EKONOMIJAEKONOMIJA33

1

Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.

332

TRAŽNJA I PONUDATRAŽNJA I PONUDA

33

Tržišne sile ponude i tražnje

Kada hladan talas pogodi Floridu, cena soka od pomorandže u samoposlugama širom SAD-a se povećava. Svakog leta, kada je u Novoj Engleskoj lepo vreme, cena hotelskih soba na Karibima naglo pada. Kada na Bliskom istoku izbije rat, cena benzina u SAD raste, a cena polovnog kadilaka opada.

3

Zajedničko za ove događaje je da pokazuju funkcionisanje PONUDE I TRAŽNJE: sile koje omogućavaju funkcionisanje tržišnih ekonomija. Određuju količinu svakog dobra koje se proizvodi i cenupo kojoj se ono prodaje.

Tržište

Izrazi ponuda i tražnja odnose se na ponašanje ljudi kada međusobno deluju jedni na druge na TRŽIŠTIMA.

DEFINICIJA Tržište pomiruje interese potrošača i proizvođača s

tehnološkim mogućnostima. Cene su instrumentpomoću kojih nevidljiva ruka usmerava ekonomsku

4

pomoću kojih nevidljiva ruka usmerava ekonomsku aktivnost.

STRANA LITERATURA STRANA LITERATURA • Market economy- tržišna privreda

alocira resurse putem decentralizovanihodluka mnogih preduzeća i domaćinstava prilikom međusobnog delovanja na tržištu dobara i usluga.

Tržište

Tržište je skup kupaca i prodavaca koji putem svojih stvarnih ili potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda (skupine proizvoda) i usluga.

Industrija je skup privrednih subjekata – preduzeća koja prodaju slične ili iste proizvode. Industrija predstavlja ponudu na tržištu.

5

DEFINICIJA Tržište je mehanizam putem kojeg kupci i prodavci međudeluju da bi nekoj robi odredili cenu i količinu.

Tržište

Tržište dvovlašće potrošača i tehnologije. Potrošači upravljaju pomoću svojih urođenih i stečenih ukusa - izraženih pomoću novčanih glasova u koju će svrhu usmeriti korišćenje ograničenih resursa. Oni, određuju granicu proizvodnih mogućnosti. Dostupni resursi postavljaju fundamentalna ograničenja za potrošače.Potrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od

6

Potrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga. Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom dobara od strane preduzeća.Odluke preduzeća su uslovljenetroškovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno stražnjom potrošača - njihovim dohotkom i cenama roba i usluga određuju šta će se proizvoditi.

Vrste i veličina tržišta

Tržište roba i usluga- dobara: odluke su decentralizovane. Tržište inputa. Finansijsko tržište, tržište hartija od vrednosti (novca i kapitala). Organizovano: kupci i prodavci se sastaju u određeno vreme, na određenom mestu, aukcionar pomaže da se

7

odrede cene i izvrši dogovor oko prodaje (poljoprovredni proizvodi). Manje organizovano:kupci sladoleda nikada se ne sastaju, prodavci na različitim lokacijama nude sladoled koji se u izvesnoj meri razlikuje, ne postoji aukcionar koji uzvikuje cenu, prodavac izloži cenu korneta, a svaki kupac odlučuje koliko sladoleda će kupiti u svakoj prodavnici.

Vrste i veličina tržišta

Savršeno konkurentno tržište: mnogo kupaca i prodavacakoji ne mogu značajnije da utiču na promenu cene isegmentaciju tržišta. Preovlađuje jedna - tržišna cena, nepostoji mogućnost diferencijacije proizvoda, sva dobra koja sunude na prodaju su ista. (price taker). Npr. pšenica.

Nekonkurentno tržište: čini neka kompanija ili nekolikokompanija,koje pojedinačno ili zajednički moguda utiču na

8

kompanija,koje pojedinačno ili zajednički moguda utiču nacenu i podelu tržišta. Različita preduzeća mogu da odrederazličite cene za isti proizvod. (price maker). Monopol,oligopol (avionske linije), monopolistička konkurencija(časopisi, deterdžent).

