Година LX • Сремска Митровица • Среда 12 ... · 2020. 2. 17. · [email protected] KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: [email protected]

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 12. фебруар 2020. • Број 3076 • Цена 50 динара

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

СРЕМАЧКЕ ЗАБИЈАЧКЕ

Страна 17.

ПЛАСТЕНИЧКА ПРОИЗВОДЊА У ЗАМАХУ СКУП ПРОИЗВОЂАЧА МЛЕКА ТРИ ДРЖАВЕ БЕОЧИН: ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ У 2019.

Најбољи је Ог њен Ра у ко вић

Страна 30.

Сви муче исте муке, нема ко да музе краве

Тежак посао и сигурнија зарада

Страна 6.

Страна 3.

Среда, 12. фебруар 2020.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

ИЗДВОЈЕНА ВЕСТ

Порез на имовинуРок за уплату обавезе за први квартал годишњег пореза на

имовину, за ову годину, је 14. фебруар, Према закону, порез на имовину се плаћа тромесечно, у року од 45 дана од почетка тромесесечја.

Износ пореске обавезе коју треба измирити на име првог квар-тала за ову једнак је износу пореза за последњи квартал за прошлу годину.

Редовним и благовременим измиривањем пореза избегава се обрачун и наплата камате због кашњења у плаћању. СН

Римовање историјеПрича је ово о Дунавској бановини и њеном првом бану –

Даки Поповићу. По струци грађевински инжињер, пројек-товао неколико зграда које и данас обележавају Нови Сад, по-том био министар, сенатор, бан, публициста, писац.

Дака је имао два сина, Владу и Душана, Душка, Поповића. Ћерка Владина је данашња ректорка Београдског универзитета, Иванка Поповић. Душан или Душко Поповић под којим именом сам га и ја познавао има двоје деце. Влада и Душан Поповић су дуго у себи носили идеју да напишу историју породице Попо-вић, али тако да она носи обележја или приче епохе. Молили су свог оца да нешто напише од његове богате стручне, политичке и публицистичке аутобиографије. На крају Дака је попустио и у рукопису оставио наносе својих сећања. Душко Поповић је то на веома вешт начин искористио и органски уградио у своје тротомно дело „Летопис о Влаовићима“ у коме прати пут своје породице од хиљадуседамсто и неке до почетка 21. века. До-селивши се у Нови Сад породица се бавила повртарско бос-танџијским послом. Иако та три тома имају 2.600 страница, ус-пео сам да их све ишчитам. Упознао корене Новог Сада, његову историју испричану „уживо“ кроз млечни пут једне породице од њеног досељавања па до почетка 21. века. Са Душком Попо-вићем путеви су ми се неколико пута укрштали. Био је то ваљда и повод да ме Душко уврсти у једну своју причу у трећем тому „Летописа о Влаовићима“ (страна 823) и то у једном позитивном контексту. Он је био наш амбасадор у Шведској. Случај је хтео да дужност преузме баш на пар дана пре обележавања рођендана шведског краља. Обичај је наметао да се тим поводом скупи цео дипломатски кор. Доајен тог кора, француски амбасадор, од-ржао је поздравни говор и тада искористио прилику да поздра-ви новог колегу, југословенског амбасадора Душана Поповића. Овај је узвратио на француском, затим је нешто рекао енглески амбасадор, наш Поповић узвраћа на енглеском. За реч се јавио италијански, Поповић одговори и на том језику. Настане неве-рица, каже један од странаца Мађару, да се и он јави за реч, да виде како ће Поповић одговорити, он на чистом мађарском от-поздрави, јер је живео у мешовитој новосадској средини. Више нису смели да тестирају. У очима амбасадора и домаћина порас-тао углед новог Титовог изасланика, али и Југославије.

Први бан новоупостављене бановине Дунавске (1929) имао је визије, идеје, да путевима повеже Бачку и Срем, Банат и пре-кодунавски део Србије. Организовао прву самосталну изложбу привредника која ће касније прерасти у Новосадски сајам, том почетку дао први импулс. Иначе, Дунавска бановина обухватала је данашњу Војводину, део источне Србије у правцу Шумадије и део Барање, како би се изнивелисало национално равнање, да се у тој новоствореној Бановини обезбеди већински део српског становништва. Војводина је пре тога била само гео-графски појам. Тек 1929. ударају се темељи административног карактера, Војводина постаје самоупавна заједница, бановина, са низом самосталних функција. Била је то претеча касније Ау-тономне Покрајине Војводине и њен први бан Дака Поповић. Можда и нека врста родоначелника аутономије у Краљевини Југославије. Касније, његов син Душан, Душко Поповић широко је пригрлио аутономна права Војводине у ондашњој социјалис-тичкој и федеративној Југославији о чему документовано пише у трећем тому поменутог „Летописа о Влаовићима“. Интересан-тан је још један податак. Дака је у својим прибелешкама порт-ретисао ликове свог времена. Пред одлазак у Француцку 1934. примио га је краљ Александар, да изворно од мудрог човека чује шта се дешава у Војводини. Том приликом Дака му је, из-међу осталог, рекао да ће у редовима немачке националности у Војводини Хитлер имати пету колону. Говорио му је и о тешком положају сељаштва, на шта је Краљ узвратио да ће разговоре наставити чим се врати из Француске. Нажалост, његов повра-так прекинули су меци у Марсељу 1934. У писаној заоставштини Даке Поповића има и опис новосадске рације. Кад се ћутањем гуши сећање оно се, прикрајчено, увек изнова враћа, али често и као нови малигни процес који је пригушиван, није му се да-вало довољно ваздуха и простора. А онда кад дође до ваздуха, читај до демократије, разбукта се у прави пожар. Историја се не понавља, али се често римује.

