом молитвом. . . А када сунце залази и дан се губи, треба такође да се молимо, да нас с.ветлост Христова поново обасја.8)

Слично говоре о овоме А т а н а с и ј е В е л и к и 3 ) и Ва-с и л и ј е В е л и к и . 4 )

Што се тиче мистичног значења ових седам црквених. часова, то једни виде у њима захвалност људи за дело ства-рања Вожјег за шест дана и седми дан отпочинка Божјег; други раз јашњују и испоређују нођна богослужења са вре-меном таме и греха, у коме је био род људски до доласка Христова, а дневна богослужења са временом благодати и милосрђа, које нам је донео ИХристос својим ваплођењем, учењем, страдањем и смрћу; а други опет налазе у цркве-ним часовима слику или тип поступка Божјег са радени-

') СопзШ. Ароз(. 1Јћ. VIII. с. 34. (М^пе, Ра1г. рт. Т. 1. р 1136.) ') Сурпам, и ћ е г с!е огаИопе (кшишса сар. 34. е! 35. (Мг^пе, Ра1г. 1а1. Т.

4. р. 559,—560.) ') АШапа&шз, Ое у1гртНа!е с. 1?. 16, е! 2().(М1%пе, Ра1г. рт. Т. 28. р. 265. -276. ) 4) ВазИН Ма%ш Веги1ае Гизшн 1гас1а1ае Вевр. ас! т1еггода1. 37. (М^пе, Ра1г.

ј?г. Т. 31. р. 1013. е1 1016).

102 12

цима његона нинограда (Мат. 20, 1—16). Јер, кажу ови, када је небесни отац послао раденике ујутро, трећег, ше-стог, деветог, и једанаестог часа, а увече их .платио, тиме су означени часови и време богослужења.1)

Ако се запитамо зашто је баш број седам одређен за број дневних богослужења, морамо узети у обзир, да су стари о броју седам имали нарочите идеје, нерујући да он има важну улогу у природном жиноту. Затим у библијској историји. долази врло често број седам. У седми дан отпочи-нуо је Господ Ног од својих дела и одредио га је за праз-ник; седморострука казна обећана је ономе ко убије Кајина; после седмог опхода у седми дан пали су јерихонски зидови, а седам свештеника носили су при томе седам труба; пошто .се Јелисеј седам пута помолио над мртвим дететом Сунамит-киње, васкрсао га је; Нееман се седам пута прао у Јордану и очистио се од губе; седам рогова и седам очију имало је јагње, које је отворило књигу запечаћену са седам печата; седам анђела стоје пред престолом Божјим; седам су дарова св. Духа, седам тајана, седам смртних грехова и,т . д. Ради тога су св. оци сматрали број седам као снети број, а не-знаПожац Питагора сматрао је број седам као главну тајну свога учења. Ради тога је одређен број седам за број дневних часова мољења, према речима пророка Давида: „Седам аута на дан хвалим те за судове иравде твоје".

6. Време вршења црквених часова данас.

Пошто има седам црквених часова, то би онда требало да и верни у току дана седам пута дођу у храм на бого-служење. Но пошто је то тешко и за лајике скоро немогуће да се седам пута на дан скуиљају у храм, то су још св. оци наредили, да се хришћани на дненне часове скупљају не седам пута на дан него три пута. Први иут у вече, када се нрше три црквена богослужења, и то: девети час,

"вечерње и повечерије; други аут од ионоћи до јутра, када се тако исто врше три богослужења, и то: полуноћница,

') Пспор. Шегопупи Соттеп1аг. т Куапц. МаИћаеЈ Пћ. III. с. 20. (Мјџпе, Ра1г. 1а1. Т. 26. р. 146 с1 147). Саззјат Пе соспоћ. шаШиОи I. Ш- с. 3. (Ш«пе, Ра1г. Т. 49. р. 126.); Оге^оги Ма$ш ИопиПапнп 111 еуапроНо Пћсг 1. НошН. 19. (М^пе, Ра1г. 1а(. Т. 76. р. 1155. е( 1150.); ТНеорћу1асИ КпаггаПо 111 Куапц. Ма(Шаеј с. 20. (М1§пе, Ра1г. цг. Т. 123. р. 360. с( 361.); ниди и Зутеошз Тћез$а1отсеп$18 1)е Ргеса(10пе с. 299. код М^пе, Ра(го1. рг. Т. 155. р. 549.

јутрење и први час;1) трећи аут преко дана моли се црква од трећег часа дана, а то је по нашем рачунању времена од девет сати пре подне, када се такође врше три чина црквенат и то: трећи час, шести час и св. лигургија или изобрази-телна,2) која се врши место св. литургије.

Ова три времена дневних богослужења представљају св. Тројицу. Пошто пак нредузимамо у три дневна времена по три богослужења, то се можемо упореДити са девет не-бесних чинова, којих такође има девет (три пута. по три), и који непрекидно непрестаним песмама славе Вога у св. Тројици.3)

Према прастаром обичају црква почиње празновање једног дана не са јутром, него са предвечерјем тога дана и дели време празника у два дела: ноћ и дан, почињући ноћ од заласка а дан од изласка сунца, рачунајући време од 6 часова у јутро, тако да је први час по нашем рачу-нању времена седми сахат, трећи час девети сат, шести час подне, а девети час трећи сат по подне.4) Према томе почиње црква празновање једног дана уочи тога дана увече и продужује га до увече на сам дан празника. Већ у СЗавету наредио је Бог да црквена богослужења почињу у предвечерје празника и да трају до идућег вечера. Узрок овоме имамо у историји створења света, јер сам Бог почиње дан са вечером, због чега Мојсије и меће увек вече испред дана: „И кметк вЈчерх, и кћктх оутро, джк единх, . . . кторкш... третж" и т. д. Писац дела »ОиезИопез ас1 АпИо-сћиш Бисеш« које се пре приписивало св. Атанасију, по-ставља питање: зашто недеља почиње у суботу увече? и одговара: Када је Бог позвао народе из таме н е з н а њ а л од закона к светлости сазнања и јеванђелија, заповедио је нрема томе да недеља почне вечером а свршава се на дану. Јер не би приличило дане Христа , који је истинита свет-лост, почињати са светлом, наиме са даном.5) Према томе

•) Иако је први час засебно богослужење, то се ипак не броји засебно у иизу седам црквених часова, него заједно са јутрењем.

') Св. литургија и изобразителна тако исто се не убрајају у седам дневних богослужења, него су засебна богослужења.

>) Испор. 8утеоп ТНеззаГ., 1)е засга ргесаОопе (МГ^пе, Ра(г. е г Т. 155, р. 593.)

«) Испор. Вешлминг, Нован СкрижалБ, Спб. 1908. стр. 80. и Д. Смолодовича, Литургика, Изд. II. 1861. стр. 67.

•) Атапазшз, (ЈиаезНопез аЛ АпНосћит Оисет Кеар. ас! ГЈиаеви ИУ. (Ш%пе, Ра(г. вг. Т. 28. р, 632.)

14

црква. позивајући нас својим божанским богослужењима из таме греха на светлост вере и блаженства, почиње ова бого-служења уочи тога дана а свршава их у подне, у пуној светлости дана. Вечерње богослужење значи СЗавет, јутрење рађање и прве зраке Хришћанства, и најпосле св. литургија, која се врши у пуној светлости дана, је потпуно избављење рода људског. уздизање палог човека у вечно блаженство и слављење Бога.

7. Девети час. Прво јавно дневно богослужење које се врши увече јесте

денети час('Еуу<&пј <бра, ћога попа). Овај час сећа нас на стра-шни а уједно и спасоносни догађај, када је ИХристос висећи на крсту предао свој дух у руке Вога Оца и тиме нринео пот-пуну жртву за грехе света. Јер смрћу Господа уништена је наша смрт и ослобођени су из ада они, који у њему беху.1)

После почетног возгласа Еллгослокенх Егх нашх.. . и но-четних молитана«) читају се према горе реченој успомени нсалми 83. 84. и 85. У првом псалму; „Колн козлкжленна см Л«-;ША ТКОА, Гди снлх!" псалмопевац далеко од Вожјег дома, осеђа тежњу према Сиону, који је постојбина његове душе^ сматрајући блаженима оне којн пребивају у дому Госнодњем.' Тежњи псалмопевца ирема Сиону, треба да одговара наша тежња према храму Вожјем. Као што псалмопевац мора у трнљењу морално ојачати, да би могао гледати светињу Вожју у Сиону. тако и мн страдањем Господа пмамо приступ к Вогу. Псалам 8 'к „Елгоколилк вси Гди зе'/ил!о т к о к > . . г о в о р и како се Ј а х в е после извесног времена гнева оиет повратио своме народу, опросгио му кривицу и грехе. те је сиасење и олагослов близу. Слично Господ па крсту скида нанту кривицу и сиира крвљу наше грехе. пре.ма томе близу је наше снасење. У 85 псалму: „Нрикломн Гди о"^о ткое. . слика песиик окружен непријатељима свој« очајно и тешко стање, мо пун је наде у номоћ Вожју, за соју моли. Пошто Је Вог псалмопевца избавио из досадап.их невоља, избавиће га и сада, а његови непријатељи (незнабошци) увидеће да Је песников Вог истипит, и ноклониђе му се сви. Све су ово речи које се односе ма страдања Христова на крсту и на дело спасења крстом. После псалама, Оллка, и нкигк: ЈТллил8|а

') Пспор. Зутсоп. Т/гезза!.. Пе насга РгесаИопе (М1цпе,Ра1г.Кгаес.Т. 155. р.551.) ') Види Л. Мирковић, Православна Литургина, део I. стр. 201.

15

1 1 к У Иж6 н ^ ( 3 " У Т а ) Ч И Т а с е т Р о п а Р Дана, Оллка, и И ж е РЈАИ. •. и молитва: Њ пргдлждк нл'сХ до конил трисвето, Оченаш, и затим ако је празник чита се његов кондак а ако није онда Е И Д А разкоиник* начллкиикл жнзни ^иака: НосрЈд* дк0к>... И нмшк: Лгнца, и пасткт* П „ потил8и 40 пута и молитва Спаситељу: Нже на к с ^ к о / к р ^ /

серафима, и затим говори свештеник молитву коју је Апон ™ „ ? роду и уведену од Давида: Кже, о,-ф(дри нк,....) Ј 1 Л'1° н а"

Г1и 1 и Г ^ Ч а С « С е 3 а ' ф П , у ј е м о л и ™ ° м сн: Василија: „Е2ко А»'те- • • > К 0 Ј а као да је састављена код крста испод

ногу Спаситељевих, јер велича распетога Христа, и о т п у с т Г

па„ер?иТвидиТ X V * и Т 0 : М О Ж е « "I"™™ V 11л11е|Ј ги 11ШДИ 1 . и У. гл. типика), као што е то V Св Гоптт и V

возС™ГМла;Г" У ХраМУ ' И У Т 0 М С Л у ч а ^ свеште,-ик го о ^ оче™ Г ™ В ™ часа нред царским дверима. Ако свениеник шш ^ а о У т н у с Г н а ° Г ' '°В0РИ 0™УСТ'2) а а К ° У ^ ^ онда 9 Т с нема отпуста. На часовима се редовно говори мали отнуст Ако ЧРТ в р ш и И З а 6 " о г ч а с а V време четрдесетнице) то се по ч е т „ „ возглас не говори, но одмах долази I Р ^ д и Г окл1ниГсЛ и псалми. На часовима се не скида завеса са царских р е и Т о к двери се не отварају, осим на царским часо, има и .ш^часовит V прва три дана страсне седмице, када се чита св. јеванђетије Девети час се односи на нрошли, а вечерше „а сутрашни дан Девети час Је по нашем рачунан.у времена 3 сахата „о подне.

8. Вечерње. Друго заједмичко дневно богослужење, које се ^вече

в р ш и ^ е с т е в е ч е р њ е СВпирт* , кеч/рнл, Уе8регае). ВеЈерње нриказуЈе пре свега: стварање света и бригу Вожју за с Т о рења света, грешни пад човека, пзгмање његово из раја д о л а з а к Ј п а с и т е љ е в на свет и сву екомомију с п а с е њ / к а о

Т 155 Пе8*п1°™п™ ^ ^сга РгесаНопе, с. 325. (М18пе, Ра.г. гг. 1. 100. р. 589); нспор. с. 308. (ЉјЈ. р. 560). " Г ° Ш , М а С , , в а 0 Т 1 П Ч 'Т каже: СдЉ ХГт. Г.ж,

ШТ оГоп а Ч а : а Д : С л А 4 ' 3 пута, ш с с к ^ , „ с в е . штеник говори сам отпуст (мазн). '

1«

што ту се једиом после стморења спета сва бића радовала шго су стнорена. нелпчајућн Господа Нога снога Стноритеља, нсто тако у почетку нечерња нелича снеиГтеиик Господа 1>ога речима: „Иллгослокенх Игх нашх ксегда, нћ1н'к и присни> А во к-(јки к'кк«)кх", које нас тако рећи преносе у СЗавет, када тајпа С.н. Тројпце још не беше јасно откривена, због чега Г|;епг№пнк п не спо.миње три божанска лица. Овај возглас Јонори свештеиик пред царски.м дверима (види типик гл. 7. !ј '.!.!. Погле Ллшнк п пос.те ночетних молитава, чита пред-појател . н.ти чатац 103. нса.там: „Клгослоки д8ше Л1ОА ГДЛ. . .««) 1ч0јп излаже чудновату слику створења, радост и благодар-ноп скнх створења што су створена и што жине. Али ова радоет п олажено сган.е не беше за дуго, јер је први човек згрешмвпш изгнан из раја, што се символичкп приказује затнореннм царским дверима у почетку вечерн,а.г) Ипак је Госпол !>ог палом човеку, још нре него што га је изагнао нз ра.ја. обећао посредника и искупитеља ИХриста Сина Нож.јег. Овога иосреднпка предсганља сада свештеник, који стојп пред парским дверима н приноси Госиоду Вогу мо-. т т н е за цео л.удски род, читајући тајно т. ј. у себи мо-.1н гпе нечерња. т. зв. /молиткк! ск-ктнлкничнК1 А (г'г/а.1 тсо /гг/у.-у.с0), а зову се гако зато, што се у њима слави Ног који живи у ненрнстуиној снетлости. што у њима моли све-штеник за духовно просвећење наших душа, и што се за време ових молитава сада на вечерњу пале свеће. Сваку молигву завршује свепггеник возгласом и малим поклоном. У овим молитвама моли свештеник Нога, који станује у неприступној свеглости. да услиша молитве наше, да нас води својим путем, да идемо у истини Његовој, да обра-дује срца наша, да се бојимо Његовог светог имена. да просвети очи срдаца наших за познање његове истине. и т. д.

' ) Онај се псалам лоне: уводни или ночетни, пр̂ ди. '».н^плкнмн (тсроо1|иах6{ фаХ-|»6{), јор н.име почиње вечерње.

*) • Когда поетси предначинател1,нБ1н псаломт,, изс>бража101Ц1п все смотренје Господие, тоссп, сотвореше всего м1ра, тогда по всему храму б м в а е п , кажденје, которое мродо.чжаетсл во все времп пТипн псалма. Каждеше, означал благодатћ II. есиитаго Духа. вч> семч. случа-ћ лнаменуетт, присутствје третјпго Лица Свптои ГрОИЦ|.| IIрИ СОТВОрСНЈИ М)ра, ЧТО ВИДНО ИЗ СЛОВЧ. КНИГИ Г>|.1Т1(| (гл. 1. ст. 2) ,11 Д Ј ) ( Х Кож!н нонаннсл мр)(б «ОА"". По окончанш пћн1н псалма и по окажденји

вссго храма, затворнк>тсп царскјн двери, и зтимт. означаетсн, что нскор-1; по сотво-ренји мјра раискјн двери затворилис!. Л д а м о в и м т . п р ес ту п л е н 1 е м т , В е ш н -минг-, Новап Скрижал!,, 1908. стр. 89^

17

У великој јектенији: „Жирол«х Гд8 ПОЛ«ОЛИЛЈСА", која до-лази иза предначинателног исалма, и коју свештеник говори пред царским дверима, јасно се изражава грешно стање човека, јер се у њој моли оно исто што је свештеник тајно молио у молитвама пред царским дверима, наиме мир са Богом, унутрашњи мир у самим нама и мир са ближњима нашим, дакле све оно што нам је потребно у грешном стању.1)

Иза велике јектеније улази свештеник у олтар и читају се катизме асалтира, које нас сећају поука даних одГосподаљу-дима преко патријараха и пророка, да живе према закону Го-снодњем и тако постигну благослов и дар искупљења преко обећаног Месије. Пуноћом идеја и осећаја који се изражаваЈу у псалтиру, постају наше душе диспониране за истиниту мо-литву, покрећу се на кајање и хваљење Госнода Вога, п а ј е зато црква наредила, да се цео псалтир на дневном богослу-жењу преко недеље нрочита једанпут, а у време св. четр-десетнице двапут. Иа дневном вечерњу обично се чита по-недељником шеста катизма. уторником девета. средом два-наеста, четвртком петнаеста, петком осамнаеста.2)

Иза катизима и мале јектеније појци у име народа, као да осећају тежину греха који иочива иа њему,,поју или читају почетак 140. псалма: „Гди, коззкл'хх кх тек-к, оуслмши Л1А: конлш глл'с8 Л»ОЛСНГА ЛЈОЈГШ, кнегдл коззкати л»и кх тек>к.. 1" као и остале стихове тога псалма, затим псалам 141.: „Глл'» сол̂ х Л10И.НХ ко ГД8 коззкл^х" и најпосле 129.: Изх гл8кинк1 коззк<ф1 кх тек-к, Гди.. .") Стихови из ових псалама као сти-хови СЗавета поју се са стихирима НЗавета заједно, да би се приказало како су пророштва и поуке СЗавета претхо-диле као јутарња румен сунцу, учењу и тајнама НЗавета. Када се стихови ових псалама заједно са стихирима поју наизменце од оба хора (појци у певницама), то ово наиз-менично појање значи, да је Стари Завет у вези са Новим, према речима Спаситељевим: „Не прГидохк разорити (злконх, или пророки), но исполнити.4)

') Истор. П. Лебедевг, Наука о богослуженш православн. церкви. Москва 1909. Ч. II. стр. 4.

2) Ред читања катизама из псалтира изложен је у псалтиру и типику. 3) »Вт, сихт> псалмахт, изображаготсн вс-ћ т'1'. молешн и воззванјн, которвш

Адам-в, вт> б-ћдственномт, своем-в состопнш, н-ћкогда В О З Н О С И Л Ђ И З Ђ глубинм души своеи«. Вешнминг, Нован Скрижалн, 1908. стр. 94.

«) Мат. 5, 17. 2

102

При крају последљег стиха: ,,Мкч> оутк«рдисА л\лтк егЛ нл нлсх..." силазе оба хора (појци из невница) на средину и заједно поју како но-следњу стихиру тако и слакл, н нмн-к богородичан, што не бива без тајанственнх разлога. Симеон Солунски каже: »На- последњем стиху састају се оба хора, означавајући међусобну сагласност и сједињење света кроз Спаситеља. Ватим клан,ајући се сви заједно престолу, поју: оуткерднс/л ,«лтк егт на нлсх, означавајући тпме да је спасење језичнпка у Христу, да је Он по снојој милости страдао за нас, да је својнм крстом утврдио своју моћ, и нобедивши сјединио нас у ссби г мо.м. Затим заједпо поју: сллка, н нкпгк. нераздељиво славећи иеразде.шу Тројпцу и најпосле исповедајући ваилоћеп.е Сина Божјег и Богоматер гЈ,евојку, н.ено моћно и сплно застуиство«.1)

Код појања: ,.Дл испрл'кнтгА л<лтвл Л»ОА. .." кади свеште-ник цео храм, а кађењем изражава жељу, да се наша мо-литва, која после пада првог човека без посредовања ИХри-ста није могла да се уздиже према небу, уздмгпе сада Његовим посредовањем као овај тамјан и да се подигне к Богу, као што се уздиже дим. Овим кађењем подражавамо служење СЗавета, у коме је сам Господ Ног преко Мојсија заповедио Арону да приноси кад пред жртвеником ујутро и увече.2)

После стихира на Господи коззкл'хх И богородичма долази песма: „Ок-кт! тиХж.. ." У овој песми назива се ИХристос »тиха светлост свете славе бесмртног (вечног.) небесног Оца«, јер само кроз ИХриста и Његово ваплођење дошли смо до светлости божанске славе и кроз Њега су нам откривени извори истинитог блаженства.3)

»Зато када сунце залази и видимо вечерњу светлост која је угодна нашој души, и када се сетимо вечног и незалазног сунца. побуди нас она да величамо створитеља ове светлостн. једног Бога у три лица, Оца. Сина и св. Духа, а нарочито да славимо Сина Божјег, исповедајући да је достојан да се слави светим несмама у сва времена, јер нас је научио славити св. Тројицу п што нам да!е живот. због чега Га и слави цео свет.<")

V 8утеом$ Тћезза1омсепз1з, Пе 8асга ргесаНбпе с. 332 (Мшпе Ра1г <г,-Т. 155. р. 605.) * ' '

') Исх. 30, 7. ») Оккт. тнХ!н поје се овде зато, што нада је први човек абог греха ичгубио

првобитну светлост божанску, показала му се нова светлост у обећаном Месији, који је ради искупљења рода људског постао човек, де би га учинио учесником' вечне славе. Зато се у овој песми слави Месија, који се показао као светлост

4) Испор. Л. МигапјеВпеГе Цђег (1еп аоИебсНеп81 Јег Мог8еп1апс! Шгсће Ићегз. уоп Пг. ЕН^. МигаЦ. 1дчрг1Јг 1838, р. 35.

19

Ова песма је једна од најстаријих црквених песама. У старим грчким часловцима има ова иесма натпис: Химна Св. Мученика Атиногена ( | 311.), а у новијим, па тако и у словенским часловцима има ова песма натпис: Ткореше ОшфронТа, плтрЈлрхл Јерлилккагш. Први натиис биће тачнији.1)

Иза Ок-ктс тп^ш обраћа се пажња верних речима свеште-ника: „Конлил1Х, л»ир'А кс-кл^х, иремВдростк, вон,иел1х" на арокимен. Прокимен је један стих из псалама, који изражава укратко значење или успомену дана.2) Када се отпоје прокимен реци-тује се још један или више стихова, сви из псалама, који раз-јашњују и допуњују садржиму прокимена, а иза сваког стиха понавља се мрокимен. Реч пре,и8дростк казује, да ће у про-кимену бити изражена која истина или учење о ИХристу, истинитој мудрости.

Пошто смо принели мало час хвалу Богу Сину, обра-ћамо се сада Господу Богу са молбом, јер увек требамо Божје помоћи и благодати, и то са молитвом: „Оподови Гди, кж кечерх сеи..." Ова је молитва узета из нрастаре хришћанске песме: Оллка кх ккпинихх ЕгВ. и веома је згодна за вечерњу молитву. Свештеник сада излази из олтара и ставши нред царске двери говори арозбену јектенију: „ИСПОЛНИЛГА вечер-НИ5К1 л»олитв8 нл'ш8 Гдши", у којој моли свештеник да се испуне разне молитве верних.

После јектеније свештеник и народ приклањају главе, и свештеник чита тајно „л»олитк8 гллкопреклонЈЖА": „Гди Еже нл'шх, приклонивми иевесл..." Клањањем и молитвом изражавамо нашу понизност и побожност пред Богом, као и силазак Сина Божјег на земљу у облику слуге. Затим при последњем возгласу „Е8ДИ держл'вл цл'рствУА ткоегад. . ." .уздижу свештеник и народ главе, изражавајући тиме ослобођење наше од греха и смрти, и васкрс Господа ИХриста.8) Затим поју појци сти-хире стиховње, састављене у похвалу и част Господа Бога и Његових светих, и у знак наше благодарности за Божја доброчинства. Ове се стихире зову стиховње (охг/г^а. тоб от:-

или Л71бах1-/а) зато, јер се пред њима поју стихови из псалама, и то не увек једни те исти као код стихира на

') Види Л. Мирковић, (Травославна литургика, књ. I. стр. 241. ') Тобто Јатач •ђ пер1 ттјј 4ортгј; тгроф^теЕа та лер1 тгјј ђцгра; 4кб'.8азхоу фаХ-

џњоч. Зутеомз Т1ге$за1омсеп$13 Ве засга ргесаИопе, с. 337. код М^пе, Ра1г. »г. Т. 155. р. 609.

*) Вемнминг, Новал скрижалв, Спб., 1908. стр. 106.

102

Господи возвах, него увек други стихови, који се односе на празник. Иза стихира на стиховње и Сллка, и нмн-к долази молитва араведнога Симеона пре смрти: „Н^н-к (Спбфаеши..." Ова молитва праведпога Симеона говори се па вечерњу зато, да би нас подсетила на крају дана на смрт као пеиз-бежну последицу живота, и тиме нас опоменула, да жпвимо као и праведни Симеон, како би на крају свакога дана као п иред саму смрт могли казати као и ираведни Снмеон: .Икнгк шн8|[1а'(ши...".

Симеон Солунски тумачи ону молитву оиако: »Када је спети Сп.меон впдио снасен.е Божје, молпо је разрешен.е душе од тела, а лш модимо разрешен.е душе од страстп, од ђаволског искушен.а' и 'м»лести душевних н телесних«.') А на другом месту: »читамо благо-дарии благосЈсов Симеона Богопримца, и као што је он сматрао разре-пк;н.е од тела сладошћу, тако н нама предлаже да се сетимо смрти кију представл>а вече«.

Пза молитве ираведнога Симеона чита се тристое и т . л . и и.оју се Шп8ститмкнТи или заврппш тропари, у који.ма

крагак живот светитеља који се слави, који показују какав је бно свршетак ових светитеља и како верни треба -I живе, да би постигли добар свршетак. Отпусни или за-

тропари зову се зато, јер се на вечерњу и јутрењу иоју при крају т. ј. пре отпуштања народа.

Зати.м говори свештеник нред царским дверима сугубу јектениЈу: „Пол»ил8н насх, Бже, по вмиц-ки /иилостн ткож...". Ова се јектенија зове сугуба зато, што појци одговарају па по-једина мољења свештеника илн ђакона у њој са 3 пута Гдн полшлВи, изражавајући тако топлину мољења V њој и гежи,у за испуњењем ових молби.

.г овој јектенији моли се за владара, за архмјереја, за сву браћу ^ лристу; за блажене и увек сиомип.апе ктиторе храма; за умрле '>!((' п браћу нашу; за живот, здравље, омрост грехона слугу Божјих п служитеља храма, а завршује се возгласом- „Мкш лшлостикк и ч«-Л0К-КК0Л№Б1ЦК. . ." .

Иза иретходних молитава изложених на крају чина печерња у служабнику (Прм^дростк, Кллгослоки скж кллго« слокша... оуткердм Г.же, ГЦИСГЛА Еце.. . Честн-к'иш8к>.. . Сллка

м;-к... Оллка, и нкш-к. ..), црши свештеник на крају отауст невни (атголуа^).

') Зутеотз Тћезза1отсепз1$ Пе засга ргеса1:опе с. 311. (М^пе, р. 66.)

2 1

Симеон Солунски1) каже о отпусту ово: »Свештеник свршава службу молитвом која се зове отпуст (атоХиас;), јер нема свако право да завршује божанске службе и да отпушта из храма, него је зато потребан отпуст свештеника. А ношто је свештеник почео службу, то је он и завршује и као запечати молитвом. А овај печат је Господ Исус Христос који је к нама дошао телом. Зато свештеник призвавнш ИХриста истинитог Бога, моли Га да нас помилује и спасе молитвама Његове свете матере од које се Он ваплотио, и молитвама свију све-тих Његових. Јер сами собом немамо вишта, него смо све добили зато, што је Господ ИХристос по својој доброти иостао човек, а Мати Његова и Његови Свети су из наше средине«.8)

В е ч е р њ е и м а м о : свакидашње, мало и велико. С в а к и д а ш њ е с е вечерње врши у оне дане, када није празник с полијелејем или бде-нијем. Чин дневног вечерња смо изложили и имамо га у служаб-нику, часловцу, следовном псалтиру, и у 9. гл. типика. Чин дневног вечерња у великом посту имамо у чину сирне недеље увече и у по-недељак I. седмице вел. поста (типик). А у часловцу и следовном псалтиру такође мод ознаком: „лцн постх".

Мало вечерн.е се врши пред бденијем које почиње вечерњем. Мало вечерње је скраћено дневно вечерње. Како се врши мало ве-черње види тин. 1. гл. и у октоиху.

Велико вечерм.е се врши уочи празника било само за себе, било заједно са јутрем.чм на свеноћном бденију.

9 . П о в е ч е р и ј е .

Понечерпје (дтбђвпгЈоч, покече'рТе) је вечерње богослужење и врши се после вечерња или вечере, те се због тога и зове повечерије. Повечерије се врши из захвалности за иочетак ноћи, за ноћни мир од дневног рада, а сећамо се на њему силаска Христова у ад и смрти, која не треба да нас неспремне изненади.*) Повечерије имамо велико и мало. Како се врши велико повечерије биће изложено на своме месту. Пошто у дневна богослужења спада мало аовече-рије, то ћемо овде само о њему говорити, а врши се овако:

После возгласа Блгослоке'нх Бгх нл'шх, изговореног од свештеника у епитрахиљу пред царским дверима и после почетних молитава чита се псалам 50: „ПолшлВи Л<А Кже...", затим 69: „Еже кк ПОЛ«О1|ЈК л»ок>..." и 142: „Гди, оуслкшш ДЈЛТК«

') 5 у т е о т з Тћезза1отсепз1з, Г)е васга ргесаИопе с. 323. (Шјгпе, Ра1г. џ,т. Т. 155. р. 588.).

Ј) Чин дневног вечерња види у служабнику на крају вечерња: „Ео ННМА ЈМ дни, 0||И н-кстк пр&днстш К0Л1&, ткорнтсл НЛ МЧ((1НН снц<" и т. д.

3) Испор. 8утеотз 7ћезза1отсепз18 Пе засга ргеса!. с. 300 (ЛГ^ле, Ра1го1. §г. Т. 155. р. 553.) и ВенГлминг, Нован Скрижалт,. Спб. 1908. стр. 114.

22

л г в м . . у којима .изражавамо пред Богом осећаје покајања, које је иарочито потребно на свршетку дана, и молимо Бога да нас сачува од свих непријатеља, који нам раде о животу, јер ти су непријатељи баш тада најопаснији, када се предајемо сну. Затим се чита велико славословије: „ОЛ&КЛ К* ЕК'|ШНН\-Х Е Г 8 . . . и з а кога се утврђујемо у вери символом вере, и најпосле долази канон пресветој Бого-родици пз октоиха. П о с л е . к а н о н а чита се или поје : ,.До-стоино е с т к . . . , ТрискАТ«, Оч« нашх, тропар светог дана и храма, и тропари : „Еж1 б т е ц х НЛШИХ*...." Иж1 ко КСЈДЈХ

лпр*. . . Оллкд: Оо ститн оупокои... И нмн-к : Д1лтвад»н ГДи. . , , место којих се када је празник поје кондак цразника или кондак светога, а на повечерију у суботу кондак васкрсан редовног гласа. Затим ГДи по<инл!>'и 40 пута, Иж( на ВСАКОЈ

КРЕ/ИА, Гди пожид8и 3 пут, бллва и нмн-к: ЧТННЈИШ8К> Х*Р*К1Л»Х. . .

и возглас: ЉЛТКЛЛЈИ стмх& о т е ц х . . . и чита се молитва аре-светој Богородици: „ЊсккернаА, неклазнаА..." коју је саставио монах Павле из Амореје (12. стол.),1) у којој молимо прву за-штитницу 1'решних, за посредовање у све часове живота као и у часу смрти. Затим се чита молитва. Госаоду Исусу Христу од Антиоха монаха Пандекта (7. стол.):2) „И даждк нам% клко. . .", молИтва: ..Преславнал приснодко..." и поје се кратка молитва Св. Јоаникија (IX. стол.):8) „Оупока'н1{ л « о е . и мали отпуст.

После отпуста говори свештеник окренут лицем према дверима још једну јектенију.у којој се моли за правосљрод архијереја, за браћу у Хрнсту, за оне који нас мрзе и који нас воле и т. д. која се почиње речима: И О Л « 6 Л Н Ж С А & кла-гок-крн-клЈх и Јр|столк.внк-кл18... а з авршује возгласом: „Д1лт-К4Л4Н стцхх отецх нашихг". . . Ова јектенија (нроцЈенн К сфен-ника) не налази се на крају малога повечерија. него се у чину малог повечерија каже да нађемо ову молитву на "ра ју великога повечерија, где се опет упућује на ову јекте-нију на крају дневне полуноћнице. Чин малога повечерија имамо у часловцу и следовном псалтиру. Мало се повечерије

') Испор. л. МирковиН, Православна лнтургика, I. део. стр. 242 н Г. Папа-доаулос, спом. д. р. 258,

») Анагиох С А У Т ! О Х О Ј ) монах манастира Св. Саве у Палестинп, рођен у Ме-досаги блиау Анкире у Галатији. Год. 620. саставио ј е књигу „Пау84хпЈ« тгц 4 т(а{ 7ра?г (Ј" у 130 глава. Испор. К. КгитШНег, спом. д. р. Ш .

>) Јоаникије моиах манастира на брду Олнмпу, савременик Теодора Сту-дита. Испор. К. Кгитђасћег, спом. д. р. 19-4.

свршава у све дане године, осим у седмичне дане великога поста и неких других дана, када је одређено да се врши.ве-лмко понечерије. ГЈовечерије се каткада врши и у ћелијама.

10. Полуноћница.

Прво јутарње дневно богослужење је полуноћннпа ( [ х г а о г Ј п о л 8 н о 1 р н и ц а , пос1игпит), кој.е има споје име од времена када се у старини вргаило, а тако се и даиас пргап у .пекпм манастирима у ноноћ. Полуноћница сс вргаи да бп мп подражавалп анђеле и њихово непрестано слављење Богн. затим ради успом^не на васкрс Хрнстов. који је био прло рано ујутро, као и радн сећања на другн долазак Хрнстов. за који морају Хригаћани свагда бнтн спремнп. јер ппје позпато када ће бити, пре.ма речима С и а с и ^ л . а : „Едите оуко, Гаки) ме в'ксте дне ни часл, вх онкже скшх челов-кче= ск'ш нршдетх" (.Мат. 25, 13).') Полуноћницу свешгеник свр-гаава у епптрахиљу стојећи у олтару пред часном триезом. само нзлази на крају нред царске двери да каже отпуст.

Полупоћппцу и.мамо дневпу (по ВСА ДНИ). суботиу (по ВСА Г8ВВШТК|) и недељну (по КСА иед-кли). Овде ћемо говорптп о дневпој полуноћници, која се дели на два дела. Први део почпње после уводних молитава 50. псал.мом. иза кога се чнта 17. катизма нли 118. исалам: „Елже'ни непорочши вх п8тк. ..". Ова катизма се чита на полуиоћници зато, гато слика Давнда како устаје у ионоћ да се моли те тако ио-буђује н нас па молнтву п на вргаење закона Божјег, јер „влгк .ии-к законх оустх твоихх, па'че тмсАфж злата и срекра" (ст. 72.). Иза 17. катпзме чита се славл, и нкш-к, символ вере, три-свлтбе, Очепага, возглас: „Мки> твое естк царстко. . . " , и тро; аари : ,.Ое женнхх грАдетк...", Олава: Денк онх стрлшнкш. . . , И нк'ш'к: Тепе нешворнл1»1о..., у којима се спомиње други долазак Христов, којп ће нзненада доћи. Затим 40 пута Гди полп1л8и, Иже на всАкое кре'л1А, Гди пол1Ил8н 3 пута, Оллва: Честн-киш8к> и возглас: Еже оуцидри нм. . . Први део полуноћнице завргаује се мОлитвом: „Еладмко Еже отче вседержнтелк>"...

») Нспор. 8утеоп Тће$за1, Г)е васга Ргеса(. с. 304 ех Кебропза ас1 6а1)пе1еш Реп1ароШап 11111. ОиаеаИо 79 (Шјцпе, Ра1г. ?г. Т. 155. р. 357. е1 939.) и ВешлминЂ, Нован Скрпжа.њ, Спб. 1908. стр. 116. — Обичај мољења ноћу нарочито је уведен у време гонеп.а, јер је скунљање ноћу било ман.е опасно од скупљања на бого-служење дању. Оси.м тога ноћна тишина нарочпто је подесна за молитву и ду-шевно усредсређење.

102

У другом делу аолуноћнице су молитве за мртве, јер је сасвим природно да се при сећању на страшни суд, који ће изрећи вечну судбину свију људи, сетимо наше умрле браће и отаца, који очекују тамо помоћ цркве, где њихово кајање више не помаже. Молитве за мртве иочињу са два псалма: 120. „КозвЈдор бчи жои кх горм..." и 133 „©« нкш-к влгосдовнте ГДа кси раки Гдни. . .". Први псалам слика сталан и непрекидан промисао Вожји о нама, а други нас опомиње на непрекидно благосиљање Господа за тај промисао, па и у ноћи. Затим долази Олака, и нмн-к, тристое, Оченаш са воз-гласом. Иза возгласа се читају тропари за мртве Ј П О Л Ј А Н И

Г д и . . . , ГлВвино!« л«8дрости. . . , Оллкл: Оо стилш..., И нун-к : Елжил1Х ТА. . ., Гди по<иил$и 12 пута) и посебна молитва за умрле (ПОЖАНИ Г д и . . . ) , у којој је мољење за опроштај гре-зсова наше умрле браће. Полуноћница се завршује као и ^мало повечерије.

Чин дневне полуноћнице имамо у часловцу и следов-ном псалтиру. У типику имамо чин свакидаше (понед. 1. седмице вел. поста) и васкрсне (7. гл.) полуноћнице. Када је свеноћно бденије не врши се полуноћница. Исто тако не врши се полуноћница у неким другим случајевима (види тип. гл. 2. и 7., петак и субота 5. седмице поста, среда страсне седмице). ПолунОћница се каткада врши и у ћелијама.

11. Јутрење.

Јутрење, ор&род, оутршА, оШсшт т а 1 и 1 т и т , је црквено богослужење, које се обично врши на почетку дана, ујутро. Јутрење представља почетак и прве зраке хришћанства. На јутрењу благодаримо Ногу што нас је извео из таме ноћи на светлост, што је уништио заблуду ноћи а просве-тио нас сазнањем истине и светлошћу добрих дела.1)

Имамо три врсте јутрења: 1. недељно јутрење, 2. велико јутрење или јутрење са аолијелејем и 3. сваки-дашње јутрење. Ми ћемо овде излож^ги свакидашње ју-трење које се врши овако:

') "Ор&роо 84, ®1а то ЛрхеаЗш ТГЈ7 ђ^рау, е!; гОхармхсаV хои пара^а^дчхо; 10 ф®;, хас 81» тбч Хиаа-ла хо акохо; ТТЈЈ пЛаугј; хас тб т>је 5'ЈЗЕЗеСа{ фТЈ ^ци хор^аачта . 8утеопк ТНе$ва1опкепи1з, Бе 8. ргесаИопе с. 209. (М^пе, Ра1г. рт. Т. 155. р. 552.) — »Утрени совершаетсн ради наставшаго дни, за которми человћку сл-ћдуетт> благодарит1, Приноджцаго СВФ.ТЂ, разрушившаго тт.му лести и подавшаго намг свћтт, благочестјв«. Вешнминг, Нонап Скрижалћ, Спб. 1908. стр. 76.

25

У уводу свакидашњег јутрења молимо се према за-повести св. апостола Павла (I. Тим. 2, 1—2) за правосл род После почетног возгласа: Елагослокенх Ег* нашх ксегда... кади свештенак цео храм, изражавајући мирисом тамјана наше спољашње и унутрашње осећаје, да се наше молитве уздигну к Богу као тамјан, а чатац чита 19. псалам: „Оусдушитх Т А ГДк..." и 20. псалам: „ГДи, силом ТКОЈЈО. .

у коме псалмопевац моли Господа за^заштиту и помоћ-Затим се говори тристо«, Оченаш, возглас: Мк«) ткое естк царство (овај говори свештеник пред царским дверима) и тропари: „Опаси, ГЈн...", Олака: ..КОЗНККШСА на кртх.. .", И нмн-к: „Пр»д-ста'т|лкстк« с т р а ш н о ! . . у којима се моли за православни народ. Најпосле се моли у олтару свештеник за прав род у скраћеној сугубој јектенији: „Пол1ил8и на'с& Е ж « . . к о ј а се у типику (гл. 9.) зове малом. Православка црква извршивши тако своју дужност према народу, моли се прво за народ зато, што од мира народног зависи и наш мир, и од до-брог стања народног зависи и наше добро стање.1) ПОсле заврше^них нрозби моли народ благослов од свештеника речима: „Илиншх Гдни/их клгослоки, отш", а свештеник ка-дећи у олтару пред часном трпезом говори: „Ола'ка склт-ки и вдиносКфн-ки и жикоткорлфж, и шразд^лкн-ки Троиц^к, КСЈГДЛ,

икж-к и приснш и ко к-Кки к"ккиж&",*) на што појци одговарају Ј Л Ј И Н К . Затим почиње чатац анђеоску аесму: „Ола'ка кх кмш= НИЈХ ЕГ 8 , И на ЗЕЛМИ л»ирх, кк челок-кц^х ЕЛГОКОЛЕНП", 3 пута у част пресвете Тројице. Затим моли чатац да Господ отвори уста наша, како би достојно хвалили Вога: Гди, оустн-к л»ои ®к('рзеши, и оуста <«ОА козк-кстАТ* ТКОК> (2 пут) иза које молбе чита чатац инсто\|,-а'ллт (3. 37. 62. 87 .102 . и 142. псалам), прекидајући их иза свака три псалма славословом пресвете Тројице. У овим се псалмима износи слутња старозавет-ног човека о делу Спаситеља за спасење рода људског. По својој тужној, утешној и назидателној садржини, кадри су да побуде и код великог грешника осећаје нокајања и наду на милосрђе и помоћ Спаситеља. Забринут због свог грешног стања, мисли човек н а м н о ж и н у својих непријатеља који хоће да му душу униште, и у том тужном стању не види никакве друге помоћи до ли у Спаситељу обећаном од Оца небескога, који је дошао у своје време, и уистину искупио људски род.

*) Испор. Ветнминг, Нован Скрижалв, Спб. 1908. стр. 119. и 120. *) Овим возгласом почиње јутрење.

102

За време читања сжих псалама, чита свештеник тихим гласом дванаест молитава, ирема броју часова у ноћи, у којима пре свега благодари Богу што нас је подигао са наших ностеља, што нам је дао реч хвале да се клањамо и призивамо Његово свето име, затим моли да Господ но-шаље своју помоћ на оне који стоје пред лицем Његове свете славе, да нас научи да се оправдамо пред Њиме, да просвети очи мисли наших, да не умремо у гресима, да одагна сваки мрак од срдаца натних, да нам дарује сунце правде и све молбе које воде спасењу, да нас покаже као синове светлости, као наследнике дана и Његових вечних добара и т. д.

Оне молитве ночиње свештеник да чита у„ олтару; а иза три прва псалма када чатац каже бллкд, и нкш-к, Ј1ллнл8Уа излази све-штеник из олтара пред царске двери и овде за време читања по-следња три псалма наставља читање у олтару почетих молитава' пред лнцем свију, као наш носредник пред Богом. Када чатац сврши читап.е нсалама а свештеник^читање молитава, говори свештеник велику јектенију: „Л1нрол\х Гд$ мол\олил\с*", иза чега се поје: „ К гк Гдк, и мкисл нлл\и. . Овом песмом, састављеном из стихова 24. 25. п 117. псалма. која велича са радошћу долазак Господа Исуса на земљу, сећамо се и рођен.а Христова, утврђујемо се у нади на Спа-снгеља и подражавамо пастиуе витлејемске, који су хвалили и вели-ча.ш 1'осмода.1) ЈГосле велике јектеније свештеник говори нредцарским двернма Кгх Гдк и стихове на Кгх Гдк, и затим улази на јужне диери V олтар.2)

После ове песме поју се троиари светитеља који се слави тога дана, у којима се величају дела светитеља као илодови земаљског живота ИХриста. Затим се читају ка-тизме, којима нас црква води к сазнан,у наше грешности, п хваљењу Господа и молитви. Свака од ових катизама подељена је на три славе у част иресвете Тројице. Иза прве и друге катизме говори се мала јектенија и поју се иза мале јектеније песме у част празника, т. зв. сједални. Иза катизама се чита покајни 50. псалам.

Затим прелазимо од опћег јутарњег слављења Бога к посебном, и то у канону, у коме се велича светитељ .

') Испор. о овом Зутеомз Тће$$а1омсеп81$, Пе аасга ргеса1. с. 309. (Мг^пе, Ра1г. §г. Т. 155. р. 565.)

2) У типику често сретамо израз: „лци попсл К(=х и ,Д||к лллид81д". Алилуја означава не само јутрење у време св. четрдесетнице, него уопНе све службе, а КР* ГХк означава јутрење и све остале службе ван четрдесетнице, које имају карактер радости, а оне у четрдесетници карактер жалости.

27

дана или д о г а ђ а ј који црква празнује тога дана. Ирмоси појединих песама канона састављени су према песмама из СЗавета, осим девете песме, која слави пресвету Богородицу, везујући тако прототипе и пророштва СЗавета са догађа-јима из НЗавета.1)

Иза треће песме канона говори свештеник малу јек-тенију и возглас: И К « Ј Т М вси Вгх нлшх. . . и долази Окда'лжх из минеја, сла'ва, и жин*к богородичан. Иза шесте п^сме го-вори свештеник малу јектенију и возглас: Тк'| ко вси ца'рк лшра.. . , кондак и икос, и синаксар т. ј. опис светитељева живота или кратак опис догађаја који се светкује. Већину ових синаксара саставио је Никифор Калист.2) Пред осмом песмом поје се: Хка'лил»х клагослокил«« покланлемсл Г^ки. . . , а после осме песме опомиње нас свештеник речима (кадећи пред часном трапезом): Бц8, и м&терк сНгта вх п-^снех* козке> личил1х на слављење пресвете Богородице, нашто појци поју химну пресве,те -Богородице коју је она сама изговорила (Лук. 1, 47—55): Емичитх д&ша Л^ОА.ГДЛ. . . Уз сваки овај стих и р и п е в а се:Ч«стн"к«ш8к> • • За време појања личитх д8ша Л4ОА. . . кади свештеник због важности момента цео храм. После ове песме поје се девета песма' канона и иза ње: Достоино е с т к . . . па мала јектенија са возгласом: Мкш Т А В Г Л С И Л У . , . ® )

Иза посебног слављења Бога у канону прелазимо опет на опће слављење Бога појањем светилна, у коме величамо светила вере, светитеље Божје, и молимо њихово посредо-вање и њихову помоћ за наше спасење.

Иза светилна читају певнице 148: „ХКДЛИТЈ 1'ДЛ сх Ж К К Х . . . " и 119. псалам:- „Еоспбип Гдви п-кснк н о к 8 . и 150: „Хкдлит« Ега ко стк'|х» егад..." У овим псалмима се позивају сва жива створења и цела природа да хвале Господа: анђели, силе, сунце, месец и звезде, небеса небеса, вода, и т. д. Ови се псалми зато што почињу са х в а л и т е зову хвалитни псалми, алелујатички, од халелуја, што значи: хвалите Господа.

') О к&нону види опширно Л. Мирковић, Православна литургика, I. део, стр. 223. *) ЕиуосЕарса се зову оаиси и ова тумачења зато-, што се читају на црквенпм

скуповима (ои^оЈмс). •) ТаОтас то^иу та{ Јуу4а ф8а{, трсозду Иксч тј)с ОиврЗ-еоо ТрмсЈо;, 6ххАг;а1а

ха8-' етау(х1сг те ха1 х»рчтг/рч* хаубмшу р«Х(р8е1. Ка1 тр®!; кч то6то1{ поисхм атааеч, ха-/ то&тш ТГЈУ Тр1а5а тцтах, р(ау |187 хата то таХо; т>ј; трЈтгјг ф?тЈг, тоб [ерешд Во^оХо^оЗуто;. —. 8утеоп Тћезза1. Ое 8. РгесаИопе с. 310.

28

Затим долази : „Тек-к сллкл подоваетх Гди Кже нашх. . ." и мало славословље: „Олака тек-к показа'кшел|8 натх ск-ктх. Олака ко кмшни^х Кг8. . . Гди прик^жифе кмлх еси на'л»х. . . Опо= доки Гди, кх денк сеи...". у оном слапослонљу чатац у име народа благосиљајући Господа Вога отаца наншх, и хналећи и славећи име Његово, моли да попЈал^е своју милост иа нас, да нас научи, уразуми и просвети опрандањем нред Собом, као дела руку својих, занршујући славословље са: тек-к подокаетх хвала, тек-к нодокаетх и-кше, тек-к слака нодо« ка'етх, о ц 8 . . .

Када се сврши мало славословље, говори свештеник испред^ царских двери арозбену јектенију: Исполнн.их о\тре= н(«к> л1олитк8 нл'ш8 Гдеки, која се на дневном вечерњу говори напред,^иза Оподоки Гди. Затим после Жирх кс-кжх и Главм н а ш А Гдеки приклонитх. . . Ч Ита свеиггеник молитву: „Гди стћ'ш, кх шшнихх жикми. . . " у-којој моли да Господ иружи своју невидљиву руку са светог стана свога, да нас бла-гослови и опрости нам грехе наше, дарујући нам добра овога и онога света. Затим се поју стиховње стихире, у ко-јима се прославља успомена тога дана или свегих догађаја, те нам се тако износе примери у којима је Вог просветио своје светитеље својим даровима. Сходно садржини стихира стиховних говори даље црква: „Блго естк испок^датисл.. а ово исповедање имена Вожјег изражава се нарочито у трисветом, у малом славословљу, молитви Господњој и воз-гласу: Мки> ткое естк царстко... Затим се поје троаар све-титеља, сла'ка, и нкш-к богородичан, иза. че1'а говори све-штеник иред царским дверима сугубу јектенију: „Полпмби на'сх Еже. . . " И даље све као и на дневном вечерњу и отиуст. Ако се после дневног јутрења врши први час, онда се на јутрењу не говори отпуст него одмах после Оуткерди Бже... (без отнуста) долази служба првога часа (устав 9. гл. и служабник). Ако се на јутрењу не говори дневни отпуст, то се онда на првом часу иза јутрења не говори мали от-пуст који се редовно говори на часовима, него се говори дневни велики отпуст са јутрења. Ако је на јутрењу било отпуста, то се на првом часу говори мали отпуст.