Inputi (faktori, činioci proizvodnje) i autputi

Inputi: robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute. Zemlja: “dar prirode”: zemljište, minerali i voda (renta). Rad: utrošeno radno vreme i radni napor za proizvodnju roba i usluga (nadnica). Kapital: alatke, instrumenti, mašine, zgrade, objekti koje preduzeće koristi za proizvodnju. Trajna dobra proizvedena sa ciljem

9

koristi za proizvodnju. Trajna dobra proizvedena sa ciljem proizvodnje drugih dobara i usluga (kamata). Preduzetništvo:ljudski resurs koji organizuje korišćenje ostalih inputa. (profit). Autputi: različite proizvodne robe i usluge koje se troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji). Autputi i proizvodnja su sinonimi.

Privredni subjekti

Pored stanovništva (domaćinstava) i preduzeća, bitno jefunkcionisanje finansijskog tržišta (banke, berze i drugefinansijske institucije)i države.

Banke su finansijsko-kreditne ustanove preko kojih cirkulišunovčana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje privrede.Posebnosu značajne berze kao jedanod oblika funkcionisanja

10

Posebnosu značajne berze kao jedanod oblika funkcionisanjafinansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju alokacijuresursa.

Država, kao privredni subjekt, obezbeđuje političku i pravnuvlast, usmerava i kontroliše tokove roba, usluga i novca radipostizanja opštih interesa društva, odnosno funkcionisanjeprivrednog sistema.

Ekonomske aktivnosti

Proizvodnja, raspodela, razmena i potrošnjaProizvodna preduzeća proizvode robe i usluge, vrše i prometsvojih proizvoda ili trgovinu drugih roba i usluga. Trošeresurse, proizvode autpute i u reprociklusu obavljaju sveaktivnosti.Finansijska preduzeća obavljaju aktivnosti koje se odnose namonetarnu politiku - poslove sa novcemi kapitalom.Investicione aktivnosti (tržištenovcai kapitala)prikupljanje,

11

Investicione aktivnosti (tržištenovcai kapitala)prikupljanje,raspodela sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanjeproizvodnje, imala korist u budućnosti. Preduzeća u domenuinvesticionih aktivnosti povezuju realnu (proizvodnu) imonetarnu oblast posredstvomfinansijskih aktivnosti .Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, znanja, odvijase i na spoljnom(ino) tržištu - aktivnosti vezane zabilanstekućih i bilans kapitalnih transakcija zemlje sa ino.

Tržište i cene

U tržišnoj privredi, svaka roba ima svoju cenu koja predstavljavrednost nekog dobra izraženu u novčanom obliku.Cena nekog proizvoda upoređena sa cenama drugih proizvoda jerelativna cena - predstavlja oportunitetni trošak tog proizvoda.

Više cene smanjuju tražnju potrošača, a podstiču

12

Više cene smanjuju tražnju potrošača, a podstiču proizvodnju.

Niže cene podstiču potrošnju i obeshrabruju proizvodnju.

Cene po kojima kupci žele da kupe tačno onoliko koliko prodavci žele da prodaju postižu ravnotežu ponude i tražnje.

Tražnja - demand (D)

Kriva tražnje: odnos cene i tražene količine (količina koju sukupci spremni i u stanju da kupe po određenoj ceni).

DEFINICIJA Zakon tražnje ukazuje na očiglednu vezu između tržišne

cene nekog proizvoda i njegove tražene količine i glasi: “Аko su ostali elementi nepromenjeni, kada cena nekog dobra

raste, tražena količina se smanjuje, a kada njegova cena

13

raste, tražena količina se smanjuje, a kada njegova cena opada, tražena količina se povećava”.

Kriva tražnje pokazuje koju je najvišu cenu za svaku datu količinu pojedinac spreman da plati za jedinicu proizvoda.Najviša cena predstavlja marginalnu korisnost koju potrošač dobija kupovinomjedinice proizvoda.

