УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Београд,

30. март 2016. године

Изборном већу Правног факултета

Универзитета у Београду

Декан Правног факултета Универзитета у Београду, на предлог Катедре за

грађанско право и уз сагласност Изборног већа од 21. децембра 2015. године, донео је

одлуку о расписивању конкурса за избор у звање једног ванредног професора за

Пословноправну ужу научну област - предмет Право осигурања на Правном факултету

Универзитета у Београду. Конкурс је објављен у огласним новинама Националне службе

за запошљавање "Послови" бр. 654-656 од 30. децембра 2015. године и "Службеном

гласнику РС" бр. 109 од 25. децембра 2015, као и на интернет страницама Факултета и

Универзитета у Београду.

Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на седници од 21.

децембра 2015. године образовало је Комисију за припрему извештаја о пријављеним

кандидатима, у следећем саставу: проф. др Предраг Шулејић, проф. др Мирко Васиљевић

и проф. др Небојша Јовановић.

Како, због здравствених разлога, проф. др Предраг Шулејић није био у могућности

да се прихвати чланства у комисији, то је Катедра за грађанско право на седници од 15.

марта 2016. године утврдила предлог да се за новог члана комисије одреди проф. др

Слободан Перовић, што је Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на

седници од 28. марта 2016. године усвојило, тако да нову комисију чине: проф. др

Слободан Перовић, проф. др Мирко Васиљевић и проф. др Небојша Јовановић.

На расписани конкурс се у року пријавила се 1 кандидаткиња: др Наташа Петровић

Томић, доценткиња на Правном факултету Универзитета у Београду. Пошто је проучила

приложену документацију, Комисија има част да Изборном већу Правног факултета

Универзитета у Београду поднесе следећи

ИЗВЕШТАЈ

I Подаци о кандидаткињи

Наташа Петровић Томић рођена је 13. маја 1980. у Лесковцу. Правни факултет

Универзитета у Београду уписала је 1999, а дипломирала је на истом (Правосудна

наставна група) 12. септембра 2003, са просечном оценом 9, 87. Проглашена је за студента

2

генерације 27. јануара 2004. године. Као један од најбољих студената у генерацији, више

пута је похваљивана и награђивана, и то: за постигнут одличан успех у учењу и стицању

знања на првој, другој, трећој и четвртој години студија "Светосавском дипломом";

дипломом Амбасаде Краљевине Норвешке којом је сврстана међу пет стотина најбољих

кандидата са Универзитета у Републици Србији; похвалом Министарства правде

Републике Србије за најбоље резултате показане током редовних студија; наградом фонда

"Ненад Ефтимовски" за одличан успех из предмета катедре за правно-економске науке;

наградом фонда "Др Драгољуб Атанацковић" за одличан успех из предмета катедре за

кривично право; дипломом универзитета у Београду за изузетан успех током студирања.

Одбранила је три семинарска рада на основним студијама (из предмета Породично право,

Наследно право и Међународно приватно право). Похађала је семинар невладине

организације Београдски центар за људска права и стекла диплому. Уз конкурсну пријаву

приложила је потврду да поседује активно знање француског, енглеског и шпанског

језика, као и средњи ниво немачког језика.

Последипломске студије уписала је 2003/04. на Правном факултету Универзитета у

Београду (Смер за привредно право). Децембра 2003. године додељена јој је стипендија

Министарства науке и заштите животне средине за 200 младих талената за магистарске

студије и њихово укључивање у научно-истраживачке пројекте. Распоређена је на научно-

истраживачки пројекат "Хармонизација југословенског права са привредним правом

Европске уније и стандардима Савета Европе".

На место асистента-приправника за научну област Пословно право - предмет Право

осигурања изабрана је 2005. године. Држала је вежбе и из Трговинског и Компанијског

права.

Обављала је функцију секретара Катедре за Грађанско право у периоду од 2005. до

2007. године; била је члан више стручних Комисија на Факултету. Један је од оснивача

Удружења научника и истраживача у области правних студија, чији је основни циљ

хармонизација права у региону југоисточне Европе са правом ЕУ и општим принципима

међународног права – HARMONIUS и директор Студија за Потрошачко и Право

осигурања при Удружењу. Учествовала је у радном тиму Привредне коморе Србије за

израду Кодекса пословне етике.

Члан је Управног одбора Удружења правника у привреди Србије, члан редакције

часописа „Право и привреда“, уређује рубрику Новости из света осигурања у часопису

„Право и привреда“, члан је редакције часописа Harmonius, члан је Издавачког савета

часописа Токови осигурања. Предавач је на специјалистичким курсевима из области

3

Пословног права у Комисији за хартије од вредности. Учествује у извођењу обуке за

овлашћеног посредника и овлашћеног заступника у осигурању у организацији Привредне

коморе Србије. Бави се консултантским пословима. Аутор је бројних чланака из области

трговинског права, права осигурања, пословне етике, као и корпоративног управљања, као

и неколико монографија. Учествовала је на многим међународним и домаћим

конференцијама.

20. децембра 2006. године одбранила је са одликом магистарски рад под називом

„Осигурање робе у међународном поморском превозу“, који је прерађен и објављен 2009.

године.

Добитник је стипендије за докторске студије на Max Planck Institut für ausländishes

und internationales Privatrecht у Хамбургу за период јул-август 2008. године. Поново

добија стипендију за истраживачки боравак на Max Planck Институту у јулу 2015. године.

7. фебруара 2011. године са одликом је одбранила докторску дисертацију под

називом „Осигурање од одговорности директора и чланова управног одбора акционарског

друштва“. Исте године изабрана је за доцента за Пословноправну научну област.

II Написани и објављени радови

СПИСАК РАДОВА ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА

I Монографије и тезе:

1. Осигурање од одговорности директора и чланова управног одбора

акционарског друштва, докторска дисертација одбрањена са одликом на

Правном факултету у Београду, 2011 (стр. 393)

2. Осигурање робе у међународном поморском превозу, допуњен магистарски рад,

Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009 (стр. 270)

3. Осигурање робе у међународном поморском превозу, магистарски рад одбрањен

са одликом на Правном факултету у Београду, 2006 (стр. 283)

4

II Чланци и учешће на конференцијама:

1. „Утицај осигурања од одговорности директора на трећи агенцијски

проблем“, Промене у праву осигурања Србије у оквиру европског (ЕУ)

развоја права осигурања, XII саветовање, Палић, 2011, (стр. 301-319)

2. „Directors’ and Officers’ Liability Insurance and Corporate Governance: Mutual

Influences – Comparative Experiences as a Model for Serbian Law“, Private Law

Reform in South East Europe, Liber amicorum Christa Jessel-Holst, M.

Vasiljević, R. Kulms, T. Josipović, M. Stanivuković (edit.), Faculty of Law,

University of Belgrade, 2010, (стр. 221-231).

3. „Медијација у осигурању“, Зборник Правног факултета у Ријеци, Vol. 31, бр.

1/2010, (стр. 475-493)

4. „Утицај осигурања од одговорности директора на први агенцијски

проблем“, Европске (ЕУ) реформе у праву осигурања Србије (зборник

радова), XI саветовање, Палић, 2010, (стр. 339-356)

5. „Клаузуле Института за осигурање робе из 2009. године – Поређење

Клаузула Института из 1982. и 2009. године са коментаром“, Ревија за право

осигурања, бр. 4/2010, (стр. 28-37)

6. „Осигурање робе по Incoterms транспортним клаузулама – са посебним

освртом на ЦИФ и ФОБ клаузулу“, Правни живот, бр. 12/2009, (стр. 907-

924)

7. „Издавање и одузимање дозвола за рад осигуравајућим друштвима“

(коаутор са З. Р. Томић), Право и привреда, бр. 5-8/2009, Београд, (стр. 185-

215)

8. „Осигурање од одговорности директора и чланова управе компанија“,

Анали, бр. 2/2008, Београд, (стр. 181-199)

9. „Осигурање од штета услед мана и природних својстава робе“, Токови

осигурања, бр. 1-2/2008, Београд, (стр. 20-26)

10. „Пословна етика и ОЕЦД Принципи корпоративног управљања – нека

општа разматрања“, Право и привреда, бр. 5-8/2008, (стр. 381-398)

5

11. „Business Ethics of Foreign Investors“, Право и привреда, бр. 1-4/2008, (стр.