• Ако- је велико славословље иоје се после светилна и богородичног КсАкое дк^аше и стихире на хвалите, ©ла'ка стихира, и нкш>к богородичан. Затим се поје нелико славо-словије: Олака текк показа'кшел»8, отиустителни тропар и бо-

29

городичан, сугуба јектенија: ПолшлВи на'с* Бж«. . . возглас: Мкш ЛЈИЛОСТИК*. . . и јектенија: иснолннл!* оутренмм л(олитк8.. . возглас: Мк« Егх лжлости... Л1ир* кг&л1х и приклањање главе и нозглас Ткое' ко встх ел:е л<илокати.. . ПрелЦЈдростк, Клагослоки и даље као и на дневном нечерњу, и отпуст.

12. Час први.

ЧаСпрнн , -риттЈ спаја се са јутрењем и крши се дакле у свнтање дана, јер приличи да дочекујемо дан ју-тарњом молитвом, што је Вог сва створења осветлио о> * -тлошћу, која сада слав.е Вога заједно са анђелима1). и . службом првог часа везује црква ону успомену, када ј е Господ у први час био одведен од Кајафе к Пилату, када је био оклеветан од непрнјатеља и неправедно осуђен. Овој успоменн одговарају п псалми који се на нрвом часу читају: Пс. б.: „Глагблм Л«ОА кнбши...", 89.: „Гди прик-кжифе ккмх еси на'л»х..." II пс. 100.: „/Шлостк и с*дх коспок. . .". У пр-ном псалму молимо Вога да услнша наше јутарње молитве, да понизи оне који чнне неправду. а праведнике да обрадује. У другом псалму исповедамо нашу веру у Вога створитеља света, се-ћамо се таштине живота п молимо Вога да нам буде ми-лостпв и да нам пошаље своју сиетлост. У трећем исалму исповедамо нашу готоност за вршење закона Вожјег.

Пза 100. пс. и ©лака, и нкпгк, Дллил&а (3 пута), Гди по> л1ил8н (3 пута) чита се: ©ла'ка, тронар дана са и нмн-к:бого-родичним: „Что ТА нарече'.нх Л клагода'тнаА. . и молитва: ©ти>пк1 ЖОА напраки. . . Да ИСПОЛНАТСА. Иза трнсветог, малог славословија, Оченаша и возгласа чита^ се кондак дана, за-тим Господи полшлБи (40 пута), молитва: „Иже на кслкое крежА..." Господи ПОЛПЈЛ8Н (3 пута), мало славословије, Честн^иш8(о... Н,иенел1х Господннлж клагослоки отче, нашто свештеник одго-вара „Поже оу||Је'дри н м . . . " и затнм се чнта молнтва Хрт« ск-1Јтг ИСТИННК1И*) и отпуст. Са овом молитвом имао би да се сврши првн час Но код нас и у руској цркви обичај је, иако то тнпик не одређује, да се нос-те ове молитве поје увод или проемијон акатиста пресв. Вогородици: „Еозкра'ннои кое*

') 8утеоп Тћезва!., !)<• засга Ргрса1. с 299. (Шдпе, Љн1. рг. 552.); види и : Всмнминг, Новаи Скрижалћ, Спб. 19П8. стр. 75.

*) Ову молитву обично чита св>-штеник. Пспор. устав понедсљак 1. седмице велпкога поста: ,.ХЈ~т< св-кт! нстимнин глаго.чтсл Ш пристоЛтмл". Види и С. Булга-КОВЂ, НастолБнап киига, стр. 870. прпм. 5.

п6д"к.. . М Онај обичај је занеден прно у руској цркви, одакле је п пама прешао. Каже се да су Руси тај обичај завели у сномен нзбавЈвен.а Цариграда од руских кнел^ева Асколда и .Дпра 8(36. годпне, који су том приликом изгубили све своје лађе. Пзбављање Цариграда приписпвало се заступству Бо-городнчнпу. а руски кнежеви застрашени губицима примише хрншћанство. Крштење ових кнезова је на неки начин као ;ора. почетак хрпшћанства у Русији. и стога се поје у сви-пш,е дана благодарствена песма Богородици, која је спа-гапнш Царпград, довела их до хришћанства. А но нри-меру 1'уса појемо и ми ову песму на крају првога часа.

13. Ч а с т р е ћ и .

Прпо богослужење у трећој групи дневних богослужења :<• час трећп тр&уј шрх, ћога 1егћа. у који се час догодили с.мжнн догађаји из дела снасења, и то: прво договори Јулоја да ухвате и убију ИХриста, суд Пилатов над Спа-п п ед.ем. и друго, у овај ч а с ј е сишао св. Дух на Аиостоле2). Још од апостолског времена ос!!ећен је овај час дана мо-лптпом (Дела Ап. 2, 15; 10, 9).

Успомени до1-ађаја који се догодише у трећи час од-говарају иосле возгласа и почетних молитава и псалми: 16.: ..Оугдкнпи Господи пракд« л1«Го.. .", .24.: Кх теск, Господи, КОЗДКИ=

ГО\-А Д8Ш8 л«оГо, у који.ма се пророчки слика страдалнички пут земаљског живота Спаситељева, посред неиријатеља ).ојп га и распеше, и нс. 50.. у коме речима: д ^ х прдкх ноки кх оутрок-к <иож. . . кладк'|чнил)х оуткерди . . мо-п1мо да Господ и на нас пошаље Духа светога.

Иосле псалама Олака, и нкш-к, АллилМл (3 пуга), Гди по= лшлХи (3 пута) чита се слака троиар дана, и нкш-к: богоро-дпчен; Когородице тм еси, иоза ИСТШПМА. ГДК ПОГХ КЛГОСЛОКЖХ. . .

трисвето. мало славословије. Оченаш. возг.час п кондак дана. Затим се чита остало са првог часа: Госнодн мо.инлЈЈи (40 пута), Њке на ксАкое кре'тл, Гдн нолшлВи (3 пута). Олака и нкигк, чтн-ки-ш$1о ^ерКкмгА.. . нлнне.мх Гдни.их клгослоки отче, нашто свештеник одговара: /Илиткалш сгк^х отецх на'ши\-х... н завршује се трећи час молитвом мученика Мардарија: Г.ладкшо Ббже, бче кседер= жнтелм, коју имамо и на крају првог дела дневне полуноћнице.

') Види Др. Л. Мирковић, Акатист пресв. Богородиди, 1918. стр. 8. и 11 *) Исиор. бутсоп ТНезва1, <1е 8. Ргеса1. с. 299. (Мј^пе, ЉИ. р. 552.).

14. Ч а е ш е с т и .

Друго богослужење у трећој групи дневног богослу-жења је час шести. ехттј шра, ћога зех1а, који одговара нашем дванаестом часу. На овом часу сећамо се страшног распећа Господа ИХриста, трнова венца на глави Његовој, поруге и свега што је пратило распеће. Овоме одговарају и псалми који се читају на шестом часу, 53.: Еже ко ИЛ»А ткое... 54.: Кнвши Кже Л»ЛТК8 л»оГо.. . Нарочито нас ове речи сећају Христова страдања: :,Мки> ч8ждш коста'ша на Л1А, н кр^пцкш кзкккаша д8Ш8 л«ок>. . .". „Козскорк^х печа'лно ,иое'|о, н С.ИАТО^СА «5 гласа кра'ж(А н ш СТВЖЕША гр^шннча! ГДки; оуклоншиа на ЛЈА кез« злкоше, н кх гнНгк-к краждока^В Л1И. Оердце л1ое сл1Ате'сл ко лш*к, и КОАЗНК сл»е'ргн нападе на Л<А. Отра^х и тре'пет* пршде на Л»А,

И ПОКрМ Л1А ткл»а". А у 90 о.м псадму: „Жиккш кх потоцж КМШНАГШ" слика

се уздање Спаситељево у Бога, који ће Га избавити из замке ловачке и од тешких оптужаба, како ће стати на отровне змије аспида и василиска н згазити лава и змију. т. ј. победити ад. Затим долази иза Олака, и нкш-к, Лллил&а (3 пута), Гди пол<ил8и (3 пута), слака тропар светптеља тога дана, и нкш^к: богородичан:1) „Мкш не ил1ал«к1 дерзноке'нТА..., молитва: Окорш да предкарАтх. . . , трисвето, и кондак дана, и шести час сезавршује молитвом св. Василија Великог: „Кже и Гдн силх..."

Трећи и шести час врше се V х р а м у (тин. 14. нсЈвембра, ионед. I. седмице поста), а каткад и у притвору (тнпик недеља Антипасхе).

Ч а с о в е и м а м о : свакидашње, великоаосне, иасхалне и царске. Чинове свакидашн.их часова имамо у часловцу и следовном

псалтиру, великопосних у часловцу, следовном псалтиру, уставу (по-недељак I. седмице вел. поста), пасхалннх у чину пасхе8). а чинове царских часова у триоду (вел. иетак), минеју (25. дек.; 5. јан.) и у уставу на те дане. Часови се врше у епнтрахиљу.

Великопосни часови се врше у среду и петак сирне седмице (осим случајева наведених у уставу 1. и 2. фебр. и у 28. храм. гл.), у понед. утор. среду четвртак и петак у све седмице великог поста, у пон. утор. и среду страсне седмице. Царски часовн се врше на вел. петак и пред празницима рођен.а и крштеља Христова. На цар-ским часовима врше се 1. 3. 6. и 9. час заједио. Царски се часови врше у храму8), пасхални чмсонп се врше пасхалпе седмнце до То-мине недеље. Иначе у остале дане врше се свакпдашљи часови.

1) Богородични на часовима зову се у типику: Богородични часова. ') Пасхални часови су без псалама и састоје се само из пасхалнпх песама. 3) Царски се часови зову царски зато, што су на њима присуствовали ви-

зантијски цареви и што се на овим часовима говори многољетије цару т. ј . владару.

14

15. Обедница или изобразителна.

Иза шестога часа, унраво иза међучасија шестога часа врши се у православној цркви, када се не свршава св. ли-гургија, на место ове једно нарочито богослужење, које се зове обедница или посл^докаш* и з и ж р а з н т е л ћ н и х х (та хиту.а. или ахолоч-Ја ~Љм тотхш, оШсанп 1ур1согиш). Ово се богослужење зове обедница ради тога, што се вршп у подне, и што монаси после овог богослужења одлазе за сто ради обеда, а та тотаха, чин изи>кразГтлкнк!\х зове се ово бого-служење према Симеону Солунском зато, што се на њему читају типични или изобразителни псалми 102. и 145., у којима се спомиње о наплоћењу Исуса Христа и о плодо-вима који из овога извиру (та тотаха ач-Ј.-мчз., тпрсбтероу ха1 беитероу), и што је богослужење та титг:ха слично св. литур-гији1); а по мишљењу других зове се та тил-.ха што је чин овог богослужења у почетку био изложен у књизи тотихбу.2) Служба та титаха у значењу нарочите службе није била у сгудитском типику, негч) је имамо детаљно изложену у јеру еалимском типику. ГТрвч спомен о овом богослужењу имамо у типику царице Ирине, жене цара Алексија I. Комнена3) (XII. стол.) и то тако крагко, да није могуће сткорити јасну слику о томе какпа се служба овде разумева. Толико је јасно, да ее служба о којој се овде говори свршава у нар-тексу (^арЈћг^) између часова и литургије, и да она по по-ложају своме у низу осталих дневних богослужења одговара оној божанској служби, за коју знамо из каенијих тииика са именом та тогаха, — наиме онај део литургије који се записивао не у евхологију, него у уставу »тогахо^«. Према томе »та тигаха« значиће оно, што је изложено- у типику, а реч „изокразитмкндж" није ништа друго него дослован превод овог грчког имена и не даје одређену представу.4)

Обедница или изобразителна врши се у обичне дане ако се из ма каквог узрока не врши св. литургија, или се

') Испор. Вутеопњ ТНе8ва1опкеп$18 Ие васга РгесаИопе стр. 329: Ое огЛпе Турјсогит (МГцпе, Љј(1. р. 593).

*) В И Д И И. МансвгшовЂ, Церковнми Уставт,, Москва 1 8 8 5 . стр. 2 0 7 .

•) ТурЈсиш т о п а 8 ( е п ј Кехар1-ИЈ>)1ГугЈс Соп51ап1ЈпороН аЂ 1гепе Писеиа А1\'1' СотпеП! 1тр . : В И Д И 1)и Сапце, 61о8запит а<1 еспр1оге8 те(Нае е1 1пПтае Сгаес1-1аИв.| 1л1рЈ. 1688. Т. II. р 1622. — Издање овог типика: В. Моп1/аисоп Апа1ес1а 6>аеса, Рап« 1688. р. 136 в даље, и М1$пе, Ра1г. ус. Т. 127. р. 985. и ла.-к*

' ) Испор. И. Мансзешот, ЦерковпБХи уставт,, стр. 207.

33

вриш у иеликом иосту и на навечерије Вожића и Вогојављења, када се часони нрше заједно са вечерњем и литургијом св. Гри-горнја Двојеслона, односно св. Василија Великог. У прном-случају је изобразителна служба по себи утврђенаса уметком песама п молитнама сн. литургије, у последњем пак случају када се нрпш после 9 часа, чини прелаз к вечерњу.

Чпн.обеднице или таду титахом састављенје из псалама, чптања, молитава и иесама. Поједини делони оие службе су: Псалмн 102. п 145., несма „бдинороднкш (>не, и Олоке.. ." блажена. апостол, јенанђелије, символ нере, Оче нашх, про-писапп кондаци, молитва св. Тројици, псалам 33.. песма Догтонно естк п отпуст.

Подробнији чин обеднице је: V почегку се читају псалми 102: „Нлагослоки д8ше л!оа Господа. . . " ц Олака: 145-: ..Хкали д^ше ,НОА Гда. . .", у којима се велича Господ због многих добрих дела учињених нама. Натп.м долазп и нкпгк иосма: ..бдннорбднкш Он(, и слоке..." Затим се поју блажена којпма се додају тропари канона 3. и 6. песме (из октопха п Мипеја). Затнм се чита апостол и јенанђелије дана, нза тога долазе тронарн : ..Дикх ншшши поетх ТА. . . " и „Олака: Ликк стк1\х агглх п ар^агглж. . ." , чита се и нкпгк: символ нере, молптва: „СОслаки Лстаки. . ." И:?а возгласа гакт ткое естк царстко.. . поју се кондаци, ©лака: Оо стк'|лш оунокои, и нкш-к: Пр(дстат{лкство х?Т|1 'нх ' Господи, пол»ил8и 40 пута, молитна ..КСКТЛА Трце. . .". К8ди ЈША Господне, пс. 33: Клагослоклк> Гда, иесма Достонно естк и отпуст. Чин изобразителне имамо у часмонцу и следовном псалтиру. У дане поста, када се па јутрењу поје алилуја. изобразителна се врши после 9. часа! а у дане када се поје Вогх Гдк, врши се изобрази-толна носле 6. часа.

. 16. Међучнсија (лмждочаол).

Пзмеђу час.ова, који су прописани за мољење свих нерних, врши се у манастиру једно нарочито богослуЖење, које има име лнждочапе ([1вао)р{а, тесИае ћога). Међучасова има чегири на броју и врше се између појединих часова, тако између ирвог н трећег часа служи се л«ждочаг'ц перкагш

часа (јлаасбрм«; тг^ иријтг^ Лрад), између трећег и шестог часа лпждочас'16 тре,Т1АГ№ часа (р.гашр10^ тг^ тр{тгјд мрад), измећу шестог и денетог часа л1еждочас'и шктаги) часа ([леашрсоу т^? ехтг^ мрас) и између деветог часа и вечерња л»ждо«асТ* д?кАтаги> часа

з

130

(Iхгзшџоч вчштУј; шрад). Међучасони, но постанку каснији од часона, нису се нршили у иочетку као јанно заједничко богослужење на скуиу брађе, него се спршанали у ћелијама код сваког монаха за себе и сачињавали су део монашког правнла. Види се да су они уведени у манастире са том сврхом, да монаси проводе слободно време у својим ђели-јама у нарочитим молитвама. На ово се нравило пије свуда пазило, јер у многим манастирима нарочнто у строго киновитским, држапи су међучасови у заједници, наро-чито ако су сједињавани са одговарајуђим часовима. Ова неједнообразност имала је утецаја и на сам тиник, јер се V некп.м његовн.м рукописима налази белешка да се међу-часови врше: „г1: ТУ> у понедељак, среду и петак, која се у другим рукописима, нарочито сгарима, не налази, и која изгледа да је додана касппје, неиозпата старој пракси.

У празнике и дане са Погх Гдк (у нреме октоиха) међучасови се не врше. Из извода типика наведеног у Ои Сапце-у под речју Лра види се, да се међучасови нису вршили за време целе годнне, него само у извесном периоду црквене годнне и поја-ни су у цркви, нартексу и у ћелији.1) Сада се ио правилу држе и врше међучасови само у манастиру и то у дане поста, у храму. када је скупљено све братство.

Што се тиче садржине међучасова. на међучасију првог часа читају се исалми 45. 91. и 92; на међучасију трсђег часа пс.: 29. 31. и 60; на међучасију шестога нс-: 55. 56. и 69; на међучасију деветога пс.: 112. 137. и 139, Затим долази читање тропара и пајпосле молитва Василија Вели-ког Госноду вседржитељу. Па свима међучасовима чине се велики поклони^или метанија са молитвом св. Јеврема Сир-ског: „Гди и Елко жикотл лоегш. . ."

Чинове међучасија имамо у велико.м или следовном псалтиру.

17. С в е т а л и т у р г и ј а . .

Све црквепе службе (богослужења) о којима смо до сада говорили веома су важни делови јавног опћег бого-служења, имају дубок и бмтни смисао, и одликују се како лепотом тако и значењем своје садржине. Но сва ова бого-служења су тако рећи уводна и спремају нас за достојно вршење најглавнијег богослужења св. литургије. Св. литур-

') Види И. МансвешовЂ, Церконнми устав-ц М. 1885. стр. 206—207.

131

гија је главни део богослужења, врхунац овога и средиште свега религиозног живота хришћанина. Као што је жртва искупљења извор свију дарова, исто тако је продужење ове жртве у жртви св. литургије средиште делања Христова у цркви.

Литургија се може посматрати као жртва и као тајна. Ми ће.мо овде говорити о литургији као жртви. И пошто су св. аностоли излагали учење о жртви Христовој у вези са основном идејом старозавегних жртава, које стоје према жртви НЗавета у припремно.м односу, то ћемо овде изнети главне белешке о старозаветним жртвама.

18. П о ј а м о ж р т в и . С т а р о з а в е т н е ж р т в е .

Под жртвом разумемо сиољашњи дар, одабрани део чо-вечје својине, који нриноси човек Ногу постављајући на олтар и палећи га, јер огањ га узноси на небо, и тако изра-жава човек веру н унутрашњи религнозни осећај.1)

Молнтве и жртве су старе као и религпја, и заједничке су људима као и ова. Већ Каин и Апел, ирпносе Богу жртве и пспод најстаријих и најудаљенијнх рушевина на-лазимо незнабошке храмове. налазимо жртвене олтаре, па и незнабошки народи најновијег времена цивилизовани и нецнвнлнзовани, нмају у своме култу жртве, а имамо их у свнма монотеистичкпм п нолитеистнчким религнјама. У глав-ном жргве сретамо свуда. где год налазимо и саму религију.

Посебно Ног проппсује преко Мојспја нзабраном народу израиљском жртве, које нмају да Му се приносе, као и матери-јал жртава и начин како да се прпносе. С погледом на м а т е -р п ј у жртве имамо крвне жртве, у којима се ирпносе рогате животиње. овце и козе, грлине и голубићи. нли бескрвне жртве, у којима се жртвује класје, бело брашно. уље ма-слппово. тамјан. хлеб или азп.ми и внно. С погледом на с в р х у имамо жртве свеааљенпце, жртве измирења, т. ј. за грех и за кривицу, и жртве мира или сиасења. I свепаље-ницама (блохаитш^а, ћо1осаиз1иш) спаљивало се све месо живо-тиње. и приносило на светом месту сваки дан. пошто се клало ујутро и увече по једно јагње. Жртве за грехе приноснле се радн опроштаја греха учињеног прекршајем теократског

') Испор. I. 1П/1, ШигЈпк 2. В4. 1847. р. 436; I. Кдззт^. Шиг?15с1>е ЕгШ-гип^; <3ег ћ1. Меа^е, 3. АиП. КегепзћигЈ: 1869. р. 147.

102

или цинилог прана, делом за изнесне грехе. У одређен ира-зник, наиме о ноном месецу, на иасху, о педесетници, на нону годину, у дан измирења, приносила се жртна изми-рења за грех, и то за цео народ једна коза, а за нојединце према нрсти греха приносила се једна грлица, голупче, или јагње или јуне. Као жртна за криницу ради задонољ-штине понређеног ирана или радн задовољ^ња повређеног теократског прана, морао је кривац поред отштете или казне одређене законом да принесе једну козу, у неким случаје-вима и јагње од године дапа. Жртне мира или спасења беху жртве хвале или благодарности, а звале се и евхари-стијске, жртве завета или обећања, и лсртве добре ноЈве , а разликовале се једна од дру!'е само интенцијом којом се нриносиле. Код ове врсте жртана узимала се која год од рогате или ситне марве на жртвеник, а онај који је жртвовао требао је да буде у благодатном стању, наиме ње-гон живот морао је бити чист и Ногу угодан. Вескрине жртве приносиле се или саме за себе, или са свенаљенп-цама и жртвама спасења.

Карактеристични знак свепаљеничких жртава је пот-пуно спаљивање дара; а жртава за грех и кривицу кроп-љење крвљу животињском или у изливању крви око жрт-веника, или кр< пљење рогова жртвепог олтара овом крнљу, или спаљивање једног дела меса на олтару, у неким слу-чајевима ван храма, и у трошењу највећих делова меса на св. месту само од свештеника; код жртве мира или спасења карактеристично је изливање крви око жртвеника, спаљивање делова меса намењених за жртвеник, нрино-шење груди и десног бута животиње као дар, и једење осталих делова меса делом од снештеника (и осим храма заједно са њиховом породицом), делом од самог приносиоца жртве. Код жртана вегетабилних стнари које се приносиле за себе, палио се један део, и овај се звао успомена, помен, а остатак су потрошили свештеници на св. месту са искљу-чењем њихових породица; а код жртвовања вегетабилних ствари, које се сједињаваху са жртвама мира, остајао је један део свештенику, а други већи део узимао је прино-силац жртве да употреби ири давању жртнене гозбе.

Жртве као такове постале су из ириродних осећаја човека и пошто су биле уједно најодабранији део теченнне и својине човечје, то беху самвол целокупне његове ода-

37

ности и приврженосги према Вогу. А пошто је човек услед прародитељског греха уздисао нод његовим последицама и за казну потпао под смрт, то је исповедао жртвама, а на-рочито оним крнним, отуђење и оделење човека од Вога, као и жељу да се помири н опет сједини с Вогом. А све старозаветне жртве, иако су постављене наређењем Вожјим, нису биле кадре саме собом да уклоне кривицу и казну прародитељског греха са рода људског. Зато и каже св. ан. Павле: „О-кнх ко Н/икш законх грАдбцш^х клагж, {&) ш сл'» лГкш Љкразх кнрж, на КСАКОЕ л'1гго т-клшж* жерткллш, и\-же при= НОСАТХ кк'ш8, ннкогдлжб ЛЈОЖЈТХ прист8па'к5фихх сокершити. . . . но кх НН)(Х косполшнлше гр-к^шкх на коеждо л'кто ккнштх, ШКОЗЛЈОЖНО ко кроки нончж и козлж ШН8ЦЈЛ'ТИ гр-кхи".1) Старозаветне жртве беху према томе само символи. знаци, да је човек пред Богом грешан, и да је грехом изгубио вечни живот, оне беху символи и слике, наиме оне поред значења, које је њима било својствено, јављаху нешто што још није посто-јало, што има да се догоди, наиме велику жртву измирења ИХриста, који је имао да постане искупитељ • света. Оне су имале да одрже свест грешности пред Вогом и да по-буде и пегују жељу за Спаситељем света. Уколико дакле жртве измирења пре Христа побуђиваху, неговаху и одр-жаваху свест и осећај грешиости и жељу за Спаситељем, спремаху оне за потпуну жртну измирења од Месије, и чи-ниле су оне, које су их у вери и у нади на живоносног Спаситеља чисте душе приносили, пријемчивима за дарове искупљења2) и тако су стојале оне са жртвом Спаситеља у живој и реалној вези, и зато говори св. Јован у Откри-вењу (18, 8) о јагњету, које се клало од почетка света.

19. К р с н а ж р т в а Х р и с т о в а и е в х а р и с т и ј с к а ж р т в а .

Што нису могле остварити жртве пре Христа. оства-рено је жртвом, коју је принео ваплоћени јединородни Син Оцу своме Небеском. Ова жртва је у томе, што је Он, исти-нити Син Вожји нонизно Себе, узео облик слуге, био по-слушан до смрти, и то до крсне смрги.3) Чист и безгрешан није имао потребе да даје задовољштину за себе и за

>) Јевр. 10, 1—4. *) Истор. И. ДмишревскШ, Историческое, догматическое и таинственное

изчоиснеше божествен. литургш, Спб. 1884. стр. XIII. ') Фил. 2, 7 - 9 .

102

своје грехе, а спрао је наше грехе1), ублажио је праведни гнев Божји2) и дао је потпуну задовољштину за грех, који је иочивао на људском роду.

Зато што је Христос предао себе смрти из бескрајне послушнос-ти према Оцу Небесном и из безграничне љу-бави нрема нама људима, зато је крсна жртва ИХриста истинита жртва и пошто је овом смрћу збрисан грех и стечено вечно искупљење3), заго је ова крсна смрт Христова истинита жртва измирења, жртва у којој се у потпуном смислу налази све оно, за чиме су тежиле жртве пре Христа.

А да би сви људи до краја векова постали учесници плодова крсне смрти Христове, требало је да се ова жртва врши и продужује у делу и у стварности. Ово су нредска-зали нророци. Тако каже Господ Месији: Т м нрси во к-Ккх по чин8 /Иелх?седе'кок84). А код Малахије каже Господ: Н-Кстк КОЛА /ИОА кх КЛС2, гллголЈтх Гдк кседЈржителк, и Же'рТКК1 не нр?Ил»8 № р8кх 1:аи1Н\"л. Здне ц) костшкх соднцд и до здиддх ИМА л«ое прослдкисА ко газкш-кхх и нд ксАЦ-кл1* л^-кст-к ДУЛ»ЈЛ 'Л»Х прино^ СИТСА н.иени л»оел»8 и жерткд чиста.5) Ова чисш жртва је св. литургија, коју је установио ИХристос на тајној вечери. О установљењу овоме читамо код Матеја: „Мд&ФКШХ же ИЛГА,

прУежх 1исх И КЛДГОСЛОКИКХ прелоти, и ддАше оученики)Л1Х,

и рече: пршли'|те, идГгге: сТе естк т^ло л»ое. И пр?е'л1х чд'ш8. и Хкдл8 коздд'вх, даде ил<ж, глаголл: пште ш неА кси: С?А КО естк крокк Л1ОА, нокагш здк^ктд, Гаже зд ЛШШГ?А изликд'ел»д ко Лстд* кле'н?е гр-к)(и>кх".в)

А код Луке додаје Исус и заповест говорећи: 0?е тко-рите кх /иое коспожиндше.7) Речи: ,6же зд вм дде'л1о, гаже зд км проликдетсА" (Лука 22, 19. 20) показују јасно, да Он на овоме месту говори о предавању измирења, о жртви. Осим овога назива Господ своју крв: »крв Новога Завета«. Крв завета је дакле синоним са крвљу жртве, јер закон или завет човека са Богом може се склопити само као жртва у којој се брише кривица, узрок удаљења од Бога.8) Према томе је Господ

') I. Јов. 1, 7; 2, 2. ') Рим. 5, 9—11. ') Јевр.. 9, 12. 4) Пс. 109, 4. ')' Мал. 1, 10. ') Мат. 26, 26—28. ') Лук. 22, 19. 8) Испор. Јевр. 9, 18—22:

39

ИХристос принео на гајној вечери жртву. Речима: „С?е тк©» рите к& л»ое косполшндше" дао је Христос апостолима власт и заповест да чине што је и Он учинио на тајној вечери, не само да претварају хлеб у тело и вино у крв Њ< <у ^го да*се обоје и жртвује Богу.

Ову заповест божанског Спаситеља вршили су апостоли и њихови наследници, епископи и нрезвитери, као што се види из Дела и посланица Апостолских,1) и из списа св. отаца.2) Они се скупљаху на једно место, прпношаху тело и крв Христову као жртву Богу, гедињуј 'ћи са овим при-ношењем церемоннје сходне сврси устанопљења св. евхари-стије. Тако се вршила ова жртва у православној цркви под именом св. литургије од апостолскпх времена до данас. Св. литургија је пре.ма томе стална жртва НЗавета, у којој се ИХристос под видом хлеба и внна на бескрвни ачин жртвује рукама свештенпка небесном Оцу, као што ( не-када жртвовао на крсту на крвнн начин. Св. литургија је по суштини иста жртва као и она коју је Христос на крсту припео, јер овде се жртвује Оцу Небесном један и исти дар, т. ј. сам ИХристос, са једном и истом сврхом, т. ј. ради опроштења грехова света. Само начин жртве је разлнчпт. На крсту се принео на жртву Христос у крвну смрг, а на св. литургији се жртвује прославл.ени Христос на бескрвни начин; тамо се жртвовао ИХристос само једанпут и само на једном месту, овде више пута и на много места ; тамо се жртвовао Христос да нам стече богатство дарова, а овде да нас причести извором својих дарова.

2 0 . Имена , с у ш т и н а и з н а ч е њ е св . л и т у р г и ј е .

Разна имена св. литургнје изражавају веома добро и згодно суштину и њено значење, и зато је од интереса да са ове тачке гледишта упознамо ова имена. Св. литургија се звала у старој цркви а зове и сада: е'>/ар:зт1а. бпагодар-ност,*) јер је установљена од ИХриста као улстину бла-

•) Дел. 2. 42; 20, 7: Јевр. 13, 10. ') Испор. ГизНпиз, Аро1о«1а 1. рго СћпзИатб с. 65—67; ЕШ$с1ет, Шак^из

с. Тгурћопе 1и<Јаео с. 41: 1гепаеи$, АЈуегзиз ћаегеаез Нћ. IV. с. 17. (АИ§пе, Ра1г. рг. Т. 7. р. 482-485.) и Соп$1. аро$1. I. II. с. 57. » 1. VIII. с. 6—15.

') Испор. ЈизИп. М. Аро1ор. I. рго СћпзПашз с. 65. е1 66; С1етеп$ А1ех, Рае-<1адосиб Нћ. II. с. 2; ТеПиШап. Це согопа шШИб с. 3; Сург1ап, Ер. 10. ас1 Маг1угез е1 СопЈеззогез и Еји$<1ет, 1лћег <Је огаПопе 1)ош1пЈса с. 18; Соп$(. ар. I. II. с. 22.

102

годарна успомена љубави и безграничних заслуга Његових за род људски; ЕбХоуСа или потг^ом тг^ еиХоуСблагослов или чаша благослова,1) јер ми приносимо Богу жртвухлеба и вина, хвалећи Га и благосиљајући Га за сва доброчин-ства указана роду људском; хо-.шуСа, удео, аричешће*) јер се на св. литургији причешћујемо Христом; беих\оч и беТлчоу хор^ахот, вечера и вечера Госаодња,') јер св. лиг- ргија пред-стапља последњу тајну вечеру ИХриста са својим ученицима; тратаСа хирЈои, траеза Госаодња4) и тр^таСа џчо-Ј.-лг^) тајан-ствена триеза, јер овде нам се износи животворно јело и пиће, износи нам се само тело и крв Спаситеља нашег; џиатгјрм, тајнав) и роотдркгу парађо&ч, чудновата тајна,1) З-ЕТОУ, хусоу, (ррсххбу, тајна божанска, света, страшна/8) хл4о15 тоО артоо, ломљење хлеба ;9) ауасгора и ттроасрора, узношење и ариношење ;10) теХгттј, извршење, освећење ;и) аоуа^; и обуа^? ау:а, ск)>а или свети СКуа;") Јгроору^а, света радња^) и т. д.

Из ових имена се види и суштина св. литургије. Св. литургија је по суштини:

1. Жртва аотауног аоштовања, ј ер када се Син Божји једносуштан са Оцем поклони безграничној слави и све-тости Оца Свога и би послушан до смрти. смрти крсне,

') I. Кор. 10. 16; Иопор. СугШ. А1ех.. С о т т е п 1 а г ј и ш јп Еуап? Јоаппјз с. 6. V. 56. (Мг^пе, Ра1г. рг. Т. 73. р. 381.)

*) Дел. 2, 42; Испор. ВавШаз, Ер151. 93. а<1 С а е з а г ј а т ра1г1сјат, <1е с о т т и -пјопе п јоаппез Оат Ое ГнЈе оПћод. НБ. IV. с. 13.

*) Дел. 2, 42. в 46; Испор Јоапаез Сћгузоз(., 1п ерја1. 1. ад СоппШ. НотИ. 27. (М1ј;пе, Ра1г. Т. 61. р. 229.).

*) I. Кор. 11, 20. ») Јоаппез С/ггузо$(., 1п Ер. I. а,1 Сого1ћ. Н о т . 27. «) ЈизНпиз, 01а1о§иб с и т Тгурћопе с. 41. и Јоаппез СћгузозГ., Н о т . 82. а1.

23. Ш МаИћ. (МГ^пе, Ра1г. ЈГ. Т. 58. р. 737.) ') С1етепз А1ех. 81гота1а Пћ. IV. с 25. ») Нспор. Сол$(. ар. 1. VIII. с. 14; СугШ. Мегоз., Са1еће81б 23. Му8[а?. 5. п.

23; Јоаппез СНгузоз!. Пе васеНоНо Пћ. VI. п. 4. (М(цпе, Ра1г. Т. 48. р. 681.) ') Дел. 2, 42. и 46. '•) С1етеп% Рот , Ер1з1. 1. ад Сопп1ћ. с. 40; Сопз(. ар. 1. VIII. с. 13; и Еи-

зеШз, Нјб1. есс1. Нћ. VI. с. 43. «') Ог1%епГ$ Соп1га Се1аит Нћ. III. с. 59. џ) Оп%еп(з 1п к а ј а т Н о т Ш а 1; РзеиЈо-Ошпуз. Агеор. Ое есс1. Нјегагсћ1а

с. 1Џ. §. 2. (Мцпе, РаЈг. цг. Т. Ш. р. 428.)

") Р*еи<1о Ошпу* Агеор. Ое есс1. Нјегагсћја е. III. §. 12. (М1епе, Ра1г. 1а{. Т. III. р. 441.)

41

тада ово није нишга друго, него израз најпотпунијег по-штовања и оданости.

2. жртва потауног измирења, јер када је Син Божји сг!рао кривицу греха и својом крсном смрћу дао задовољ-штину правди Божјој, тада се овом жртвом помирило чо-вечанство са Богом. Зато каже апостол Панле: Лцн ко кровк КОВЛАА И ТМЧ4А Н П(ПМ8 Рончж КрОПАфТн Љк.г:К1рНеНК1А ШСВАЦЈЛ'(ТХ

кх плотст-ки чистот-к: КОЛК/НИ пач( крокк Хртокл, ИЖЈ ДјјоЈих стимх с(К{ принк( нгпорочна Бг8, Лч^итх сок-кстк на'ш8 С лк'рткк1хх Д-&ЛХ, ко еж« сл8жнти ндл»х Бг8 жик8 и истиннб.1)

Зато се и моли свештеник при вршењу литургије: „Шкож< кк1ти причлцЈЈ!оцЈК1Л1СА, во трок-кнЈ« д8ши..." и „К'Л«МИ, Гди, гр"к)Јн полшнавшихсА зд-к крокТк) тко('м ч(стно1«, молиткдлш СТМЈЈХ ткоихх". Она је

3. жртва иотауне молбе, јер цело дело спасења, а на-рочито нрхунац и основни камен овог спасења, смрт Хри-стова на крсту, показује се као молитва мољења; и која молитва може бити Богу угоднија и стварнија од крсне жртве најмилијег Му сина? Ова жртва се уздиже увек на небо, јер сва благодат која силази на распетога, излина се на цео род људски. Најпосле литургија је

4. жртва аотауне благодарности, јер као што је Бог жртвовањем Сина Свопа показао људима највећу до-броту, исто тако и људи не могу боље изразити своју благодарност, него када се ове доброте увек сећају у св. литургији.*)

Света литургија је средиште православног богослужења и најважнији чин овога, на коју се верни скупљају -у цркву, да се у мислима и осећајима сједине' са свештеником и принесу Оцу небесном јагње, које носи грехе света, она

-је служба, на којој они у потпуном смислу речи славе усно-мену смрти Господа, и према речима Апостола ироповедају је до Његова доласка. На св. литургији показује се Спа-ситељ и Искупитељ света вернима својима на реалан начин, на св. литургији се приказује цело дело ваплоћења Господ-њег, страдања. смрти, васкрса и вазнесења Његова на небо и понављају се сва чуда Његона дара и љубави.

«) Јевр. 9, 13. •) Испор. ШсоШ Саћазпае, [ .Ниодае КхровШо с. 33. код (МЦ?пе, Ра1г. цт.

Т. 180. р. 444.)

102

посланице Апостола) и списе пророка. Када чатпц с н р т л . старешина држи п о у к у . . . после овога сви устајемо и пошто се сврши молитва доноси се хлеб, вино и вода, и старешина ровори молитву и благодарност, а народ одговара: Амин«. Јустин наводи и разлог за свршавање евхзристије у не-дељни дан, када продужује: »А недељом се купимд уопће, јер је ово први дан, у који је Вог створио свет и јер је у овај дан ИХристос Спаситељ наш ускрсао из мртвих«. Осим недељом вршила се св. литургија у старој цркви и у дане успомене светитеља.

И данас се може литургија вршити сваки дан осим неколико д а н а . ' ) И п а к само недеља и празници се сматрају као они дани, у које за свршавање св. литургије ностоји позитивно правило. Одредбе ове врсте имамо у 29. канону лаодикијског и у 19. канону VI. васељенског синода.

Што се тиче самог часа. вршења литургије, овај ннје био одређен у нрвим временима цркве. У време гонења вршили су хришћани св.^литургију онда, када су прилике допуштале, ноћу или дању*). Када је у цркви успостављен мир, вршила се св. литургија опће ујутро. но тако, да не

-почиње пре трећег часа, јер у овај је час био Христос осу-ђен на смрт. Матија Властар палази за овај обичај и други разлог. Он пише: „У ово време дана, наиме у трећи час, сишао је на видљив начнн Утешитељ, Дух свети на апо-столе и показао им је Тројичну и савршену светлост, а тиме је и нас научио, да час једног имена са светом Тројицом (трећи) треба посветити с'вршавању свештене радње у част триипостасног Божанства'.' Но Пајсије патријарх цариградски, на нитање о овом делу, у посланици посланој у Москву а штамианој у Скрижали пише: а на питање о времену св. литургије, кажем, добро чините почињући је по правилу од трећег часа. Но није тако одређено, да у лруги час не треба вршити. Јер на св. и велики светли дан, и на дан Рођења Христова и Св. Богојављења, још док је ноћ бива литургија; а на Велики Четвртак и на Велику Суботу служимо пред вече ради та јне ових дана, о којима нећемо овде го-

•) Тако се према старој црквеној пракси не вршп лптургија потпуна у среду • петак сиропусне недеље, а литургија пређеосвећених дарова се не врши на ве-лики петак, а исто тако у понедељак и уторак прве седмице четрдесетнице.

») Испор. РгШт. Ноп. КгпЧ, СћпвШсће АИегШитвкипде, Не^епвћиге, 1866. 2. М . р. 114.

42

21. Време свршавања св. литургије.

Из Дела Апостолских 2, 46 види се, да су се Хришћани у време апостола бавили заједно у цркви у све дане ломећи хлеб, наиме свршаваху св. литургију. Према св. Кипријану1) скупљаху се Хришћани африканске цркве у време гонења сваки дан да врше божанску жртву, и Јевсе-вије2), Василије Велики,3) Јован- Златоусти,4) Јероним,5) Ам-вросије6) и Августин') говоре о свакидашњем свршавању св. литургије. Но иако се св. литургија вршила сваки дан, ипак како у време апостола. гако и касније била је не-деља законити дан за молитву уопће и за вршење св. литургије посебно. Ово се впди из Дела Апостолских8) где се казује, да ко един8 ж« Ш сВккштх (преведи према грчко.м: а у први дан седмице т. ј. недељу),9) сокракишлкл оученикшл^х прмолшти ^л^кх, Па\-мх кег&докани кх нил<х, )ЈОТА ИЗМТИ на оутрш, простре Ж1 слоко до полКноцж.

И св. Игњатије ученик аностолски пише у посланпци Магнежанима: »Не светкујте више суботу, него светкујте дан Господњи, јер кроз њега и смрћу Његовом примили смо нов живот«10). А св. Јустин каже у својој првој Апологији:11) »У тако звани дан сунца (недеља) скупљају се на једно место сви становпици градова и села, и читају колнко време дозволи успомене апостола (св. јеванђелије, Дела и

') СургГаш, Ер1з1. зупоЛса 54. а<1 СогпеНиш Р а р а т <)е [>ар815 (МГ/цпе, Ра(г. 1а1. Т. 3. р. 884.)

' ) ЕизеШз, Г)етоп51гаИо еуапЈгеПса Ић. I. с. 10. (Мјдпе, Ра1г. »г. Т. • -22. р. 88.)

") ВазИ, Ер181. 93. а<1 С а е з а п а т ра1пс јат , <)е с о т т и п ј о п е (М1%пе, Ра1г. рг. Т. 32. р. 484.)

«) Јоаппез СНгу$о$1, АдуегзиБ Ји<)аеоб Ога1. III. (М^пе, Ра(г. џг. Т. 48. р. 868.) и ЕшвАетп, НотН. 17. <п ерјз!. а<) Нећг. с. X. (МГ^пе, Ра1г. рг. Т. 63. р. 131.)

») Шегопут, Ерјб1. 71. а<) Еис јп јит (М^пе, Ра1г. 1а1. Т. 22. р. 672.) «) Атдгозшз, Ерјв1. 20 аа аогогет (МГ^пе, Ра1г. 1а1. Т. 16. р. 995.) ') АиеизНпиз, Ер. 98. а<1 ВопЈГасЈит ерјзсорит (М^пе, Ра1г. 1а1. Т.

33. р. 364.) «) Дел. 20, 7. 9. •) Реч »субота« значила је код Јевреја седми дан седмице и уједно и целу

седмпцу, а дани седмице ввали се први дан суботе, други и трећи и т. д., место недеља, понедељак, уторак и т. д. У наведеним речима имамо први јасан пода-так слављења недеље.

,0) 1цпаШ, Ер181. 1п1егро1. а<1 Магпезјопов с. 9. (Ра1г. Ароз1. Орега. Казс1си1. 11) ирз1ар 1876. р. 203.

11) Јифп. МаП, Аро1. I. рго СћпвНап!« с. 67.

нормтп: а у манастирпма нрше .читургију у разне часопе. Нато ако н проН'* грећи час или и пре трећег часа не треба пропуштатп сн. лптургију, као што је обичај и у нашим цркнама. јер благодат Духа не опредељује се нременом«.1)

Дакле ма почетак сн. литургије одређен је трећи час, а го је према нашем рачуну 9 сати пре подне. Но св. литургпја мо-лсе да почнеако је нотреба н ранпје и каснпје, ппак пе пре пзлагка сунца н исто тако не по подне. Изу-зетак се чннп у опе дане, у које је лнтургнја спојена са вгчерњем. када сс дак.че вршп литургија по подне.2)

V луховпом настирстну врши се св. литургија увек у ол|)|'Кен час. ла бп верни знали када треба да се скупе на лнтургпју. Сам час се одређује у свези са реченим и с обзпром на ирилике нерннх.

22. Шта ј е потребно за свршавање св. литурги.је.

На свршавање сп. литургпје тражи се: I. Ц р к т нли капела освећена од самог архијереја или

од ирезнитера онлашћеног од архијереја, и то црква која нпје обеспећена н профанисана ни од кога и ничиме. А цркна се обесвестн н оскврнн убијством или самоубијством чијпм у 1Н0Ј. нролинањем крви. крвотоком од жене, сахра-њпнањем безбожинка, јеретмка, незиабожаца у цркву, по-вредом н пгжењем од стране незнабожаца, јеретика и ши-зматнка, рушењем зидова. када се може нретпоставити да су н места намазана сн. мпром порушена. У таквим слу-чајевпма не сме се служити св. лнтургија у таквој цркви, док се архијерејским благословом опет не освети.*) Осим цркве и капеле може се свршити св. лиТургија и у при-натиој молнтвеној кући4) или на јавном месту. Последњи лучајеип се сматрају само као пзузетак од правила и би-

вају ирпволом н благословом надлежног архијереја по по-треби војске п у другнм нарочитим случајевима. Само место где се проскомидија врши јесте жртвенпк (—рбЗ-за*.?), а на св. престолу вршн се св. лптургнја.

1 И.-пор. ВешаминЂ, Нован Скрнжа.п,. стр. 129. :1 130. ; Вплп: К. Нико.некШ, ПосоЛЈе кт, пзученјда у. гава богослужеи'|ц прав.

Ц4ркеи-и*'л. III. 1874. р. 165. 1 5) Уили II з * -к с т Ј« сучнТ1Лкм?<: Нвцш пр^л* (л8:«|»!|мх н и ел5ж(н!н двстс-

нт* н,>Ое..у* уранитн СЈА Кан. 31. VI. !-• не.ненског спнода

45

2. Свети сасуди и одежде (види I. књ.). Од ових је за вршење св. литургије најбитније нотребан антиминс,1) на коме не приличи литургисатн ако је подеран и поцепан, или ако је тако избрисан, да се слова писана на њему не могу прочитати2).

Исто тако св. одежде, као и покривачи св. жртвеника и часне трапезе треба да су чисти, а када остаре треба их изменити другим добрим.

3. [Јет просфора, вино и вода. Просфоре се праве од чистог ншеничног брашна. Брашно не сме бити ужежено или умољчано, не сме киснути од вина када ври, него од киселог теста. Хлеб не сме бити горак и да се здраво дроби. Вино треба да је чисто и непомешано ни са чиме, осим на проскомидији са мало воде3). Боја вина је обично црвена.

Вогослужбене књиге, и то за свештеника служабник или литургијар и четвероенанђелије или јеванђелистар.

5. За нршење лнтургије тражм се да горе свеће на престолу (4 или В), на жртвенику када су на њему св. дари (1), пред иконостасом бар 2, и толико на входу. А у слу-чају оскудице две или једна, а без иједне свеће није до-звоЈвено вршити св. литургију4).

6. Потребна лица оснм свештепика. црквењак и нојаи, којн су наученн да се страхом Божјим и побожношћу нду кроз цркву и у олтар.

23. Вршилац св. литургије5).

Вршилац литургије је само канонски свештеник, наиме према прописима цркве хиротонисанп свештеник. Али с обзиром иа сваку одређену цркву треба да је свештеник и опуномоћен за вршење св. литургије. Ово опуномоћење прима свештеник за сваку одређену цркву од архијереја дијеце-зана, а страни свештеник пристанком или дозволом компе-

•) Пспор. Правосл. исаоведање . . одговор на 107. питање. *) Ниди И з в - к с т ! « оу ч н т (л к н о I. 1ћ1с1. ') Испор.: Правосл исаоведање... одговор на 107. питање. 4) Нспор.: П.чк-кст!« вучнт«лкно<: Сосбди склф«нн!н к* сл$ж«н!» петр«сни.. . :') Види Л з » -к с т I« оу ч н т « л I н в I: КЛкш подввЉт* слЈјжнт«л|« пр«дбгот«кллти с«в«

К* Д0СТ0НН0Л«8 СЛЈж«н!|« КЖ1СТК1ННК1Л л!тУрг|'н II ||рн4л|||«н||0 КЖ«СТК«ННк|]̂Х ХјјТОКМЈ! тлннх. — Аагкстк оучит«лно« саставио је пнокт. ЕввимШ, учеиик Еиифашл Славинецкаго (+ 1676.) II први п у т ј е штампано у Служабнику 1705., од када се до данас штампа у служабнику и садржи упутства за богосдужбеиу пракоу свештеника. Испор.: ГригорШ МирковичЂ, 0 времени пресуштаствленЈн св. даровч,, Вилона, 1886.

102 46

тентне црквене личности, наиме у епископској цркви од епископа, и у парохијској цркви од компетентног пароха. Страни и неиознати свештеници који хоће да врше свете радње треба да покажу »препоручни лист«, и треба испи-тати да није без опасности њихово причешће и иримање.1) Свештеник који хоће да врши св. литургију треба да има на у.му :

1. Да врши св. литургију према прописаним формула-рима са дубоком побожношћу и религиозношћу, и да тиме утнче на релнгиозност и нобожност присутних Хришћана.

Сећање на дела.учења, страдања и смрт Господа нашега ИХрпста за искупљење света. што сачињава суштнну св. лнтургије. треба да ирожи.ма дух свештеника који служн вером. љубављу и надом. Велнка љубав Спна Ножјег према ролу људско.м. који се као јагње нрпнео на жртву за наше грехе, треба да у душн свештеника побудп најиобожније мнсли и ове мпслп и овн осећајн треба да се манифестују у начину сиршавања св. лнтургије, у држању, и целом сиољашње.м понашању свештеника.

2. Свештенпк којп се снрема за св. лнтургнју треба да се чува свега онога, што се противн достојно.м примању св. евхаристнје. Дакле треба да је ведар н чпст телесно. С вечера треба да се умерн у јелу н ппћу. а иосле поноћп не сме ншпта јести. И душу треба да очнстн од сваке прпродне љубавп. похоте и иожуде телесне, које се протнве љубави пре.ма Погу. Зато се забрањује пре лп-тургисања. сексуално општење2). а п ток се.мена с.матра се као занрека достојном нричешћу н пре.ма томе литургн-сању.8) Нсто гако треба да је свештеншс досто.јап н ду-1јино. А сметње које се са ове тачке гледишта противе вршењу св. литургије с.у правнлно свргнуће свештеннка. п то за доказане грехе и моралне прекрШаје. С обзп-ром на ово каже 28. канон св. апостола: »Ако се епи-скоп. или презвптер. нли ђакон. који је због доказаних преступа правилно свргнут био. усуди предузети службу, која му је некада била поверена. такав нека се сасвнм

V Кан. 12. св. апостола; нили п 1. п 8. ;;анон антпохпјског синода п 17. ка -:. на< 1М.> чског сипода.

Н. канон Дпониспја Ллександрпјског. 8. кан. Јокана Посника (>1;зт6'јт71;ј.