Tražnja - demand (D)

Dva razloga zbog kojih više cene smanjuju traženu količinu:

Efekat supstitucije: viša relativna cena povećava oportunitetni trošak kupovine dobara, pa ih ljudi kupuju manje. Potrošači svoje izdatke prebaciju sa robe čija se relativna cena povećala na robu čija se relativna cena smanjila, ukupna korisnost za potrošača se ne menja. Efekat dohotka: viša relativna cena smanjuje količinu

14

Efekat dohotka: viša relativna cena smanjuje količinu dobara koju ljudi mogu da kupe, odnosno povećanje tražnje za nekim proizvodom koje nastaje kao posledica povećanja realnog dohotka. Najčešće, posledica ovog efekta je da ljudi kupuju manju količinu dobara kojima se cena povećala (iznos za koji se smanjuje tražena količina usled pada realnog dohotka izazvanog rastom cena).

Promene tražene količine (kretanje duž plave krive)

Tražena količina raste kada se cena smanjuje, (zakon opadajuće tražnje) kriva tražnje ima opadajući oblik, nagnuta je na dole.

Promena cene proizvodadovodi do promene tražene q i pomeranja duž krive tražnje. Viša cena proizvoda, manja je tražena

15

proizvoda, manja je tražena količina: odnos prikazan kao pomeranje duž krive tražnje D1: smanjenje tražene količine sa 4.000 na 2.000 teniskih loptica posledica je povećanja cene sa 2 $ na 4 $ po teniskoj loptici.

Tražnja (promene tražnje: pomeranje crvene krive)

Promena tražnje i pomeranje krive tražnje, posledica je uticaja faktora koji utiču promenu tražene količine po svakoj datoj ceni.

Bilo kakva promena koja povećava traženu količinu pri svakoj datoj ceni, pomera krivu tražnje udesno,što je prikazano

16

udesno,što je prikazano kao porast tražnje ipomeranje krive tražnje iz položaja D1 u položaj D2.Svaka promena koja smanjuje traženu količinu pri svakoj datoj ceni pomera krivu tražnje ulevo i predstavlja pad tražnje

Tražnja (promene tražnje: faktori)

Cene supstituta: porast cene supstituta povećava tražnju porast cene komplementa smanjuje tražnju. Očekivane cene u budućnosti: ako se očekuje rast cene u budućnosti, povećava se tekuća tražnja.Dohodak:

17

Dohodak:normalna dobra, rast dohotka dovodi do rasta tražnjeinferiorna dobra, rast dohotka smanjuje tražnju.Broj kupaca:povećanje broja stanovnika povećava tražnju Ukusi:proizvod koji potrošači više vole, kupuje se u većoj meri, što povećava tražnju.

Tražnja (promene tražnje: faktori)

18

Ponuda - supply (S)

Ponuđena količina nekog dobra je količina koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju po određenoj ceni u određenom vremenskom periodu.

DEFINICIJA Zakon ponude: uz ostale nepromenjene faktore, ponuđena

količina nekog dobra raste kada raste cena tog dobra.

19

količina nekog dobra raste kada raste cena tog dobra. Kažemo da ponuđena količina stoji u pozitivnoj korelaciji sa cenom dobra, jer se ponuđena količina povećava kada

cena raste, a smanjuje kada cena opada.

Kriva ponude pokazuje minimalnu cenu koju prodavacodređuje kako bi proizveo jedinicu autputa. Kriva ponude jepozitivno nagnuta, odnosno raste (usled delovanja zakonaopadajućih prinosa).

Promene ponuđene količine (kretanje duž plave linije)

Ponuđena količina raste kada se cena poveća, (zakon rastuće ponude), kriva ponude je nagnuta naviše.

Promena cene proizvodadovodi do promene ponuđene količine i pomeranja duž krive ponude.Što je viša cena proizvoda, veća je ponuđena količina. Ova relacija

20

ponuđena količina. Ova relacija prikazana je kao pomeranje duž krive ponude S1: povećanje ponuđene količine sa 2.000 na 4.000 teniskih loptica, posledica je povećanja cene sa 2 $ na 4 $. po teniskoj loptici.

