ПРИРУЧНИК - Izdavačka kuća Klett...ИСТОРИЈА ˘ Приручник за наставнике уз уџбеник Историја за седми разред основне

ПРИРУЧНИКЗА НАСТАВНИКЕ

УЗ УЏБЕНИК ИСТОРИЈE ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЈЕЛЕНА ЈЕВРИЋ

ИСТОРИЈА 7

Приручник за наставнике уз уџбеник Историја за седми разред основне школеПрво издање

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Аутор: Јелена Јеврић Рецензенти: проф. др. Војин Дабић, Одељење за историју Филозофског факултета Универзитета у

Београду, мр. Љиљана Левков, Одељење за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Бојана Стевановић, ОШ "Коста Абрашевић" у Београду

Фотографије: WikipediaИсторијске карте: Интерсистем картографија

Графичко обликовање и дизајн: Владан ЂурићДизајн корица: Милош АризовићЛектура: Наташа Зрнић

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.Светозара Ћоровића /IV, Београдтел. /-, факс /[email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић-ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: др Мира РадојевићРуководилац пројекта: Оливера Славковић

Штампа: Публикум, БеоградТираж: примерака

©

.ISBN 978-86-7762-196-4

3

УВОД

Поштоване колегинице и колеге,

Пред вама је Приручник за насавнике, који прати уџбеник Исорије за семи разре основне школе Издавачке куће Klett. Концепција уџбеника Исорије за семи разре основне школе и Приручникa за насавнике одређена је наставним планом (два часа недељно, годишње), наставним програмом за седми разред и развојним могућностима ученика.

Садржај уџбеника подељен је у четири тематске целине, поглавља: на позорници новог века, Срби од почетка . до краја . века, револуције и њихов допринос обликовању модерног света и Срби у . веку. Свако поглавље садржи основни текст, а остале структуралне компоненте су: „Подсетимо се“, „Непознати појам“, „Ако желиш да знаш више“, „Кључне речи“, „Провери колико знаш“ и „Историјски извор“. У свакој наставној јединици објашњени су непознати појмови, док се у деловима текста ново градиво наставља на подсетнике претходно усвојених знања. Поред тога, наставне јединице садрже и историјске изворе, краће биографије истакнутих личности новог века, илустрације, шеме и историјске карте. Основни текст сваке наставне јединице подељен је на мање одељке, с јасно издвојеним поднасловима.

Приручник пружа додатне информације које би требало да олакшају свакодневну примену уџбеника у настави. Настојали смо и да примерима подстакнемо колеге на примену различитих наставних техника и метода, укажемо на њихове предности и недостатке.

Приручник је подељен на више целина:

– Циљеви, задаци и садржаји наставе историје, глобални и оперативни план, – Кључни појмови и њихово место у образовању, – Стандарди ученичких постигнућа за крај обавезног образовања, – Хоризонтална, вертикална и дијагонална корелација, – Предлози наставних техника и метода, – Посебни облици наставе, – Наставна средства, – Оцењивање ученика, – Тестови за проверавање знања ученика, – Тестови с такмичења, – Прилог и додатна литература за наставнике.

У нади да ће приручник бити од користи у планирању и реализацији наставе историје у . разреду основне школе, унапред захваљујемо свима који ће саветима и сугестијама допринети његовом побољшању.

Аутор

4

УВОД .......................................................................................................................................................................... 3

1. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ ....................................................................................................... 6САДРЖАЈ УЏБЕНИКА .......................................................................................................................................... 11

2. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА ...............................................................................................18

3. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУКЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ .........................................................................27ЛИСТА КЉУЧНИХ ЗНАЊА ИЗ ИСТОРИЈЕ НОВОГ ВЕКА У СЕДМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ .......32

4. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊАСТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА ...................................40ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА УЧЕНИКЕ КОЈИ ИЛУСТРУЈУ ОБРАЗОВНЕ СТАНДАРДЕ .................................46

5. ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈАХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА ...........................................................76

6. ПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДАПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДА .............................................................................................82

7. ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАССЦЕНАРИО 1, ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНА МЕТОДА ........................................................................................87СЦЕНАРИО 2, ДЕМОНСТРАТИВНО-ИЛУСТРАТИВНА МЕТОДА .................................................................89СЦЕНАРИО 3, АУДИО-ВИЗУЕЛНА МЕТОДА ...................................................................................................93СЦЕНАРИО 4, МЕТОДА УЧЕЊА ОТКРИВАЊЕМ ............................................................................................95СЦЕНАРИО 5, МЕТОДА АКТИВНОГ УЧЕЊА ...................................................................................................99

8. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ....................................................104

9. НАСТАВНА СРЕДСТВАДЕФИНИЦИЈА И УЛОГА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА .....................................................................................108ДИГИТАЛНИ ФИЛМ КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО .......................................................................................109ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ .................................................................................................................. 111

10. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКАДЕФИНИЦИЈА И ФУНКЦИЈА ОЦЕЊИВАЊА ................................................................................................ 114

Садржај

55

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКАТест 1 ..................................................................................................................................................................... 116Тест 2 ..................................................................................................................................................................... 119Тест 3 .....................................................................................................................................................................122Тест 4 .....................................................................................................................................................................125

12. ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊАТест 1 .....................................................................................................................................................................128Тест 2 .....................................................................................................................................................................131Тест 3 .....................................................................................................................................................................134

13. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА ....................................................................................................................137НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА ......................................................................................................138СРБИЈА У 19. ВЕКУ ..............................................................................................................................................139СРБИ ПОД ТУЂИНСКОМ ВЛАШЋУ У 19. ВЕКУ .............................................................................................140

14. ЛИТЕРАТУРАЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................................141

6

. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

Наставним програмом за седми разред основног образовања и васпитања јасно су дефинисани сврха, циљеви и задаци образовања и васпитања ученика седмог разреда основне школе.

Сврха програма образовања:

– Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.

– Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу, и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва.

Циљеви и задаци програма образовања су:

– стицање знања о језику, књижевности и медијима релевантним за будуће образовање и професионални развој;

– оспособљавање ученика да користи стандардни матерњи језик, ефикасно комуницира у усменом и писменом облику у различите сврхе;

– оспособљавање ученика да комуницирају у усменом и писменом облику на теме из свакодневног живота на страном језику;

– развијање свести о значају вишејезичности у савременој вишекултурној заједници; – разумевање повезаности различитих научних дисциплина; – разумевање и сналажење у садашњости и повезивање друштвених појава и процеса у простору и времену (Србија, Европа, свет);

– прихватање и уважавање другог/друге без обзира на националне, верске, родне и друге разлике;

– разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких, хемијских и биолошких закона, модела и теорија;

– правилно формирање математичких појмова и стицање основних математичких знања и вештина;

– стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема; – овладавање информационо-комуникационим технологијама; – развијање вештина и техника уметничког изражавања; – познавање различитих техника, стилова и медија уметничког изражавања; – познавање вредности сопственог културног наслеђа и повезаности с другим културама и традицијама;

– развијање одговорног односа према сопственом здрављу и здрављу других.

Циљеви и задаци програма образовања релативно су уопштени искази у вези са знањем, способностима, вештинама, ставовима, вредностима, интересовањем и мотивацијом, за које се очекује да их школа развије. Њима се изражава шта то школа, као образовна и васпитна установа,

1 Правилник о насавном рораму за семи разре основно образовања и васиања, Службени гласник РС, Просветни гласник, број 110-00-143/2009-11.

1. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

7

треба да пружи деци и адолесцентима, да би се развијали као личности, научили о науци, култури и традицији, наставили даље школовање, као и да би активно учествовали у друштву. Циљеви образовања изражавају потребе и интересе које у образовању имају појединац и друштво, и они су основа за планирање, организацију и реализацију целокупног образовног процеса.

Циљ и задаци наставе историје

Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују с другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да развију историјску свест и хуманистичко образовањe. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје, буду у пуној мери реализовани;

– да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода; – стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку; – стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу; – стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања независности . године;

– упознају културна и научнотехнолошка достигнућа Европе и света у новом веку; – упознају културна и научнотехнолошка достигнућа Срба у новом веку; – стекну знања о знаменитим личностима новог века; – развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима; – стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века.


8


Циљеви наставе историје у . веку, према препоруци Комитета министара Савета Европе

Настава историје у демократској Европи треба да:

– има витално место у припреми одговорних и активних грађана и развоју уважавања свих врста различитости, заснованог на схватању националног идентитета и принципа толеранције;

– буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу народима; – игра главну улогу у унапређивању основних вредности као што су толеранција, узајамно разумевање, људска права и демократија;

– буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског и културног наслеђа, обогаћеног различитостима, чак и у оним аспектима који су конфликтни и понекад драматични;

– буде део такве образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању младих људи у погледу њиховог активног учења у изградњи Европе, као и мирном развоју људског друштва у глобалној перспективи и духу међусобног разумевања и поверења;

– омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одговорну анализу и тумачење информација кроз дијалог, трагање за историјским сведочанствима и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно када је реч о контроверзним и осетљивим питањима;

– омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим његовим димензијама – локалној, регионалној, националној, европској и глобалној;

– буде инструмент за спречавање злочина против човечности.

Начин остваривања програма

Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења, те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација које препоручује Министарство и Завод, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Дужина и значај периода који се изучава у седмом разреду основног образовања и васпитања, а обухвата четири века људске историје, захтевају велику пажњу у избору наставних садржаја. Програм садржи најважније догађаје, појаве и процесе, као и знамените личности које су обележиле раздобље од краја . века до седамдесетих година . века. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма конципирана је како би помогла наставнику у планирању непосредног рада с ученицима јер му олакшава одређивање обима и дубине обраде појединих садржаја. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.

Пожељно је овако осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија слика о томе шта од историјске и културне баштине њиховог краја потиче из овог периода (положај под турском или хабзбуршком влашћу, учешће у устанцима, револуцији /. или ослободилачким ратовима –...).

3 Препорука бр. 15 о настави историје у Европи у 21. веку, Комитет министара Савета Европе, 2001.

9

У школама на наставном језику неке од националних мањина могу се обрадити и проширени наставни садржаји из прошлости тог народа. При томе наставници ће настојати да коришћењем разноврсних извора и релевантне историографске и етнографске литературе ученицима пруже могућност да стекну јасну представу о прошлости народа коме припадају, али и окружења у коме живе: какав је био начин живота и које су значајне личности обележиле то раздобље њихове историје.

Савладавајући наставни програм историје, ученици седмог разреда осим што стичу знања о догађајима, појавама и процесима из прошлости, добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Они се, учећи историју, вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно-последичних веза. Историја је изузетно погодан наставни предмет за подстицање развоја критичког мишљења, то јест за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од небитног. Због тога је од посебног значаја којим ће методским приступом да се обрађују наставни садржаји.

Историја као наративни предмет, у коме главне активности представљају усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба да буду представљени као „прича“ богата информацијама и детаљима, не зато да бисмо оптеретили памћење ученика, већ да би им историјски догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о томе шта се некада збило, већ треба да помогне ученицима у стварању што јасније слике не само о томе шта се десило већ и зашто се то десило и какве су последице из тога проистекле.

Посебно место у настави историје имају питања, како она која поставља наставник ученицима тако и она која долазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или што су сазнали ван ње користећи различите изворе информација. Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функцију за развој историјског мишљења и критичке свести не само у фази утврђивања и систематизације градива већ и у самој обради наставних садржаја. Прецизно постављена питања као позив на размишљање и трагање за одговором „како је уистину било“, обезбеђују разумевање а самим тим и успешно памћење и трајно усвајање знања и вештина код ученика. У зависности од тога шта наставник жели да постигне, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих последица.

Наставник, поред тога што креира своја предавања, осмишљава и планира на који ће се начин ученици укључити у образовно-васпитни процес. Није битно да ли је ученичка активност организована као индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица или домаћи задатак, већ колико и како „уводи“ у прошле догађаје, то јест колико подстиче ученике да се дистанцирају од садашњости и сопственог угла гледања.

Да би схватио догађаје који су се збили у прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати, илустрације, као и обиласци културно-историјских споменика и посете установама културе). Коришћење историјских карата је од изузетне важности јер оне омогућавају ученицима не само да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао већ им и помажу да прате промене на одређеном простору кроз време.

10


Настава историје има утицаја и на развијање језичке и говорне културе јер историјски садржаји богате језички фонд ученика. Наравно, потребно је да се све речи и појмови који су непознати или недовољно добро познати ученицима прецизно објасне. Где год је могуће, треба избегавати појмове високог нивоа апстрактности. Како немају сви ученици једнак дар за вербално изражавање, наставник ће позитивно вредновати када се ученик добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања или вешто аргументује у дискусији, чак и онда када је његово изражавање, посматрано по броју речи, сиромашно.

У раду с ученицима треба имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Треба се чувати фрагментарног, изолованог знања историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања. Постоји природна веза историје с другим обавезним и изборним наставним предметима (географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, народна традиција, свакодневни живот у прошлости, верска настава, грађанско васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника, која се може остваривати на различите начине (редовна настава, додатни рад, слободне активности, излети и екскурзије...).


11

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА

Уџбеник је подељен на четири тематске целине, које обрађују историјске догађаје од средине . века до Берлинског конгреса . године.

1. НА ПОЗОРНИЦИ НОВОГ ВЕКА

.. О новом веку(појам нови век, хронолошки и просторни оквири)

.. Открића: научна и технолошка открића(научнотехнолошка открића као предуслов – унапређивање бродоградње, усавршавање компаса, астролаба, дурбина и часовника)

.. Открића: географска открића(путовања Бартоломеа Дијаза, Васка дa Гаме, Кристифора Колумба и Фернанда Магелана; индијанске цивилизације и колонизација Новог света)

.. Градови и нови начин производње(улога и значај великих европских градова од краја . до краја . века – Фиренце, Венеције, Ђенове, Париза, Лондона, Антверпена, Амстердама; мануфактура као нови начин производње, почеци грађанске класе, свакодневни живот у граду)

.. Пробуђени дух и мисао – хуманизам и ренесанса(књижевност, уметност и политичка мисао – Данте Алигијери, Франческо Петрарка, Ђовани Бокачо, Еразмо Ротердамски, Николо Макијавели, Микеланђело Буонароти, Леонардо да Винчи, Рафаело Санти, Тицијан Вечели, Албрехт Дирер...)

.. Реформација, противреформација и верски ратови(узроци, улога Мартина Лутера, протестантизам, католичка реакција – улога језуита; верски сукоби и ратови)

.. Апсолутистичка монархија и успон европског грађанства(појам апсолутистичке монархије, сталешко друштво, примери Француске, Аустрије, Русије, Шпаније)

12


Циљ теме Очекивани исходи/постигнућа: – Упознавање ученика са значењем појма нови век и хронолошким и просторним оквирима овог доба

– Упознавање ученика с научним, технолошким и географским открићима која су обележила почетак новог века

– Упознавање ученика с улогом и значајем великих европских градова од краја . до краја . века

– Упознавање ученика с верским и културним променама у Европи почетком новог века

– Упознавање ученика са основним одликама апсолутистичких монархија од . до . века на примерима Француске, Аустрије, Шпаније и Русије

Ученик ће:

– знати основна обележја новог века и хронолошке и просторне оквире овог доба;

– разумети значај научних и техничких открића и разумети њихов утицај на промене у друштву;

– разумети значај и последице великих географских открића;

– бити у стању да на историјској карти покаже путеве поморских експедиција, као и новооткривене континенте;

– разумети значај и улогу великих европских градова од . до краја . века;

– разумети значај и последице културних промена у Европи новог века;

– разумети основне одлике апсолутистичких монархија од . до . века;

– бити у стању да на историјској карти покаже апсолутистичке монархије новог века.

2. СРБИ ОД ПОЧЕТКА 16. ДО КРАЈА 18. ВЕКА

.. Османско царство(Сулејман Величанствени – врхунац османске моћи, Турска као апсолутистичка монархија, друштво – муслимани и хришћани; тимарски систем, култура)

.. Свето римско царство и Хабзбуршка монархија(Свето римско царство и Хабзбуршка монархија, држава и друштво)

.. Млетачка република и Дубровник(Дубровник између Млетачке републике и Турског царства, културни и привредни значај Дубровачке републике)

.. Срби у Османском царству(положај Срба у Турском царству – друштвене категорије – раја и власи, исламизација, хајдуци, свакодневни живот)

.. Отпор османској власти(Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Турског царства, хајдуци, ускоци, Дуги – Сисачки, Кандијски рат, велики бечки ратови –. и –. године, Кочина крајина)

.. Српска православна црква у Османском царству(Пећка – српска патријаршија: верска, културна, национална и политичка установа)

.. Сеоба Срба(сеобе Срба – Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат, Бачка, Срем)

13

.. Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу(статус и привилегије, Војна крајина, Карловачка митрополија, покатоличавање и унијаћење, почеци грађанске класе код Срба, школске реформе Марије Терезије и Јосифа II, настанак нове образоване елите – трговци, официри, свештеници, чиновници, учитељи, правници; Доситеј Обрадовић, Карловачка гимназија)

Циљ теме Очекивани исходи/постигнућа: – Упознавање ученика са основним одликама државног и друштвеног уређења Турског царства од . до краја . века

– Упознавање ученика са значајем и последицама османлијских ратова и освајања у периоду од . до краја . века

– Упознавање ученика са основним одликама Светог римског цартва, Хабзбуршке монархије, Млетачке републике и Дубровника у периоду од . до краја . века

– Упознавање ученика с положајем српског народа под османлијском влашћу у периоду од . до краја . века

– Упознавање ученика с улогом и значајем Српске православне цркве у Османском царству

– Упознавање ученика с учешћем Срба у ратовима Хабзбуршке монархије и Млетачке републике против Османског царства

– Упознавање ученика с положајем српског народа под хабзбуршком влашћу од . до краја . века

Ученик ће:

– знати основне одлике државног и друштвеног уређења Турског царства од . до краја . века;

– разумети значај и последице османлијских освајања у периоду од . до краја . века;

– бити у стању да на историјској карти покаже простор османлијских освајања у периоду од . до краја . века;

– знати основне одлике Светог римског цартва, Хабзбуршке монархије, Млетачке републике и Дубровника у периоду од . до краја . века и бити у стању да покаже границе наведених држава;

– знати какав је био положај српског народа под османлијском влашћу од . до краја . века;

– разумети улогу и значај Српске православне цркве у Османском царству;

– знати о учествовању Срба у ратовима Хабзбуршке монархије и Млетачке републике против Османског царства;

– знати какав је био положај српског народа под хабзбуршком влашћу од . до краја . века;

– бити у стању да на историјској карти покаже простор на ком је живео српски народ од . до краја . века.

14


3. РЕВОЛУЦИЈЕ И ЊИХОВ ДОПРИНОС ОБЛИКОВАЊУ МОДЕРНОГ СВЕТА

.. Индустријска револуција(појам револуције; парна машина, текстилна индустрија, рударство, тешка индустрија, железница; друштво – јачање грађанске класе и појава радничке класе)

.. Грађанске револуције(политичке револуције – социјална, верска и национална обележја; примери низоземске, енглеске и америчке револуције; појмови уставности и поделе власти)

.. Француска грађанска револуција(повод и узроци, утицај просветитељских идеја Волтера, Монтескјеа и Русоа; личности Луја XVI и Марије Антоанете; вође – Робеспјер; укидање феудализма; Декларација о правима човека и грађанина, устав, идеје уставне монархије, републике, либерализма, демократије; терор, револуционарни ратови)

.. Наполеон и његово доба(личност, војна и политичка каријера Наполеона Бонапарте; Наполеонов кодекс, Бечки конгрес)

.. Револуција /.(повод и узроци, јачање идеја национализма, либерализма, демократије, социјализма; примери – Француска, Хабзбуршка монархија, италијанске и немачке земље, национализам, романтизам)

.. Нове државе у Европи(уједињење Италије и Немачке – улога Пијемонта у уједињењу Италије, истакнуте личности – Камило Кавур, Ђузепе Мацини и Ђузепе Гарибалди; ратови за уједињење Италије; улога Пруске и њеног канцелара Ота фон Бизмарка у уједињењу Немачке, ратови за уједињење, проглашење Другог немачког царства)

.. Грађански рат у САД(територијално ширење – излазак на Пацифик, индустријски успон, грађанска демократија, индијанско питање, положај робова, личност Абрахама Линколна, сукоб Севера и Југа и грађански рат)

.. Источно питање(велике силе, Источно питање и балкански народи – појам велике силе, појам Исочно иање; политика Русије, Хабзбуршке монархије, Велике Британије и Француске према Турској и балканским народима; Кримски рат, улога балканских народа – Српска револуција, Грчка револуција, национални покрети Румуна, Бугара, Албанаца; Велика источна криза и Берлински конгрес)

15

Циљ теме Очекивани исходи/постигнућа: – Упознавање ученика са значењем појма револуције

– Упознавање ученика са значајем и последицама индустријске револуције

– Упознавање ученика са значајем и последицама револуција у Низоземској, Енглеској и рата за америчку независност

– Упознавање ученика с поводом, узроком, током и значајем Француске грађанске револуције

– Упознавање ученика с личношћу, војном и политичком каријером Наполеона Бонапарте

– Упознавање ученика са значајем Револуције /. године

– Упознавање ученика с настанком нових држава у Европи – Италије и Немачке

– Упознавање ученика с проблемом решавања Источног питања у . веку

Ученик ће:

– разумети значење појма револуције;

– разумети значај и последице индустријске револуције;

– знати ток и последице револуција у Низоземској, Енглеској и рата за америчку независност;

– знати повод, узрок, ток и значај Француске грађанске револуције;

– разумети значење појма уставности, поделе власти;

– разумети значење појмова републике, либерализма, демократије;

– разумети значај и улогу војне и политичке каријере Наполеона Бонапарте;

– бити у стању да на историјској карти покаже територијалне промене у Европи настале као последица Наполеонових освајања;

– разумети јачање и улогу идеја национализма, либерализма, демократије и социјализма током Револуције /. године;

– знати о настанку нових држава у Европи – Италије и Немачке;

– разумети значење појма Источно питање и проблем његовог решавања у . веку;

– уочити утицај великих европских сила на балканске народе у . веку;

– бити у стању да на историјској карти покаже границе нових држава насталих на Балкану и у Европи у другој половини . века.

16


4. СРБИ У 19. ВЕКУ

.. Смедеревски санџак на преласку из . у . век(Српска револуција –; обележја: национална, социјална и културна; фазе – ратни период –. и мирнодопски период –; повод и узроци, прилике у Смедеревском санџаку крајем . и почетком . века, владавина дахија)

.. Први српски устанак(вожд Карађорђе Петровић, збор у Орашцу, битке на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру; заједничко ратовање Срба и Руса, Букурешки мир и пропаст устанка; личности – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Стеван Синђелић, Хајдук Вељко Петровић, Васа Чарапић...)

.. Држава устаничке Србије(организација устаничке државе, личности – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Божидар Грујовић, културни и просветни реформатори Доситеј Обрадовић и Вук Караџић)

.. Други српски устанак(вође: Милош Обреновић, устанак, неуспех Хаџи Проданове буне, ток Другог устанка – сабор у Такову, битке на Љубићу, Палежу, Дубљу; споразум кнеза Милоша с Марашли Али-пашом)

.. Борба за аутономију(територија и становништво, борба за аутономију, хатишерифи из , . и . године, Сретењски устав, укидање феудализма )

.. Владавина Милоша Обреновића(Турски устав; оснивање Гимназије и штампарије , покретање Новина сербских , позоришта , Лицеја ; унутрашња и спољна политика кнеза Милоша; личности – кнегиња Љубица, Димитрије Давидовић, Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић...)

.. Владавина уставобранитеља(развој државних установа, Грађански законик из , Начертаније, личности кнеза Александра Карађорђевића, кнегиње Персиде, Илије Гарашанина, Мише Анастасијевића, Јована Хаџића...)

.. Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића(развој државних установа, реформе и закони, спољна политика, добијање градова, Балкански савез, личности кнеза Михаила Обреновића, кнегиње Јулије, Илије Гарашанина, Јована Хаџића...)

.. Србија на путу ка независности(Друго намесништво, Устав из . године, унутрашња и спољна политика, српски национални покрет и романтизам, ослободилачки ратови –, Србија на Берлинском конгресу, територијално проширење и независност, личности кнеза Милана Обреновића, Јована Ристића, генерала Черњајева)

.. Српско друштво у . веку(свакодневни живот на селу и у граду, просвета и култура)

.. Постанак и развој црногорске државе(Црна Гора у доба владичанства – територија и становништво, друштвене категорије – племена и братства; теократски облик владавине, Цетињска митрополија, унутрашња и спољна политика Петра I и Петра II; личности владика Петра I и Петра II)

17

.. Кнежевина Црна Гора(појам световне државе; Законик Данила I, унутрашња и спољна политика књаза Данила и књаза Николе; национална политика, савез са Србијом и учешће у ослободилачким ратовима –; Црна Гора на Берлинском конгресу – територијално проширење и независност; Цетиње – престони град Петровића Његоша; личности књаза Данила и књаза Николе Петровића Његоша)

.. Срби у Хабзбуршкој монархији у . веку(Јужна Угарска, Хрватска и Славонија, Далмација и Бока Которска; Темишварски сабор, одјеци Српске револуције, Матица српска, Револуција /. године, Војводство Србија и Тамишки Банат, национални покрет, Аустроугарска нагодба и хрватско-угарска нагодба; личности – Сава Текелија, митрополит Стефан Стратимировић, патријарх Јосиф Рајачић, Светозар Милетић)

.. Срби у Османском царству у . веку(Босна и Херцеговина, Стара Србија и Македонија; криза турске државе и друштва и покушаји реформи; одјеци Српске револуције; устанци Луке Вукаловића, Невесињска пушка; личности – капетан Хусеин Градашчевић, Омер-паша Латас, Мића Љубибратић)

Циљ теме Очекивани исходи/постигнућа: – Упознавање ученика са основним обележјима Српске револуције –.

– Упознавање ученика са узроком, током и значајем Првог и Другог српског устанка

– Упознавање ученика с владавином Милоша Обреновића и борбом за стицање аутономије Кнежевине Србије

– Упознавање ученика с развојем аутономне српске државе у време владавине уставобранитеља

– Упознавање ученика с развојем аутономне српске државе у време друге владавине кнеза Милоша и Михаила

– Упознавање ученике с током и значајем ослободилачких ратова –.