151-161)

12. „Уговорена вредност у карго осигурању“, Правни живот, бр. 12/2007, (стр.

649-663)

13. „Пословна етика инвеститора“, Право и привреда, бр. 5-8/2007, Београд,

(стр. 840-851)

14. „Кодекс пословне етике – допринос морализацији пословних односа у

условима транзиционог окружења“, Правни живот, бр. 11/2006, Београд,

(стр. 337-355)

15. „Међународни документарни акредитив и место карго осигурања у њему“,

Право и привреда, бр. 5-8/2006, Београд, (стр. 807-822)

16. “Међународно осигурање од аутоодговорности (са посебним освртом на

директиве ЕУ о усклађивању законодавстава држава чланица о обавезном

осигурању од одговорности за штете од употребе моторних возила)”, Право

и привреда, бр. 1-4/2006, (стр. 84-102)

17. “Оснивање страних друштава за осигурање и огранака страних друштава

као облик страних улагања након доношења Закона о осигурању”, Правни

живот, бр. 10/2005, (стр. 1141-1152)

18. „Степен отворености тржишта осигурања Србије након доношења Закона о

осигурању“, Зборник радова са саветовања на Палићу, Удружење за право

осигурања, 2005, (стр. 232-243)

19. „Осигурање ревизора од одговорности“, Право и привреда, бр. 9-12/2004,

Београд, (стр. 141-159)

III Коментари судске праксе

1. „Неуставност одузимања дозвола за рад друштвима осигурања из разлога

који нису изричито прописани законом“, Право и привреда, бр. 9-12/2009,

(стр. 73-78)

6

IV Прикази

1. Max Haller, Organhaftung und Versicherung, Die aktienrechtliche

Verantwortlichkeit und ihre Versicherbarkeit unter besonderer Berücksichtigung

der D&O-Versicherung, Dike Verlag AG, Zürich/St. Gallen, 2008, Anali, br.

2/2009, (стр. 332-337)

V Прилози - РУБРИКА "НОВОСТИ ИЗ СВЕТА ОСИГУРАЊА"

1. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 1-3/2011, (стр. 176-183)

2. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 10-12/2010, (стр. 219-229)

3. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 1-3/2010, (стр. 190-196)

4. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 9-12/2009, (стр. 97-107)

5. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 9-12/2008, (стр. 151-156)

СПИСАК РАДОВА ОБЈАВЉЕНИХ НАКОН ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА

I Монографије:

1. Заштита потрошача услуга осигурања - Анализа и предлог унапређења

регулаторног оквира, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,

2015 (стр. 432)

2. Осигурање од одговорности директора и чланова управног одбора

акционарског друштва, допуњена докторска дисертација, Правни факултет

Универзитета у Београду, Београд, 2011 (стр. 387)

II Чланци и учешће на конференцијама:

1. "Influence of Follow the Fortunes Principle in Reinsurance on Transport

Insurance", излагање на међународној конференцији INTRANSLAW ZAGREB

2015 – 1st International Conference on Transport and Insurance Law, 16. 10.

2015. у конгресном центру Форум у Загребу у организацији Правног

факултета у Загребу

7

2. "Реосигурање - суштина, домашај и значај", Анали Правног факултета у

Београду, бр. 2/2015, (стр. 78-93)

3. "Клаузуле истоветности судбине осигуравача и реосигуравача", Harmonius,

Journal of Legal and Social Studies in South east Europe, бр. 2015, (стр. 185-

209).

4. "Заштита осигураника појединца и Преднацрт Грађанског законика Србије -

Колико смо далеко од европског нивоа заштите потрошача услуга

осигурања?", Право и привреда, бр. 4-6/2015, (стр. 605-627)

5. "О тзв. споредним управним актима у области заштите конкуренције -

регулатива Србије-" (коаутор са З. Р. Томић), у зборнику: Вук Радовић (ур.)

Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније (2015),

Правни факултет у Београду, Београд, 2015, (стр. 367-392)

6. "Још један Нацрт Закона о осигурању - кључне слабе тачке предложеног

регулаторног оквира осигурања", у зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање

пословног права Србије са правом Европске уније (2014), Правни факултет у

Београду, Београд, 2014, (стр. 244-285)

7. "Разлози (не) популарности арбитраже у потрошачким уговорима о

осигурању", излагање на међународном скупу „Правна сигурност у условима

транзиције“ и објављен у зборнику радова Правна сигурност у условима

транзиције, Радмила Васић, Ивана Крстић (ур.), Правни факултет

Универзитета у Београду, Београд, 2014, (стр. 299-315)

8. „Одговорност директора за штету по Закону о привредним друштвима“,

Право и привреда, бр. 4-6/2014, (стр. 130-147)

9. "Решавање потрошачких спорова пред арбитражом", Анали Правног

факултета у Београду, бр. 2/2014, (стр. 86-114)

10. „Неправичне клаузуле и Принципи европског уговорног права осигурања“,

Европска ревија за право осигурања, бр. 2/2014, (стр. 44-51).

11. „Одговорност и осигурање друмског превозиоца по ЦМР конвенцији“, у

зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање пословног права Србије са правом

Европске уније (2013), Правни факултет у Београду, Београд, 2013, (стр. 337-

371)

8

12. „Осигурање живота везано за инвестиционе фондове“, Анали Правног

факултета у Београду, бр. 1/2013, (стр. 122-148)

13. „Нарушавање конкуренције у осигурању рестриктивним споразумима“

(коаутор са З. Томић), Право и привреда, бр. 7-9/2013, (стр. 13-51)

14. „О неким облицима заштите корпоративних директора од одговорности“, у

зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање пословног права Србије са правом

Европске уније (2012), Правни факултет у Београду, Београд, 2012, (стр. 118-

144)

15. „Однос осигурања од одговорности директора и правила пословне процене“,

Правни живот, бр. 11/2012, том III, (стр. 429-447)

16. „Нека актуелна питања Нацрта Закона о осигурању“, Правни информатор,

бр. 10/2012, (стр. 37-41)

17. „Овлашћења Народне банке Србије код стечаја друштава осигурања“

(коаутор са З. Р. Томић), Право и привреда, бр. 7-9/2012, (стр. 406-435)

18. „О обештећењу директора компанија“, у зборнику: Вук Радовић (ур.)

Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније (2011),

Правни факултет у Београду, Београд, 2011, стр. (489-514)

19. „Осигурање од професионалне одговорности адвоката“, Правни живот, бр.

10/2011, стр. (835-864)

20. „О лиценцирању кандидата за чланове органа друштава осигурања – осврт на

одлуке Уставног суда Србије“, (коаутор са З. Р. Томић), Право и привреда,

бр. 4-6/2011, (стр. 91-112)

III Прилози - РУБРИКА "НОВОСТИ ИЗ СВЕТА ОСИГУРАЊА"

1. "Право осигурања - Примедбе на Преднацрт Грађанског законика Србије",

Право и привреда, бр. 9-12/2014

2. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 1-3/2012, стр. 173-179.