искључи из цркве«.') А што се тиче моралног прекршаја, тешки греси противе се вршењу св. радња уопће и до-стојном вршењу св. литургије посебно.*) Ирема томе све-штеник који је под тешким грехом не сме вршити св. ли-тургију, док се не очисти од овога греха тајном покајања, и док не прими разрешење у исповести, јер V противпом случају увећава свој грех другим тежим, примајући тело и крв Христову само на осуду. Осети ли се свешТеник на самој божанској литургији грешан са смртног греха и осети ли истинито кајање због овога греха, нека се не усуди да литургише, док се скрушеношћу, болом у срцу и испо-вешћу пред духовним оцем не очисти од греха уз одлуку, да се неће више вратити греху.*)

3. За литургију треба свештеник да се спреми вршењем или слушањем седам црквених божјих хвала (часова) про-писаних црквом, и то вечерња, повечерија, полуноћнице, јутрења и часова. Исто тако има да чита или слуша све-штеник пре сна прописане каноне, акатист пресветој Но-городици или ИХристу, светима и анђелу хранитељу и ујутро посл-кдокаже СКАТМГШ причдцншА. А ако је свештеник заузет духовно пастирским дужности.ма, наиме исповеда-њем и причешћивањем болесника, крштавањем деце, а приближује се време св. литургије, и због овога узрока не прочпта каноне, не греши, ако само после св. литур-гије нзврши пропуштено. А последованије причешћа сва-како треба да прочита пре св. литургије.*) Свештеник који је ружио и увредио кога, и зна да је овај огорчен на њега. или ако је свештеник сам увређен од кога и гневи се на онога, који га је увредио.^нека не литургише, него сеђајући се речи Господњих: Лцн оуко принссшж дарх ткои ко олтарк! и т8 потлнсши, ики> кратх ткои илиггк н-^что на Т А : шстаки т8 дарх ткои пр«д 6лтар«'л1Х, и шедх ирежде сл«ирисА ск кратол!х Т М И Л Ј Х , и тогда пришедх принеси дарх ткои,5 ) нека се прво помири са братом својим и онда нека приноси жртву. А ако је увређени далеко а свештеник има да литургише,

' ) Видп 4. канон антиохијског спнода. *> 25. и 61. канон св шостола, 9. канон I. васељенског синода; 9. канон нео-

кесаријског синода. 3 1 НЗК^СТТ« 4уЧНТ(Л1кН01.

*) Иснор. Изи-кст!« <Ц-чнт(Акн«<. Мат. 5, 23—24.

48

то нека се одлучи, да ће се с њиме у љубани измирити када се нађе, када иећ то не може пре св. литургије.')

4. Поред свега овога свештеник који вриш литургију треба да има иа у.му да су предложени дари у славу Бога, који се слави у св. Тројици. у част свих светих^ ради ко-ристи и оироста грехова живих и мртвих, а нарочито оних којп су се поверили његовпм молптвама, и да врши св. литургију према заповести Господњој и обичају православне нркве као жртву која освећује, као жртву која нас изми-рује с Богом и чисти грехе наше. Зато нека изговара сваку реч молитава са свешћу и вером у присутност Ножју у опој тајни, јер на овај начин може се упалити у његовој душп снети огањ молитве, који доиире на небо.

5. Свештеник који служи, дужан је да се причести сн. тајном и да нарочито нази, да се не изгуби ни најмањн део тела и крви Господње. Ово тражи поштовање, које треба да се указује према овој највећој тајни снасења људског.

Само једна литургија може се у један дан свршити и на 1едпом престолу, јер се не понавља једна смрт Спаситељева.

24. Литургије православне источне цркве.1)

Пресвета жртва је од времана свога устапопљења како по својо.ј садржини тако и по битноме у њој остала увек п свугде иста. А пошто су старешине црквене нмале да се брину за вршење свете жртве, за узвишеност и све-ТИЊУ тајне, као и о потребама верних, није могло нзостати, да се и церемоније свЈлитургије код разних народа, у разна времена и на разним местима изложе на различпт начин

појединим особинама. У прва три века у главном беху све литургије једнаке,

н значајније разлике не могу се констатовати, јер не беше далеко заједничко порекло и основа свих литургија. Друк-чије ствар стоји од друге половине IV. столећа, када је

') Испор. А з « - к с т ! < вучнт<Акнв<.

') Види Ог. Тћеодог Тагпашзк/, Ц1е ће<1еи1еп(181еп Шигј»1еп Јег опем! Пб^ћеп К1гсће, СгегпотеНг 1893. Овде имамо превод свију источних литургијн исторвјскпм уводом. Издање псточних литургија види: Иепаис1о(, Аззегпапј, (ви Л. Мирковић, Прав. литургика, I. део стр. 50.), Пате1 (Љк1. стр. 57.), С. А. 8н>ајп$(.> Тће Сгеек П1иг§1е9 сћЈеПу Ггот ог1Ета1 аиШогШев, 8°, С а т ћ п Ј е с , 1848; Е. Вп&Мтап, Ш и г ^ е в еа5(егп ап<1 «-е81егп, 8°, ОхГогЈ, 1896.

49

развијање хришћанских догмата, престанак катихумената и покајне дисциплине утицало и на литургију.1) И тако се обра-зовале многе литургије, од којих се неке и дан данас упо-требљавају. Оне се зваху по имену свога автора или по имену најзнаменитијег епископа оне цркве, где су се обра-зовале или нарочито употребљавале. А неке опет носе име којег апостола, из чега још не треба закључити њихово апостолско порекло.

Према својој постојбини литургиЈе се деле у две главне фамилије, у литургије источне цркве и западне цркве. Ова иодела је оправдана и основана, јер се литургије источне цркве разликују од оних занадне цркве не само постојбином и језиком својим, него и духом и карактеристичпим особи-нама. Према генију истока источне литургије су тајан-ственије, имају више церемонија и символичких радња које се односе на иоједине моменте из дела искупљења Снаси-тељева. Последње пак више су изложене промени, пошто црквена година са својим празницима има већи утецај на њих него на литургије источне цркве. Наиме за сваки праз-ник на литургији западне цркве, и то за први део њен, прописане су нарочите несме и свештеничке молитве, чему нпр. у лигургијама источне цркве нема места. Најглавнија пак разлика између источне и западне цркве је без сумње т. звана епиклеза или призивање св. Духа да претвори евхаристијске елементе у тело п крв Христову. Овог призивања нема у литургијама западне цркве.

Од литургија источне цркве") навешћемо овде само ли-тургије православне цркве, а то су:

1." Литургија јерусалимске цркве, обично названа литургија св. јакова брата Госаодњег, ааостола и арвог Јерусалимског еаискоаа. Према црквеној традицији сп. Јаков брат Господњн н први епископ јерусалимски је автор ли-

') Пспор. Ргоћ$1, Шигцпе <1ег егз1еп (Јгеј сћпаШсћеп Јаћгћипс1ег1е, ТОћшвеп, 1870. р. 14.

') Нсточне литургнје деле се не толико по карактерпстпчнпм особннама ко-лико по обрасцу по коме су састављене на трп типа: I. Јерусалпмски, влв тип грчких литургпја св. Јакова (литургија Јаковл,ева као узор п оригинал, литургпје цариградске. јерменске, јаковитске п маронитске цркве); II. Александријски тип или тип лптургпја св. Марка (Маркова литургија као уаор п оригпнал, литургије коптске п абисинске цркве); III. Едески тип или тип лптургија Адеја и Мариса (литургија Адеја и Мариса као узор и оригинал, литургија Теодора Мопсвестиј-ског, "литургија Несторијева и литургија малабарске цркве).

4

102 50

тургије, која се у јерусалимској цркви свугде вршила до VIII. столећа, када су место ње уведене литургије цариградске цркве,') чији је модел и прототип била литургија св, Јакова. Од тада пак врши се ова литургија у јерусалимској цркви само једанпут годишње, и то на дан успомене св. Јакова (23. октобра).

Што се тиче автентичности Јаковљеве литургије, једни је побијају а други држе. Толико је сигурно, да литургија како је налазимо у најстаријим рукоппсима не може поти-цати од св. Јакова као автора, јер има многе делове, који потичу без сумње из каснијег вре.мена, но поред свега тога не може се порицати да апостол Јаков није био автор ове лптургије у њеним почецима и основама.

Да је литургија јерусалимске цркве примила оригина-лан тип и први облик од првог јерусалимског епископа нема сумње, и у овоме смислу може се он назвати автором ове литургије. Он је засадио ову литургију у јерусалимској цркви, где је она затим уз помоћ св. Духа н бригом наследника Јаковљевих у епископству узрасла-у велико дрво пуно спа-соносних плодова.

0 Јаковљевој литургији која је тек крајем IV. столећа писмено забележена, нема.мо сведочанства до V. столећа. Патријарх Ппокло ( | 4-46.) је први који у својој књизи: Пгр! -арабоагш? ТУ); О-еса; Лгстокруса;2) каже да су многи па-стири и учитељи цркве оставили потомству писане литургије, а мећу овима и Јаков, први епископ јерусалимске цркве. ') Затим је спомиње трулски синод (кан. 32.), Марко архие-пископ ефески4) и други.

2. Са литургијом св. Јакова сродна је литургија VIII. књиге Аиостолских Установа коју спомиње исти Прокло патријарх цариградски, приписујући је св. Клнмепту Рим-ском и убраја јући је у најстарије литургије. Иако су се Апо-

' ) Испор.: А. 1. ВШепт, Бјр \-огг. Оепк«'. (јег сћг181. ка1ћ. Кјгсће, 4. В. 1. Тћ. р. 146.

V АпЈг. ОаИапМ, ВЉНо1ћеса уе1егиш ра1гиш. . . Т. IV. Уепе1. 1773. р. (530: . . . ПоАХо1. Т1У*Ј ха1 4ХХо( тву то«; ирО'ј; 4поах<5Хоо; 8их8«Еар4ушу 8-аТос ло (р^е; *а1 818010*0X01 ттЈ; 4ххХк)о!а; тт ју тђ; ризпхђ; Х«1тоир-Ј[а; 1 х 8 « 0 1 у Ј-Јчрафш; х а т а Л т 4 у т е ; т ј { х х Х т ј з С ф пара8«!шха01У шу 84 . . . 6 в-«Го; Чахшро; х . т . X.

») Пспор. ПГ. Т. ТатмгиМ, Оје ће<1еи1епс151еп Ш и г ^ е п Јег огјеп(аНвсћеп К1гЉе, Сгегпо-игИх 1893, р. 97.

4) Видп Ј. А. ВШегкп, Оје УОгхавК Оепки-. (1ег сћпв1.-ка1ћ. Кпсће, IV. В. I. Тћ. р. 1 « .

столске Уетанове као збирка многих старих обичаја разних цркава иојавиле у другој половини Ш. (првих 6 књига) и у првој иоловини IV. столећа (VII. књига и нешто касније VIII. књига), ипак се не сме закључити да је литургија продукат овога времена. јер носи на себи печат ста-рине и ова литургија је свакако из много старијег извора ушла у Апостолске Установе. Литургија VIII. књиге Апо-столских Установа приписује се св. Клименту и често се зове Климентова литургија, но данас је оиће примљено мишљење да то не стоји. Новија критика (Рипк) тврди да је Псевдо-Игњатије (интерполатор Игњатијевих носланица) и Псевдо-Клименг једна личност из V. столећа у Сирији, која је при-падала оном кругу аполинариста, који је у многе литерарне списе своје додатке унео. Неки учењаци1) су мишљења да литургија Апостолских Установа није била у црквеној упо-треби, а други држе, да је у IV. столећу уиотребљавана у неким црквама антиохијског патрпјархата2), који је постој-бина ове литургије. Иако је трулски синод 692. г. 2. кано-ном одбацио Аностолске Установе, ииак су оне за литур-гичара од велике вредности.

3. Литургија александријске цркве или литургија св. Марка. Иза смрти св. Кирила 444. г. дошао је на патрија-рашку столицу Александрије властољубиви Диоскор, који је сазвао Ефески синод 449. г. назван разбојнички, и који је по-сле. свргнут од IV. васељенског синода Халкидонског 455. г., умро у изгнанству у Гангри. Са Диоскором почиње несретан расцеп Хришћана у Египту. Од тада стоје против нраво-славних. који се подвргоше одлукама васељенског сабора, партизани Диоскуропи иуни мржње и фанатизма. Први се зваху Мелхити, т. ј. царски, а последњи се зваху монофи-зити, јаковити и копти. Литургија св. Марка је без сумње она, која је у александријској цркви била у употреби пре расцепа Диоскурова и коју су после расцепа употребљавали Мелхити, док у XII. столећу није замењена литургијама ца-

') Као н. пр. /. Ооаг, Еисћо1о§шт згуе КИиа1е бгаесогит Рапв 1647. р. 64. и Е. КепаиШ, Шиг^пагит опеп1. Со11есНо, Т. I. Р а п з 1715. р. X.

') Испор. I. Кдвзшјг, Шиг§. ЕгШгипв с1ег ћ1. Мевзе, 3. АиП. 1869. р. 122. I. ВШегип, Ше уог?.. ])епк\\'. с!ег сћпз1. ка1ћ. Кјгсће, 4. Вс1. 2. Тћ. р. 215. Р. РгоШ, Шигјне (1ег Јге! егб1еп сћпзШсћеп Јаћгћипс1ег1е, Ти1нп»еп 1870. р. 231. Испор. и

Ри$ће$пе, Ог1<ппе8 Љ си11е сћг<Шеп, р. 57. ОИо ВагЛепПемег, 6ебсћ1сћ1е дег а11к1гсћ1. Шега1иг, I. ТМ. 8. 153.

14

риградске цркпе. Пошто је св. Марко проповедао јеванђе-лије у Александрији, то се ова литургија зове по њему. Тек у XII. столеђу спомиње се ова литургија. Тада'њи па-тријарх александријски Марко упитао је ученог канонисту Теодора Валзамона у Цариграду како да, се односи према литургији св. Марка, која се у његовој цркви врши. Вал-замон му је одговорио: »Литургију Маркову не треба при-мити, јер нити се налази у канонским списима, нити је потвр-ђена од којег синода. Сваке цркве је дужност да прими ред богослужења цариградске цркве и да врши литургију према предању Јована Златоустога и Василија«.1) Литургија спо-менута од патријарха Марка није била позната све до но-вијег времена. Тек пред крај XIV. столећа нашао ју је карди-нал 81г1е1из у једном василијанском манастиру у Калабрији (Коззапо). Тај грчки кодекс (IX. столеђа) има натпис: СН ХестооруСа тоо ау1'оо 'АтгоатоАоо "/.а! Е5аууеХ(атоо Мархоо, [ха&ујтоб тоб ауЈоо Петроо, а издао га је Јован а запсЈо Апс1геа 1585. у Паризу са латинским преводом.

Да је ова литургија употребљавана у александријској цркви говори нам и та околност, што се у литургији два пута спомиње св. Марко, који је по црквеној традицији основао александријску цркву. А када се ова литургија употребљавала у цркви александријској, то се она може приписати са истим правом св. Марку као и јерусалимска литургија св. Јакову. Марко је био оснивач и први епископ александријске цркве, од њега је изишла и литургија ове цркве и била је у почецима и основама његово дело.8) Литургија Маркова изложена је писмено свакако пре Дио-скурова расцепа.

4. Литургија св. Василија Великога. 0 овој литургији каже Прокло патријарх цариградски ово: »Иза овога (спо-мињућп прво о састављању литургије Климента Римског и Јаковљеве) скратио је Василије Велики због млакости и немарности људи, који се због тога одбијаху од дужине лигургије, али не зато што ју је сматрао за сувише дугу, него ради млакости оних, који се моле и слушају на ли-

») Види КепаиАоГ, Т. I. р. I.XXXIII. и [.XXXIV. г) Ог. Т. ТагпашзМ, спом. д р 254—257. Види и Са1>го1-[.ес1егсд, ПЈсИошциге

(!' агсћ&Мо^пе сћгеИеппе е1 <1е Н1иг§1е, Т. I. А1ехаш!пе (Е11иг§1е) р. 1182—1204. Овде имамо исцрпно израђену историју, рукописе, издања и преводе Маркове литургије.

63

т у р г и ј и « . . . . . . ' ) Опширније о преради Василнјеве литур-гије говорн Амфилохије епископ Иконијски, који између осталога каже, да је сам Ног дозволио Василију, који Му се молио, да би могао својим речима изложити бескрвну жрТву.*) Литургија св. Василија нрши се данас само 10 пута у години, и то у недеље великог поста (осим недеље цнетне), на велики чегвртак и суботу. на навечерш« »>о-жића и -Когојављбња н на дан успомене св. Васнлија (1. јануара.) Трулски синод у 32. канону норед Јаковљеве литургиЈе спо.миње да је св. Василије оставпо маписану ли-тургију, нанме св. Василнје је дотле постојећи м ш лнтур-гије скратно, средио и догматски јасннје (|>ормулнсао.

5. Литургија св.Јована Златоустога. Ова се литургмја осим наведених Дана н >оспм дана када се врнш нређе-освећена литургпја врши у току целе годпне н н.ма нстн чин као и литургија св. Василија, разликујућн са од ње само у неким речима, молитвама п песмама.Поменути патри-јарх Прокло кажео овој лптургнјн ово:»Наскоро (иосле нрераде лнтургије од Василпја) преузе отац наш Јован Златоусти, брижан за снасоваца — како то нриличи настиру — н опа-жајући лакомпсленост човечје нрнроде, да сваки ђаволски изговор ишчупа са кореном; ради тога је много одбацио и средно, да богослужење учини краћим,дагне би људи којн воле беспослицу и нерад више свега бнлн варани варљивим разло-зима протнвннка.и да се не би од ове божанске и апостолске установе удаљилн, као што су то многи према искуству на многим местима учинилн и до данашњег дана чине«.*)

Према овоме што је Прокло рекао о св. Јовану и св. Василију, ови су оци само скратилн литургију која је по-стојала, предусрећући тако немарност коју је могла изазвати дужина богослужења код непобожних учасника, а нису саставили нову литургију.

Овде треба споменути, да како литургију св. Василија Великог тако и св. Јована Златоустога немамо данас у

*) Т• 8 ПрбпХо*, П«р( *«р«84о»в; т)ј; >«{•; Хмтоир̂ !«; кад А. Оим4и, Ви>1Јо1ћеса ге«. ра(гит Т. IX. р. 680: 6 М ц*т«С ВмОка; ргвк «6т« чк шЦ «е*у*р*$ тЛ» Дудра̂ пап ... *. т. Л.

•) Ј. Ооаг, Еисћо1о?шт >1те ННиа1е бгтесотиш р. 157. •) Т • • *т(ов Пр6«1»о, П«р1 к*рад6ашт$ П); »«(04 Хитсор-̂ Си; «одА.О*-

1втШ, ПМ. »в1. р»(г. Т. IX. р. <80:1М*' об ТХК М ш1Хп 6 ДО«рос квтф « ТТЈ* -јХЛгтпч М ш Ц ТтАмк т)ј; т*» кроЏ-ап мгадрСв«, Љ «роМ|м»; вцМрмос... «. «. X.

102

ином облику, у коме су изишле из руку ових св. отаца, јер су у току времена учињене промене у њихову чину, а исто тако су унесене неке молитве, песме и обреди од црквених учитеља каснијих времена, према потребама и околностима, које се догодише у току времена. Каснији до-даци су молитве које стоје у вези са иконоетасом, мпоге молитве проскомидије, трисветр са молитвом иза њега,. хе-рувимска песма са молитвом иза ње, символ вере1) и т. д.

6. Литургија иређеосвећених дарова или литургија св. Грагорија Двојеслова. Већ лаодикијски синод држан 364. г. наређује у 49. канону, да не приличи у четрдесет-ницу приносити хлеб, осим суботом и недељом; а у 50 ка-нону наређује исти синод, да се у четрдесетницу не смеју светковати дани рођења мученика, него треба држати успо-мене светих мученика само у суботу и недељу. Узрок ових одредаба је у томе, што су дани четрдесетнице дани спремања за успомену страдања и смрти ИХриста, дани жалости, кајања и поста, са којима се не слаже светко-вање св. литургије, која је радосна слава. А у суботу и недељу ова светковина је дозвољена, јер се у ове дане слави успомена створења света и васкрса Спаситељева. Пре-ма овим одредбама, које су без сумње дотле дуго посто-јали обичај чиниле законом, хришћани првих векова при-носили су у време четрдесетнице обично пресвету жртву само два пута седмично.

Но било је Хришћана који су желели да се причеш-ћују св. тајном и у остале дане седмице. Да би удовољили овој жељи, нашли су црквене старешине начин којим је омогућено да се верни причешћују и у остале дане сед-мипе — а нарочито у среду и петак8) —, а да се не но-вреди жалост верних и строгост поста. Наиме у недељу освећиваху више хлеба и вина но обично, сачувавши преостали део тела и крви Христове за оне хришћане, који су хтели да се причесте у оне дане седмице, у које- се није приносила бескрвна жртва. Са-овима пре освећеним даровима причешћиваху се верни затим у току седмице, вршећи прво вечерње и припремне молитве за св. при-

•) Испор. И. ДмишревскШ, Историческое, догматическое и таииственвос изгћнснеше божеств. литурпи, Спб. стр.,37.

*) Испор. ВавШив, Ерјви 93. ав Саевапаш раМетат Ое с о т т ш п о п е .

28

чешће, када и колвко пута су хтелн. Иа обреда прнчеш-ћавања прописаног у дане велштог. поста којн је обред у почетку бшо једноставан, рааввло ее у «>ку времеив, да би се примање св. евхаристије свечаиије вршило и да би се тако рећи заменила потпуна литургнја, једно посебно богослужење, посебна свечаност, која је добила име литургија аређеосвећених дарова (Хкхопру(а тшу лртзушорбим «си. бшршу).

Када се ова литургнја појавила као самостално бого-служење, не зна се поуздано. Толико се ана сигурно, да је трулски сннод наредио да се пређеосвећена лнтургнја протЈу̂ аоЈЈ̂ усоу) врши у свима православним црквама.

У 52. канону овога синода стојн: »У све дане поста св. четрдесетнице, оснм суботе н недеље, н светога дана благовести, нека бива само св. литуррија пре освекених дарова«1) Из овог канона се видн, да је ова литургија у време гр /лског синода била позната свнма православннм црквама и изгледа да се свугде и употребљавала.

Као автор литургије пређеосвећених дарова опКе се сматра Григорнје Велики, назван Двојеслов. еппскоп Рим-ски 604.), који је као апокрнсијарије у Цариграду (578. до 582.) имао чешће прилику да буде на литургнјн пређе-освећених дарова, која му се тако свидела, да је одлучио да је уведе у римску цркву. Ради тога ју је писмено нзложио. Но пошто цариградска црква није имала пнсмено нзложен формулар ове литургије увела је она Григоријев формулар, те се он држи као автор у толнко, уколнко је пнсмено изложио литургију, која је дотле постојала само у традицијн.1)

25. Главви делови литургија св. ВаеилцЈ* Ввликог н ев. Јовава Златоустога.

Литургије св. Василија Великог и св. Јована Злато-устога деле се у три главна дела, од којнх се први зове проскомндија други литургија оглашених н трећн литур-гија вепних.

Проскомидија, проохоЈибтђ (од проохо^ау прнноснтп, по-стављати поед) значи по етимологији прннос, лостављање.

1) Никодим. Правила (хеглоу«;), кљ. I. ств. 531 *) Испор. пг. Т. ТагпашШ спои. д. стр. 199. н Ник. МалиновскШ, О лжгуР-

Нш преждеоевтц. даровт,, Спб. 1870. етр. 65.

102

Хришћави првцх векова,па и сами цареви, према зааовести Божјој: дл н» ГЛВИШНСА пр«дв д»нок> тофк1) т. ј. без'прино-шења дара, обично су У васкрсне дане, на велике праз-нике и у дане успомене мученика и умрлих приносили од својих кућа пре литургије хлеб и вино, наиме одређене елементе за свршавање св. радње, са молбом, да буду спо-менути на св. литургији. Изнад ових приноса молио се затим свештеник -да их Г>ог бдагослови, да их прими као жртву и да се сети како оних који су их принели, тако и оних у чији су спомен принесени, а један је -ђакон-уједно и читао њихова имена. Затим се између ових дарова за причешће браће одабирао један или више хлебова и одго-варајућа мера вина, и то је свештеник потребном молитвом спремао за свештену радњу. Преостали дарови се употре-бљаваху за издржавање клкра, сиротих, удовица и сирочади, и за све ове се по свршетку св. литургије постављао за-једнички сто, т. зване агапе. Иако је опће приношење дарова ове врсте — пошто је опала ревност Хришћана — касније укинуто. ипак није црква стари обичај предала забораву. Она ј~е одредившч одређен број дарова, т. зв. прос-форе (од лроосрорб, принос), и извесну меру вина, прописала, да свештеник принесе на жртву прву просфору и део вина у спомен страдања ИХриста, јагњета принесеног на крст ради очишћења грехова света, а ова жртва хлеба зове се јагње или агнец, од грчке речи агрос, чист, невин, невино јагње. Из осталих нросфора вади свештеник мале честицег и то из друге у част и спомен нреблагословене славне вла-дичице наше Богородице и увек девојке Марије; из треће у спомен нророка, апостола, великих васељенских учитеља и јерарха, мученика и мученица, преподобних отаца и матера, св. безсребреника, св. богоотаца Јоакима и Ане и свију ^ветих, и онога св. оца чија се литургија вршн; из четврте за здравље и спасење живих, и из иете за спомен и опро-штај грехова умрлих и свију светих који су умрли у нади на васкрс и вечни живот.8)

ЈЈитургија оглашених или катихумена састојала се у старој цркви из појања псалама, читања св. Писма оба

») Исх. 23, 16. ') Види И. ДмишревскШ, Историческое, догматическое и таинственное иагн-

снеше божествев. Лвгургш, Спб. 1884. стр. 95.

29

завета, из проповеди и молитава .за оглашене и покаЈННке. При овим црквеним радњама црква је дозвољавала огла-шенима или катихуменима и покајницима, као и самим Јуде-јима, јеретицима и незнабошцима да учествују, да би упо-здали веру Христову. Но они нису стојали заједно са вер-нима, него на једном нарочитом месту цркве, у пронаосу, и на позив ђаконов: „који сте оглашени * ш ф * г е \ м о р а л и су изићи. Наведени делови — са малим изменама — сачи-њавају и данас литургију оглашених, која се завршује споменутим позивом ђакона.

Литургија верних састоји се из приношења жртве хвале и благодарности, коју жртву верни приносе Богу у спомен смрти Његова Сина. Она се за разлику од литургије оглашених зове литургија верних, јер само су верни и из-међу ових они који су достојни да се причесте св. тајном смели да присуствују и да се заједно моле на њој.

Чин литургије св. Јована Златоустога и св. Василија

Великога.1)

26. Проскомидија. Проскомидија се по данашц>ем чину литургиЈе св Јо-

вана Злагоустога овако врши: Свештеник и ђакон стану пред царске двери, и три пута клањајући се, крсте се. Затим говоре т. зв. входне молитве по реду, које почињу на позив ђаконов: Благословн, Елддкжо са„ речима: Елагословен* Бгх нашх.. . , Црк> шкЕснћж..., тристое, Оч1 наш* и т. д. после чега говоре ради побуђења покајања и скромности покајнр тропаре: Полшлби насх, Г д и , . . . Олака: Г^и, по^илби нас*... , И нкигк: /МИЛОСЈРДТА двери... Иза овога да би добили Божју помоћ и да би изразили своје православље целивају уз по-клон икону Спаситељеву с десне стране царских двери, го-ворећи молитву: Пршигтол^ Љкразб твоел|8 покланАшсА, клапи..., затим целивају и икону пресвете Богородице говорећи мо-литву: „Милом'рд1А с8фи и с т о ч н и к х . . П о с л е целивања икона

' ) Ако испоредимо литургију св. Јована Златоустога и св. Василија Вели-кога, видећемо, да се оне врло мало разликују једна од друге, и да имају скоро исти чин. Зато ћемо овде иаложити литургију св. Јована Златоустога, а на литур-гију св. Василија обаврећемо се само тамо, где се она разликује од литурпгје Златоустове.

102

стану опет пред царске двери и јереј приклонивши главу говори молитву: „ГДн низп«ми р 8 к 8 . . у којој моли помоћ и снагу, да без осуде принесе (изврши) бескрвну* жртву. Затим се клањају свештенослужитељи један другом и са обе стране цркве верннма, молећн поклоном од присутних верннх опроштај за своје погрешке, ако су их коме учи-нили. Иза овога улазе свештеник и ђакон у олтар говорећи: Бннд« ва А*«а твои... (Цс. 5. сГ. 8.—13.) н прилазећи часној трпези и клањајући се пред њоме три пута, деливају св. јеванђелије, које представл»а самога Господа где седи на престолу своме, и часну трапезу као стан Бога живога и као место где се чисте греси верних. Затим поклонивши се трн пута према истоку и рекавши у себи сваки: „Еж* чнсти <НА грНгшндго н ломилКи <ИА", облаче црквене одежде по реду нрописаном у служабнику,- наиме свештенцк бла-госил>а прво (стихар, епитрахиљ и фелон) и целива пре облачења крст на свакој одежди и говори односну молитву.

Пошто су се свештеник и ђакон обукли у одежде про-писане за св. литургију, одлазе к жртвенику и тамо перу руке говорећи молитву: „Оулшк> вх неповиннух* рвц-к моА..." (Пс. 26, 6—11). Б о г ј е у СЗавету заповедио Мојсију да по-стави у старозаветној скинији умиваоницу где су сви они који су долазили да служе жртвенику морали прати руке и ноге1)- Ову установу имамо и у НЗавету, јер ево пре жртве перу свештеник и ђакон руке, показујући тиме да не само телесно чисти треба да долазе у храм, него још више тиме локазују духовну чистоћу, с којом треба приступити сврша-вању светих радња*), што потврђују и речи псалма које се говоре при умивању руку (Пс. 26, 6—11).

Затим одлази свештеник са ђаконом к жртвенику где премају дискос (с леве стране), путир (с десне стране),

звездицу, покриваче, копље и убрус, као и дарове за спомен страдања и смрти Спаситељеве,и три пута клањајућцсе го-воре: „БЖЈ, Фчисти <ИА грИиждго н пол<нл8н ^ <ИА", затим го-»ори свештеник тропар великога петка: „Искбпнла НКЈ есн © КЛАТВН здкенниА. ." у коме исповеда страдања Христова и плодове њихове стечене за род људски. Затим спрем;* све-

'•) Исх. 80, 1 8 - 2 1 ; 40, 7. V ") СугШ. Шегоз., Са(есћ. 23. Му»1. 6. п 2. (Мцпе, Ра1г. рт. Т. 33. р. 1109):

Нспор. 5. Сегтат Еегиш есс!. Соп1ешр1 код М1%пе, Ра1г. рг. Т. 98. р. 424.

30

штеник потребиу материЈу за свршавање свете радње, која је по установљењу самога Спаснтел>а хлеб и вино. Вино се меша са мало воде. (Испор. 32. кан. VI. васељ. синода).

Хлеб, Јрхос, сачињавају обично пет просфора, на ко-јима је знак крста.са речимаШО. ХО. Ш. М . у сваком делу крста1).

На позив ђаконов: Благословн, вллд^ко почиње бвештеник проскомидију речима: „ЕЛДГОСЛОВЈН* Б Г * НДШХ ВСЈГДЛ.. ," Нато узима у леву руку просфору а у десну руку копље, чинећи њиме изнад ~ печата три пута знак крста и говорећи при томе: Кх воспол<ннд'н1г ГДд и Бгд н Опдсд НДШЈГШ 1НСД Хртд. Овим речима изражава свештеник, да је просфора коју има у рукама према заповести ИХриста одређена да се принесе на жртву Богу у спомен страдања и смрти Спаситељеве®). Затим сече свештеник копљем по рубу печата на просфори, да би извадио из просфоре агнец, говорећи при томе речи којима се прориче искупна жртва Христова. Режући копљем с десне стране печата на просфори говори свештеник: „Мкш бвчд нд здколснТс В{Д('СА", и режући са леве стране печата на ПрОСфОрИ ГОВОрИ: „И ИКШ аГН(ЦХ НШОрОЧСНК, ПрАЛ)Ш стриг8ц!дг«г его есзглдсжк, такш нс швсрздст& оустх СВОНЈЈХ". (Исаија 63, 7—8). Овим пророчким речима показује се благост и до-бровољно трпљење страдања.« Режући свештеник горе по рубу печата на просфори говори: „Ео слшрснТи егш с8д» вгда ВЗАТСА" (Ис. 53, 8), т. ј. у смерности примио је неправедан суд т. ј. осуду смрти на крсту; а режући доле по рубу печата на просфори говори свештеник: „Род« ж« еги> кто Аспов^стк", т. ј. који .човечји ум може разјаснити понижење Његај, који је потекаО из недара Оца небеског. безсеменим рођењем од- пресв. Богородице. Пре сваког резања говори ђакон: ПОЛ»ОЛНЛ«СА. Пошто је тако оделио мекоту или средину просфоре од њених бокова четвороугаоно са зна-ком печата, боде сада свештеник копљем са десне стране просфоре и вади исечени део просфоре са знаком печата,

•) П е ч а т н а просфорама има овај облик: ц | Ј ј [ д - Речи: 'Г/робЈ ХрштбЈ 71*4, Исус Христос побеђује, употребио је прво Константин Велики као натпис на три крста, који беху постављени у Цариграду.(Пспор. N1001. ВШцапз код / . А. ОапШ, СоЛех ШигјЈкиз есс1. ипЈт. Т. IV. Урв јае 1863. р. 385.) Негде је обичај да једна од ових пет просфора има печат са именом пресвете Богородице, негде пак место пет просфора има само један хлеб са пет печата.

•) Исоор. Ико1а1 Сада$Оае Ш и г р а е Ехров)!. код М^пе, Ра1г. рг. Т. 150. р. 783.

€0

а тај део се зове агшцх, аууо? т. ј. јагње Божје које узима грехе света. Вадећи агиеи, говори свештеник, после речи ђаконових Евз<ми влддмко: Шкш кз('тлетсА Ж зе/или жикотх епџ1), јер се земаљски живот ИХриста завршио насилним начином.

Затим се поставља агнец на дискос лицем доле а ме-котом горе, и пошто ђакон каже: Пожри, кладмко, свештеник реже по мекоти агнеца до коре средом у знаку крста — тако да се агнец држи заједно кором — и свештеник при томе говори: „ЖрггсА агшцх ЕжУи, КЗЈЛМАИ грН^х лира, зл лпрскЈи живстх и СПДСЕНТЕ". Овим резањем спрема се св. агнец за домљење, које се врши на литургији верних при крају литургије верних после речи: „ О В А Т Ј А СВАТН'|ЛЈ&". ИСТО тако се овим резањем — и ломљењем агнеца касније — симво-лишу страдања и смрт ИХриста на крсту и крсна жртва.2) Најпосле се поставља св. агнец на дискосу лицем горе, и пошто ђакон каже: „Прокоди, кллдмко", свештеник л боде копљем десну страну агнеца где пише 10, говорећи: вдинх и) кшинх КОПТЕЛЈХ рекра егш прокоде, и дкТе изиде кровћ и кода: и кид^кккш СКИД^ТЕЛКСТКОКЛ, и истинно естћ скид"ктелкстко еги» (Јов. 19, 34—85). Затим ђакон узевши у десну руку суд са вином а у леву суд са водом, говори свештенику: Елагослови, кладмко, стое соединенТе. Пошто свештеник благо-слови вино и воду3), ђакон улева у путир нешто вина и воде, да представи крв и воду, која је потекла из ребра Спаситељева.

Пошто је свештеник на овај начин спремио потребну материју за свршавање свете радње, узима у руке Другу просфору (која може имати и печат са именом Матере Божје) и вади из ње троугаону честицу говорећи: „Ех честк и ПЛЛ^АТК прекллгослокжнмА КЛЛДК1ЧНЦК1 НЛ'ШСА Ецк1 и приснод*ккк1 /ИарГи, 6АЖЕ ЛЈ0ЛИТКЛЛ4Н ПрШЛ4И, Г д и , ЖЕрТК^ сТм ВХ ПрЕНЕКЕСНК1И

твон жЕрткЕиникк. . . " , и поставља је на дискос с десне стране агнеца. говорећи: „ПрЕдста царица ЛДЕСН8К> тЕке, кх ркшк! по* злафеннк! Лд-Клнна, прЕбкранинна (Пс. 45, 9), јер као што по речима пророка на небу седи Мати Божја с десне стране

' ) Исаија, 53. 8. *) Испор. Шсо1. Сађа&и, и ^ и г ^ а е ЕхровН. код МГ§пе, Ра1г. ^г. Т. 150. р. 385. •) Према словенским служабнпцима свештеник при благосиљању вина и воде

ништа не говорп, дочим према грчком евхологију свештеник благосиља вино и воду уз ову (]>ормулу Олагослова: ЕбАорЈрауи; ^ | - « О О 1 ; ТТУ "А-;СО>у ооо ТАУТОТЕ- УЗУ,

ха; а*1, *а1 з!; ТО-Ј; тДу ат-тч. 'Ацтју.

61

Господа, тако се и на земљи у тајанственој свештеној радњи ноставља њена честица с десне стране Снна, с десне сгране агнеца, јер њој — као оној која је послужила божанској економији за наше спасење и која је корен велике жртве — припада већа слава и сјај него осталим светитељима, јер се од ње ваплотио ИХристос, и наткриљујући у слави остал.е свете она је и ближа Богу.1) И пошто .по речима цркве молитве пресвете Богородице много могу нред не-бесним владиком, зато моли свештеник, да Господ Бог ње-ним молитвама примц ову жртву на пренебесни свој жртвеник.

Затим узима свештеник трећу иросфору и вади из ње честице у сномен 1. пророка и претече Јована,2) 2. осталих пророка, 8. апостола, 4. великих учитеља и јерарха, 5 му-ченика и мученица, 0. иреподобних отаца и матера, 7. св. безсребреника, 8. св. богоотаца Јоакима и Ане и свију светитеља") и 9. светитеља чија се литургија врши; дакле из ове треће просфоре вади девет честица,4) постављајући их с леве стране св. агнеца у три реда, мећући одозго доле, тако да у сваком реду има три честице, што је све слика небеске јерархије, јер автор списа: »0 црквеној јерархији« каже да је црквена јерархија слика небеске јерархије.5)

Затим узима свештеник четврту иросфору и вади из ње честице за здравље и спас живих, и то прво моли све-штеник у речима: „ПОЛ^АНИ, Елко ЧЕЛОК^КОЛМКЧЕ. . . " да се Господ Бог сети православног егшскопства, православних патријараха, митрополита или епископа дијецезана,6) часног

') Испор. 5 у т е о т в 7Не&ва1отсеп$1в Пе засга БНиг^ја с. 9-4 код М1§пе, Ра1г. 8г. Т. 155. р. 284.

2) У грчком тексту литургије прва честица из треће просфоре вади се у част и спомен Михаила и Гаврила и свију небеских сила: Е!; тцјтјч ха1 ЦУГ/|1ГЈУ тт7 Ј:а[1|1б-Ј1атшу Тај;1архшу М1Хаг)Х ха1 ГајЈр1-ђА, ха1 паошу тшу кторачСт Диуацешу 'АошЈхатшч, а друга честица се у грчком евхологију вади у част претече и Крститеља Јована и осталих пророка.

8) 'Е^ ар^атербу Јх тсроафора; 6т»ра; т̂ ј Х67Х13 јлгрИа; а т а и р о 1 х т^; офра-̂ Гбо; & Еереи;, тту а̂ сшу &леттш'/ |1У1ЈЦГЈУ лосеТта! ха1 т(9-»)01. 8утеоп. Тћев$а-1отс, 1ћМ. р. 280.

4) Зато је и зову Руси »деватичиннан просфора«. 5) Испор. Р$еи<1и-Шопу$. Агеор, Ое есс1 Нјегагсћја с. II. §. 2. (М^пе, Ра1г

Т. III. р. 372). в) Свештеник је дужан да спомене овде у реду живих и онога архијереја

који га је рукоположио, ако то није епископ дијецезан и ако је жив. Ако пак није жив, спомиње га међу мртвима.

102

презвитерства и у Христу ђаконства, свега чина свеште-ничкОг, свештеника, ђакона и све браће, коју је позвао Господ Бог у своје царство, и вади при томе честицу; још се моли свештеник, у речима: „ПОЖАНИ, ГДЧ, клаг«» в-крнмн ..." да се Господ Бо.г еети православног наро-да и вади при томе честицу; исто тако се моли све-штеник да се Господ Бог сети свију оних живих, које хоће свештеник да спомене, и то: живих оснивача и добротвора цркве, чланова опћине, (за које хоће и за које је умољен да вади частице), својих пријатеља и чланова породице, вадећи за н>их честице. • Све. ове честице за живе вади свештеник уз речи: ПОМАНИ, ГЈн И спомињући њихово име и постављајући их у један ред испод агнеца.

И најпосле узима свештеник иету просфору и вади из ње честице за опроштај грехова умрлих, и меће их у ред испод реда честица за живе, спомињући уз речи: ПОМАНИ,

ГДи (име) код сваке честице, пошто је нрво изговорио мо-литву: (х) ПЈМАТИ А ФставлжТи гр^швх... иза које поставља честицу, а завршује вађење из ове просфоре речима: 6 ВСНГ^Х В& ИДДСЖДИ ВОСКРСССША ЖИЗНН В^ЧНЋ1А Н ТВ01ГШ ОЕЦ1(НТА

ОУСОПШИХА ПРАВОСЛЈВНИХК отецх и вратТи НЈШИ^Х, чслов-ккоамвче ГДи, и меће честицу на крају реда за умрле.

Затим узима свештеник онет четврту просфору — из које је вадио за живе — и вадећи из ње честицу говори: „ПоМАНИ, Г$И, А А0( Н1Д0СТ0ИНСТК0, И простн Л4И ВСАКО( согр*к< ш('нТ(, волкнос Ж( А и(В0ЛкН0(", а честицу меће у ред живих на крај. Овако постављене честице на дискосу поред агнеца. представљају тријумфујућу и воинствујућу цркву, од којих свака има једну те нсту главу Господа Исуса Христа.

После постављања честица на позив ђаконов: Влагослови дбко, кадило, благосиља свештеник кадило речима: „Кадил«

прнноснжа, ХЈГтЈ Еж( на'ша, вх КОНК Б Л Л Г О ^ Ш А д8ховнаг«> гж( прТел<к п пржшснми твои ж('ртв(нннкх, козмиспоелн њ(л<х кла ^одатк прес^агш тво(гш Д)ја", и затим кади звездицу и мећ« \е изнад честица на дискосу, говорећи после речи ђаконо чих — ГД» ПОЛ1ОЛИЛ|СА — : „ И приш('дшн зк-кзда, ста в(РХ8 <д-кж( в-к бтроча".1) Звездицу пак меће зато, да се ништа *е би дотакло св. хлеба, и да би символизовао ону чудну гвезду, која је маге довела до витлејемских јасала. Затим

') Мат. 8, 9.

32

пошто ђакон каже: Гд8 НО/ИОЛИЛКА, јереј окадинши први по-кровац (т. ј. држи нокровац унутрашњом страном над ка-дионицом) покрива њиме хлеб са дискосом говорећи: „Гдк коцарисА, кх Л'КНОТ8 ШКЛЕЧЕ'СА.. .",') затим кади свештеник на исти начин други покривач и на нозив ђаконов: Покрми, кладмко покрива њиме св. путир говорећи: „Покрк! непеса до= крод-ктелк ТКОА, Хрте, и ^калк! ТКОЕЛ исполнк зел»лл".2) И нај-после кади снештеник и трећи покроваЦ — ваздух — као и други, и покринајући њиме дискос и нутир, говори: „По= кркж насх кровол1х крил^ ткоем. .."3)

Ово покривање се врши из опрезности да ништа не падне у св. путир, као и због символизовања оних покрова, у које је био унијен Господ Исус Христос, и ради ознаке, да је сила и свемогућство Исуса Христа од првих година Његова жи-вота било сакривено под хаљином тела.4) Најпосле кади свештеник три пута предложене даре говорећи: „Благо» слоке'нх Бгх наша, снце кллгоколивк1и, слака тек'к, — а ђакон: Есегда, нкш к̂ и приснш.. ." којим се речима приноси Богу слава и благодарност, што је изволео послати свога јединца Сина, који је ваплотивши се и на крсту раснет искуиио род људски.

Затим клањајући се ђакон и свештеник 8 пута, говори ђакон: „ О предложе̂ ннк^х честнк^х дар-кухГд8 ПОЛ1ОЛИЛ»СА", нашто снештеник говори л!олитв8 предложеУ|А: „Бже, Бже нашх..." молећи у њој, да Господ Бог благослови предложење (при-нос) ово, да га прими у свој небесни жртвеник, да се сети оних који су га принели и за које се приноси, и да нас неосу-ђене сачува у свештеној радњи божанских тајана. Овом мо-литвом свештеник не приноси свете даре као жртву, него их само одређује за жртву и благословом чини достојнима за свету евхаристнју. На крају говори свештеник отпуст, спомињући у њему онога светитеља чија се литургија врттти, Св. Василија Великог или Св. Јована Златоустога. ГЈосле отпуста кади ђакон проскомидију и часнн нресто са све

' ) Пс. 92, 1—5. ') Авак. 3, 3 са додатком: ') Пс. 17, 8. 9. 4) ха1 таЗта •/.&'. халблт51 та 8мра, хач &р10Ч ђг)Хоудг. ха1 то тхгјрмч, тЛ-

Т1(1 ха! ктххуЈ&р/ . Ка1 -уар а(тхаХиптето |леу тем; гј тоЗ оеаарх(о|1буои в=0'Ј биуа!«;, тоЗ хасро'3 ттч лЈ-аи^ати)'/, ха1 тгј; обрачоп цартир^а;. Л7со/. Спћп-5(7. Љја. ра§. 389.

64

четири стране, говорећи при томе: „Ео грок-к плотски, ко лд"к Ж( сх д8ш('к> ики> Кгх. . ." Овај се тропар говори при кађењу часне трааезе зато, што ова према св. оцима значи пре свега гроб Христов и узвишен престо Његова царства за-једно са Оцем и св. Духом.1)

Затим кади ђакон олтар около и цео храм,2) говорећи Пс. 50. Кађењем се приноси Богу поштовање и показује, да Он делује заједно са св. Духом и да се кроз ову тајну излила благодат Духа на цео свет.3)

У овом делу литургије свештеник спремајући материју -за св. евхаристију, спомиње нека пророштва и предслике, које се односе на смрт Спаситељеву. Исто тако спомиње свештеник овде целу цркву земаљску и небесну, молећи се не само за живе, него и за мртве. Ово има да опомене при-сутне Хришћане да мисле на узрок смрти ИХриста, на пророштва, којима се оснажила нада спасења рода људског, и да благодаре Богу што нас је удостојио живота установ-љењем НЗавета. Исто тако сједињују Хришћани своје мо-литве са свештениковима, молећи светитеље Божје, да се њиховим молитвама и ми удостојимо да свршимо земаљски пут у истинитој вери, у покајању и добрим делима, и тако као и они стечемо наследство вечнога живота.4)

27. Чин литургије оглашених.

Пре почетка литургије оглашених свуче се завеса са царских двери, а свештеник и ђакон ступају пред часну трапезу, и подижуђи руке у вис5) говоре три нута молитву: „Црм шкеснкш, оут-кшитмк*, ДШЈ ИСТИННК!. . . " , јер силаском св. Духа постају способни за достојно вршење св. радња. Сваки пут иза молитве поклоне се и прекрсте. После призивања Св. Духа слуге олтара славе Бога анђеоском песмом : „Оллкл кх ккппниух ЕгВ, и нл Зј.или /иирх, кх чмок-кц-к^х кллгоколенп", говоређи је два пута и сеђајући се њоме својевољног ва-плоћења Спаситељева ради искупљења рода људског, и нај-

') Испор. Зутеоп Тћевва1отс. ЉШ. р. 292. ") Види 22. глава Устава. а) Испор. Вешлминг, Нован Скрижалв, Спб. 1908. стр. 171. 4) Ако свештеиик служи без ђакона. онда не говори свештеник на про-

скомидији и на литургији оно што ђакон има да каже, него само јектенија и чин литургије.

•) 0 овоме ништа не каже служабник, но то је опћи обичај.

«5

после говоре једанпут речи псалмопевца: „Гди, оустн -к ЛЈОИ

ШКСрЗЕШИ, И о у с т л Л«СА К03К'ксТАТХ \КЛЛ8 Л101«''.1) Затим целива свештеник св. јеванђелије, а ђакон часну трапезу. Св. јеван-ђелије постављено је на средину часне трапезе и символи-зују Исуса Христа Цара. Због тога свештеник ступајући к престолу, одаје част ИХристу целивањем јеванђелија, а ђакон свестан свога ниже! звања, задовољава се само дотипањем трапезе.8)

Затим приклања ђакон главу пред свештеником у знак послушности код светих радња и држећи орар са три прста говори: „Сре.иА соткорити ГДЈВИ, КЛЛДМКО, КЛЛГОСЛОКН. Реч „со» ткорити" узета је из речи самога ИХриста при постављању тајне евхаристије: „Ои гкорите кх ,иое коспол»инл'ш|".3) Ђакон свестан велнчанстна Божјег а своје немоћи и недостојности, да би могао вршиги служење као што треба, моли од све-штеника благослов, а свештеник га благоспља говорећи: „Иллгослокенх Нгх нл'шх ксегдл, нкпгк и нриснш и ко к-кки, к'кки>кх". Затн.м ђакон: „ПолтнсА Л .ин-к, КЛЛДМКО СКАПЛИ", а свештеник одговара: .,Дл испрлкптх ГДк стшпм Т К О А ; Ц најносле каже ђакон: „НОЛЈАНИ ,ИА, КЛЛДМКО СКАТМИ", а свештеник одговара: „Дл полЈАнетх ТА Гдк Егк ко цлрсткш скоелЈХ, ксегдл, нмн-к и прнснш и ко к-кки к-ккажх". Ђакон каже: Л.иинк, и оснажен овим благословом н молитвама свештеника, поклонивши се излази кроз северне дверн и ставши на обично место4) т. ј. на амвон и клањајући се три пута говори у себн: „Гди, оустн^к ,иои ®ке'рзши, и оустл <ИОА козк"ксгАТХ \КЈЛ8 тко1«", а затим узви-шеним гласо.м: „Еллгослоки, кллдмко",5) нашто свештеник

•) Пс. 50, 17. *) Ветнминп, Новаи Скрижалћ, Спб. 1908. стр. 174. ») Лук. 22, 19. 4) У служабнику често сретамо израз и>сичн-кд\х лскст-к", а обично место

није увек једно те исто, него је једанпут амвон, други пут нред царским дверпма, пред иконом Богородичином, и т. д. У служабнику овде стоји: ,,н СТЈКЋ на пшјчкклч Мкстк, прлмш СТКЈ^Х ДК(рГн". . .