– Упознавање ученике са значајем Берлинског конгреса

– Упознавање ученике с постанком и развојем црногорске државе у . веку

– Упознавање ученика с положајем и проблемима српског народа у Хабзбуршкој монархији и Османском царству у . веку

Ученик ће: – знати основна обележја Српске револуције –;

– знати узроке и поводе који су довели до избијања Првог и Другог српског устанка;

– знати кључне битке Првог и Другог српског устанка;

– разумети значај и последице Првог и Другог српског устанка;

– знати какав су значај и улогу имале истакнуте личности Српске револуције;

– бити у стању да на историјској карти покаже кључне битке Првог и Другог српског устанка;

– знати владавину Милоша Обреновића; – разумети значај борбе за стицање аутономије Кнежевине Србије;

– знати основне одлике владавине уставобранитеља и значај развоја државних установа у аутономној Кнежевини Србији;

– разумети другу владавину кнеза Михаила и значај добијања градова и стварања Првог балканског савеза;

– знати узроке, ток и последице ослободилачких ратова –. године;

– разумети значај Берлинског конгреса; – знати како је настала и развијала се црногорска држава;

– знати о положају српског народа у Хабзбуршкој монархији и Османском царству у . веку;

– бити у стању да на историјској карти покаже простор на ком је српски народ живео и државе у којима је живео у периоду пре Берлинског конгреса и после њега.

18

. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА

ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА

Планирање је активност којом се људи подстичу и усмеравају да на рационалан и што ефикаснији начин остваре постављене циљеве. Будући да је васпитање и образовање веома значајна и организована друштвена делатност, планирању у васпитно-образовном раду мора се посветити изузетно велика пажња. Како је за свако планирање неопходно припремање, припремање и планирање образовно-васпитног рада посматрају се као јединствен и веома важан процес. Пошто је наставник организатор и носилац наставног рада, њему и припада примарна функција у његовом припремању и планирању. То је сталан процес и обавеза сваког наставника која захтева од њега високу стручну и методичку оспособљеност, широко подручје знања, вештина и способности.

Приликом годишњег (глобалног) планирања треба водити рачуна о томе да план буде реалан и остварљив, да одговара условима у којима ће се реализовати, као и могућностима одељења која ће у томе непосредно учествовати. Током израде плана мора се водити рачуна о томе да наставне теме и области нису исте ни по сложености ни по обиму, као и да је за њихову обраду потребно различито време. Због тих разлога свакој наставној теми требало би доделити одговарајући број часова, водећи рачуна о сложености и обиму наставне теме.

Резултати припремања и планирања наставе су годишњи (глобални) план рада, оперативни планови и планови наставних јединица.

Глобални (годишњи) план рада

Глобалним планом рада, за сваку наставну тему програма назначено је колико је часова предвиђено за обраду новог градива, а колико за утврђивање и систематизацију. Поред овога, у глобалном плану могу се навести и иновације чије се увођење планира, важнија наставна средства која ће бити набављена, планирани контролни задаци и тестови (по месецима), корелација с другим предметима, као и планирани излети, посете и екскурзије.

Предлог глобалног (годишњег) плана рада наставе историје у седмом разреду основне школе

Редни број Наставна тема

Број часоваОбрада Утврђивaње Систематизација Свега

1. На позорници новог века 7 4 1 12

2. Срби од почетка 16. до краја 18. века 9 7 1 17

3. Револуције и њихов допринос обликовању модерног света

9 8 1 18

4. Срби у 19. веку 14 8 3 25

Укупно 39 27 6 72

2. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ РАДА

19

Оперативни (месечни или тематски) план рада

Оперативним – тематским – планирањем рада, у ствари, почиње стваралачка припрема наставника за реализацију циљева, задатака и садржаја наставног програма. Свака наставна тема има своје специфичности и зато представља посебу целину, која се у зависности од значаја и обима градива, може обрађивати на мањем или већем броју часова. Шема оперативног (тематског) плана може бити иста као и за оперативни (месечни) план, чак и боља, управо из тога што је тематско планирање пре оперативно, док, с друге стране, месец у планирању често не мора ништа да значи. Тако, на пример, наставна тема Срби у . веку обухвата већи број часова и планира се у трајању од око радних недеља, дакле више од три месеца наставе другог полугодишта.

Оперативно планирање има посебан дидактички значај, јер њиме и почиње стварана припрема реализације програмских садржаја у настави. Током израде ових планова важно је консултовање приручника, планирање избора наставних средстава, утврђивање циљева и очекиваних исхода наставних тема, као и место свих наставних јединица у наставним темама. Посебно је важно када и како планирати часове утврђивања и систематизације. Број и распоред часова утврђивања и систематизације градива мора пратитити логику саме наставне теме, дидактичке захтеве и потребе које проистичу из наставног садржаја. У припреми часова обраде наставне теме, треба предвидети наставна средства и наставне методе које одговарају садржају и циљевима наставне теме. Поред тога требало би увек планирати и шта се од наставних средстава може израдити уз помоћ ученика у самој школи. Примери за израду наставних средстава која се могу израдити уз помоћ ученика дати су у поглављу „Предлози наставних техника и метода“.

Будући да у Србији постоје разлике у школским календарима (на територији Србије и у Војводини), одлучили смо се за пример оперативног (тематског) плана. Из истог разлога, нисмо ни повукли границу између првог и другог полугодишта. Часови систематизације градива на крају наставних тема намењени су оцењивању ученика путем тестова или контролних радова.

20


НАСТАВНА ТЕМА: НА ПОЗОРНИЦИ НОВОГ ВЕКА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Тип часа Образовни ниво Облик рада Наставне

методеНаставна средства

1. 1.

Основне одлике новог века (појам нови век, хронолошки и просторни оквири)

ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-

-ТЕКСТУАЛНА

УЏБЕНИК,ИСТОРИЈСКА

КАРТА

1. 2.Научна и техничка открића




КАРТА

2. 3.Велика географска открића




КАРТА

2. 4.Открића, научна, техничка и географска

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,

ИСТОРИЈСКАКАРТА

3. 5.Градови и нов начин производње




КАРТА

3. 6.Хуманизам и ренесанса




КАРТА

4. 7.Градови, хуманизам и ренесанса

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА ФРОНТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


4. 8.Реформација и противреформа-ција




КАРТА

5. 9.Реформација и противреформа-ција

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА ФРОНТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


5. 10.Апсолутистичке монархије




КАРТА

6. 11.Апсолутистичке монархије



6. 12.На позорници новог века

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПРИМЕНА САМОСТАЛНИРЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

ТЕСТ

Предлог оперативног (тематског) плана рада

21

НАСТАВНА ТЕМА: СРБИ ОД ПОЧЕТКА 16. ДО КРАЈА 18. ВЕКА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини



7. 13.Османско царство – друштво и државно уређење




КАРТА

7. 14.Османско царство – ратови и освајања




КАРТА

8. 15. Османско царство УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


8. 16.

Свето римско царство, Хабзбуршка монархија, Млетачка република и Дубровник


-ТЕКСТУАЛНАУЏБЕНИК

9. 17.

Свето римско царство, Хабзбуршка монархија, Млетачка република и Дубровник



9. 18.Срби у Османском царству




КАРТА




10. 20.

Отпор османској власти – Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Турског царства




КАРТА

11. 21.

Отпор османској власти – Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Турског царства



11. 22.Српска православна црква у Османском царству




КАРТА

22


Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини



12. 23.Српска православна црква у Османском царству



12. 24. Сеобе Срба ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-



КАРТА

13. 25. Сеобе Срба УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


13. 26.Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу




КАРТА





КАРТА




15. 29.Срби од почетка 16. до краја 18. века


ТЕСТ

НАСТАВНА ТЕМА: СРБИ ОД ПОЧЕТКА 16. ДО КРАЈА 18. ВЕКА(наставак)

23

НАСТАВНА ТЕМА: РЕВОЛУЦИЈЕ И ЊИХОВ ДОПРИНОС ОБЛИКОВАЊУ МОДЕРНОГ СВЕТА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини



15. 30.Индустријска револуција



16. 31.Индустријска револуција

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКА УЏБЕНИК

16. 32.Грађанске револуције




КАРТА

17. 33.Грађанске револуције


17. 34.Француска грађанска револуција









19. 37.Наполеон и његово доба




КАРТА

19. 38.Наполеон и његово доба



20. 39.Револуција1848/49. године




КАРТА

20. 40.Револуција 1848/49. године



21. 41.

Нове државе у Европи – уједињење Италије и Немачке




КАРТА

21. 42.

Нове државе у Европи – уједињење Италије и Немачке



22. 43.Грађански рат у САД




КАРТА

24


Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини



22. 44.Грађански рат у САД



23. 45.Велике силе, Источно питање и балкански народи




КАРТА

23. 46.Велике силе, Источно питање и балкански народи



24. 47.

Револуције и њихов допринос обликовању модерног света


ТЕСТ

НАСТАВНА ТЕМА: РЕВОЛУЦИЈЕ И ЊИХОВ ДОПРИНОС ОБЛИКОВАЊУ МОДЕРНОГ СВЕТА(наставак)

25

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини



24. 48.Смедеревски санџак на преласку из 18. у 19. век




КАРТА

25. 49.Смедеревски санџак на преласку из 18. у 19. век



25. 50.Први српски устанак




КАРТА

26. 51.Први српски устанак




КАРТА

26. 52.Држава устаничке Србије



27. 53.Први српски устанак и држава устаничке Србије



27. 54.Други српски устанак




КАРТА

28. 55.Борба за аутономију




КАРТА

28. 56.Српска револуција 1804–1835


ТЕСТ

29. 57.Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића



29. 58.Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића


30. 59.Уставобранитељски режим 1842–1858




КАРТА

30. 60.Уставобранитељски режим 1842–1858



31. 61.Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића




КАРТА

НАСТАВНА ТЕМА: СРБИ У 19. ВЕКУ

26


Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини



31. 62.Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића



32. 63.Србија на путу ка независности 1868–1878




КАРТА

32. 64.Србија на путу ка независности 1868–1878



33. 65.Стварање модерне српске државе 1804–1878


ТЕСТ

33. 66.Постанак и развој црногорске државе




КАРТА

34. 67.Кнежевина Црна Гора




КАРТА

34. 68. Црна Гора УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


35. 69.Срби у Хабзбуршкој монархији у 19. веку




КАРТА





КАРТА

36. 71.

Срби под хабзбуршком и османском влашћу у 19. веку



36. 72. Срби у 19. веку СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОШКАУЏБЕНИК,


НАСТАВНА ТЕМА: СРБИ У 19. ВЕКУ(наставак)

27

. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ

Један од најважнијих циљева модерне образовне праксе у свету јесте ослобађање ученика од учења непотребних садржаја. Гомилањем непотребних наставних садржаја нерационално се троше енергија и време, како наставника тако и његових ученика. Овакви садржаји немају позитиван ефекат, јер не утичу на проширивање знања, вештина и умења ученика. Управо због ових разлога неопходно је брижљиво приступити одабиру наставних садржаја прописаних Наставним планом и програмом. У овоме нам од велике помоћи могу бити „Листе кључних знања за наставни предмет Историја“, објављене у приручнику Кључни ојмови за крај обавезно образовања, Исорија риручник за насавнике, Београд . године. До листе кључних појмова дошло се на основу сложеног методолошког поступка утврђивања историчности појмова посматраних у историјској вертикали од преисторије до савременог доба, прецизно утврђених критеријума класификације појмова према степену општости и утврђивањем кључних знања. Полазиште у поступку утврђивања кључних појмова биле су анализе наставног плана и програма (–), наставног програма за историју за узраст од . до . разреда основне школе . године, уџбеника историје од . до . разреда основне школе (–) и наставничке евалуације.

Појмови су производ мисаоних процеса, услов за успешно размишљање и пре свега главни садржаји мишљења. Они се односе на једну заједничку категорију којој неки објекат припада. Појмови представљају груписања и класификовања информација, они су ментални оквир за категоризацију различитих ствари.

Да би се дошло до кључних појмова, одговара се на следећа питања:

• Шта је стварно важно знати?

• Шта је кључно за предмет, шта су основни појмови предмета, дисциплине?

• Шта је из програма предмета важно дубоко разумети да би се направила добра подлога за даље целоживотно учење?

• Која специфична знања и вештине треба поставити као резултате учења јер су важна за даље учење и ефикасно деловање у животу?

• Како ћемо знати да ли су ученици постигли пожељне резултате и развили нужне компетенције?

• Како проверавати научено?

Врсте појмова релевантних за наставу и учење историје

Садржински – концептуални – појмови јесу појмови који нам помажу да разумемо историјске токове и правилности, као и одређене догађаје. Ученици ће разумети ове појмове у зависности од тога да ли су им добро објашњени, како су одређени појмови употребљени у илустровању разних историјских околности, као и да ли је указано ученицима на оно што је опште и на оно што је јединствено у појединачном догађају и на контекст у коме се догађаји дешавају.

Процедурални појмови нам омогућавају да разумемо историју, начин на који историјско знање настаје, као и начин рада историчара. Да би ученици разумели процедуралне појмове, морају разумети и хронологију, узрочност, сведочанства, континуитет и промену.

5 Видосава Граховац, Кључни ојмови и њихово месо у образовању, Кључни ојмови за крај обавезно образовања, Исорија риручник за насавнике, уредник Арсен Ђуровић, Београд 2008, стр. 85.

28


Хронологија

Један од важних циљева историје јесте да помогне ученицима да разумеју хронологију. Процес дељења прошлости на низ целина да би јој се дао облик и редослед у времену јесте основни алат историчара. Али морамо водити рачунао о томе да ученици нису историчари, и да би они пре свега требало да разумеју како и зашто су историчари поделили прошлост. Кроз наставу историје требало би да настојимо да ученике научимо да упознају начин рада и размишљања историчара како би и сами боље разумели садашњост, а не да би знали све датуме напамет.

Узрочност

Важан циљ у настави историје јесте и да научимо ученике да анализирају, траже узроке и последице, сами изводе закључке о значају одређених појава, процеса, догађаја. Да би помогли ученицима да разумеју узрочност догађаја и процеса у историји, препоручује се употреба визуелних средстава, аудио-визуелних извора и наставних материјала.

Сведочанства

У настојању да ученике упознају с одређеним наставним садржајима, наставници се користе историјским сведочанствима. Она су често непотпуна, али неретко и привремена. Зато је важно учити ученике да у проучавању историјских догађаја историчар мора да врши одабир релевантних историјских чињеница, истражује да ли постоји повезаност међу њима, сређује те чињенице у целовит приказ, али да некада мора и да закључује када постоје празнине у чињеничким подацима.

Континуитет и промена

Веома је важно да ученици кроз наставу историје разумеју како промене не значе увек прогрес. Појам прогреса односи се на вредности које могу бити различите у различитим друштвима и културама. Да би разумели појаве и процесе, ученике је потребно подстаћи да на крају сваког историјског периода или наставне теме као што су становништво, привреда или култура, размишљају о томе шта указује на континуитет и промену.

Да би ученици што боље усвојили кључна знања, наставник мора водити рачуна о примени више наставних принципа.

Наставни принцип Шта значи примењивати наставне принципеПринцип научности наставе – Предавати ученицима само она знања која су у

савременој науци сигурно утврђена

– Употребљавати термине који су усвојени у науци

– Упознати ученике с најважнијим научним теоријама, у складу с њиховим сазнајним могућностима

Принцип систематичности у настави – Излагати градиво логичким редоследом

– Поступно руководити радом ученика, како би ученици усвојили систем знања, умења и навика

– Не прелазити на ново градиво док се не усвоји претходно

6 Видосава Граховац, н. д, стр. 86–88.7 Видосава Граховац, н. д, стр. 89.

29

Наставни принцип Шта значи примењивати наставне принципеПринцип повезаности теорије с праксом – Износити примере како би ученици схватили значај

теорије у животу

– Повезати наставу предмета са искуством деце

– Дати релевантне примере како би уочили чињеницу да се тиме побољшава квалитет знања и искуства ученика

Принцип свесности и активности ученика у настави

– Јасно нагласити циљеве и очекиване резултате учења

Принцип очигледности у настави – Користити различите форме очигледног активног упознавања ученика с проучаваним темама

– Образовати код ученика представе и појмове на основу опажања и приказивања проучаваних предмета

Принцип трајности знања – Водити наставу тако да ученици често обнављају научено и основне концепте повезују с наредним садржајима

Принцип поступности наставе – Од лакшег ка тежем

– Од познатог ка непознатом

– Од једноставног ка сложеном

– Од ближег ка даљем

Листа кључних знања за историју новог века

Историја новог века обрађује се на часовима историје у седмом и осмом разреду основне школе. Будући да се ради о периоду од четири века, неопходно је задржати будну пажњу на историчности појмова. Она је уочљива не само у односу на претходни период – средњи век – већ и унутар самог новог века – од . до . (градиво које се учи у седмом разреду), па до почетка . века (градиво на почетку осмог разреда основне школе). Историчност појмова увек захтева нова објашњења, с нужним подсећањима на њихова значења у претходним хронолошким оквирима. Појмови ржаве и ржавно уређења, рушва и рушвено орека можда су најбољи примери поменуте историчности. Нови век је посебно значајан за промене у државном и дрштвеном поретку – у свету, Европи, на Балкану и у Србији. Револуције, нови облици државног уређења – републике, путеви настанка грађанског друштва, грађанске слободе, уставност и законитост, категорије су без којих се савремено доба не може разумети.

Утемељење међународног поретка у Европи и свету, нарочито од Француске револуције наовамо, представља битну компоненту у борби балканских народа да створе сопствену државу. Буне, устанци, ратови, савезнички уговори, важан су део тог процеса, у којем су државе створили Срби и њихови суседи. С њим су у директној вези појмови наро и нација, чије је одређење битно за формирање културног, политичког и психолошког идентитета сваког појединца.

Губитком државе на крају средњег века српски народ живи у оквиру других држава – Османског царства, Хабзбуршког царства, Млетачке републике, до краја . века. У складу с државном политиком и уређењем тих држава, он развија своје посебне видове политичког и националног бића и логично поприма културне, друштвене и остале обрасце који утичу на формирање његовог идентитета. С обзиром на ту чињеницу, сматрамо да је неопходно ставити акценат на аустријско и турско државно, друштвено и духовно наслеђе у српском народу, као и на изучавање прошлости Млетачке републике.

30


Избор историјских личности извршен је прелиминарно и може подлећи крупним допунама. Евидентан је недостатак личности из локалне историје, пре свега да би извођачи наставе – наставници историје, могли да се управљају по својој процени и нахођењу. Појмови који се односе на цркву и веру, а нису у категорији нужних знања, разврстани су условно и могу се допуњавати, чак и мењати позиције (нужно, важно, вредно) у складу са специфичностима које носе мултиетничке заједнице.

У листи књучних појмова извршена је категоризација на нужна, важна и вредна знања.

– Нужна знања – усваја их од одсто до одсто ученика – Важна знања – усваја их око одсто ученика – Вредна знања – усваја их око одсто ученика

Кључни појмови за наставни предмет историја • ИСТОРИЈА

– Наука, законитост, предмет, историјски процес, историјски догађај, историјска појава – Историјски извори (материјални, писани, усмена традиција) – Историографија (значење термина) – Историјска литература (школска литература) – Подела прошлости (критеријуми поделе) – Периодизација историје (критеријуми поделе) – Хронологија (рачунање времена и основне временске одреднице: деценија, век, миленијум, ера)

– Археологија – Музеј – Библиотека – Архив

• ЦИВИЛИЗАЦИЈА

• ПРЕИСТОРИЈА

• ОТКРИЋА

• ПРИВРЕДА

• КУЛТУРА И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ (ДУХОВНА ТРАДИЦИЈА)

• ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДРЕДНИЦЕ

• ДРЖАВА И ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ

– Територијалне јединице – Демократија – Скупштина – Влада – Владарске титуле – Династије – Град – Насеље

8 Сузана Рајић, Кључни ојмови за исорију ново века, Кључни ојмови за крај обавезно образовања, Исорија риручник за насавнике, уредник Арсен Ђуровић, Београд 2008, стр. 37.

31

• ДРУШТВО И ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ

– Хуманитарна удружења – Урбанизација – Модернизација – Елита – Класа – Национализација

• ЗАКОН И ЗАКОНИК

• РЕЛИГИЈА И ЦРКВА

• КОЛОНИЗАЦИЈА

• РАТ

– Освајачки, грађански, ослободилачки

• МИР

– Мировни уговор, примирје

• СЕОБЕ/МИГРАЦИЈЕ

• НАРОД

• ПОЛИТИКА

– Политички систем

– Политичке странке, програм, статут, политички програм

– Тероризам, анархизам, пацифизам

• ДРУШТВЕНИ ПОКРЕТИ

– Раднички покрет, сељачки покрет, феминистички покрет

• МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ

– Дипломатија, савези, организације

• РЕВОЛУЦИЈА

• ИНСТИТУЦИЈЕ

– Влада, црква, војска, универзитет

• НАЦИЈА

• ИДЕОЛОГИЈА

• АУТОНОМИЈА

• ПРОСВЕТА

• ГЕНОЦИД

• ЛИЧНОСТИ

32


ЛИС ТА К ЉУЧНИХ ЗНАЊА ИЗ ИС ТОРИЈЕ НОВОГ ВЕКА У СЕДМОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Нови век – историјски извори

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Историјски извори за нови век (писмени, материјални, усмени)

– Архиви (Архив Србије, међуопштински архиви)

– Музеји (историјски, етнографски, музеји науке и технике)

– Историографија (дела која обрађују теме из новог века)

Открића

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знањаНаучнотехнолошка открића

– Географска открића

Привреда

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Робноновчана привреда

– Мануфактура

– Капиталистичка привреда

Историјско-географске одреднице

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Свет: нови и стари континенти

– Европа до . века

– Нове државе у Европи у . веку

– Балкан од . до . века

– Балкан у . веку

– Средоземље: Млетачка република, Османско царство

33

Култура и културно наслеђе (духовна традиција)

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Ћирилица

– Латиница

– Аустријско и турско државно, друштвено и духовно наслеђе у српском народу

– Хуманизам и ренесанса

– Романтизам

– Реализам

Држава и државно уређење у новом веку

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Теократска држава

– Кнежевина

– Краљевина

– Царство

– Апсолутистичка монархија . и . века (Француска, Русија, Турска)

– Свето римско царство (после . Хабзбуршка монархија, од . Аустроугарска)

– Просвећени апсолутизам у . и . веку (Хабзбуршка монархија и Русија)

– Уставна монархија

– Уставна парламентарна монархија (Енглеска . век, Француска . век)

– Монархије народа на Балкану (. век – Грчка, Србија, Црна Гора, Румунија)

– Република (Француска, Млетачка република, Низоземска, Швајцарска)

– Смедеревски санџак

– Папска држава (Ватикан)

– Насеља (село, варош, град, престоница)

– Војна крајина

– Војводство Србија и Тамишки Банат

34


Друштво и друштвени поредак

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Феудално уређење

– Феудално друштво

– Спахије

– Раја

– Власи

– Држава грађанског типа,ослобођена од феудализма (Француска , Србија , Хабзбуршка монархија )

– Грађанско друштво (сталежи – аристократија, свештенсто, „трећи сталеж“ – сељаци, градско становништво, трговци, занатлије, професори, учитељи)

– Друштво слободних сељака (Србија од )

– Државна обележја (грб, застава, химна)

– Тимарски систем

– Феудалци

– Кметови

– Држава грађанског типа – ослобођена од феудализма (Енглеска . век, Русија )

– Племе, братство (Црна Гора)

– Породична задруга (Србија и Црна Гора)

– Држава грађанског типа – ослобођена феудализма (Низоземска . век)

Династије и владарске титуле у новом веку

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Србија (Карађорђевићи, Обреновићи – вожд, кнез, краљ)

– Црна Гора (Петровић Његош – кнез, краљ)

– Русија (Рјуриковић, Романови – цар)

– Аустрија (Хабзбурзи – цар)

– Турска (Османовићи – султан)

– Француска (Валоа –Бурбони, краљ)

– Енглеска (Тјудор, Стјуарт, Орански, Хановер – краљ)

Револуција – национална, социјална, грађанска

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Француска револуција(–/)

– Српска револуција (–)

– Револуције у Европи /. (Мађарска, српски покрет у Јужној Угарској)

– Америчка револуција(–)

– Грчка револуција (–)

35

Рат – грађански, освајачки, ослободилачки

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Турска освајања (простор)

– Кочина крајина (–)

– Први српски устанак

– Други српски устанак

– Буна на дахије

– Милетина буна

– Српско-турски ратови (–)

– Црногорско-турски ратови (–)

– Грађански рат у САД (–)

– Наполеонова освајања (простор)

– Руско-турски ратови (–. века)

– Аустријско-турски ратови (–. века, Велики бечки рат –)

– Ракоцијев устанак (–)

– Устанак у Херцеговини и Босни (–)

– Вучићева буна

Битке

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Битка на Мохачу .

– Битка код Качаника .

– Битка код Аустерлица и Трафалгара .

– Бородинска битка .

– Битка народа код Лајпцига .

– Битка код Ватерлоа .

– Иванковачка битка .

– Битка на Мишару и Делиграду .

– Битка на Чегру .

– Битка на Љубићу и код Пожаревца .

36


Мир

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Карловачки мир .

– Пожаревачки мир .

– Усмени – Белички .

– Букурешки .

– Берлински мир .

– Независност Србије и Црне Горе и територијално проширење .

– Окупација БиХ

– Букурешки мир . – Мир у Шенбруну .

– Бечки конгрес /.

Aутономија

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Хатишериф (, , , )

– Данак

Независност држава

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Србија .

– Црна Гора .

– Румунија . – САД .

– Италија .

– Немачка .

Демократија

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Грађанске слободе, имовинска и лична безбедност, једнакост грађана пред законом, слобода: вероисповести, говора, писане речи, окупљања, удруживања, бирачко право

– Декларација (објава права човека и грађанина)

37

Устав

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Сретењски устав . – Француски устав . – Устав САД .

Закон

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Српске привилегије –. – Српски грађански законик

. – Канун

– Шеријат

Установе (институције)

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Скупштина

– Влада (примери: Енглеска, Француска, Србија –Правитељствујушчи совјет)

– Суд

– Војска (Турска – јањичари, Наполеонова, руска, српска –устаничка, народна)

– Црква

– Матица српска (некада и данас)

– Намесништво (прво –, друго –)

Религија и црква

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Српска православна црква (патријаршија)

– Карловачка митрополија

– Православни, католици, муслимани

– Ислам – исламизација (данак у крви)

– Покатоличавање – гркокатолици

– Унијаћење

– Црквена хијерархија (православне и католичке цркве)

38


Народ

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Језик, осећај припадности, заједничко историјско искуство (пр. Срби, Руси, Енглези, Немци)

– Нација: у културном, политичком, психолошком смислу – идентитет

Сеобе

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Узроци сеоба (политички, економски)

– Сеобе Срба –. века (Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат, Бачка, Срем)

– Сеобе село–град (узроци: пр. за нови век: Енглеска, Француска)

Политика

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Начертаније

– Уставобранитељски покрет

– Програм (државни, политички, страначки)

Међународни односи

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Дипломатија

– Велике силе

– Савези и уговори:Света алијанса .