3. „Право осигурања“, Право и привреда, бр. 10-12/2011, стр. 163-172

9

III Преглед најзначајнијих радова објављених после избора у звање доцента

1. Заштита потрошача услуга осигурања - Анализа и предлог унапређења

регулаторног оквира, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2015 (стр.

432) - Монографија је написана на 432 стране, рачунајући и насловну страну, мудрост

Меше Селимовића, посвету, предговор, четири рецензије, десет страна садржаја и три

стране скраћеница на почетку рукописа, као и 18 страна коришћене литературе на

његовом крају (стр. 408-425). Монографија садржи рецензије четири угледна професора:

проф. др Мирка Васиљевића, проф. др Небојше Јовановића, проф. др Марије Караникић

Мирић и доценткиње др Емилије Мишћенић. Рукопис је написан ћириличним

компјутерским фонтом Times New Roman величине 12. Књига је подељена на увод (стр.

41-44) и два дела, од којих први има наслов „Општи део“ (стр. 47-137), а други „Посебан

део“ (141-399). Сваки део је подељен на неколико глава, а на крају сваке главе

списатељица износи своја закључна разматрања у вези са питањем које објашњава у

односној глави. На крају књиге налази се „Општи закључак“, који није сврстан ни у једну

главу, а односи се на целу материју разматрану у књизи.

Предмет монографског истраживања је српско право, уз истицање свих

неусклађености са директивама ЕУ. "Актуелност заштите потрошача услуга осигурања и

слабост постојећег регулаторног оквира полазне су премисе ове монографије" (извод из

рецензије проф. др Мирка Васиљевића). У уводном делу ауторка објашњава да српски

регулаторни оквир заштите потрошача услуга осигурања пружа рудиментарну заштиту и

да постоје бројне „слабе“ тачке тог система. Њена амбиција је да, на основу познавања

европског acquis communautaires заштите потрошача, као и упоредноправних достигнућа

и ван Европске уније, понуди предлоге у циљу усклађивања домаћег права са стандардима

заштите потрошача у области осигурања.

У општем делу се разматра примена општег потрошачког права у заштити

корисника услуга осигурања, док се у посебном делу разматрају посебне правила заштите

корисника услуга осигурања у праву осигурања. Општи део је подељен на пет глава, и то:

1) Уопштено о заштити потрошача и уговорном потрошачком праву (стр. 47-60), 2)

Појмовни апарат уговорног потрошачког права (стр. 61-75), 3) Утицај уговорног

потрошачког права на уговор о осигурању (стр. 76-89), 4) Закључење уговора на основу

општих услова осигурања и механизми заштите потрошача (стр. 90-109), 5) Потрошач

услуга осигурања (стр. 110-137). Посебан део се састоји од седам глава, и то: 1) Обавеза

информисања уговарача осигурања (стр. 141-201), 2) Обавеза саветовања (стр. 202-230), 3)

10

Законско уређење садржине потрошачког уговора о осигурању (стр. 231-281), 4)

Тумачење нејасних одредаба уговора о осигурању и општих услова осигурања у корист

осигураника (стр. 282-303), 5) Неправичне клаузуле и уговор о осигурању (стр. 304-364),

6) Неправичне клаузуле у српском праву (стр. 365-380), 7) Вансудско решавање

потрошачких спорова из осигурања (стр. 381-399).

У Општем делу књиге размотрен је низ важних, пре свега теоријских питања:

одређен је појам уговорног потрошачког права и његов однос с уговорним правом

осигурања; ближе су одређени и појмови потрошачког права, трговца и потрошача;

преиспитана је и даља диференцијација потрошача то јест да ли сви потрошачи треба да

уживају једнаку правну заштиту; детаљно је анализиран утицај уговорног потрошачког

права – као сасвим младе правне подгране – на закључење, правна дејства и престанак

уговора о осигурању; испитано је који интереси осигураника треба да уживају правну

заштиту као потрошачки интереси; потом је установа општих услова осигурања

анализирана из угла уговорног потрошачког права; прецизно је одређен појам потрошача

услуга осигурања, уз посебан осврт на случај када се он квалификује као слабија уговорна

страна. Водећи рачуна о специфичности и комплексности материје о којој пише, ауторка у

општем делу, упознаје читаоце са кључним појмовима права заштите потрошача и права

осигурања (као што су појам потрошача, трговца, осигураника итд.), прецизно објашњава

међусобну зависност ових двају поља права, те указује на битне проблеме потрошача као

корисника услуга осигурања.

У Посебном делу монографије ауторка, најпре, детаљно проучава обавезу

информисања, коју сматра кључном за остварење тзв. информационе парадигме заштите

потрошача услуга осигурања. Начин на који је ова обавеза уређена у немачком праву

анализиран је до те мере да ауторка износи низ предлога за наше право полазећи од

немачког модела. Обавеза саветовања се надовезује на обавезу информисања, због чега

ауторка наглашава потребу да се, по угледу на немачко право, иста прошири и њоме

обухвати и осигуравач. Анализи законског уређења садржине потрошачког уговора о

осигурању посвећена је посебна глава. Ауторка анализира све елементе уговора који по

њеном мишљењу треба да буду императивно одређени, као и конкретне предлоге како

треба да буду уређени у нашем праву, са ослонцем на познавање европског уговорног

права осигурања. Ауторка не оставља по страни ни питање тумачења нејасних одредаба

уговора о осигурању и општих услова осигурања. По броју страна, али и по

аргументованости расправе, издваја се глава о неправичним клаузулама уговора о

осигурању. Осим навођења конкретних клаузула уговора о осигурању којима се нарушава

уговорна равнотежа, ауторка прави дистинкцију између клаузула које су изузете од

11

примене теста правичности, уз изношење свог става о оправданости таквог приступа,

(клаузула о покривеним штетама и искљученим штетама, као и клаузула о цени) и оних

које се посматрају кроз призму уговорне равнотеже. Расправу о овој теми заокружује

проучавање неправичних клаузула у српском праву. Најзад, разматрају се механизми

вансудског решавања потрошачких спорова као потенцијални пут брже и ефикасније

заштите права и интереса потрошача услуга осигурања. "Посебни део студије има

нарочито вредну упоредноправну димензију" (извод из рецензије проф. др Марије

Караникић Мирић).

У општем закључку ауторка износи низ предлога у циљу унапређења заштите

потрошача услуга осигурања. Недвосмислено се залажући за увођење секторски

заокруженог система заштите слабије стране, ауторка подиже глас против сужења појма

потрошача из потрошачких директива у области осигурања. Предлаже да се он прошири

на сва лица која нису довољно стручна за осигурање, без обзира да ли су професионалци у

делатности у којој закључују уговор о осигурању. "Посебна врлина овог системског

научног рада је у томе што аутор оправдано приговара важећим правилима о заштити

неуких корисника услуга осигурања не само у Србији, већ и у Европској унији, иако их је

она битно боље заштитила од наше државе. То се нарочито уочава у разматрању појма

потрошача у области услуга осигурања, јер се у књизи тврди да је појам потрошача у

осигурању преузак и у ЕУ" (извод из рецензије проф. др Небојше Јовановића). Ослањајући

се на европску тековину у области заштите потрошача, истраживање нуди бројне предлоге

који треба да буду имплементирани у српско право de lege ferenda. Основ за упућивање

предлога представљају не само достигнути стандарди заштите потрошача ЕУ, већ и богата

упоредноправна грађа, коју чине права држава чланица ЕУ и права држава бивше СФРЈ.