5) ЕиАо^тјзоу Јбопотк. Речју беопотг); означава се уопће свако лпце које има власт и силу да управља и води друге (I Петр. 2, 18. I. Тим. 6, 1). Овим изразом означава се сам Господ Г.ог којп влада свпма створен.има (Дел. 4, 24) и Исус Христос, која има сваку власт на небесима н на земљи (II. Петр. 2, 1; Мат. 28, 18). А пошто су презвитери и еписконн у цркви снабдевени влашКу од са.мога Исуса Христа да врше свете радње и воде његову цркву, то се п онп од старпх времена зову »владмками«, али не у полптпчком смислу као тирани људи и опи који ограннчавају слободу људи, него који пх држећн се закона ИХрпста

5

102

узенши у оберуке сн. јенанђелије и чинећи њиме крст изнад антиминса1) гонори исто тако узнишеним гласом: „Илагоглс« КЈНО царсгко оца Н сна и сгагш дјја, нмм-к И нриснш Н ко к'ккн к-ккшкх". Сиештеник чини крст са сн. јенанђелијем не само зато што се нобожни хришћани крсте нре почетка снакога рада, него и нарочито зато, да би означио, да ће ону сне-штену службу слати к Когу, кога по учењу самога Сина Вожјег поштујемо у три лица, а у зпак благодарности за спасоносни Његон жииот, дела и крсну смрт, о чему се снему гонори у оној снепггеној књизи (т. ј. јеианђелпју).3)

Народ на снештениково сланљење једнога 1>ога у три лица крстећи се и клањајући се одгонара са: Диинк, т. ј. тако нека буде. Затим гонори ђакои велику јектенију, која се гонори у почетку нечерња и јутрења н којом се народ нобуђује на молитну, а која уједно и казује, да литургнја није само усиомена дела Христоних, него и молитна за разпе потребе људске. Иза јектеније: ш гма'ка(01|ЈК1хх умећу се разне молбе, н. нр. за болне, као и за друге разне иотребе., Ве-лика јектенија се завршују возгласом: „МКИЈ МОДОКЖТХ тек-к..." Иза велике јектеније иоју се антифони, у којима су хвале ванлоћеном једнородном Сину сходно празнику и сланљењу дана и који освећују присутпе и оне који призивају благо-дат сн. Духа. Јер по речима сн. Јована Златоустога св. Дух не силази само у св. тајни, него и у молитвама и песмама.3)

ослобађају од истинитог ропства н понижеља, чинећп од деце гнева (Кфес. 2. 3) децу Божју (Јов. 1, 12; I. Кор. 7, 22), изабрани народ, царско свештенство. светп народ, народ обнонљео.а (I. Петр. 2, 9). У овом смислу и ђакон ;>ове презвптера код вршења св. радша бзалота, а овн.м именом у истом смнслу зове се н еппскоп код овпх радм.а.

• ') Ово, да свештеник чини крст јеванђелијем нанад антпмпнса. не стојп у служабпику, него у архијерејском чиновнпку, одакле је прешло п у јерејско служење.

!) 0 слављен.у Бога у Тројици каже патријар:. Герман: ,,Т: опу хо - р . з т кг.^цн^'. хоО веоЗ ха! оО то 1чш'.ач; Ои ухр, „ЕОХО-ЈГЈХО;. в « ; " г, „ЕОХо^вуг, хоО Нгоп ^аа:Хе!а..." алла хоГ; лрозсипос; 8пг)ргЈ|14уо'.; „ЕпХоте^еутЈ г, ЗазЛе!«, Т̂ЈО!, ХОО Пахро; ха! тоа Гсои ха! а-Ј(ои Пу«и|гахоЈ-" бтс Јса хјј; Јуаув-риттјогш; хоЈ Кирки тгршхт);, Г|га»07 оЕ Мра>гм ш; еГт) хрса прозшпа & Оео;. Таихг;; 8е хјј; 4уау»ршпт)згш; хоп Кир'ои |1иата-ЈШ7:а 4ах1 ха хбХо6|1гуа- бхеу 4У хоГ; л:роо1Ј11о1; аихту е8е'. кр'Лиџкв'.ч ха! хгјрЈххзаЗ-а: ХУЈЧ Тр:а8а. Ка1 ило ХТУ &чи> Ди>а|1бШ7 воЕа?Еха1 6 вго; хр1а!у а^аа^о:; , ха! птге а/З-ртишу V) ЈааЛг-а хоЗ Хр:ахои »иХо^Лхас, о; 8и7а(1б1 8-еохт)хо; апхоп Х4У <ЈОТЈУ |ахплеиаг, ха: г,;1а; у,ХеиУ-греиае (Оегпшш К е г и т есс1ев1а81. Соп1етр1. код Ш%пе. Га1г. рг. Т. 9». р. 402.)

*) Јоаппев СНгузоШтив, Нош. 3. ш ер18(. ас1 Ерћеб. с. 1 (М^пе, Ра1г. дг. Т. 02. р. 21.

34

Антифони се поју на литургији подељени у три дела у част сн. Тројице. Према литургичком времену имамо три врсте антифона на литургији: 1. антифоне снакидашња (по КСА дни), 2- антифоне васкрсне или изобразителне и В. антифоне празничне.1) Стиховима СЗавета додају се песме НЗавета, те се тако као сједињују оба завета Стари и Нови, прика-зујући тако јединство људи, који заједничком хвалом славе и хвале моћ и доброту Божју.

Цела литургија од почетка до краја приказује идеју и дело искупљења рода људског и отуда цела литургија и поједине радње св. литургије имају своје значење, које се односи на ноједине догађаје из дела спасења. И када цела св. литургија приказује сва дела Исуса Христа, долазак на земљу, смрт, васкрс, вазнесење на небо, то онда почетак литургије приказује оно што се догодило у почетку живота ИХриста, наиме долазак, јављање, учење и чуда Његова, а оно што се врши касније на св. литургији, приказује смрт, васкрс и узношење ИХриста на небо.8) Зато псалми који се поју у почетку св. литургије значе прво време наплоћења Христова; а оно што долази иза њих, наиме читање Св. Писма, значи оно, шго је дошло касније.*)

Прни свакидашњи антифон нрепоручује и нозива на слављење и исповедање имена Вишњега, и милосрђа и правде Бога Оца и Сина, и као почетак и увод је онога што за њиме долази.4) Други свакидашњи антифон је хвала царства, лепоте и моћи Сина Божјега, а њиме се означава почетак живота ИХриста на земљи, када је ИХристос већ био на свету, а свет га не познаде, време до Јована, када ј ош не беше упаљена светлост.5)

Песма „бдинороднмн О^не. . . " показује.да се ваплоћењб Сина сада остварило, констатујући тако истинитост про-роштава која се односе на ваплоћење Исуса Христа. Наро-

>) Види Л- Мирковић, Православна литургика, I. део, стр. 221. и 222. *) Испор. Мсо/ . Сађа$Иа, спом. д. 1 М . р. 404. *) N100101 СаШИае Шигр. Ехров. код М^пе, Ра(г. гг. Т. 150. р. 404.: "Отеу

о1 фаХ|101, 6 ; &ч 4У -рооцЉ:; хт); ЦИАХАТШ-̂ А; Ф?о|1ечо'., хб7 Хрихоп о!хоуо|ка; ог/ра^оил' ха 8« р,еха ХОПХШУ, аТхе хш> 1ерп>ч Гра^ту Ауа^утае:;, ха! ха ЈХХа, хо Ка! Р-ТЈУ ахх-гј XI; »Гуас »Трт,та'. а!х(а ХТУ фаХт>б1Ту, ха! хгау Гра;рту проха»ара!ау Х1-Л про; ха циат))р1а, ха! тсараахеиа;- 4ХХ оиЈеу хшХпес ха! топхо хахеСуо бпуаа^ац ха! та абха ха1 топ; тохоп; Љ-ца^е«, ха! ХТЈУ о1хоуој1!ау атц1а(уе1у.

4) Испор. N1001. СаћазИ. спом. д. 1ћ1<1. р. 405. ') Ш а . р. 407.

€0

чито значи ова иесма време, када се ИХристос крстио на Јордану и када је Родитељев глас посведочио јасно и вечно, да је ово његов мили (љубљени) Син, један из св. Тројице. Ову је химну саставио цар Јустинијан Велики (527.—565), ') који је сазидавши 532.—537. г. величанствену цркву названу од њега „Иосрса тоб веоО" предао је цркви, да се поје на св. литургији у част једнородног Сина Божјег, који се не-промењљиво ваплотио од пресвете Ногородице и пречисте девојке Марије, а против Несторијеве јереси, који је учио. да мати Божја не треба да се зове Богородица, него Христо-родица, јер је она родила само човека, а не Богочовека, а које је учење осуђено анатемом на трећем васељенском сабору у Ефесу.8)

У тређем дневном антифону пророк угледавши појаву ИХриста позива све људе на слављење и величање Његово. ' ) Суботом и недељом поју се после велике јектеније на ли-тургији антифони изобразителни или васкрсни, а на два-наест Господњих празника (осим Сретенија) поју се праз-нични антифони.4)

За време појања првога антифона чпта свештеник тнјпо м о -литву: ,,Гди Кж1 нашк, вги>Ж1 дцшака несказанна"... у којо.ј молн Бога да по своме милосрђу милостиво погледа на нас и на св. храм, и да нама и рнима који се с нама моле учини богате милостн н милосрђа. После велике јектеније ђакон снлази са амиона и за време појања прво1'а антифона стоји пред иконом Спаснтељевом држећи орар са три прста десне руке. Иза првога антифона' ђакон до-лази пред царске двери и поклонивши се говори малу јектенију: Паки и пакн Л\ирол\и 1'Д« ПОМОЛНМСА, која се завршује возгласом све-штеника: Мки; ТКОА дсржака А ТКОЈ естк царстко... на што појцп о д -

') Испор. ОеогјгЦ Сес1гет Н1з1ог1ашт СотрешИит, код Мг^пе, Га1г. дг. Т. 121.. р. 709. и Ооаг, спом. д. р. 121. Види п СкгШ-Рагашказ, Ап1ћо1о<па ^гаеса, р. Х1ЛУ.

*) 5. Оегтат Вегит есс1. Соп1етр1а11о код М^пе, .Га1г. рг. Т. 98. р. 404: 8е Хе^оиоIV, би т6 аит4 тролар10У ехлбфтч1г)та1 пара топ т г ; ! М а ; раап.еш;

'1оиот1У1ауои, осро!ра ха1 абто ТоГ; оирЈбХес; т>); Хр1отоп 'Јвулјоаш; ефаррбЈоу. Оито; ухр 6 т«уу1г)д-в1е, 6 џотувчгц ГЕо; ха1 Хбуо; протЖрхои Патрб; илархшу, хатаЈгЈареуо;

6'Л ТГ)Ч ђцетграу ошп)р(ач оархшв-јјуас 4х ттј; 4-|Са; веотохои, атрептои цв^аог); тгј;

$вот>)то; ха1 аои-ЈХо^у, «Г; еоп тј ј ; 4-Ј1а; Тр'.а8о;, еуау&риштјоа; ха> отаирш^ча; х а т а -

8вЕа|1бУ0;, 6 ха1 »V Тр1оа"Ј((р вцчср оиуЈоЈаЈо^еуо; &ло тту уоерту ха!. оирау(ш-/ Аиуарсшу.

'АмехфогаЈтш; а̂р ха1 4хо)р1отш; тту патрсхту хоХ-шч хатара; оеоархштас. Аитб; ои»

,1от( 6 от̂ шу т)|л&;. ') Испор. N100101 СађазИае Шиг^ае ЕхрозШо код Шцпе, 1>а(г. »г. Т. 150. р. 409. 4 ) В И Д И о овим антифоиима Л. МирковиН, Православна Литургина, I . деог

стр. 221. и 222.

61

говарају: Пл\инк. Када се поје други антифон ђакон одлази и стаје пред нкону Богородичину. а свештеник чита молитву; „1'ЛЈ1 ћж« ,|Л1И*' снасн ЛКЈДН Т К О А " . . . , иза чега ђакон нред царским дверима опет говори малу јектенију, коју свештеник завршује возгласом „Ик^ БЛЛГК н ч^лок^ккол^оксцк..." За време нојања трећега антифона ђацон у.чазп V олтар кроз јужне двери а свештеник чита молитву: „Иж» ОКЦ1К1А сТ/л н согласнкЈА дарокаккж нал\* л\олиткк1..."

Када је свештеник свршио молитву коју је читао за нреме тређега антифона, отвара царске двери (на Паажени есте, а код дневних и „празничних антифона код тређег антифон а) и на Оаака Оц8 и Ок'|н8 чинн са ђаконом мали вход (тг^ изоооч јихр^) ИЛИ вход са јеванђелијем ( ф гХзоооч тоб Еоаууг/Јои).

Чин малога пхода бива овако: пошто се свештеник и ђакон три пгта ноклоне иред часном транезом, узима свештеник св. јеванђелиЈе, даје га ђакону који носи св. јеванђелије при нрсима, и обилазе де-сно око часне траиезе, клан.ајући се код сваке стране часној трапези, горн.ем н[)естолу и жртвенику, и излазе на северне двери, где их дочекају свећеносци који иду нред н,има. Дошавнш на обично место (ов ;е ј'е то иза амвоиа) у храму, приклањају овде обојица главе, и пошто ђакон каже: Гд8 ИОМОЛИМСА, говори свештеник тајно малитву вхоча „Клко Гдн Г.Ж1 нашх, ^-стлкикми на н.К1С"КХ к чинм и кшинстка аггл* и ар\*агГ'л*..." Када се сврнш молитва входа, говори ђакон све-штенику показујући десницом са орарем нрема истоку: ћлагослоки, кла умко, стмД к\-6д*,а свештеник благосиЈвајући нремаистоку говори: Благослокмк КЈ^Д* стк1Х-* ТКОИЈС*, ксп-да, нмн-к... Затим ђакон даје свештеннку св. јеванђелије да га целива, пли ако нема ђакона, онда сам свештеиик на входу носи свето јеванђелије н сам га целива. по-што ђакон оде пред царске двери, када се отпоје тронар канона на И нкш-к, уздиже мало руке и ноказујући св. јевапђелије говори ве-Јиттасно - 11р(.«8дростк, прости ( 2 о с р Е * , Ор»оС). Затим ноклоннвнш се учазе ђакон и свештеник V олтар. и ношто ђакон оставп св. јеван-ђепије на часии престо. нојци ноју: „ПрЈдЛт«, ПОКЛОНИМСА И ирипад.Д« КО Хрт8. ОНДСН НК1, Он( кжж, ко ггмук дик»н* сми, ПОК-ЦИЈА ТИ:

Пллилвм".1)

Овај вход нма свој постанак у првим временима хришђан-ске цркве. У старој хришћанској цркви беху — по узору старо-заветпог храма — у олтару дне собе или нишне (удуољења), једна с деспе а друга с леве стране, које се зваху пасто-форије, лаатосрбрса. У једној од ових чуваху се књиге, одежде и "друге посвећене ствари. и зато се ова соба или нишна звала ризница, ОЖ&ЧО-ЈО/Л-МОЧ, или ђаконик, Ј е р су

>) Ова је иесма састављена из речи псалама 94, 6 и 105, 47.

102

ђакони чували одежде и друге црквене ствари. У другу од ових пастофорија постављани су приноси народа, хлеб, вино, восак, тамјан и т. д., од којих се приноса одабираху и спремаху дарови за вршење свете радње, и овај део храма звао се предложнт, тсрбб-еа .̂ Када је на св. литургији дошло да се поју антифони и када се нриближивало читање св. јеванђелија, одлазили су ђакони у ризницу и узимајући тамо св. јеванђелије, износили су га у скуп браће, зато се и-зове ово изношење вход са јеванђелијем. Када се иза чи-тања св. јеванђелија нриближанало време освећења дарова, одлазили су ђакони на место где се постављаху ириноси, и узимајућ и тамо хлеб и вино одабрано за св. евхаристију. доносили су их на часну траиезу, и ово нреношење дарова зове се и данас нелики вход ([леуаАу; вГаобос;), који се врши са нарочитом свечаношћу.

Касније је входовима дано символичко значење. Јенан-ђелије значи овде ИХриста, а вход са јеванђелијем зпачи долазак Сина Божјег и силазак на свет ради проиоведања јеванђелија.1)

Вход овде почиње из олтара, светиње над светињама, јер је и Христос сишао са висина небеских станона и до-нео учење од Оца небеског. Свећњаци који се носе пред св. јеванђелијем значе снетлост јеванђеоског учења, или ови свећњаци значе још Претечу Госиодњег и Крститеља •Јована или и друге пророке, који беху ире Христа и јављаху долазак Хрисгов.8) Молитна входа: „Клко Гди Бже нашх. састављена и иредана цркни од св. Василија Великог има смисао, да као што на небесима пред нрестолом Господњпм стоје чете и војске анђела и архапђела славећп непре-стано Господа, исто тако се моли и свештеник ири уласку у олтар, као у небо, да овај вход буде сједињен са че-тама анђела и арханђела, који код принсшења жртве хвале

*) 'Н еТтсЗо; тоЗ Еаа̂ вХЕои 4(ира(уе1 тђу лароиаСау Поа тоЗ ОеоЗ, *а1 гђу еХооВоу тјју б!; тбу хбар.07 тоитоу, ш; Хе-гес 6 'АтоатоХо; „"Отау е!аа-га-(гЈ (гј̂ оиу, о Оео; ха1 Патт(р) т4у Пргатбтохоу (тоу Моуо-Је/г) аитои) е!; т«)7 о(хоиџкч-цч, Хеуе:. Ка1 лроахиутЈоатшаау аитоу фа/те; аГТеХо1 аитоЗ. Оегтат, Кегит ссс1. Соп1етр1. Шја. р. 406. Тоитш-/ 8* фа»еу-ТШУ, 6 (ереи; еу цеаш протоп 9-ио1ааттјр!ои [отацеуо; ифоЗ то Еиа-̂ еХсо-/ аЕреТ, ха1 47а»е!х-/иои ТГЈ-/ 4уа5е1Еи)у тоЗ Кир(ои аГјцаЕушу, оте ђрЈато фа(7еа)>ш. 1'Л -;хр тоЗ Е-јкг-вМсј 6 Хрсатб; ?1)ХоЗта1' талер та кроср7)Т1ха р̂ Х(а лро?7]тту Хе-;оутас- хата тб е!рце-/о'/ апб тоЗ 'АЈраац прб; тбу пХобосоу, „"Ехоиос Мшоеа ха! тои; Јтросрујта;" та ?̂ Х(а Хе-гоуте;. Ш . СаћазИ. спом. д. Мс!. р. 412.

2) Испор. Д. Смолодовичг, Литургика, 1861. стр. 91.

36

и благодарности служе заједно са њиме, и заједно са њиме славе доброту Божју. Затим свештеник претпостављајући испуњење ових молби, говори речи: Влагословенх входх с т м х *

тконх*... т. ј. Господ шаље при улазу у олтар на своје слуге свој дар, а свештеник је потпомогнут за тај улазак приношењем молитава и хвала својих. — Целивање св. је-ванђелија значи част која се указује ИХристу и благодар-ност за откривење воље Божје и за дело искупљења нашега.

Речи: „пр(<и8дростк, прости" употребљаване су у старој хришћаиској цркви као опомена, да се браћа која су на богослужењу, исправе на својим местима. Наиме хришћани старе цркве су за време појединих радња на богослу-жењу седели, а када се приближивали какви важнији мо-менти н. пр. читање св. јеванђелија, тада је ђакон гласно рекао: п^жВдростк, прости, опомињући тиме хришћане да до-лази иремудрост Божја те да се исправе на својим местима и да стоје право, слушајући у овоме положају оно што има да се прикаже било речима, било црквеним символичким радњама.1)

Најпосле отварање царских двери при входу са јеван-ђелијем значи. да је вернима доласком ИХриста на земљу отворен улазак у небо.

Иза входа са јеванђелијем поју појци троааре и кон-даке. Као што јеванђелије значи ИХриста, тако се после уздизања јеванђелија поју ове песме, да би се означило како се Христово учење остварило у животу светитеља Божјих, и да би се и светитељима као извршитељима учења

') Никола Кавасила пише о смислу речи пршбдростк, оростн ово: Шта значи ова опомена? Речи п р м ^ А р в с т * , п р о с т и упућују нас, да би гледајући и слушајући свете радње на литургији схватили у њима сакривену Божју премудрост и да стојлмо прости (6р8ч() т. ј . право, јер хоћемо да приступимо Богу и његовим страш-ним тајнама. Зато не са немарношћу, него са пажњом и побожношћу треба све да гледамо, говоримо и слушамо. Први знак ове наше пажње је право и бодро држање тела нашега.. . Но зашто је речено пршбдростк ? Пошто литургија по установљењу самога Спаситеља треба да представи економију снасења рода људ-ског, коју св. аиостол Павле назива многорлзлично* нр1,«8дрост1|о Кож1ио (Еф. 3, 10), то је црква приказујући читањем, песмама, молитвама, радњама и богослужбе-ним обредима тајну спасења, употребила апостолски назив пршбдростх као усклик, да би њиме објавила да долази тајна и да би присутне побудила на потребну пажњу п размишљање, које приличи свештеној радњи. Види И. ДмишревскШ, Истор. догм. и и таинствен. изт>исненге божеств. литурпи, Спб. 1884. стр. 148. Испор. и N100101 Са&а$Цае, Шиг^. ЕхровЦ. ЈћМ. р. 413.

102

Христова указала припадајућа част. Док се поју тропари чита свегЛтеник тајно молигву тристаги) П^НИ: „КЖЈ СТУИ, иж« кв стм)[к П О Ч И Е Д А И . У п р а в о о в а м о л и т в а б и т р е б а л а д а се чита за време трисвете песме, но обично се преноси овамо за време појања тропара.

Пошто се свештеник молио Богу да његов входу олтар буде вход светих авђела, то сада после входа слави црква Господа трисветом иесмом, којом Га и анђели славе на небу, због че1-а се ова песма у старини и звала »анђеоска несма«, иролоу(и аууелшу и »херувимска песма«, /ерои^хб? •3|1>о;. Но пре него што се почне ова песма, за време по-следњег тропара. приклања ђакон главу пред свештеником држеђи орар у руци п говорн: Благосдоки владкјко, вјњи* трн= стагш. Када се на богослужењу почиње који важнији чнн, долази ђакон к презвитеру и моли од њега благослов, по-казујуђи овнм молењем своју зависност од свештеника и своју смерност, а уједно означујуђи тиме и почетак какве нове и важннје радње на богослужењу, као што је то овде случај1). Пошго свештеник бдагослови ђакона. одлази овај близу св. двери (царских) и показујуђи ораром према икони Спас!1тед>евој говорн тихо: ,-Гди, сплси клагочктикмА н оусакиии НКЈ", а свештеник иза последњег тропара говори гласно: „Мк«» СКАГХ еси, Бж1 на'шх, и тш-к саа'к8 козсуиаЈ.их, оц8 и сн8 н с?о,и8 нмн-к и приснш", а ђакон довршује: „н ко в-кки к-к= КЦ?КХ", цашто појци кажу: Д,иинх. Ђакон пзговарајући речи „н ко в-ккн в-ккшка', подиже орар и окређуђи се према на-роду и показујуђи према њему, као да хође да позове и народ да и он поје трисвету песму „нтрбстаммлж гласу", „и ко в4гкн в-ккЛкх'-.1) Народ потакнут овим узгласом на појање трисвете песме запоје : „ОВАТМИ ВЖС, СКАТМИ кр4'пк1и, СВАТМИ &1сли'ртнк1И, пол«илби на'с*".»)

Песма СКАТМИ Вже поје се овде више пута што и сера-фимн пепрестано поју: ОВАТХ СВАТХ, СВАТХ. А када се от-поје три пута, додаје се славословије^ Ола'ва и Омн8 Д е^ол* Дј(8, А нк!н*к и приснш и ко в-̂ ки в"кк«>кх, Илшнк, да би се означидо, како се ова песма ноје у славу Вога у три лнца; затим се поје: „стии Е<сл«сртнии пол«ил8и нас&", и још

V,') Вешммип, Нован Скрвжалћ, Спб. 1908. стр. 185. •) Истр. N100101 Саћа&пае ЕхроаШо и>1<1. р. 413. ') У постанку в пначењу овид речв в«дп Л. Мирковић, Православва Лп

тгргика, I. део, стр. 202. и 207.

73

једном: ОКАТКШ ЕЖЕ цело. Док се поје трисвето, говоре и свештеник и ђакон трисвето чинећи уједно и поклоне нред св. трапезом, затим каже ђакон: Пок*ли кладмко, којим речима објављује одлазак горњему престолу, а свештеник од-лазеђи према овоме говори: „Еаагослокжх грлдкш ко ИЛ»А Г Д Н Ј , тј. Христос обеђани у пророштвима, затим откривен свету у входу са јеванђелијем и у трисветој песми. Од-ласком к горњем престолу символише свештеник ИХриста као цара и посредника, који долази да узме у владавину царство своје.

Затим ђакон каже: „Благослоки, владкжо, горнш прктолх ', а свештеник стојеђи пред њиме (горњим престолом) и благо-сиљајући га говори: „Благослокжх еси на престол-к сла'кк1 ца'р» СТКЈА ткоегш, с-кдАН НЈ Х Е Р В К ^ - К Х Х , вс(гда, нкш^к и прнснш н ко к-кки к-ккЉкх"1) и узлази па сто, нресто, беотерое Фрбуос, који је поред архијерејског престола и једном степеницом нижи од архијерејског престола8). Енискоиов сто (п-ро^о;, ха!>гбра) заједно са столовима ирезвитера зове се е̂рбу абуЗ-роуо^8) — свето сопрестоље.

Употребу соирестоЈћа видимо у нрвим хришћанским временима. Према Јевсевнју4) имао је Јаков брат Госнодн.н н први епискон је-русалпмски у цркви засебно место за стојан.е, које место Јевсевије зове нресто. 11сто такојеиМарко нрви енискон александријски нмао у цркви засебно место за стојан.е, које место Григорије Назнјанзнн6) такође зове трон. У Апостолским Установама, тамо где је говор о храму, стоји ово: „У средини је подигнуш еаискоиски сто, а са обе стране седе свештеници, а ђакони стоје". А ови столови или ире-сто.тн подизани су у ту сврху, да би енископи као управитељи стада Христова могли видети у цркви поједине верне и посматрати н.ихово ионашан.е за време ироиоведал>а или читања речи Божје и за време молитава. а с друге стране да би и народ који је на богослужењу могао впдети еписконе'). Презвитер не сме седетп на горн.ем пре-столу, него само са стране горњег престола.

') Овде код благосиљан.а горњег престола, као хпто сам видео, греше многи наши свештеници тако, што не благосил.ају горњи престо него жртвеник, што пак нпје правилно.

"I Види Л. Мирковић, Православна Литургика, I. део, стр. 104. *) Испор. Ри-Сап^е, 01055апит ас! 8спр1огеа шеЈГае е1 ЈпПтае ^гаесИаНв.

1.и<><1ит 1688. р. 498. *) Е^зеШз, 11181. есс1. 1Њ. VII. с. 19. (М^пе Ра1г. рг. Т. 20. р. 681). ') Оге%ог. N02., ОгаИо 21. 1п 1аи(1ет А1ћапа811 Ма§п. (М^пе, Ра1г. Т.

35. р. 1089). ") Испор. И. ДимишревскШ, спом. д. стр. 162.

102 74

Сонрестоље у олтару символише престо Христов на небу, а степенице испод њих означавају чин сваког од ар-хијереја и свештеника1). Архијереј седећи на' сопрестољу символише ИХриста, а нарочито седење ИХриста с десне стране Оца небеског, а свештеници, који седе заједно са њиме символишу апостоле.

Када се сврши трисвета песма ђакон каже код царских двери: Кон<шл«х, чиме опомиње верне на пажњу, „а свеште-ник окренут лицем према народу говори: Жнрх вск<м& благо-сиљијући их уз то, призивајући тако на хришћане мир и благослов Ножји, што нам је најпотребније. Чатац одговара: И дВрки тко{/м8, т. ј. жели исти мир и свештенику, који је поделио вернима, затим чатац чита. арокимен!) који укратко

. казује садржину, идеју, значење читања које долази, и узима се обично из псалама, у којима су пророштва о Христу. Прокимен се зове зато што је постављен испред неколико стихова, који долазе иза њега.3) Затим ђакон каже: нрми*-дростк,4) нашто чатац стојећи посред храма одговара из које ће књиге (Дела Апостолска, послапице Св. Ап. Павла, са-борне посланице) читати. Ђакон опет каже: конлнт, и чатац чита Ааостол, т. ј. одређен одељак « з посланица, или Дела Апостолских. За време читања народ и ђакон стоје, а епи-скоп и презвитери седе на спомену гим местима сопрестоља, јер они имају апостолски дар учења и управљања. Ђакон пак узима кадионицу, одлази свештенику и примнвши од њега благослов уз молитву кадила, кади часну трапезу са четири стране, горњи престо, жртвеник, иконостас, и цео храм са соле-је. Управо требао би ђакон да кади не за време читања Апо-стола, него за време појања АллчлШ иза апостола, но пошто тада нема донољно времена, то кади за време читања апостола.

' / Није никоие осим епископа и презвитера дозвољено да седи у овим сто-ловпма, па ни ђаконима. За њих је одређено друго место које се зове ђаконик, где им је дозвољено седети; а ипођакони и чаци стоје ван' олтара, на солеји, зато се и зове ово место олтар чатаца (Р?/!«* ХЉУ Ауа-ууохшч). Испор. 8утеопГв ТНевва-1ошсепвГв, Г)е васго Тетрко, код МГ^пе, Ра1г. џт. Т. 165. р. 345.

*) Види Л. Миркови\, Православна Литургика, I. део, стр. 238. ') То кро-ле(џгчоч рг]у6м 710X17, ТТЈУ ХШУ 71РОФТ)хш7 4хфаухор!ау, ха1 хт,у прортјуоо«

хтЈ; хо5 Р А О Л Е Ш Ј ХригсоО ларо1>а(аЈ, ш; ахрахтохас лрохрехо7х»; ха1 Р О Т У Х « ; . , ' 0 ха9-Г/|1еуо; кп1 хшу Хеуоор!и |(1фаут)3'1, ха1 4Хл>е «1; то атаа1 даа;". Ка1 „ ' 0 вео; хаУ-т)ха'. 1тс1 #р6уои 4-^0'Ј аихоО. Оегташ К е г и т е<;с1. Со1етр1. 1ћ1(3. р. 412.

*) 2 о ? ! а . . . ' 0 Х6-(о; хоО 0еои 6 &710; ха1 4';аптјт6;, ауа-Ј7»Хе'. та тои Патро;, 4 е!о'.у а-охри-^а. Оегтап. спом. д. 1ћ1(1. р. 412.

Иза читања апостола каже свештеник Д\нр* ти, а чатац одговара „И^двхови ТВОЈЛ«8; ђакон на то говори пр«л18дростк, а хор поје Лллил8?л, која реч значи хвалу Господа, а овде присуство божанског дара, које се показује читањем св. је-ванђелија.1) Затим би требао да кади ђакон целу цркву — што је учинио већ за време читања Апостола, — да би тиме означио, како се дар Духа Светога раширио читањем св. јеванђелија, и како се излио по свима крајевима света и у душе верних угодан мирис учења Христова. За време ка-ђења свештеник чита тајно молитву пре јеванђелија: „Боз* С1АИ В& ПрДЦ^Х* И ^ Ш И Х * . . . " у којој моли да Господ отвори наше мисаоне очи за разумевање Његова јеванђелија.

Затим долази читање јеванђелија, за које се спрема овим претходниМ радњама: ђакон пошто је оставио кадио-ницу прилази свештенику, нриклања главу и показујући орарем на св. јеванћелије говори: ..Влагослоки, владмко, клаго« в*кстнт1ЛА с^гш Јпостолл и вулнплкта (илЈАрЈкх)". Ђакон мо-лећи од свештеника благослов назива себе влагов-кстнт«л«л»х, јер он има да чита св. јеванђелије истим оним речима, којим га је написао Св Дух. Свештеник благосиљајући ђакона моли се за њега овако: „Кгж жолнткалш с̂ а'ги> славнаги', всм Хвл'акнлгш апост«>ла н в;'анг«л|'ста (илшрскк) да да'стк ТЈК̂ к гла-голх Елагов-кстввмцкл«^ силом л1н6го»о", наиме да ојача глас његов силом свише, ,ко нсполнинЕ" т. ј. за плодно пропо-ведање јеванђелија „еуа'нпл?А возлквлжнагш сна СВОЈГЛ, ГДа нашЈгш 1иса ХЈта". А, ђакон се изјављује сагласан са овом молбом рекавши: „Ллпжк" и поклонивши се св. јеванђелију узима га и излази на царске двери, а пред њиме иду два упаљена. свећњака, и стаје на амвон. Свештеник пак сто-јећи пред часном трапезом и гледајући према западу опо-миње присутне на пажљиво слушање јеванђелија, говорећи узвишеним гдасом: „Пр^Вдростк, прости. оуслишилж ста'ги> вуа'н* пл1а. /Иирх вскл«*." А каже ,-прбсти" (брЗ-01), јер св. јеванђелије треба сви да слушају пажљиво и прибрана духа, право стојећи*) а приклоњене главе, у знак подврганања Вогу,

*) Испор. 8утеотв ТНевва1отсепв1в, ЕхровШо Је <Ит1по Тетр1о код М^пе, Ра1г. џт. Т. 155. р. 724.

*) Ка1 бтау 4уа-Ј".ушахоцеуоу Ј тб Еиа-^ЈХму, пауте; оЕ пр«орбх*ро1 ха1 о! 8101x0701 ха! 4 Хаб; ахт]хетшаау цета тсоХХт); ^аих^а; -Ј^раптас -^ар- „2ивпа, ха! 4хои» ЧаратјХ" ха17101X17- 84 аитоО атј)8х, ха1 Ахоба^. Сопв1 Аров1. 1. II. с. 57. (МГ^пе. Ра*г. ^г. Т. I. р. 729); испор. и Јоаппев СНгувов(., Ногш1. 1. 1п Ма11ћ.

102 76

као и да би иоказали како су нољни да нзврше учење Христово објанљено у јеванђелију. Појцн одговарају :-„И Хови тво1л«8'', нашто ђакон објављује наслов јеванђелија ре-чима: (ИД1АР{к&) стЈгш еуангмТл ЧТЈНЈГ' — појци: „Слака ТЈк-к, Гди, сдава т(к4" а свештеник опомиње прнсутне да пажљиво слушају јеванђелије речју ,.Конл<1Л4х". ц ђакон чИта јеванђелије.

Никола Кавасила ппше о чптан.у апостапа и јеванђелија: »1-Сакву сврху нма овде чнтање св. Писма? Оно иас спре.ма п чпстп пре освећења велнке тајне. А ако се запнтамо о значењу његову. оно значп појаву Господа... п напме значн оно најсавршенпју појаву, којом је говорпо Господ јавно, ноказујуКн се тако не само оннм што је сам говорио, него и оним. чему је апостоле учно да говоре, шиљући нх нзгубљенпм овцама Пзранља. .Зато се чптају прво књпге аностолске п чпта се јеванђелије. А зашто се не чпта нрво јеванђе-лпје? Јер оно што је говорио сам Госнод знак је савршенијег јављања од онога, што су говорпли апостолп. А савршеннје долазп најпосле«.1)

Када свештеник са.м служи онда чита јеванђелије са царскнх дверн, а када служи са ђаконом, онда ђакон чита са амвона посред пркне. да бн вернн чули и разумели што јанља Спаснтељ. Код чптања јев.анђелија иале се свеђе да би означпле светлост јеванђеоске пстине, која је продрла кроз та.му певеровања, у којој се налазили н'ароди пре Хри-стова доласка, а којом се светлошђу и данас просвеђује паш у.м.8) Иза чнтања св. јеванђелија дочекује свештеник ђакона речима: „Л1и(зх ти каагок-ксткЈЈкмрел!« (еиаууеХ^ор^ф)", којима чнпн разлнку између њега и нзмеђу чаца апостола, коме је само рекао „/Иирх ти". А народ као и пре, тако и после чнтања јеванђелија потврђује да је оно што ће чути и што је сада чуо у истину мудрост и реч Вожја, и слави Вога што га је удостојно слушања спасоносног јеванђеоског учења клпчућп : ,.Сла'ва тж-к, Г^и, сллкл т(в-к". Затим ђакон долази до царских двери. даје св. јеванђелије у руке све-штенику. који га целива у знак љубави и поштовања према речн Вожјој и затим затвара царске двери. Читање јеван-ђелпја нзван олтара на амвону од ђакона по речима Си-меона Солунског значи, да су апостоли радп проповедн јеванђелија изншли из Јерусалима.*)

* Испор. УкоШг Са&авИае Шигк . Ехро?И. р. 416. ') Псоор. /I. Мирковаћ, Православна Лвтургика, 1. део, стр. 320. ») Ветлминг, Новав Скрижалв, СпС. 1908. стр. 195.

У старој хришћанској цркви иза читања аиостола и јеванђелија долазила је ароповед свештеника или енископа народу, а проповед се на литургији држи овде зато, да се катихумени или оглашени поучавају у хришћанској вери, и да се верни спреме за достојно приношење и примање св. евхаристије. А кад$ многи почеше да долазе у цркву само да се науживају лепоте нроповеди и да задовоље своју-су-јету, излазећи носле проповеди из цркве1), то је пропонед говорена на крају литургије, тим више, што је дисциплина катихумена или оглашених измењена, и не само да је дозво-љено свима, него се налаже свима да остану до краја ли-тургије2). Учење хришћанско проповеда се на богослужењу по примеру ИХриста и апостола зато, што је црква учи-тељица вере и побожности, а ова се сврха не може оства-рити само извршењем св. радња, него нарочито пропове-дањем хришћанског учења, н што су душе хришћана на богослужењу услед свечаности и лепоте богослужег,а прн-јемчивије за примање хришћанског учења3).

Иза читања јеванђелија одлази ђакон до царских дверн даје свештенику св. јеванђелије. који га пошто је целивао оставља усправљено на часну трапезу и то не с десне нли с леве стране дарохранилнице. него између антиминса и да-рохраннлннце4), и затварају се царске' двери, које остају за-творене до великог входа. а ђакон ставши на обично место (овде амвон) говори сугубу јектенију (ЕХ-ГУЕ!$ БЕ^З:;): „РЦМГА

нги ш КСЈА д8шн.и Ж т г а ' ПОЛЊШЛСША на'инги> рц('л«х..." у којој се моли за добро архијереја^ | народа, клнра, за оне који приносе дарове и чине добро у св. цркви и т. д. Ова се јектепија зове сугуба зато. што народ на поједине прозбе не одговара једанпут „Гди полшлВи", него трн пута. За времс ове јектенпје чита свештеник тајно молитву прил-кжнагш ,ио« ЛЖ1А: „Гди Еж1 нашх. прна"кжное с« аиолжн. . . " у којој признва Вожја милосрђа па верне. Сугубој јектенији додају се иосле

') На ово се тужио већ св. Јаван Златоусти у VII. омилији, Ое шсошрге-ћепза Пе1 па1ига (Мг^пе, Ра1г. (гг. Т. 97. р. 766.) п III омплији на II. посланицу Солуч>авима (Мј^пе, Ра(г. Т. 112. р. 484 ).

' ) Види И. ДмишревскШ, Л о м . д. стр. 175. и Д. СмолодовичЂ, .[иту;ч-т:а, стр. 94.

•) Када треба да се данас држи ироповед на лктургг. • на којп начин г осталима питањима у овом пртдмету, упућује омилитика. 1>; ч- V. МНго/апомЈа. Опп1еЦса, Сегпаиј,, 1875.8. 120. р. 7 4 3 - 7 5 0 .

4) БулгакоВЂ, Настолкнаа книга. стр. 900.

102

„вф< ЛКМИЛКА Л КЛЛЖЖНћЦХ И ПрИГНОПаМАТНМХ*"! као и великој у понетку литургије, и молбе за нарочите потребе лерних, за болне, за путнике и т. ,д.

Никола Каваспла каже: »За кога се треба после јеванђелија мо-лити, ако не за оне којп пазе на проповед јеванђелија. за оне који

-подражавају човекољубље Христа, кога означава јеванђелије.'А ко су ови ? Црквене старешине, пастпри народа, они који управљају грађа-ннма... осннвачи, ктитори и приложиици цркава, учЛтељи добрих дела, и који су ма каквпм начином од користи за добро цркве и који су достојнп заједничких молитава«.1)

Носле сугубе јектеније говори ђакон пред царским дверима јектенију за умрле, за нреме које свештениЈс чита молптву ,,Вж1 д»хи>кх...", а коју завршује возгласом ,.Шки> тм вси воскр1С4Н1«.. .'• Ову јектенију за умрле не налазимо у ста-рим грчким кодекснма лптургија ни у данапш.ем грчком евхологнју,- само у руским сДужабницима.

Затим долази јектенија за оглашене. Молитве и прозбе за оглашене приносила је црква још од Ш. столећа. Први чггн њихов имамо у VIII. књизи РЛ. 6. Апостолских Уста-нова, одакле су их по свој прилицп уЗели св. Василпје Ве-ликп и св. Јован Златоусти у екоје литургије. Ово је њи-хова садржнна: ђакон каже: ,.ПОЛ»ЈЛИТКА, Лглаштти пре свега нозивају се огдашенн или катихумени да се сами за себе моле, јер Ког је — као штокаЖе блаженп Ав1лтстин — мо-гао створити човека без човека. алп га не може спасти без човека8). Затим се позпнају верни да се и оци' моле за оглапгене: „В^риж, Љ шгллшжнки(& ПОЛ«6ЛИЛ«СА, да Гдк ПОЛ1ИЛ81Т& иух: итласнтх слоколчх истинм" (овде отвара свеЛтеник с лесна на лево десну страну антиминса као књигу) т. ј. да пх упути у све истине хришћанске вере; „Ккр|Ј«т& вуЈн-пл11 пракдм" (овде отвара с лева на десно деву страну ан-тиминса) т. ј. да им покаже садржину вечнИх добара; ,,со(« динитх ст"ки СВОЈИ, сок©рн*кн и апостолкст*ки ЦЈрккн" (овде отвори свештеник доњу страну антиминса). наиме да по-стану учесници дарова искуњЂења, а нарочито св. тајне крштења, којом се примају у крило цркве и добијају опро-штај грехова.

1) Испор. №со/<и Садазпае ШШГЈ:. ЕхровИ. с. 23. код Мјдпе, Ра№. Т. 150. р. 417

' ) Пспор. И. ДмишревскШ, спом. д. стр. 179.

79

Затим се позивају оглашеии да приклоне главе, а све-штеник чита молигву: „Гди Вж« нашх, иж! на кмсоки^х жи» кк1И. . . ' 4 1 ) у којој моли да Господ Ног удостоји оглашенесв. крштења, опроштаја грехова, одеће неироиадљиности, да их сЈбдини са св. нрквом и приброји своме изабраном стаду.

За време јектеније оглашених отвара се антиминс, на коме се ирши освећење дарова, а сада најпосле ко'д воз-гласа: „Да и тш сх налш СЛЛ'КАТ8. . . " подвлачи свеп1теник руку под горњу страну антиминса,открије га, узима губу и чини губом изнад њега знак крста, и целивајући гуоу останља је у крај антиминса с десне стране.

Затим каже ђакон: „блнцк! итлашжши. ИЗМДИТЈ: шглашжнш, ИБУДИТЈ; елицк! шглашсншн, изк1дите; да никто ш итлаинннки^". Код ових речи излазили су у старини оглашени из цркве, јер су могли учествовати на св. литургији само на прном делу литургије ка^а бива поука, а не беше им дознољено бити при снршавању божанске тајне на литургији верних*).

Симеон Солунски каже у. томе погледу ово: »ово чини црква која заповеда оглашенима да изиђу, а вернима да остану. Отуда се може видети колико треба да иазе верип да се не друже са онима којп нису достојни дружења, а нарочито то да не чине свештенпци. А када с некима не доликује имаги заједницу ни у молитвн, то колико више нетребаимати с таковима заједницу у жртновању«.*)

Пошто данас у цркви немамо катихумена поставља се питање: зашто се читају јектеније за оглашене? Зато што у црквп увек има оглашених;како вели св.Симеон Солунски'|То су нашре депа над којом су одмах пп рођењу читане молитве, а још нису крштена. Затим и међу хришћанима многи би се могли убројити међу оглашене, Јер иако су крштени, то ипак својим животом показују да нису достојни да уче-ствују на св. литургији, и који би на иозив ђаконов требали да изиђу из цркве. Сви они који су у греху и који се не кају, који свесно крше заповести Божје и црквене, који у својој

•*) Овде св почпн.е ралликонати лптургија св. Василија Великога од лнтур-гије св. Јована Златоустога. Молитва коју свештенпк чпта за време јектеније за оглашеве на лптургији Ваенлијевој разликује се од оне на Златоустовој само по речима, а садржином не.

*) Испор. Мко1аи$ СаћавИа спом. д. ЊШ. р. 417ЈИ 19. прав. Лаодикијско! спн. •) Зутеотз ТНеззаШкепзк ЕхровШо Је Лујпо Тетр1о код АНепе, Ра1г.

Т. 155. р. 725. ч) Испор. Веншмип, Новал Скрнжалв, 1895. етр. 37.

102 8 0

из цркве, као што су иекада излазили покајници и катмху-мени старе цркве. Чувши овај возглас сви су дужни по-мишљаги о своме недостојанству, умиљавати. се душом и тајно у срцу молити Нога за опрост грехова својнх, с твр-дом одлуком да ће се клонити њих, да не би потпали под страшну осуду1). Да се побуде ови осећаји код присутних црква и данас говори ове речи: „ б л и ц м ШГИДШЈНЖИ, и з м д и т с :

Аглаш«нши, ИЗМДИТЈ; да никт« Ш Л г л ш е н н м х х " (треба додати: остане овде т. ј. у цркви). Вишекратно упућинање огла-шених да изиђу тумачи се тиме, што то говори један ђакон место њих више.

2 8 . Чин л и т у р г и ј е в е р н и х .

Литургија оглашених свршава с е р е ч и м а : ,,@анцк1 шгаа« ШЖН1Н и з м д и т ! ; да никто и» Л г лап Јжнмух (т. ј. остане овде)«, а литургија верних почиње речима: „влицм к-к-рнш, па'ки »1 паки лпфол«* Г д 8 псл1олил\гл' . К а о ш т о с е н а п о ч е т к у л и т у р -гије оглашених нозивају верни да се-у миру помоле Гос-поду (Л1ирол«х Г д 8 ПОЛЈОЛИ.ИС/Л), исто се тако на почетку ли-тургије верних позивају присутни да се моле у миру, а појци одговарају са Гди нолшлВи, нашто свештеник чита тајно ирву молитву верних:,^лагодарнл!*ТА, Г д и Бже снлх . .

а у Василијевој литургији: „ Т А , Г д и , показаах еси на'л!Х...", у којима се моли за грехе своје и народа. н моли иомођ за приношење бескрвне ^жртве. Јектенију ђакона завршује све-штеник возгласом : „Мки> подоваг гх тек-к к с А к а л слака". . . Затим почиње ђакон другу јектенију (скрађену велику),2) за време које свештенпк чита другу молитву верних: „ П а к и , н л«но=

гажди тев-к припа'да1,их"... у којој се моли за очишђење душа и тела оних што стоје нред часном трапезом, за успевање живота и вере и разума духовног оних који се са њима моле, и за достојно причешће светих таја.на. У Василијевој литургији чита свештеник другу м о л и т в у верних „Еж(, погк*

+икк1н кх лшлости'-... у којој моли да их Вог укрепи силом св. Духа за ову службу и да призову благодат св. ^ Духа на даре. Ова друга јектенија се завршује возгласом: „Мки* да подх д(ржа'ком ТКОЈН>". . . Кад ове обе јектеније имамо пред

') Испор. И. ДмишревскШ, спом. д. стр. 180. *) Ако свештеник служи бе.ч ђакона, онда каже само пЛки А и^ки... хаетбпи,

спдси... а четири проабе између тога се нзостављају.

возгласом реч „пр1л»8дростк", која опомиње присутне, да њи-хова пажња у вре.ме преношења дарова са жртвеника на престо и 'за време освећења треба да је будна а не расе-јана. јер се освећење дарова врши са нарочитом пажњом.1)

Иза последњег возгласа ђакон улази у олтар кроз се-верне двери, отвара царске двери, узима кадионицу, прмма од свештеника благослов кадила, кадп св. трапезу около, цео олтар, свештеника,1 иконостас, појце и народ, говорећи при то.ме тихо 50. псалам и тропаре у.милителне које хоће, а појци иза последњег возгласа поју херувимску пес.му

уероирсхбс ојј^ој) : „Иж( е̂рбвГгИКЈ та'ини> и>краз8к>цн".. .•'*) Ова песма позива присутне хришћане, да — представља-јући тајно херувиме, т. ј. упоређујући се на тајанствен на-чин са херувимима и појући заједно са њима животворној Тројици трисвету песму, — одбаце сада сваку животну брнгу, т. ј. да не мисле ништа о имању, слави, уживању, него да достојанствено приме цара свих земаљских и небеских ство-рења са оном чашћу, којом га слапе анђеоске чете на небу појући: „Лллил8?а'.

Св. Г е р м а н п и ш е о оцој х и м н и : »Поје се х е р у в и м с к а песма. која нас опомиње , д а о д овог м о м е н т а па д о краја св лптургије т р е б а д а с м о п а ж љ и в и и д а о с т а в и м о сваку ж и в о т н у бригу, ј е р ћ е м о у при-ч е ш ћ у сви л р и м и т и Х р и с т а , великога цара« . ! )

Ова песма почела се у цркви употребљавати у време цара Јустина II. (565.—578.) у VI. столећу.4) Уведена је у богослужење са сврхом да се верни — у време одласка црквецих служитеља к жртвенику (тгро&еа^) ради прено-шења дарова на св. престо — слушајући појање ове песме

' ) Св. Гермаи тума га символичко значење радн.а које се врше после чвтања св. Писма до херувимске несме овако: »Иза чптања св. Писма приказују молитве и прозбе што се говоре до херувимске песме учење Господа ПХриста кроз време од три године, као и катихизпрање оних КОЈП иду на крштење, за које се спре-мају снагом речи и чудеса«. Оегтап, спом. д. код Ш%пе, Ра1г. ®г. Т. 98. р. 416.