39

Личности

Основни ниво, нужна знања Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања – Доситеј Обрадовић

– Вук Караџић

– Карађорђе Петровић

– Милош Обреновић

– Михаило Обреновић

– Илија Гарашанин

– Петар Други Петровић

– Петар Велики

– Марија Терезија

– Наполеон Бонапарта

– Ото фон Бизмарк

– Милан Обреновић

– Јован Ристић

– Светозар Милетић

– Петар Први Петровић

– Данило Петровић

– Никола Петровић

– Кнегиња Љубица

40

. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА9

Предлог образовних стандарда за крај обавезног основног образовања сачињен је у оквиру пројекта Министарства просвете и науке Републике Србије „Развој школства у Републици Србији“, пројектна компонента „Развој стандарда и вредновање“. Припрему Предлога образовних стандарда за крај обавезног образовања реализовао је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања на основу члана Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. /, /, / и /) и члана Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС – Просветни гласник, број /).

Предлог образовних стандарда развили су стручни тимови које је именовало Министарство просвете и науке на основу предлога стручних друштава наставника. Образовни стандарди сачињени су на основу процене стручњака за школски предмет, стручњака за образовне науке, стручњака за научну дисциплину и резултата емпиријског истраживања.

Дефинисани предлози стандарда имају три основне намене: • да унапреде квалитет наставе, учења и исхода учења;

• да помогну наставницима да успоставе објективне и јавне критеријуме оцењивања;

• да се користе као инструмент самовредновања и вредновања ученика, наставника и школа.

Шта се добија увођењем образовних стандарда • Лако се може проверити да ли су пожељни резултати учења остварени и тако вредновати ефикасност учења.

• Фокус рада се мења – од поучавања ка учењу. Парадигма се мења – од наставника ка ученику.

• Наставници тачно знају шта ученици треба да науче.

• Ученици тачно знају шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово учење проверавати.

• Ученици преузимају већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих очекује и које стандарде треба да остваре.

• Испитане материјале лакше је развијати када постоје јасно операционализовани циљеви и исходи/резултати учења.

9 Образовни санари за крај обавезно образовања за насавни реме Исорија, уредник Видосава Граховац, Београд 2010.

41

Образовни стандарди: конкретни искази изражени у облику захтеваних компетенција

Образовни стандарди артикулишу захтеве школског учења и наставе, који су изражени као исходи/резултати учења. Преко образовних стандарда образовна мисија и задаци школе као образовне институције преведени су у конкретне термине и појмове. Овако конципирани образовни стандарди изведени су из општих циљева образовања и спецификују компетенције ученика.

Употреба термина компетенција (комбинација знања, вештина, ставова и навика које омогућују појединцу да активно и ефикасно делује у одређеној ситуацији) указује да се образовни стандарди не заснивају нужно само на листи наставних садржаја преко којих су образовни циљеви конкретизовани. Компетенције пре идентификују основне димензије процеса учења у датом предмету или предметној области.

Карактеристике квалитетних образовних стандарда

Карактеристике које квалитетни образовни стандарди треба да садрже, уколико желе да повежу циљеве и исходе, као и да буду реални и недвосмислени за кориснике у школама:

. Спецификовање предмета: образовни стандарди односе се на специфичан садржај, постављени су помоћу јасних термина који одражавају базичне принципе научне дисциплине и школског предмета.

. Фокус: стандарди не покривају целокупан обим садржаја области или предмета са свеукупном његовом разгранатошћу; стандарди конкретизују језгро предмета или области.

. Кумулативност: образовни стандарди односе се на компетенције које су биле развијане код ученика до одређене тачке у различитим фазама школовања и због тога одражавају систематско интегрисано учење.

. Обавезност за све: стандарди казују који су очекивани захтеви код ученика. Ови описи стандарда тербало би да се примене на све ученике.

. Диференцијација: стандарди праве разлику између нивоа, према степену остваривања основног нивоа стандарда. Када се постави основни ниво стандарда, то олакшава даљу спецификацију нивоа и диференцијацију захтева.

. Разумљивост: образовни стандарди су формулисани јасно, концизно и помоћу разумљивих појмова.

. Изводљивост, остварљивост: захтеви представљају изазов за ученике и наставнике, али могу бити остварени уз разумне напоре.

Образовни стандарди за наставни предмет Историја

За наставни предмет Историја, могуће је говорити о најмање две врсте стандарда.

Прва врста стандарда су стандарди садржаја који би требало да буду део наставног програма и говоре о томе шта ученици треба да знају, које појмове се очекује да усвоје.

Друга врста стандарда су стандарди успешности који укључују стандарде садржаја, то јест кључне садржинске појмове за које се очекује да их ученици усвоје, али и процедурална знања и вештине који су диференцирани по нивоима. Они говоре о томе колико добро и до ког нивоа ученик треба да зна, разуме и уме нешто да уради.

42


Области образовних стандарда за наставни предмет Историја

Описи знања и вештина из наставног предмета Историја које ученик треба да поседује на крају основног обавезног образовања и васпитања, изведени су из циљева образовања и васпитања, циљева наставе историје и наставног програма историје за основну школу. На основу процене стручњака за предмет, стручњака за научну дисциплину, консултација с наставницима и резултата емпиријског истраживања, дефинисани су образовни стандарди за предмет Историја за крај обавезног образовања и васпитања.

У листи стандарда наведени су искази који описују захтевана знања и вештине ученика за предмет Историја на крају основног образовања и васпитања. То су експлицитни изрази шта ученик треба да зна и уради да би показао да је нешто савладао.

Стандарди/описи захтеваних знања и вештина груписани су у две велике области које одражавају структуру компетенција које би требало да се изграде учењем наставног предмета Историја.Те области су историјско знање/знање о историји и истраживање и тумачење историје.

. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ/ЗНАЊЕ О ИСТОРИЈИ чини:

• скуп организованих информација и појмова из историјске науке које поседује ученик/ученица на крају основног образовања;

• знања о времену и простору;

• разумевање хронологије;

• познавање важних чињеница, појмова, личности и процеса из националне и опште историје;

• разумевање узрочно-последичних веза;

• вертикална и хоризонтална перспектива у историји.

Историјско знање служи као основ за сагледавање савременог света које узима у обзир временску димезију, у којем је садржано разумевање да садашњи догађаји и збивања имају своје корене у прошлости (често далекој прошлости), а нису само резултат нечега што се недавно догодило.

Вертикална перспектива се односи на проучавање промене и континуитета током времена. Хоризонтална перспектива односи се на одређивања места појединачних догађаја, дешавања или токова у ширем европском контексту.

. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ чине:

• вештине, ставови и вредности који су засновани на употреби историјских извора, коришћењу различитих средстава у функцији историјског истраживања и стицања знања;

• мултиперспективност и пристрасност у тумачењу историје.

Истраживање и тумачење историје служе као основа за аналитичке вештине и умење тумачења, које ће ученици моћи да употребе у будућности да би разумели свет у коме живе и промене које се дешавају и које ће им помоћи да процене податке који до њих долазе преко медија и из других извора.

43

Нивои захтева образовних стандарда за наставни предмет Историја

Образовни стандарди за наставни предмет Историја описани су на три нивоа захтева. Нивои образовних стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима знања, од једноставнијих ка сложенијим. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине с претходних нивоа.

. Основни нивоНа првом, основном нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво

знања и вештина. Основни ниво описује очекивани минимум нивоа знања и вештина. На основном нивоу налазе се функционална и трансферна знања потребна за наставак учења и сналажења у окружењу. Очекује се да ће око одсто ученика постићи тај ниво.

. Средњи нивоНа другом, средњем нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина

и ставова. Очекује се да ће око одсто ученика постићи или превазићи тај ниво. Средњи ниво описује оно што просечан ученик може да постигне.

. Напредни нивоНа трећем, напредном нивоу описани су захтеви за ученике који представљају напредни ниво

знања, вештина и ставова. Очекује се да ће око одсто ученика постићи тај ниво. Захтеви за ученике на напредном нивоу јесу когнитивно сложенији. Напредни ниво описује знања и вештине које могу да покажу ученици који ће вероватно бити успешни у средњем образовању.

Искази образовних стандарда по нивоима

ОСНОВНИ НИВО

На првом нивоу описани су захтеви који представљају основни или базични ниво знања и вештина. Основни ниво описује очекивани минимум нивоа знања и вештина. Очекује се да ће око % ученика постићи овај ниво.

У области . ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ученик/ученица:

ИС.... именује и разликује основне временске одреднице;

ИС.... именује историјске периоде и зна редослед историјских периода;

ИС.... зна поделу на преисторију и историју;

ИС.... уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости;

ИС.... уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године изпрошлости;

ИС.... препознаје значење основних појмова из историје цивилизације;

ИС.... именује најважније појаве из националне историје;

ИС.... именује најважније појаве из опште историје;

ИС.... зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје;

ИС.... уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости.

44


У области . ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ученик/ученица:

ИС.... препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч;

ИС.... препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама;

ИС.... препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике;

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда;

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле;

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона;

ИС.... зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче;

ИС.... препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима.

СРЕДЊИ НИВО

На средњем нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања и вештина. Средњи ниво описује оно што типичан ученик може да покаже поред знања и вештина којима је овладао/-ла на основном нивоу. Очекује се да ће око одсто ученика постићи или превазићи тај ниво.


ИС. ... уме да повеже личност и историјски феномен с одговарајућом временском одредницом и историјским периодом;

ИС.... препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје;

ИС.... препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје;

ИС.... препознаје да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости;

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји;

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје.


ИС.... уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу карактеристичних писмених историјских извора;

ИС.... уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора;

ИС.... уме да одреди из које епохе или с ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора;

45

ИС.... уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на основу поређења двају историјских извора који говоре о истом историјском догађају, феномену;

ИС.... препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена.

НАПРЕДНИ НИВО

На напредном нивоу описани су захтеви за ученике који представљају напредни ниво знања и вештина. Напредни ниво описује знања и вештине које могу да покажу ученици који ће вероватно бити успешни у средњем образовању. Очекује се да ће око одсто ученика постићи тај ниво.


ИС.... уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен);

ИС.... уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту;

ИС.... зна специфичне детаље из националне и опште историје;

ИС.... разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје;

ИС.... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости;

ИС.... уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања.


ИС.... уме да изврши селекцију историјских извора;

ИС.... уме да анализира и процени релевантност историјског извора;

ИС.... уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора;

ИС.... уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст о којем говори извор (идеолошки, културолошки, социјални, политички, географски контекст извора);

ИС.... уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их с претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави);

ИС.... уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву;

ИС.... уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...).

46


ПРИМЕРИ ЗА ДАТАКА ЗА УЧЕНИКЕ КОЈИ ИЛУС ТРУЈУ ОБРАЗОВНЕ С ТАНДАРДЕ

Навешћемо примере задатака који илуструју стандарде, а односе се на наставне садржаје из историје новог века у седмом разреду основне школе.

Сви стандарди означени су на следећи начин:

ИС – историја

Први број је ознака нивоа: , основни; , средњи и , напредни ниво

Други број је ознака за област: , историјско знање; , истраживање и тумачење историје

Трећи број је редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу

Примери задатака за ученике седмог разреда

ОСНОВНИ НИВО

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... именује и разликује основне временске одредницеНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: разумети, разликовати

Турци Османлије освојили су Цариград . године.У којој је деценији . века освојен овај град?__________________________

Нпр. ИС ... значи:

ИС – историја – ниво: средњи – област: историјско знање – редни број стандарда у области историјског знања, средњег нивоа

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји

47

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... именује историјске периоде и зна редослед историјских периода Ниво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: разумети, разликовати

Наведени су историјски периоди. Упиши правилан редослед, хронолошки след историјских периода користећи се бројевима од до :

а) нови век ___,б) стари век ___,в) савремено доба ___,г) средњи век ___.

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... уме да одреди ком веку припадају важне године из прошлостиНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: разумети, разликовати

Сретењски устав је донет . године.Та година припада:

а) првој половини . века,б) првој половини . века,в) другој половини . века.

Заокружи слово испред тачног одговора.

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлостиНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити

У којем историјском периоду се догодило откриће парне машине:

а) у старом веку,б) у средњем веку,в) у новом веку,г) у савременом добу?


48


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... препознаје значење основних појмова из историје цивилизацијеНиво: , основниЗнање: чињенично, познавање терминологијеКогнитивни процес: разумети, разликовати

Пронађи појмове који су истог значења и повежи их линијама.

. Револуција . Емиграција. Устав

а) исељавањеб) најважнији законодавни акт у државив) преврат

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... именује најважније појаве из националне историјеНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, разликовати

У време којег од наведених владара је у Србији донет Сретењски устав:

а) вожд Карађорђе,б) кнез Милош Обреновић,в) кнез Михаило Обреновић,г) краљ Милан Обреновић?


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... именује најважније појаве из опште историје Ниво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, присетити се, препознати

Наведене су три револуције и године када су оне почеле.На линији поред наведене револуције упиши одговарајућу годину.

а) Француска грађанска револуција ____________б) Америчка револуција ______________в) Европске социјалне/националне револуције ____________

. . .

49

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... зна на којем су се простору одиграле најважније појаве и догађаји из националне или опште историјеНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, разликовати

На којој су се од наведених територија прво јавиле идеје хуманизма и ренесансе:

а) Балканско полуострво,б) Апенинско полуострво,в) Мала Азија?


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости Ниво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, разликовати

Међу наведеним појавама само је једна последица индустријске револуције. Која?

а) Појава мануфактуре,б) појава апсолутистичких монархија,в) прелазак с ручне на машинску производњу.


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је речНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: препознати, разумети

Који од наведених извора потиче из новог века:

а) Хамурабијев законик,б) Велика повеља слобода,в) Декларација о правима човека и грађанина?

Заокружи слово испред тачног одговора

50


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавамаНиво: , основниЗнање: концептуалноКогнитивни процес: разумети

Наведени извори написани су у време Берлинског конгреса. Један је део самог Берлинског мировног уговора, други прокламација владара, кнеза Милана, у вези с Берлинским уговором.

а) Члан . Високе стране уговорнице признају независност Кнежевине Србије (...)б) Европа је признала Србији независност (...) Споља мудри, а унутра чврсти одношаји – то су једини путеви на којима може процветати независна Србија (...)

Заокружи слово испред извора који је из Берлинског мировног уговора.

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми сликеНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: препознати, разумети

Ова слика могла је да настане у време:

а) Српске револуције,б) Француске грађанске револуције,в) Америчке револуције?


51

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... Уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легендаНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: препознати

Пажљиво погледај мапу, прочитај легенду с објашњењем и одговори на питање испод мапе.

Која територија је прикључена Краљевини Сардинији . године?

__________________________________

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табелеНиво: , основниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: препознати, разумети

Прочитај из табеле и одговори које државе су стекле независност . године.

Држава Година стицања независности

Грчка 1830.

Србија 1878.

Црна Гора 1878.

Румунија 1878.

Бугарска 1908.

Албанија 1912.

Одговор: ______________________________________________________________________

52


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графиконаНиво: , основниЗнање: концептуалноКогнитивни процес: разумети

Графикон представља сеобе Срба од краја . до краја . века.

У УГАРСКУ У СТРАХУ ОД ТУРАКА (ОД КРАЈА XIV ДО ПОЧЕТКА XVI ВЕКА)

УНУТАР ГРАНИЦА ТУРСКЕ ДРЖАВЕ (XVI–XVII ВЕКА)

СЕОБЕ У ХАБЗБУРШКУ МОНАРХИЈУ (XVI–XVIII ВЕКА)

СЕОБЕ У МЛЕТАЧКУ РЕПУБЛИКУ (ОД ПОЛОВИНЕ XVII ДО ПОЧЕТКА XVIII ВЕКА)

У УГАРСКУ У СТРАХУ ОД ТУРАКА (ОД КРАЈА XIV ДО

СЕОБЕ СРБА ОД КРАЈА XIV ДО КРАЈА XVIII ВЕКА

У ком периоду су биле сеобе Срба у Хабзбуршку монархију?

Одговор: ______________________________________________________________________

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примеримаНиво: , основниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

Који од ових извора говори негативно о Француској грађанској револуцији?

а) „...Побуњеничку декларацију коју називају О правима човека превели су на све језике и свуда је објавили, и хоће да обичан свет свих нација и вера подстакну на побуну против владара чији су поданици...“ (Турски документ о Француској револуцији, . година)

б) „...Чудотворци, Французи храбриНико вам од Грка сличнији нијеЈер ми смо с патњом срасли.Док нам је ФранцузаШто слободу воле,Као и Грка спас,Шта нам други значе?...“ (Утицај Француске револуције на учене људе југоисточне Европе, Ратна песма Адамантиоса Кораиса из . године)


53

СРЕДЊИ НИВО

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... уме да повеже личност или историјски феномен с одговарајућом временском одредницомНиво: , средњиЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити

Уз назив географског открића упиши име једне од понуђених личности која је у њему учествовала.

Откриће Америке ______________________________

Франциско Пизаро, Васко да Гама, Фернандо Магелан, Кристифор Колумбо

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историјеНиво: , средњиЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, разумети

Који догађај је довео до повлачења Руса из Србије . године:

а) Француска грађанска револуција,б) рат Русије и Енглеске,в) Наполеонов поход на Русију,г) сукоб Руса и Срба?


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историјеНиво: , средњиЗнање: чињеничноКогнитивни процес: разумети

Који је од наведених догађаја или процеса довео до изумирања староседелачког становништва (Индијанаца) у Америци:

а) колонизација Америке,б) Америчка револуција,в) Грађански рат у Америци (рат Севера и Југа)?


54


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историјиНиво: , средњиЗнање: концептуалноКогнитивни процес: разумети

Који догађаји су довели до избијања Првог српског устанка:

а) позив Аустрије на учешће Срба у рату против Турске,б) позив Русије на учешће Срба у рату против Турске,в) дахијска страховлада и сеча кнезова?


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историјеНиво: , средњиЗнање: концептуалноКогнитивни процес: разумети

Један од најважнијих изума који је допринео ширењу знања и информација у прошлости јесте:

а) проналазак парне машине,б) проналазак штампарије,в) проналазак механичког часовника?


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да закључи о којем догађају, феномену или личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора Ниво: , средњиЗнање: концептуално

О којој бици говори текст?

„...Рано ујутро, . августа у среду, битка је започета артиљеријском паљбом, а затим турским нападом. С оне стране Саве окупило се много нашега света да би пратили окршај. (...) Крвави окршај трајао је до мрака. Тачни подаци о броју погинулих Турака не постоје, сем да су поред Кулин-капетана, живот изгубили и мула сарајевски, дервентски и зворнички капетан, и многи други...“

Одговор: ________________________________________________

55

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да закључи о којем догађају, историјском феномену или личности је реч на основу садржаја карактеристичних сликовних историјских извораНиво: , средњиЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, разумети

Ко је приказан на овој слици:

а) кнез Милош Обреновић,б) кнез Михаило Обреновић,в) кнез Александар Карађорђевић?


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да одреди из које епохе или с ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему експлицитно наведене информације о особинама епохе или географског простора Ниво: , средњиЗнање: концептуално

Пажљиво прочитај део историјског извора.„...У потаји, лукаво он је у трећој години своје владавине разаслао гласнике и службенике у све крајеве својих многих краљевстава и наложио им да с војницима оду тамо где има хришћанских кућа. И ако у кући неког хришћанина нађу три сина, два нека узму за цара, а трећега нека оставе родитељима.... (...) ови учинише како им је цар наложио, обрезаше их према безбожничкој сараценској вери и научише лажљивој књизи имамовој. Потом цар даде наредбу да се деца обучавају војним вештинама, да се боре и да јашу коње....“

Из ког историјског периода потиче овај писани извор? __________________________________

56


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена Ниво: , средњиЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити

Ово је одломак из натписа на порталу Сулејманове џамије у Цариграду:

„...[султан Сулејман] Који је, уз помоћ свемогућег Бога и своје победоносне војске, освојио земље на истоку и западу, господар светског царства, сенка Божја над свим народима, султан султана Арапа и Персијанаца, објављивач царских закона, десети од османских хакана, (....) нека султанат његов потраје за сва времена!“

Који од наведених исказа је чињеница:

а) Сулејман је био господар светског царства,б) Сулејман је уз помоћ свемогућег Бога и своје војске покорио многе државе и народе,в) Сулејман је носио титулу султана?

НАПРЕДНИ НИВО

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... уме да примени знање из историјске хронологије (презицно одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)Ниво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

„...Европа је признала Србији независност... Обезбеђени благодетима мира, примљени у ред независних држава, поткрепљени заједницом наших нових суграђана, заклоњени новим јаким границама – ми смо добили нову чврсту основу повољну за нови развитак...“ (Прокламација кнеза Милана)

Допуни реченицу. Овај извор је из _____________ века.

57

.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... зна специфичне детаље из опште историјеНиво: , напредниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: разуметити

„Ми сматрамо (...) да су сви људи једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. (...)“

Који је тачан датум настанка овог историјског извора:

а) . јул . године,б) . јул . године,в) . децембар . године,г) . фебруар . године?


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... разуме на који су начин повезане појаве из националне, регионалне, опште историјеНиво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: анализирати, евалуирати

Шта повезује ратове за уједињење Европе и ратове за ослобођење на Балканском полуострву у . веку:

а) економски интерес,б) тип државног уређења,в) идеја стварања националне државе,г) идеја једнакости људи?


58


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњостиНиво: , напредниЗнање: чињеничноКогнитивни процес: памтити, разуметити

Која институција данашње Србије одговара Правитељствујушчем совјету, основаном . године:

а) Народна банка Србије,б) Влада Србије,в) Ректорат Београдског универзитета,г) Синод Српске православне цркве?


.

Област: , историјско знањеСтандард: ИС ... уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања Ниво: , напредниЗнање: концептуалноКогнитивни процес: применити

Велика сеоба Срба . године била је непосредна последица једног од наведених догађаја:

а) масовно учешћа Срба у Бечком рату,б) спаљивање моштију Светог Саве,в) укидање кнежинске самоуправе,г) балкански ратови.


59

.

Област: , Истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да изврши селекцију историјских извораНиво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

Која од ових слика представља сведочанство о Америчкој револуцији:

а)

б)

в)

г)

Заокружи слово испред слике која представља сведочанство о Америчкој револуцији.

60


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да анализира и процени релевантност историјског извораНиво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

Јууунска нарона химна је песма Јована Јовановића Змаја настала за време владавине кнеза Михаила Обреновића.

„Овај народ врло добро знадеДа је створен само књаза ради,Да му даје порезе и хвалеДа га двори и понизно кади...“

Да ли је ова песма поуздан историјски извор за догађаје из времена владавине кнеза Михаила? Заокружи један од понуђених одговора:

да не.

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извораНиво: , напредниЗнање: концептуалноКогнитивни процес: анализирати

У ком веку је могао да настане наведени цитат из историјског извора?

„Члан . Проглашава се блокада британских острва.

Члан . Свака трговина и промет са британским острвима су забрањени.

Члан . Сви енглески поданици, без обзира на сталеж и занимање, који се налазе на подручју наших земаља или земаља поседнутих од трупа наших савезника, имају бити ратни заробљеници...“

а) . век,б) . век,в) . век,г) . век.


61

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их с претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде)Ниво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

На основу података приказаних и уцртаних на историјској карти, одреди о каквој појави је реч.

а) Мрежа трговачких путева б) Стварање државе в) Сеобе


62


.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појавуНиво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

Наведена су два извора која говоре о утицају Француске грађанске револуције на учене људе крајем . и почетком . века.

. „Вође побуне и зла које се појавило у Француској су, на начин никада виђен, како би што лакше остварили своје зле намере, и уз потпуно занемаривање тешких последица, лишили обичне људе страха од Бога и очекивања заслужне казне, учинили су законитим сваковрсна гнусна дела, отворено одбацили сваки срам и пристојност и тако отворили пут да се читав француски народ спусти на ниво стоке.“

. „...Чудотворци, Французи храбриНико вам од Грка сличнији нијеЈер ми смо с патњом срасли.Док нам је ФранцузаШто слободу воле,Као и Грка спас,Шта нам други значе?Француз и Грк,У пријатељству једно,Више су но Француз и Грк,Јер нација једна, француско-грчка,Узвикује сада: проклето ропство!Нестани са лица земље!Живела слобода!“

Како ови извори тумаче Француску грађанску револуцију:

а) оба извора тумаче Француску грађанску револуцију пристрасно,б) један од извора тумачи Француску грађанску револуцију пристрасно, а други објективно,в) оба извора тумаче Француску грађанску револуцију објективно?


63

.

Област: , истраживање и тумачење историјеСтандард: ИС ... уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности Ниво: , напредниЗнање: метакогнитивноКогнитивни процес: евалуирати

Прочитај стихове из песме Јована Јовановића Змаја Јууунска нарона химна написане у време владавине кнеза Михаила Обреновића:

„Овај народ врло добро знадеДа је створен само књаза ради,Да му даје порезе и хвалеДа га двори и понизно кади...“

Ови стихови представљају:

а) реалан опис владавине кнеза Михаила Обреновића,б) пропаганду личности владара,в) песма је без политичке поруке,г) уметничку критику личности владара.

Заокружи слово испред одговора који одражава твоје мишљење.

Образовни стандарди и нивои захтева по наставним темама

Наставна тема: На позорници новог века

Област: ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

ОСНОВНИ НИВО:

ИС.... именује историјске периоде и зна редослед историјских периода(именује нови век као историјско доба и зна да том периоду претходе стари и средњи век, као и да после новог века следи савремено доба)

ИС.... уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости(, , )

ИС.... уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године изпрошлости (, , )

ИС.... препознаје значење основних појмова из историје цивилизације(научнотехнолошка открића, географска открића, робноновчана привреда, мануфактура, капиталистичка привреда, свет – нови и стари континенти, кнежевина, краљевина, царство, апсолутистичка монархија (Француска, Русија, Свето римско царство – Пруска и Хабзбуршка монархија, династија, грађанско друштво – сталежи, римокатолици, протестанти, православни, хуманизам, ренесанса)

64


ИС.... именује најважније појаве из опште историје(географска открића, научнотехнолошка открића, хуманизам и ренесанса, реформација и противреформација, развој мануфактурне производње)

ИС.... зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје(географска открића – нови континенти, хуманизам и ренесанса – Апенинско полуострво, реформација – Европа, нови градови – обала Атлантског океана)

ИС.... уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости(научнотехнолошка открића – географска открића; географска открића – нови путеви трговине, настанак и развој нових градова; реформација – противреформација)

СРЕДЊИ НИВО:

ИС. ... уме да повеже личност и историјски феномен с одговарајућомвременском одредницом и историјским периодом(Гутенберг и откриће штампарије – почетак новог века; Колумбо и откриће Америке – почетак новог века; Лутер и реформација – прва половина . века, нови век; хуманизам и ренесанса – , . и . век; Луј XIV, Петар I, апсолутистичке монархије – нови век; Марија Терезија и Јосиф II, просвећени апсолутизам – . век)

ИС.... препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје(географска открића – новоосвојене територије – колонијална царства; хуманизам и ренесанса – Апенинско полуострво – Европа)

ИС.... препознаје да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости(градови некад и сад)

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје(географска открића, научнотехнолошка открића, откриће штампарије, Мартин Лутер, реформација и противреформација)

НАПРЕДНИ НИВО:

ИС.... уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту(хуманизам и ренесанса – промене у култури и уметности почетком новог века; промене настале научнотехнолошким и географским открићима и њихов утицај на развој трговине и привреде почетком новог века; промене настале у католичкој цркви појавом Лутера и реформације)

ИС.... зна специфичне детаље из националне и опште историје(специфични детаљи географских открића, уметничка дела хуманизма и ренесансе, теза, језуити, апсолутизам и биографије Луја XIV, Петра I)

ИС.... разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје(географска открића – новоосвојене територије – колонијална царства; хуманизам и ренесанса – Апенинско полуострво – Европа)

65

ИС.... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости(градови некад и сад)

ИС.... уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања(хуманизам и ренесанса – промене у култури и уметности почетком новог века; промене настале научнотехнолошким и географским открићима и њихов утицај на развој трговине и привреде почетком новог века; промене настале у католичкој цркви појавом Лутера и реформације)

Област: ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ


ИС.... препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч(препознаје сликовне изворе – примери портрета историјских личности и уметничких дела из уџбеника)

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона

ИС.... препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима(освајање нових континената из угла освајача и покорених, Лутерова реформа из угла његових присталица и Kатоличке цркве)


Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС....


Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС....

Напомена: У примени и остваривању стандарда у области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ средњег и напредног нивоа, неопходно је у раду с ученицима користити илустрације, портрете историјских личности, табеле, графиконе, историјске карте из уџбеника, као и историјске изворе. Будући да због предвиђеног обима уџбеника није било могуће навести већи број текстуалних историјских извора, било би упутно да наставници користе изворе из старих историјских читанки, с интернета и сл. Препоручујемо одломке из текстуалних извора који се односе на Колумбову и Магеланову експедицију, мање одломке из књижевних дела ренесансних писаца, као што су Данте Алигијери, Франческо Петрарка или Ђовани Бокачо, Лутерових теза, репродукције и фотографије познатих сликарских дела хуманизма и ренесансе (могу се представити на часу у Power Point презентацији), одломци из Макијавелијовог дела Влаалац, одломци из Босијеове бесее (), Зенон Косидовски Ка је сунце било бо...

66


Наставна тема: Срби од почетка . до краја . века



ИС.... уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости(, , , , , )

ИС.... уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости(, , , , , )

ИС.... препознаје значење основних појмова из историје цивилизације(Османско царство, Свето римско царство, Хабзбуршка монархија, цар, султан, спахија, јаничар, тимар, санџак, харач, исламизација)

ИС.... именује најважније појаве из националне историје(харач, данак у крви, покрштавање – исламизација, сеобе, буне и ратови, хајдуци, ускоци, Војна крајина, Пећка патријаршија)

ИС.... именује најважније појаве из опште историје(османлијска освајања, аустријско-турски ратови, мировни уговори)

ИС.... зна на којем су се простору одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје(Балкан од . до . века, Средоземље: Млетачка република, Османско царство)

ИС.... уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости(османлијска освајања – положај покореног спрског становништва; привилегије, обнављање Пећке патријаршије – укидање Пећке патријаршије, учешће у ратовима – буне и устанци – сеобе, сеобе – Војна крајина – положај Срба у Хабзбуршкој монархији и Војној крајини)


ИС. ... уме да повеже личност и историјски феномен с одговарајућом временском одредницом и историјским периодом(Сулејман Величанствени – османлијска освајања, Мехмед-паша Соколовић – обнављање Пећке патријаршије, привилегије Срба у Хабзбуршкој монархији – Леополд I, ускоци – Стојан Јанковић, сеобе Срба – патријарси Арсеније III Црнојевић, Арсеније IV Јовановић)

ИС.... препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје(ратови и освајања Османлија – губитак независности српске државе, ратови и освајања Османлија – сеобе Срба, аустријско-турски ратови – учешће Срба у ратовима – сеобе Срба – Војна крајина)

ИС.... препознаје да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости(Српска православна црква – Пећка патријаршија, некад и сад, сеобе – некад и сад)

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји(османлијска освајања – губитак српске државности – положај покореног српског становништва, исламизација – привилегије и повлашћено становништво, учешће Срба у ратовима против Турске – сеобе, учешће Срба у ратовима против Турске на страни Хабзбуршке монархије – сеобе – Војна крајина – привилегије у Хабзбуршкој монархији)

67


ИС.... уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)(Сулејман Величанствени, Мехмед-паша Соколовић, Арсеније III Црнојевић, Арсеније IV Јовановић, Доситеј Обрадовић, сеобе Срба у Лику, Кордун, Хрватску, Славонију, Далмацију, Банат, Бачку, Срем)

ИС.... уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту(Велики бечки рат – Велика сеоба Срба, обнављање Пећке патријаршије – време Мехмед-паше Соколовића, привилегије Срба у Хабзбуршкој монархији)

ИС.... зна специфичне детаље из националне и опште историје(положај српског становништва с повлашћеним положајем у Османском и Хабзбуршком цартву, Влашки (српски) статути, народно-црквени сабори Срба у Хабзбуршкој монархији – Темишварски сабор)

ИС.... разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје(османлијска освајања – губитак српске државности – положај покореног српског становништва, исламизација – привилегије и повлашћено становништво, учешће Срба у ратовима против Турске – сеобе, учешће Срба у ратовима против Турске на страни Хабзбуршке монархије – сеобе – Војна крајина – привилегије у Хабзбуршкој монархији)

ИС.... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости(Српска православна црква – Пећка патријаршија, некад и сад, сеобе – некад и сад)

ИС.... уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања(османлијска освајања – губитак српске државности – положај покореног српског становништва, исламизација – привилегије и повлашћено становништво, учешће Срба у ратовима против Турске – сеобе, учешће Срба у ратовима против Турске на страни Хабзбуршке монархије – сеобе – Војна крајина – привилегије у Хабзбуршкој монархији)



ИС.... препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч

ИС.... препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама

ИС.... препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике

68


ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда(историјске карте из уџбеника: Територије Османског царства у Европи у . веку, Врхунац османске моћи у . и . веку, Европа и Свето римско царство средином . века, Ратови Турске у . и . веку, Сеобе Срба у . и . веку, Сеобе Срба у . и . веку, Војна крајина од . до краја . века)

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле(табеле из уџбеника: Друштво Османског царства, Положај Срба у Османском царству)

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона(графикони из уџбеника: Државе у којим су Срби живели од средине . до почетка . века, Облици отпора османској власти, Сеобе Срба од краја . до краја . века)

ИС.... зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче

ИС.... препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима(данак у крви – из угла освајача и покорених)





Напомена: У примени и остваривању стандарда у области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ средњег и напредног нивоа, неопходно је у раду с ученицима користити илустрације, портрете историјских личности, табеле, графиконе, историјске карте из уџбеника, као и историјске изворе. Будући да због предвиђеног обима уџбеника, није било могуће навести већи број текстуалних историјских извора, илустрација, портрета историјских личности, било би упутно да наставници користе изворе из старих историјских читанки, с интернета и сл. Препоручујемо следеће одломке из текстуалних извора: путопис Бертрандона де ла Брокијера, Константин Михаиловић из Островице Јаничареве усомене, писма Сулејмана Величанственог, одлике идеалног владара у песми коју је Џелалзаде посветио султану Селиму II, путопис Евлије Челебије, путопис Ханса Дерншвама, српске народне песме о хајдуцим и ускоцима, Српски (влашки) статути, Радован Самарџић Беора и Србија у сисима француских савременика, Иво Андрић На Дрини ћурија...

Наставна тема: Срби од почетка . до краја . века



ИС.... уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости(, , , , , )

ИС.... уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости(, , , , , )

69

ИС.... препознаје значење основних појмова из историје цивилизације(револуција, индустријска револуција, парна машина, Француска грађанска револуција, грађанска права и слободе, Декларација о независности, Декларација о правима човека и грађанина, устав, Источно питање)

ИС.... именује најважније појаве из опште историје(револуције, индустријска револуција, грађанске револуције, националне револуције, мировни конгреси – Бечки мировни конгрес, Берлински мировни конгрес)

ИС.... зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје(индустријска револуција – Велика Британија, Европа; грађанске и националне револуције – Америка, Француска; Наполеонови ратови – Француска и Европа, Револуција / – Европа; уједињење Италије и Немачке; Источно питање – Балкан и југоисточна Европа)

ИС.... уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости(научнотехнолошка открића – индустријска револуција, индустријска револуција – развој капиталистичке производње, Енглеска, Америчка и Француска револуција, Наполеонови ратови и освајања, револуције у Европи /. године, уједињење Италије и Немачке, Источно питање и Велика источна криза)


ИС. ... уме да повеже личност и историјски феномен с одговарајућом временском одредницом и историјским периодом(Џемс Ват – парна машина; Оливер Кромвел – револуција у Енглеској; Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон – рат за америчку независност; Луј XVI – Француска уочи револуције; просветитељи – Волтер, Монтескје, Русо, пад Бастиље – почетак Француске револуције; Робеспјер – јакобинска диктатура, Наполеон Бонапарта)

ИС.... препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје(индустријска револуција – машинска производња – миграције село–град; просветитељи – Француска револуција – Наполеонови ратови – Бечки конгрес; револуције /. године; устанци на Балкану – Источно питање – Велика источна криза – Берлински конгрес)

ИС.... препознаје да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости(устав, народна скупштина, грађанска права – некад и сад)

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје(индустријска револуција – машинска производња – миграције село–град; просветитељи – Француска револуција – Наполеонови ратови – Бечки конгрес; револуције /. године; устанци на Балкану – Источно питање – Велика источна криза – Берлински конгрес)

70



ИС.... уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)(Џемс Ват – парна машина – индустријска револуција; Оливер Кромвел и Енглеска револуција; Декларација о независности, Томас Џеферсон, Џорџ Вашингтон, Луј XVI, пад Бастиље, Декларација о правима човека и грађанина, Максимилијан Робеспјер, Наполеон Бонапарта, Камило Кавур – уједињење Италије, Ото фон Бизмарк – уједињење Немачке, Велика источна криза и Берлински конгрес)

ИС.... уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту(парна машина – машинска производња – индустријска револуција; Декларација о независности; Декларација о правима човека и грађанина; Револуција /. године; уједињење Италије и Нмеачке; Источно питање; Берлински конгрес)

ИС.... зна специфичне детаље из националне и опште историје(Декларација о независности, Декларација о правима човека и грађанина, Наполеонов грађански законик, континентална блокада, Наполеонов поход на Русију, одлуке Бечког и Берлинског мировног конгреса)

ИС.... разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје(индустријска револуција – машинска производња – миграције село–град; просветитељи – Француска револуција – Наполеонови ратови – Бечки конгрес; револуције /. године; устанци на Балкану – Источно питање – Велика источна криза – Берлински конгрес)

ИС.... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости(устав, народна скупштина, грађанска права – некад и сад)

ИС.... уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања(индустријска револуција – машинска производња – миграције село–град; владавина Луја XVI – економска и политичка криза француског друштва – заседње Скупштине државних сталежа – пад Бастиље; просветитељи – Француска револуција – Наполеонови ратови – Бечки конгрес; Револуције /. године; устанци на Балкану – Источно питање – Велика источна криза – Берлински конгрес)





ИС.... препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике(илустрације и фотографије из уџбеника: Ватова парна машина, парна локомотива, освајање Бастиље, америчка застава, француска застава, Наполеон Бонапарта)

71

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда(историјске карте из уџбеника: Америчка револуција и стварање САД, Европа после Бечког конгреса; Турске територије на Балкану у другој половини . века)

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле(табеле из уџбеника: Француска револуција – етапе; Француска револуција –; Године стицања независности држава на Балкану)



ИС.... препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима(рат за независност енглеских колонија у Америци – посматран из угла Енглеске и енглеских колониста у Америци; Француска грађанска револуција – из угла краља Луја XVI и повлашћених сталежа и из угла просветитеља и трећег сталежа; Источно питање – из угла Турске, великих сила и покорених народа на Балкану)





Напомена: У примени и остваривању стандарда у области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ средњег и напредног нивоа, неопходнo је у раду с ученицима користити илустрације, портрете историјских личности, табеле, графиконе, историјске карте из уџбеника, као и историјске изворе. У уџбенику од текстуалних историјских извора можете користити одломке из: Наполеоновог декрета о континенталној блокади, Декларацију о независности и Декларацију о правима човека и грађанина. Будући да због предвиђеног обима уџбеника није било могуће навести већи број текстуалних историјских извора, илустрација, портрета историјских личности, било би упутно да наставници користе изворе из старих историјских читанки, с интернета и сл. Препоручујемо следеће одломке из текстуалних извора: Устав Сједињених Америчких Држава, текст француске националне химне Марсељеза, британске карикатуре из времена Наполеонових освајања, чланови Берлинског мировног уговора...

Наставна тема: Срби у . веку



ИС.... уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости(, , , , , , , )

ИС.... уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости(, , , , , , , )

72


ИС.... препознаје значење основних појмова из историје цивилизације(Смедеревски санџак, дахије, Први српски устанак, Други српски устанак, хатишериф, аутономија, Сретењски устав, независност, црквено-народни сабори, Карловачка митрополија)

ИС.... именује најважније појаве из националне историје(Српска револуција –, добијање аутономије, ослобађање градова, независност Кнежевине Србије, независност Кнежевине Црне Горе)

ИС.... зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје(Смедеревски санџак, Орашац, битка на Мишару, битка на Чегру, Таково, Крагујевац, Београд, Нови Сад; Стара Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)

ИС.... уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости(Буна на дахије, збор у Орашцу, слом Првог српског устанка, Други српски устанак, хатишерифи и добијање аутономије, ослобађање градова, стицање независности )


ИС. ... уме да повеже личност и историјски феномен с одговарајућом временском одредницом и историјским периодом(Дахије – дахијска управа, Карађорђе – Први српски устанак, Милош Обреновић – Други српски устанак, Милош Обреновић – борба за добијање аутономије, Илија Гарашанин – Начертаније, Михаило Обреновић – добијање градова, Милан Обреновић – српско-турски ратови – – Берлински конгрес – независност)

ИС.... препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје(султанове реформе – забрана боравка јаничара у Смедеревском санџаку – Наполеонови ратови – повратак јаничара; руско-турски рат – Наполеонов поход на Русију – Букурешки мир; Револуција /. године – Војводство Србија и Тамишки Банат)

ИС.... препознаје да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости(устав, некад и сад; Правитељствујушчи совјет – извршна власт, влада; народна скупштина, некад и сад)

ИС.... зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји(дахије – дахијска управа, сеча кнезова – збор у Орашцу и буна на дахије, Карађорђе – Први српски устанак, Милош Обреновић – Други српски устанак, Милош Обреновић – борба за добијање аутономије, Илија Гарашанин – Начертаније, Михаило Обреновић – добијање градова, Милан Обреновић – српско-турски ратови – – Берлински конгрес – независност)

73


ИС.... уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен)(дахијска управа, збор у Орашцу, Карађорђе, битка на Иванковцу, Мишарска и Делиградска битка, битка на Чегру, Стеван Синђелић, Правитељствујушчи совјет, Прота Матеја Ненадовић, Букурешки мир, Други српски устанак, хатишерифи, Сретењски устав, Александар Карађорђевић, уставобранитељи, Илија Гарашанин, Начертаније, добијање градова, Михаило Обреновић, Милан Обреновић, српско--турски ратови, независнот, Петар Први Петровић, Петар Други Петровић, Кнежевина Црна Гора, Матица српска, Мајска скупштина, Војводство Србија и Тамишки Банат, Светозар Милетић, Невесињска пушка)

ИС.... уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем историјском контексту(дахијска управа – почетак буне на дахије; Букурешки мир – слом Првог српског устанка; хатишерифи – добијање аутономије; инцидент код Чукур-чесме – добијање градова, Михаило Обреновић – Балкански савез; Револуција /. године – Мајска скупштна – Војводство Србија и Тамишки Банат; Невесињска пушка – српско--турски ратови – Санстефански мир – Берлински конгрес)

ИС.... зна специфичне детаље из националне и опште историје(дахијска управа и четворица дахија, сеча кнезова, збор у Орашцу, битке Првог и Другог српског устанка, хатишерифи, Милош Обреновић, Сретењски устав, уставобранитељи, Начертаније Илије Грашанина, добијање градова, Санстефански мир, Берлински конгрес, Матица српска, Карловачка Митрополија, Мајска скупштина, Светозар Милетић)

ИС.... разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје(султанове реформе – забрана боравка јаничара у Смедеревском санџаку – Наполеонови ратови – повратак јаничара; руско-турски рат – Наполеонов поход на Русију – Букурешки мир; Револуција /. године – Војводство Србија и Тамишки Банат)

ИС.... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости(устав, некад и сад; Правитељствујушчи совјет – извршна власт, влада; народна скупштина, некад и сад, Матица српска, некад и сад))

ИС.... уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања(дахијска управа – почетак буне на дахије; Букурешки мир – слом Првог српског устанка; хатишерифи – добијање аутономије; инцидент код Чукур-чесме – добијање градова, Михаило Обреновић – Балкански савез; Револуција /. године – Мајска скупштна – Војводство Србија и Тамишки Банат; Невесињска пушка – српско--турски ратови – Санстефански мир – Берлински конгрес)

74






ИС.... препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике(илустрације из уџбеника и портрети историјских личности: Карађорђе, Милош Обреновић, Михаило Обреновић, Александар Карађорђевић, Илија Гарашанин, Петар Други Петровић Његош, Светозар Милетић)

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда(историјске карте из уџбеника: Највеће битке у Другом српском устанку, Србија , Србија . године, Племена Старе Црне Горе, Црна Гора . године)

ИС.... уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле(табеле из уџбеника: Први српски устанак, Развој нововековне српске државе, Закони донети у време кнеза Михаила Обреновића)



ИС.... препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима





Напомена: У примени и остваривању стандарда у области ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ средњег и напредног нивоа, неопходнo је у раду с ученицима користити илустрације, портрете историјских личности, табеле, графиконе, историјске карте из уџбеника, као и историјске изворе. У уџбенику од текстуалних историјских извора можете користити текст Вука Караџића о дахијској владавини, Чегарској бици, о Црној Гори; члан Букурешког мировног уговора; први члан Сретењског устава, одломак из дела Слободана Јовановића Друа влаа Милоша и Михаила, Јован Јовановић Змај Јууунска нарона химна, Уговор о савезу Србије и Црне Горе , Прокламацију кнеза Милана, преписку владике Петра I и кнеза Милоша; захтев народа Невесиња Турцима.

75

Будући да због предвиђеног обима уџбеника није било могуће навести већи број текстуалних историјских извора, илустрација, портрета историјских личности, било би упутно да наставници користе изворе из старих историјских читанки, с интернета и сл. Препоручујемо следеће одломке из текстуалних извора: Радош Љушић Тумачења Срске револуције у исориорафији . и . века, Књиа о Начеранију; Казивања о срском усанку ; Вук Стефановић Караџић Грађа за срску исорију нашеа времена, Исоријски сиси; Прота Матеја Ненадовић Мемоари; Гргур Јакшић Евроа и васкрс Србије; хатишерифи из . и . године, Берлински уговор, Србија , Докумени; Петар Други Петровић Његош Горски вијенац; Василије Крестић, Радош Љушић Прорами и сауи срских олиичких сранака о . оине.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Нивои стандарда у настави историје седмог разреда могу се разликовати од стандарда за крај основног образовања. Тако нпр. оно што за ученика у седмом разреду може бити средњи ниво у области ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ или ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ, на крају основног образовања може бити напредни ниво.

76

. ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

ХОРИЗОНТАЛНА, ВЕРТИКАЛНА И ДИЈАГОНАЛНА КОРЕЛАЦИЈА

Повезивање градива (корелација) омогућује ученицима целовит приступ знању. Оно је неопходно управо због тога да знања ученика не остану расцепкана и подељена по „фиокама“ различитих предмета и различитих разреда. Корелација покреће и охрабрује ученика да слободно користи знање из једног предмета али и ваншколског живота у другим предметима или ситуацијама.

У изучавању историје као наставног предмета који подразумева повезивање претходно стеченог градива с оним новим које се усваја, корелација је неопходна. Њен значај се најбоље уочава када с ученицима повезујемо градиво истих епоха из опште и националне историје. Тада је врло важно да ученици буду у стању да уочавају узрочно-последичне везе, утицаје у друштву, као и очигледну повезаност појава и догађаја у националној, регионалној и светској историји. Такође, неопходно је развијати код ученика вештине и знања којима ће они бити у стању да уоче да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости, као и да ту повезаност разумеју. Наравно, ако од ученика очекујемо овакве вештине и знања, то онда подразумева да и ми као наставници у учионици и у раду с њима, веома водимо рачуна о томе како ћемо презентовати ново градиво. Указивање на повезаност појава и догађаја не само у прошлости већ и на повезаност појава из прошлости с појавама у садашњости, основни је предуслов постигнућа жељених резултата код ученика.

Повезивање градива могуће је на више начина, у различитим областима, али и на различитим нивоима. Основна подела извршена је на следећи начин:

• хоризонтална корелација – повезивање с градивом (прошлим и будућим) које се учи из истог предмета, у истом разреду;

• вертикална корелација – повезивање с градивом из истог предмета, али из различитих разреда;

• дијагонална корелација – повезивање с градивом различитих премета или различитих разреда.

Такође, веома је важна и корелација градива с ваншколским, животним искуством ученика.

На важност примене корелације градива у настави упућују нас и усвојени стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Историја, а које наставник у раду с ученицима управо може постићи применом повезивања градива (корелације).

У области , ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ученик/ученица (средњи ниво):

ИС.... препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје;

ИС.... препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје;

ИС.... препознаје да постоји повезаност појава из прошлости с појавама из садашњости.

77

У области , ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ученик/ученица:

ИС.... уме да одреди из које епохе или с ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора.

У области , ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ученик/ученица (напредни ниво):

ИС.... разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје;

ИС.... разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости.

Када говоримо о хоризонталној и вертикалној корелацији у настави историје, ту не би требало да наставници имају већих проблема. Напротив, примена повезивања градива неопходна је за постизање бољег квалитета самог наставног процеса, као и очекиваних исхода знања код ученика. Да би се она постигла у настави, неопходно је утврдити знања која ученици имају ди би ново градиво с којим их упознајемо било логичан наставак ширења знања. Само на тај начин ученик може јасније и смисленије научити и разумети ново градиво. Поред тога, утврђивање претходних знања, која су неопходна за усвајање новог, јесте и добра прилика да наставник с ученицима понови и утврди чињенице, појмове и терминологију коју они већ знају и разумеју.

Примера за овакав приступ градиву је више.

Примери хоризонталне корелације у настави историје у седмом разреду основне школе

– научнотехнолошка открића – географска открића;

– сазнање да је Земља округла – израда нових мапа и географских карата – Колумбова експедиција;

– велика географска открића – ширење и развој трговине – настанак нових градова на обали Атлантског океана;

– појава штампарије у . веку – већи број образованих људи у . и . веку;

– апсолутистичке монархије – монархије просвећеног апсолутизма;

– османлијска освајања – губитак државности српског народа;

– османлијска освајања и ратови – померање, сеобе српског становништва у правцу севера и северозапада;

– Велики бечки рат – учешће Срба у рату на страни Аустрије – сеобе Срба – привилегије Срба у Аустрији – Војна крајина;

– аустријско-турски ратови – учешће Срба у тим ратовима – ускоци;

– данак у крви – Мехмед-паша Соколовић – обнављање Пећке патријаршије;

– слабљење османлијске моћи у . и . веку – укидање Војне крајине;

– научнотехнолошка открића – географска открића – идеје хуманизма и ренесансе – просветитељи – буђење грађанске свести – грађанске револуције крајем . и у . веку;

– научнотехнолошка открића – мануфактурна производња – проналазак и примена парне машине – индустријска револуција – јачање Енглеске;

– индустријска револуција – настанак радничке класе – чартистички покрет;

78


– географска открића – стварање колонијалних царстава – насељавање Новог света – рат за независност САД;

– рат за независност САД – економска криза у Француској крајем . века;

– Наполеонови ратови – откриће Камена из Розете – дешифровање хијероглифа – развој египтологије као науке;

– одлуке Бечког конгреса – револуције /. године;

– Кримски рат – Пијемонт – савезништво с Француском – рат с Аустријом – уједињење Италије;

– велика географска открића – стварање нових колонијалних царстава у Новом свету – уништење домородачког становништва – насељавање афричког становништва у Америци – афроамеричко ропство – рат Севера и Југа;

– слабљење Османског царства од краја . века – Источно питање;

– слабљење Османског царства – проблем султана и јаничара – Наполеонови ратови у Египту – владавина дахија у Смедеревском санџаку – буна на дахије;

– Ичков мир – руско-турски рат;

– Наполеонов поход на Русију – Букурешки мир – слом Првог српског устанка;

– мир у Кучук-Кајнарџију – утицај Русије на хришћане у Османском царству – Правитељствујушчи совјет;

– Аустрија – Русија – Турска – укидање Сретењског устава . године;

– Наполеонов кодекс – Грађански законик ;

– Источно питање – Велика источна криза – Санстефански мир – западне силе и Русија – Берлински конгрес – државна независност Србије;

– Револуција / – Мајска скупштина . године.

Примери вертикалне корелације у настави историје у седмом разреду основне школе

– подела прошлости научена у петом разреду – нови век као период прошлости историјског доба;

– настанак грађанства у средњем веку – јачање грађанства у новом веку;

– османлијска освајања крајем средњег века – наставак османлијских освајања у новом веку;

– утицај цркве на образовање у средњем веку – промене које се дешавају у образовању, које се све више ослобађа утицаја цркве у новом веку;

– утицај античке кулуре и науке на развој науке у средњем, али и у новом веку;

– употреба хладног оружја у средњем веку и начин ратовања – појава ватреног наоружања и нове технике и начин ратовања;

– колонијална царства у Америци – савремене државе на том простору и језици који народи на тим просторима користе;

– начин производње у занатлијским радионицама средњег века – нов начин производње у новом веку – мануфактура;

– средњовековна култура и уметност – идеје хуманизма и ренесансе;

– Лувр – некад и сад – двор – музеј;

– велики раскол . године и подела хришћанске цркве на католичку и православну – Лутер

79

и подела Католичке цркве на Римокатоличку и Протестантску;

– јерес у средњем и у новом веку;

– сталешке монархије у средњем веку и јачање власти монарха – јачање апсолутизма владара у новом веку;

– друштво и држава Османског царства крајем средњег века – друштво и држава Османског царства почетком новог века;

– Свето римско царство – Карло Велики – . година – Свето римско царство немачке народности у новом веку;

– Српска православна црква у средњем веку – обнављање Српске православне цркве и њене самосталности – Пећка патријаршија од . до . века;

– Велика повеља слобода, . година – грађанска револуција у Енглеској;

– Матица српска – некад и сад.