Ауторка се залаже за тзв. специјално право заштите потрошача услуга осигурања,

садржано у закону којим се уређује уговор о осигурању. Будући да је у току израда

Грађанског законика Србије – који садржи и одељак посвећен уговору о осигурању –

прилика је да се и на основу понуђених предлога из ове монографије унапреди заштита

потрошача услуга осигурања.

2. Осигурање од одговорности директора и чланова управног одбора

акционарског друштва, допуњена докторска дисертација, Правни факултет

Универзитета у Београду, Београд, 2011 (стр. 387, није узета у обзир приликом бодовања)

3. Influence of Follow the Fortunes Principle in Reinsurance on Transport

Insurance, излагање на међународној конференцији "INTRANSLAW ZAGREB 2015 – 1st

International Conference on Transport and Insurance Law", 16. 10. 2015. у конгресном центру

12

Форум у Загребу у организацији Правног факултета у Загребу - Излагање на

међународном скупу у Загребу фокусирано је бројна питања, најпре, теоријске природе, а

затим и практичне импликације начела истоветности судбине осигуравача и

реосигуравача у специфичној области транспортних осигурања. Иако се надовезује на

чланак објављен у часопису Harmonius, ауторка се у овом излагању више бави

упоредноправном анализом. Она указује на разлике између схватања овог начела у

упоредном праву, што се може итекако одразити на позицију уговорних страна према

томе које право је одређено као меродавно за уговор о реосигурању. Детаљно се разматра

питање прећутне примене начела истоветности судбина реосигуравача и реосигураника.

Док према енглеском праву и пракси не постоји претпоставка прећутне примене правила

да реосигуравач прихвата исплате свог реосигураника, у САД и Немачкој није тако.

Преовлађујуће је мишљење да, и када уговор о реосигурању не садржи клаузулу о

истоветности судбине, иста се прећутно примењује. Будући да је овај став укорењен у

пракси реосигурања, могуће је резоновати да су клаузуле о истоветности исплата постале

део пословних обичаја немачког тржишта, што оправдава њихову примену и када нису

изричито уговорене. Што се тиче права САД, судови су се према овом питању односили

као према фактичкој околности, користећи сведочења стручњака за осигурање о томе да је

принцип истоветности исплата – на основу праксе и обичаја – постао инхерентан односу

реосигурања. Будући да се реосигурава највећи број великих транспортних ризика,

анализирани су бројни прецеденти. Анализом расположиве судске и арбитражне праксе

страних судова дошло се до сазнања да постоји значајан регулаторни учинак реосигурања

на транспортно осигурање.

4. Реосигурање - суштина, домашај и значај, Анали Правног факултета

Универзитета у Београду, бр. 2/2015 (стр. 78-93) - Реосигурање – бар када је реч о

српском праву – представља институт Права осигурања о коме се недовољно зна.

Дискутабилна су, дакле, сва обележја уговора о реосигурању: почев од дефиниције преко

битних елемената до тога како се испољава начело савесности у овој специфичној области

пословног промета. Стога је ауторка тако концирала рад да, најпре, дефинише уговор о

реосигурању и објашњава позицију реосигурања у систему осигурања. Наглашено је да се

уговор о реосигурању надовезује на уговор о осигурању, чиме се омогућава даљи

трансфер ризика. У питању је пословноправни уговор, закључен између стручњака за

осигурање; често са међународним обележјем; који у великом броју случајева заслужује

квалификатив адхезионог уговора; алеаторан и двострано обавезан уговор; чије се

престације извршавају трајно, итд. Значај реосигурања у систему осигурања рашчлањен је

на три компоненте: повећање капацитета тржишта осигурања, гарантија испуњења

13

преузетих обавеза осигуравача и регулаторни учинак на осигурање. Ауторка закључује да

је уговор о реосигурању типичан пословноправни уговор, редигован од стране стручњака

за (ре)осигурање, који почива на уважавању заједнице интереса осигуравача и

реосигуравача. Исти може вршити циљну функцију само ако се обе стране понашају у

складу са правилима о управљању ризиком, одговорно и савесно.

5. Клаузуле истоветности судбине осигуравача и реосигуравача, Harmonius,

Journal of Legal and Social Studies in South east Europe, бр. 2015 (стр. 185-209) - Обележје

уговора о осигурању о коме се у нашем праву најмање писало је начело истоветности

судбина. Рад је тако конциран да, најпре, објашњава појам начела истоветности судбина и

његову сврху. Његова примена везује се завршну фазу тј. за поступак ликвидације штете и

њену исплату. Суштина овог начела је да одлуке осигуравача о захтевима осигураника из

уговора о осигурању обавезују реосигуравача у границама уговорних клаузула и уз

одређене изузетке. Захваљујући овом начелу, реосигуравач може да се ослони на пословну

процену осигуравача, за коју се претпоставља да је у складу са правилима струке

осигурања и поступањем опрезног осигуравача. Исто начело штити и осигуравача-

реосигураника, који и поред закљученог реосигурања слободно врши ликвидацију

одштетних захтева осигураника, без бојазни да ће његове одлуке бити ревидиране од

стране реосигуравача. Ауторка не оставља по страни ни спорна питања, попут питања да

ли су начелом истоветности судбина обухваћена тзв. ex gratia плаћања. Ауторка заузима

становиште да реосигуравач нема обавезу да исплати накнаду из реосигурања, чак ни када

уговор о реосигурању садржи уопштену клаузулу о истоветности судбина осигуравача и

реосигуравача, у којој није изричито предвиђен овај случај. Ауторка не замемарује ни

питање односа клаузула о сарадњи између осигуравача и реосигуравача и начела

истоветности судбина. Уношење у уговор о реосигурању обеју клаузула има за последицу

да се клаузула о истоветности судбине примењује само на оне исплате одштетних захтева

које су одобрене од стране реосигуравача. Најзад, ауторка заокружује истраживање

питањем граница права реосигуравача да оспорава обавезе осигураника. Иако

реосигуравачу оставља мало простора за оспоравање поступака реосигураника, примена

овог начела не може значити да је реосигуравач дужан да плати све што је плативо на

основу оригиналне полисе или што је осигуравач in concreto одлучио да плати. Кључно је

да је исплата осигуравача била обавезна на основу уговора о осигурању, тј. да нису

постојала правна средства да се одбрани од захтева.

6. Заштита осигураника појединца и Преднацрт Грађанског законика Србије -

Колико смо далеко од европског нивоа заштите потрошача услуга осигурања?, Право

и привреда, бр. 4-6/2015, (стр. 605-627) - У контексту расправе о Грађанском законику, рад

14

је посвећен детаљнијој анализи два питања, која су по мишљењу ауторке кључна за оцену

степена хармонизације нашег права са правом ЕУ. Прво је питање пријављивања

околности од значаја за оцену ризика, које је у Закону о облигационим односима уређено

на начин који првенствено има у виду интерес осигуравача. Стога је законодавац направио

велики пропуст преузимањем норме старе више од тридесет и пет година у Нацрт

Грађанског законика. Ослањајући се на упоредно право, ауторка предлаже да се дужност

пријављивања комплетно редефинише. Она више није самостална и спонтана дужност

уговарача осигурања или осигураника и не односи се на све околности од значаја за оцену

ризика. Под утицајем заштите потрошача, дужност пријављивања постаје дужност

осигуравача да сачини упитник са што потпунијим и прецизним питањима која се односе

на ризик, док кандидат за осигурање на њих треба да одговори. Друго питање тиче се

дужности саветовања уговарача осигурања од стране осигуравача. Како поменута дужност

постоји на страни посредника осигурања још од доношења Закона о осигурању из 2004.