Ч Овако нрема словенском служабнику. Према грчком евхблогију свеште-нпк за време појања херувимске пегме чита молитву „Ннктвха д«ст«ннх...". иза које свештеник и ђакон и сами говоре херувпмску песму три пута, и затим кади ђакон часну трапезу, цео храм и свештеника, иза чега одлазе к жртвевику.

•) Сегтап, спом. место, ј 1)1(1. р. 421. •) Испор. Осогци СеАтем 1Пб1опагит с о т р е п д ј и т (ас1 а п п и т 9. Цпрега!.

Ји5Ип1) код М^гге, Ра1г. §г. Т. 121. р. 746: фаЛХеобш *а1 с, бр*о;. Впди и СаћгоI — ^ес1етсц, ШсИоппаЈге <!' агсћ<*о1о?1е сћг<Шеппе е1 Је Шиг§1е: СћегоићЈсоп. Разс. XXVIII. р. 1281.

102 82

и с п у н е најпобожнијим осећајима и спреме з а достојно при-мање цара свију. З а време појања првога д е л а херунимске песме с в е ш т е н и к чита тајно м о л и г в у : „Никтож« достсинх К СКАЗЛКШМ С̂А 1М0ТСКИЖН П0\0ТкЛ1и". . . ' ) у којој моли Г о с п о д а д а му очисти д у х и срце о д лукаве савести, д а га о с н а ж и еи-лом св. Д у х а з а стојање п р е д св. трапезом, и Да нринес,е на ж р т в у пречисто тело и часну крв Г о с п о д њ у . И з а ове мо-литве и с в е ш т е н и к чита 60. нсалам з а в р е м е кађења као и ђакон.

Када с в е ш т е н и к сврши ову молитву и 50 . псалам и ђакон кађење, гоиори з а ј е д н о са ђаконом, стојећи п р е д ча-сном трапезом и у з д и ж у ћ и руке, три пута херувимску песму, крстећи се и клањајући се иза сваког пута, д а би у себи п о б у д и л и о д г о в а р а ј у ћ е осећаје према чину који^долази. Прву п о л о в и н у хрувимске иесме говори свештеник, а „МК«Ј да царл" . . . наставља ђакон. Затим с в е ш т е н и к и ђакон п о ш т о су цели-вали крст и антиминс" о д л а з е к жртвенику и ж а д а се сврши први д е о херувимске песме,~ в р ш е велик(Г вход, на коме се п р е н о с е св. дари са ж р т в е н и к а на часни престо. Овај се в х о д з а разлику о д входа са јеванђелијем на литургији о г л а ш е н и х з о в е велики, с обзиром на велику сврху ради које се врши, наиме дари се преносе ради о с в е ћ е њ а на ж р т в у Богу , ш т о је г л а в н а сврха литургије верних.

Сам велики вход врлш се овако: Свештеник дошавши пред жртвеник кади св. дарове три пута уз речи: ,,Бж«, шчнстн л\л гр-к-шнаго", затим ђакон каже свешгенику: „Козл\н, кладмко",а свеште-ник узимајући ваздух меће га на лево^раме ђаконово говорећи: ,,Еоз-л\ит! р8ки кашл во стдл н клагослокит« ГЈд",2) затим свештеник узевши св. дискос целива гаЈ), поставља га на главу ђаконову пажљиво и побожно, који га држи са обе руке, а о једном прсту десне руке држи и кадионицу. А свештеник узима у руке сн. путир, целива га л носи при прсима, и оба излазе на северне двери, пред њима пак иду свећеносци. Када хришћани виде св. дарове приклан;ају главе и го-воре у себи: „Помлни Л\А ГДн". Овим речима моле опи св. служи-теље да их ови спомену код приношеп.а св. дарова и гако овим речима и клањањем одају част божанским даровима. Јер иако ови дари још нису освећени на проскомидији, ипак су молитвом и бла-

') Ова се молитва приписује св. Василију Великом, види ДмишревскШ, спом. д. стр. 190.

'») Пс. 133, 2. 1 ') 0 целивању дискоса "у овом моменту, као и о деливав.у св. путпр.ч мало

касније не говори се ништа у служабнику, но оно Сива према пропасу л р л ј е -рејског чиновника.

Гословом спремљени за освећење, изображавајући сада тело и крв Господа.1) Свештеник и ђакон обилазећи са св. дарима предн.им делом солеје одговарају као посредници и молитвеници пред Богом молбама народа, и моле се за Хришћане речима разбојника на кр-сгу (Лук. 23, 41), и то прво ђакон каже: Благочктмкмн н урТстолм-КШОЈН родк ЈСрТстМнскш, ктнтори А прнложннкн склтаги- доЛма с<г\», да ПОМАНЈТК Г^к БР* ко МрсткТи скојмк, вси да, нин-к н прнсни! н ко в-ккн к-ккшкх, — и улази затим у олтар, и ставши ,с десре стране пред престо очекује свештеника, који после ђаконовнх речи _говори на солеји иза амвона: Благок-крнмД родк на'шх да по.илмггх ГДк Бг* ко царсткТн скошк, вссгда, нмн-к.. . . Затим даље говори свештеник: СвАт-кишаго патрТаруа наши-с (име) да помлнјтх... нли: Пр»и>свАЦ1«н-нкншагс Пру||р«а Н<4ШЈГО (име) да ПОЛ\АНЈТ*. . . II најпосле свештеник уздигавши мало путир и чинећи њиме.крст говори: Кс-кух кас* пра-кослЈкнкц-к ЈСрТстТан*... ИЛИ Кас», и вс-кук пракославнм^к урТстТанк...

Затим улазп у олтар и свештеник, и овде се као п верни моле свештеник и ђакон један за другога, да их Господ Бог сиомене у своме царству, наиме ђакон говори када свештеник улази у олтар: Да ПОММНЈТ* Г^к БР* скАфжстко тко» ко цјрсткУи ско»л\к, и затим се моли свештеник за ђакона: Да нол\лн»тк Г^к БР* склцкннодТакон-стко тков ко цЛрсткТн скошк, ВСЈГДА, нмн-к н прнсни> А ко кккн к-кктк*.

Када ђакон и презвитер уђу, у олтар, појци поју други део хе-рувимске песме: „Ики? да царл кс-ку* подил\»л\х.. ." Свештеник затнм поставлл путир десно на часну трапезу, као п. св. дискос с леве стране, и узимајући га са главе ђаконове прво окади п целпва, и говори Јропаре који говоре о погребу ИХриста, и то прво: „БлагоижрЛзнмЛ 1мснфх ск др»ка сншк прсчнсто« -гкло т к о « . . з а т и м : „Бо грок-к плотски, ко ад-к ж« СЋ д8ш««о"... и најпосле: „Мк\», жнконос«цк":. . Затим узима свештеник покриваче са дискоса и путнра и поставља пх на часни престо за себе, онај с дискоса меће лево а онај с путпра десно, а са ваздухом, кога је узевши са ђаконових плећа нрво окадпо са унутрашње стране, нокрива св. даре (дискос п путпр) говорећп тропар: „Блдгои>Брлзнми 1шснфк". . . Најпосле кадп св. даре трп пута говорећп два стиха (20, 21,) из 50. псалма: „Оуклажи, 1 ди, клагокол«нТ«мк ткоил\* СТЛна. . . на ОлтДрк ткоА т«лкцм".

Н а п р е д смо казали, д а су у старој хришћанској цркви и з а читања јеванђелија, када се п р и б л и ж а в а л о време о с в е -ћ е њ а дарова , одлазили ђакони тамо г д е су постављани да-рови (прјдложЈнТ«), и у з е в ш и тамо х л е б и впно о д а б р а н о з а св. евхаристију , преносили су их на часни престо д а се нри-

•) 4«Г 81 лроз.-Љгг»IV хт^хаЗта *а1 хо> *а: ?«Гз8-1: Гуа хаТ; кх*Еуас; џ ч т р ^ . "Ои обк 4ХАо; хр^-'.: с-/.го!а; оОхга ца-Јала ?-Ј'/а|1 «УО; *а>. ЈЕ^а-а; л а р в Х б ^ о ; 6|Лу ха; 4Хк(8а;, 6ап«р 6 б « хтЈ; 9р'.*(65оц; хабхгЈ; д"ЈЗ'а;. г, ха; 4о«.-«Са; ха1 х4; ДуорЕа; 4*а»ар1о« бшр«(XV. N1001. Са&аз., . Ш . ЕхрОбИ. код ЛН%пе, Ра(г. ет. Т. 150. р. 420. Пспор. и 8утеот$ Пе$$а1. ЕхрозИ. с1е <И\-1по 1етр1о. М:дпг Ра1г. в г Т 1">О. р. 76—77.

84

несу на жртву Богу Оцу. Ово се сада чини на великом входу, када се преносе дарови са жртвеника на престо. Символички значи преношење св. дарова са жртвеника и постављање на часни престо, као и иојање херувимске песме, — улазак ИХриста из Витаније у Јерусалим да претрпи мучења, страдања и смрт. Тада је множина народа и деце јеврејске приносила песму цару и победиоцу смрти на видљив начин, као што анђели приносе иесму трисветој Тројици на духовни начин, а сада ј е ч п р и н о с и присутан народ у херувимској песми.

Постављање св. дарова на часни престо представља само распеђе ИХриста на крсту, уздизање Његово на крст и погреб Његов, на што указују и тропари који се читају при постављању св. дарова на часни престо. — Дискос символише овде руке Јосифа и Никодима, који су скинувши са крста пречисто тело Хрисл-ово и увивши у чисту пла-штаницу, сахранили га у нов гроб. — Путир символише суд са крвљу која тече из ребара, из руку и ногу ИХриста. — Покривач изнад дискоса значи нлатно које је било на лицу и којим је оно било увијено у гробу, аокривач изнад цутира означава платно којим је било увијено тело Хри-стово, а ваздух значи стену коју је Јосиф поставио на врата гроба; тамјан значи мирисе којима је било номазано тело Спаситељево; часни иресто и антиминс значе сам гроб Спаситељев и најпосле затварање царских двери и навлачење завесе значи учвршђење гроба стражом и пе-чатом.1) — Путир се поставља с десна од дискоса, јер су крв и вода потекли из десног ребра Спаситељевог. — Молбе за сеђање разних лица на великом входу су у са-гласности са преношењем дарова у олтар, јер они се пре-носе у олтар да буду освеђени као жргва, која се приноси за здравље и спасење оних, који се спомињу са вером у њихову спасоносну снагу. — Речи којима се изражава ово саомињање значе, да бескрвна жртва која се приноси на часном престолу има за верие ону снагу и ону вредност, коју и жртва принесена /на Голготи, и као што је на крсту на Голготи разбојник вгаји х^е покајао за своје грцхе добио

Ч Испор. мистично ту^ачење овчх радња: А';со/. СадазИ. спом. д. ЉИ. р. 420. Оегтап., епом. д. ЉЈЈ. р. 422; ВешнМинНовап Скрпжа.н., стр. 204. и221; И. ДмитревскШ, спом. д. стр. 1931—199. и' В. Владиславлевг, 0блсиен1е богослу-ж е т н св. православн. церкви. Изд\ 2. Твер'1. 187^. стр. 319.

опроштење својнх грехова н обећање да ђе бнГн ирим.вен у рај. тако н вернн којн се кају због својпх грехова по-стају учесннцп ових дарова. — Тропар Сиагв»сразнин сиф*. . . приказује укратко историју погреба Господњег: у трОнару Ко грок-к паотски . . . нзражава се свуда присутност Хрнстова. јер је био у гробу телом, у аду с душом као Вог. а у рају с разбојннком, и на престолу са, Оием п Духом све испуњујући ннвписаннми.Ч У тропару жико-нос̂ цж хнали се сјај гроба Христона. који је зато што је васкроцм Спасптељевим постао пзвор нашег васкрса. нама лепшн од раја п од сваке царске диорнице са велелепнпм стубонима. Овај се тропар говорп иосле нелпкога входа при постављању св. дарова на часни престо зато. јер се односи. на сахрану и гроб Христов.1)

Под речју С1и'н* у молптвн Оукдажи ГДи.ч. разуме се црква, која верује у Христа; а изразп ..ст-кнк! 1|р8сааи.иск1Аи

значе учитеље доброг неровања, веснике Вожје правде п вечннх судбн Његовнх. епископе и презиитере. које је сам Вог упоредио са зпдовнма јаким и тучаним.*) којп чувају Његов град (иркву) од нападаја нидљивпх непр^цатеља (јеретици, неверннци) н од невидљшшх (поднебеснп з.ш дуси). У речпма „ж«ртк8 пракду, возмшјнк и 1«сож«га'е,наА" разуме се • пророштво о приношењу ИХриста на жртву и о његовој цркви, које се извршило у иредложенпм даро-впма.*) Зато се с обзиром на њнхово внсоко достојанство и ради призивања благодати Вожје на њих говорп ова молитва.4)

После Оукдажи ГДи— продаје свештенпк кпдпоницу. аатварају се царске дверн и навлачп се завеса. и пза свега овога свештенпк прп-клањајућп главу ђакону говори: По.илни мд , кџЈт А сосл<жЛт«л10,

' ) Пспор. Прав. шсповедање. I. д. одг. иа 49. пштање *) Почему Учвтелини церкви шеликому вхолу, кроч-ћ прочихт, таинственних-ћ

его аиачевш, дано анаменовате • погребенјн 1псуса Хрпста, когда гћло Его бмло оереаоеамо с% Голговм в г вертоградт., блигв еи иаходпвшЈисл. Потому-то п стихи « 1 , еодержагцје В1> се<Љ воспоминанје о гроб-ћ п погребен1п Спасптелн, опред-ћлено и и и пра поставлетп даровп, па сватии престолт,. ст. куренјемт, впм\ама. по-• ) | | — шп. воздтхомт., какг 1осиф» ' • Никодвмт,, по свид^те.и,ству ЕвангелЈи, а м п ткло Спасптелн со креста. положвла »го во гробт,, умастили его благоуха-| ) ш а , обволп ЧИСТ010 платанпцек). • привалили кт> дверпмт, гроба каменв велјн, о б | М п котораго представлвеп, и в д у и . покривакшпи дарм. И. ДмишревскШ, саом. х стр. 197.

*) Јерем. 1, 18; 15, 20. «) Исоор. И. ДмишревскШ, спом. д. стр. 198.

<1 Какон од1'(>на||;| Дл полхлнггх ГДк Кг* склцинстко тко« ко цлрсткш ско«л\*. Зати.м п ђакон гфиклањајући глану нрема свештенику и држећп 0[>ар са три прста десне руке говори: 11ол\<и|Тсл Л> лш-к, кла дмко склтк1и, а свештеник одговара: Д«Х'х склтми нДидетк на т л и сила ккнинАпм п>скннт* т л . А ђакон на то: ТоДж« дук сод-кнстк8«т* нлл\к КСА дни жнкота нДш«ги>, и затим: Помлни Л\А, кладмко склтмД, а свештеник одговара: Да ПОМАН«ТК Т Д ГДК Б Г Х КО цлрсткУи ско«м», кс«гда, нмн-к и прнсни> н ко к-кки к-кки>кх, нашто ђакон каже Плишк и целивавши свештеника у руку излази из олтара кроз северне двери. 0 овим молитвама каже Симеон Солунски:1) »Архијереј при-клонивши се моли све да се за н.ега помоле, јер зна и сам себе, и стрепи и дрхће од дела које долази, те исиуњава реч апостолску да треба један другоме да исповедамо грехе и да се молимо један за другога. А као човек не усуђује се молити сам за себе«.

Пошто су сада дари на часном престолу, долази осне-ћење или претварање њихово у св. тело и крв Спаси-тељеву. А пре него што ово дође, спремају свештенослужи-тељи сами себе и присутан народ за ову велику радњу од-носним молитвама, опомињањем на узајамну љубав и веру.8) У ту сврху ђакон стојећи „на ишкшн-к.их л^сгк" (пред царским дверима) говори јектенију: Исп6лнил<х л<олитк8 на'ш8 Г Д Ј Е И ,

молећн се V њој за часне даре, за св. цркву и за оне који са страхом Божјим и вером улазе, да се избавимо од сваке не-воље, да нам да сав дан свет, миран и без греха и т. д. За време ове јектеније говори свештеник тајно молитву „Г,Хи Еж« кс«д<ржит(лк". Ова се молитва зове „л«олитка приноиншА" јер се на литургији приношење понавља више иута, и то три пута. У литургији св. Василија Великог чита свештеник л»олитк8 приношсшА: „Г^и Еже нашх, создакмн на'ск и кксдкш к-л жизик сТк>..." у којој свештеник моли Бога: да га удостоји да буда служитељ НЗавета и св. тајана, да нринесе бес-крвну жртву за наше грехе, да погледа на нас и на ову службу и да је прими, као што је примио старозаветне

') Зутеомз Тће$$а1огпсепз1$ ЕхровШо <1с Нтно Гстр1о с. 81. М^пе, Ра1г. јг. Т. 155. р. 729

•) 'О 84 1»рг>{ т а реу В а р а т!9-т]а; 4«1 тт); тратсе^г); • аитас 54 <»; ГЈЈГЈ г.род ТВХВИТТЈ ха1 |14ХХв>у, г>); ДАХТЈЈ; 5ЛТВЗ8-А1 ЗЧЈАЕА;, 4x1 ЕАИХОЧ ЕЈТРЕТИСЕ:, ХА1 8:4

еих®'' хаО-аСрец ха>. тсро; ТТЈУ Серо»р'Ј(ау то*раахеиа?в: ха1 оих еаитоу цбуоу, 4ХХ4 ха1 то лвркотоЈЈ лХ^ЈЗч; хахарт!Јв1, ха1 5:ах({Н)01 ттрос т>ју х®Р1у, • ЗД) х а - 4ХХг,Хо»5 4-Јалгј, ха1 тг) 6|1'„Хо"у!^ Т>){ 5г!атви>{. 'Кч тоОто!; хо гс4V хг)'/ 4хо1цао!а5 4ох1, хаЗ- ' тју 6 К6р!о; ехеХвиое Х4УИ>Г „Г:'/ва9-в 4X04101." ' Е у х а п Ј а -ј4р г.1а-ч, ха1 т а ер-уа • тј џк-/ к(ОТ1; 8:4 тт); фа1УО|14'/тј, та 84 ЕР-̂ А 8:4 т^; '1;акгц, -гј т'.; т4Хо; еат1-/ ер-ЈОУ паутб ; А-ЈА^-ОЗ, х а ! АРЕХГЈ; -ААТЈ; хву4Хе»У. Мсо/. Садаз., М1АГ8. Е х р о з И . с . 2 5 јћ1<1. р . 4 2 0 .

87

жртве, као што је примио ову службу од св. апостола, и да стечемо награду достојних слугу у страшни д&н ираведне наплате. Код арвог ариношења — на проскомидији — моли се свештеник, да Господ Бог благослови дарове, који су принесепи, примајући их на пренебесни свој жртвеник, да спомене оне који су их принели и за које се нриносе, и да нас неосуђене сачува у свештеној радњи божанских тајана. Код другог ариношења — који се врши сада — моли се свештеник да га Господ Бог удостоји да Му при-несе даре и жртве духовне, и да нас удостоји да стечемо благодат пред Њиме. да наша жртва буде добро примљена, да се добар дух благодати Божје настани у свештено-служитељима, на овим дарима на часној трапези н у народу. Са ова два приношења дари се само спремају за жртву. а свештеник се спрема за благодарност, за молитву и за достојно извршење светих радњп. А код трећег ириношења које је највеће и најпотпуније, каже свештеник носле се-ћања Христових страдања и иосле набрајања Божјих до-брочинстава: Т В О А Ж ТКОИ^Х ТЈК-К приносАф« & кск)(Х и за КСА,

иза чега долази и само освећење божанских дарова.1)

Пошто је молитва без љубави и вере празна и бо-жанско причешће без љубави и вере само увећава осуду, то сада црква опомиње верне на љубав, пошто свештеник прво каже лшрх кскл»х благосиљајући народ, нашто појци одговарају: И д^оки тво«л«8.а) Затим ђакон каже: „Козлкжил« др8гх др8га, да бдинолшслТ«л«х испов-кл^м", а појци одговарајући .на речи ђаконове кога треба исповедати, поју: „-Оца и сна и стаго дјј ,̂ единос8фн8!о и н«разд-клкн8к).") Док појцИ ПОЈУ ове речи, клања С6 СНештеник три пута ГТред часном тра-пезом и при сваком клањању исповеда своју љубав према Богу речнма псалмопевца: Возлккл»о ТА, ГДи, кр-кпосте Л̂ ОА, Г^к оутк(ржд«нТ« л!о« н приБ'кжш||« мое (Пс. 17, 2). Да би ову љубав манифестовао и на спољашњи начин, целива покри-вене свете даре, и то прво дискос затим св. путир и .шад

Ч Испор. Венгнминг, Новап Скрн;ка.п.. Спб. 1908. стр. 205. и 206. И Дми-шревекШ, спом. д. стр. 202. "

•) ,,Е!рУ,у») лаз1у". "0ро"ра>|1ооиут)у ха! 4-Јапг-/ ха! таитот>)ха 4ХХг)Хо1; оиусј^еуте;, хоЗ Кир(ои хт,у (1!ц1г]а« аихо! 47Т1Аа(1?ауоцв7 е!рт)'/т]'/ тгр о1хе!ау 4?:4УХО;, ха1 8!5о/хо; ха! 4х»и>'/оЗухо;, т;реци)7 тг)-/ У80'.' ::ауте; аупу̂ еч. ,.Ка! хф Пуеицах! аои". Тоитеот:. тт.у ав 481а:ргт5? 1У'№У 5О; тјцГу Суа тф Пувицхх: в1ртЈуеиоухг;, ах">р:зхо: хи-ЈХАУ(ИИЕ'/ Оегтам, Вегит есс1. Соп(етр. ЦЈН. р. 425.

102 88

ваздуха, као самога Господа, и најпосле целива крај насног престола пред собом као седиште Бога у три лица и Његов престо.1) Исто тако се клања и ђакон стојећи пред царским дверима н целива орар тамо где је знак крста.*)

Чин целивања овде на св литургији је веома стари. Увођење његово у цркви могло се извести из речи Спаси* тељевих: „Нф« Ц"«« принЕссши дарх ткои ко 6лтарк> и по-<НАН«ШИ, мк® крлтх ткон и/идтћ н-кчго на Т А : Остаки т8 дар* ткои пр»дх 6лтар«л«& и ш«дх пр<жд( смнрнсА сх вратож* ткон/нх, и тогдЗ приш«д* принсси дарх твои". (Мат. 5, 26). Да би се извр-шила ова заповест Христова, вршио се на богослужењу све-ти аољубац или иољубац љубави (ф&гцјл еГр^утј, обсићнп рас1б) и то несамо између свештенослужитеља, него и између присутних хришћана, мушки са мушкима, женске са жен-скима. У каснијем времену морао се овај уистину хришђан-ски обичај због разних случајева злоупотребе, који се до-гађаху при томе. укинути и ограничити само на клир који служи. Но иако свети пољубац данас није у употреби између верних, то су ипак на речи ђаконове. Козамкњи* др8гх др8га».. дужни да испуне душе своје љубављу пцема ближњима сво-Јима. да опросте од срца увреде и сви да гаје у унутрашњо-сти међусобну чисту и братску љубав у ИХристу.

Без такова расположења духа не може присуствовање на лц-тургији Богу бпти угодно ни ШШ8 корисно, јер Спаситељ кажеј И егда стонтј молашсса »'лвдо&та, Хци чтв шмгг« иа кого, да и оД*

ИЖ1 ветк и4 твсс-кх*, Фмгпгги кЈмх еогр-кш6и1А каша: пцн ЛИ Ж1 Кк1 Ш ни о б д "кЈм* 9Ж1 <сп» иа нсв«с-кхх, Л п в с т н т х гЛмк с*г(|-кш<и|А ^ ш и р т " . (Марк. 11, 2 5 — 2 6 ) , И ,ДЧЈ» ли н« шпЗфаст«

» м х сФГгкшАи?« Ир, ии б М *4>вх ®п*ститх согр-кш«нш жДших*" (Мат. в, 16). Симеои Солтнсаш каже о св. пољупцу ово: »После прве молнтве, у време читалл овештеног свмвола бива це-ливан»е вбог тога, што смо ое |једшнеди правпм исповедањем св. Тројпце • мпаоћенога једиога кв лица ев. Тројице, а то исповедање нас је сјсдинжао са а И ј а и м ; — што су људи дужни љубиги један другога, као гато Је в ИХрапов к« »убавв принео себе на жртву,

*) Лко вма (МИ « м м и м Ивпмју с т свеге даре и један другога у рамена, ор* ИМ) впрцЈв 10»ари: ХЏпп мсрд* нХа, а млађи одгокара: П ?стч, Л Пра цнаику Л К И Н , оутвра • орестола говори свештеввк: стпв ЕЖЈ,

с+ии . . *) Ам> сауип хва вла м ш е ђакона, то сваки од и.их целива свој орар тамо

где је анак крета као • Једав другога у рамеиа, говорећи при томе исто што в свештеницо- Свештеиослужпте.-„и се целпвају у рамена да би изразили своју уаајамну љуГ,ав п да носе јарам Христов на својим раменима.

што су они којп хоће да се причесте дужни стати пред ИХрпста без непријатељства, и што ће у будућем веку бити сви другови, а неКе битћ непријатеља, јер ће овп бити далеко пзвргнути«.1)

За достојно приношење евхаристијске жртве тражп се и арава вера, јер без ње је свршавање најузвпшеније и најважније тајне без плодова з а таконог. А испокедање вере се објављује на св. литургијн у садашњем моменту на овај начин: ђакон каже речи: .ЈЈЈнкџ*, д к ^ р и , нр«м8дро<т?к> ВОНЛНЛЈХ" и завеса се свуче, а свештеннк уздиже ваздух и држи изнач св. дарова, и машуђи њпме пзнад њих рецптује*) символ вере тајно, а когод од народа Или појаца за пев-ницом гласно. А ако више свештеника служе, такође узднжу сви ваздух и држе над св. дарима таласајуђи га, и гово-ређи у себи као и народ исповедање вере.

У старој цркви иза отпуштања катихумена из цркве заповедано је вратарима да стоје поред мушких врата, а ђаконисама поред женских врата, и да у време свршавања бескрвне жртве никога. од верних не пуштају из цркве. а исто тако да никога од неверних, од Јудеја, јеретика, огла-шених и иокајника не пуштају у цркву.5) Ово је захте-вало с једне стране освеђење дарова, а с друге стране то. да не би неверни. јеретици н други навалили на цркву изненада и обесветили је. Речи дкери, дкерн односе се на она лица, која су имала да се брину како би црквена врата била затворена у време лигургије, н изражавају опо-мену њима, да у садашњем моменту са иажњом врше своју дужност4). Када се касније изменила стара дисциплина и улазак у цркву није се вршио са првобитном пажњом и строгошћу, узглас: дкери, дкери инак се није сачувао само ради успомене на стари обичај, него нарочито ради тога, да би се верни чувши ове речи размислили. да ли су и они достојни да бораве у храму, н да их ова мисао пот-стакне на појачање њихове вере и добрих дела, показујући

') Вутеоп Тћезза1, ЕхробН. ае <1тпо Тетр1о. ЈМа. р. 732. *) Негде се спмвол вере и поје, испор. П. Рорпо тт)Аетоор-Ј^хтј. 'Еч "А9-7;УОЧ{

1869. р. 371. ') Испор. кан. 9. св. апостола; видп и СопГезбШ Ме1горћап. СгЛор. с. 11. код

Е. V. Ктте1, Мопишеп1а Н(1еј есс1. ог1еп1аП5 II. р. 139. 4) 2хтјх4х(озау 84 р4у лиХшро1. та{ '̂.зб̂ ои; х&ч МрСоч фоХссзаоуте; аита;, а(

8е 6-ЛУЛ-Т. е!; - а ; тт-/ -ут/аоиоу, ИХТЈЧ чаатоХд-[шч. Сопз1. Ароз1. 1. II. с. 57; испор. и 42. какон Ладикијског сипода и Јоаппез СНузоз(от. Нот . 23 т Ма11ћ. (Ш%пс, Ра(г. ?г. Т. 57. р. 428).

102 9 0

тиме да нису верни само по имеиу. Речи пцЈлВдростн« кон/ш<их су позин да верни своје исповедан.е или слушање испове-дања своје вере врше са дубоким иоштовањем и увере-1вем, јер је оно најдрагоценије њихово добро, које треба да чувају савесно, чувајући га од сваке нечисте примесе неверо-вања и рђавог веровања, као што га је у старини чувала црква од сваке стране примесе и од свега нетачног.

П о с в . Г е р м а н у р е ч и : „ дкери , дкери, пр(л»!5дрост'по кон«

Д1М«&" значе, да наше мисли уздигнемо од дела и мисли земаљских према небеским, прал»8дростп« вонлнт да са иотпуном пажњом слушамо символ вере, и разумевајући га да сабрана духа прилазимо тајанственој жртви и Твор-«цу живота.1)

А по Николи К а в а с и л и з н а ч е речи: дкерн, дкерн пр(л\8дро-стТл, конл\(л\&, да м и з а оку п р е м у л р о с т т. ј. з а с н м в о л в е р е о т -н о р и м о у с т а и упти наше. и с п о в е д а ј у ћ и га и с л у ш а ј у ћ и с а п а ж н . о м а не л е н о ш ћ у . 8 )

У старој цркви читао се символ вере само једном у годиии. на велики петак, а рецитовали су га катихумени пре свога крштења. Крајем V. столећа почео ее читати символ вере на литургији у антиохијској цркви, а од почетка VI. столећа у целој источној цркви, а завео га је (611.) Ти-мотеј цариградски патријарх нрво у цариградској цркви.8) Рецитовање символа вере на литургији очувало се до да-нас, што хришћани њиме исповедају праву веру и чистећи овим исповедањем душе, спремају се да са већим достојан-ством приме тело и крв Господњу.

Пре рециговања символа вере открива свештеник св. даре, јер се исповедање вере врши пред лицем самога ИХриста, кога хришћани гледају не покривено4). Затим маше свештеник ваздух изнад св. дарова. Ово махање ваз-духа значи осењивање светих дарова сидом и благодаћу св. Духа, који је код вршења св. тајне увек присутан и чији силазак само Св. Писмо назива бурним ветром (Дел. 2, 2).

') 5. Оегп:ап1 К<тит есс1. Соп1етр1. ЉЈ<1. р. 425. *) №со/. Садав.. Шигр. Ехро.ч. 1ћ1<1. р. 421. ») Испор. 7 НеоЛоп 1,ес1опз Ксс]омдб1кае НЈб.1опа6 Нђ. II. с. 32. (Мј%пе, Ра1г.

рг. Т. 86. р. 201.) Нспор. /.. Оискезпе, О п р п е а с1и си11е сћг^Неп, Рапа 1909. р. 84. *) КрахоЗ<Ј1 Зе то Евроу хаХХирра 4л1 тбч ?о»ро)7, еш; аV то Еероч ехтсХтјршО-ј; ИицроХоч,

8т; ХР^ па-/та та пер! тоО '1г(ао0 хаО-арм; АчоџоХоугјааи, ча1 оитш; 4тер1хаХипто); 18еГу аитду. 5утеоп Тће$$а1., ЕхрозК. <1е П1\чпо Тетр1о, 11)1(1. р. 732.

Зато свештеник целивајући ваздух у знак снласка св. Духа и оставивши га на страну са покровцем од дискоса. говорн одмах мало даље речи: „Благодл'тк Гда нашнчо 1иса Хрта и т. д., којима се означава учешће Духа Снетога код освећења св. дарова, којс ће доћи пза спмвола вере'1.

Иза исповедања символа вере, када се прибл1Г/каиа иај-значајнији моменат св. литургије и вршење пајузвшиеннје тајие нашег спасења, црква чини верне нажл.ивпма свеча-ним возгласом ђакона: .,Стан(л«х декр-к. станелгл со стра\-ол«х, К0НЛ4ЕЛ1Х, стое к о з н о ш ж п кх ,иир'к приносити" , к о ј п и з а т о г а у л а з п у олтар и узевши рипиду маше над св. дарима побожно. Ако нема, рипиде, то онда чини са једним покровцем. .,Стапел1к докр'к" тумачи св. Јован Златоусти, »не значи ништа друго, него да стојимо овако, како човеку ириличи да стоји пред Господом, са страхом и трепетом. будна и трезвена духа«.2) П о ј ц и о д г о в а р а ј у н а о в о : „Д1иаостк лшра, жерткВ хкаленУл", т . ј . да је св. жртва за све нас највеће милосрђе од стране Господа Бога, који се измирио са људским родом највећом крсном жртвом јединородног Смна свога; а од наше стране је св. жртва хвала и величање најсветијег имена Божјег, жртва уста и душа наших, које се испонедају Господу3). А пошто не приносимо ми Богу најузвишенију жртву. лимостк лшра, же'ртк8 хкалннл, јер је наша прнрода. слаба. зато нам долази свештеник из олтара у помоћ са божанским добрима, узгла-шујући окренут према западу и благосиљајући: ..Благодатк Г д а на'шеги» Тнса Х р т а н Л10КК1 Е г а и о ц а , н причастГе с т а г и ' Д\ ;а,

в8ди со кс-клш ка'л»и". Овом формулом благослова из II. по-сланице Корпнћанима 18, 13 призивају се од сваког лица Пресвете Тројице разна добра, од Нога Сина благодат. од Бога Оца љубав, а од Св. Духа прпчешће. .Тер Бог Син,

') Испор. И. ДмишревскШ, спом. д. стр. 309. *) 1оапп. Сћгузо$1от.. Нот . 4. <1е јпсотргећепзЉШ П<ч па1ига (Мг^пе, Га1г.

пг. Т. 48. р. 734. Нпкоаа Кавасвла односећп опе речм па симно.1 каже; »Треба да право стојимо у овом псповодањг, а не да се колебамо у ч.ему заводљшшм ро-чима јеретика. Треба да стојимо са страхом, јер су у велнкој епасностп они. чпја се душа даде наговорити каквом сумњом у ову веру«. Л//со/. СаћазИ., и(чгр . ЕхрозИ. 1ђ1<1. р. 421.

») В. ВлааисавлевЂ, спом, д. стр. 34о. Нпкола Каваспла каже о овим ре-чима ово: »Ми приносимо милосрђе Ономе, којн је рекао: мплости хоћу, а не жртве. А милост је плод најчистнјег и најчвршћег мнра. Када душу не узбуђују никакове страсти, не стоји ништа на путу да се она испунп милошћу н жртвом хвале. N1001. Сађаз., Ш . Ехров. ШИ. р. 424.

пскуиљујуКн нас V сноме безграиичном милосрђу испод клегне закона, постао је наш Спаситељ (Искупптељ) и пску-нна наша жртна. н тако нам је дао благодат; Бог Отац смрћу Снна на крсту измирио се са родом људскпм и прнмио нас опет к себн у љубан, а Дух Свети је у току оне жртне си-шао прно видљипо на апостоле, а иза онога ненндљиво си-лази на сваког поједпнца од нас, причешћујућн нас својим даровима, и причешћем се такв врши у Христовој црквц ис-куиљење.иојединаца1) . На ову формулу благослова одговара народ: „И со д ! ? ^ * твон^х ' т. ј. ови нсти дарови признвају де п на свештеннка који служи. Пошто је свештеник тако опоменуо срца верних. уздиже мпсли и осећаје њихове од земаљског к небеском речп.ма: „Го(»*к идски.нх «рца,'; уздн-жућп при томе руке и ноглед горе. Ове речи гопори да хришћани у најузвишенијем чину сн. лнтургије, — у коме се прнказује дело џскунљења рода људског, појава ИХрпста на земљи, смрт, васкрс, вазиесење на небо и седење с десне зтране Оца, — уздигну срца, осећаје.и мнсли на Онога који 1ам је донео нскупљење п којн нам је најбољи прпјатељ. На )ву опомену одговара народ: ..Нлидш ко Гд81') т. ј. наша • > срца умдпгли тамо, где је нан! најбољи добротвор, где

•едп Хрпстос с десне стране Оца.

Св. Кирн.то Јерусгии.мски к;ике: >У овом страишом часг прп-шчи да узднгнемо срца Госноду, а не да су наклон.ена пре.ма зе-.шљскоме: у овом часу треОа да свн одбаце бриге живота п кућевне 1ое.1опе н да нодигну срца на небо к Богу човекољулцу.«5) А св. 1ефрем овако нита: »Шта чнниш брате? Зар ннсн обећао да ћеш здиКи срце Господу, када ј е свештеник рекао „Гор-к им-кнм* сЈрдца"

I када си му одговорио „И.малш ко 1'Х«"? Зар се не бојиш да лажеш • оно.м страшном часу? Размисли! Трапеза божанскога јагн.ета је 1Т)1емча (постављена), јагн.е Вожје се прпносп на жртву, све се не-"'ске снле моле за тебе заједнО са свештеником, крв Хрпстова је роливена у тајанственп иутнр за твоје очишћење: д тп се не стп-нш н не илачеш и не молпш се ни за тебе ни за друге.«4)

Ч Пспор. N1001. Сабаз , Ш . ЕхровИ. Љк). р. 421. Овај одговор варода као псвештеникон позпв„Гв»4 нм-кнмх С1»дц<-' спомиње

св Кнпрпјан, када каже: 1Јео е1 касегЛоз ап!е огаИопет ргаеГа110пе ргае-115>а, рага! Гга1гит тсп(е8 ЛсепЈо: ГЈигзит согЈа! и! Ј е т ге?роп(1е1 р1ећ5: Наће-К1« а<1 1)от т и т : аЈтомраГиг пјћј! аПиЈ бе (]иат О о т т и т со$?1(.аге Јеће1. (Су-тшШ, 1-(ћег (1е огаиопе ( јот јпјса код АНрпе, Ра1г. 1а1. Т. IV. р. 557 ).

«) СугШ. ШсгоШ. Са1есћ. XXIII. т у в и V. п. 4. (Ш%пе, Ра1г. ?г. Т. 33. р. 1112). 4> 5. Ерћтает 8уг> г>егто I. Пе 5апс(155!п.15 е! ујуИкапИћив Сћп5(јап18 8а-

•атспИ« (КЈЦ. Р.от, Т. III. р. 608).

29. Канс.н евхаристије.1)

Пошто је свешгепик на изложен начин спремио срца верних за достојно учешће нри светим радњама које долазе, јавља сада да почиње приноситп хвалу и благодарност Го-сгГоду, наиме да почиње сама свхаристија установљена о д ИХриста, речима Наагодаргша Гда (Еи-/ар1аттдасореу тм Кор(ф), нашто појци одговарају: „Достоино и прак«дно естћ НОКЛЛНАТНСА

Оц8 и сн8 и СТОЛЈ8 дјј8, трцНг еднносвфн^и и шразд-Клћн-ки." Велики архијереј ИХристос код установљења св. тајне причешћа благодарио је Богу и Оцу и отуда је и добила ова тајна име евхаристија еоуарцта, благодарење. Зато и свештеник угле-дајући се на ИХриста, слави пре освећења дарова у молитви: „Достоино и пра'к«дно естк...." (у Василијеној литургији: Син клко, Гди Бже...) коју тајно чита, вечна савршенства Бога Оца, јединородног Сина и св. Духа, и благодари Когу што нас је иривео из небића у биће, што нас је пале опет уздигао, и није престао све чинити за нас, док нас није на небо узвео и даровао нам будуће царство. Затим спомињући свештеник уопће сва доброчинства знана и незнана, нарочито благо-дари Богу за ову службу коју је изволео примити из наших руку, иако Га славе анђеоске чете, које стоје пред Богом и непрестаним гласом величају Га славеђи и певајуђи, и позива верне да и они заједно са небеским четама хвале Бога и б л а г о д а р е Му, речима: „Пос-бднбго п-Кснк помцн, копЈмцк, кзшамцл и глаголкмрј". При овим речима чини ђакон (ако нема ђакона, онда то чини сам свештеник) са звездицом по дискосу знак крста, целива је и оставља у ваздух док нојци поју: „ О К А Т Х ,

СВАТХ, СКАТХ Гдк Оакаи>дх, нснолнк НЈЕО. н з Ш Л Л сла'кћ1 Т К О Ј А :

шсанна вх вшпни^к, ваагосаовснх грАдии ко илгл Гдн«, &са'нна в& вишннх&". Ову песму поју серафими стојеђи око Господа, према виђењу пророка Исаије (6, 3), кличуђи један другоме и гово-рећи: „Отх , стх, стк ГДћ Оавашдк: нсполнк КСА З Ш А сла'вм еги)."*)

') Овај део литургије зове се канон евхаристпје (хаушу тј); ЕохаР"" [ в», види Ооаг, сп. д. р. 75. и 136) ј вр је у њему изложен поредак и правило, по коме се свршава бескрвна жртва. Канон евхаристије је гчаенв део и средиште литургије а вавршује се возгласом: И д4ждк нЈмх бднн-кми оусти « еднн-кмх «ц!дц|м* .. пза Достојно.

' ) Св. Амвросије разјашњује ову песму на овај начин: ' Х * р Т » и м и и сера-фими непрестаним .гласима хвале и говоре: С*х, ст», стх С » л Н е кажу једанпут СВАТХ , јер нпје једно лице у 1">ога. него кажу три пута и говоре једно те исЈ">,те се овом песмом објављује одељеност лица Тројице и јединство бића Чожјег.« Атћгови Бе 8р1гИи запс(о Нћ. III. с. 21.

н

Затим цркка сједињапа са овим серафимским речима земаљ-:КЈ песму: „Лганна, сллгословжх ГРЛДМН во НЛ«А ГДНЈ: ЉСЛННЛ ВК

ЈКНПНИХ*",1) т. ј. песму коју су певала јеврејска деца и народ са гранчицама у руци када је Господ улазио у Јерусалим, те се тако слави Господ у три лица заједно од земаљске и небеске цркве, од људи и од анђела. Осана је јеврејска реч и значи: »Дај, Господе, спас« или »Господе спаси«1) и употребљаваху је Јевреји при сретању главара и других великих људи, по-сланих од Бога ради ослобођења народа од невоља, којом се речју показивало дубоко поштовање и благодарност. Овом се речју поздравља и ИХристос на св. литургији у часу када има да се принесе на жртву Богу Оцу ради спа-сења света. Ове две песме уједно зову се »победна или тријумфална песма (химна)«, б р о ; кпттиод, јер се нриноси Господу Саваоту (Цебаоту). т. ј. који је над небесним вој-скама, победиоцу смрти. Речи помцл, вопГмцн, взмклкцн А глаголЈоци односе се на четирИ животиње, од којих је по Откривењу и пророку Језекиљу прва слична лаву, друга телцу, трећа човеку и четврта орлу, и које стојећи пред престолом и око престола најузвишенијег Бога кличу без престанка дању и ноћу: „ С К А Т Х , СВАТХ, СВАТХ ГДк Слвашдх: нсполнк КСА ЗСЛ4ЛА слл'вк1 вгш".*) Пок>цп односи се на орла, КОП|'МЦЈ| на телца, кзивамцн на лава, а гллголк>ци на човека.

Св. Герман4) каже: Прра животиња слична лаву кличе: СКАТХ, друга слична телцу кличе: СКАТ*, а трећа слична орлу кличе: СКАТ*; четврта слична човеку кличе: ГДк ОакаЛд*. Са прва три СКАТХ што се сједињују. уједно означава -се владавина и моћ Господа, кога је видео пророк и о коме каже: „Кид-кук Г^а с-кдАфа на нр-Рол-к кмсоц-к А- п01козн<с«нн-к, А Асполнк домк слаки вгЛ. И с<раф1ми СТОА^В шкрсстх вгЛ А домх наполннсА дпма."6)

На речи: помци, воп^мцн, взивакцн и глаголмцн чини ђакон звездицом на дискосу знак крста тако, што додирује зве-здицом дискос на четири стране, да би символизовао појање

' ) Мат. 21, 9; Марк. 11, 9; Јов. 12, 13 и Пс. 117, 26. •) 'Ооаууос |ахц 2тоет бт), 6 ; ?г)спу „ ' 0 4рх6Р*'»05 КирЈоо. Сегтап.,

К е г и т есс1ев. Соп1етр1. код М&пе, Ра1г. Т. 98. р. 429; Испор. и Јоатих СНгу-$о$ГотГ Н о т . 21 1п Ма11ћ. и ТћеорНуШсН В и ^ . АгсћЈер. ЕпаггаИо 1п еуап^еИит Магс1 с. 11. (Мцпе, Ра1г. Т. 123. р. 612).

») Откр. 4, 6 — а Језек. 1, 10. / ) Сегташ Вег. есс1. Соп1етр1. Г1>1<Ј. р. 432. ») Ис. 6, 1 - 4 .

93

четири животиње, којим славе Господа на највишем пре-столу, као и да би се означило, да се победа Христова над смрћу јавља на све четири стране света и да опомене верне да пазе на велику тајну која долази. У време појања ио-бедне песме маше ђакон тихо рипидом новрх св. дарова, да не би мухе или што слично пало у и на њих. И махање рипидом изнад дарова има своје символичко значење. Симеон Солунски каже,_ »ђаконима се даје рицида, јер они. пред-стављају серафиме; а рипида изображава крила анђела, херувима и серафима, који су и у закону осењивали кивот, т. зв. СКАТАА СКАТК'|)(Х. Па када су они гада били у скинији, то тим више треба да су овде, после јављања истине«.1)

У време појања победне песме чита свештеник молитву која почиње речима: „Ох силш и лш влажсннилж силал*н, клко ч1лок'ккол(окч|, копЈсл«* и глагол{л»х: СВАТХ..." у којој славећи Бога, хвали Његову економију спасења рода људског, што је из љубави према свету дао свога јединца Сина, да сваки који верује у Њега не погине, но да има живот вечни; који дошавши и испунивши сву економију за нас, оне ноћи, које је предан, сам себе предаде за живот света, узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке, благода-ривши, благословивши, осветивши и проломивши даде сво-јим светим ученицима и аностолима. У Василијевој лигур-гији чита свештеник молитву: „Са силш клажсннмлш силалш..." која је исте садржине са молитвом у литургији св. Јована Златоустог, само се овде опширније и појединце набрајају дела и доброчинства Божја. Овде каже свештеник узви-шеним гласом: „Пржлштс, гадитс, с?с естк п"кло л«ос, ежс зл кк1 ломил1ос ко шставлснп гр-к^шкх", а појци одгрварају Длшнк. Затим каже свештеник тајно: „Подокн^к и ча'ш8 но ксчсри, гла» г<дж, и затим узвишеним гласом: „Пштс ® ИСА ВСИ, СТА естк крокк Л(ОА нокагш загкта, мжс за ви н за лшшги излика'сл<аА ко АстаклснТс гр-к^ж", нашто појци опет одговарају: Ллшнк. у литургији Василија Великог пред речима установљења тајне евхаристије: Пржл«ит1, мднтс... Пжтс ® Н«А. . . говоре се нрет-ходне речи: „Дадс стк1Л1х скон,их оучсникшлж и апостолшмх, рск*. — гласно. Свенггеник говори речи: „ПрГил«итс идитс.. ." и „ПТитс ш ИСА кси..." зато, што су оне почетак и основа

*) 8утеоп. ТНе$$а1., Бе заспв ОпИпаИошћив с. 174. код М1%пе, Ра1г. дг. Т. 165. р. 384.

102 96

оне радње и сам Спаситељ их је пред апостолима изговорио гласно, а не тајно. — Речи установљења тајне евхари-стије у служабнику не ноклапају се дословно са овим ре-чима установљења у Св. Писму зато, што су речи Спаси-тељеве прелазиле у почетку током традиције, док их нису три Јеванђелнста и св. 'Апостол Павле писмено саставили и тако рећи утврднлн. Заједничка основа ова четири изве-штаја о чину установљења евхаристије у С в . П и с м у ј е традиција, и овнм се разјашњава како сагласност ова четири извештаја у ономе што је битно, тако и њихова разлика у погледу поједнннх небитних израза. И пошто речи уста-новљења сн. евхарнстије из служабника налазимо написане у најстарнјим лнтургичким споменицима, то је очевидно, да се и оне оснивају на најстарнјој традипији, да имају као и речи установљења евхарнстије у Св. Писму исти корен, и да им припада и нсто достојанство као и речима Св. Писма, од којих се разликују само у словима, а у оном што је битно потпуно се поклапају са њима.

Таакон орарем — а према обичају и свештеник — показују десном руком нри овим речима на хлеб, односно на путир, да би означили које је речи Спаситељ на тајној вечери рекао изнад сваког дара на трапези, и које смо речи и ми дужни изговарати засебно изнад сваког дара. На божанске речи: „Пршднт, мдит«"... и „1Шт< © н(А.. ." одговара народ гласно Л<нинк, да би потврдио оно што је рекао свештеник о установљењу св. тајне евха-ристије у молитви: „С& пши и жм Елджмнимн смллмм, влм ЧЕИОК-ККО/ИВЕЧ«, КСП'Н,И'А и ГЛАГО/нла..." и у сагласност вере н иобожноети своје са исповедањем свештеника. Овај одговор је без сумње из давнине и био је и у време апостола, а тако је чинила црква и у будуђим вековима при нршењу св. литургије.1)

Код јеванђелиста Луке 22, 19 рекао је Спаситељ при постављању св. евхаристије св. аностолима: „0?ј ткорнт! во д»о( коспо^ннЈнн". Ове заповести сеђа се сада св. Јован Зла-тоусти у молитви (<&<4{М]а15) коју свештеник чита тајно иза речи уста новљења: „Полшнамци оуко сиасит(лкн8|о сГЛ з̂ « пок-кдк...", а у Василијевој литургији чита свештеник моли-

') Види: ЈивИп. Маг1. Лро1ора I. рго СћпвНапЈв е. 67 (М1^пе, Ра1г. џт. Т. 6. р. 429).

тву: „Сн ткорнт* к& л»о( коснолшнанн...", у којим се моли-твама сеђа свију добара стечених нам Сином Вожјим.

Затнм поставља ђакон руке у облику крста, узима св. дн^кос десном изнад леве, а св. путир левом руком, и пошто свештеник каже: „ТЕОА К ТКОНХ* т̂ в-к приносАци Л' кск)(* и за КСА" узвишује их1), н затим спустпвши их на антиминс поклони се побожно. Ако нема ђакона узношење на исти начнн врши нрезвнтер. Рекли смо веђ да се на св." литур-гији приношење понавља три пута и изложили смо време и значај ова три приношења. Сада се у овоме часу врши треће приношење. Пошто су пређашња приношења нмала припремни карактер, молио се свештеник са страхом да га Господ удостоји да принесе дарове и жртве духовне, а сада се V овом страшном моменту свештеник ослободио и са сме-лошђу приносн Господу дарове као жртву говорећи: ТВОА (5 ткоит̂ х, као да би хтео рећи: ми немамо никакве својине, којом бн на достојан начнн могли изразнти Теби Оче небеснн нашу благодарност за добра, којих смо постали учасници доласком јединородног Сина Твога. Зато ТП у знак нскрене благодарности прнносимо, ТКОА Т. ј. твоје (дарове), овај хлеб и ово вино, К ткои)(& т. ј. од твојих толиких без-бројних дарова, изабране од самога једпнородног Сина Твога при установљењу евхаристнје, које смо веђ посветили имену Твоме и које смо Ти спремили за Твоју жртву. Ми Ти приноси.мо ове дарове & кс-к\х (за свв) што нам спо-миње пређашња молитва, за све што сн учинио за нас, за крст, за гроб, за тридневни васкрс, за узлазак на небо, седење с десне стране Оца и други славнн долазак, н за ВСА Т. ј. за све споменуте ствари у пређашњој молитви, које нису ништа друго до ли опроштење грехова или искупљење наше.