Примери дијагоналне корелације у настави историје у седмом разреду основне школе

За разлику од хоризонталне и вертикалне корелације, које су лако примењиве у настави историје у седмом разреду основне школе, постоје мање потешкоће у примени дијагоналне корелације са осталим наставним предметима. Она је могућа ако говоримо генерално о садржајима у наставним програмима осталих предмета од . до . разреда основне школе. С друге стране, у неким случајевима је тешко примењива, јер ученици не уче сличне наставне садржаје из различитих предмета у истом разреду. Тако се може десити да се наставни садржаји с којима се може остварити корелација наставе историје и српског језика и књижевности у седмом разреду, из српског језика остварују тек у градиву осмог разреда, или чак и касније, у средњој школи и гимназији. Најбоља дијагонална корелација може се остварити са садржајима из наставе географије, будући да је у историји веома важно да ученик има развијене вештине сналажења у простору, то јест да уме да користи како физичко-географске тако и историјске карте. Ученици седмог разреда имају према наставном програму из географије већ савладано градиво физичко-географских одлика држава у Европи, док континенте Америку, Азију, Африку и Аустралију раде током седмог разреда. Добро је што се крајем првог или почетком другог полугодишта скоро подударају наставне јединице из географије и историје, када се обрађује простор Северне Америке (Рат за независност САД и физичко-географске одлике Северне Америке, и САД). У овом случају скоро је могућа и примена хоризонталне корелације наставе историје и географије. Успешна дијагонална корелација може се остварити и с наставом из ликовне културе, као и веронауке и грађанског васпитања. У овим случајевима потребно је да наставници који у истој школи предају ове предмете, имају бољу комуникацију и договор о корелацији наставних садржаја на тим часовима.

Навешћемо неке примере наставних садржаја преко којих се може остварити дијагонална корелација наставе историје с наставом српског језика, музичке културе, ликовне културе, географије и грађанског васпитања.

80


Српски језик

Еске нароне есме о хајуцима и ускоцима (избор)Доситеј Обрадовић: Живо и рикљученија (одломак)Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацеоновић (одломак)Јанко Веселиновић: Хајук СанкоСтеван Сремац: По Ћира и о СираИво Андрић: Прича о кмеу Симану (одломак)Вук Стефановић Караџић: Живо и обичаји нароа срско – обичаји о различнијем разницимаУметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и културно-историјским споменицима Србије (избор)Ђорђо Вазари: Порреи великих сликара и архиекаа (поглавље о Леонарду да Винчију)

Ликовна култура

Оријентациони избор ликовних дела и споменика културе

Пропорције:

– Сахрана рофа Ораса, Доменико Теотокопулос Ел Греко (–);

– Кршење Хрисово, Теодор Крачун (прва половина XVIII века – );

– Свеа Ана, Боороица и ее, Леонардо да Винчи (–).

Композиција и простор:

– Хиле Бабе, Гране Халс (/–);

– Вериба Св. Каарине, око , Питер Паул Рубенс (–);

– Менине, Дијего Родригез де Силва Веласкез (–);

– Баханалије, Тицијан (–);

– Бар у Фоли Бержеру, Едуар Мане (–);

– Бро с робљем, , Вилијам Тарнер (–);

– Дама у црном, , Јосип Рачић (–);

– катедрала у Вормсу;

– Нотр-Дам-ла-Гранд у Поатјеу, XII век;

– катедрала у Буржу, детаљ;

– Боороица канцелара Ролена, Јан ван Ајк (–);

– Пуовање мураца у Вилејем, –. Бенцо Госоли (–);

– Ексаза Св. Терезе, око , Лоренцо Бернини (–);

81

Музичка култура

Упознавање музике различитих епоха и извођење музике

Ренесанса – световна и духовна музика Барок – рођење опере; Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих ХендлКласицизам – Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван БетовенХимне – државна химнаСтароградске песме – Шо се боре мисли моје

Географија

Опште географске одлике Северне, Средње и Јужне Америке

Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина

Природно-географске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност континента, клима и биљни свет, воде на копну

Друштвено-економске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.

Природна богатства и привреда

Регионална и политичка подела

Државе, географски положај, границе и величина; основне природно-географске и друштвено--економске одлике.

Грађанско васпитање

Грађанин

Грађанин и политика у прошлости – порекло речи политика и грађанин, историјски контекст развоја грађанских права и слобода, Декларација о праву човека и грађанина ()

Држава и власт

Држава – појам и историјски контекст развоја државе.

Власт – неопходност постојања власти; ограничена/неограничена власт; владавина појединца/владавина закона; демократија, устав, нивои власти (локални, покрајински и републички) и подела власти (законодавна, извршна и судска)

82

. ПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДА

ПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДА

Наставне методе су начини рада у настави. Као саставни део наставног рада, оне имају двоструко значење – односе се како на начин рада наставника тако и на начин рада ученика. Без обзира на то за коју се наставну методу одлучимо, увек морамо водити рачуна о њеним саставним компонентама: начину стицања знања, умења, вештина и навика, о јединству рада наставника и ученика, као и о постизању одређених резултата у наставном процесу.

У последње време, а сходно важећем Закону о основама система образовања и васпитања, настава мора бити усмерена ка испуњавању циљева, исхода и образовних стандарда за крај обавезног основног образовања.

Највише заступљене наставне методе у настави историје су:

. вербално-текстуалне методе:

– монолошка метода или метода усменог излагања, – дијалошка метода или метода разговора, – текст-метода или матода рада на изворима, књижевним и научним историјским текстовима, – метода писаних историјских радова – семинари и реферати;

. илустративно-демонстративне методе:

– метода рада када се користе предметна очигледна средства (историјски остаци) или њихове слике (историјске илустрције),

– метода рада када се користе очигледна средства са условним знацима (историјске карте, графикони, табеле),

– метода рада када се користи филм (документарни и играни), – метода рада када се у настави користи интернет као медиј који у себи спаја више облика и метода рада.

Не постоји једна идеална метода наставе која може да гарантује успешност у процесу наставе и учења. С друге стране, у свакој од наведених метода постоји потенцијал који се може реализовати у одређеном контексту, а у зависности од очекиваног исхода часа. Оно што се у настави историје у . веку очекује јесте да учионица најпре постане место учења ученика, а не поучавања. У циљу овакве наставе неопходно је гледати на ученика као на субјекта у наставном процесу који ће и личним ангажовањем на часу развијати своје компетенције.

Ради извођења наставе према очекиваним стандардима за крај обавезног основног образовања, а у којој ће учење и активност ученика на часу имати важну улогу, навешћемо неке идеје применљиве у настави историје.

10 Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић, Акивно учење 2, Приручник за римену меоа акивно учења/насаве, Београд 2001, стр. 100–109.

83

Израда ленте времена

Један од проблема у настави историје јесте разумевање појма исоријско времена. Израда ленте, линије историјског времена новог века, један је од начина да ученицима олакшамо разумевање историјског времена. У ту сврху може се исцртати дуга хоризонтална линија (од неколико метара) која би приказивала ток историјског времена новог века. На њој би се означили . век и почетак . века као хронолошки оквири овог историјског доба. Такође, на овој ленти би требало попречним цртама означити векове. Попуњавање и богаћење овакве ленте времена препустило би се ученицима током читаве школске године. Наиме, у току учења лента времена би се попуњавала тако што би ученици на крају обрађеног градива на часовима означавали на ленти важне године и догађаје, уписивали имена важних историјских личности (са стране на ленти могу се лепити портрети личности и илустрације важних догађаја – слике значајних грађевина, уметничка дела, изуми).

Поред тога, приликом сваке нове лекције наставник од ученика може да тражи да лоцирају историјске догађаје и личности на временској линији. На овај начин, израдом заједничке ленте која би стајала у учионици читаве школске године, ученици се подстичу да прикупљају одговарајуће илустрације или слике које сами предлажу да се унесу на постојећу ленту. Када лента током школске године буде добрим делом попуњена, ученици се могу подстицати да анализом представљених догађаја и личности на ленти врше синхронијска упоређивања, то јест поређења збивања везаних за историју новог века. Такође, анализом ленте времена могу се пратити и дијахронијска поређења, на пример промене у одевању, употреби оружја, начину производње (пре парне машине и после ње и пре развоја машинске производње и после њега).

Лента времена може се односити само на општу или само на националну историју новог века, мада је најбоље да се догађаји из опште и националне историје попуњавају на истој ленти, јер тако ученици најбоље могу уочити повезаности националне, регионалне и опште историје, што и јесте један од очекиваних стандарда у настави историје. Поред ове велике ленте, могу се правити и тематске ленте времена које приказују само културну или војну историју. Ученици се могу подстаћи и да праве своје личне, индивидуалне историјске ленте времена новог века.

У оваквом начину рада с ученицима, током читаве школске године веома је важан лични ангажман ученика у попуњавању ленте времена. Истовремено, постиже се и кумулативно дејство оваквог ангажовања ученика, јер они попуњавањем података на ленти повезују нова и стара историјска сазнања, док им је лента свакодневно пред очима у учионици историје.

Технички гледано, лента се може радити на већој траци папира дужине више метара, а прилози се на њу могу стављати, али и скидати по потреби.

Овакво наставно средство које би било резултат заједничког рада ученика и наставника, представља помоћно средство у настави историје од великог значаја. Израдом, употребом, али и сталном анализом ове ленте, ученици би могли постићи следеће стандарде у настави историје: ИС. .., ИС..., ИС..., ИС..., ИС....

84

. ПРЕДЛОЗИ НАСТАВНИХ ТЕХНИКА И МЕТОДА

За и против (pro et contra)

Ово је универзална техника за активирање и мисаоно ангажовање ученика на часу. Наставник дели улоге на оне ученике који бране или заговарају неку историјску појаву или личност, док друга група ученика исту појаву или личност оспорава или критикује. Улоге „за и против“ могу играти ученици појединачно или групе ученика. Наставник може да препусти ученицима да се сами поделе у две групе према својим индивидуалним опредељењима или наставник сам одређује ко је у групи ЗА, а ко у групи ПРОТИВ, независно од опредељења ученика (често су обе варијанте једнако ефикасне). Обавезно је пре почетка расправе обезбедити време да се групе или појединци припреме, прикупе потребне информације, осмисле аргументе, организују наступ и сл. Овакав приступ учењу погоднији је на часовима утврђивања градива, с обзиром на то да би требало да ученици тада имају довољано знања за вођење аргументоване расправе.

Основни захтеви у надметању „за и против“ јесу да се расправа води на основу познавања предмета расправе (не на основу лаких импровизација), да се надметање усмери на снагу аргумената, да се поштује излагање друге стране. У ту сврху, наставник или група ученика који не учествују могу преузети улогу арбитра који се стара да се расправа води на коректан начин.

Расправа „за и против“ може да се води око два сучељена гледишта о неком проблему, у виду одбране или критике неког понашања, о два различита решења неког проблема, о неком предлогу, одбрани и критици неке историјске личности, неком историјском догађају. На пример, могле би то да буду следеће теме: шпански конкистадори и покорене домородачке цивилизације Новог света; Лутер и реформисти против Римокатоличке цркве; за и против уметника хуманизма и ренесансе; Турци Османлије против покореног српског становништва; раја против исламизованих Срба или Срба с повлашћеним положајем; Енглеска против енглеских колониста у Америци; привилеговани сталежи у Француској против просветитеља и трећег сталежа; Наполеон против Енглеске; Север против Југа у САД; дахије против српских устаника; Карађорђе против Милоша Обреновића и сл.

При оваквом облику организације учења врло је корисно у одређеном тренутку (на пример, када свака страна исцрпе своју аргументацију) извршити ротацију улога, тако да они који су били за буду против и обрнуто. Могуће је формирати и трећу групу, која покушава да нађе синтезу или компромис између ставова за и против. У оваквом ангажовању, ученици неизбежно развијају разноврсне активности: проучавају неко градиво, самостално или у групи прикупљају чињенице и аргументе за неко становиште, практично уче да воде аргументовани дијалог, морају пажљиво да слушају опоненте да би умели да нађу најбоље аргументе како би им одговорили, покушавају да разумеју и супротно становиште (нарочито ако дође до ротације улога), опробавају се у налажењу решења и на тај начин ангажовано уче на часу.

Оваквим приступом наставном градиву могу се с ученицима постићи следећи стандарди у настави историје у седмом разреду: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС....

85

Суђење историјској личности

Ово је једна од варијаната технике pro et contra. Основни циљ јесте да се ученици активирају тако што ће изградити лични однос према некој историјској личности, или одређеном историјском догађају, али тако што ће практично испробати своје умеће да извесни став аргументовано критикују или бране.

Да час не би био проста импровизација, неопходно је да наставник обезбеди релевантне изворе, да их ученици проуче, сачине изводе, систематизују аргументе у корист одређеног става или против њега. Након тога, без много уплитања наставника, требало би да ученици практично испробају своје способности аргументованог расправљања, а на основу познавања основних историјских чињеница. Могуће је образовати и ученички жири који би управљао расправом и просуђивао снагу аргумената. Пожељно је на крају часа резимирати ставове о разматраној тези, као и извести закључни суд.

Историјске личности новог века којима би се могло „судути“ на оваквим часовима могле би да буду: Франциско Пизаро, Фернандо Кортез, Мартин Лутер, Мехмед-паша Соколовић, Луј XIV, Луј XVI, Марија Антоанета, Максимилијан Робеспјер, Наполеон Бонапарта, Карађорђе, Милош Обреновић, Михаило Обреновић.


Улога критичара медија (филм и интернет)

За примену ове наставне методе потребно је да наставник одабере играни или документарни филм који обрађује садржаје наставе историје новог века. Након погледаног филма, наставник од ученика тражи да, сваки за себе, направе скицу критичке анализе виђеног филма. Потом се по групама или у одељењу у целини расправља о изнетим ставовима и они се обједињују у целину. Било би добро и да се остави могућност да се формулишу алтернативна гледишта о истом проблему. Филм који би ученици седмог разреда могли да погледају јесте играно-документарни филм Кнежевина Србија.


Примену интернета у настави историје можемо остварити на више начина. Један од најчешћих начина како ученици долазе до података с интернета јесте Wikipedia, он-лајн енциклопедија отвореног типа. Међутим, будући да је ово слободна енциклопедија која привлачи милионе корисника широм света који је и уређују без ограничења, она може нудити и погрешне информације. Управо због тих разлога, може се ученицима дати да упоређују податке с Wikipediјe с онима који се налазе у њиховим уџбеницима. Тачније, наставник може овај задатак дати ученицима да га раде у паровима или у две групе. Циљ је да на овај начин ученици уоче проблем веродостојности података или постојања грешака на страницама Wikipediјe.

Оваквим приступом наставном градиву могу се с ученицима постићи следећи стандарди у настави историје у седмом разреду: ИС..., ИС..., ИС....

86

Израда пропагандног плаката или постера

У модерном друштву . века ефикасност јавног саопштавања порука јесте од великог значаја (у привреди, друштвеном животу, јавном деловању). Наставник тако може ученицима да зада да направе туристички плакат за своје место или да направе занимљив и привлачан постер који приказује један историјски период или историјску личност о којој се учило на претходним часовима. У изради туристичког плаката на којем би били приказани догађаји, значајне грађевине или личности, ученици би могли боље да осветле или и прошире знање из локалне историје.


Шта би твој лик урадио?

Ова активност може да се изведе у делу часа обраде, али и утврђивања градива. Наставник задаје неку ситуацију из историје новог века и поставља питање: „Шта би ти урадио да си... ?“ Задатак ученика био би да смисли шта би он урадио да је нека историјска личност или учесник неких важнијих историјских догађаја. Доказе за одређене одлуке ученик би налазио у пређеном градиву.

Наставник би могао да поставља питања: „Шта би ти урадио да си краљ Луј XVI у време избијања Француске револуције?“, или: „Да си Крађорђе . године, када је потписан Букурешки мир...?“, или, рецимо, Милош Обреновић после доношења Турског устава . године и сл.


Истраживање у завичајном музеју и архиву

Завичајни музеји и архиви који постоје у многим градовима јесу значајни локални образовни ресурси. У локалном музеју и архиву ученици могу да се упознају са историјским изворима, писаним и материјалним. Проучавање историјских извора из локалне средине, места у којем ученици живе и чију садашњост познају, омогућава ученицима да сагледају процес историјских промена, повезаност догађаја у њиховом завичају с општим збивањима тог времена. Захваљујући оваквим истраживањима, они могу да време у коме живе сагледају у контексту историјског времена, што и јесте темељни смисао учења историје. После оваквих истраживања у музеју или архиву, потребно је да ученици ураде један заједнички или више посебних текстова, извештаја о обављеном проучавању.

Оваквим приступом наставном градиву могу се с ученицима постићи следећи стандарди у настави историје: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС. ...

87

СЦЕНАРИО 1, ВЕРБАЛНО--ТЕКСТУАЛНА МЕТОДА

Наставна тема: На позорници новог векаНаставна јединица: Велика географска открића

Тип часа: обрада

Циљ: – Стицање и развијање знања о најзначајнијим географским открићима од краја . до . века. – Стицање и развијање знања о освајањима Новог света и стварању колонијалних царстава. – Разумевање позитивних и негативних последица великих географских открића и освајања Новог света.

– Стицање и развијaње вештина кретања кроз историјски простор и време.

Исходи/постигнућа:

Ученик ће: – знати о најзначајнијим географским открићима; – знати и разумети значај и последице географских открића; – знати појаве, догађаје и личности које су обележиле доба великих географских открића; – знати да на историјској карти покаже путеве поморских експедиција и простор новооткривених области.

Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС...

Активност наставника: обнавља претходно стечено градиво неопходно за усвајање новог градива; формулише главни садржај и тако мотивише и мисаоно активира ученике; одабира наставна средства – историјске карте; формулише задатке за одељење; организује рад ученика на нивоу одељења, пише на табли

Активности ученика: учествују у обнављању градива, мисаоно су ангажовани; учествују у раду одељења и доприносе решавању задатака које је одељење добило; повезују усвојена знања с новим знањима; користе уџбеник и историјску карту, бележе основне информације.

Облик рада: фронталниНаставне методе: монолошко-дијалошка, текст-методаНаставна средства: уџбеник, историјски атлас, историјска карта Корелација: географијаЛитература за наставника: Драгољуб Р. Живојиновић, Усон Еврое (–), Београд .

. ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАС

88


Ток часа

Увони ео часа

Наставник поставља питања ученицима како се трговало у средњем веку, на који начин се преносила роба, зашто су зачини били врло цењени и тражени, у које сврхе су се све користили зачини. Потом, наставник постављањем питања обнавља с ученицима градиво научено на претходном часу, о значају научнотехнолошких проналазака као што су нове географске карте, компас, часовник, ватрено оружје и нови бродови – каравеле.

Главни ео часа

Наставник црта шему на табли, а затим бележи одговоре ученика у њу.

Узроци географских

открића

Све већа тражња зачина

Научнотехнолошка открића

Потреба за јефтинијим и сигурнијим начином

трговине

открића

Наставник објашњава значај истраживања западноафричке обале, као и прве експедиције Португалаца на овим просторима. Потом показује на историјској карти у уџбенику (страна ) путању експедиције Бартоломеа Дијаза, Рт добре наде и објашњава значај овог географског открића (ако у учионици постоји историјска карта Великих географских открића или физичко-географска карта света, показује на њој, док ученици прате излагање наставника, упоређујући га са историјском картом у уџбенику). Наставник затим објашњава ученицима како је Кристифор Колумбо, кренувши на запад у потрагу за поморским путем до Индије, стигао до америчког тла. Током излагања наставник користи историјску карту. После излагања о Колумбовој експедицији, наставник пита ученике да ли знају зашто се каже: „Добро јутро, Колумбо!“, а затим после одговора ученика објашњава улогу морепловца и истраживача Америга Веспучија у сазнању да је Колумбо открио Нови свет.

Наставник тражи од ученика да на историјској карти у уџбенику сами пронађу да ли је неко од европских морепловаца стигао поморским путем до Индије. Када ученици дају жељени одговор, објашњава значај експедиције Васка да Гаме, као и развој португалске трговине у . веку.

Наставник објашњава ученицима да је после открића Новог света уследило и његово освајање и затим објашњава освајања шпанских конкистадора Кортеза и Пизара у Средњој и Јужној Америци. Важно је да наставник овде ученицима укаже на предности Европљана, њихових бродова, употребе ватреног наоружања, као и да објасни однос освајача и покореног домородачког становништва, Инка и Астека.

Наставник тражи да један ученик наглас прочита текст о Фернанду Магелану (страна ), а затим од свих ученика тражи да нађу на историјској карти у уџбенику (страна ) путању Магеланове експедиције. Такође, наставник поставља питање ученицима: „Зашто је значајна Магеланова експедиција и шта је она доказала.“

89

Наставник објашњава да су у истраживању новог света учествовали и Французи (Картје – Канада), Енглези (Џемс Кук – опловио Нови Зеланд и открио југозападну обалу Аустралије).

Завршни ео часа

Наставник објашњава ученицима како су у новооткривеним областима европски владари оснивали своје колоније. Поставља им питање да ли знају који језици се говоре на простору Северне, Средње, Јужне Америке и Аустралије, и затим тражи од ученика да то повежу са освајањима у новом веку. У разговору с ученицима, постављајући им питања, наставник помаже ученицима да донесу закључке шта су позитивне а шта негативне последице географских открића и европских освајања.

На крају часа наставник црта табелу на табли, а затим је попуњава одговорима ученика.

Морепловац Држава за коју је пловио Откриће Век/годинаБартоломео Дијаз

Кристифор Колумбо

Васко да Гама

Америго Веспучи

Фернандо Магелан

Џемс Кук

СЦЕНАРИО 2, ДЕМОНС ТРАТИВНОИЛУС ТРАТИВНА МЕТОДА

Наставна тема: На позорници новог векаНаставна јединица: Хуманизам и ренесанса


Циљ: – Стицање и развијање знања о основним одликама хуманизма и ренесансе, културног препорода у Европи , . и . века.


Ученик ће: – знати и разумети значење појмова хуманизам и ренесанса; – знати и разумети значај и последице хуманизма и ренесансе као културног препорода Европе; – знати појаве, личности и уметничка дела који су обележили доба хуманизма и ренесансе; – препознавати значајна уметничка (сликарска, вајарска и архитектонска) дела хуманизма и ренесансе.

Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС....

90


Активност наставника: обнавља претходно стечено градиво неопходно за усвајање новог градива; формулише главни садржај и тако мотивише и мисаоно активира ученике; одабира наставна средства; израђује Power Point презентацију, формулише задатке за одељење; организује рад ученика на нивоу одељења

Активности ученика: учествују у обнављању градива, мисаоно су ангажовани; учествују у раду одељења и доприносе решавању задатака које је одељење добило; повезују усвојена знања с новим знањима; бележе основне информације с Power Point презентације

Облик рада: фронталниНаставне методе: вербална: монолошко-дијалошка, демонстративнаНаставна средства: уџбеник, историјски атлас, историјска карта, Power Point презентација, PC (лаптоп), видео-бимКорелација: српски језик, ликовна култура, музичка култураЛитература за наставника: Драгољуб Р. Живојиновић, Усон Еврое (–), Београд ;Ж. Делимо, Цивилизација ренесансе, Нови Сад .

Ток часа


Наставник поставља питања ученицима која се односе на знање стечено у . разреду основне школе, о основним одликама средњовековне културе. Наставник понавља научено с ученицима (постављајући питања), о приликама на Апенинском полуострву крајем средњег века, и истиче да се у том делу највише трговало, као и да су ту били најразвијенији и најбогатији градови тог времена.


Помоћу Power Point презентације наставник упознаје ученике с тежњама интелектуалаца . и . века да промене доживљај света, њихово окретање античким узорима. Дефинише, објашњава значење појмова хуманизам и ренесанса. Помоћу Power Point презентације, наставник упознаје ученике с најистакнутијим представницима тог времена у књижевности, као и с њиховим делима: Данте, Петрарка, Бокачо. Наставник објашњава промене у архитектури, набраја најзначајнија архитектонска дела, говори о вајарству и најпознатијим вајарима као што је Микеланђело, о сликарима попут Да Винчија, Сантија, Вечелија. Наставник објашњава како је културни препород захватио скоро целу Европу, наводи најистакнутије уметнике и књижевнике у Холандији, Немачкој, Француској, Енглеској.


Наставник тражи да један ученик наглас прочита текст „Хуманизам и образовање” (страна ), а затим поставља питања: каква је била улога хуманиста у Европи почетком новог века. Ученици анализирају и коментаришу слику Рафаела Сантија Аинска школа (страна ).

91

Слајд 1 Слајд 2




92





93

СЦЕНАРИО 3, АУДИО-ВИЗУЕЛНА МЕТОДА

Наставна тема: Срби у 19. векуНаставна јединица: Српска револуција –.

Тип часа: систематизација

Циљ: – Развијање знања о основним одликама Српске револуције –.


Ученик ће: – знати и разумети основне одлике Српске револуције –; – знати и разумети значај и последице Првог и Другог српског устанка; – знати појаве и личности које су обележиле доба Српске револуције –; – разумети какву су улогу и значај имале личности Српске револуције –; – знати и разумети значај владавине Милоша Обреновића и његове борбе за стицање аутономије Кнежевине Србије;

– знати да се историјске појаве могу различито тумачити; – умети да изрази критичко мишљење.

Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС...

Активност наставника: припрема час, одабира наставна средства; приказује играно-документарни филм, формулише задатке за одељење; организује рад ученика на нивоу одељења

Активности ученика: учествују у обнављању градива, гледају филм, мисаоно су ангажовани; учествују у раду одељења и доприносе решавању задатака које је одељење добило; повезују усвојена знања с новим знањима; бележе основне информације по завршетку пројекције

Облик рада: фронталниНаставне методе: вербална: монолошко-дијалошка, демонстративна – аудио-визуелнаНаставна средства: PC (лаптоп), видео-бимЛитература за наставника: Р. Љушић, Кнежевина Србија –, Београд ;

Радош Љушић, Исорија срске ржавноси II, Београд ;Радош Љушић, Вож Карађорђе, Београд .

Ток часа


Наставник је на претходном часу обавестио ученике да ће на следећем часу гледати део документарно-играног филма Кнежевина Србија.

94


Наставник на почетку часа даје ученицима упутства за вођење бележака током пројекције филма. Ученици треба да запишу описе сцена које су на њих оставиле најјачи утисак, имена личности које се појављују у филму, као и питања за наставника ако током гледања филма уоче разлике у односну на претходно савладано градиво на часовима историје.