Ponuda (promene ponude - pomeranje crvene linije)

Promena ponudei pomeranje krive ponude, rezultat je uticaja faktora koji utiču promenu ponuđene količine po svakoj datoj ceni. Bilo kakva promena koja

povećava ponuđenu količinu pri svakoj datoj ceni, pomera krivu ponude udesno, što je prikazano

21

kao porast ponude ipomeranje krive ponude iz položaja S1 u položaj S2.Svaka promena koja smanjuje ponuđenu količinu pri svakoj datoj ceni pomera krivu ponude ulevo i predstavlja pad ponude.

Ponuda (promene ponude: faktori)

Cene inputa: povećanje cene proizvodnih inputa (troškova, proizvodnja je manje profitabilna) smanjuje ponudu. Cene sličnih proizvoda:povećanje cene proizvodnih supstituta smanjuje ponudu;porast cena proizvodnih komplemenata povećava ponudu Očekivane cene u budućnosti:

22

Očekivane cene u budućnosti:ako preduzeće očekuje da će se cena proizvoda vremenom povećati, uskladiće svoju tekuću proizvodnju i danas ponuditi manji deo proizvoda tržištuBroj prodavaca:povećanje broja prodavaca povećava ponudu Tehnologija:napredak tehnologija povećava ponudu

Ponuda (promene ponude: faktori)

23

Tržišna ravnoteža

Ravnotežna cenaizjednačava traženu i ponuđenu količinu; tačka u kojoj se krive ponude i tražnje seku. Ravnotežna količinapredstavlja ponuđenu i traženu količinu pri ravnotežnoj ceni.

Ravnotežna cena 3 $, ravnotežna q 3.000. Cena ispod ravnotežne:na tržištu postoji manjak(prekomerna tražnje), izaziva

24

(prekomerna tražnje), izaziva povećanje cene. Cena iznad ravnotežne:na tržištu postoji višak(prekomerna ponude), izaziva smanjenje cene. Samo pri ravnotežnoj ceni, ne postoji tendencija promene cene.

Ako deluje više faktora (neki pomeraju D, a drugi S), tada:

Povećanje tražnje i ponude(krive se pomeraju udesno): količina se povećava, dok cena može da se poveća, smanji ili ostane nepromenjena.

Smanjenje tražnje (pomeranje krive tražnje ulevo) i povećanje ponude(pomeranje krive ponude udesno): cena se smanjuje, dok količina može da se poveća, smanji ili ostane

25

nepromenjena.

Test - gruni radSavet za studente!

Promene tražnje ne izazivaju promene ponude i obrnuto.Studenti često prave grešku u uverenju da povećanje / smanjenje

tražnje (pomeranje krive tražnje udesno / ulevo), izaziva povećanje / smanjenje ponude (pomeranje krive ponude udesno /

ulevo).

Povećanje tražnje pomera krivu tražnje udesno: povaćava se

26

tražnje udesno: povaćava se ravnotežna cena (sa 300 na 400 $) i ravnotežna količina (sa 3.000 na 4.000 TV uređaja). Pomeranje krive tražnje ne dovodi do pomeranja krive ponude.Postoji kretanje duž nepromenjene krive ponude.

Test - gruni radTESTTačno / netačno

1. Oportunitetni trošak proizvoda jednak je relativnoj ceni.2. Cena porcije špageta iznosi 12 $, a cena perece 2 $. Relativna cena špageta je 6 pereca po jednoj porciji špageta. 3. Proizvod sa visokom relativnom cenom ima nizak oportunitetni trošak. 4. Smanjenje dohotka smanjuje tražnju za svim proizvodima.5. Povećanje cene stočne hrane, smanjuje ponudu mesa.

27

5. Povećanje cene stočne hrane, smanjuje ponudu mesa.6. Povećanje cene kafe pomera krivu ponude kafe udesno.7. Ako povećanje cene benzina smanji tražnju za limuzinama, benzin i limuzine su komplementarna dobra.8. Sa povećanjem dohotka, raste tražnja za normalnim dobrom.9. Odluke ljudi da kupuju veće količine proizvoda dovodi do pomeranja krive ponude.10.Moguće je da cena nekog proizvoda ostane nepromenjena iako je količina povećana, ukoliko se tražnja i ponuda povećaju za isti iznos.