Када ђакон уздиже дарове показује пх Вогу, и у овом погледу угледа се на свештенике СЗавета (Псх. 29, 24) и на Спаситеља, који је по речима св. Василнја Великог у његовој литургији узео хлеб у свете н пречисте руке и показао их Вогу.Оцу (прнлњ ХТККХ НЛ ГГМА СКОА Н прЈчнстмА р8ки. показакх ТЈБФ БГ8 А ОЦ8. ..").

На речи свештеникове: ..ТВОА (» твоих* т ^ в - к . . о д г о -варају појци: „Т§В1 посл1Х, ТЈЕЈ влагословил«*, ТЈЕ-к влагодарил«*,

') Према МаИгеш, Шигдјкоп-Служебникх, ВегНп, 1902. стр 129. ђакон или све-штеник када уадигну св. жртвене дарове чвне њима знак кр- т.! изнад антимииса.

102

Г|и, и лолитх ти СА, Вж« иаша", а свештеник се тајно моли: „6||И НрИНОСИЛХ ТИ СЛ0В(СН8(0 С1К> И В(ЗКР0ВН8К> СЛ8ЖК8, И ИрОСИЛЈХ, И ЛЈОЛИЖК, И Л1ИЛИ СА Д"к«Л«Х, НИЗПОСЛИ Д̂ Л ТКОЈГО СТЛГО НЛ НК1 и нл предл(жл'фк1А да'рм С'ТА", а у Василијевој литургији: „Оегш рл'дн, влко престкјн, и л«м . > . . . . тек-к Л»6ЛИЛЈСА, И твке Пјшзм«

кл(лг&, свлте с тмх х , кллгоколе'нТел»х ТКОЈА клл'гостн п р ш т и дјј!Ј

тко{,и8 СТОЛ1& нл нм и нл предлежл'||1К1А дл'рм СТА, Н клагослокнти

А , и ШСКАТИТИ, н показати " . Затим нрилази ђакон, ношто је оставио рипиду, свештенику и клањајући се обојица три пута пред часном трапезом, моле се говорећи (свештеник са уздигнутим рукама к небу): „ Г д и , иже пркта'го ТКОЈГО дјја

в х т р е т ш ча'са апостоашл!х твоил«8 низносла'кк1и, т о гш , клагш, н«

шнлш ш на'сх, но шкнокн на'сх т о л л ф и ^ а т и СА". П о с л е и о к л о н а ђ а к о н г о в о р и р е ч и : ,.Се'рдц( чисто созижди во жн*к. Еже, и д8\-а

пракх шкнокн во оутрок-к ЛЈОЖ (Пс. 5 0 , 12),« а свештеник опет говори: „Гди иже, пр«свАта'гш..." а ђакон клањајући се: „ Њ шкЕржи ЛЈЈНЈ ш лица ТКОЈГШ. . . " (Пс. 5 0 . 18), а свештеник опет говори: „Гди, иж1, пр«свАта'гш..." и клања се сваки пут иза мо-литве. Затим ђакон показујући орарем на св. хлеб говори тихо: „Клагослокн, кладмко, с т кш хл-ккх," а с в е ш т е н и к п р а в о с т о ј е ћ и благосиља свети хлеб у знак^ крста говорећи: „И сотвори оукш х^-ккх сш ЧЈСТНО! т-кло | Х р т а твоегш, — а у Василијевој л и т у р г и ј и : Хл'1ссх оукш сш, са'л«ое ч<стно( т-к'ло ј- Г д а и К г а и спа'са

на'ш(гш 1иса Хрта —, и клањају се обојица, а ђакон одговара: алшнк. Затим указује ђакон орарем на св. чашу, и говори о п е т : „Благослоки, кладкжо сгг8к> чаш8, а с в е ш т е н и к б л а г о с и љ а -ј у ћ и в и н о г о в о р и : , Л еже вх ча'ши с«'и, ч(стн8к> кровк | Х р т а

ТКОЈГШ", — а у Василијевој литургији: Ча'ш8 ж( с?к>, са'л>8к> ч<»

стн8к> кровк | Г д а и К г а и спа'са на'шсгш 1иса Х р т а — , и к л а -њају се обојица, а ђакон одговара: Ллшнк. у Василијевој литургији свештеник иза алшнк додаје: ИЗЛТАНН8(О за ж и к о т х

л»|ра. И најиосле показујући ђакон на обоје (хлеб и вино), говори: „Клагослоки, кладмко, ОКОА", а свештеник благосиља-ј у ћ и о б о ј е г о в о р и : „ П р м о ж и в х ДХол»х т в о и т х с т м ж х " , и к л а -њају се обојица1), а ђакон одговора: „Длпшк , ЛЛЈИНК, алшнк" .

Ако нема ђакона говори јереј 3 пута ллшнк2).

') Према Булгакову, Настол^.наи книга, стр. 908. чини се овде после осве-ћења св. дарова земни поклон, као и после Оченаша и пре самог причешћа.

') Види С. В. БулгаковЂ, Настолкнан книга, стр. 908. — Овде имамо још да споменемо, да се у литургији св. Василија Великог код освећења св. дарова словенски текст разликује од грчкога утолико, што свештеник после освећења

9 9

У овом моменту претварају се свети дари силом Св. Духа, и то хлеб у тело а вино у крв .Исуса Христа. Јер иако су напред речене речи Спаситељеве: „ПрТилште, гаднт«., ." и „ш'ит1 ш НСА кси..." то ипак ове речи нису довољне за нре-тварање св. дарова у тело и крв Спаситељеву, као што држи латинска црква, да се у моменту изговарања.ових речи, ко-јима је установљена евхаристија, иретварају хлеб и вино у у тело и крв Христову. Но оне су ипак важне у чину ос.ве-ћења дарова у православној цркви као иочетне радње овога освећења. Дари по чину литургије православне цркве и после изговарања ових речи су још увек хлеб и вино и претварају се у тело и крв ИХриста тек после призивање св. Духа (ШУ.ХГЈО^ тоо Њ/г0јл.ато5 ауСоо) на њих, после молитве у којој се нризива силазак Светога Духа и носле благослова њпхова знаком крста1). Као што земља без кише не даје плода, тако и речи: „ПрТилште, гадите.. ." и „Цште ш НЈА вси..." не извршују ову тајну без призивања св. Духа, наиме без присутности св. Духа и без благослова свештеникова.

Св. патријарх Герман к а ж е о о в о м е : »И опет м о л и с в е ш т е н и к Бога д а с в р ш и тајну Сина Свога. д а претвори овај х л е б п вино у т е л о и крв Х р и с т а и Бога. Иза овога св. Д у х који н е в и д љ и в о о в д е прпсуствује по наклоности Оца и в о љ п Сина, ј а в љ а б о ж а н с к у силу

вина у грчком тексту не говори речи: ИЗЛ!АНМ!ЈК> за животх тџл (т4 ех/;Ј9-г'/ !>г.кр -пј; то5 у.оз(1ои ?о>ч»),него их говори при трећем благоснљању, при освећењу омл. после речи ђаконових: Клагосдокн, влк«, бвол (ЕОла-ЈГјаоч, Дбатгота, та Адеотзра). А речи Пр1л»жнв* дј(о.«ж Т80нл1» стил\*, које се говоре при трећем благосиљању према словенском тексту, у грчком тексту литургије св. Василпја никако немамо, што нам разјашњава ова примедба у грчком евхологију на овом месту: »Ако промотримо речи: ц!Т*раХм7 тф Шз'Ј|латС аоо тф 'А-ЈЕФ (прможнкх дј(ол« т»оил>* СТУЛ\Х), >1ренесене из божанске ли-тургије Златоустове, у везп са осталпм, то немају нпкако места овде у литургији, св. Василија Великог, него су смео додатак од руке веукога, као што је то при-метио и Никодпм у Пидалпону (19. канон лаодикијског сннода.) А при тре-ћем благосиљању часннх дарова обпчно говоре: Т4 ^уиНч иг.кр Т7ј; тоЗ у.озцои Јшг,;. Тако налазимо н у старим рукописима.« Види Е0ХОХ4-Ј»'/ ТО А,'Е>/ 1851. и Ма11геп>, Шигјркоп-Служебникт., стр. 131. Наведено пак место код Ни-кодима овако гласи: »Када јереј свршава литургију св. Василија Великог, то у време претварања п освећеп.а тајана не треба да говори: прможнк* ЛЈС'"* твонл« стил\х. јер ј е то додатак неког неученог п смелог, који је као што се чини био противник Латина и узео ове речн иа лнтургнје св, Јована Златоустога и метнуо их у литургију св. Василија Великог. Међутим ових речи нема у старим рукописи-ма литургије, као што смо испптали, а и ио целом току ове речи немају овде мес.та«.

') 0 спору, који је био у Русији у овоме питању види: Григорш МирковичЂ, О времени пресушествлеши св. даровљ. Снорт. бмвппи вт. Москв-ћ, во второи по-ловин-ћ ХУП-го вћка. Вилћна, 1886.

130

и руком свештеннка занечаћује (крстообразии благослов св. дарова руком свештеника), нретвара и сиршака (освећује) предложене свете даре у тело и крв Господа ИХриста, који је рекао: Н за них* а.ч* сф8 с«к«, да и тж сфжи кЈЈдбтх ко истин8«1). — Исти Герман каже: »А божански се дари силаском и присуством св. Духа претиарају, и то хлеб у само часно тело Господа нашег ИХрнста, а оно' што је у чаши, у саму крв великога Господа и Сиаситеља нашега ИХриста, која се излила за жпвот и искупљеље света, и онима којн се н.има при-чешћују, бива то за опроштење грехова и за вечни живот«2). — А Симеон Солунски каже: »Тако и мп верујемо, да се хлеб н вино ире-тварају у тело и крв Христову молптвом свештеника, знаком крста и призивањем св. Духа, п да је речнма: НршлштЈ, МДИТЈ. . . П(нт1 № Н1л и с'|| ткорит* ко длој коспомннанн — дана апостолима п н.пховим наследницима само моћ, да се ова тајна може молитво.м вршити. Зато обраћајући се свештеник Богу Оцу и славећн п.егову економпју из-говара прво узвишеним гласом божанске речи ИХрпста... Затпм се м о л и : „Низмосаи Дј-а ткон-о с^гаго на нм н на нр|дл(жа1|1мл дарм сЈл", и да их учини тело и крв Његову, иретнорив пх Духом Твојим све-тим. И када ово говори благосиља. И благосиљајући их трн иута, верује свиштеник, да су хлеб и внно само тело п крв, т. ј. сам ИХристос, који дела нреко свештеника заједно са Оцем и Духом, да је онај који се нриноси и који приноси, којн се жртвује и који жртвује, који нрима и којп се раздаје, као што се каже у мо-литви великога входа. Зато свештеник ништа не Плагосиља када го-вори речи „Прншит«, ИДИТЈ". .'. Е „Шнт ( ГО НЈЛ. . .", јер изговарајућп их говори ове речп к Богу, јер и носле.изговарања ових речи, као што каже Василије Велики даровн су стто кл\-ксто«'кразнал, а-ттипа."3)

И у Праиославном исаоведању кашоличанске и аиосшолске цркве исшочне стоји ово: *У тренутку, у коме освећује свештеник св. даре, треба да има на уму, да се сама суштина хлеба и вина пре-твара у суштину истинитог тела и крвл ИХриста дејством св. Духа, чије се призиван.е за ову тајну врши речима: низносан дуа тко(г«г стаго на нм н на нр(да(жац1К1л дарм с'|'А. И соткори оукн' хл-кк* с(н ч(стно( т-кло Хрта тко(гЛ; а бж( кк чати с(и, Ч(стн»10 крокк Хрта тко(гп>. Нр(ложнкх дхолхк ткоим* стмл\к. О д м а х и з а ови х речи, в р ш и

'се нретваран.е ((Аетоиа1о)а<?, 1гап8би1ј8(апЦа(1о), иретвара се хлеб у пстп-нито тело Христово, а вино у истиниту крв, остајући економијом Вожјом пред очима нашим само „киди" (видовп) њихови«.4)

') Јов 17, 19. •) Сегташ Кег. есс(. Соп(ешр1. Ц>н!. р. 436. е( 440. •) Зутеотз Тће$за1отсепз1$ ЕхроаК. (1е Тетр1о код Мцпг, Ра(г рг

Т. 155. р. 739. *) Православно исповедање... Одговор на 107. питање. Испор. и

6џ.оХч-{Ш. ттЈ; лСзтеш; ттЈг ха9«Х1хг); ха1 4тоотсХ1 хтј; код Е. I. КШте1, Мопитеп(а П(1е1 есс1. ог1еп(. 1850. Рагв I. р. 180. — Иако су св. оци нећ у првим хрпшћанским вековима јасно учили о реалној нрисутности ПХриста у тајни евхарнстије, ипак налазимо под утецајем Оригеновог сниритуалистичног начина изражанан.а, да се хлеб и вино ире освећења зову слике и символи, 4ро(шра (тако у Сарапионову

131

Призпваи.е св. Духа има свој почетак од времена св. Апостола н траје до данас, када су се Апостоли после вазнесења Господњег бавили у Јерусалиму једнодушно у молитвн. очекујући према обећању ИХри-ста силазак светога Духа са неба. Св. Прокло, патријарх цдрпградскн пише: »После вазнесења Спаситељева на небо, Апостоли пре него што се разсејаше но целоме свету ради ироиоведан.а јенанђелнја, у но-следње дане носле вознесења Господњег сакупили су се на једно место и све време проводили су у молнтви. И како су^велику утеху и;шн-зилн у тајанственој свештенорадњи тела Госиодн,ег, то су свршавалп св. литургију, знајући, да то дело као п учење треба предпостављатп свнма осталима као најважније. Уистину са велпком радошћу иро-водили су време у свршавању божанске радње, сећајући се ]>ечп Го-с п о д п . и х : С'|( естк т-кло ,«0(, 6Ж( за км да(,«о: си ткорипч кх ,ио( ко-снол\инан1( (.Чук. 22, 19) : идми л\ок> плтк и пУли л\ок> крокк ко лмгк нр(кмка(т*, и азк кк н(л\к (Јов. 6, 56). Према овоме нрнзивајућн божанско име, веома вредно и смерна духа певаху многе молптве. При томе су самнм делом учили новообраћене Јудеје н језичпнке. да врше тајну нове благодати, заповедајући им да остављају обреде. које су вршили пре снласка св. Духа. При овим молитвама очеки-ваху силазак св. Духа, чекаху, да Он својим наишијем иредложени хлеб и вино (са водом) за тајну, прешвори у само тело и крв Спа-сишеља нашег ИХрисша и да пх освети«.1) — Зато и видимо молитве за силазак св. Д у х а у с в и м а старим литургијама. Тако говорп свештеник на литургији Јаковљевој пре освећења св. дарова: »Смнлуј се Воже па нас но Твоме великом милосрђу и иошаљи на нас и на предлежеће дарове Твога свесвешог Духа". И после једне молптве, коју свештоппк чпта приклоњене главе и у којој такође моли нослање св. Духа, узгла-шава узднжућп се: „да дође и да својим свешим, добрим и госао-дњим присусшвом освети овај хлеб и ирешвори у св. шело твога Христа", нашто народ одговара: Амин. И опет: „и ову чашу у скуио-

канону, види С. Моћкетип, АксћшШсће Шиг^всће КШске аиа ,1ег К1гсЦе ЛеЈ!1р(еп8. 1,е1р7.1а 1899. 5. 5), сМтигас, оирјЈоХа (ВИДИ Еи$еШ$, Петоп5(г. еуап?. VIII. 596; Масагш$, Нош. 27, 17; Соп$1. Аро$1, VII, 25, 4.) тела п крвп ИХриста. чију крвну смрт евхарнстпјски дари приказују. Место бцоСшца употребл.авају се V IV. столећу за евхаристију речи 4ут!типоу ИЛИ о6р?оХоу. 'ОроСшца значи често облик појаве плн облик, н. ир. Јез. 8. 2 (1.ХХ): оџомцх Према Платону (Рагтеп . 132 Ј) имају идеје своја земаљска орокирата, т. ј . па земљп у телеснпм стварпма своје одговарајуће облике појаве. Овде у литургији зову се евхарнстпјски елементн бџо-мџл-л тела и крвп Христове зато, што представљају 11,егову смрт. као што стојп мало даље у Сарапионову канону б ћ Ш ОЏОСШЏА тоО 9-ХУЛХО-Ј. Н О

ови и слични изрази оитСтиг.а н т. д. не треба ди буне, што најбол.е сведочн Кирило Јерусалимски, који иако најјасније говори о реалној присутностп НХриста у евхаристији, нпак каже (Са(. шуз1. 5, 8) Тбиоцвчо'. ухр оих артои ха>. оТуои хгХги-о-/та: -(аиааоЗ-а'., аХХ' аутликои ашрато; ха1 аГрато; тоЗ Ху.зтоп. ВИДИ Сегћагс! Раи-$сћеп, КисћапвНе и. Ви888акгашеп( 1П Леп егз(еп весћз ,1аћгћит1ег(еп (1ег К1гсће. И. ЛиП., КгеП). >п В. 1910. 8. 17. и 101.

') РгосИ Тгас(а(ив Је (гаДШопе Ј т п а е М1ззаекод М ^ п е , 1'а(г. ^г. Т. 65. р. 849.

1 0 2

цену крв твога Хрисша"; н а р о д Амин.*) А у литургији св. Марка к а ж е с в е ш т е н и к : „аошаљи са висине швоје светиње на нас и на ове хлебове и чаше твога Духа, да их он освеши и да их сврши као свемоеући Бог и овај хлеб учини тело, (Амин). А чашу крв новог За-вета, Господаи Бога, Спаситеља инашег највишег цара ИХриста".-)

И з м е ђ у м о л и т в е „ . . . низпослн Дј ја твосго стаго на нм и на

преда(жа'||1К1А да'рм СУА" И између благосиљања дароиа моли се свештеник речима узетим са трећега часа: „ГДи. иж< пр(ста'го ТКОЈГО дјја кх т р т и ча с х . . . " Ове речн ионавља све-штеник три нута, а ђакон између њих додаје два стнха из 50. нсалма: „Трдце чисто..." И „НЈ ширжи...". Иако ове речи прекидају везу између молитве за послање св. Духа и из-међу благосиљања дарова — ово се нарочито осећа у ли-т.ургији св. Василија Великог —, иако их нема у старим грч-ким литургијама и уведене су у чин литургије касније са том сврхом, да нзмоле са већим нагласком низпослање св. Духа на предложене даре, то ипак пошто су потпуно сагласне са духом св. радње и пошто поткрепљују вршиоца тајне у његову вршењу, примила и х ј е црква у новнје литургије, и говори их свештеник који служи са дубоким поштовањем.') Молитва Гди, иж( преста'го... унесена је овде V литургију у руској цркви и то у XVI. столећу, када је видимо у руко-гтисима и књигама у литургији, а у XV. столећу не. Узрок уношењу ове молитве свакако ће бити нагласак еииклезе у православној литургији насунрот латинској цркви. Касније је и грчка црква примила овај додатак п обичај.

Свештеник по иримеру. ИХриста благосиља св. дарове при освећењу, јер и Христос је узевши хлеб у руке благо-словио га и нреломио. Свештенпк благосиља знаком крста, јер је нрркпа наникла и уобичајила да благосиља знаком крста.4)

') Ог. Тћеос1ог Тагпаи>8к1, Ше ће(1оп1еш1.ч|г'П ..пигдјем .ћт опеп1аМ»'1н-п Кјгсће, СегпонИ/. 1 8 9 3 . 8 . 9 2 . В И Д И Н СоЛранје дрспннхт. .штургјн восточшнхч. и аападнмхт,. Снб. 1874. Отд1,.п, I. стр. 178.

!г 1МЛ. 8. 27о. Собраше. . . Вмпускт. III. стр. 39. и 40. а) Види 19. кан. Лаод. синода: испор. И. ДмшревскМ, Пгторичсокое. до-

мат. и таинственное и з - Б л с н е н Ј е божести. Литурпп, 1 8 8 4 . стр. 1 3 4 . и И. Нсчасп, Толкованје на божеств. Литургно.. . Москва 1884, стр. 189.

') Блажени Августин каже: »Ако се не начиин знак крста на челу нериих. над водом, којом се поиово рађа, или над мпром који.м сс но.мазујемо, и.ш над жртвом којом се храни, тада се ништа но може имвршнтп законпто". Аи^чзИп! Тугас1а1нб 118. т 1оапп1б ЕуапјгеНшн л. 5. (МН^пе. Ра1г. 1а1. Т. 25. р. 1950.)— Код прииошсња бсскрвс жртв<* како знак крста којим се осш ћују св. дарн, тако и

103

Када свештеник врши евхаристију и приноси Ногу без-крвну жртву, приказује самога великог архијереја ИХриста Сина Вожјег, који је по чину Мелхиседекову принео Вогу Оцу жртву хлеба и вина, које се на часном престолу пре-твара у само тело и крв ИХрисга.

З а т о и к а ж е св. Јован Влатоусти: И овде ј е с а м ИХристос , који украшава трапезу , као и т р а п е з у тајне вечере, ј е р није човек који врши д а п р е д л о ж е и о ностане т е л о и крв Христова , него с а м ИХпи-стос, који се з а нас распео. Свештеник и з в р ш у ј у ј ш з а п о в е с т Х р и -стову стоји н нриноси молитве , говорећи речи: СУе е с т к т-кло .«<•»..., а благослов и м о ћ је о д Бога, који све в р н ш . 1 )

Тренутак освећења дарова и њихова претварања у тело и крв ИХриста је према таме пајсветији, најузвишеннјп и најстрашнији моменат. Св. Јован Златоусти каже: »тада п ан-ђели стоје око свештеника, и чптава чета небеских сила се сједињује у појању и цео олтар пун је анђеоских лпиа .2) Зато је црква наредила, да се у овом узвишеном моменту звони, опомнњући тако не само присутне па побожннје мо-љење, него и јанљајући и свима који нису у храму, докле год доппре глас звона, да оставе за часак своје послове и да сједине своје молитве са молитвама које се у цркви прппосе.

Затим ђакон каже свештепику: „ПО.ИАНН СКАТМИ

каадмко, гр-к-шнаго", а свештеник одговара: „Да по.иАметж ТА

остале радн.с, извршене пре п иосле споменутог у јеванђелнју имају ночетак V старој апостолској традицији. Св. Насплије Великн каже: »Ко је речи приаи-ван.акод ломљеља хлеба и код благосп.ва^ке чаше од св. огада писмено нредао? Пошто се мп не .чадовол.авамо само речн.ма наведенима у апостолу и јеваиће.шју, него једне говоримо ранпје. а друге каснпје, и имају велпкумоћ, прнмившн и оне негтсаног учен.а. ВавИИ Ма/*ш 1лћег <1ег РрјгИи 8апс(о с. ?7. ( М ј д п е , |'а1г. џг. Т. 32. р. 188.).

•) Јоаппев Сћгу$о1отиз, ОгаИо VII. аЈу. Ји<1аеов. \ на другом месгу каже овај црквенп отац: »Ово прпношење мв ко га нрпносио, бно Петар. би<1 Павле. је-сте оно, које јо Хрпстос дао својнм ученпцнма и које сада врше свештеници. и ово пије ништа мап.е од онога. Јер нп ово не освећују л.уди, н< го оиај нстн који је осиетио и оно. Као што су н речн, које је пзговорио Хрпстос исте са оипма, које сада говорп свештеннк, тако је и жртва пста«. Јоаппњ Сћгу$о$1опи 1п ор18(. I. а<1 ТмиоИ!. с. 1. Нош. II. (М^пе, Ра1г. Т. 62. р. (512.).

') Јоаппе$ Сћгу$о$1оти$, Г)е 5асеп1о110 Пђ. VI. (Мгдпе, 1'а1г. џг. Т. 98. р. 681.) А на другом месту каже св. Јован Златоусти: »Ова тп тајна протвара земљу у небо, отвори небесна нрата н погледај не само у небо, него п у небо небеса, и што је тамо најузвишеније од свега, то ћу тн показати на зе.м.ви где лежи — самога Господа. кога не само да гледаш, него Га се и дотичеш иП.имо се храниш«. Јо-апт$ Сћгу$о$!от1 1п. ерјв!. I. а<1 Сог1п1ћ. Нош. 2 4 . ( М ј ^ п е Ре1г. рг. Т. 61. р. 205.).

104

Гдк Сга во царствж сво(Л18, в с в г д ј . . а ђакон одговарајући Илинћ стаје пред трапезу и узевши рипиду м а ш ^ њоме над св. дарима, а свештеник говори тајно молитву: „ШКОЖЈ кмти прн=

чафлкнрм/исА, во трЈзв-кнн д8ши ко Лстлвлжн гр-кх&вх. . . (а у Ва-силијевој литургији „нлсх :ке кск^х. . .") завршујући је речима: „вфЕ приноси/их ти слок(сн8к> сно сл8жв8. . ." Затим узима свеште-ник кадионицу у руке и кадећи В пута часну трапезу говори узвишеним гласом као наставак пређашње молитве: „ИзрА» дни> прЕст-Ки, нрЈчист-ки, прјвлагослокжн^ки, славн^ки каадмчнц^к нашж Ец-к и приснод-кк-к Д1арш".Ј 1ојци поју на ове речи: До» стоино естк. . . а у Василијевој: (х) тш'к ра'д8«тсА, влагода'тнаА- . .,

а ђакон кади около св. трапезу и олтар, и затим сиомпње тајно мртве и живе из црквених диптиха и које хоће.

Диптиси беху у старннн две таблице од пергамента везане за-једно, као таблнце Мојсијене. На једној од оних таблица беху напн-сана пмена жнвпх, а на другој пмена мртвпх једне хришћанске оићпне, н ова пмена читана су на св. лптургији. Диптпхе спо.миље већ Псевдо-Дионнсије Ареопагнтскп 1-оворећн: Иза узајамног пољупца долазп тихо чптање св. таблица (:гри>̂ тгтиуму)«.1) У цркви беху и нолнптнси. т. ј. многе таблнце илн лпстови састављени уједно, на којпма беху многа пмена жпвих н мртвпх. Из овога су каснпје начип.ене км.иге (чптуље), које се и сада унотребљавају у црквн. Полицтнси нису ништа друго до ли кн.иге за спомињан.е имена. иоменнци, од којпх су једнн де-лимпчнп, адруги јавни т.ј. у ко.јима су исппсана пмена живих п мртвнх без обзира на породпце, и нарочито пмена заслужнпх лица за цркву.*)

Када појци поју песму: Достоннш. . . С1'ештеннк продужује спомињање светих (и> ст-кл»х [имшгк иророц-к...), завршујући ово спомињање речима: „ири л«олиткалш пос-кт») на'сх, Пжг". За-•гим спомиње мргве говорећи: „и ПОЛ1АНН кск^х оусоншнх« А над/жди коскрш'н?А жнзни в-кчнмл (овде спомиње умрле по нмену

«) Раеш1о-Ошпу$, Агеорар, Пе ессЈев. Нјегагсћ. с. 3 9. (М^пе, Ра1г. ЈГГ; Т. III. р. 437); види и акта цариградског сииода 536. год. м;> патријарха Мнне (соп-сП. Сопб1ап11пор. зи!>. Мепа, АсНо V. код Наг^и]пј Ас1а сопсПогиш Т. II РагЈаИз 1714. р. 1323.) гдестоји: »Иза чиган.а св. јеванђелпја на сн. аитургијн н сп.мвоаа вере, тиска се у време читан.а дццтиха цео народ око жртвенпка н смуша са веап-ком пажњом. А када је прочнтао ђакон четирп спнода и архнепископе баажеш-успомене, Евталије. Македоније п Лав сви впкаху узвпшеним гласом: Слана тп Господе«! — У овим диптнсима беху имена светих, затим имена мртвпх п жпвпх: православних архпјереја, блаженнх царева и впсоких достојанственика, како цркв-них тако светскпх. Исто тако су у диптихе уношена имена црквеннх добротвора и свпју оних који су то желели, што је сматрано као велика част, као п напро-тив шго се неуношеље у диптпхе сматрало као срамота.

') Испор. Вет.чминг, Нован Скрпжалк, 1908. стр. 227.

102 104

које хоће), и оупокои и^«, ид-кж^ прискфаст& ск-ктх лица ТВОЈШ".

Затим сномиње свештеник живе говорећи: „бци л4оаил1х ТА, ИОЛЈАНИ, ГДи, ВСАКО! впккопсгво пракосла'кнк1\х. . ." А када дође на речи: „ К Х ш'ркм\(* НОЛЈАНИ ГДИ. . ." говори их свештеник гласно, на што појци одговарају: И кск^х и КСА. А ђакон чита тихо диптихе живих, а свештеник претходн њнхово спомињање читајуђн тихо молитву: „ПОЛ«АНН, ГДИ, градх с ш . . У Васи-лијевој лнтургијп спомињу се вернн живи опширнпје према позпву, потреба.ма, прнлпкама и неприликама у којима се налазе. и молн се за њнх.

Као што је жртва Хрцстова била на крсту прннесена за цео свет. нсто тако се н евхаристијска жртва прнпоси за цео свет. Оно се нарочпто доказује молнтвама после осве-ћења дарова, н то од молптве: ..Мкоже КУТИ. . ." до молптве: Г Н«ЛАНИ , ГЈи, градх с»и.. .'• које молитве по смислу стоје у међусобној вези, јер касннје су наставак ирвпх. Свештеник се молн V овпм молитвама ирво за оне којн хоће да се при-честе св. даронима, затим за умрле и најпосле за живе. За прнчасннке моли се свештеннк да им св. даровп буду за будноћу духа. за опроштење грехова, за заједннцу св. Духа, не за суд или осуду. Између умрлих молп се свепггеник нрво за свете. да би исповедио. пошто се безкрнна жртва приносн и за њих, да су они део мистичног тела Христова. Сједињавање светптеља Божјих са несавршени.м члановима цркве доносп им носредство и помођ светптеља,') н зато се молн свештеник овде, да Вог због молитава светпх иогледи на нас. Нарочито, са истицањем сномнње свештеннк пресвету владичицу нашу Вогородпцу н пречисту Дјеву Марпју. као орган ваилоћења и као најодличнију нашу посредницу пред престолом Вожјим. Пресвету Вогородицу спомнње свештеннк узвншеннм гласом. да би тп.ме показао дубоко поштовање. које прнпада мајци Божјој и царпци свију светпх.

У време сиомпњања Матере Божје кади свешгеник часнн нресто. да бп тиме показао нарочито поштовање премг Матерн БожјОј. Молитве, које се читају после освећења даровг и оне за свегитеље јесу молитве благодарности, које прино снмо ИХрнсту, којима су свети стекли внсоке небеске дарове

'Ј 54 Т»У.СЈТГЈ; ЈТАРО; х4рг,;, рхртирДу * ' а ТСЈТО', го; ~ГЛ; ха1 9"јцхто; табтоа хо;»<в'л1 4ха{>ш*> Ј з ^ / , х«1 8' ГЛР^У.Х; с5то: г.ро; -Љ ?'Ј.о'Зута •/.а; ујл!>\ччоч 1у.0'/Т1;, \т/јп->з\ х»; згјтф ХХТЖЈ

т« ха>. е/т:а-.. Зутеопјз Т11е88а1оп1сеп818 ЕхровН. (1е (1ј\-. Те1нр1о, И>ј<1. р. 731

106

Никола Кавасила каже: »Прииошење жртве није само молитва прозбе, него и благодарности... А који су узроцп благодарности V Ови узроци су светитељи, јер у н.пма је нашла црква оно, што је же-лела и за што се молила, наиме царство небесно... За п.их нриноси они ову мисаону службу као благодарност Богт и нарочито за б.ча-жену Матер Божју, која је светија од свију светитеља. Свештеник с,с не моли за њих, него више моли н.их, да би од н.их добио помоћ у у мољењу своме.«1)

Д а љ е с п о м и њ е свештеник, н а лигургији после осме-ћења дарова, умрле речима: „И П«ЖАНН кс-КХХ оуссишнхх ш на= ДЕЖДН к о с к р к ш Т л . . . " Ово с п о м и њ а њ е умрлих у ч и њ е н о у вери н а м о ћ б е с к р в н е жртве , доноси много о л а к ш а њ а оним ду-х о в и м а , ко ји су п р е ш л и у онај свет са вером у ИХриста Спаситеља, света, са надом у благодат и искреним кајањем, &ли ко ји нису д о с п е л и д а у овом ж и в о т у принесу и пло-дове покајања.

Св. Герман патријарх цариградски каже: »Молимо да се Бог сети умрлих, д у х о в а и сваког тела, као Онај који има власт над мртвима и живима, и који господари н небом и з е м љ о м . . . д а их нрикупи себи и д а виде лице Љ е г о в о и чују глас х в а л е Њ е г о в е , и д а се сви дуси из ада поново о с л о б о д е окова његових смрћу и васкресењем ИХриста. По-што је сам васкрсао из мртвих и постао ночетак умрлих и свима отворио ж и в о т и блаженство , васкрсом из мртвих. позвао је у вечни ж и в о т и б л а ж е н с т в о оне, ко.јн су умр.ш у нади на васкрс. И позивају се сви умрли д у х о в н з а ј е д н о са пророцима и апостолима и мученицима, д а за једно при-с т у п е и с е д н у са Аврамом, Исаком и Јаковом за тајанствену т р а п е з у царства Христова« . 2 ) Најиосле спомиње свештеник после о с в е ћ е њ а д а р о в а на св. лнтургијп п воинствујућу цркву на земљч: све епископство православних, св. саборну и апостолску нркву. и н а р о д И као пгго код спомпњања светих нарочито и у з в и ш е н и м гласом сномнње пресвету Ко-г о р о д и ц у као царицу свију светих, тако и сада нарочито и у з в и ш е н и м гласом спомиње архијереја као вођу чланова цркве у стварима вере и морала, молећи од Бога, д а га д а р у ј е св. својим црквама не само у миру, ц-кла, честна, здрака, доиг©джстк$101|м, пего и да право врпш реч истпне Ножје.

') N100101 СаћазИае Ј.Ниграо ЕхрпмИо с. 33. (МЈцпе, Ра(г. дг. Т. 1Г>0.

') Оегтат Кегш« есс. Соп^ешр!. ЉМ. р. 440.

107

* *

На ово одговара народ И вск^* А ВСА, т. ј. да Ног спомене све мушке и све женске.1)

Све молитве иза освећења дарова завршују се возгла-сом: „И даждћ нажх вдин-кдш оустм и еднн-к/их ссрдцс/нх сиавити А косп-ккатн пр!Ч(стио< и кмикол-кпсх ИЖА ТКОЈ, о ц а . . . " , којим се возгласом завршује канон евхаристије. Ово је славословије узето из молитве св. Апостола Павла (Рим. 15, 5—6), којом се он моли Богу, да даде вернима једну мисао, да би сви заједно једним устима славили Бога и Оца Господа нашег ИХриста, и овај дар моли од Бога за присутне и свештеник.

Св. патријарх Герман тумачи и разјашњује овај возглас, овако: »Моламо ти се (Господе), као што су код слављења Тебе једна уста и једно срце, тако нам дај један дух и једну душу, да се сједињени везом љубави можемо са смелошћу наслађивати ове трпс-зе нред нама, и да будемо достојни божанских тајана, славећи и оиевајући свечасно и великрљенно име твоје; Оца и Сина, и Св. Духа«.1)

Сада спрема свештеник верне за причешће које долази. и зато прво призива на њих милости Божје говорећи: „И да к8д8тк лпш*>сти кмнкагш Ега и спа'са на'ш(ги> Јнса Хрта со кс-1;,«и ВЛ.ИН", нашто нојци одговарају: „и со ткоГшх".

Исти Герман чини на ове речи ове рефлексије: »А када чинимо тако, као што је речено горе. биће милости Божје са нама, са свима. Милост Божја је Христос, кога је, пошто се смиловао на нас, послао велики Ног да се преда за нас и да се умилостиви на нас. Сједињени јединством вере и причешћем св. Духа не само да смо изнад земље, него смо на престолу цара и Ногд на небесима, где ј е Хри-стос, као што сам каже: Јов. 17. Оч<, и\ж< даах вси лигк, ч(0ф8, да ид-кж^ есл»к азх, и т|'и в8д8тх ;о лшок>, да КНДАТХ сла'к8 л»ом, к»ж< да'лх вси ЛЈН-К, мкш, козлмкилх Л1А еси пр('жд( СЛОЖ/НГА лира '.*).

' ) ' 0 8е !«реи{, тгЈ; 8-изЕа^ то 1 - /» / ч ' Јрсу ТОЗ 8еоа лрох«{ц*уо'/ 4р(В'/, 1оч "Аду4у а4то0, т ; т;5т] топ цезаои Хар4ре-/о;. >.а* (1вУ Т4у кара-

хХгјтоу ехшу, -р/шрС^и та ЈаитоЗ а'-п;рата лро; т4у ве4у ,еххм ! рета Х Р Ч ^ Ј ђбтЈ ха1 рера(а; {Хк!!о;, х а ! ш-/ прот'.9-е!с то-/ арто-/ ха ! и-ер Ау т а ; лротеХе!оиЈ еихаЈ {лочјаато, ха1 та в т р а креогреухе ха! - р о р ^ е х ^ / а ! тзсЗта схетеие таита проа!ех~ Мчха епхета; е!{ Јртот приЈђуаи Т!уа 8е таОта; Ко1уа ха! Јшс. ха ! 4г.еХв-о0о1, то тт;у х а р « А^т1хатапе[1ф$т)уа1 4УТ1 ТОГ/ Јшршу пара топ ЈеЈаце /ои гаОта ОеоО • !5!а 84 тоГ{ џкч 4пеХ8-оио1, ФИХ®* 4уапаиог/, х а ! рао1Хе!А{ ХХТ;РОУСЈ1!ау цета тт'/ тетеХе'.шцечс/ 4-Ј!Ш-/- ТСГЈ Ве Ј т з ц т4 |1етаахеГч ттј; !«ра; храке"г^, ха! ха ! рг,8еуа е!{ хр:ца Ј1етаохећг Јфеосу &(1арт1ту, е!ргјут)7, е6етт)р!ау, уорг^ач ТТУ 4уа-;ха!ш'/, тб теХеита:о>, {ао1ле!гЈ ЛЏоое фоутјуа! кара тф Вет. №'со/. Садаз., спом. д. 0)1(1. р. 441.

*) Оегтап., спом. д. јђја. р. 440. ') Оегтап., спом. д. јћјЈ . р. 440. Испор. и Л'/го/. Садаз., спом. д. р. 445.

130

3 0 . П р о д у ж е њ е .

Затнм говори ђакон — пошто је ирво примио благослов од .свештенпка — јектенију (пред царским дверима); „ В С А

с т и А мо.чАнУкии, ПЈКН н пакн Л1иро<их ГД8 п о т о л н < и с А " . Свети се зову овде не само свети на небу, чијим се молитвама мо-лио снештеник да нас носети .Бог, него и сви верни, мртви и живи, чмја се имена спомињу у диптиху. А »свети« се зваху у првој црквн верни како због исповедања вере, тако и због светог живота свог, као што се то види из многих места св. Писма.') Даље н;: тавља ђакоп јектенију: 6) при« нке'ннк1ух н п'скА1ржнкНЈХ ч ( с т н ц у х дар-к^х Г д 8 11ОЖ6ЛН/«СА ; гаки>

д а Ч М Ј К - к к о л к ж ј ц х Н г х нлшх, прГсл<к А . . КОВНИСНОСЛЈТХ ИЈЛ<&

ВЖЈСТКЈНН8(О ЕЛЛГОДЛТХ И д л р х с т л г ш дјјл, и даље. Ми се не мо-лнмо за дароне који су принесени да их Вог освети, јер они су као што се каже у јектенији освеђени, него да нам они иоделе освеђење, наиме да нам предобри Вог, који их је примио, ношал>е кроз њих благодат и дар св. Духа. Док ђакон говори ову јектенију, свештеник чита тајно молитву која иочиње речи.ма: „ТЈВНЈ пр*дллгл'ел1Х ж н в о т х н л ' ш х " . . . , у којој моли од Вога да нас удостоји да се са чистом саве-шђу причестимо страшном и небесно^ тајном, за опроштај грехова и наследство царства небеснога. У Василијевој ли-тургнји говорп свештеник молитву „Еж* на'шх, Еж« спасл'тн...", у којој моли, да нас очисти од сваке нечистоће тела и духа и да се чисте савести и без осуде нричестимо и постанемо храм св. Духа. А ђакон даље наставља јектенију понавља-јуђи молбе пре освеђења дарова у прозбеној јектенији, да би ноузданије добили од Бога небеске дарове, јер сада лежи на св. престолу једипац Син Вожји.

Све прппремне молбе за причешђе завршује свеште-ник позивом на молитву Господњу, речима: „н сподови на'сх, ВЛКО, С0 Д|рЗН0В( 'шЈЛ1Х, Н1«)С8ЖД«ННШ С Л ^ Т И ПрИЗК1ВЛТИ Т1КЈ Н1К1=

снаго Ега бца, н глаголати". Овим позивом моли свештеник Вога да нас, синове Његове, удостоји да Га зовемо оцем. Оо дерзнокЈннт т. ј. са поверењем и љубављу; шшс&жджнш, т. ј. оправданн: јер молитва може да буде на осуду-ономе, који се молн н зове Вога оцем, а у својој унутрашњости храни грех. Молитва Господња се говори на овом месту са сврхом. да-Му се мп. који хођемо да примнмо највиши божанскн дар,

'} Д---Л. 9. 13; Рим 1. 7; Кфес. 3 . 8 .

131

наиме сн. тело и крв Господа нашег ИХриста, које могу примити само прави синови Оца Небескога, молимо не само у име Његова Христа. него и молцтвом Његовом. Верни се на позив свештеников моле: „ О Ч Ј на'шх, и ж « в с и н а

н т с - к х х ! . . . " Молитву Господњу завршује свештеник возгла-сом: „гаки> ТВОЈЧЗСТК ц а р с т в о , и с ила , и слава , оца н сДа и с т а ' г ш

Д)ја, нмн-к. . . " , као да хође да каже: у Твојој је власти и мођи помиловати и спасти, уништити и оживетн, Оче, Сине и Душе свети, сада и увек и на векове векова.1)

Иза молитве Господње свештеник обрађајуђи се народу каже: М и р х в с к л « х , а народ одговара: и д ^ о в и ТВОЈЛ«8, нашто ђакон позива: Г л а в Л ва 'шА Г д в и п р и к а о н и т « , т. ј. да мисли заједно са делима нашима принесемо Богу, молеђи се, да предложене дарове своје ппипреми за добро и корист сва-кога, и пошто народ одговори: Т(В"к ГДи, сви приклањају са смерношђу главе пред невидљивим царем; а свештенив говори тајно, молитву: „ Е л а г о д а р и д ^ х ТЈА, црге НЈВИДИЛПЈИ". .

у којој моли, да Бог предлежеђе (дарове) припреми свима на добро, према свачијој потреби. У Василијевој литургији говори свештеник молитву: „Еако Г^и, бч« ц н д р о т х . . у кгјој моли да Бог оне који су приклонили главе благослови, освети, сачува, утврди и сачува од сваког зла дела, и да се без осуде причесте животворним тајнама, ради опроста грехова. Све ово моли свештеник од Бога Оца Небесног због за-слуга и човекољубља јединородног СинаЊегова према роду људском, па зато и говори возглас: „Елагода'т?к> н цндроталш и ч м о к - к к о л м в и л ^ х в д и н о р о д н а г ш О н а ТВОЈГШ. . . "

Иза овог возгласа говори свештеник у. обе литургије молитву: „Еонлш, ГДи 1н« Хрт« ЕЖЈ нашх"..., у којој се моли, да Вог удостоји верне примања пречнстих својих тајана без осуде.

Док свештеник чита ову молитву, ђакон стоји пред цар-ским вратима и опасује се орарем крстообразно. Ђакон се овако опасује зато, да би у време причешђа могао без сметње служити и да би овим опасивањем означио и показао своју побожност према св. тајни, чијем причешћу хоће да при-стући покривајући се орарем тако рећи као тајанственим

•) 2 о 0 -Јар 4аг.у -ђ ЈјоиаСа ха1 ђ хир!а тоб 4ХК1у ха1 ошС«1У, тсб З-ауатоЗу х а 1 Јшо-рче^ , тоЗ П а т р 4 ; ха1 Г!ОЈ ха1 тоО 4-|!ои Пу«6рато{, УЗУ ха1 4«1 ха1 е1; т о З ; а ! б -^ а ; . Оегтапиз, с п о м . д . ЈћЈЈ. р . 445 . Р а з ј а ш њ е њ е м о л в т в е Г о с п о д њ е в и д и к о д и с т о г , Оегтап., с п о м . д. 51»<Ј. р . 4 4 1 — 4 4 5 .

130

крилима серафима,поштоои саорарем као са тајанственим крилима означава серафиме, јер ови на небу стојећи пред престолом Вожјим крилиЛа закривају лица.

Симеон Солунски каже о овоме: »Ђакон се украшава са њиме (орарем) као са неким крилима, и покрива се по€о-жношћу и смерношћу нарочито када се причешћује, под-ражавајући серафиме, који као што пише имају шест крила, од којих са два покривају лица, са два ноге, а са два де-тећи кличу: Свет, свет, свет«.1)

Сада се нрши узношење агнеца. Пре овога клањају се ђ а к о н и свештеник три нута тамо где стоје, говорећв тихо при сваком поклону речи разбојника: „Бж*, Лчист* мљ гр4гшиаго н пол«ил8и <НА". Затим када ђакон види све-штеника где је пружио руке да подигне агнец, говори узвишеним гласом: К6н/И!л»х, а свештеник узносећи св. аг-нец говори такође узвишеним гласом: С Т Л А СТУ/ИХ. Ђакон после ових речи улази у олтар и стане с десне стране свештенику. Узношење св. агнеца символише узношење ИХриста на крст, смрт и васкрс Његов, а речи СТЛА сФили значе, да је оно што се узноси свето и да се даје само светима, т. ј. онима који су се очистили од зле савести и онима који искрено верују.1)

Никола Кавасила каже: »Приближите се ви који хоћете да се причестите, али не сви, него само онај који је свет. Светињасе даје само светима«.*)—„И Симеон Солунски каже: »А после молитве и после лшрх к гк<м» , и иосле приклањања главе, које означава послушност према Богу и јединство с Богом, врши се узношење животворног хлеба, које прика-зује распеће Спаситељево за нас и да је дошао сам Христос да се даде за нас. Јер Он је сам који се раснео за нас. и узнонЈењем се показује тајно да је ИХристос страдао за нас. Зато и каже: В6илил«& да схватимо тајну, и додаје СКАТ^А

свАтимк означавајући тиме, да и они који се Њиме при-чешћују треба да су свети«.4)

») 5 у т е о п к Тће$$а1опкепз1$, Пе васпз Ог(Ј1па1жп1ћиз с. 174. код Шцпе, Ра1г. рг. Т. 155. р. 381.

*) 'Н 84 6'ф<031; топ 11(110» ошрато; 4п1 тоЗ отаироЗ бфшосу, ха1 тбу 4У аОтф 9-ауатоу, ха! АПТТЈУ ТГЈУ Луатсат.у. СеГтаП., спом. д. р. 448.

«) N1001. Саћа$И. 1"м.1. р. 449. *: $утеом$ Тће$$а1отсеп515, Бе васга Шигдо код Мц;пе, Ра1г. рг. Т. 155.

р 297.

131

А верни одговарају: „ бдннх СВАТХ, вдинх Гдх, 1исх Хртос*, во слав8 Бга бца. (Јтинк", т. ј . један је свети и Бог, чист од сваког греха, Господ наш ИХристос, за једно са Богом Ојдем и св. Духом, којима приличи слава на векове. Верни дакле са скромношћу исповедају, да нико од њих није свет сам по себи, него се сви освећују кроз ИХриста, који је једини свети.

У старинп се чинио код узвпшења божанског хлеба љн.ме три •пута знак крста. По сн. Герману то значи ово: Крст који се прави горе, иоказује горн.и етер, средн.и крст показује ваздух и оно доле, а крст блнзу дискоса ноказује земљу, у којој је сахран.ено тело жизнодавца Мрнста. . . Са три крста означава се и тајна св. Тројице. Син и Слово Божје страл.ао је сагласношћу Вога и Оца-^а содејством Св. Духа. Зато народ кличе: „бдннх склтх, един* Гдк, 1исх Хртосх.. .", нази-вајући светим н Госполом Њега, који се хвали п слави у тројпч-ном Богу.1)

Затим ђакон каже свештенику — иошто је ушао у олтар —: „Раздроки, к а а д у к о , стми х ^ к а " , и свештеник ло-мс'..:: са пажњом и побожношћу св. агнец и говорећи: РаЗДрОБЛАЈТСА И раЗД^клАЈТГА аГНЈЦХ БЖШ, рЛЗДр0БЛА(Л(ћ1И и н«раз-

д^клА^ии. . . " поставља делове агнеца на дискос наузнако,

и то део Ш О меће; према истоку, део ХО доле, Ш са стране

М1ИС -д_-.ј , са с т р а н е п р е м а Ј у г у : кд. Речи :

а О „РаздровлАетсА и разд-клАетсА агнецх к ж ш . . з н а ч е , да. иако се сваког дана дроби на часном ирестолу пречисто тело Хри-стово и излива пресвега крв Његова, ипак се он не дели и не нотроши, јер н најмањп раздробљени ,део агнеца је цео Христос, и мада се у једно исто време врше ка земљи многе литургије . ииак нису на њима многа тела ИХриста, ј ер на свима је присутан једак и исти Христос.*) Пре^ма томе када се неко причешћује и најмањим делом овога

' ) Испор. Оегтап., спом. д. јђјс!. р. 448. и Мкс1. Саћа5., спом. д. иЛЈ. р. 449. где читамо: Д'.а тоОто ха! тоЗ Евргш; „Та а-ра тоГ; о! к:ото1 Аутфтст., „ЕС; 4~га;, «Г; К6р:о; ЧТЈЗО-Ј; Хр;зто;, б!; ?о;а/ ТО Ј Патро;. 'От. оОбв1.; ОГХО9«У 1х«1 Т07 арсаароу- опб' 1?-*{оч Ду&ршкСот;; Ареттј; • 4 » . ' Ј ; г.хутг; ха! б:' 4Х5ТУОУ. Ка! хаЗ-акер е! тоХХа хатог.тра те9-е!т] пгл ТОУ ГДМУ, г.аута Ј.аат:*:, ха! ахтГуа;

ха1 84Ј«:; поХЈ.оп; ГЈЈ.ОЈ; брх/. еТ; 84 4;.т>»; 6 4У гЛт 4-пра—ИУ тјД.:?;. оптш • <5 роуо; бкархоу 4^.0;, е!; топ; г.-.т-Љ; х « ^ о ; , 4У гаУ.аГ; џкч ф-ЈЈГХГЈ; ха!