Пре пуштања пројекције филма, наставник објашњава ученицима да ће гледати документарно--играни филм Кнежевина Србија. Информише их да је овај филм снимљен . године, у продукцији „Кошутњак филма”, као и да је филм реализован у сарадњи с Министарством просвете Републике Србије. Сценарио за филм написали су Милован Витезовић и Здравко Шотра, филм је режирао Здравко Шотра, док се у улози наратора појављује глумац Драган Николић. Филм траје сат времена и минута и описује период српске историје од . године до стицања државне независности на Берлинском конгресу . године. Наставник обавештава ученике да ће гледати првих минута овог филма који описују дешавања до краја прве владавине кнеза Милоша Обреновића, . године.


После завршене пројекције првих минута филма, наставник поставља питања ученицима у вези с белешкама које су ученици, према претходно датим упутствима, водили током гледања филма.

. Да ли ученици могу закључити из којих разлога је снимљен овај филм?. Којој је публици намењен?. Које се историјске личности појављују у филму?. Ком је периоду и којој личности Српске револуције посвећен највећи део филма и зашто?. Да ли филм покушава да објасни шта се десило, или само обавештава, даје непристрасне

информације о појединим личностима или догађајима Српске револуције?. Да ли су ученици уочили разлике у филму у односу на научено градиво о Српској револуцији

које су савладали на претходним часовима?. Какве поруке носи филм?

95

СЦЕНАРИО 4, МЕТОДА УЧЕЊА ОТКРИВАЊЕМНаставна тема: Револуције и њихов допринос обликовању

модерног светаНаставна јединица: Француска грађанска револуција

Тип часа: утврђивање

Циљ: – Развијање знања о узроцима, поводу, току и значају Француске грађанске револуције. – Развијање критичког односа према историјским изворима.


Ученик ће: – знати узрок, повод и ток Француске грађанске револуције; – знати и разумети значај и последице Француске грађанске револуције; – знати појаве, догађаје и личности који су обележили доба Француске грађанске револуције; – знати да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и умеће да их повеже с претходним историјским знањем;

– умети да одреди разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву.

Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС...

Активност наставника: обнавља претходно стечено градиво; формулише главни садржај и тако мотивише и мисаоно активира ученике; одабира наставна средства – историјске карте, графиконе, историјске изворе (визуелни и текстуални); формулише задатке за одељење; организује рад ученика на нивоу одељења, вреднује рад ученика

Активности ученика: учествују у обнављању градива, мисаоно су ангажовани; учествују у раду одељења и доприносе решавању задатака које је одељење добило; повезују усвојена знања, користе уџбеник, анализирају историјске изворе; вреднују сопствени рад

Облик рада: фронтални, рад у паровимаНаставне методе: дијалошка, текст-методаНаставна средства: уџбеник, текстуални и сликовни историјски извори, шемеЛитература за наставника: Френклин Л. Форд, Евроа у оба револуција –, Београд ;

Ф. Фире, М. Озуф, Криички речник Француске револуције, Београд, Сремски Карловци, Нови Сад .

96


Ток часа


Наставник информише ученике да ће на часу утврђивати градиво коришћењем илустрација и историјских извора који се налазе у уџбенику, као и помоћу штампаног материјала и упутстава у форми табела. Наставник потом ученицима даје следећи материјал:

Историјски извор број : карикатуре из времена Француске револуције

Карикатура преузета са сајта Wikimediahttp://commons.wikimedia.org/wiki/

File:Third_estate.jpg

Карикатура преузета са сајта Wikimediahttp://commons.wikimedia.org/wiki/

File:Troisordres.jpg

Историјски извор број : слике из времена Француске револуције

Преузето са сајта Wikipediahttp://en.wikipedia.org/wiki/

File:Execution_robespierre,_saint_just....jpg

Преузето са сајта Wikipediahttp://en.wikipedia.org/wiki/

File:Sans-culotte.jpg

Историјски извор број : текстови других народа о Француској грађанској револуцији

Текс

„...Побуњеничку декларацију коју називају О правима човека превели су на све језике и свуда је објавили, и хоће да обичан свет свих нација и вера подстакну на побуну против владара чији су поданици...“(Турски документ о Француској револуцији, . година)

97

Текс

„...Чудотворци, Французи храбриНико вам од Грка сличнији нијеЈер ми смо с патњом срасли.Док нам је ФранцузаШто слободу воле,Као и Грка спас,

Шта нам други значе?...“(Утицај Француске револуције на учене људе југоисточне Европе, Ратна песма Адамантиоса Кораиса из . године)

Пошто је ученицима поделио материјал, наставник им даје и табеле за рад на изворима.

Табела

Упутства за анализу визуелног историјског извора (карикатура, слика, портерт...)Шта видите на слици?

Наведите све људе/ликове које видиите.

Наведите предмете које видите.

Напишите наслов за овај извор, а на основу оног што сте видели.

Опишите шта видите.

Табела

Упутства за анализу текстуалног историјског извораПорекло извораКада и где је текст настао?Ко га је написао?Да ли је текст настао у време догађаја или касније?

Врста извораО каквом се документу ради(званични извештај, документ, новински чланак, дневник, меомоари, аутобиографија, говор...)?

Време и намена извораЗашто је текст настао?Шта нам аутор покушава рећи?Шта су ауторове кључне идеје, ставови?Шта су историјске чињенице у овом извору?


Пошто је ученицима поделио материјал и табеле с упутствима за рад, наставник предузима следеће кораке.

Први корак Анализа илустрације из уџбеника – портрет краља Луја XVI (стр. )Ученици одговарају на питања из материјала који им је наставник поделио (табела , упутство за

анализу визуелног историјског извора)

98


Други коракАнализа историјског извора број : карикатуре из времена Француске револуцијеУченици одговарају на питања из материјала који им је наставник поделио (табела , упутство за

анализу визуелног историјског извора) Трећи коракАнализа илустрације из уџбеника – освајање Бастиље (стр. )Ученици одговарају на питања из материјала који им је наставник поделио (табела , упутство за

анализу визуелног историјског извора) Четврти коракАнализа текста Декларације о правима човека и грађанина из уџбеника (стране . и ) и

илустрације из уџбеника – Заклева у ениској ворани (стр. )Ученици одговарају на питања из материјала који им је наставник поделио (табела , упутство

за анализу текстуалног историјског извора и табела , упутство за анализу визуелног историјског извора)

Пети корак Анализа историјског извора број : слике из времена Француске револуцијеУченици одговарају на питања из материјала који им је наставник поделио (табела , упутство за

анализу визуелног историјског извора) Шести коракАнализа историјског извора бр. : текстови других народа о Француској револуцијиУченици одговарају на питања из материјала који им је наставник поделио (табела , упутство за

анализу текстуалног историјског извора)


Наставник поставља питања:

. Шта су били узроци избијања Француске грађанске револуције?. Ко су били најзначајнији актери/вође Француске грађанске револуције?. Које су најважније одлуке и која важна документа настали током Француске грађанске

револуције?. Које су најзначајније последице Француске грађанске револуције и какве промене је она

донела грађанима Француске?. Како је Француска грађанска револуција утицала на друге народе у Европи и свету?

99

СЦЕНАРИО 5, МЕТОДА АКТИВНОГ УЧЕЊА

Наставна тема: Срби у 19. векуНаставна јединица: Борба за аутономију


Циљ: – Стицање и развијање знања о борби кнеза Милоша Обреновића и њеном значају за стицање аутономије –.

– Стицање и развијање знања о значају докумената: хатишерифи из . и . године и берат из . године у борби кнеза Милоша за добијање аутономије.

– Стицање и развијање знања о Сретењском уставу као првом уставу српске државе. – Развијање критичког односа према историјским изворима.


Ученик ће: – знати и разумети значај и последице борбе кнеза Милоша Обреновића за аутономију српске државе;

– знати појаве, догађаје и личности које су обележиле доба борбе за добијање аутономије; – знати и разумети значај владавине Милоша Обреновића и његове борбе за стицање аутономије Кнежевине Србије;

– знати да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их с претходним историјским знањем;

– знати да користи и анализира историјске изворе.

Стандарди: ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС..., ИС...

Активност наставника: обнавља претходно стечено градиво; формулише главни садржај и тако мотивише и мисаоно активира ученике; дели ученике на групе, одабира наставна средства – историјске карте, графиконе, историјске изворе (визуелни и текстуални); формулише задатке за одељење и групе ученика; организује рад ученика у групама и на нивоу одељења

Активности ученика: учествују у раду групе и доприносе решавању задатака које је група добила; повезују усвојена знања, користе уџбеник, анализирају историјске изворе; вреднују сопствени рад

Облик рада: фронтални, рад у групамаНаставне методе: дијалошка, текст-метода, метода активног учењаНаставна средства: уџбеник, текстуални и сликовни историјски извори, табелеЛитература за наставника: Радош Љушић, Кнежевина Србија –, Београд ,

Радош Љушић, Исорија срске ржавноси II, Београд .

100


Ток часа


Наставник дели ученике на шест група. Поделу може извршити на више начина: препустити ученицима да се сами групишу, или им може поделити папириће на којима су написани бројеви од до (нпр. ако у одељењу има ученика, наставник дели папирића тако што на сваких пет пише бројеве , , , , и ; након тога ученици се деле на пет група, при чему свако одлази у групу броја који је добио на папирићу). Пошто су се ученици поделили на групе, наставник свакој групи даје фасциклу у којој је припремљен материјал за рад с упутствима за решавање задатака (предвиђено време пет минута).


Ученици подељени у групе решавају задатке (предвиђено време минута).

Прва група

Прва група има задатак да прочита уводни текст из лекције .. „Борба за аутономију”, из уџбеника, на страни . Затим ученици на нивоу групе по тезама уписују на папиру А формата, који су добили у фасцикли, која права су Срби добили ферманима из . и . године. Такође, на папир уписују и шта Срби нису добили и поред захтева упућених султану. Када заврше тај део задатка, бирају између себе представника који ће осталим ученицима у одељењу презентовати резултате рада своје групе. Тај ученик ће саопштити резлтате рада групе пошто истекне минута, колико су групе добиле за израду својих задатака.

Друга група

Друга група има задатак да прочита следећи штампани материјал који се налази у фасцикли.

Хатишериф из . године:

„(...) Према томе, пошто је о томе постигнут споразум са српским депутатима у Цариграду, одлучено је ово:. Поменути народ имаће потпуну слободу вере у његовим црквама.. Харач и други порези биће тачно утврђени. (...). Виши и нижи чиновници моје Високе Порте неће се у будуће мешати у управу земље, нити у

размирице између Срба и неће моћи тражити од њих ниједну пару више од утврђене суме за данак.

. Ради отклањања немира и нереда и ради земаљске полиције, књаз ће издржавати оружану силу (војску) потребну за то.

. Срби ће моћи оснивати болнице, штампарије и школе за поучавање младежи.. Војводе и муселими турски постојаће само у утврђеним местима (...). Муслиманима који не припадају гарнизонима забрањује се да могу становати у Србији.. Осим царских градова (Београд, Шабац, Соко, Ужице, Смедерево, Кладово) који постоје из

давних времена, сва остала утврђена места и стражаре доцније биће порушене. (...)“

Пошто прочитају историјски извор, ученици, на нивоу групе, уписују у тезама на папиру А формата који су добили у фасцикли, која права су Срби добили хатишерифом из . године. Када заврше тај део задатка, бирају између себе представника који ће осталим ученицима у одељењу презентовати резултате рада своје групе. Тај ученик ће саопштити резултате рада групе пошто истекне минута, колико су групе добиле за израду својих задатака, а после излагања представника прве групе.

101

Трећа група

Трећа група има задатак да прочита следећи штампани материјал који се налази у фасцикли.

Берат из . године

„ (...) Наша је дужност и наше право да поставимо, према законима наше Високе Порте, све управнике, поглаваре и друге чиновнике способне за владу и управу земље; да нађемо начин да интрига, тиранија и немири буду спречени и да правда и ред владају увек на свом месту, ширећи свуда свој добротворни утицај. Наша је царска воља да српски народ, потчињен нашој Високој Порти, ужива добити од свршеног реда и најпотпуније безбедности. Ради тога изабрали смо најдостојнијег и најспособнијег човека да управља земљом.

Садашњи кнез тога народа, ималац ове царске дипломе, прави узор племенитих хришћана, Милош Обреновић (нека његов крај буде срећан!) ужива од оца на сина милост нашег царског престола. (...)

(...) према томе, (...) достојанство кнеза српскога народа остаје за навек осигурано ономе коме је издана ова царска диплома. После његове смрти достојанство кнежево прећи ће на његовог најстаријег сина, после њега на његовог унука: тако ће оно остати увек утврђено у његовој породици. У случају ако место кнеза буде упражњено, нов царски берат наше Високе Порте биће послат наследнику. (...)“

Пошто прочитају историјски извор, ученици, на нивоу групе, уписују у тезама на папиру А формата, који су добили у фасцикли, која права је Милош Обреновић добио бератом из . године. Када заврше тај део задатка, бирају између себе представника који ће осталим ученицима у одељењу презентовати резултате рада своје групе. Тај ученик ће саопштити резултате рада групе пошто истекне минута, колико су групе добиле за израду својих задатака, а после излагања представника друге групе.

Четврта групаЧетврта група има задатак да прочита следећи штампани материјал који се налази у фасцикли.

Хатишериф из . године

„ (...) Нахијама (...) мораш управљати ти, о кнеже, у границама одређеним извештајима (...) Те су нахије: Крајина, рачунајући ту и Кључ, Црна Река са Гургусовцем, Бања и Сврљиг, Алексинац са Ражњем и Параћином, Крушевац или Алаџе Хисар, један део Старог Влаха, рачунајући ту део Новог Пазара, познатог под именом Бревник, и Подриње, које се састоји из Јадра и Рађевине. (...)

(...) муслимани, који станују по варошима поред градова, осим Београда, могу добро продати своја добра. (...) дато (им је) овлашћење да станују у Србији још пет година, рачунајући од дана објаве овог фермана. (...) По истеку одређеног рока, муслимани који станују по варошима морају се селити, а они настањени по предграђима, осим предграђа Београда, морају се повући с њиховим породицама у унутрашњост градова или на друго место, тако да се у будуће ни један муслиман не може више настанити у Србији (...)

(...) данак је за у будуће утврђен у суми од .. гроша (...) Овај данак плаћаће се сваке године у Београду и у два рока, почев од Митровдане текуће године и на крају сваких шест месеци. (...)“

Пошто прочитају историјски извор, ученици, на нивоу групе, уписују у тезама на папиру А формата, који су добили у фасцикли, која су права Срби добили хатишерифом из . године. Када заврше тај део задатка, бирају између себе представника који ће осталим ученицима у одељењу презентовати резултате рада своје групе. Тај ученик ће саопштити резултате рада групе пошто истекне минута, колико су групе добиле за израду својих задатака, а после излагања представника треће групе.

102


Пета група

Пета група има задатак да прочита текст из лекције .. „Борба за аутономију”, из уџбеника, на страни , и то само део поглавља који се налази на тој страни и почиње насловом „Крај српске револуције“. Затим ученици, на нивоу групе, у тезама уписују на папиру А формата, који су добили у фасцикли, да ли је Милошева власт била апсолутистичка и како је српски народ реаговао на такву његову владавину (да ли је било буна против Милошевог апсолутизма и ако јесте, које су то буне). Када заврше тај део задатка, бирају између себе представника који ће осталим ученицима у одељењу презентовати резултате рада своје групе. Тај ученик ће саопштити резултате рада групе пошто истекне минута, колико су групе добиле за израду својих задатака, а после излагања представника четврте групе.

Шеста група

Шеста група има задатак да прочита текст из лекције .. „Борба за аутономију“, из уџбеника, на страни , и то само део поглавља који се налази на тој страни и говори о Сретењском уставу. Затим ученици, на нивоу групе, у тезама уписују на папиру А формата, који су добили у фасцикли, у којим околностима је донет Сретењски устав, како је извршена подела власти у Србији према овом уставу, која права је прокламовао устав, и зашто и када је укинут. Када заврше тај део задатка, бирају између себе представника који ће осталим ученицима у одељењу презентовати резултате рада своје групе. Тај ученик ће саопштити резултате рада групе пошто истекне минута, колико су групе добиле за израду својих задатака, а после излагања представника пете групе.


Након појединачних излагања ученика, по групама, наставник резимира и допуњује оно што није речено.

Потом наставник даје ученицима следећи штампани материјал и задаје им домаћи задатак – да табеле попуне тачним одговорима. Ако је остало довољно времена на самом часу, ученици могу табеле попуњавати уз помоћ наставника, који им поставља питања, или се попуњавање ових табела може оставити за следећи час.

Развој нововековне српске државе

Устаничка Србија Српско-турска управа Србија, аутономна кнежевина

Година Документи којима је Турска дала Србији аутономију

1830.

1830.

1833.

103

Подела власти према Сретењском уставу из 1835. године

Законодавна власт Извршна власт Судска власт

Права и слободе грађана која је прокламовао Сретењски устав из 1835. године

У посебне облике наставе убрајамо допунску и додатну наставу, историјску секцију, као и екскурзије ученика. На часовима додатне наставе и историјске секције очекујемо ученике који имају већа интересовања за историју, тако да би на тим часовима требало обрађивати градиво које се у редовној настави не може довољно обрадити, или се чак и не обрађује. Такође, на часовима додатне наставе често радимо и припреме ученика за такмичење из историје.

104

. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

ПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЗА 7. РАЗРЕД

У табели која следи предлажемо неке теме и активности које би ученици седмог разреда могли да реализују на часовима додатне наставе из историје. Будући да часови историјске секције могу бити сличног садржаја, неке од понуђених активности би се могле применити и на тим часовима.

Тема Начин реализације/активност

.Велика географска открића

Читање историјских текстова и разговор о знаменитим личностима из времена великих географских открића

.Велика географска открића

Израда паноа с илустрацијама знаменитих личности и важних појава и догађаја који су обележили овај период

.Кристифор Колумбо Читање и коментарисање историјских извора који говоре о

Кристифору Колумбу

.Када бих ја био Колумбо...

Ученици пишу саставе с темом шта би они урадили да су били на месту Кристифора Колумба . године

.Конкистадори – освајачи или злочинци?

Разговор о конкистадорима и коментарисање историјских извора о томе, вођење дискусије „за и против”

.Цивилизације Астека и Инка

Читање и анализа текстова и илустрација који говоре о овим старим цивилизацијама

.Хуманизам и ренесанса

Ученици доносе књиге или илустрације које говоре о делима хуманизма и ренесансе, проучавање и анализа тих извора

.Леонардо да Винчи Индивидуални рад, семинар – личност и дело Леонарда да

Винчија

.Микеланђело Буонароти

Индивидуални рад, семинар – личност и дело Микеланђела Буонаротија

.

Мартин Лутер и појава протестантске религије

Разговор о хришћанству и разликама у оквиру Хришћанске цркве, ученици могу да израде карту Европе за пано, на којој ће бити приказана верска заступљеност православних, римокатоличких и протестантских верника у Европи

.Османско царство, султан, харем и султанови поданици

Разговор о темама по избору ученика

.Сулејман и Рокселана Анализа текстова из романа Сулејман и Рокселана Радована

Самарџића, читање и анализа преписке Сулејмана и Рокселане

.Хришћанско становништво у турској војној служби

Разговор о хришћанском становништву у турској служби и коментарисање историјских извора о томе

.Мехмед-паша Соколовић

Анализа текстова из романа Мехме Соколовић Радована Самарџића

8. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

105

. НАСТАВНА СРЕДСТВА


.Да сам ја одведен данком у крви...

Ученици пишу саставе о томе шта би они урадили да су као дечаци одведени у Турску данком у крви

.Пећка патријаршија и њен значај у очувању српске традиције

Разговор о значају Пећке патријаршије у очувању српске традиције новог века и коментарисање историјских извора о томе

.Хајдуци – јунаци или разбојници?

Анализа текстова о хајдуцима из литературе по избору ученика

. Велика сеоба Срба Анализа текстова из романа Милоша Црњанског Сеобе

.Рат за независност САД

Ученици на часу додатне наставе гледају одломке из америчког филма Париоа (The Patriot, , режија Roland Emmerich), а затим анализирају најзанимљивије сцене и дискутују о њима

.Француска грађанска револуција

Разговор о Француској грађанској револуцији, анализа карикатура из тог периода; ученици сами праве нове карикатуре за пано

.Наполеон Бонапарта Индивидуални рад, семинар – личност и дело Наполеона

Бонапарте

.

Грађански рат у САД Ученици на часу додатне наставе гледају одломке из америчког филма Прохујало са вихором (Gone with the Wind, , режија Victor Fleming), а затим анализирају најзанимљивије сцене и дискутују о њима

.Јунаци Првог српског устанка

Ученици доносе књиге или текстове који говоре о личностима Првог српског устанка, проучавање и анализа тих извора

.Највеће битке Првог и Другог српског устанка

По избору ученика ради се детаљна анализа стратегије вођења изабране битке

.Највеће битке Првог и Другог српског устанка

По избору ученика ради се детаљна анализа стратегије вођења изабране битке

.Карађорђе, личност и владавина

Индивидуални рад, семинар – личност и дело Ђорђа Петровића Карађорђа

.Јунаци Другог српског устанка

Ученици доносе књиге или текстове који говоре о личностима Другог српског устанка, проучавање и анализа тих извора

.Милош Обреновић, личност и владавина

Индивидуални рад, семинар – Милош Обреновић, личност и дело

.

Супруге српских владара: Јелена, Карађорђева жена, и кнегиња Љубица Обреновић

Анализа историјских извора и текстова који говоре о српским женама . века, разговор о положају жена у Србији тог времена

. Светозар Милетић Индивидуални рад, семинар – Светозар Милетић, личност и дело

.Кнез Михаило Обреновић, личност и владавина

Индивидуални рад, семинар – Михаило Обреновић, личност и дело

.Државна знамења Србије – застава, грб и химна

Рад и анализа историјских извора који говоре о настанку државних знамења Србије у . веку

106



.Мој крај у Српској револуцији

Ученици сами истражују о значајним историјским личностима Српске револуције, презентација истраживања на часу





.Посета музеју/архиву Посета локалном музеју или архиву. После истраживања у музеју

или архиву, потребно је да ученици ураде један заједнички, или више посебних текстова, извештаја о обављеном проучавању

На часовима допунске наставе очекујемо ученике који показују слабије резултате у очекиваним исходима учења. Током ове наставе историје, посебну пажњу би требало посветити томе у којој мери су ученици постигли стандарде основног нивоа у областима историјско знање и истраживање и тумачење историје.

У циљу постизања бољих резултата неопходно је с ученицима често понављати научено градиво. Помоћи им да понављају делове лекција властитим речима. Добре резултате даје и самостално дизајнирање прегледа градива (мањих или већих целина) тако што ученици уз помоћ наставника на часовима допунске наставе израђују резимее лекција, праве подсетнике, речнике непознатих појмова.

На овим часовима потребно је и да наставник упућује ученике на рад с уџбеником (како да се служе уџбеником, његовим садржајем, непознатим појмовима...). Континуирани рад, као и давање упутстава за учење – како се издваја битно градиво, подвлачи, праве питања, требало би да с временом допринесе постизању бољих исхода учења код ових ученика.

Екскурзија је облик образовно-васпитног рада који се изводи ван учионице. Она омогућава упознавање предмета и појава у природној средини или у установама за чување и проучавање тих предмета као што су музеј, галерија, архив и библиотека. У настави историје, екскурзије и посете су, најчешће, једина могућност реализације предметне очигледности – посматрањем материјалних историјских извора или археолошких локалитета. Оне омогућавају директно посматрање остатака материјалне и духовне културе човечанства на месту њиховог постанка или у установама као што су музеји, архиви, галерије и библитеке. Екскурзијама се омогућава стицање нових знања и продубљивање раније стечених знања о историјским догађајима, појавама, процесима и личностима. На овај начин ученицима се олакшава разумевање историјских појава и доприноси се развитку историјског мишљења и свести.

Извођење екскурзије мора бити засновано на следећим дидактичким принципима:

. Принцип научности се огледа у сагласности садржаја екскурзије са садржајима историјске науке. Историјске објекте и материјалне изворе требало би описивати и објашњавати научно, утврђеним чињеницама и повезивати с претходно наученим историјским догађајима и појавама.

. Принцип очигледности састоји се у томе да ученик основне информације на екскурзији стиче посматрањем историјских извора, док се усмени описи и објашњења заснивају на тим изворима.

107

. Принцип примерености психофизичким могућностима ученика састоји се у томе да се у организовању екскурзије мора водити раучуна о томе да број, обим и начин историјског излагања мора одговарати интелектуалним и физичким могућностима ученика.

. Принцип васпитне усмерености заснива се на чињеници да ученик историјске остатке и догађаје с њима повезане, доживљава и преживљава. Они код њега буде различите емоције и зато наставник о томе мора водити рачуна. Осећања ученика се никако не смеју подстицати патетичним тоном излагања или високопарним фразама.

Будући да су екскурзије саставни део годишњег плана рада школе, с тачно утврђеним маршрутама, планираним кретањем и временом трајања, упутно је да Стручни актив наставника историје и географије у школи учествује у изради плана екскурзије. На овај начин било би могуће ускладити циљеве и задатке екскурзије ученика седмих разреда с наставним градивом историје у седмом разреду.

11 Милутин Перовић, Меоика насаве исорије, Београд 1995, 167–170.

108


ДЕФИНИЦИЈА И УЛОГА НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА

На почетку . века савремена схватања о избору садржаја наставе указују на потребу да ученици, поред усвојених знања, развијају и способности и вештине. Један од кључних задатака савремене наставе односи се на развој и унапређивање способности и вештина мишљења, као и на когнитивни развој ученика у целини. Данас, у условима бурног напретка науке и примењених технологија у савременом свету, пред наставу се постављају крупни захтеви. Тако, поред природе сарджаја наставе, значајну улогу имају и савремена наставна средства. Она омогућавају свестраније сазнавање, као и дубље и потпуније разумевање предметног садржаја, а самим тим и развијање одговарајућих способности и вештина у области интелектуалног развоја ученика.

Појам насавно сресво дефинише се са становишта опште улоге коју наставна средства имају у настави. Ова улога састоји се у омогућавању и олакшавању процеса усвајања знања у настави. У том смислу, наставна средства се третирају као секундарни извори усвајања знања. Њиховим коришћењем у процесу сазнавања, ученицима се олакшава усвајање знања о предмету.

Заступљеност принципа очигледности у настави управо се може остварити коришћењем савремених наставних средстава. Она пружају могућност приступа предмету сазнања као целовитом систему, могућност откривања његове унутрашње повезаности и условљености. У том случају би примена наставних средстава у процесу сазнавања и принцип очигледности подразумевали да се при њиховом садржинском конципирању, осмишљавању и примени, полази од претпоставке да је очигледност у настави процес а не стање, процес сазнајног разоткривања система, дубљег и свестранијег продирања и упознавања његове унутрашње суштине.