године, очекивало се да се и осигуравач обавеже овом дужношћу. Ово утолико пре што

Нацрт Грађанског законика уводи комплементарну дужност информисања уговарача

осигурања од стране осигуравача. Ауторка као модел проучава немачко право, у коме је

дужност саветовања проширена и на осигуравача. Разлог зашто ауторка као пример

наводи баш немачко право је намера да покаже колико је значајно да сви потрошачи

услуга осигурања уживају исту заштиту, тј. да према њима исте дужности имају и

осигуравач и посредник осигурања. С обзиром на квантитет и квалитет неусклађености,

ауторка закључује да одељак посвећен уговору о осигурању мора бити суштински

измењен ако се жели обезбедити европски ниво заштите потрошача услуга осигурања. У

том поступку, посебна пажња по мишљењу ауторке мора да се посвети уговорном праву

осигурања држава чланица, попут Немачке и Француске.

7. О тзв. споредним управним актима у области заштите конкуренције -

регулатива Србије, у зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање пословног права Србије

са правом Европске уније (2015), Правни факултет у Београду, Београд, 2015, (стр. 367-

392, коаутор са З. Р. Томић) - Аутори указују на примарни значај управноправне

компоненте заштите конкуренције. Спровођењем управног поступка обезбеђује се

остварење и заштита законитости и целисходности управног поступања Комисије за

заштиту конкуренције, као меродавног независног контролног јавног тела. Уједно, штите

се субјективна права странака у поступку. Аутори развијају појам споредних управних

аката и објашњавају њихов значај за одвијање посебног управног поступка пред

Комисијом за заштиту конкуренције. Анализом закључака које доноси Комисија за

заштиту конкуренције, затим правне заштите против закључака показује се неспорни

15

управнопроцесни приоритет заштите конкуренције. Пре доношења главне управне одлуке,

решења, мора се одговорити на различита процесна питања. Код тога, појављују се

поједине правне недоумице: тако, код одређивања вештачења, изузећа председника

Комисије, затим у погледу садржине правне заштите, тачније правне регулативе жалбеног

поступка на закључке, затим уставности матичним законом предвиђених принудних

радњи Комисије за заштиту конкуренције, и сл. Аутори истражују и објашњавају

различите облике закључака у управном поступку заштите конкуренције. Закључци су

чисто процесни акти које доноси било председник Комисије за заштиту конкуренције,

било неко друго овлашћено службено лице тог органа. Ти и такви правни акти су

углавном претходни, акцесорни и споредни у односу на главну управну одлуку, али им је

и поред тога значај велики, улога незанемарљива, незаобилазна. С тим у вези, аутори

истичу нарочити значај правне заштите од њихове незаконитости. У раду су, такође,

анализирана и поједина спорна питања у вези са закључцима у области заштите

конкуренције у Србији. У датом контексту, аутори указују да се мора непрекидно водити

рачуна о јединствености поступка, о вези закључака и решења, као и о правној заштити и

објективне законитости и субјективних права странака. Аутори сугеришу да треба

размислити о будућем законском проширивању домена решења. То би била решења

искључиво процесне природе уместо најважнијих закључака, којима се одлучује о правној

судбини поступка. На њих би de lege ferenda увек била допуштена жалба. Уз

терминолошко и појмовно задржавање "закључака" у погледу оних "ситнијих" процесних

питања.

8. Још један Нацрт Закона о осигурању - кључне слабе тачке предложеног

регулаторног оквира осигурања, у зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање пословног

права Србије са правом Европске уније (2014), Правни факултет у Београду, Београд, 2014,

(стр. 244-285) - У чланку се анализирају кључне одредбе тадашњег Нацрта Закона о

осигурању тј. важећег Закона о осигурању из угла даље либерализације тржишта

осигурања и имплементације принципа и стандарда обављања делатности осигурања у

Европској унији. Ауторка најпре настоји да истакне сва побољшања Нацрта у односу на

позитивно право Србије. Посебну пажњу посвећује одељку посвећеном посредовању и

заступању у осигурању будући да је овај део Закона о осигурању највише кризикован и

пре 10 година од стране присталица либерализације српског тржишта осигурања. Ауторка

указује на имплементирање одређених делова Директиве о посредовању у осигурању у

Нацрт, које сматра значајним за развој дистрибутивног система услуга осигурања, али

такође истиче и бројне недоследности и недовршена решења Нацрта. Ауторка се критички

изјашњава према нормирању бројних уговорних питања у оквиру статусног закона о

16

осигурању, истичући њихову неусаглашеност са решењима из Преднацта Грађанског

Законика Србије. У закључку се износе предлози како поправити предложене измене. Циљ

је усвајање статусног закона, који представља подстицајан регулаторни оквир за

обављање делатности осигурања и који је усклађен са стандардима и принципима

развијених тржишта осигурања.

9. Разлози (не) популарности арбитраже у потрошачким уговорима о

осигурању, излагање на међународном скупу "Правна сигурност у условима транзиције"

на Правном факултету у Београду, објављено у зборнику: Радмила Васић, Ивана Крстић

(ур.), Правна сигурност у условима транзиције, Правни факултет Универзитета у

Београду, Београд, 2014, (стр. 299-315) - Арбитража као врста „приватне“ правде односно

разлози њене (не)популарности у области решавања спорова из тзв. потрошачких

осигурања су предмет интересовања. Ауторка, најпре, објашњава природу спорова између

осигуравача и осигураника, нагласивши да је неспоразум најчешће узрок покретања

поступка против осигуравача. Када је реч о заступљености арбитражног решавања

спорова из осигурања, ауторка указује на разлику између валидности компромиса и

компромисне клаузуле, с једне стране, и поделе на потрошачка и комерцијална осигурања,

с друге стране. Централни део рада бави се откривањем разлога непопуларности

арбитраже у потрошачким уговорима о осигурању. Ауторка посебно издваја: заштиту

осигураника као слабије стране, неразвијеност културе арбитражног решавања спорова из

осигурања, устезање и неповерење осигураника према арбитражи, арбитражну алеу,

трошкове арбитраже, тешкоће око примене арбитражне клаузуле у осигурању од

одговорности и мали број арбитара специјализованих за осигурање. У закључку ауторка

износи аргументе у прилог другачијег гледања на добре и лоше стране арбитражног

решавања спорова из осигурања. Ауторка се позива на ауторитет немачког Врховног суда,

према коме арбитражни поступак пружа једнаку заштиту права потрошача као и судски

поступак.

10. Одговорност директора за штету по Закону о привредним друштвима,

Право и привреда, бр. 4-6/2014, (стр. 130-147) - У раду се анализира одредба Закона о

привредним друштвима о имовинској одговорности директора за штету нанету

привредном друштву. Ауторка прави разлику између корпоративне и личне одговорности

директора, нагласивши разлику у основу одговорности. Док је одговорност компаније

објективна, одговорност директора је субјективна и заснива се на њиховој кривици. Затим

се указује на разлику између унутрашње и спољашње одговорности, према томе ко се

налази у позицији оштећеног тј. према коме одговарају чланови управе. Највећи део рада

бави се анализом регулаторног оквира одговорности директора у српском праву. Ауторка

17

наглашава утицај претпоставке одговорности директора на понашање директора и

корпоративне активности. Посебна пажња посвећена је питању колективне одговорности

за корпоративне пропусте и могућностима ослобођења од одговорности. Указује се на

могућност одустанка од подношења одштетног захтева против директора као одступање

од императивног режима одговорности по први пут у нашем праву. Ауторка закључује да

је постојећи регулаторни оквир одговорности директора стимулативан за развој

осигурања.