ттс/Ј.оп; бе!ХУЈЈ'.у 4-Ј(О'Ј; , 5?. еГ; >:а: ЈИУО; 4-»-.О;- ОП84', оч =!; ?6;а-/ тоО Патро;. Точ ^ар веоу опбе!; 454Јазе ттју <хптф гропјхоизау бо^а-/.

•) Испор. Сегтап., сиом. д. 11>ја. р. 449.

130 131

хлеба, иринешћује се целим телом Његоним н нелом крвљу Његопом. У оиом смпслу и гонорп снештенпк при дробљењу агнена речи: „РаздроЕ/»А«тсл и разд-кллмтгл агнецх Бж?н.

Чјакон ноказујућп ораре.м на сн. путнр гонори: „Испоани, каадкжо, стин^потнра", а снештеннк узевшп горњи део агнеца са знаком Ш С и чннећн њнме над св. путиром крст, говори: „Исиоанжи Д\а ста'гш", и меће га у путир, а ђакон каже: а.иннћ. До сада је бпло на часној трапезн тело н крв ИХрн-ста одељено једно од другога. А сада се сједнњују св. да-ровн Духо.м Светим н ово сједнњење св. дарова (а>а>а:$ ау{а) је дубока тајна. зато и каже ђакон код улнвања теплоте: тшаота в-крк! нспоанк д\:а ста'гш, означујуђи овп.м речн.ма, да се дело.м Духа Св. врнш како освеђење тако и сједињење. — Оетала трн дела св. агнеца ХО, Ш ц КЛ деле се у толпко честнца колпко нма причасника. Делом ХО аричешћују се свештеници и ђакони, који заједно служе, а са Ш и КЛ аричешћују се верни.

Затпм узевшн ђакон теплоту (тб Сегу) говорп свештенику: ..Паагосаоки, ваадк'п;о. ттдотб ', а свештеник благосиљајуђн го-ворп: „П.игосаовнм тепаота стк'|\х тконух, всегда, нин-к и прн-снч'...", н ђакон улпва теплоту у облику крста у св. путир, говоређп: „Ттаота к'1грк1 испоанк Дјја ста'ги\ гЈжннк" — и оста-вившп теплоту, стане мало подаље (нза часне трапезе).

V путпр се улива вруђа вода да се прнкаже живо-творна снага тајне и воде, која је иотекла из ребра Спаси-тељева за]едно са крвљу, јер из ребра ИХриста потекла је крв и вода. пошто је тело било још топло и према томе сачувало је своју топлоту. Речпма: „каагосаокжа тшаота сткн^а твонхх" благ оснља свештеннк топлу веру свештенослужнтеља н свију верних Хрпшђана, који прнступају прпчешђу, а речнма:

1 1К-пор. 5 у т е о п ј з Тће$$а1оп1сеп51$, Пе ?асга и1игр1а, 1ћ1с1. р. 300. — "Ет: е» »х»г:<|) ЈЈере: ха: тртјрат: то'Ј }1етарХг(9-Г»та; арто-Ј ха: С.:УО'Ј ојх е:уа: ЈЈЕРО; т-.Ј ашцато; ха: а:;1ато; тоО К-Ју.ОЈ — рлаа?г,|10» -;ар ТО-ЈТО ха! — аХЛ*

сХ:х<и; Т07 Хр:зтоу хат ' оОа:ау рета ?г;Хо»ог. ха: 8-еотг,то;. г,то: теХел/ Н;-./ ха: т«Хг:о» хАршг.тт "0!^е» ха> лоЛЛт/ -;'.»о;1«»о)» Е» 'ГЈ о'.хо'Ј̂ е»1Ј р:а ха!

а ј т ^ м р а : е р О ' Ј р ~ : т » , рг, 7:»ез9-а: коХХој; Хр:зтој; г; лолХа зтрата Хр:зто'Ј, аХл' |»а ха: -.'.< а јто» Хр:стоу -аре:»а: аХг,3-т; ха! кра7(1ат:хт;, ха! 5» еГ»а: а јтоО тб зтра ха! то аГ;ла Е/ - а а а : ; та!; хата ;1бро; тт» -:—м/ еххХт;з!а(;. ха: ТО-ЈТО оОу. от: то 1» ојра»оТ; тој '.1---.-.Г.Ј г/ то!; 8-.з:агл;р:о:; хате:з: зтр.а, аХЛ' 4 т>;; кроЗ-езеш; е» ттаза-.; та:; хатх чгро; еххЛт,з!ац г.рохо:ре»о; арто; ретапо:о0^е»о; ха! (итоаг-.о-јцете; рета то»

ха. >--: е» ха! то ајто тф 4» оора/о:;. 8упо<1. Н1ег05. Г»05)Ље1 С.опГ»;55. код Е. I. Кгтте!, Мопитеп1а Гпје] есс1ее. ог1еп1. Рагг 1. Јепае 1840. р. 459.

113

„Ттаота в-кри Аспоанк Д\а ста'гш" исповеда онај ко их говори, да топлу и савршену веру производи у нама св. Д у х и да су наша срца с обзиром на си. тајну пуна топле верз н живота.1) Теилота се улива у путир нре причешђа, да би СЈедињење тела и крви Спаситељеве добило од ње топлу мођ, тако да када се причешћујемо имамо тај осећај, као да би се причешћивали крвљу живога СЛаситеља, која тече чз прободеног ребра.2)

Симеон Солунски каже у томе погледу ово: »затпм улива све-штеник у чашу тонлу воду. То он чини у знак, да је и мртво тело Господа, после одељења душе од њег.ч остало животворним, јер де божанство није одлучило од љега и све сваге Духа остале су у њему. Но пошто топла вода има животну снагу, то се она у време прн-чешћа улива са том сврхом, да би ми дотичући се уснама чаше н причешћујући се крвљу, пили је као изжчвотворног ребра«.®) — Према некима тумачењима значи топла вода св. Духа, који се у Св. Пнсму показао као огањ и вода, те уливање воде у нутир символише сн-лазак св. Духа на цркву, која је тело Христово.4)

31. Продужење.

Иза сједињења и уливања теплоте долази св. иричешће, и то прво причешће свештенослужитеља. које се врши о -вако:

Свештеник каже ђакону: „ДТакош, прист8пи", а ђакон при-ближујући се од северне стране часне траиезе клања се побо-ж н о молећи опрошгај ,и целивајући руку свештеннка говбри: „Нртодаждк лш, ваадмко, чктно* и сто* т-кдо Гда н Пга А спа'са наингш 1нса^Хрта", а свештеник даје ђакону у руке честицу св. хлеба од ХС^ коју је копљем разделио на оналико делова, колико има свештенослужитсља, говоређи: „(ИЛЈАРТХ) СВАЦЈШО

д?а'кон8, пр«пода|'тсА чктно* и СТОЈ и пречнстов т-каоГда-А Ега и спа'са на'шег1о 1иса Хрта, ко шставажп гр-кх^вх еги> А вх жизнк в"кчн8к>" — и одлази ђакон иза св. трапесе. Исто тако и свештеник узевши честицу св.^ хлеба, говори: „ЧЈСТНОЈ И пркто! т-кло ГЈа н Кга и спа'са на'ш<гш 1иса Хрта пртода«тсА лш-к, (ил^Аржх) СВАЦКИ'

НИК8, во Лставлжн ГР-кх«>8Х ЛЈОИХХ Н ВХ ЖИЗНК в-кчн8к»". И при-клонивши обојица главе говоре молитве: К-кр8к> Г д и . . Е ( ч < р н .

' ) Испор. В. Владиславлевг, спом. д. стр. 399. *) Испор. Оегтат, спом. д. №1<Ј. стр. 449. ') Штеотз Тћев$а1опкеп$1$ Ехр051110 с1е ЛУЈПО Тетр1о код Ш%пе, Ра(г ?г.

Т. 155. р. 741. *) Испор. Нко1. СађавИ. спом. д. И>1<1. р. 449.

102

ТК01А тЈИНКЈА. . • и Да Н1 п е»д* Дли м Ч М ш д * * . . . а т м е в нричешћују са страхом и сигурношћу двдом • г н м ц нојн држе у руци. Затим свештеник поклоншвплГ с« умма убру-сом у руке св. путир и није из њега гри пута, пошто је прво ,рекао: „Ч^СТИИА, Д С М А к?4м ГДЈ Д ЕЈ1* Б елкл пнгш 1исд Хртл причм|и(мсА Хп, ф л Б М , СЖАЦ^ИИМК* (&**<

РЕКК) во ШСТ4КЛ1И11 гркрДвв ЛФФ%1 Д П жДмк НгчиИм. Ммиик. Када први пут пије шз путшра важе: Вмл други пут: и Оинд, а трећи пут: • в<м»Др» Д|«. Адшик. И после при-чешћа брише свештеник уста и св. путир убрусом који држи у руци, и целивајућк св. путир, говори: прикт«»еА оустнлл* м*кмж, Д М м т н вшмшбки М*А, А гр-к̂ и мок тчи-ститк". Затим приаива свештенвк ђакона: ДГакви«, приствпи, који прилааећв в клањајући се говори: О« прихежд« кж вмсмјр' тнвл1» цфм Д БШ ш!тиЛ... Пр«пад^ждк ми... Затим свеште-ник говорв: и И ^ ^ Д т г * рЈла вжш, дТаконх (иллркх) Ч К Т Н У А А кр<м ГХ* • и т. д. и причешћује ђакона. По-сле пркчешћа говори снештеник: „0« прикоснвсА оустнама тмАла...", а ћакон бришући уста, целива путир.

Причешће светом тајном тела' и крви Христове значи овде причешНе хлебом и чашом НЗавета на тајној вечери, о којој је рекао Спаситељ (Мат. 26, 29): „Гааголм ж« иаи, вк» м И4М4М вДтк © нин* ш с«г«) плода лознагад, до дн« т«п», ДгдЈ 8 вк* са шАм* н<|« м ц^рсткш оца ло«п». Свештеник при-зива ђакона на причешће, јер епископ, свештеник и ђакон или други ко од свештеничког чина, ако служи па се не причести, то по 8. правилу апостолском дужан је казати узрок зашто се није причестио, и ако је казао довољан разлог, биће помилован. То је отуда правило, да ако се ђакон неће причести, то не може ни служити са пре-звитером.

Када ђакон прилази моли опроштај од свештеника. Исто тако и лајици хришћани, који хоће да се причесте клањајући се присутнима говоре тихо или гласно: Опро-стите ми, — нашто опоменути хришћанском љубављу сви од-говарају: нека ти Ног опрости.

И свештеник и ђакон нримају св. тело Спасителлво у десну руку, постављајући под њу леву. Св. Кирило Јеру-салимски у учењу о божанској литургији1) овако разјашњава

') С1гШ1 Н1ег. С»1есћ. XXIII. Мув1. V. п. 21. (Ш^пе, Ра1г. цг. Т. XXIII. р. 112*.).

115

слику примања св. тела Спасителева: »Приступајте не са ра-ширеним рувама и са отвореним прстима, него чинећи ле-вом руком престо аа десну, која има па прими цара, и по-стављајући на једно место руке примај тело Христово, гово-рећи при томе 1мА*ки. — Молитва: „&М*. ГДн, А Лш«гкд*к>..." је исповедање вере св. Апостола Петра и Павла, у којој је први исповедио ХристаСина Богаживога,') а други је писао Тимотеју, да је он први измећу грешника*), показујући нај-већу скромност пред Богом. Друга молитва: „Е«ч«(ж ТЖО«А Т Л *

ниА"јехерувимска песма великог четвртка, којом молимо Вога Сина да нас прими као учасника тајне вечере, обећавајући, да нећемо иадати Његову тајну Његовим непријатељима као што је Јуда издао лукавим пољупцем, него хоћемо да га као раз-бојник исповедамо, говорећи: „П«МАНН МЖ, ГДи, ВГД^ пр1нд1ши I«

цлрстаЈн сн". Трећа молитва је молитва смерности, у којој молимо да нам причешће св. тајне не буде на осуду, него на исцељење душе, т. ј. од грехова, које обично прате и те-лесни болови. — Свештеник и ђакон пију из св. путира три пута, према броју божанских лица; зато у некима де-ловима .нравославне цркве сваки пут када пију из путира славе тајно једнога Бога у три лица.

Када се свештеник причести из путира крвљу Спаси-тељевом, брише усне и руб св. путира говорећи: „О« при« КОСНЈСА игстшЕм« МФАМ«. . а те исте речи говори када се ђакон причести св. крвљу. Ове речи су узете из књиге про-рока Исаије, који описује виђење, које је имао када је био нозван на пророчку службу. Видео је Господа Саваота где седи на престолу окружен серафимима. Један од серафима узео је машицама са небеског жртвеника усијану жера-вицу, дотакао се уста Исаије и очистио га од греха рекавши: С« прикоснУсА оуггн^ж* м»нмг, А Филмт* к«ззаки)н?А ЛОА, И ГР-КХ«

М»М МЈЧИСТИТ*.') Изговарањем ових серафимских речи после причешћа св. тајном, изражава свештеник своју веру у спа-соносну моћ св. тајне енхаристије, којом се чистимо слично пророку Исаији. Ово спасоносно дејство св. тајне евхаристије на душу изражава се и у молитвама пре причешћа, и то у 5-ој песми канона у овом чину и у другој молитви. При-чешћивање служитеља божанском тајном у олтару и то за

«) Мат. 16, 16. «) I. Тим. 1, 15. ») Исаија 6, 6.

102

себе телом а аа себе крвљу Спаситељевом, а верних лајика заједно телом и крвљу, и то ван олтара, тумачи се овако: Христос је дао својим ученицима на тајној вечери под видом хлеба прво тело своје, и затим под видом вина засебно и крв своју;1) а народу је показао на крсту уједно и тело и крв своју, која је потекла из Њега. Према томе свештено-служитељи примајућн у олтару засебно тело Христово и засебно крв Његову, представљају Христове ученике, који су овако примили ове тајне и причестили се њима. А Хри-шћани лајици причешћују се заједно телом и крвљу Спа-смтел>евом на царским дверима, што значи тело Христово обојено крвљу на крсту.

После прнчешћа свештенослужитеља узима ђакон дис-кос, подиже га изнад св. путира, и ако нема нерних да се причешћују, меће све честице (остатак агнеца, честицу Богородице, честице светих, живих и мртвих) у свети путир говорећи: „КОСКЈИМН!« Х$т«>« кидНгвин... ОгктнсА, сгктн« СА, и»кии мрСсддидн... © пас\а «М!А А С ВАЦННН-кншЈА.. Л и бри-шући пажљиво губом честице са дискоса, говори: „№лшн, ГЈи, ГР-КХ* ПО<ЦИН«ШИХСА ЗД-к хр«к?м Т«»1К> Ч1СТНОМ, Ж0ДИТВ4МН

Т1»их»", и покрива св. путир покровцем, а на дискос меће звездицу, покривач са дискоса, убрус и копије; а све-штеник чита молитву благодарности: „Бдагвдлрил* ТА, КЛЛ-дим, чммг^к*4мвч!и... Када пак има причасника онда свеште-ник од преосталих делова агнеца, наиме од ШКД дроби мале честице да буде доста свима причасницима, и меће их са дискоса у путир, меће кашикицу "у путир и покрива га убрусом, а остале честице (Богородице, светих, живих и мртвих), мећу се у путир после причешћа верних, да се не би, када би се пре причешћа метнуле, ко год од њих при-честио. Треба пазити и само агнецом т. ј. делом НПМ при-чешћивати верне, а честицама пресв. Богородице, девет чи-нова светих или онима за живе и мртве никако не треба причешћивати. Исто тако треба пазити да се за причешће на проскомидији доста вина у путир улије, јер после се, осим теплоте, не сме доливати вино.

Узношење св. агнеца значи узношење ИХриста на крст, смрт и васкрс ИХриста, али не све на једанпут, него редом.

4) Лук. 22, 19; I. Кор. 11, 25. *) Испор. ВешнминЂ, Новаи Скрижалв, 1870. стр. 260,

117

Узношење самога агнеца значи узношење ИХриста на крст, а ломљење (дробљење) св. агнеца смрт, и причешКе ц,нме васкрс Христов. Јер када се причешћујемо телом » крвљу ИХриста, вршимо тајну Његове безсмртностн, п Христос у овом причешћу силази својим телом у наше тело, а када сиђе божанска храна у наше душе, васкрсава Христос у нама и уједно са Њиме васкрсавамо и ми. А ми после нри-чешћа тела и крви Христове славимо наш духовни васкрс и нашу тајанствену пасху, и пуни радостп славпмо Христа речима: „Коскршше Хртоко кид^ккин... Ск-ктнсА, с к - к т н с А . . . 6 ) пас\-а КС .НА. . . " , молећи се да се удостојимо причешћа њиме истинскије (најсаврше^ије, ^хтопајтгоо^) у незалазни дан Ње-гова царства.

После песме: „ в д и н х скАтх,едннх Гдк . . . " ^о ј е народ песму т. зв. киноник причастно, јер се у време појања ове иесме причешћују свештенослужитељи пречистим телом и крвљу Спаситељевом. Причастно је узето или нз св. Пи-смаили из црквених песама (химни), и продужује се упојању, да би се пажња присутних верних задржала на побожним мислима причасна, које стоји у каквој год везп са славље-њем односног дана или са садањим радњама на литургији, а завршују се са Алилуја.

Тако се на Божић иоје киноник: „Изкакаши носаа Гдк ак>д«дн1 ск1уид\а" (Пс.. 110, 9), на Богојављење: „Мкисл каагодатк НОЖ!А сна-ситЈакнаА кс"кл\* ч«аок-кк№.«х" (Тнт, 2, 11); наТТасху: „Т-кло ХрЈстоко нрУил\ит1"... Ово појање је у вези са обичајем старе цркве, према коме се на Пасху прпчешћиваху свн верни, а нарочито новокрштени, телом н крвљу Христовом, појућн тако с обзиром на ово речп „Т-као Хрктоко пршд\ит1. . ." . Недељом се ноје кнноник: Л"калит( Гда с* шк(с&" и т. д. (Па 148, 1) што је недеља посвећена хваљен.у и слављењу Бога, који седи на престолу славе Своје. где га непре-стано славе и хвале анђеоски ликовп. којнма се придружује црква хвалећи п славећи Створптеља свега за сва доброчинства примљена тога дана.

После причешћа свештенослужитеља отвара ђакон цар-ске двери и пошто се поклони заједно са свештенпком, узима са побожношћу св. путир од свештеника, и дошавнш на царске двери и узвисујуђп путир иоказује га народу, говорећп: „Со стра'\-о.нх кжпшх н к'кро(о (у грчком: и ак>кок11о, ха1 ауа-у]д) прист8пит«". Овим се речима позивају верни да са страхо.м Божјим, са вером и л>убављу приступе св. ириче-

102

шћу, јер ако ко приступа без вере, без љубави, неочишћен, тада нема никакве користи од њега.1)

Св. Јован Дамаскин каже у гоме погледу ово: »*А затим приступи.мо са сваким страхом, чисте савести и с тврдом вером, и бпће нам све ако верујемо, ништа не сумњајући. Одајмо телу Христову поштовање сваком душевном и теле-сном чнстотом«.8)

А верни, угледавши св. тајну и иоклонивши јој се са дубоком побожношћу, одговарају на овај позив речима п с а л м о н е и ц а : „Клагосллкнх грАдии ко илја Гдне, К г х Гдк и МВИСА НЛ'л»А" (Пс. 117, 26. 27), славећи овим речпма Христа Спаситеља, којн се показао у нречасној тајнн, и изражава-јући своју радост због овога показивања.

Сада нрилазе смерно и побожно они који хоће да се причесте један за другим, прекрштених руку, а свештеник гласно говори молитве: К^Р81О, Г д и . . . Бсчери ТКОЈА... ДЛ Ш ЕК

с5дх..., које молитве верни говоре за свештеником. Затим се причешћују један за другим божанском тајном; а све-штеник гонори код сваког причасника када се причеш-ћује: „ПричлцштсА рлкх вжш, (и<НАр(к%). честнлгш и стагш т'6ла н кровЈ Гда н Кга и силса њ п ш г а 1иса Хрта, ко ЛстанлснГЈ гр-ку^кг СЕОНХ& и кх жизнћ. К'1ЈЧН6М. После иричешћа ђакон брише убру-сом уста причасника, а нричасник целива св. путир и по-клонивши се одлази хвалећи Вога.

У старо нреме долази.ш су верни лајпци на причешће при сва-кој литургији илп пеома често. Сада не обвезује црква своје чланове да се тако често причешкују као у старој црквп. Према томе када се унућује на свакој литургијв нрисутнима позив да прпстуне св. евхаристцји, тада се мора запптати. како ће се односптп г.ремаовоме иозину онг., кпјц су дошли у цркву да само узму учешћа' у љеним молптвама, а не и да се прпчесте? Ови су дужни да исноведе са смерношћу пред Богом своје недостојанство што не могу да се при-

>) Ме-4 фбРсо 8еоц Х«1 «'0Т»»Ј ха1 &уАт}( лрооУ.в-гте Хрипф хф вкф ха! раз'.?.зГ *;ЦШУ. Ле; гЉ фоЈоу, е/.г^/ јјца; ха! а-Ј-атгтју &у хасрф тту •пахгјрш/, ха! цета тг-ттеш; ирозгДвеГг бт; х{у џ-Јр{а Јсххибрата 1хш[1ву, ха! рмгрм&ки шреч, оМеу ^ ајтшу оштт;р1аг, Хе-*^, харг.шаао^аи виучоЛцеЗ-а- 5:а тоито ха! сророу беГ еХе'.у ха! 4-ЈСЕг.гр Iч ха:рф тшу »ис.ту -Јар <Шо Ј|1У7;(1буеио5 ЗсхаиоЛуг;;, е! цт; ТГЈУ Аптс.Ј •<$.? 6 ха! ХС;о( тоО веоп, е!рг;ут/С тсро^еуо; лаут! тф тотебоуг., у.и.1 т адп>3 атџх ха! аГцк цета уЛрои ха! љоте«.; Зе5шхеу. Оегташ Кег. есс]. СоШешр! ШсЗ. р. 452.

!) Јоапп 1)ата$с., ЕхровШо Гн)еј ог!ћо<Јохае 1. Г\'. с. 31. (Мшпе. Ра1г (гг Т 94. р. ш )

119

честе п да исповеде усрдну жељу за прпмање причешка, и да не буду лишени плодова његове тајне и сладости духовног причешка и духовног сједињења са Христом.

У старој црквп био је обичај да се лајици причешкују као и свештенослужитељи, узимајуки св. тело у руке, а затим им се да-вала св. крв из путира. Каснпје примаху некп св. тело не у руке, него у нарочите судове начињене у ову сврху, често од злата и ску-поцене материје. Шестп васељенски или трулски спнод одбацио је овај поступак, јер руке су човечје — пошто је човек створен по слици и подобију Божјем — часније од сваког суда, и наредио је, да који хоке да се причесте телом Господњим, треба да положе руке у облику крста и тако да га примају.1) Ж е н е с у и м а л е за прп-мање тела Христова у руке поред себе неко нарочпто платно, које се звало нлатно Господње. У почетку је ово било за жене обвезно, а касније су синоди гледали да то измене.2) Увођење кашичнце прн причешку и укидање примања причешка у руке пмало је ту сврху. да се пречисто тело сачува од злоупотребе и сујеверја, као н да се не прима кадгод у .;ечисте руке.

Верни се према обичају православне цркве иричешкују нод оба вида, наиме телом и крвљу, који је обичај према сведочанству св. отаца основан на примеру и пракси старе цркве п на учењу ИХрп-ста и св. Апостола. Христос каже јасно: „Пшт« С5 т д ксн.. ."») и „Лцч Н1 сн-кст« пХти сна чХк-кчккагш, нн пУЈт« крок« егЛ', жикота н« ил\ат« кх С1К-к. Мдми л\ок>, пХтк н п'(лД л\010 крокк ил\атк жикот« к-кчнмА, Д азх коскршб его кк посл-кдшА д«нх«.4) Исв. Апостол Павлв каже: „Ад НСКВШЛЈТХ ж« ч«лок-ккк С1К«, и тлкм» IV \-л-ква да мстх N * чаши да шетх".6) Противно овом обичају поступа латинска црква, у којој се лајици причешкују само телом Христовпм а не такође к крвљу Његовом, који је обичај утврђен каноном сабора у Костннцамв (Копагаиг) (13. и 15. јунија 1415).«)

Када се сврши причешће, свештеник улази у олтар, поставља св. даре на престо, а ђакон ако је било причаснпка сада меће преостале честице, наиме св. Богородице, свети-теља, живих и мртвих са дискоса у путир говорећи вас-крсне тропаре, иза чега свештеник благосиља народ говорећи : „бпасн Кж«, л»оди ТВОА И клагослови ДОСТОАИ!« тво«". (ПС . 2 7 , 2 ) , затим окренувши се ђакон и свештеник часном престолу, и свештеник оставивши путир на престо, кади према њему три

•) 101. канон трулског синода. ») 0 увођењу и употреби кашичице при причешћу види: Ј1. Мирковић, Пра-

вославна литургика, I. део стр. 118. и 119. =) Мат. 26, 28. «) Јов. 6, 53. 54. ») I. Кор. 11, 28. •) Испор. пг. Уа1. Тћа1ћо/ег, НапсЊисћ Јег ка1ћ. Ш и о д к . 2 ВЈ. КгеЉиг§ {

Вг. 1890. р. 289.

102

пута, говорећи: „ЕОЗНЈСИСА на некеса, Еж«, и по ксеи зсжли слака ТКОА". Прво узношење свете тајне значи узнесење васкрслог Христа на гори јелеонској, а благослов овај значи онај благо-слов, којим је Спаситељ благословио своје ученике носледњи час пре вазнесења на небо. Свен1теник се моли речима пророка Давида да Бог ослободи од греха и његових по-следица род људски, који је искупљен скупоценом крвљу и да благослови наследство своје, т. ј . верне.

Верни, клањајући се побожно, набраја ју доброчинства Божја у погледу искупљења рода људског и благодаре за њих Св. Тројици речима: „Еид-кх»<и* св^ктх истнннкш, пр?А= ХО/ИК Дха нЈккнаго, шБр-ктохо/ИХ к-кр8 нстинн^м, мразд^какн-ки трц-к покаанАшсА: тЗ ко на'с& спасаа естк".

Затим свештеник узима Св. дискос са покровцима и меће га на главу ђакона, а овај примивиш га гледа кроз цар-ске двери ништа не говоређи и одлази к жртвенику, на који оставља дискос, где намешта орар као у почетку ли-тургије. А свештеник поклонивши се и узевши св. нутир, одлази царским дверима и гледајући народ и показујући св. нутир, говори тајно: „Едагосдовжх Ег* нашх", а затим уз-вишеним гласом: „Е«гда н^н-к и приснш и ко к̂ кки в̂ ккишх", нашто народ одговоривши Ддпшк, поје химну уведену у чин литургије у 7. веку од Сергија патријарха цариград-градског: ' ) „Да ИСПОДНАТСА оуста наша \кааж?А тво!ги), Гдн. . .", а свештеник одлази са иутиром жртвенику и оставља га тамо.

Показивање св. дарова народу нредставља последње по-казивање Исуса Христа ученицима својим пре вознесења на небо. Подизање са часног престола и постављање св. тајне на жртвеник значи уздизање ИХриста на небо,2) пошто је свршио дело нашег искупљења, а на што указују и речи : „ЕОЗШСИСА на шкка...", а последње кађење св. дарова значи дар св. Духа, који је дао св. апостолима после васкрса изливањем св. Духа.8) Речи : „Едагосаокжх Егх на'шх" нема у старим грчким издањима литургија св. Василија и св. Јо-вана, но постављене су овде ради допуне смисла речима:

' ) Испор. В. Нечаевг, Толковате на <5ожественнук> л и т у р п к к . . Москва стр. 234.

') *Н ?Л т<оу хатаХеку&ечтшу Хе^фаушу тг(у ЛчаХгјф« тоЗ КирСои ха1 вео'5 гцтг/ опасуЈттета:. ОегтапГ Вег. есс1. Соп1ешр1. 1ћ1с1. р. 452.

') 'О теХеитаТо; 8"Ј1Л1атд; у&Р"/ то5 а-Ј(ои П7б'Ј|1ато;, тг^ 81 ^г^шлјрато; ?о?гТза7 тоТ; &тозтдХо1; рата ТГЈУ ачазтао«. Оегтат спом. д. ЉМ. р. 452.

121

„Ксјгдд нкш-к А приснш...," које су речи пре биле завршетак речи: „КОЗНЈСИСА КЖ1 на ЖЕССД.. ." Доводећи речи КОЗМСИСА Еж« на н«Е1са... у непосредну везу са речима: КСЈГДД нкш-к н при« сни>... излази из тога смисао, да се Хришћани речима: впгдд. . . уверавају, да Христос иако се узнео на небо, ипак је с нама увек, не само сада када се узноси, него увек до краја векова, не само прил другом доласку, него на векове векова, према обећању : „И с«, азх с* КДДЈИ есд«к ко КСА ДНИ ДО

скончашА в"кка. ЛДЈИНК".1) Као што су ученици на гори јелеонској славили Христа, који се узнесао на небо, исто тако и хри-шћани на речи „Ксегда н к ш ^ к . . к л а њ а ј у ћ и се последњи пут св. дарима, као самоме Христу који се узноси на небо, исказују своје осећаје благодарности, што их је удостојио — иако се и нису причестили и телом крвљу његовом — да бар виде ову наднебесну тајну, појући: „Да ИСПОДНАТСА оуста наша..."

Иза овога излази ђакон на северне двери, стаје на амвон, и опомиње присутне хришђане на опђу благодар-ност на примању св. тајне јектенијом: „Прости нрш.иш« вж«» ствжнк1х*. . ." Прости раз јашњава св. Герман овако: »Приче-стивши се треба да стојимо са правим мислима и добрим делима, како би достојно заблагодарили Ономе, који нас је удостојио да окусимо божанску тајну и који ђе се наста-нити с нама у будуђем животу«.2) И пошто литургија при-лази крају и присутни ђе за мало изиђи из цркве, то се зато позивају прво да се помоле, да цео дан пробаве савр-шено, свето, у миру и без греха; а свештеник савијајуђи за време ове јектеније антиминс, чини над њиме крст јеван-ђелијем, држеђи га право, при изговарању возгласа: „Мки> тк1 еси ШСВАЦННТС на'ше...", исповедајуђи тиме да је Бог наше освећење, нашто народ каже: ,Ддшнк".

Сада објављује свештеник свршетак св. литургије и спремајући присутне на достојан излазак из цркве, каже: „вх лшролх Азк1Д1д1к", којима се речима свршавала литургија у првим вековима хришћанства.8) На ову опомену свеште-ника одговара нароД „и> идшш Гдни", изражавајући жељу да изиђе из цркве благословљен од свештеника у име Господње. Ђакон: „ГД8 ПО.ИОДИЛ<СА", затим свештеник излази на сред храма

«) Мат. 28, 20. — Испор. И. ДмишревскШ, спом. д. стр. 282 и Вешнмин*, Новаа Скрижалн стр. 242.

') ОегтапГ, Кег. есс1. Соп1ешр1. Љ1<Ј. р. 452. ») Испор. Сопз1 ароз1. 1. VIII. с. 15 (М^пе Ра1г. I. 1. р. 1113.

122

и стојећи иза амвона говори заамвону молитву:,",КлагословлААи влагословАф?А..." ујсојој свештеник моли Бога да снасе свој народ, да благослови своје наследство, сачува пуноћу цркве своје, да освети оне који воле велелепност Његова дома, да дарује мпр свету, црквама својима, свештеницима, владару, и свима народима, завршујући ову молитву исповедањем доброга божјих: „Мкш ВСАКО! ДЛАНН ЕЛЛ'ГО. . . " Патријарх Герман назива ову молитву печатом свију молитава1), и онајеунстину то, јер понавља најглавнијемолбе, које се на литургији дирек-тно и иидиректно спомињу, и што црква треба. У време чи-тања заамвоне молптве2) ђакон стоји пред иконом Спасите-

.љевом сагнуте главе до краја. Ово клањање има ово зна-чење У првобитној цркви пре изласка свију верних из нркве, благословио их је епископ или презвитер молитвом која се читала гласно нза амвона, положивши руке на нри-клоњене главе верних. И сада чита свештеник молитву код амвона, али верни не приклањају главе јер о н и . с у т о у ч и -нили код ноказивања св. тајне. А ради успомене на овај стари обичај, ђакон иред лицем свију приклања главу пред иконом Спаситељевом, као да он молн и прима благослон од самога Вога.

Иза заамвоне молитве народ радосно поје несму про-рока и нара Давида: ,.К8дн нл1А Г д н е . . ( 1 1 2 , 2 ) , затим се чнта 33. псала.м: „Елагослоклн> Гда", а свештеникулази у олтар кроз царскедвери. Ђакон пошто се ноклонио пред Снасигеље-вом икочом улази кроз северне двери и употреби св. даре') са страхом и велнко.м пажњом.-Свештеник ушавши улолтар чита пред жртвеннком молитву внегда потр(витн СГМА: „Исполнжи за-кона.. а у Василијевој литургији: „ИСПОЛНИСА И сокершисА..." у којнма молп Вога да иснуни радошћу и весељем срца верних; после тога излази свештеник да раздели народу анафору или антидор. Спмеон Солунски каже ово о антидору: »А антидор

') *Н И ошз&арршуо; ЕИУ.ГЈ о'.очг> лачтшч ТОЈУ а!тг((1атшу, ха1 ауау.5-ра-

Ха!шз;; тахт.хт;, треткуо« тоТ; про>то'.; ха1 т1(иштеро'.{ . . СегтапЈ Кег. есс).

С о » 1 е т р 1 . 11>><Л. р. 452.

*) Обично се зоне: лаамвона молитва еих>Ј ошоб-ацрш^ос. ') Хакон (или ако н>е1-а нема. онда свештеник) прво узме све кашпком 1М ну-

тир<1. а после долпва по мало вина и воде у путнр да Си сваку мрнпцу п.» путпра употрсбно. Када је то учшшо, брпше убрусом путир, да буде саскпм «.уп, ч нај-посл<: меће у њега губу, слаже си. сасуде, покрпва п веаује их и оставл>а на своје

• •сто. Велика ј>> грехота ако ђакон или свештеннк заборани употреОптп св. даре, »•• остану у путвру неупотребл-енп.

102 122

је освећени хлеб од иросфоре, из које се вади агнец, који се жртвује и постаје тело Господа. Антидор се даје место великога дара страшиога причешћа, јер нису сви верни достојни да се њиме иричесте, а зове се обично антидор, наиме место дара, јер даје дар благодати Божје . . . « ' )

Антидор или анафора даје се даље и у спомен вечера љубави, агапа, које се у првобигној цркви после св. литур-гије у дане успомене васкрса Господњег, мученика и мртвих држале из остатака принесених дарова, а у сврху испома-гања сиротих, удовица и сирочади, као видљив знакљубави и заједнице хришћанског јединства. А када су после настале злоупотребе, укинуте су агапе где су држане.8) На мес.то ових агапа уобичајила је црква да после литургије подели остатке непосвећенога хлеба, принесенога Богу на жртву (сгкасрора).

После свршетка нсалма и подељења анафоре, благоси-ља свештеник народ, говорећи: „Елагослокеше Гдне на ва'сх, тоги> Благодатно И чмок-кколмкЈшв, вагда..." нашто народ одговара ИЛЈИНК, т. ј. Божји благослов нека буде на нама. Затим нри-носп свештеннк хвалу Христу Спаситељу речима: Сла'ка тев-к. Хрт( Пже, оупока'ш( на'ин, слава тш-к, а народ поткреиљује ово слављење малим славословијем: Сла'ва оц8. . . Гди пол»нл8и (3 пут) н клагослокн. Затим свештеник говори са царских двери отпуст. у коме моли да Христос истинити Бог наш молит-вамп пречисте Своје Матере и светих својих, св. славних и всехвалних апостола, св. Јована Златоустога (или св. Васи-лпја, ако се његова литургија служи) и свију светих поми-лује нас и спасе као човекољубац, и овим се завршује ли-•тургнја, а појци поју лшогол-Ктк: „Спаси Хрте Вж( и пол«нл8и.

Када се сврши литургија свештепик и ђакон читају ,у олтару к л а г о д а р н м А л»олнтки после св. причешћа: Ола'ва т(в>к, Кж« ( 3 пута): Благодарк> Т А , Г Д И Б Ж ( Л»ОИ. .. и остале мо-литве, које се налазе у служабнику и канонику. Иза ових молнтава говоре: Нкш к̂ ишбцшши, трисго«, гронар св. Јовану Златоустом, Ола'ва: кондак његов (ако је Василијева литур-гија онда тропар и кондак св. Василија), И нкш-к: Пр(дста'-т(лкство... Гди пол1Ил8н 12 пута, Чктн-кишВк*: Сла'ва, и нкпгк, и отпуст, иза тога свлаче свешгеник и ђакон свештене одеж-де, оперу руке и благодарећи Богу за све, одлазе из храма.

') ЗутеопЈз Т/1е$$а1опкепз1$ Пе засга Ш и г ^ а код М/ј^пе, Ра1г. §г. Т. 155. р. 301. *) Вида 74. кан. VI. насел.енског спнода п 28, канон лаодикијског синода.

102

32. Литургија пређеосвећених дарова.

У ускршњи пост врши се пОтпуна литургија (5амо су-ботом, недељом, на Благовести када ове падну у ускршњи пост, на Велики Четвртак и Вел. Суботу. И то врши се у суботе за време великога поста и у цветну недељу литур-гија св. Јована Златоустога, а у остале недеље великога поста и на Велики Четвртак и Суботу литургија св. Васи-лија Великога; у остале пак дане врши се једно богослу-жење, на коме се не прши чин приношења и освећења да-рова, него се ови освећују на потпуној литургији у недељу пре тога или на какав нретходни празник, и онда се упо-требљавају као тајна тела и крви Христове за нричешће верчих. Ово богослужење је иознато под именом: литургија пређеосвећених дарова, Хгстоируса та^ тсротјусаа^ап' (есП. бш-рм^). Шиг"1а ргаезапсШ1са1огит.

Литургија пређеосвећених дарова има свој иостанак у првим век<лшма хришђанства. Симеон Солунски каже о њој ово: »Литургија пређеосвећених дарова }е из првих времена п од наследника апостолСких, као што сведоче њене мо-литве и прастара традиција. Зато верујемо, да је она била уисгину уведена од апостола и да је од иочетка одређена за овај иост, да би се научили плакати, јер не треба сла-внти у дане кајања и плача, као што и други рекоше о овоме«'). — А када кажемо, да је литургија пређеосвећених дарова из нрвих времена и од наследника апостолских, то ове речи немају тај смисао, да је и литургија нређеосвеђе-1Н)х дарова предана од апостола и њихових наследника у садашњој фор.ми, јер као што се чин сваког богослужења развиЈао у току времена, исто тако се и литургија пређе-освеђених дарова развила у току првих векова цркве. Само главни делови литургије пређеосвеђених даро.ва су апостол-ског порекла. Тако несумњиво је ,да се причешђе пређеосве-'.енцм св. даровима у првим вековима хришђанства вршило исто тако, као што се врши на литургији пређеосвећених дарова и данас.

Хришћани у току прва три века беху навикнути да се нричешћују телом и крвљу ИХриста, а пошто су гоњени били од Јудеја и незнабожаца, то нису могли сваки дан вршити

') 8утеоп1$ ТНе$$а1отсеп$1$ Кевропва а<1 Оаћпе1ет Реп1ароП1апиш. (Јиаез!. 55. код Ш%пе, Ра1г. ЈЈГ. Т. 155. р. 903.

125

св. евхаристнју и њоме се причешћивати. У много случа-јева вршили су св. литургију у недеље и у дане успомене мученика, а осим тога ноћу и на местима, на којима беху сигурни од непријатељске навале.1) А да би се могли при-честити св. телом и крвљу ИХриста сваки дан или чешће, одељиваху • старешине црквене на потпуној св. литургији. један део тела и крви Спаситељене, освећене на овој литур-гији, и чуваху га за оне хришћане, који су хтели да се причесте у цркви касније, када се није могла вршити пот-пуна литургија.') Исто тако дозвољаваху црквене старешине да се понесу св. дари из цркве кући, да се верни причешћују њима када су желели и могли.*) — Најпосле св. тело и крв, Спаситељеву освећену на потпуној литургији носили су ђа-кони болесницима, заточеницима и онима који нису могли да присуствују на св. литургији, да се њима причешћују.4) Да је ово причешће, а нарочито у цркви, морало бити сје-дињено са неким молитвама, нема сумње, тим више, што у неким старим литургијарима стоји написана молитва, која се чита пре причешћа у време јектеније: бепвлни/н* мшр* имм « « д и т | * наш! ГЈ|КИ.4)

А постанак литургије пређеосвећене, која се вршила по усменој традицији, може се вадети из 49. канона6) лао-дикијског синода, који забрањује приносити хлеб у четрде-сетницу, осим само суботом и недељом. Истина у овом ка-нону се не спомиње по имену литургија пређеосвећених дарова, а забрањујући да се приноси хлеб у четрдесетницу, т. ј. да се врши бескрвна жртва, осим у суботу и недељу, не забрањује вернима да се причешћују у дане40-це, тим више, што хришћани беху навикнути да се причешћују сваки дан у години. А чиме да се причешћују хришћани у ове дане 40-це, у које се по забрани синода не приноси

•) Еи$еШ, ШвС есс1. 1Љ. IX. с. 9. (М^пе, Ра1г. Т. 20. р. 829.) ») Испор. ТеПиШапГ 1лђег <1е ога^шпе с. 19 (Мгепе, Ра1г. 1а1. Т. I. р. 1287.) ») Испор. С у р г Ш и Ц ђ . де 1арв1« п. 22 (Мцпе, Ра1г. 1а1. Т. IV. р. 498); Ва$И

Ер. 83. а<1 С а е с а п а т ра(пс1ат, <1е сотшиптпе (Мг^пе, Ра1г. р. Т. 32. р. 484); /оапп1$ Сћгу$о$1от1 Ер1в(о1а а<1 1ппосеп(1ит ерјвсорит Н о т а е (Шцпе, Ра1г. Т. 52. р. 533); СугШ. А1ех , Ер1в1. 83 а<1 Са1овупит.

4) Ји$1Ш Аро1ора I. п. 67. (М1[пе, Ра1г. Т. 6. р. 429). •) Испор. Л м А1Ш, Бе ппкна РгаевапсИГ. у његоиу делу: Ве есс1евјае оссЈЈ.

а ^ и е опеп1. р«гре(иа сошепвшпе Ићп III, Со1оп. Аџг. 1648 Нћ. III. р. 1572. е( 1678. ' ) У четрдесетиицу не ноже се хлеб на жртву приносити, осим само су~

боте н недеље.

102

хлеб? Свакако са пређеоснећеним дарима, који су чунани у цркви и који су давани хришћанима уз односне молитве. И тако, иако лаодикијски синод не спомињб отворено о пре-ђеосвећеној литургији, ипак је без сумње има у виду, кога је мишљења и тумач овога канона. ' )

Св. Григорије Велики, звани и Дијалог 604) , заузи-мајући у Цариграду место апокрисијарија кроз три године дана. имао је прилике да добро упозна ову литургију и да је слуша, и усхићен њеном садржином и лепотом од-лучио се, да је уведе у римску цркву.2) Он је дакле средио чин ове литургије у систем, која је дотле постојала само у усменој традицији, изложио је нисмено и дао јој је садањи облик. Чин литургије т&^ тсротјусаар^гоу изложен писмено од Григорија Великог уведен је прво у цариградској цркви, и затим и у друге цркве, јерусалимску, александријску и т. д., а шести васељенски синод је наредио, да се у све дане поста св. четрдесетнице, осим суботе и недеље и на Вла-говести, врши св. литургија прећеосвећених дарова.3)

Два су мотива из којих је црква наредила за 40-цу ли-тургију пређеосвеђених даропа на место потпуне литургије, и то с обзиром на каквоћу времена 40-це и на иотребу прима-ња св. евхаристије. Дани 40-це су дани жалости, ка јања и смерности, а нриношење св. жртве евхаристије сматра се као празновање, слављењ^ и радост. Жалост и радост се про-тиве једна другој и зато је наредио 6. васељенски синод, да се у дане великога иоста, осим суботе и недеље и на Влаговести, врши литургија пређеосвећених дарова, а су-бота као дан завршетка стварања и недеље као дан васкрса, и Благовести као иочетак нашега искупљења, сматрају се као дани радости, и у те дане врши се потпуна литургија.4) Други мотив за установљење литургије пређеосвећених да-рова ~је потреба хришћана да се причешћују св. евхари-стијо\1. Хришћани беху у старо време навикнути, као што смо видели, да се причешћују св. евхаристијом сваки дан или врло често. Зато да не би сада у дане св. 40-це, у које не беше слободно да се врши св. та јна евхаристије, били

') Види Никодим, Правила православне цркве, кљ. I. стр. 634. ') Испор. МкНае1 Саеги1агшз код /.со АИаНиз, Ое гшзза ргаевапсНПсакогиш

(МаН, ВЉНоЉеса по\-а Ра1гиш Т. VI. р. 820.). / ») 1ћ1<Ј. 4 ) В И Д И у спом. делу тумачење 52. канона VI. васељенског синода.

127

без причешћа, остављани су делови тела и крви Спасите-љеве, освећени на потпуној литургији у недељу ире тога или у претходни празник, и причешћиваху се њима. -Уз то се у току времена развио чин и богослужење са одређеном формом., наиме литургија нређеосвећених дарова, која је. ношто је зведена у цртеве 52. каноном 6. васељенског си-нода, добила и формалну санкцију.

33. Спремање св. хлеба за литургију пређеосвећених дарова.

Литургија пређеосвећених дарова врши се у .среду и иетак четрдесетнице, и у понедељак, уторак и среду страсне седмице, но и у друге дане св. четрдесетнице, када није проиисана литургија св. Јована Златоустога или св. Васи-ли ја Великога, није забрањеио да се врши литургија хш^ -Јтроуј-јчаајл^еоу, када потреба тражи да се врши. За литургију пређеосвећених дарова освећује се у недеље од сиронусне до цветне \1едеље један део од принесених дарова на [Грет-ходној лигургији св. Јована Златоустога или св. Василија Великога овако:

На проскомидији ове литургије врши свештеник све као и обично, само уместо једне просфоре, из које се вади агнец за литургију дана, узима поред овога толико агнеца, колико нређеосвећених литургија има да се врши у тој седмици, и пошто је извадио први агнец, жртвовао га и иробо, вади и остале агнеце, жртвује, боде, и поставља по-ред првога, говорећи при сваком од ових као и на првоме: Ео воспоминагш... Мки> окча на закол('н?( КК(Д('СА. . . Жрегсл аг= н(цх Еж1и... ©динх К> виижк. . . З а т и м у л и в а у св. п у т и р в и н о и воду, покрива дискос и путир св. покривачима, кади и говори молитву предложења и све прописано на проскоми-дији. Св. литургија св. Јована Златоустога или св. Василија Великога врши се обично. А код освећрња хлебова говори с в е ш т е н и к п о с л е п р и з и в а њ а св. Д у х а : И соткори оуви> ^л-квх с('и... а не ОА, јер један је Христос; а код узношења говорећи речи: СтаА стк1л»к.\. узноси све_агнеце заједно. После овога дроби први агнец, меће део Ш С у св. путир и улива теплоту као и обично. Затим узевши десном руком каШичицу а левом други агнец, кропи га св- крвљу крсто-образно, и то по мекоти где је жртвовао. оставља га у ки-вот иажљиво, да се не дотакне кивот крвљу (мокротом).

128

Затим узима остале агнеце као и овај, и чинећи при сваком означено, ноставља га у дарохранилницу, где се чува до прве лутургије пређеосвећених дарова, да се у-потреби као што ће бити изложено.1)

34. Чин литургије пређеосвећених дарова.

ЈЈитургији пређеосвеђених дарова претходи у цркви чин полуноћнице, јутрења, часова и изобразителне, и сама лигургија је снојена са вечерњем. Ова литургија је дакле вечерње богослужење и састављена је из прве половине вечерња и једног дела потпуне литургије, и зато би тре-бало да ночне око 3 часа по подне, а да се сврши у за-лазак сунца, наиме онда када је уз иост по црквеном одре-ђењу дозвољено јести. Свештеник дакле који хође да свр-шава ову литургију, пошто је ире тога свршио 3. 6. и 9. час и изобразителну, излази после блажена на изобрази-телној пред царске двери, где се моли и целива иконе као и пред литургијом св. Јована Златоустога или св. Василија Великога и све остало бива као пред овим литургијама; само изоставља молитву: „Гди^ низпосли р8к8 ткок>..." јер се у њој моли да буде удостојен приношења бескрвне жртве, а ова се на литургији нређеосвећених дарова не врши, јер је већ извршена на потпуној претходној* литургији; када се иак облачи у св. одежде ништа не говори, него после благо-слова сваке одежде и целивања- исте само каже: Гд8 пол«о= ЛИЛ1СА: После молитве св. Јефрема Сирског не говори се Цл(1н> неккнкж ни Олака кх ккпнннхх. . ., него носле трикратног поклона пред св. транезом уз речи Бже Љчнсти гр-кшнаго,8) свештеник и ђакон целивају св. престо (на неким местима свештеник целива. св. јеванђелије. ђакон св. престо и св. крст на престолу),') и ђакон узевши ђутећи благослов од свенггеника, излази из олтара на амвон и поклонивши се три пута, каже: Еаагосаоки каадкшо, а свештеник чинећи са јеванђелијем знак крста над антиминсом, узглашава: Еааго* саоке'но ца'рстко оца и сна.. . а појци: Лл»инк, и чита се пред-начина'теакнкш 103. пс.: Еаагосаоки д8ше Д<ОА Гда. . . Ђакон одлази са амвона у олтар, а свештеник чита пред царским

Види Служабник: Чин» ЈЖЈСТЧННМА л1тбргш [цижлиссклцмнни^. ') С. В. Булгаковг, Насталвнап книга, стр. 921. м п>ја.