Test - gruni radTESTTačno / netačno

Da li tržište rešava sledeće probleme:a) Racionalnu alokaciju faktora proizvodnje.b) Povećanje produktivnosti.c) Socijalnu diferencijaciju u društvu.d) Pravovremenu informaciju privrednih subjekata.

28

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije 1: tržište novih automobila

Novi automobili su normalna dobra.Pretpostavimo da se privreda nalazi u ekspanziji privrednogciklusa, pa je prihod stanovništva značajno uvećan.

a) Korišćenjem dijagrama tražnje i ponude objasnite štaće sedogoditisaravnotežnomcenomi ravnotežnomkoličinom natržištu

29

dogoditisaravnotežnomcenomi ravnotežnomkoličinom natržištunovih automobila.

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije 1 (rešenje)

Normalna dobra: povećanjedohotka povećava tražnju zaautomobilima: kriva tražnje sepomera udesno = rast tražnje.

Dolazi do povećanja ravnotežne

30

Dolazi do povećanja ravnotežnecene (sa 19.000 na 20.000 $) ipovećanja ravnotežne količine (sa10 na 11 miliona automobilagodišnje).

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije 2: rad na naftnim poljima jeftiniji

Pretpostavimo da se nadnica radnika na naftnim bušotinama smanjila. a) Korišćenjem dijagrama tražnje i ponude objasnite efekat smanjenja nadnica na ravnotežnu cenu i ravnotežnu količinu na tržištu nafte.b) Korišćenjem dijagrama tražnje i ponude objasnite šta će se

31

b) Korišćenjem dijagrama tražnje i ponude objasnite šta će se dogoditi sa ponudom automobila, a šta sa cenama karata gradskog prevoza. (pokušajte sami).

Test - gruni radTESTGrafičke ilustracije 2 (rešenje)

Niže plate smanjuju cenuproizvodnog resursa (rada)korišćenog u proizvodnjinafte, pa seponuda naftepovećava. Ova promenaprikazanaje na slici na kojoj

32

prikazanaje na slici na kojojse kriva ponude pomera iz S1u S2. Povećanje ponudesmanjuje cenu nafte (sa 80 na70 centi po galonu) ipovećava količinu (sa 10 na11 miliona galona nafte).

Test - gruni radTESTCase study 1: Tražnja i ponuda Mango stripova

Na osnovu podataka iz tabele, nacrtajte krive tražnje i ponude za Mango stripovima. Na dijagramu, označite ravnotežnu ceni i ravnotežnu količinu.

Tražnja i ponuda stripovaCena po stripu Tražena količina Ponuđena količina

33

Cena po stripu($)

Tražena količina(godišnje)

Ponuđena količina(godišnje)

2,50 14.000.000 8.000.0003,00 13.000.000 10.000.0003,50 12.000.000 12.000.0004,00 11.000.000 13.000.0004,50 10.000.000 14.000.000

Test - gruni radTESTCase study 1: Tražnja i ponuda Mango stripova

b) Koliko iznosi marginalna korisnost potrošača 12.000.000-tog stripa? Kolika je minimalna cena po kojoj su proizvođači spremni da proizvednu 12.000.000-ti strip?

a) Korišćenjem podataka iz tabele nacrtajte krive ponude i tražnje. Na dijagramu, označite ravnotežnu ceni i ravnotežnu količinu.

34

c) Pretpostavimo da je cena bioskopske karte, supstituta stripa,povećana tako da pri svakoj ceni stripa kupci godišnje kupe2.000.000 stripova više, odnosno po ceni od 2,5 $ kupcićekupovati 16.000.000 stripova, itd. Na istoj slici nacrtajte novukrivu tražnje. Koliko iznosi nova ravnotežna cena i novaravnotežna količina?

Test - gruni radTESTCase study 1: Tražnja i ponuda Mango stripova (rešenje)

b) Kupac koji kupi 12.000.000-ti strip plaća cenu od 3,50 $za jedan strip, pa je ta cena korisnost koju dobija kupovinom tog stripa. Preduzeće koje proizvodi 12.000.000-ti strip dobija 3,50 $

35

12.000.000-ti strip dobija 3,50 $ za taj strip, a kriva ponude pokazuje da je cena od 3,50 $ minimalna cena po kojoj je preduzeće spremno da proizvede i proda strip.

c) Nova kriva tražnje D2, nova ravnotežna cena: 4 $ po stripu, a nova ravnotežna količina iznosi 13 miliona stripova.