11. Решавање потрошачких спорова пред арбитражом, Анали Правног

факултета у Београду, бр. 2/2014, (стр. 86-114) - Ефикасно решавање потрошачких

спорова доприноси јачању заштите потрошача. Како пораст броја потрошачких уговора

нужно утиче на повећање потрошачких спорова, то постоји интерес да се развијају

алтернативни методи њиховог решавања. Чланак је посвећен питању арбитрабилности

потрошачких спорова. Већ на почетку указује се на разлику у приступу арбитражи између

европског и америчког права. Пошашвши од премисе да је класична (трговачка)

арбитража a priori неприлагођена потрошачким споровима, ауторка се залаже за увођење

специфичне потрошачке арбитраже. Највећи део рада бави се обележјима предложене

потрошачке арбитраже у функцији спречавања да се арбитражна клаузула огласи

неправичном због нарушавања уговорне равнотеже на штету потрошача. Наглашен је

значај слободног и информисаног пристанка потрошача на арбитражну клаузулу. У

закључку се износи став Европског суда правде потврђен у неколико случајева да

национални судови имају дужност да ex officio пазе на неправични карактер арбитражне

клаузуле садржане у потрошачким уговорима.

12. Неправичне клаузуле и Принципи европског уговорног права осигурања,

Европска ревија за право осигурања, бр. 2/2014, (стр. 44-51) - У раду се анализирају

одредбе Принципа европског уговорног права осигурања о неправичним клаузулама.

Ауторка полази од значаја дефиниције неправичне одредбе за подизање стандарда

заштите уговарача осигурања, осигураника и корисника услуга осигурања као слабије

стране уговора о осигурању. Централни део рада посвећен је анализи неправичне клаузуле

из угла Принципа и разликама у односу на концепт из Директиве 93/13 о неправичним

клаузулама у уговорима закљученим са потрошачима. Као пример неусклађености

потрошачких и прописа о уговору о осигурању наводи се пример француског права и две

клаузуле уговора о осигурању: клаузула о раскиду уговора након настанка осигураног

случаја и клаузула о губитку права из осигурања због закаснеле пријаве осигураног

случаја. Ауторка предлаже да се у Преднацрт Грађанског Законика Србије унесе и члан о

неправичним одредбама у уговорима о осигурању.

18

13. Одговорност и осигурање друмског превозиоца по ЦМР конвенцији, у

зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање пословног права Србије са правом Европске

уније (2013), Правни факултет у Београду, Београд, 2013, (стр. стр. 337-371) - Ауторка

анализира одговорност и осигурање од одговорности друмског превозиоца у светлу

примене Конвенције о уговору за међународни превоз робе друмом. Најпре се истиче

значај транспортних осигурања за одвијање савременог пословног промета. Указује се на

значај транспортних осигурања за одвијање међународне трговине, за предузимање

превентивних мера и за акумулацију капитала. Ауторка разграничава осигурање од

одговорности друмског превозиоца и карго осигурање. Иако нужно повезани, ови облици

транспортног осигурања одговарају различитим интересима и паралелно опстају

захваљујући феномену кумулације ризика. Потреба за осигурањем друмског превозиоца

се објашњава императивним режимом одговорности по ЦМР конвенцији и

карактеристикама исте. Највећи део рада посвећен је питањима осигурања од

одговорности друмског превозиоца: пољу примене ЦМР конвенције, предмету осигурања

и утврђивању одговорности превозиоца, општим уговорима, трајању осигурања, ширини

покрића, штетама обухваћеним покрићем, правној заштити осигураника, искљученим

штетама и проблемским ситуацијима код подношења одштетног захтева. Ауторка

закључује да услове осигурања треба прилагодити одредбама Конвенције у погледу обима

и ширине одговорности, с једне стране, и лимиту одговорности и основима искључења

одговорности, с друге стране. Превозилац који инвестира у куповину осигурања од

одговорности треба да буде заштићен у погледу оправданих очекивања од осигуравајуће

заштите.

14. Осигурање живота везано за инвестиционе фондове, Анали Правног

факултета у Београду, бр. 1/2013, (стр. 122-148) - Савремено тржиште животних

осигурања карактерише појава нових врста осигурања, међу којима посебно место

припада онима који повезују различите сегменте финансијског тржишта. Животно

осигурање везано за инвестиционе фондове је пример осигурања које одговара потребама

захтевних потрошача осигурања. Након објашњења појма овог осигурања и анализе

института, ауторка се фокусира на три кључна питања инвестиционог животног

осигурања. Прво, на право уговарача осигурања да изабере инвестициони фонд у који ће

његова премија бити уложена. Друго, на дужност обавештавања улагача о инвестиционом

ризику који на себе преузима избором инвестиционог фонда. Треће, ауторка указује на

потребу да осигуравачи предузму одређене мере како би се одређени део суме осигурања

гарантовао за исплату уговарачу осигурања, због неизвесности осигуране суме у овој

врсти осигурања живота. Ауторка закључује да инвестиционо животно осигурање има

19

велики потенцијал и да, у зависности од тога са колико успеха се потрошачи осигурања

едукују, оно за њих може постати један од атрактивнијих производа.

15. Нарушавање конкуренције у осигурању рестриктивним споразумима,

Право и привреда, бр. 7-9/2013, (коаутор са З. Р. Томић, стр. 13-51) - Заштита

конкуренције као предуслов нормалног функционисања тржишта примењује се и у

области осигурања. Међутим, особености ове делатности, као и њен значај за привреду

оправдавају одступање од одређених правила конкуренције. Тако се категорија изузећа

рестриктивних споразума традиционално примењује у сектору осигурања. Након

објашњења саосигурања и реосигурања као техника изравнања ризика иманентних

осигурању, аутори се баве појмом рестриктивних споразума како у позитивном праву,

тако и у праву ЕУ. Најновија Уредба о колективном изузећу рестриктивних споразума

сужава привилегију изузећа на две групе споразума: споразуме о заједничком

истраживању и састављању студија и табела и споразуме о заједничком покрићу ризика.

Аутори се фокусирају на ове споразуме, објашњавају услове за њихову примену и при том

указују на споразуме који су тренутно ван колективног изузећа. Како су неки од њих –

попут типских услова - раније били обухваћени генералним изузећем, аутори постављају

питање да ли би се на њих могло применити појединачно изузеће. Други део рада

посвећен је улози Комисије за заштиту конкуренције и правној заштити за случај повреде

конкуренције. На крају, аутори се осврћу на праксу Комисије по питању нарушавања

конкуренције на тржишту осигурања. Аутори закључују да је заштита конкуренције у

области осигурања деликатан друштвени задатак, за чије извршење су најзначајнији

прецизни и јасни прописи.

16. О неким облицима заштите корпоративних директора од одговорности, у

зборнику: Вук Радовић (ур.) Усклађивање пословног права Србије са правом Европске

уније (2012), Правни факултет у Београду, Београд, 2012, (стр. 118-144) - Заштита

корпоративних директора од одговорности један је од значајнијих сегмената правног

оквира корпоративног управљања. За разлику од законског пооштравања одговорности

које је у центру пажње „корпоративног универзума“, институти који пружају заштиту у

другом су плану. У првом делу рада ауторка се бави истраживањем улоге закона којима се

ограничава одговорност директора као алтернативе осигурању од одговорности. Након

детаљне анализе свих предности и недостатака овог метода заштите у поређењу са

осигурањем од одговорности и обештећењем, ауторка наглашава да се они rationae

materiae односе само на имовинске последице кршења дужности пажње и да је заштита

коју пружају директорима прецењена. Будући да се у многим правима клаузуле

20

ограничења одговорности налазе не само у компанијским законима, већ и у статутима или

уговорима закљученим са члановима управе, ауторка отвара питања пуноважности и

супротстављивости ових клаузула трећим лицима. Оснивање сопствених друштава

осигурања, такође, представља начин за компаније да уштеде на трошковима премија

осигурања, а да у исто време изађу у сусрет захтевима корпоративних директора за

добијањем заштите од личне одговорности. Како је оснивање сопствених друштава

скопчано са низом отворених питања попут трансфера ризика и (не)довољне

капитализације, ауторка се фокусира на групна друштва за узајамно осигурање. Последњи

део рада посвећен је анализи позитивног права са становишта могућности практичног

коришћења неког од поменутих института. Ауторка закључује да одредбе компанијског

закона нису сметња за увођење клаузула о ограничењу одговорности директора у наше

право.