102 128

дверима светилничне молитве са вечерња из служабника, и то од четврте молигве па даље, јер се прве три читају после велике јектеније на антифонима 18. катизме.

Иако је литургија пређеосвеђених дарова вечерње бо-гослужење, ипак нам она у овој тајни тела и крви Божан-ске показује иотпуну економију НЗавета, и зато се ио-чиње слављењем лица св. Тројице, откривајући ову тајну у потпуној светлости.

103. пс. се завршује са „Оаа'ка, и нкш-к, и са алилуја 3 пута, иза чега ђакон говори великуЈектенију : ,,/Иироа«& Гд8 нолЈоаидкА..." а свештеник возглас: „Шкш нодова'етх тек-к ксАкаА сла'ка..." завршујуђи на овај начин благодарност и слављење које Богу приноси свако створење.

Иза возгласа чита чатац 18. катизму, и то први антифон или прву славу ове катизме, која је састављена из 4 псалма 119.—123., завршујући је са саЛка, и нмегк и са ЛлаиавУа три пута, заједно са по-клонима. За време читања првога антифона катизме, чита свештеник молитву првог антифона, а ђакон носле Иллил$1а говори малу јекте-нију, коју свештеник завршује возгласом: Мкк> ткол держака... Сада чита чатац други, а за овим и трећи аитифон катизме, т. ј. нсалме 124.—128., односно нсалам 129.—130., завршујући као први антифон и други и трећи, а ђакон говори иза сваког антифона малу јектенију. На другом антифону говори свештеник молитву другога антифона, а на трећем молитву трећега антифона, завршујући мале јектеније одно-сним возгласима.

Када се почне читати катизма, свештеник оставља јеван-ђелије, које лежи на антиминсу, иза овога, развија антиминс и доноси са жртвеника дискос на часни престо. Пошто је поставио дискос на развијен антиминс, узима из дарохра-нилнице на престолу пређеосвеђени агнец ц поставља га са великом побожношћу на дискос. Сада се клања са ђаконом нред св. дарима до земље и идуђи око часне трапезе три пута, кади св. даре са свију страна часне трапезе, а ђакон с иротивне стране трапезе иде око ње клањајући се и држећи свећу. Затим даје свештеник кадионицу ђакону, и поклонивши се до земље пред св. дарима узима дискос на главу са великом побожношђу, и преноси га са пре-стола на жртвеник, идући око часног престола, а ђакон идуђи пред њиме окренут дарима држи у левој руци свеђу, а десном кади св. даре. Поставивши дискос на жртвеник улива свештеник вино и воду у путир, узима звездицу и окадивши је поставља на дискос над св. агне-

9

130

цем, окадивши покровац нокрива дискос, окадивши покровац путира покрива путир, говорећи при свакој од ових радња: Г Ј 8 ПО/И6ИИЛ»СА, и окадивши ваздух покрива свр, говорећи: Жолитка/«и стћ^х бтецх нашихх... После свега овога по-ставља свећу пред свете даре, кади их три пута, чини велики поклон и одлази к часном нрестолу где савија антиминс, и поново меће на њега св. јеванђелије. Све ово бива негде по: Да испракитсА. Иза катизме појци ноју: Гди коззка\к... и стихире на Гди коззка'хх, а ђакон кади цео храм. Када се за-поји Слака, отвара ђакон царске двери, и свештеник заједно са ђаконом чини вход са кађењем, као и на вечерњу уочи недеље са кадионицом; а када се чита јеванђелије, као на дан обретенија главе Претечеве (24. фебруара), 40 мученика (9. марта) и страсне седмице, бива вход са јеванђелијем.

Затим каже ђакон пршвдростк, прости, а појци: Ок-кт« тнуж, иза чега ђакон — иошто је окадио часни престо и свештеника и оставио Кадионицу на свећњак, који стоји посред отворених царских двери — каже Еонм(л»*, свештеник мирх кс-кмх, ђакон прш^дростк, чатац: „прокјлмнх гллсх (К),« и појци поју прокимен (са стихом његовим). Ђакон опет: Пр«м8дростк, чатац БмтУл чтжУ«, ђакон конм(л\*, и чита чатац паримеј. Иза читања паримеја ђакон каже Пршвдростк, чатац: прокјлмнк гллсх (N0, и појци поју други прокимен са његовим сти-хом. Затим каже ђакон узвишеним гласом: пок^лит«1), а свештеник узевши кадионицу и свећњак и стојећи пред часном трапезом окре-нут према истоку, чини свећњаком знак крста ирема истоку, гово-рећи: пр(м^дростк, прости. Затим окренувши се према народу, говори са царских врата: Ск-ктк Хртока проск-кфлстк кс-кух, и затим се чита: Прнтчж чтжУ«; а када је празник или светитељ са полијелејем, чита се и паримеј празника шш светога. После читања Прича каже све-штеник: ЛДирх ти, ђакон: пр(м!Јдростк,, а чатац поје на сред храма: Да испракитсА... и цео народ клечи.

Читање паримеја из К М Т ? А И Прича, које долази иза входа, и обреди уз ово читање имају овај смисао: Књига К М Т У А описује пад Адамов, заблуду људи и казне које су дошле из тога; а књига Прича навешћује долазак Христов на земљу. Зато символише свештеник са упаљеном свећом

») Пвсмнт! је превод грчке речи хвлебоахе, којом се обраћало старијем лицу за дозволу почетка какве службе или каквог дела. Са речју шђе1е обраћали се конзулу пред почетак народних игара. Са речју хеХеиаате обнчно се обраћао цр-квени старешина императору пред почетак какве придворне или црквене церемо-није. У данашњем богослужбеном језику овом се речју обраћа ђакон без раздике епИскопу и презвитеру, а српски би је могли превести са : изволите, заповедајте. Види И. Мансвешовг, Церковнкги устав-в, М. 1885. стр. 197. 344.

131

самог Исуса Христа, светлост света, која иросвећује сваког човека који дочази на свет. Овом светлошћу нобуђиваО је свештеник у старој цркви код оних који се спремаху за крштење или код оглашених жељу да приме ову тајну; овом пак светлошћу опомиње нас црква, а нарочито оне који се спремају за примање св. причешћа, на покајање и скромност Зато сада народ и обе невнице клече, а свештеник стоји пред часном транезом и кади, а чатац поје свечано: Да испракитсА...

Када чатац заврши ову песму, поје је десна страка још једном и у .ово време стоје п))аво сви верни с десне стране цркве, а чатац и они с леве стране падају на колена. Затим чатац стојећи поје стих: 1"1н коззка\ч1 кк тев-к, оуслмши л \ л . . . иза чега лева страна стоЈећи поје- Да нспрлкнтсА..., а чатац и десна клечи. Чатац поје даље стих: Положи, 1'Хи, уранжн оустп>м& моАм*..., а десна страна стојећи поје: Да испракнтсл. док чатац и лева клечи; на крају појац стојећи поје: Н( оуклонн с«рдц( мо( кх СЛОКЈСЛ лвкаксткУл..., а лева поје право стојећи- Да испракнтсл, а десна клечи. Свештеник за време поЈања Да нспрДкитсл кади часну трапезу са све четири стране и послз свега сам (или појац) клечећи поје прву половину Да Дснракитсл..., а цео народ наставља: козд-клнк р8к* мо(к> ж(ртка к(Ч(рнлл, и чине сви три велика иоклона с молитвом Јефрвма Сирског. — Ово свечано појање опомиње пас првих хришћанских времена, када ИОЈЦИ нису били одељени од народа, него је цео народ узимао, учешћћ.у поЈању, или се поделио у две стране, појући неизмбнично једГа за другом.) Данас не клечи она страна која поје, према примеру старе цркве, када они који појаху нису клечали, ни лицем се.к земљи сагибали, него стојаху п р а в о , ' д а ^ и се могли слободно кретати и да не би уносили дисхармонију у појање.

Када је празник V који се чита апостол и јеванђелије, после: Дл испракитсА каже ђакон : Е6нл«л»х и остало, а чатац одговара са прокименом апостола, и чита апостол; ђакон чита јеванђелије8) #и затим говори јектенију: Гцш% кси... А ако није празник, ђакон говори непосредно после: № АспракитсА... и после метанија: Рц«-«х ксн «5 ЕСЛ. . . За време ове јектеније свештеник чита тихо молитву „прил-кжнагш Л»0Л«ША: Г Х И КЖ« нашх.. коју чита и на литургији св Јо-вана Златоустога, а завршује јектенију возгласом: 1Икш лилостикх и ч(лок-кколк>к(цх... Затим долази јектенија за оглашене, као и на Златоустовој литургији.

«) Испор. Јоаптз Сћгузо81от1 ЕхрозШо 1п р 8 а1тиш 145 (Мцпе, Ра1г. рт. Т 55 р 473) и ВазИИ Ер1з1. 204. а<1 Неосаевапепае« (М^пе, Ра1г. 8г. Т. 32. р. 756).

' >) Устав: 24. фебр., 9. марта, 34. и 35. храм. глава, а страсне седмице са-

мо јеванђелије (Устав страсне седмице).

102

За време јектеније за оглашене говори свештеник тихо молитву: „Кж|, ВЖЈ наш*..." у којој се моли да Вог из-бави оглашене од старе варке, да их позове у вечни жи-вот, да им просвети душе и тела, да их приброји умноме стаду. . . , отварајући у ово време антиминс. Свештеник завр-шује ову јектенију возгласом: „Да и тш сх нажи СЛЛВАТ*. .

(крстећи губом антиминс), и затим говори ћакон: блицм шгллшсниш, изк1дите. . . Од среде средопосне недеље до преће-освећене на вел. Среду после возгласа: Дл н т1и с* нлли СЛЛКАТК. .., којим се завршује јектенија за оглашене, говори се на пређеосвећеној литургији јектенија и молитва за оне који имају да се просвете.

У јектенији за просвећене, у којој први став гласи: „блицм мтла-штнш, Азмдитс влицм к« проск-кц|<н||е. . .", моли се ђакон да их Вог утврди и укрепи, да их удостоји у згодно време купке обновљења (крштења), опроштаја грехова, а у молитви за оне који се спремају за св. просвећење моли се свештеник да Бог просвети њихове мисли, да их учврсти у вери, да их утврди у нади, уеаврши у љубави. . . Јектенију ђаконову завршује свештеник возгласом: „Мкш т м вси пре-ск-кц|(Н)1 нЛш«...", иза чега ђакон каже: „блицм ко проск-кцннн©, изм-дит1: иже ко проск-кцннно, измдит«: влнцм птлашжнТн, нзмдитс д л ннкто (V мтлашсннмхк, Влицм к-крнТн п<ки и пакн..."

Најобичније време за крштавање катихумена или огла-шених беше у старој цркви дан силаска св. Духа, Ного-јављења и нарочито навечерје Ускрса^или ноћ Велике Су-боте. Зато „се и поје у те празнике место трисветог на литургији: влнцм ко Хрта крктистесл... Катихумени који су желели да приме крштење у ово носледње време, морали-су ову своју вољу изјавити епископу одмах у почетку че-трдесетнице,1) а најкасније до краја друге седмице четрде-сетнице. Они се одељиваху од других катихумена и били су упућивани у више ноуке хришћанске вере, иотребне за при-мање крштења, учећи символ вере и молнтву Госиодњу, и оно, што с обзиром на дисциплину аркани (сИзарПпа агсаш) нису учили катихумени нижих степена.2) Затим се катихумени који се спремаху за св. просвећење кроз више дана подврга-ваху т. зв. испити.ма ( ^ т а а ц ) , који беху спојени са разним церемонијама и радњама, са држањем запаљене свеће у руни,

') Испор. 45. канон лаодикијског синода. , *) Испор. СпИИ Шегоз. Са(. V. Пн 1и1 е е( 8утћо1о и /оаппгз Сћгу$о$1от1

НотП. 20. 1п Ма1ћ. с. 6.

67

осењивањем крстом од стране свештеника или епискоиа, са ексорцизмима, дунањем у лице, молитвом и нолагањем руку. Најобичнији дан овога испита био је среда четврте седмице четрдесетнице, и пошто су пад катиху.мепима на свакој ли-тургији читане молитпе заједно са полагањем руку, то онда нису могле изостати молитве и на литургији иређеосвеће-них дарова, и на овој се додаваху још ^нарочите молбе од среде четврте седмице четрдесетнице, без сумн.е с обзи-ром на најобичнији испит катихумепа н с обзиром на бли-ско вре.ме крштења оглашених.1)

И з а в о з г л а с а ..блицм в-крнТи. паки и паки л^иролж Гд8 по л4вли,исА" долазе као и на лвтургнји св. Јована Златоустога дне јектеније и две молитве за верне.

У првој јектенији моли се ђакон да нас Ног застуни, снасе и помилује, а свештеник чнта тпхо прву молитпу нерних, у којрј се моли да Ког ослободп све наше осећаје од смрти која долази од страсти, данши им доброг владику за унутрашњу мисао.

Иза возгласа:'„Имм Н Р Д Л П Ж Т * т«К-к Лслкал елАкл. . ." гоИори ђа— кон другу јектенију: иаки и паки .пиролм ГД8 пол\олнмсл. . .. а све-Штеник чита другу молптву верних, у којој моли Кога да Пуде милостив нама грешнима и да нам дарује да се Г>ез осуде нричестимо.

Када свештеннк заврши другу јектенију возгласом: „По ХЈта ткоегш. . ." нојци поју на место херувимске песме

песму: „Нкпгк силм швеснмА сх нааш шкнднл1о сл8жатх: сс ко в р д н т г , црк сла'км, « ЖЈртка та'ГшаА сокЕрш«'на доргноситсА". Када нојци запоју ову песму ђакон улази у олтар кроз северне двери, отвара царске дверн п читајући 50. исалам кади часни престо (само од напред В иута), жртвеник, све-штеника и ставши заједно са свештеником говоре узди-гнутпх руку: Нмн-к смли, ђакон: Е-кром.. . три пута, и пошто су се свештеник и ђакон три нута поклонили, целивају нресто, одлазе к жртвенику и каде свете дарове. А све-штеник узевши ваздух ноставља на ђаконова плеђа, затим узевши св. дискос поставља га на своју главу држеђи га десном руком, а путир узима у леву руку при прсима, и тако чине вход кроз северна врата ништа не говоређи; ђакон пак идуђи нред свештеником кади више пута. Појци

') Види речено о оглашенима код јектени.је аа оглашене на литургији св. Јована Златоустога.

102 131

тихо поју: сг ж/ртка ТЛИНЛА, а цео народ с појцима падне челом к земљи, јер се клањају освећеном агнецу ИХристу. А када ђакон и свештеник уђу у олтар, дижу се нојци и народ, и наставља се по јање: Е"&рон> н лмкокУм прист8ннл»х, да нрнчастннцк! жнзни к-кчнУА к8дел1х. Дллил8Уа, лллилШ, аллил8Уа. Свештеник нак поставља св. тајну на антиминс, скида ио-кровац са дискоса и путира и покрива их само ваздухом са ђаконових плећа ништа не говорећи, само кади иза тога и метаннше уз моли гву Јефрема Сирског трн иута са ђаконом, и затварају се царске двери и навлачи завеса до пола. На лптургијама св. Василија Великог и св. Јована Златоустога поје црква у време великога входа да ми тајно иредста-вл.амо херувиме, а на нређеосвећеној учи она у својој пе-сми, да саме небесне силе служе заједно с нама, јер овде улази цар славе не у слици н символу, него у реалности и у суштмнн тела н крви своје. Нато се на споменутим литургијама ноштују св. даровн пошто још пису освећени, заго игго ће бнти освећенн; а на литургпји пређеосвећених дарова поштују се они као освећени и савршени, пошто су ностали само тело и крв ХриСтова.')

Попгго су дарови ностављени па часну транезу већ освећенп. то се сада на пређеосв. литургији не гог.оре јек-тенпје и молитве које се читају после херувимске песме н а литургијама св. Василија Великог и св. Јована Златоустога, јер се скоро све јектеније и молитве односе на освећење дарова, које се овде не врши. Исто тако се на литургији пређеосвећенпх дарова не чита пи символ вере, јер се он иочео унотребљавати иа литургији крајем V. и у току VI. столећа, у време, када литургију пређеосвећених дарова ј о ш нпје био писмено изложио св. Григорије Дијалог.

Затим долазе ирипремне лмолитве за св. причешће, но-ш т о ђакон говори ј ектени ју : „Испблнњих кечертом л»олнтк8 на'ш$ Гдгки," а свештеник чига гајно молитву: „Цж« ншзрјчжнк!^ и Н Ј К И Д И Л Ј К ^ Х тлинх Бж( ; . . " , у којој моли да Вог освети душе и тела свију освећењем које се неда одузети, да се чистом са-вешћу, непосрамљеним лицем, проснећеним срцем причести-мо самим Христом, истинитим Вогом нашим. Ова се молитва приписује св. Атанасију Великом, јер — како нам каже патри-

') Испор. Зутеотз Тћез$а1отсеп$18 Кевропза а<ј 0,'Лг'к1<-п) Ррп»ароН1ашш> (ЈиаееГ 57 код Ш^пе , Ра1г. рт. Т. 155. р. 909.

јарх Михаило Керуларије (XI. стол.) — у најстаријим руко-писима литургије пређеосвећених дарова, које је без сумње видио, било је изнад ове молитве означено име св. Атанасија.1)

Затим говори свештеник возглас: „И сподоки на'сх, кла« д м к о . . и затим се рецитује молитва Госаодња. Затим до-лази све као на литургији |св. Јована Златоустога. Иза мо-литве: „Еонл»и, Гди 1ис( Хрт« Еж« на'шх" клдњају се свеште-ник н ђакон пред часншб престолом, говорећи три пута: ,,Бж«, Фчисти Л»А гр-кшнаГо". Затим, пошто се завеса сасвим навуче, подвлачи свештеник руку под ваздух којим Је по-кривен дискос и дотичући се св. агнеца говори — пошто ђакон прво каже Еонлнл«* — узвишеним гласом: „Пр«жд«и>-скАфеннаА стаА сгк1л»х", појци поју: „вдинх СКАТ&, единх Гдн. . ." и ђакон улази у олтар и затим се поје киноник: ,,Ек8сит« и ки» дит«, мки> кла'гх Гдх. (пс. ВВ.) Дллил8Ул, лллил8Тл, аллвл81а". Када је ђакон рекао: Еонл»«л1х сви падну на колена и остају тако док се не почне појати „бдинх свлта. . ." Затим иодиже све-штеник ваздух и причешћује се8) св. тајном као и на ли-тургији св. Јована Златоустога,_само са овом .разликом: Када свештеник метне частицу ШС у св. путир ништа не говори, исто тако и ђакон уливајући тенлоту у путир не говори ништа. јер су односне речи изговорене на потнуној литургији. Када свештеник даје ђакону честицу св. тајне, говори: , Н., СВАЦ1«ННОДТЛ'КОН8, пртода'«тсА ч«стно« и сто« и пр«чи» сто« т-кло и крокх...", нсто тако и свештеник узимујући че-стицу св. тајне говори: „Ч«стное и пркто« т-кло и крокх.. ." После причешћа св. тајном свеи1теник отире губом руку говорећи 3 пута: „Сла'ка тш-к Еж«", и целива губу, иза чега узима свештеник обема рукама путир са убрусом, пије из њега три пута, ништа не говорећи; а ђакон тада не пије из .путира , него после при потребљењу дарова. Када све-штеник служи без ђакона и он после причешћа св. тајном не пије из путира, него после код потребљења св. тајне.

После нричешћа чита свештеник молитву благодар-носги: „Елагодарнл^к ТА спа'са кс-к̂ х Ега. . ." а ђакон спрема св. дарове ШКД у путир ништа не говорећи, ако нема ири-

1) Нспор. 1*ео АИаИиз, Г)е пивва РгаевапсНГ. иа крају п.егове књнге: Пе есс!е-91ае осси1. е! опеп1. регре1иа сопбепбшпе Нћп III. Со1оп. Лрг. 1644,1. III. р. 1572 е( 1578.

*) Чин свегатеничког причегаћа ааложеп је у Служабнику пред литургијом пређеосвећенпх дарова. Видн тамо: А:«л«д(н1| Л н-кк!и)(х нспрдкл1н!нх* ш сдЈжжГн ПЈИЖДИ

и'СКА1|1(ННк1А Л1т1?рп'н.

102

часника. Ако има, чини се као и на литургији св. Јована Златоустога. Затим отвара царске двери и ђакон узимајући св. нутир од свештеника говори: „0» страхо,их ПжТи.их и ккром прист8пит1", а појци: ..Вллгослоклм Гда. . ." Затим се при-ближују верни који хође да се причесте и причешћују се исто тако као и на литургији св. Василија Великог или св. Јована Златоустога. За време причешћивања поје се: „ТЧмо Хрстоко, . ." Када се сврши причешће верних, благосиља свештеник народ, говорећи: .,(гпаси, Вж«, лмди ТКОА и кааго» слоки ДОСТОАН!« ткое", а појци: „Хл-ккх ' н ш / с н м н . . А к о иема иричасника иза: „ВаагослоклЛ Господл" долази одмах: „(/наси, Вж1" и редом све даље. Даље долази до свршетка све као и на литургији св. Василија Великога и св. Јована Злато-устога, само што се заамвона молитва и молитва „кмгда потргкити стаА" на литургији пређеосвећених дарова разли-кује од оних на литургијама св. Василија и св. Јована Зла-тоустога. У заамвоној молитви моли се свештеник — сходно времену поста — да нам Бог даде да свршимо дане поста. да сачувамо нераздељену веру, да сатремо главе невидљи-вих змија, да иобедимо грех и да се без осуде поклонимо св. васкрсу; а у молитви нри нотребљењу св. дарова, моли се свештеник да нас Ног сједини своме у.мном стаду и покаже као наследнике Свога царства. Отпуст је дневни као и на потпуној литургији, само се овде спомиње св. Григорије Велики, епискон Римски. После отпуста читају се благодар-ствене молитве као и иза литургије св.Јована Златоустога.

Јавна зајвдничка седмична богослужења. 35. Седмична богоелужења.

Напред изложене чинове врши црква сваког дана црквене године и нрема томе везује она за сваки дан црквене године по месечном датуму успомену једног или више светитеља, или успомену једнога или више св. дога-ђаја. Но поред успомене, која се везује за поједине дане по датуму месеца,везује црква и за сваки дан седмице још успомену ког св. догађаја или групе светитеља или успомену појединих светитеља, који су се прославили у делу спасења, на утврђењу и ширењу хришћанске вере и цркве, одлику-јући се светим животом. Ово седмично празновање про-води у црквеним чиновама (богослужењима) сваког седмич-

137

ног дана измене не само у иогледу садржине, него и у погледу иојединих радња, додајући иојединим деловима црквених чинова извесне обреде, читања, молитве и песме, или изостављајући их. Овде ћемо изложити седмичне црквене чинове за сваки поједини дан утолико, уколико се на њима мењају свакидашњи црквени чинови.

38. Васкрона (недељна) богослужења.

Ирви дан седмице, т. ј. недеља, иосвећена је успомени васкрса Христова. Па као што дан васкрса у кру!'у црквене године наткриљује својим значењем све остале годишн.е празнике и као шго се црквено нразновање васкрса од.ш-кујеизмеђу осталих цркпених 1'одишњих празнпка нарочитом свечаношђу, исто тако се и недеља одликује како својим високим значењем -лзмеђу осталих дапа седмице, тако и све -чаношђу, те тако цркна разликује богослужење недеље од богослужења седмичних дана разним нзменама.

У суботу увече врши се носле 9. часа велико вечерн.е, које се у почетгу нрши исто тако као и свакодневно пе-черње. После велике јектеније чнта се цела прва катпчма, у којој се пророчкн представља жнвот, страдање, гмрг н васкрс Спаситељев. Између антифона (слава) катпзме гс§орп се^ мала јектенија и то после првог антифона са во|ГЛ8$ам: „Шки> ТКОА д«ржа'ва...", после другог са ВОЗГЛПЈСОМ: ,.МКЦ> КЛГХ

и ЧЛК4'КОЛН>К(Ц?.", носле трећег са возгласом: „Мкад ТНЈ Асн Пгх на'шх..." Код нас ако се чита катизма, чита се само прва слава катизме са односном малом ]ектенијом после н.е, која се у служабнику налази, но обично се нз вечерњу у суботу уопће изоставља читање катнзме. За време појања сгихира на Гдн коззка'х& кади свештенпк цео храм иочев од часне транезе, ноп1то се пре тога обукао у фелон. Ако пак пре-звитер служи са ђаконом, тада кадп ђакон. У последњем случају нрезвитер облачи фелон за време појања: „Мкш оу-тв«рдисА лшлостк вгш на на'сх..." Иза стнхира на Гди коззка'\-х поје се Оаа'ва: светог, ако га има, ако нема Ола'ка, и нми-к: богородичан догматик1) владајуђег гласа. Док се поје Оаа'ка, н нмн̂ к свештеник и ђакон врше вход овако: прво отворе царске двери, а затим узима ђакон кадионицу н обилазећи око часпе трапезе, клањају сеса сваке њене стране. као и гор-

>) Види Л. Мирковић, Православна литургика, I. део стр. 230.

102 138

њем нрестолу и зкртвенику. Затим излазе на сенерне диери, ђакон напред, а за њиме свештеник са спуштеним рукама и отпуштеним фелоном, и долазе на солеју иза амвона нрема царским дверима. Ту се обојица поклоне и пошто ђакон, који стоји с десне стране свештеннку, држећи орар са три ирста десне руке. тихо к а ж е : - „ Гд8 ПСЖОИК.ИГА". свештеник гонори тихо молитву нхода: „Е«'ч|рх, А з л 8 т р а . . И з а ове мо-литве обојица се исправе и ђакон показујући с ораром на исток, 1-овори: „Елагословн вико стми кхбд«.". С в е ш т е н и к б л а -г о с и љ а ј у ћ и и с т о к г о в о р и : „Благослок/нх вуодх сти\*х твои)(х Гди кс1гда..." Затим ђакои позива свештеннка да благослови кадио .ницу р е ч и м а : „Благоглоки, вллдкжо, кадило", а с в е ш т е н и к благосиља кадионицу молитвом кадила: ,-Каднло Т Ј Г А ирино= сил<х...", иза чега ђакон одлази пред царске двери н ту кади иконостас, престоле, певнице и храм са солеје, а када се сврши појање догматика. 1'овори. кадећи царске двери: „Нр^ «Ј?дростк," прости", иозивајућн тиме на пажљиво слушање песме: ..Ок-кт! ти \ш. . . " , која се одмах затим чита. За нреме ове песме ђакон и снештеник улазе у олтар, где ђакон окади часну трапезу и присутне. После св-Кт* тнхж ђакон са .царских двери говори: „К6нл«ел«х", свештеник благосил-а-јуКи: ,/Инрх вск/их", ђ а к о н : ,.Прг<и8дростк, вонл«гл1х". О в е р е ч и имају исти знача ј као и па свакидашњем вечерњу. Затим се поје прокимен дана: ,.Гдк коцарисл, вх л"кпот8 Љ К Л Г Ч К А " — са односним стихови.ма. Док се иоје прокимен свештеник окренувши се западу, са прекрштеним рукама (согвен-к НЛ»4:АН

рКц-к) очекује свршетак прокимена. зати.м се обраћа истоку. клања се, н затворивши царске двери стане на своје место.1) (У тнпику гл. 2. стоји да. се царске двери затварају пре уз-г л а с а : „Конлнл<х, лшрх вс-кл^х"...).

ВхОд вечерња представља долазак Христог. на свет, цео •^маљски живот Његов и вазнесење. Симеон Солунски каже: »Овде (т. ј . на вечерњу) чини свештеник вход, изишавши открнвене главе из олтара, са кадионицом у рукама. клања се посред храма н уставши моли се. затим учинивши знак крста руком и кадионицом. опет улазн у олтар. Овим све-штеник показује да је једнородни Син Вожји, који је сишао с небеса до нас, онет узишао па небеса и уздигао нас. Овим излажењем из олтара, приклањањем главе, исправљањем,

' ) Впли глужабник.

р е ч и м а : „Пр^Вдростк, прости", б л а г о с и љ а њ е м , к а ђ е њ е м (или изношењем јеванђелија ако је вход са јеванђелијем) и уласком у олгар, ирпказује свештеник све што се односи на наше с.пасење. Излазећи из олтара и долазећи на средину храма означава силазак Христов и смерност; одеждама — вапло-ћење, стојањем посред храма и приклањањем главе — ра-спеће Христово за нас носред земље, смрт и силазак у ад. После овога свештенпк поклонивши се, моли се тихо као онај који носн слику Христа, којн је предавшн себе и си-шавшн у ад, нзбавио пас отуда«.1)

Зато се у почетку входа отварају царске двери у знак, да је рај због пада Адамова за дуго времена био штворен, а сада нам је доласком ИХриста отворен не само улазак у рај. него и у небо. које олтар представља. Зато на входу нечерња показује ђакон држећи орар према истоку — месту ра ја и имену ИХриста,8) — да би нодсетио свештеника да је улазак у небо стечен од ИХриста свнма светитељима. Вожјим, који су први осетили плодове доласка Хрпстова на земљу и Његова искупљења. У овом смислу и к а ж е с в е ш т е н и к : ..Благословшх в\-одх стк'|\х твоих* Гдн . . . " Плодове те осетићемо и ми ако нођемо стопама светптеља. Да .1и пак ми идемо њихови.м стопа.ма назн сам Господ ИХристос с неба, кога предсгавља свештеник окренут за-паду н гледајући верне за вре.ме појања прокимена. Све-штеник па нходу иде спуиггепих руку, а појање проки-меиа слуша ирекрштених руку, у знак о.мирене н кратке појаве Христове у свегу.

После нрокимена (односио паримеја, ако се чита) пзлазп ђакоп па северпе двери н ставнш на амвон. гопори потпуну сугубу јектенију (са ,.Рц('л1х вси..."). што је једна особина вели-ког вечерња". Иза сугубе јектенпје чита се молитва: „Сподови, Гдн. . ." нза које ђакон говори ирозбену јектенију испред иар-ских двери. Иза ове поју се стихире на сгиховње васкрсне са односним нрипевима и сла'ва, н нмн-к. После стихира на сти-ховн.е чпта се: „Н-лЖ-к шп81|1а'Јши...", грисвето, Оченаш, затим свештенпк каже: ..Мкш ткој естк ца'рстко. . .", иза чега се поју отнустителни тропари по обичају. После тропара отварају

') 8утеоп1$ 7ће&ва1омсеп&1$, Пе васга ргесаНопо с. 333. код МЈ^пе, Ра1г. дг. Т. 1п5. р. 605.

!) Нах. 6, 1 ' . Испор. ВемлминЂ, Новаа Скрижал!., Спб. 1908. стр. 102. и 103

102

се царске днери, ђакои испред Христове икопе на иконостасу, каже: „Пр1Л«довстк", појци „Влдгвслови" п г д а љ е . с н е као и на дненном нечерњу, и најпосле бина отпуст у суботу не-чера.1) (У суботу унече ако бина сненоћно бденије ноје се предначителни псалам по 8. гласу, катизма исто тако би требало да се ноје. Иза прозбене јектеиије бива литија и благосиљање хлебова, иза кога одмах долази јутрење, а изостављају се: мало понечерије, нолуноћница и моли-тве за владара на јутрењу, које ночиње одмах са шесто-нсалмијем).1)

Јутарња богослужења у недељу почпн>\ као и у остале дане са полуноћницом. и то полуноћнипо.м по ВСА, шд-кли.

Васкрсна полуноћница разлпкује се о д снакидашње и суботне полуноћнице како по садржнни тако н по саставу. На овој полуноћници сномен о другом доласку Христовом побуђује у нама радосне осећаје, јер свака побожна душа очекује долаздк судије света и јер је дан доласка Госнодњег време потпуног ^ОЈ-кривења славе 11>егова ца^ства, које ће пранедпици д^чШс&ти. Ио тастану »аскрспа полуноћ-ница је краћа од дневне и суботне, јер у њој нема другог дела — молнтава за умрле, које цркна у наскрсне дане изо-ставља, јер се пе слажу са радосном усноменом васкрса Христова.

Чин васкрсне иолуноћнице:*) После обичпих ночетних молнтава чита се 50. псалам а за њиме се поје тројични канон владајућег гласа из ок Јиха. Када се сврши 9. песма, поје се тројично величаније: „Двстоипв естк мки» коистинб..." и остали тропари, који се приписују Григорију Синајском (1" 1370). У тројичном канону је укратко изложено учење о св. Тројици, о Вогу и Његову одношају спрам света и човека, а у тројичним тропарима нозива нас црква да при-носимо Ногу победну анђеоску песму; и молпмо се у њима Вогу, да нам засија лучезарне муње за посматрање беско-начних савршенстана и дела тројичног Вога. Ватим долази „трис?01, ОЧе наш«, твое естк цлрстко...", ипакој гласа, „Гдн ПОЛ(ИЛ8А" 4 0 пута, Оллвл, и нмн-к: Ч(стн-ки1и8к>...", и све-штеников возглас: ,.Кж« оуцидрп нм..." Затим свештеник пред

') Испор. 1ИП1! Г.1. 7. Поредак вечери.а на свеноКном бденију \ суботу увече види у типику гл 2.

Ј) Види тлпик ГЛ 7. и часловац: п«д8н»1|1ннца пв «СА м.дклн

71

царскнм дверима окренут народу чита молитну преснетој Тројици од Марка монаха, касније епискона Идрунтскога (IX. столеће): „Ис(л»ог8||1аА н жикотворАфаА. . ." ц мали отпуст, који почиње са „Еоскркми изх лнрткмх*- • •" После отпуста говори свештеник окренут олтару јектенију: , Нол<оаил«СА..и остало са возгласом: ,,/Илткалш СТМЈЈ* отвцх наши^*... Длшнк".

На јутрењу после велике јектеније на БР* ГХк поје се тропар ваекрсан (2 пута), Оллка: тропар светога, и и^н-к: богородичан васкрсан отпустителни по гласу тропара све-тога. Ако нема тропара светога, тада елЈва, А нмн-к богоро-дичан троиара васкрсног. Ако има два света са својим тро-парима, поје се: тропар васкрсан једанпут, тропар првог светог, саака: тропар другог снетог, и н^и-к богородичан вас-крсан ио гласу другог тропара.

После тропара чита се прва катизма (2. по„ реду у нсалтиру), а иза ње мала јектенија са возгласом: „Шки> ТВОА

держава...", затим ирни сједален васкрсан, на коме се његов богородичан замењује богородичним тропара владајућег гласа, ако се богородичан васкрсан није појао са тропарима. Затим долази друга катизма (трећа у псалтиру) са малом јектенијом и возгласом: „Мк1» вЗг* н чмов-кколмвецх...", а иза овога поје се други сједален са својим богородичним.

Затим се кадгод поје полијелеј (134. и 135. пс.), кад-год „и(порочнм" т. ј. 17. катизма: „Блж«ни ншорочнш вх п8тк.. ." (Пс. 118.). Отуда се васкрсни тропари иза катизме погрешно зову »непорочни тропари«, место »тропари после непорочних«.1)

Код нас се у недеље обично изоставља и одмах носле другог сједална поју се васкрсни тропари: „Дгплскш сокорх оудикисА . и остали са нрпневом 12. стпха 118. псал.ма: „Влагосаокшх еси Гдн, наВчн .ИА Ц>правда'н1(л»х твои<их". У ови.м варкрсним тропарима описује се васкрс Христов, спомињу се анђели и мироносице, сведоци овог најрадоснијег дога-ђаја. Док- се иоју ови васкрсни тропари, свештеник у фе-лону. или ђакон. кади цео храм, а ово кађење сећа нас мира, које купише мироносице.да помажу тело Исусово (Мар. 16, 1; Лук. 24, 1).

Иза васкрсних тронара долази мала јектенија са воз-гласом: ,Мка' каагослокисА НЛ«А тко« и нросла'висА..." Сада с е

') Види С. В. Булгаковг, Насто.њнан книга, стр. 865.

102

иоје ипакој, а иза њега степеии антифони.1) После анти-фона долазе узгласи којима се верни спремају за достојно слушање читања Св. Писма, наиме свештеник, или ђакон каже: „Еонлнлх, пр(л»8дростк", чиме позива на пажљиво слу-шање прокимена гласа, који се поје три нута. Иза проки-мена каже ђакон: „Гд8 ПОЛ«ОЛИ/ИСА", појци Гди под»ил8и, а све-штеник каже возглас: „Мкш СКАТХ еси, ЕЖЈ НЛШХ. . и з а кога се цоје: „ЕСАКОЈ дмхаин да х к ^ и т х Гда" (3 пута), а трећи пут додаје се ,још стих: ,,Хкалит{ Ега ко сгих^ еги>, (а тре-бало Ои још и: „хкалите его ко оуткерждеши скмм еги)"). ЕСАКОЈ

дмхани би према служабнику требао да ноје ћакон, но он обично каже то, а појци поју. Пре читања јеванђелија отва-рају се царске дверм и ђакон када их отвори, каже: „И и> СПОДОЕИТИСА нл/их слкГшл'н1Н> стагш е^лггмУа Гдл Ега л»оли<их'', а верни на то поју три пута: „Гди полшл8и". На пажљиво слу-шање јевапђелија позивају се сада верни речима ђакона: ,,Пр1<и8дростћ, простн оуслк'шшл»х стагш е\-ангчлГа", иза којих све-штенмк нодељујеблагослов: ,,Л1ирх кскл^х", — јер је ј еванђелије донело мир целоме свету, — нашто до јци одговарају: „И д8-Хокн тко(«8", и свештеник речима: „(х) (ил^Ар(кх) стл'ги> еуа'г= плТа ЧТЈНТЈ" именује јеванђелиста из кога ће читати, и затим се са царских двери чита једно од 11 васкрсних јеванђелија,2) која се читају увек у недел>е на јутрењу (осим када у не-дељу падне празник Христов, Вогородични и храмовнн, када се чига празнично) од недеље свих светих па до Цвети. У време педесетнице у недеље на јутрењу читају се васкрсна јеванђелија, али другим редом. На јутрењу чита јеванђе-лијб презвитер, а на литургији ђакон. На јутрењу чита свештеник јеванђелије зато, што њему нриличи да прво храни речју Божјом оне, који ће иосле на идућем бого-служењу, наиме на св. литургији, хранити тајанстненим хлебом. Дужност хранити верне прво речју, а затим хле-бом, јесте по примеру ИХриста, који је цркву хранио прво учењем, а затим телом својим. Затим ИХристос је занове-дио својим ученицима да прво уче, а затим да крсте (Мат. 28, 19).»)

') Впди Л. Мирковић, Праносланна литургика, I. део стр. 222. Тумачење степених антифона вндн: N'. бро ; К а Х А И Т О ; Б Е а ч З - 6 п о « Х о { , 'Ерцг)-уг.а 61; хоо; 'АчараУцоб; хтЈ; 'Оххоијхои (8°, еН. КугИоз АШапа81аЈеб, Јеги8а1еш, 1862.).

*) Види Л. Мирковић, Пранославна Литургика, I. део, стр. 288. *) Испор. ВешнминЂ, Нован Скрижалв, Спб. 1908. стр. 126.

72

И з а ј е в а н ђ е л и ј а и „Слака ТЈк-к, Гди, слава т«к-к ' ч и т а с е : „Еоскресени Хртоко кид^кин. . ." и нокајни 50. псалам, за време кога свештеник са јеванђелијем излази из олтара, као од гроба, кроз царске двери држећн га при ирсима, и ставља га на налоњу ради целивања. 50. нсалам се чита у знак да је Господ ради наших грехова умро и васкрсао, да нам дарује вечни живот. Иза 50. исалма иоје се „Слакл: Л1оли= твалш ант^лшкх. . . И нкш-к : /Иолиткалш Ецм, з а т и м : „Иолшл8и ЛЈА Еж« по вмиц'ки лшлостн ткож. . . " и стихира васкрсна: „Еоскрсх 1исх № грокл..."

После о в и г песама излази ђакон пред царске двери и чита први део молитве са литије на вечерњу: „Спаси, Еж«, лмди ТКОА. . . " на коју верни одговарају: „Гди ПОЛ<ИЛ8И" (12 пута), а свештеник је завршује возгласом: „/ИилостТм и дротллш . . " и затварају се царске двери.

Затмм долази канон,1) катавасија но уставу, т. ј. која је прописана да се ноје. После 3. 6. и 9. песме ђакон говори малу јектенију испред царских двери (или свештеник у ол-тару) са односним возгласом у служабнику. Сваком делу канона додају се неке пе$ме, тако после треће песме, мале јектеније и возгласа поје се кондак и сједален са богоро-дичним светога из минеја, после шесге несме кондак вас-крсан и икос, и пролог или синаксар, а после девете песме светилан васкрсан и светога. Пред ирмосом 8. песме поје се уз поклон: „Хка'лил1х, влгослокил»х, покллнлелкА Гдки-.* ." и долази ирмос, осме песме, иза које свештеник или ђакон кадећи исиред часне трапезе говори: „Ец8 и л»трк ск-ктл п-кснкл»и (или вх п-кснбх«) возкбличилЈх", нашто се поје:' „Еми» ч и т х д8ша л«оА Гда . . . " с припевом: „Честн^кишвк! х«р8к1<их.. за време које песме се кади цео храм. Затим долази девета песма канона, мала јектенија и возглас од свештеника: ,;Мкм> Т А \ва 'лАтх". . .

Сада узглашава ђакон: „Стх ГДк Егх на'шх", што би ђакон требао да ноје владајућмм гласом, са стиховима 1. Шки> сгх Гдк Е гх на'шх, и 2. На'дх вск.ии лгодклш Егх на'шх", и затим се поје васкрсни ексапостилар, — који по садржини оДговара на јутрењу читаном васкрсном јеванђелију —, „Сла'ва: светилан светога (ако га има), и нкш-к" богородичан ексапостилара. Према томе има ексапостилара колико и вас-

') Види Л. Мирковић, Прачославна Литургика, I део, стр. 223.

141

крсиих јенанђелија, и унек се ноје онај ексаностилар, који по броју одгонара броју прочитаног наскрсног јенанђелија. Који се ексапостилар ноје у коју недељу одређује се по т. зн. столпонима,1) које имамо у тииику (гл. 54.), на крају октоиха, следокном псалтиру и неликом часлонцу.

Загим се поје „Кслкое дмхЈнћ" и хналитне стихире по гласу који нлада, Оллка: јенанђеоска јутарња стихира*) (има их колико и ексапостилара, односно јутарњих наскрсних јенанђелија, те п она одгонара бројем односно.м броју екса-постилара или југарњих јенанђелија, а имамо их штампане заједно са ексапостиларнма), „и нкнгк" богородичап: „Прекла» гословннм есн Сц«...", и затим се поје нелико сланослонпје, које се чита на јутрењу у седмичне дане. Иосле несме: ..Откж ЕЖЈ. . ." којом се занршује нелико сланослоније. поје се нас-крсан тропар: „Днесх сплсмн <и|'р8 кмстк. . .'* (ако се иоје 1. В. 5. и 7. глас) или „Коскркх № гровл..." (ако се поје 2. 4. 6. и 8. глас) нладајуђим гласом. Затим долази сугуба и прозбена јектенија са приклањањем глане, и јутрење се снр-1нава после „пр(л«8дростк", при чему се двери отварају. завр-шни.м молитвама3) као шго је- изложено V служабнику, а отпуст почиње речима: „Еоскрккш Аза лнрткмха. . ." .

У недељу се врши литургија као и у остале седмичне дане са незнатним изменама у погледу садржине, а у пес-мама на литургији слави се васкрс Христов. Ове песме су: тропари блажена, песма после входа: „Пршднте НОКЛОННЛКА. . . "

у којој се поје: „воскрескш нзх лнртвмхх", место: „во СВАТК^Х дивснх сми", тропар после входа, прокимен и киноник. •

37. Црквена богослужења у осталв седмичне дане.

Понедељак је посвеђен бестелесним небеским силама, наиме 9 небеским чиновима, који без престанка стоје пред престолом небеског цара, појући трисвету песму Вогу у три ЈЛша, и који се према автору дела » 0 небесној јерархији« деле у три врсте У прву спадају: Престоли, Херувими и Серафими, у другу: Господства, Силе и Власти, и у трећу: Начала, Арханђели и Анђели. Према овоме небеске силе се хвале и славе у понедељак у троиарима и кондаиима који

*) Види Л . Мирковић, Православна Литургика, I. д'-о. стр. 236. 280. и 288. •) Види Л. Мирковић, Прав. Литургика, 1. д<-о, стр. 256. ') Види Л. Мирковић, Прав. Литургика, 1. део, стр. 209.

145

се читају на разннм црквеним богослужењима, у стихирама на Гди воззка\х и у стихирама на стиховње на вечерњу, у канону јутрења, у блаженима на св. литургији н у кнно-нику. Исто тако се моли у отнустима разнпх богослужења у понедељак, да се Христос исгинити Бог наш смпдује н да нас снасе између осталога моЛитвама и застунством не-бесних бестелесних сила.1) Поред успомене небесних сила богослужење понедељника је покајно богослужење, те се зато на вечерњу поред стихира анђелима поју п покајне стн-хире, а на јутрењу поред канона анђелима н канон покајнн.

У уторак слави црква пророке, најстарије веснике н но-сланике Вожје, а пошто је према самим речима Спаситељевим међу пророцима био највећи св. Јован Крститељ, го црква овај дан носпећује нарочито успомени овога пророка, и у његовој личности црква даје част свима пророцима. На црквеним богослужењима јутра и вечера славн црква у тро-нарима и кондацима ових богослужења успомену правед-нога с похвалама, назива св. Јована Крститеља најчаснијнм између снију пророка, пророком над пророцима, исиуњењем свих пророштава, посредником старе и нове благодати. С обзиром на блажени свршетак св. Јована, слави га нрква на литургији у канонику речима: „Ех ПЛЛ1АТХ в^чнВк) К$Д(ТХ

прлвЈдникх"2), и у обичнимотпустима разних богослужења ири-зива црква милост Христа истинитог Вога и молитва.ма че-стнога, славнога нророка и крститеља Јована (види отиуст уторника). И богослужење уторника је богослужење кајања и зато се поју на вечерњу покајне стихире и пророка, а на јутрењу покајни канон и канон пророка.

У среду се саветовао Јуда Искариотски, један од два-наесторице, са Јудејима како да изда Христа старепшиама народа, а у петак је распет Христос и у страшним мукама испустио је Свој дух у руке Оца Небеснога. Сеђајуђн се тако црква ових догађаја из земаљског живота Исуса Хрп-ста, слави како богослужењима својима, тако и постом у ове дане страдања и с.мрт Господа. Парочито се величају страдања Христова средом н петком у разним троиарп.ма ових дана, у стихирама и блаженпма. Поред овог сеђа се црква дубоке жалости Мајке Божје. која стоји поред крста

') Видн у служабнику отпуст понедељника. ») Пс. 111, 6.

10

146

Христова, и зато се песме које се поју у ове дане зову крстобогородичан. А у петак слави црква у својим песмама и животворно дрво (крст) ИХриста, на коме- је извршио наше спасење.

У отпустима обичним моли се у среду и петак мило-срђе Божје и силом часног и животворног крста (види от-пуст среде и петка).

У четвртак слави црква успомену свију апостола и св. оца Николаја као представника св. отаца, и због овога се поју на вечерњу стихире апостола и св. Николе, на ју-трењу канон апостола и св. Николе, и у отпустима се при-знва милосрђа Христа истинитог Бога и молитвама светих славних и свехвалних аностола и светог оца нашег Николе (види отпуст четвртка).

У суботу нам приказује црква, имајући у виду крај свију створења, онај блажени мир, који нас чека у вечности, ако у овом свету узживимо праведно и према заповестима Божјим. И пошто нас опомиње и побуђује она тако на тај живот, слави она у овај дан побожне и свете оце и све светитеље, који су борећи добар бој ушли у царство Божје, и тако се црква сећа умрлих отаца и браће наше, молећи се да их Бог уведе у станове светих. Према овом значењу дана врши се у суботу нарочита полуноћница, која је у главном слична свакодневној нолуноћници; а у поједино-стима садржином својих појединих читања сећа нас идеје, која лежи у основи овога дана. Исто тако поју се на ве-черњу стихире светих и мученика, а на јутрењу канон све-тих и мртвих. Даље има јутрење суботно стихире на хва-лите и на стиховње. Најпосле се моли у обичним отпустима, да се Христос истинити Бог молитвама мученика, препо-добних и богоносних отаца наших и свију светих смилује на нас и да нас спасе као добар и човекољубац (види от-пуст суботе). Сва ова богослужења седмиЧна, подељена у осам гласова, понављају се у седмичне дане како долазе једно за другим у октоиху.

С А Д Р Ж А Ј

II. ДЕО.

Посебни део литургике. Гграна

1. Прелаз

Јавна заједничка црквена богослужења, или стална, одређена богослужења.

2. Подела . . . .

Јавна свакидашња црнвена богослужвња. Седам

црнвених часова.

3. Историјски основ седам црквених часова . 4. Садржина седам црквенпх часова у старој цркви 5. Идеја и опћп значај седам црквених часова 1 6. Време вршења црквених часова данас 1 7. Девеги час * 8. Нечерње * д 9.

10. Полуноћница ^ 11. Јутрење 12. Час ирви 2

13. Час трећи 3 о

14. Час шести 15. Обедница или изобразителна 3

16. Међучасија (ЛМЖДОЧ^СТА) 3

17. Света литургија 18. Појам о жртви. Старозаветне жртве 3 ' 19. Крсна жртва Христова и евхаристијска жртва 20. Имена, суштина и значење св. литургије 21. Време свршавања св. литургије 22. Шта је потребно за свршавање св. литургије

Страна

23. Вршилац св. литургије . . . 45 24. Литургије православне источне цркве 48 25. Главни делови литургија св. Василија Великог и св. Јована

Златоустога 5 5 26. Чин литурги|е св. Јована Златоустога и св. Василија Вели-

кога. Проскомидија - 57 27. Чин литургије оглашених 6 4 28. Чин литургије верних 80 29. Канон евхаристије . 93 30. Продужење 108 31. Продужење 113 32. Литургија пређеосвећених дарова 124 33. Спремање св. хлеба за литургију пређеосвећених дарова . 127 34. Чин литургије пређеосвећених дарова 128

Јавна заједничка седмична богослужења.

35. Седмична богослужења 186 36. Васкрсна (недељна) богослужења 187 37. Црквена богослужења у остале седмичне дане . . . . . . 144

Поставио - ПРОТОМАЈСТОР - 0кто6ар'10.