Test - gruni radGrupni rad: Vlada Srbija objavila rat duvanu

Tanjug, 25.10.2009. Vlada Srbije je odlučna u nameri da smanji duvanski dim.

Podaci Ministarstva zdravlja ukazuju na alarmantno stanje zdravlja pušača u Srbiji. Broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji je najveći u Evropi. Kreatori javne politike imaju dva načina pomoću kojih mogu da ostvare taj cilj: negativni marketing i oporezivanje proizvođača cigareta (i povećanje akciza na uvozne

36

oporezivanje proizvođača cigareta (i povećanje akciza na uvozne cigarete).

Grafički prikažite i objasnite kako?

Test - gruni radGrupni rad (rešenje)

a) oglasi javnih ustanova, upozorenja o štetnosti duvana na paklicama, zabrana reklamiranja na TV predstavljaju mere kojima se destimuliše pušenje:smanjuje tražena količina pri svakoj datoj ceni. Ako su uspešne ove mere: pomeraju krivu tražnje ulevo (pri istoj ceni paklice, smanjuje se tražena količina). Po ceni od 2$ za paklicu, tražena količina opada sa 20 na 10 cigareta dnevno, što je prikazano pomeranjem iz tačke A u tačku B.

37

Test - gruni radGrupni rad (rešenje)

b) kreatori politike mogu da pokušaju da povećaju cenu cigareta. Ako vlada oporezuje proizvođače cigareta, oni veliki deo poreza prenose na potrošače u vidu veće cene. Veća cena podstiče pušače da smanje broj cigareta koji puše. U ovom slučaju, smanjena količina cigareta ne predstavlja pomeranje krive tražnje, već uočavamo kretanje ka drugoj tački na istoj krivi tražnje. Kad cena poraste sa 2% na 4$, tražena količina opada sa 20 na 12 cigareta dnevno, što je prikazano kretanjem iz tačke A u tačku C (sa većom cenom i manjom količinom).

38

iz tačke A u tačku C (sa većom cenom i manjom količinom).

Test - gruni radSamostalna provera znanja 1. Tržište mini-kombija

Razmotrite tržište mini-kombija. Na koje determinante ponude ili tražnje utiče svaki navedeni događaj. Naglasite da li se ponuda ili tražnja povećavaju ili smanjuju, i grafički ilustrujte šta se događa sa ravnotežnom cenom i količinom. a. Ljudi odlučuju da imaju više dece. b. Štrajk radnika čeličane povećava cene čelika. c. inženjeri konstruišu novu automatizovanu mašineriju za proizvodnju mini-kombija.

39

proizvodnju mini-kombija. d. raste cena sportskih automobila. e. Slom berze pogoršava zdravlje ljudi.

Test - gruni radSamostalna provera znanja 2. Paradajz Kada se nadnica (cena rada) berača paradajza poveća: a) šta se dešava sa ponudom, tražnjom, ponuđenom količinom, traženom količinom i cenom na tržištu kečapa? A šta na tržištu pomfrita? Šta se u toj situaciji događa sa cenom soka od pomorandže? b) šta se dešava sa količinom i cenom na tržištu paradajza ako Ministarstvo zdravlja objavi rezultate istraživanja koji ukazuju da konzumiranje paradajza smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih

40

konzumiranje paradajza smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja.

Ne zaboravite:- kečap i pomfit su komplementari, jer se zajedno konzumiraju.- paradajz je input u proizvodnji kečapa i soka od paradajza. - sok od paradajza i đus su supstituti.

Test - gruni radSamostalna provera znanja 3.

Šta je ravnotežna cena? Prikažite je grafički i objasnite gde se nalazi ravnotežna cena, a zatim koja su još dva moguća stanja i kada se javljaju.

41

42

Predavаč dr Ljiljana Malešević