Улога наставних средстава у процесу сазнања односи се на чињеницу на који начин ученици учествују у процесу стварања знања, то јест да ли активно и релативно самостално учествују у процесу стварања знања или им се у процесу сазнавања пре свега омогућава да усвајају готова знања. Када су ученици активни учесници у процесу стварања знања, наставна средства треба да омугуће одвијање процеса откривања нечег новог за ученике, нечег што претходно није чинило саставни део њиховог сазнања. С друге стране, и у ситуацији када ученици усвајају готова знања, они усвајају нешто што за њих представља ново знање.

У настави историје савремена наставна средства (као што су телевизија, играни и документарни филмови, интернет) имају пре свега демонстративно-илустративну улогу у процесу сазнавања. Она нам помажу да се на очигледан начин прикажу спољашња својства предмета сазнавања, као и да се на тај начин обнове и учврсте претходно стечена знања. Истовремено ова наставна средства могу имати и манипулативно-интерактивну улогу, која ученицима омогућава различите врсте мисаоно-моторичких активности у односу на одређене делове наставног средства или у односу на његову целину. Ученици који филму или подацима с интернета приступају критички могу доћи до дубљег разумевања садржаја на које се наставно средство односи.

12 Радован Антонијевић, Савремена насавна сресва и осицање инелекуално развоја ученика, Зборник раова са IV међунароно скуа ехнолоија, информаика, образовање – За рушво учења и знања, Београд 2007.

109

ДИГИТАЛНИ ФИЛМ КАО НАСТАВНО СРЕДСТВО

Модерна настава историје подразумева примену модерних наставних средстава и метода наставе. У мноштву модерних наставних средстава која побуђују аудио-визуелну перцепцију ученика и којима се остварује дидактички принцип очигледности, водећу улогу има дигитални филм. Примена дигиталних филмова у настави пружа велике могућности и њихова улога у настави је вишеструка. Њихова примена у подучавању омогућава наставнику да испољи виши ниво инвентивности и креативности. Осим тога, дигитални филмови представљају добар начин за активно укључивање самих ученика у наставни процес, али и начин да се развију партнерски односи између самих ученика, као и ученика и наставника.

Дигитални филмови пред наставника постављају нове методичке задатке. Уколико користи готов филм, наставник не сме филм приказивати ученицима пре него што га он сам одгледа и анализира његове могућности за наставни рад. Када наставник одабере филм који ће приказати, мора да направи план његовог приказивања. Добар образовни филм приказан у право време има велику образовну и васпитну вредност, обогаћује и контекстуализује наставу, чини је занимљивијом и разноврснијом, а стечена знања ученика трајним.

Пре приказивања филма потребно је извршити припрему ученика за гледање филма. Коментари наставника током пројекције филма могу ометати запажања ученика. Зато је пре пуштања пројекције потребно ученицима дати основне кратке информације о самом филму, као и упутства на које делове филма би ученици требало да обрате пажњу.

Веома је важно да у зависности од конкретне наставне ситуације, наставник направи прави избор и природну и логичку комбинацију наставних метода у складу с којима се приказује филм у одговарајућем контексту. Филм се може приказати у уводном делу часа као припрема ученика за нову наставну тему или јединицу. У том случају филм не би требало да траје дуже од пет, највише десет минута. У главном делу часа филмови могу бити главно или помоћно наставно средство. Када филм представља главно наставно средство, његова дужина се креће око петнаест, највише тридесет минута. Филм се може приказивати и као рекапитулација изложене наставне јединице или теме.

Пошто се репродукује на кућном рачунару и лако умножава, за разлику од класичног филма, избором дигиталног филма који допуњава наставу може се обавити и индивидуализација наставе. За различите нивое знања и различита интересовања ученика, могуће је изабрати различите филмове (који ће бити увод у проучавању градива или последњи корак пред доношење закључака у процесу овладавања новим градивом), па им омогућити да у школи или код куће погледају ове филмове.

Приликом избора дигиталног филма требало би водити рачуна о узрасту ученика којима се филм приказује, као и о њиховим психофизичким способностима.

Употреба дигиталног филма у настави има следеће циљеве:

– подстицање ученика да запажа, разуме, уочава односе и ситуације које је видео репродуковане на филму (препознавање и анализа ситуације);

– подстицање ученика да усвоји и користи податке и принципе који су му изложени; – повезивање наставних тема с реалним ситуацијама приказивањем пажљиво одабраних филмова (контекстуализација знања);

110


– подстицање ученика да вреднује, критикује и износи свој суд о ономе што види на филму (формирање сопственог мишљења, аргументација и дискусија);

– развијање маште и интересовања код ученика; ученик се подстиче да процењује, класификује, предвиђа и претпоставља (развијање критичког и апстрактног мишљења);

– оспособљавање ученика да реформулише, резимира и синтетизује сазнања добијена гледањем филма.

Различите су врсте филмова за наставу – то може бити образовни филм који се купује наменски прављен за дату тему и у оквиру плана и програма наставе. Одговарајући филмски материјал може се легално преузети с кабловске телевизије, телевизије или интернета. Филм преузет с интернета може се приказивати у целости, само у деловима или га наставник може монтирати од различитих делова.

За приказивање филма на часу потребан је само рачунар са видео-бимом и озвучењем при фронталној настави. За индивидуалну наставу потребно је да сваки ученик има свој рачунар с монитором и слушалицама.

Будући да се настава историје у седмом разреду односи на историјски период новог века, када филм као историјски извор није постојао, наставници су усмерени само на докуметарно-игране и игране филмове. Како историја новог века нема филмског архивског материјала, наставници су упућени на филмове који се најчешће вреднују са аспекта садржаја на који добрим делом утиче субјективна концепција редитеља. Играни филмови се својим садржајима често приближавају публицистичкој пропаганди, оптерећени су идеолошким и личним разлозима. Управо због тих разлога требало би с посебном пажњом користити овакве филмове у настави историје у седмом разреду. Истовремено, будући да играни филмови као уметничка дела често дају илузију стварности, и снимљени догађаји су само интерпретација реалности, они као такви представљају добро наставно средство за подстицање ученика на вредновање и критику. Гледањем оваквих филмова, уз помоћ наставника код ученика се подстиче формирање сопственог мишљења, способност вођења аргументоване расправе и дискусије, као и развијање критичког и апстрактног мишљења.

Списак играних филмова који приказују догађаје из историје новог века

Назив филма Продукција Кратак описChristopher Colummbus: The Discovery

САД, Кристифор Колумбо – биграфија

: Conquest of Paradise САД, Кристифор Колумбо – биграфија

The Royal Hunt of the Sun САД, Освајање Перуа, Франциско Пизаро

The Agony and the Ecstasy САД, Микеланђело – биографија

Luther Немачка, Лутер – биграфија

Elizaabeth САД, краљица Елизабета I – биографија

Queen Margot САД, верски ратови у Француској, Вартоломејска ноћ

The Patriot САД, Рат за независност САД

Les Misérables Француска, француско друштво почетком . века

Amistad САД, САД почетком . века, прича о ропству Афроамериканаца

Glory САД, Грађански рат у САД

Gone with the Wind САД, Грађански рат у САД

War and Peace САД, Наполеонов поход у Русију

Napoléon Француска, Наполеон – биографија

13 www.microsoftsrb.rs/.../Digitalni_fi lmovi_ZaNastavnika

111

ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Интернет обилује мноштвом садржаја који могу бити корисни и занимљиви како наставницима тако и ученицима у настави историје. Коришћењем ове врсте медија ученик развија свест да трагове прошлости не мора налазити само у књигама, документима, архивима и библиотекама, већ да су они у великој мери присутни и на интернету. Коришћењем интернета у настави ученици се подстичу и мотивишу, док им приступ историји постаје далеко заминљивији.

Примена интернета у настави може се остварити на више начина. Током обраде нових наставних јединица, наставник може указати ученицима на доступност одређених садржаја на интернету. Организованији рад с ученицима у примени историјских података с интернета захтева бољу техничку опремљеност школе, када би наставник могао с ученицима да организује рад у рачунарским учионицама.

Употреба интернета у настави историје почетком . века намеће се као један од набољих начина за унапређивање квалитета наставе. Она у великој мери пре свега зависи и од спремности наставника историје да буду у стању да континуирано прате растући технолошки развој и те пружене могућности искористе на најбољи могући начин за унапређивање квалитета наставе.

Корисни линкови у настави историје

Линкови на српском језику

Архив Србије http://www.archives.org.rs/

Балканолошки институт САНУ http://www.balkaninstitut.com/

Викизворник – слободна библиотека на српском језику

http://sr.wikisource.org/

Војни музеј у Београду http://www.muzej.mod.gov.rs/

Дигитална народна библиотека Србије http://digital.nb.rs/

Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ http://www.drustvo-istoricara.rs/

Настава историје http://nastavaistorije.wordpress.com/

Етнографски музеј у Београду http://www.etnografskimuzej.rs/

Знаци.нет – е-књиге, документи http://www.znaci.net/

Институт за новију историју Србије http://www.inisbgd.co.rs/

Историја Балкана http://istorijabalkana.com/

Историјска библиотека http://www.istorijskabiblioteka.com/

Историјски институт Београд http://www.hi.sanu.ac.rs/

Историјски музеј Србије http://www.imus.org.rs/

Креативна школа http://www.kreativnaskola.rs/

Матица српска http://www.maticasrpska.org.rs/

Музеј града Београда http://www.mgb.org.rs/

14 Слободан Мандић, Улоа и моућноси римене инернеа у насави исорије, http://www.kula.rs/stari/obrazovanje/smandic/primena_interneta.htm

112

. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Народни музеј у Београду http://www.narodnimuzej.rs/

National Geographic Srbija http://www.nationalgeographic-srbija.com/

Политикин забавник http://politikin-zabavnik.rs/

Растко – библиотека српске културе http://www.rastko.rs/

Семинар друштвене историје Истраживачке станице „Петница“

http://www.historiansclub.org/

Слике из српске историје http://www.staresrpskeslike.com/

Страна за младе историчаре http://istorija.moodlehub.com/

Удружење за друштвену историју http://www.udi.rs/

Удружење за друштвену историју – Euroclio http://www.udi.org.rs/

Линкови на страним језицима

American Civil War http://americancivilwar.com/

American History – Free Presentations in PowerPoint format

http://americanhistory.pppst.com/

BBC History Site http://www.bbc.co.uk/history

BBC Schools – Educational resources http://www.bbc.co.uk/schools/

Best of History Web Sites http://www.besthistorysites.net/

Center for History and New Media http://chnm.gmu.edu/

Council of Europe – History Teaching http://www.coe.int/t/dg/education/historyteaching/

Digital History Reader http://www.dhr.history.vt.edu/

Euroclio – European Association of History Educators http://www.euroclio.eu/

European History Primary Sources http://primary-sources.eui.eu/

Eustory – The History Network for Young Europeans http://www.eustory.org/

History.com http://www.history.com/

History for Kids http://www.historyforkids.org/

History on the Net http://www.historyonthenet.com/

History Teaching Ideas http://www.teachingideas.co.uk/history/contents.htm

HistoryWorld – History and Timelines http://www.historyworld.net/

Internet History Sourcebooks Project http://www.fordham.edu/halsall

Liberty, Equality, Fraternity: Exploring the French Revolution

http://chnm.gmu.edu/revolution

Maps of War http://www.mapsofwar.com/

Napoleon.org http://www.napoleon.org/

Ottoman web site http://www.osmanli.gen.tr/

Primary History http://www.primaryhistory.org/

Primary Resources – History http://www.primaryresources.co.uk/history/history.htm

SchoolHistory.co.uk http://www.schoolhistory.co.uk/

Spartacus Educational http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/

The Authentic History Center http://www.authentichistory.com/

The Corner History Concept Maps http://www.thecorner.org/hist/maps/index.html

The Corner of the World – History http://www.thecorner.org/history.htm

The Historical Association http://www.history.org.uk/

113

The Internet Classics Archive http://classics.mit.edu/

The map as history http://www.the-map-as-history.com/

TheOttomans.org – Discover The Ottomans http://www.theottomans.org/

The Tudors http://www.the-tudors.org.uk/

Theachinghistory.org http://teachinghistory.org/

Theaching History With Technology http://thwt.org/

Timeline index http://timelineindex.com/

Timelines of History http://timelines.ws/

Wars, Actions, Terrorism – Free Presentations in PowerPoint format

http://wars.pppst.com/

Women in World History http://www.womeninworldhistory.com/

World History – Free Presentations in PowerPoint format

http://worldhistory.pppst.com/

114

. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

ДЕФИНИЦИЈА И ФУНКЦИЈА ОЦЕЊИВАЊА

Оцењивање ученика је саставни део васпитно-образовног рада. Оно нам пружа информације о постигнутим резултатима ученика у процесу учења, о њиховом напредовању у учењу, о томе шта још треба учинити да би се постигли бољи резултати. Оцењивање се обавља свакодневно. Наставницима који оцењују важно је да знају да оцењивање доприноси постизању бољих резултата, као и да је оцењивање важно за даље учење и напредовање ученика.

Оцењивање има своје функције у односу на ученике и у односу на наставу.

– Функције оцењивања у односу на ученике су: – информативна – пружа ученику информацију о напредовању и учењу; – инструктивна или развојна – предлаже ученику следећи корак у учењу; – мотивациона – подиже смопоуздање и заинтересованост ученика; – евалуативна – изражена је у одређеним периодима када се обавља сумирање расположивих података о напредовању и успеху ученика.

Наведене функције помажу ученицима да схвате циљеве учења, овладају стратегијама учења, препознају остварене успехе и процене потенцијале за нова постигнућа.

Функције оцењивања у односу на наставу су:

– информативана; – аналитичко-евалуативна; – корективно-иновативна.

Приликом оцењивања није најважније ученицима само дати информацију колико су успешни и дати оцену. Важно је да наставник подстиче ученике да буду успешнији и бољи, као и да им помаже да остваре напредак.

Предлози начина за утврђивање градива и проверавање ученичких знања

. Често понављање наученога

– Ученик може понављати лекције прављењем графикона, паноа, скица. – Ученик може самостално дизајнирати преглед градива (мањих или већих целина) помоћу резимеа, подсетника, речника непознатих или важних појмова.

– Ученици могу самостално осмишљавати питања или задатке као начин провере степена усвојености градива.

. Анализа погрешних одговора

Грешке су саставни део учења. Када ученик да погрешан одговор на постављено питање, и тај одговор, иако нетачан, наставнику даје одређене информације. Наставник би требало да на часу анализира погрешан одговор и заједно с учеником дође до сазнања какву такав одговор даје информацију о степену разумевања и усвојености градива код ученика. У таквом процесу, наставник би требало да разлучи да ли је грешка резултат лапсуса, случајности, непознавања чињеница, да ли ученик није усвојио значење одређеног појма или појаве.

115

. Детаљно познавање резултата учења

Овакав поступак наставника у процесу оцењивања активира ученика, јер му даје смернице шта се од њега тражи, даје увид у урађено – шта је добро, и у којој мери, а шта није и због чега, каo и како може бити боље. Ова сазнања која ученици добијају од наставника током процеса оцењивања у настави, могу бити коректор будућих ученичких активности, модел како би нешто требало урадити. У оваквим околностима, ученик не остаје збуњен са осећањем да је оцена израз наставникових симпатија или антипатија или његовог расположења, већ добија меру, „репер“, како очекивана активност треба да изгледа. Детаљна повратна информација о одговору омогућује ученицима увид у карактеристике сопствених сазнајних моћи и нуди им начине за будуће поправљање.

. Играње улога

Некада је добро ставити ученике у ситуацију да они морају неком другом, на пример млађем ученику, да објасне и пренесу неко знање. Заменом улога стављамо их у ситуацију у којој би они сами требало да процене где је њихово знање добро, а у којим сегментима се може даље поправљати.

. Повећавање компетенције ученика за самоучење

– Упућивање на рад с уџбеником (како се служити уџбеником, његовим садржајем, речником непознатих појмова, илустрацијама, табелама, шемама, историјским картама).

– Упутства за учење – вежбати с ученицима активно посматрање, слушање, бележење, памћење, издвајање битног, подвлачење градива у уџбенику, прављење питања, писање резимеа.

– Упућивање на друге изворе – коришћење интернета, телевизије, часописа, књига. Веома је важно да наставник указује ученицима како је он сам дошао до одређених информација.

– Практиковање заједничких активности у којима су наставник и ученици у кооперативном односу у решавању проблема.

15 Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић, Акивно учење 2, Приручник за римену меоа акивно учења/насаве, Београд 2001, стр. 76–77.

116

. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

Тест 1Наставна тема: На позорници новог века

. Допуни следеће реченице.

Штампање првих књига у Европи почиње у ________ веку. Штампарију је изумео ___________________________________________ (напиши име и презиме).

. Попуни табелу подацима који недостају.

Морепловац Географско откриће Година или векРт добре наде

.

Поморски пут до Индије

Мегеланова експедиција


Највеће откриће после Колумба учинио је ___________________________________ (напиши име и презиме), који је са пет бродова опловио Земљину куглу. Ова је експедиција била у __________ веку. Најзначајнија је због тога што је ________________________________________________________________________.

. Одговори:

Које су негативне последице великих географских открића? ________________________________________________________________________________________________________________________________________________

. Допуни реченицу и одговори на следећа питања.

Идеје хуманизма и ренесансе прво су се јавиле на ________________________________ (напиши назив дела Европе).

а) Објасни значење појма хуманизам ________________________________________________________________________

б) Објасни значење појма ренесанса. ________________________________________________________________________

. Одговори:

Које је неправилности у Римокатоличкој цркви критиковао немачки свештеник Мартин Лутер? ________________________________________________________________________

. Допуни реченице.

Почетак противреформације означен је оснивањем монашког реда под називом ___________. Оснивач овог реда био је шпански племић ________________________ (напиши име и презиме).

11. ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРАВАЊЕ ЗНАЊА УЧЕНИКА

117

8. Наброј три земље у Европи почетком 17. века у којима су протестанти чинили већину.

________________________ , ________________________ , ________________________ .

9. Користећи се бројевима од 1 до 4 поређај хронолошким редом наведене догађаје.

_____ Колумбо открива Америку

_____ Бартоломео Дијаз стиже до Рта добре наде

_____ Пад Цариграда

_____ Почетак реформације

. Повежи ауторе и дела (напиши одговарајући број на линији).

. Николо Макијавели ______ Декамерон

. Мартин Лутер ______ Хамле

. Вилијам Шекспир ______ Влаалац

. Ђовани Бокачо ______ еза

. Данте Алигијери ______ Божансвена комеија

. Објасни појмове.

а) конкистадори ________________________________________________________________

б) мануфактура ________________________________________________________________

г) макијавелизам _______________________________________________________________

12. Објасни на које начине се Римокатоличка црква борила против реформације.

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

. Одговори о којим личностима је реч.

а) Којој личности се приписује изрека: „Ипак се окреће“? ________________________________

б) Како се звао владар који је подигао град Санкт Петербург? ____________________________

118


14. Поред сваке тврдње заокружите слово Т ако је тачна, а слово Н ако није тачна. Уколико сте заокружили Н, погрешан део реченице подвуците, а на црту у

загради упишите неопходну реч (или речи) да бисте добили тачну тврдњу.

Ернан Кортез и Ђордано Бруно били су познати шпански освајачи. Т Н( __________________________________________________ )

Познати сликар из времена ренесансе био је Франческо Петрарка. Т Н( __________________________________________________ )

Хуманизам и ренесанса обухвата период средњег века. Т Н( __________________________________________________ )

Лутерова реформа задала је тежак ударац Римокатоличкој цркви. Т Н( __________________________________________________ )

Француском је у другој половини . века владао краљ Ришеље. Т Н( __________________________________________________ )

. Испод слика напиши имена владара и држава којима су владали.

Владар: __________________ Владар: __________________

Држава: __________________ Држава: __________________

Укупно бодова: ______________ ()

119

Тест 2Наставна тема: Срби од почетка . до краја . века


Турско царство је доживело врхунац у _____________ веку, за време владавине ____________ (напиши титулу) ______________________ (напиши име тог владара).

. Прочитај реченицу и одговори.

Османско друштво се делило на два основна слоја: аскер и рају.

а) Ко је чинио аскер?

_______________________________________________________________________

б) Ко је чинио рају?

_______________________________________________________________________

. Одговори.

а) Ко су биле спахије? ____________________________________________________________

б) Како су се звала земљишна имања на којима су живели? _______________________________

в) Објасни права и обавезе спахија у Турском царству._______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

. Одговори.

С којим државама је најчешће ратовала Турска од почетка . до краја . века?_____________________________________________________________________________

. Прочитај реченицу и одговори.

Мањи део српског становништва у Турском царству имао је повлашћени положај.

а) Како се звала најбројнија категорија српског повлашћеног становништва? ________________________

б) Објасни на шта су се углавном односиле повластице које су добијали ови слојеви српског друштва у Турском царству? ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

в) Наброј још бар две групе Срба с повлашћеним положајем у Турском царству._____________________________________________________________________________

120


. Одговори.

Које је обавезе и дажбине српско покорено становништво плаћало султану и држави?______________________________________________________________________

. Објасни следеће појмове.

а) Шеријат ______________________________________________________________

б) Порта ________________________________________________________________

в) Санџак _______________________________________________________________

г) Тимар ________________________________________________________________

д) Кулук ________________________________________________________________

. Одговори на питања.

а) Наведи најмање три привилегије које су Срби у Хабзбуршкој монархији крајем . века добили од цара Леополда. ____________________________________________________________________________________________________________________________________

б) У ком су веку Турци спалили мошти Св. Саве? _______________________________________

в) После ког мира се граница између Аустрије и Турске усталила на Сави и Дунаву? _______________________________

. Одговори.

а) Која династија је владала Турским царством? _____________________________

б) Како су се звале највеће провинције у Турском царству? ____________________

в) Коју је титулу носио султанов заменик? __________________________________

г) Шта је девширма? ___________________________________________________

д) Ко је био кадија? ____________________________________________________

. Одговори на следећа питања.

а) Које је године обновљена самосталност Српске православне цркве (Пећке патријаршије)? __________

б) Ко је био турски султан у доба обнове Пећке патријаршије? _______________________

в) Ко је предводио сеобу Срба ? ______________________________________

г) У време ког рата Срби крећу у Велику сеобу? ________________________

121

. Поређај догађаје хронолошким редом користећи се бројевима од до .

___ Карловачки мир

___ Прва велика сеоба Срба

___ укидање Пећке патријаршије

___ почетак Великог бечког рата

___ Београдски мир

. Одговори.

а) Како се назива документ који је регулисао права Срба у Вараждинском генералату?_________________________________

б) Која су права и обавезе имали крајишници према овом документу ? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

. Одговори.

а) Који су били најчешћи разлози сеоба Срба од . века? ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

б) С којих су се простора Срби највише селили? __________________________________________________________________________________________________________________

. Попуни шему.

Државе у којима су Срби живели од краја . до почетка . века

. Заокружи слово испред тачног одговора.

„Српском светом гором“ народ назива манастире:

а) на Атосу,б) на Фрушкој гори,в) у Шумадији?

Укупно бодова: ______________ ()

122


Тест 3Наставна тема: Револуције и њихов допринос обликовању модерног света

. Заокружи слова испред тачних одговора.

Током . века одиграле су се следеће револуције:

а) индустријска револуција,б) Низоземска револуција,в) Енглеска револуција,г) Француска револуција.


Међу наведеним појавама само је једна последица индустријске револуције:

а) мануфактура,б) апсолутистичке монархије,в) прелазак с ручне на машинску производњу.


а) Када је и где проглашена независност САД? ________________________________________б) Која је европска сила помагала америчке колонисте?_____________________________в) Како се звао заповедник војске америчких колониста? ________________________________


Ова слика могла је да настане у време:

а) Српске револуције,б) Француске грађанске револуције,в) Америчке револуције?

123

. Наведи три најважније одлуке француске Уставотворне скупштине у периоду –. године.

) ____________________________________________________________________

) ____________________________________________________________________

) ____________________________________________________________________

. Наведи све облике државног уређења које је имала Француска у периоду –. године.

______________________________________________________________________

. Објасни појмове:

грађански рат __________________________________________________________;

Марсељеза ____________________________________________________________;

устав _________________________________________________________________;

Бастиља ______________________________________________________________.


Наполеон Бонапарта је крунисан за цара __________ године. После пораза . године у бици код _______________ протеран је на острво ____________________.

9. Поред назива битке напиши име државе која је изашла из сукоба као победница.

Битка код Трафалгара ___________________________________________________

Битка код Бородина ___________________________________________________

. Пажљиво прочитај реченицу и одговори.

Наведене су три револуције и године када су оне почеле. На линију поред сваке револуције упиши одговарајућу годину.

а) Француска грађанска револуција ____________б) Америчка револуција ____________в) Европске социјалне/националне револуције ____________

1775. 1848. 1789.


а) Која је држава почела борбу за италијанско уједињење? _______________________________б) Ко је био председник владе те државе? ____________________________________________в) Која је европска држава помагала италијанско уједињење? ____________________________г) Које је године уједињење завршено? ______________

124



Прочитај из табеле и одговори које државе су стекле независност . године.

Држава Година стицања независностиГрчка .

Србија .

Црна Гора .

Румунија .

Бугарска .

Албанија .

Одговор: ______________________________________________________

. Заокружи слово испред одговора у којем је наведен тачан датум настанка овог историјског извора.

„Ми сматрамо (...) да су сви људи једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. (...)“

а) . јул . годинеб) . јул . годинев) . децембар . годинег) . фебруар . године

. Одговори на питање и заокружи слово испред тачног одговора.

У којем је веку наведени цитат из историјског извора могао да настане?

„ Члан Проглашава се блокада британских острва.Члан Свака трговина и промет с британским острвима су забрањени. Члан Сви енглески поданици, без обзира на сталеж и занимање, који се налазе на подручју наших земаља или земаља поседнутих од трупа наших савезника, имају бити ратни заробљеници...“

а) . век б) . век в) . век г) . век

. Заокружи Т за тачну или Н за нетачну тврдњу.

Револуција /. захватила је и Енглеску. Т Н

Декларацију права човека и грађанина саставио је Томас Џеферсон. Т Н

Вођа јакобинаца звао се Франсоа Волтер. Т Н

Укупно бодова: ______________ ()

125

Тест 4Наставна тема: Срби у . веку


Наведи два значајна догађаја из периода Српске револуције која су везана за верски празник Сретење Господње:

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________


а) У ком је месту донета одлука о подизању буне на дахије? __________________________

б) Када је донета одлука да се подигне буне на дахије? (Тачан датум) ___________________

в) Ко је изабран за вожда српских устаника? (Пуно име и презиме)

________________________________________________________________________

. Допуни реченице тако да искази буду тачни.

Заједничко ратовање Срба и Руса престало је . године јер је Русију напао _______________________________. Мир између Русије и Турске склопљен је у _____________________ (град).


а) Који верски празник је Дан државности Републике Србије?

________________________________. (Напиши датум и назив верског празника)

б) У којим биткама су Срби однели победе . године?

______________________________________________________________________

. Турци су угушили Први српски устанак . године. Одговори:

Ко су те године били владари:

Русије _________________________________________,Француске _____________________________________.