17. Однос осигурања од одговорности директора и правила пословне процене,

Правни живот, бр. 11/2012, том III, (стр. 429-447) - Правило пословне процене свакако је

један од института модерног корпоративног управљања од кога се много очекивало од

његовог увођења у наше право Законом о привредним друштвима 2004. године. Судије

привредних судова, а још више директори и компаније, полагали су наду у

англосаксонски институт због његове заштитне функције. Међутим, нови Закон о

привредним друштвима одустаје од овог стандарда и враћа се домаћем стандарду пажње

доброг привредника, због чега постаје актуелно питање заштите директора и уопште

чланова корпоративних органа од одговорности. Будући да се применом новог Закона,

њихова одговорност процењује према стандарду пажње доброг стручњака, поставља се

питање како ће то утицати на осигурање од одговорности директора. Да ли ће повратак

пажње доброг привредника бити извор нових одговорности директора и самим тим

утицати на развој института осигурања од одговорности? Ауторка анализира правило

пословне процене и опредељује се за доктрину уздржавања, према којој овај стандард

представља претпоставку судског уздржавања од преиспитивања пословних одлука

директора. У складу са таквим опредељењем, очекује се да правило пословне процене

оствари позитиван утицај на осигурање од одговорности у смислу његовог појефтињења и

веће доступности директорима и њиховим компанијама. Ауторка, такође, апострофира

разлике између ова два института, истичући предности осигурања од одговорности

директора. Осигурање од одговорности директора је део добре праксе корпоративног

упарвљања, што оправдава његово постојање без обзира на заштитну функцију института

попут правила пословне процене.

21

18. Нека актуелна питања Нацрта Закона о осигурању, Правни информатор, бр.

10/2012, (стр. 37-41, није узет у обзир приликом бодовања) - ауторка критикује Нацрт

Закона о осигурању из 2012, посебно његов део о посредницима и заступницима

осигурања. Није узет у обзир приликом бодовања.

19. Овлашћења Народне банке Србије код стечаја друштава осигурања, Право и

привреда, бр. 7-9/2012, (стр. 406-435, коаутор са З. Р. Томић) - Будући задужена за вршења

надзорних овлашћења на тржишту осигурања, Народна банка Србије има на располагању

низ мера којима треба да осигура заштиту интереса осигураника и уопште корисника

услуга осигурања, као и обављање делатности осигурања у складу са правилима о

управљању ризиком и правилима струке осигурања. Чланак анализира овлашћења

Народне банке Србије у вези са покретањем поступка стечаја над друштвима осигурања

као субјектима надзора. Како Народна банка Србије претходно доноси решење о

одузимању дозволе за рад друштву осигурања, први део рада бави се утврђивањем услова

који оправдавају изрицање ове - по последицама по друштво и његове осигуранике -

најтеже мере. Овлашћења Народне банке Србије код стечаја друштва осигурања су

крупна, незаобилазна, а претходно-процесна по природи и сврси - њихово активирање је

пре отпочињања меродавног судског поступка пред надлежним судом. Анализирана су

два решења централне банке која се доносе у управном поступку, у склопу њене контроле

пословања друштава осигурања, а по испуњењу законских услова: 1) решење о одузимању

дозволе за рад друштву; 2) решење о испуњењу услова за покретање стечајног поступка.

Аутори износе аргументе у прилог томе да стечајни поступак нема природу извршног

поступка у погледу предметних решења централне банке. Решење о испуњености услова

за покретање стечајног поступка није извршна исправа. Аутори посвећују посебну пажњу

праву друштва осигурања којем је одузета дозвола за рад да захтева од Управног суда

одлагање извршења дотичног решења, до правноснажног окончања у међувремену

покренутог управног спора по његовој тужби. Најзад, аутори се баве и ванредним правним

леком – захтевом за преиспитивање правноснажне пресуде Управног суда пред Врховним

касационим судом.

20. О обештећењу директора компанија, у зборнику: Вук Радовић (ур.)

Усклађивање пословног права Србије са правом Европске уније (2011), Правни факултет у

Београду, Београд, 2011, (стр. 118-144) - Директори и чланови управе привредних

друштава (компанија) изложени су све већој личној одговорности, тако да је за њих једно

од најзначајнијих, поред висине накнада за рад, питање да ли компанија може да им

понуди неки облик заштите од личне одговорности. У складу са тим трендовима, нови

Закон о привредним друштвима садржи посебан члан који се бави питањем одговорности

22

директора. Стога је логично запитати се да ли су њиме створене претпоставке за увођење

инстутута обештећења директора у наш правни поредак. Чланак се бави корпоративним

обештећењем као могућим видом заштите од личне одговорности. Ауторка посматра

обештећење као могућу алтернативу осигурању од одговорности директора, поредећи

добре и лоше стране њиховог коришћења. Највећи део рада посвећен је разликовању

између обештећења на основу закона или интерних аката компаније и обештећења на

основу уговора. Ауторка сматра да директори могу рачунати на већи степен заштите ако

се о обештећењу донесе одлука скупштине. Иако ни нови Закон о привредним друштвима

еxплиците не помиње обештећење као посебан институт, ауторка износи мишљење да из

систематског тумачења овог закона, а и ширег регулаторног оквира, произлази да се оно

може јавити у пракси.

21. Осигурање од професионалне одговорности адвоката, Правни живот, бр.

10/2011, стр. (835-864) - Иако већ одавно одомаћен у упоредном праву, институт

осигурања од одговорности адвоката тек од недавно (од доношења новог Закона о

адвокатури) чини део нашег позитивног права. Нови закон регулише осигурање од

одговорности адвоката као обавезно осигурање од професионалне одговорности и

сврстава га у одељак о правима и дужностима адвоката. Чланак је посвећен критичкој

анализи одредбе поменутог закона којом се код нас уводи ово - за правну сигурност

корисника услуга адвокатуре и самих адвоката - врло значајно осигурање. Будући да закон

само одређује ко је дужан да купи ово осигурање, ко је надлежан да одреди минималне

суме на које се купује, као и какве су последице неизвршења поменуте дужности, ауторка

износи мишљење да је таква одредба прилично недорађена и да може постати извор

проблемских ситуација у пракси. Увођење нове врсте осигурања, нарочито ако је

обавезно, захтева да се што прецизније одреде и законски дефинишу елементи од којих

зависи његова примена у пракси. Стога ауторка настоји да отвори сва питања која би се

могла јавити као спорна у примени ове одредбе и утицати на дискредитацију нове врсте

осигурања у очима како адвоката, тако и целокупне јавности. Највећи део рада посвећен је

анализи питања која се могу јавити у пракси осигурања од одговорности адвоката: на коме

је обавеза закључења овог осигурања и у ком моменту се мора испунити, ко су уговорне

стране и друга лица у уговору, ко су трећа оштећена лица, правило директне тужбе, каква

је форма уговора, колики је обим покрића, ко су лица чија одговорност може бити

покривена овим осигурањем, шта представља осигурани случај, на коју минималну суму

треба прибавити ово осигурање, које штете могу бити искључене из покрића, итд. Ауторка

закључује да је осигурање од одговорности адвоката од кључног значаја за даљи развој

23

адвокатуре код нас и за пружање адвокатских услуга у складу са стандардима европске

уније.