126


. Заокружи три догађаја која су се десила . године:

а) Наполеоново крунисање за цара,б) битка на Иванковцу,в) оснивање Правитељствујушчег совјета,г) битка код Аустерлица,д) Букурешки мир.

. Поређај догађаје хронолошким редоследом користећи се бројевима од до .

___ Бој на Мишару

___ Збор у Такову

___ Збор у Орашцу

___ Берлински конгрес


а) У ком је месту донета одлука о подизању Другог српског устанка? ________________________

б) Ког је датума и на који верски празник донета ова одлука? _______________________________

в) Ко је тада изабран за вожда српских устаника (име и презиме)? ___________________________

. Разврстај у колоне набројане битке према устанку у коме су вођене:

Дубље, Палеж, Љубић, Мишар, Делиград, Иванковац

Први устанак Други устанак

. Одговори на питање.

Која су четири темељна документа о аутономији Србије?

(Напиши називе тих докумената и године када су донети.)

______________________________________ ____________ година

______________________________________ ____________ година

______________________________________ ____________ година

______________________________________ ____________ година

127

. Повежи личност с догађајем уписујући одговарајући број на црти испред личности:

____ Прота Матеја Ненадовић . Сеча кнезова

____ Мула Јусуф . Правитељствујушчи совјет

____ Јеврем Обреновић . Уставобранитељи

____ Стеван Синђелић . Чегар

____ Грађански законик . Јован Хаџић

. Од наведених догађаја испиши на линији три која су се десила у време Српске револуције:

убиство Карађорђа, устанак Срба у Херцеговини, Хаџи Проданова буна,

убиство кнеза Михаила, донет Турски устав, Милетина буна.

________________________________________________________________________

. Заокружи слово испред три тачна одговора:

Последице Српске револуције су:

а) учвршћивање турске власти у Србији,б) укидање турског феудализма,в) признавање независности Србије,г) стицање аутономије,д) територијално проширење Србије.

. Кнежевина Србија је до Берлинског конгреса имала три устава.

По хронолошком редоследу наведи њихове називе и године доношења.

а) ________________________ , ___________ година

б) ________________________ , ___________ година

в) ________________________ , ___________ година

. Нађи одговарајуће парове наведених појмова. (*Дат је пример у последњој колони.)

Србија 1804. године Србија 1878. годинеРопство

Самостална држава

Србија с Турцима

*Неписменост Писменост

Укупно бодова: ______________ ()

128

. ТЕСТОВИ С ТАКМИЧЕЊА

Тест 1

. У време великих географских открића, европски морепловци су на својим путовањима открили непознате пределе.

Попуни табелу тачним подацима који недостају.

Морепловац Земља за коју плови ОткрићеВаско да Гама

Холандија

Рт добре наде

. Одговори.

а) Које је године склопљен Аугзбуршки верски мир? ___________________________________б) Које су две вере (цркве) тим миром постале равноправне?

___________________________________________________________________________в) Који је принцип озакоњен тим миром? ____________________________________________

. Турско царство је било на врхунцу моћи у XVI веку. Одговори.

а) Која је династија владала Турским царством? ___________________________________б) Коју је титулу носио турски владар? ___________________________________________в) Шта је било Турско царство по облику владавине? _______________________________г) Наведи име престонице Турског царства. _______________________________________

. Срби су од XVI до XVIII века живели у Турском царству, Аустријском царству и Млетачкој републици. Одговори.

а) Ком верском притиску су били изложени Срби у Турском царству?__________________________________________________________________________

б) Ком верском притиску су били изложени Срби у Аустријском царству и Млетачкој републици?_________________________________________________________________

в) Захваљујући којој установи су Срби одолевали верском притиску у тим државама?__________________________________________________________________________

. Српска православна црква, обновљена . године под именом Пећка патријаршија, постала је најважнија институција српског народа током робовања под туђином.

Одговори:а) За време владавине ког султана је обновљена Пећка патријаршија? __________________б.) Ко је бирао патријарха? _________________________________________________в) Ко је био патријарх . године? ________________________________________

129

. Заокружи ДА за тачне тврдње, а НЕ за нетачне тврдње.

а) Савременик Сулејмана I Величанственог био је Мехмед-паша Соколовић. ДA Н Еб) Бечки рат је завршен склапањем Крушевачког мира. ДА Н Ев) Турски султани су били владари Срба. ДА Н Ег) Турска освајања Европе трајала су од прве половине XIV до краја XVII века. ДА НЕ

. Добијањем привилегија од Леополда I, Срби су могли да:

а) бирају митрополита,б) имају слободу вероисповести,в) имају своју територију којом ће управљати,г) имају Сабор,д) иду само у немачке школе.

(Заокружи тачне одговоре.)

. У току Француске револуције постојали су одређени периоди. Поред година упиши називе тих периода:

а) –. ___________________________________________________________б) –. ___________________________________________________________в) –. ___________________________________________________________

. Одговори.

Коју је афричку земљу Наполеон покушао да освоји? ___________________________

. Одговори.

Које су две личности одиграле важне улоге током Америчке револуције?

а) _______________________________________________________________________б) _______________________________________________________________________в) У ком су граду проглашене Сједињене Америчке Државе? ________________________

. Одговори.

Које државе су поражене у следећим биткама?

а) код Трафалгара __________________________________________________________б) на Мохачу __________________________________________________________в) код Јорктауна __________________________________________________________г) код Лепанта __________________________________________________________

130


. Испред имена аутора напиши број под којим је његово дело.

________ Декамерон . Данте Алигијери________ Божансвена комеија . Луиз Лабе________ Расрава о љубави и ревари . Марин Држић________ Уоија . Ђовани Бокачо________ Дуно Мароје . Томас Мор

. Напиши називе двају књижевних дела Доситеја Обрадовића.

__________________________________________________________________________

. Поређај догађаје по хронолошком реду користећи се бројевима од до .

_______ Проналазак штампарије_______ Темишварски сабор_______ Декларација о независности_______ Пад Бастиље_______ Прва велика сеоба Срба

. Поред имена владара напиши титулу коју је имао.

а.) Александар I – _______________________________б.) Луј XV – _______________________________в.) Марија Терезија – _______________________________г.) Селим II – _______________________________д.) Марија Антоанета – _______________________________

131

Тест 2


а) Под којим је називом познат најстрашнији од свих покоља који су извршили римокатолочки фанатици у Француској? _______________________

б) Које се године одиграо овај догађај? _________________________

в) Француски калвинисти су познатији под називом ____________________, и њима је дозвољена ограничена слобода вероисповести ________ године, када је објављен _____________________________.

. Поред назива државе напиши протестанте који су у њој живели.

Швајцарска ______________________________Енглеска ______________________________Шкотска ______________________________Чешка ______________________________

. Пажљиво прочитај текст и одговори.

Мехмед-паша Соколовић је захваљујући својој способности и сналажљивости брзо напредовао у служби. Наведи хронолошким редом које је положаје заузимао у Турској држави.

. _____________________________. _____________________________. _____________________________. _____________________________. _____________________________


а) Напиши назив битке у Великом (бечком) рату после које су Турци зауставили продор Аустрије? _____________________

б) Које се године одиграла ова битка? ___________________

в) Током овог рата дошло је до прве велике сеобе Срба. Ко је тада предводио Србе? _______________________________________________

г) Током ове сеобе Срби су прешли Саву и Дунав. Напиши назив града на Дунаву до ког су се најдаље населили Срби. _____________________

д) Како се звао аустријски цар који је после ове сеобе Србима дао привилегије? _______________________________

132


. Повежи следеће појмове.

. Капућехаја ____ турска полиција . Сејмен ____ командант флоте . Сераскер ____ дипломатски представник . Капудан-паша ____ командант копнене војске

. Пажљиво прочитај реченице и одговори.

Кнез Милош је вешто избегавао да донесе устав. Међутим, пристао је под притиском уставобранитељске опозиције. Овај устав Порта је издала Србима као хатишериф.

а) Под којим је називом познатији овај устав? ______________________б) У ком је граду донет овај устав? ____________________________в) До које је године овај устав остао на снази у Кнежевини Србији? ________________________


Највећи успех кнеза Михаила јесте добијање градова. Напиши године и називе тих градова.

а) ________ г. ____________________________________________________б) ________ г. ____________________________________________________

. Двојица српских државника саставила су два програма ослобођења Срба и њиховог уједињења. Наведи:

а) име програма: _________________________________________________,име и презиме аутора: _____________________________________________;

б) име програма: _________________________________________________,име и презиме аутора: _____________________________________________.


Јован Ристић је обављао разне дужности у Кнежевини и Краљевини Србији.

а) Током друге владавине кнеза Михаила био је_______________________б) Најважнија дужност му је била намесничка. Коме је и када све био намесник? _______________________________________________________в) Био је вођа _____________________________ странке, која је основана __________године.

133


Прва научна установа код Срба основана је __________________ године, за време владавине _________________________________________ (напиши титулу, име и презиме тог владара). Ова ће установа касније мењати своје називе. То су: _______________________________________________ и ___________________________________________ . Ова установа је претеча данашње најугледније српске научне установе која се зове __________________________________________________________.

. Напиши положај Босне и Херцеговине:

. после Санстефанског мира: ___________________________________________________,. после Берлинског конгреса: ___________________________________________________.


а) У ком је граду Србија проглашена за независну државу? ______________________________б) Напиши тачан датум када су велике силе признале Србији независност. _________________в) Ко се од српских политичара посебно истакао током рада мировног конгреса када је Србији призната самосталност? ___________________________________г) Наведи називе области којима је Србија тада проширена. ___________________________________________________________________________

. Одговори на питање.

Који је српски државник испраћен у гроб изреком „Твоја мисао погинути неће“? __________________________________________________

. Напиши (хронолошким редом) ко је све хиротонисао цетињске митрополите у периоду од . до . века._____________________________________________________________________________

. Поређај по хронолошком реду.

___ Смрт Шћепана Малог___ Битка на Граховцу___ Укидање гувернадурства ___ Битка на Вучјем долу___ Оснивање гвардије и перјаника

134


Тест 3

. Пажљиво прочитај и допуни реченице.

Током XV и XVI века пронађен је трговачки поморски пут до Индије и откривена је Америка.Северну Америку су истраживале и освојиле (назив држава) _______________________ и ______________________________.

Индија је постала колонија ________________________(држава). Да би се скратио поморски пут до Далеког истока, ____________________________ (држава) је . године __________________________________________________________.

. Пажљиво прочитај следећи текст и одговори на постављена питања.

„ Био је фирентински политичар, песник, писац и историчар. Овај хуманиста италијанске ренесансе спада у ред првих теоретичара уједињене Италије, који је упутио савет будућем владару такве државе да буде јак као лав, а лукав као лисица.“

a) Како се зове личност о којој говори наведени текст? ________________________б) Како гласи назив његовог чувеног дела? _________________________________в) У којим вековима је живео и деловао овај политичар, писац и историчар? _______ и _______

. Допуни реченицу и одговори.

Крајем XVI века хришћанска Европа била је подељена на ______________________________, ________________________________ и _____________________________________ цркву.

Од наведених народа заокружи оне који су били претежно протестантски.

Румуни Чеси Пруси Шкоти Данци Мађари

. Пажљиво прочитај и одговори.

Стојан Јанковић из Равних Котара борио се против Турака у ХVII веку. Вук Караџић је записао: „Име Стојана Јанковића спомиње се у песмама по свему народу нашему...“

а) Ко је био Стојан Јанковић? _______________________________б) У ком се рату посебно истакао? _________________________________________в) Коју је титулу имао у том рату? ___________________________г) С ким је водио преписку (наведи име презиме)? __________________________

. Дупуни реченице.

а) Власник земље у Турској је ____________________________.б) Кадилук је _________________________________________________________. в) Турско друштво делило се на _____________________________________ класу.г) Чифтлук је обрађивала _______________________________________________.

135

. Повежи појмове с њиховим значењем исписујићи бројеве на црти.

. Амнестија ____ порука. Абдикација ____ безвлашће. Аманет ____ староседелац. Анархија ____ одрећи се престола. Аутохтон ____ помиловање

. Кроз прошлост неки су градови мењали своје називе. Одговори како се данас зову:

а) Палеж – __________________________б) Велики Бечкерек – ________________________в) Карановац – _________________________г) Сентомаш – _________________________

. Француска је у току револуцује добила устав. После тога политички истомишљеници почели су да се окупљају у политичке клубове.Одговори:

а) Које године је Француска добила први устав? ___________________б) Какво је било државно уређење Француске пре доношења устава? ___________________________________________________в) Које су се политичке групације издвојиле у оквиру Јакобинског клуба? _____________________________ и _______________________________________г) Које су две државе закључиле мир исте године када је Француска добила устав? ____________________________________________________д) Коју су културно-образовну установу те исте године добили Срби у Јужној Угарској? ______________________________

. Поред назива дела напиши име и презиме аутора.

а) Вавилонско росво цркве – __________________________________________б) Уоија – ____________________________________________________________в) Расрава о љубави и ревари – __________________________________________г) Совјеи зравоа разума – __________________________________________д) Диломаска исорија Србије – __________________________________________

. Повежи личност с догађајем у ком је учествовала исписујући број на црти.

____ Ђорђе Бранковић . Мајски сабор или скупштина____ Мехмед-паша Соколовић . Уједињење Немачке____ Кутузов . Освајање Баната____ Ото фон Бизмарк . Бородинска битка____ Јосиф Рајачић . Бечки рат

136


. Заокружи Т aко је исказ тачaн, а Н ако је нетачaн.

а) Косем султанија, жена Ахмеда I, пореклом је била Гркиња. Т Нб) Баштина је земљишни посед који обрађује муслиманска раја. Т Нв) Хабзбурзи су забележили нагли успон у XVI веку. Т Нг) Волтер је развио теорију о суверенитету народа. Т Нд) Кримски рат је завршен миром у Паризу . године. Т Н

. Пажљиво прочитај следећи текст и одговори на постављена питања.

„ ... [Он] је велики јунак, али је поносит, бесан и прави крвопилац људски“, написао је један истакнути Србин за свог савременика.

а) Ко је то написао? ________________________________________________________б) На кога се односе његове речи? ____________________________________________в) У којим се бунама показао као крвопилац? ___________________, _________________.г) Коју је имао титулу? ________________________________ д) Како се завршио његов живот? _______________________________________________

. Допуни реченицу и одговори на питања.

Кнез Александар Карађорђевић владао је Србијом од _____________ до ___________ године.

За то време Обреновићи су покушавали да се врате на престо Србије. Којим догађајима и када?

Назив догађаја годинаа) ___________________________________ , ___________ б) __________________________________, ___________в) ___________________________________, ___________


а) Српске цркве и манастири на Фрушкој гори грађени су у стилу ________________________.б) Унијаћење је појава када православни за свог верског поглавара признају _______________. в) Прва жена у Босни која је написала књигу звала се __________________________________ г) Врдничком вилом звали су ____________________________________________________

. Наведени цитати везују се за знамените Србе. Поред цитата наведи чије су речи.

а) „Споља мудри а унутра чврсти одношаји – то су једини путеви.“ –_______________________б) „Народност и слобода, то је једно исто.“ –__________________________________________ в) „Мисли шта мислиш, узми шта можеш.“ –___________________________________________

137

ОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА

М. Пери, Инелекуална исорија Еврое, Београд .Ж. Делимо, Цивилизација ренесансе, Нови Сад .Ж. Делимо, Каолицизам између Луера и Волера, Сремски Карловци .Ж. Делимо, Насанак и учвршћење реформације, Сремски Карловци .Ж. Делимо, Срах на Заау, Сремски Карловци .Драгољуб Живојиновић, Усон Еврое, Београд .Чедомир Попов, Грађанска Евроа. Основи евроске исорије . века, I–II, Нови Сад .Радован Самарџић, Сулејман и Рокселана, Београд .Робер Мантран, Исорија Османско царсва, Београд .Халил Иналџик, Османско царсво. Класично оба –, Београд .Олга Зиројевић, Турско војно уређење у Србији –, Београд .Х. Кенигсбергер, Џ. Моуз, Џ. Боулер, Евроа у XVI веку, Београд .Доналд Х. Пенингтон, Евроа у XVII веку, Београд .М. С. Андерсон, Евроа у XVIII веку, Београд .Френклин Л. Форд, Евроа у оба револуција –, Београд .Хари Хердер, Евроа у XIX веку, Београд .Џон М. Робертс, Евроа –, Београд .Ален Џ. П.Тејлор, Хабзбуршка монархија –. Исорија Аусријске царевине и Аусроуарске, Београд .Исорија ривано живоа. О ренесансе о росвећеноси, приредили Филип Аријес и Жорж Диби, Београд .Исорија ривано живоа. О Француске револуције о Прво свеско раа, приредили Филип Аријес и Жорж Диби, Београд .Илусрована исорија свеа III–IV, ред. М. Војводић, Ђ. Станковић, Београд .Ж. Лефевр, Ш. Х. Путас, М. Бомон, Исорија Француске I, Београд .Р. Х. Тони, Релиија и усон каиализма, Београд .П. Шони, Цивилизација класичне Еврое, Београд .Ф. Бродел, Сиси о исорији, Београд .Ф. Бродел, Меиеран и меиерански све у оба Филиа II, I–II, Београд .Ф. Фире, М. Озуф, Криички речник Француске револуције, Београд, Сремски Карловци, Нови Сад .Ф. Фире, Раионица исорије, Сремски Карловци .Волфганг Шмале, Исорија евроске иеје, Београд .Х. Паркс, Исорија САД, Београд .Ф. Џенкинс, Исорија САД, Београд .Збигњев Бжежински, Велика шаховска абла, Подгорица .Џозеф С. Нај, Како разумеи међунароне сукобе, Београд .Семјуел П. Ханингтон, Трећи алас. Демокраизација на крају ваесео века, Београд .Семјуел П. Ханингтон, Сукоб цивилизација и реобликовање свеско орека, Подгорица .Френсис Фукујама, Крај исорије и ослењи човек, Подгорица .П. Џонсон, Исорија америчко нароа, Београд .Исорија Русије, приредили Д. Оболенски, Р. Оти, Београд .Џ. Билингтон, Икона и секира. Исорија руске кулуре, јено умачење, Београд .

138

. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

В. Поповић, Исочно иање. Исоријски реле борбе око осанка Османлијске царевине у Левану и на Балкану, Београд .И. Ортајли, Најужи век имерије, Београд .Д. Ђорђевић, Националне револуције балканских нароа –, Београд .С. К. Павловић, Исорија Балкана, Београд .Л. Ставријанос, Балкан осле , Београд .Р. Клог, Исорија Грчке ново оба, Београд .Д. Попов, И. Божилов, Ц. Георгијева, К. Косев, А. Пантев, И. Баева, Исорија Буарске, Београд .П. Бартл, Албанци, Београд .Ж. Годшо, Револуције , Београд .Ж. Жерне, Кинески све, Београд .Ф. Куртен, С. Фајерман, Л. Томпсон, Ј. Вансина, Исорија Африке. О раочека о независноси, Београд .А. Џ. П. Тејлор, Борба за ревлас у Еврои –, Сарајево .П. Кенеди, Усон и а великих сила. Економска ромена и раовање –, Београд .К. Мекнот, Исорија Канае, Београд .М. Ковић, Дизраели и Исочно иање, Београд .П. Ренувен, Пиање Далеко исока –, Београд .Ф. Б. Алварес, Х. Х. Пећароман, Исорија Шаније, Београд .С. Романо, Исорија Иалије. О Рисорђимена о наших ана. Београд .Енциклоеијски исоријски алас свеа, Београд .

НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА

Р. Веселиновић, Војвоина, Србија и Макеонија о урском влашћу у руој оловини . века, Нови Сад .С. Вуковић, Срски јерарси: о евео о ваесео века, Београд .В. Дабић, Банска крајина –, Београд–Загреб .Војин Дабић, Војна крајина. Карловачки енерала –, Београд .С. Гавриловић, Из исорије Срба у Хрваској, Славонији и Уарској –. век, Београд .С. Гавриловић, Срби у Хабзбуршкој монархији –, Нови Сад .С. Гавриловић, Војвоина и Србија у време Прво срско усанка, Нови Сад .Б. Ђурђев, Турска влас у Црној Гори у . и . веку, Сарајево .Б. Ђурђев, Улоа цркве у саријој исорији срско нароа, Сарајево .О. Зиројевић, Цркве и манасири на оручју Пећке аријаршије о . оине, Београд .О. Зиројевић, Србија о урском влашћу (–), Нови Пазар .А. Ивић, Исорија Срба у Војвоини, Нови Сад .А. Ивић, Мирације Срба у Хрваску оком , . и . сољећа, Суботица .Д. Медаковић – Д. Давидов, Сенанреја, Београд .Ст. Новаковић, Село, Београд .М. Панић-Суреп, Ка су живи завиели мрвима, Београд .Д. Пантелић, Беораски ашалук ре Први срски усанак (–), Београд .Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба . оине, Београд .

139

Д. Ј. Поповић, О Цинцарима. Прилози иању осанка наше рађанско рушва, Београд .Ј. Радонић, Римска курија и јужнословенске земље о . о . века, Београд .Ј. Радонић – М. Костић, Срске ривилеије о . о . оине, Београд .Р. Самарџић, Велики век Дубровника, Београд .Р. Самарџић, Мехме-аша Соколовић, Београд .Р. Самарџић, Беора и Србија у сисима француских савременика –. век, Београд .Р. Самарџић, Усмена нарона хроника, Нови Сад .Г. Станојевић, Црна Гора у оба влаике Данила, Цетиње .Г. Станојевић, Србија у време Бечко раа –, Београд .Г. Станојевић, Јуословенске земље у млеачко-урским раовима . и . века, Београд .Г. Станојевић, Шћеан Мали, Београд .Ј. Тадић, Дубровачки орреи, Београд .Ђ. Трифуновић, Очевици о Великој сеоби Срба, Крушевац .А. Фотић, Свеа ора и Хиланар у Османском царсву –. век, Београд .Х. Шабановић, Босански ашалук, Сарајево .

СРБИЈА У 19. ВЕКУ

М. Војводић, Србија у међунароним оносима крајем . и очеком . века, Београд .Д. Ђорђевић, Порреи из новије срске исорије, Београд .Д. Ђорђевић, Олеи из новије балканске исорије, Београд .Д. Р. Живојиновић, Краљ Пеар I Карађорђевић, књ. I–II, Београд –.Г. Јакшић, Из нове срске исорије. Абикација краља Милана и руе расраве, Београд .В. Крестић – Р. Љушић, Прорами и сауи срских олиичких сранака о . оине, Београд .Р. Љушић, Књиа о Начеранију, Београд .Р. Љушић, Кнежевина Србија –, Београд .Радош Љушић, Исорија срске ржавноси II, Београд .Радош Љушић, Вож Карађорђе, Београд .Д. Јанковић, Рађање арламенарне емокраије. Полиичке сранке у Србији . века, Београд .С. Јовановић, Усавобраниељи и њихова влаа –, Београд .С. Јовановић, Друа влаа Милоша и Михаила –, Београд .С. Јовановић, Влаа Алексанра Обреновића, књ. I–III, Београд .С. Јовановић, Влаа Милана Обреновића, књ. I–III, Београд .С. Јовановић, Из исорије и књижевноси, Сабрана ела . , књ. , Београд .Д. Милић, Срани каиал у руарсву Србије о , Београд .Ј. Милићевић, Јеврем Грујић. Исорија Свеоанрејско либерализма, Београд .Ч. Попов, Србија на уу ослобођења –, Београд .Л. Ранке, Срска револуција, Београд .В. Стојанчевић, Књаз Милош и њеово оба, Београд .Усави Кнежевине и Краљевине Србије –, (ур. М. Јовичић), Београд .Исорија срско нароа, III, Београд .Исорија срско нароа, IV, IV, Београд .Нова исорија срско нароа, приредио Душан Т. Батаковић, Београд .Привани живо у срским земљама у осви моерно оба, приредио Александар Фотић, Београд .

140

. ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

СРБИ ПОД ТУ ЂИНСКОМ ВЛАШЋУ У 19. ВЕКУ

Д. Берић, Усанак у Херцеовини –, Београд .Д. Ђорђевић, Националне револуције балканских нароа –, Београд .М. Екмечић, Раови из исорије Босне и Херцеовине . века, Београд .М. Екмечић, Усанак у Босни –, Сарајево .Ј. М. Јовановић, Јужна Србија о краја . века о ослобођења, Београд .В. Крестић, Срско-хрваски оноси и јуословенска иеја у руој оловини . века, Београд .В. Крестић, Исорија Срба у Хрваској и Славонији –, Београд .В. Крестић, Срска шама у Уарској –, Нови Сад .М. Костић, Досиеј Обраовић у исоријској ерсекиви . и . века, Београд .А. Раденић, Из исорије Србије и Војвоине, Нови Сад .В. Стојанчевић, Србија и ослобоилачки окреи на Балканском олуосрву, Београд .В. Стојанчевић, Срби и Албанци, Београд .Н. Милаш, Православна Далмација, Београд .К. Милутиновић, Из исорије нароно реороа риморских Срба, Београд .

141

ЛИТЕРАТУРА

Грандић Радован, Основи еаоије – риручник, Нови Сад .Грандић Радован, Уво у еаоију – риручник, Нови Сад .Перовић Милутин, Меоика насаве исорије, Београд .Попов Слободан, Пеаоија, Нови Сад .Страдлинг Роберт, Насава евроске исорије ваесео века, Београд .Ана Пешикан Аврамовић, Треба ли еци исорија, Београд .Иван Ивић, Ана Пешикан, Акивно учење , Београд .Кључни ојмови за крај обавезно образовања, Историја, приручник за наставнике, ур. Арсен Ђуровић, Београд .Образовни санари за крај обавезно образовања за насавни реме Исорија, ур. Видосава Граховац, Београд .Савремена насава исорије и осицање инелекуално развоја ученика, Зборник радова са IV међународног скупа технологија, информатика, образовање – за друштво учења и знања, Београд .Сања Ристић, Пракична римена меое акивне насаве исорије, Настава историје, год. , број , Нови Сад .Милан Д. Лазић, Проблемска насава у исорији: илема за и роив, Настава историје, /, Нови Сад .

. ЛИТЕРАТУРА

142

БЕЛЕШКЕ

143

БЕЛЕШКЕ

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

371.3: : 94(035)

ЈЕВРИЋ, Јелена, 1975– Приручник за наставнике : уз уџбеник Историје за седми разред основне школе / Јелена Јеврић – 1. изд. – Београд : Klett, 2011 (Београд : Публикум). – 143. стр. : илустр. ; 29 cm

Тираж 1.000. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Додатна литература за наставнике : стр. 137–140. – Библиографија : стр. 141

ISBN 978-86-7762-196-4

а) Историја – Настава – Методика –Приручници COBISS.SR-ID 184007692

Documents

ПРИРУЧНИК - Izdavačka kuća Klett...ИСТОРИЈА ˘ Приручник за наставнике уз уџбеник Историја за седми разред основне