22. О лиценцирању кандидата за чланове органа друштава осигурања – осврт

на одлуке Уставног суда Србије, Право и привреда, бр. 4-6/2011, (стр. 91-112, коаутор са

З. Р. Томић) - Будући да осигуравајући сектор карактерише низ особености статусног

карактера, у чланку се анализира оправданост прописивања посебних квалификационих

услова за чланове органа управе и надзора као једна од њих. Пошавши од одлука Уставног

суда Србије о (не)законитости прописивања ових услова, аутори отварају бројна питања,

директно или индиректно повезана са регулисањем овлашћења за прописивање

квалификационих услова у области осигурања. Имајући у виду начела уставног поретка

Србије и основна начела ЗПД-а, најпре се анализира учинак увођења додатних услова за

чланове управе и надзора на право оснивача да изаберу чланове корпоративних органа.

Након изношења аргумената у прилог става да се прописивањем селекционих критеријума

не тангира поменуто право као израз слободе привређивања, највећи део рада бави се

утврђивањем разлога који говоре у прилог нужности и опортуности увођења строжијег

режима уласка на функције у друштвима осигурања. Аутори заузимају став да се

регулисањем критеријума од којих зависи да ли неко може бити кандидат за члана управе

и надзора друштва осигурања доприноси процесу диверзификације чланства

корпоративних органа, без кога се не може замислити успешно вођење пословања. У раду

је изражено залагање да се, поред постојећих позитивних услова, уведе и

дисквалификација чланова корпоративних органа. Тиме би се у потпуности испуниле

претпоставке доброг корпоративног управљања у друштвима осигурања.

IV Студентске евалуације

Према студентским евалуацијама доц др Наташа Петровић Томић је имала следеће

резултате:

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Право осигурања 16. децембар

2015. 4,46

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Транспортно осигурање (мастер)

16. децембар 2015. 4.93

24

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Уговорно право осигурања

(мастер) 30. април 2015. 4.88

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Право осигурања 3. децембар

2014. 4,73

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Транспортно осигурање (мастер)

3. децембар 2014. 4.78

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Право осигурања 25. децембар

2013. 4,73

Укупна просечна оцена на предавањима за предмет Право осигурања 26. децембар

2012. 4,55

VII Закључак и предлог

Доцент др Наташа Петровић Томић од избора у звање доцента за предмет Право

осигурања објавила је две самосталне монографије (од којих је једна осавремењена и

проширена докторска дисертација), као и двадесет два (22) чланка у релевантним

часописима, на српском и енглеском језику.

Посебан допринос науци Права осигурања колегиница Наташа Петровић Томић

дала је својом монографијом Заштита потрошача услуга осигурања - Анализа и предлог

унапређења регулаторног оквира, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд,

2015 (стр. 432). Појава ове монографије посебно је важна у времену када Србија

интензивира своје европске аспирације и када тема заштите потрошача постаје својеврсна

дежурна тема европске правне заједнице. Бројна отворена правна питања, која ова

проблематика намеће, посебно у контексту степена усаглашености српске легислативе

заштите потрошача услуга осигурања са хармонизованом регулативом на нивоу ЕУ, нису

остала без ваљаног, научно заснованог и у сваком погледу узорно аргументованог

одговора на више стотина страница ове књиге. Недвосмислено се залажући за увођење

секторски заокруженог система заштите слабије стране, ауторка подиже глас против

сужења појма потрошача из потрошачких директива у области осигурања. Предлаже да се

он прошири на сва лица која нису довољно стручна за осигурање, без обзира на то да ли

су професионалци у делатности у којој закључују уговор о осигурању. Ауторка оправдано

25

приговара важећим правилима о заштити неуких корисника услуга осигурања, не само у

Србији, већ и у Европској унији, иако их је она битно боље заштитила од наше државе. То

се нарочито уочава у разматрању појма потрошача у области услуга осигурања.

Ослањајући се на европску тековину у области заштите потрошача, монографија нуди

бројне предлоге који треба да буду имплементирани у српско право de lege ferenda. Основ

за ставове ауторке представљају, не само достигнути стандарди заштите потрошача ЕУ,

већ и богата упоредноправна грађа, коју чине права држава чланица ЕУ и права држава

бивше СФРЈ. Ауторка се залаже за тзв. специјално право заштите потрошача услуга

осигурања, садржано у закону којим се уређује уговор о осигурању. Будући да је у току

израда Грађанског законика Србије – који садржи и одељак посвећен уговору о осигурању

– прилика је да се и на основу понуђених предлога из ове монографије унапреди заштита

потрошача услуга осигурања.

Исто квалитативно одређење могло би се рећи и за друге објављене радове доцента

др Наташе Петровић Томић. Избор истраживачких тема увек је актуелан, што сведочи о

истанчаном осећају за потребе критичког научног сагледавања тема које отвара

недовољно фундирана регулатива и на тој основи заснована незрела пословна пракса и

колебљива судска пракса. Добро познавање водећих светских језика, комбиновано са

истраживачком знатижељом и континуираним научним и професионалним изазовима,

изнедрило је и подарило нашој правној литератури радове који завређују општу

професионалну пажњу и поштовање. Свему овоме треба додати и посебну одлику природе

др Наташе Петровић Томић, која спада у истраживаче који истрајно и упорно раде „у

сенци“, препуштајући времену и добронамерним научним посленицима да вредност

производа таквог прилаза и приступа уоче и истакну. У временима поремећених

вредности, па и у сфери научног рада, то нам се чини и као посебан квалитет и вредност,

што желимо и у поводу овог избора и овог реферата посебно да истакнемо, као својеврсну

потребу, по нашој оцени, враћања традиционалним заборављеним и недовољно

истицаним вредностима.

Наставни и педагошки рад колегинице Наташе Петровић Томић не заостаје за

њеним научним и истраживачким резултатима. Њена предавања су од студената цењена

(што сведочи одлична оцена студената), поштована и посећена у складу са стандардима

посећености наставе изборних предмета. Учествовала је у свим облицима универзитетске

наставе (предавања и вежбе на основним студијама, предавања на мастер и докторским

студијама, менторство и коменторство на мастер судијама, менторство на докторским

студијама, комисије за одбрану мастер радова и докторских теза).

26

Коначно, и учешће на конгресима и научним конференцијама, домаћим и са

међународним учешћем, са рефератима (доцније увек објављеним у тематским

зборницима или часописима) или саопштењима је запажен део активности др Наташе

Петровић Томић.

Колегиница др Наташа Петровић Томић члан је и струковних удружења правника,

као и органа ових удружења, члан је редакција и уређивачких одбора водећих домаћих

научних часописа, а ангажована је и у организационим одборима струковних конгреса и

конференција, као и одређених тела и органа факултета.

Са свега напред истакнутог, комисији одређеној одлуком Изборног већа чини част

и задовољство да учини

ПРЕДЛОГ

Да се доцент др Наташа Петровић Томић, с обзиром на то да испуњава све услове

расписаног конкурса, изабере за ванредног професора за Пословноправну ужу научну

област – предмет Право осигурања на Правном факултету Универзитета у Београду.

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ

__________________________________ др Слободан Перовић, редовни професор у пензији

_____________________________ др Мирко Васиљевић, редовни професор

_____________________________ др Небојша Јовановић, редовни професор