У просторијама Српске напредне стран-ке у Беочину, одржана је конферен-

ција за новинарe на којој се суграђанима обратио Митар Милинковић председник Општине Беочин и председник Општинског одбора Српске напредне странке Беочин.

Оне је истакао да Општински одбор СНС сваке среде, у 17 часова, у просторијама у Улици Краља Петра Првог Б3, прави пријем за своје суграђане.

-Молимо наше Беочинце да дођу и да као и до сада дају своје сугестије за напре-дак и развој наше општине Беочин. Нарав-но, примамо и критике и све остало што служи за бољу реализацију свих пројеката који су намењени нашој општини. Исто тако организујемо пријеме за грађане и по мес-ним заједницама према унапред утврђе-ном распореду. Овакав начин рада - када можемо заједно да реализујемо планове који су пред нама како би унапредили нашу општину и заједнички радили у интересу свих грађана, показао се као врло користан за просперитет наше општине. Зато су нам ти сусрети са грађанима веома важни, јер је то прилика да становницима наше општине приближимо све оно што се овде ради и да наставимо још бољу сарадњу са њима – ре-као је председник Митар Милинковић.

Према његовим речима, ова година у Беочину је кренула амбициозно. Пред во-дећим људима локалне самоуправе су ве-лики задаци за које председник тврди да ће их са сигурношћу испунити, јер су то обећање дали и председнику, а и грађани-ма од којих су добили поверење и додаје:

-У овој години почиње изградња базена и ових дана ће бити расписан тендер. Чекамо га сви дуго година и са пролећем, односно са првим лепим данима, кренуће његова

изградња код Спортског центра. Још доста пројеката је зацртано пред нама. Ради се тренутно канализација у насељеном месту Баноштор, а имамо и пројекте за нове ули-це за асфалтирање, крпљење ударних рупа после зиме, бетонирање, проширење улич-не расвете и проширење вртића, као и ос-тале пројекте о којима ћемо информисати грађане у наредном периоду.

Оно што председника Милинковића као првог човека Општинског одбора и Општи-не охрабрује јесте чињеница да словачки инвеститор са којим имају сарадњу поно-во долази 15. фебруара да се конкретизују планови.

- У тај пројекат је укључена и влада Ре-публике Србије, као и наша амбасада у Словачкој. То је пројекат који ће оживети не само општину Беочин него и цео срем-ски регион, као и остале општине које се наслањају на нашу. Он подразумева да се

у Беочину изгради фабрика пива, у Сусеку фабрика сокова и млечних производа, а у насељеном месту Луг погон за прерађи-вање сухомеснатих производа. У оквиру тога у наредних 10 година планира се и изградња станова за око 350 радника и свих других грађана. Пројекат је велики и у оквиру њега ће у наредних десет годи-на у нашу општину бити уложено скоро милијарду евра и биће запослено 350 до 400 радника. То ће много значити за нашу малу општину, да добијемо ветар у леђа и да наши грађани нађу запослење – рекао је председник Митар Милинковић и подсетио суграђане да им све структуре локалне са-моуправе стоје на располагању сваки дан за решавање проблема, јер су они бирани од грађана да им буду на услузи и да раде у њиховом интересу.

С. Михајловић

Председник општине Пећинци мр Жељко Трбовић уручио је студентима из

пећиначке општине 54 уговора о стипенди-рању у школској 2019/2020. годину. Од тога, 41 студент је право на стипендију остварио по основу просека оцена изнад 8,5, а уговоре о стипендирању је добило и 13 студената у стању социјалне потребе.

Обраћајући се будућим академским грађанима пећиначке општине, председник Трбовић их је позвао да се по завршетку шко-ловања врате у општину Пећинци где, како је рекао, захваљујући бројним компанијама и предузећима, имају добре услове да започну професионалну каријеру и заснују породицу.

- Општина Пећинци спроводи низ мера, којима пружа подршку образовању младих људи на својој територији. Циљ нам је да будућим нараштајима пошаљемо поруку да се рад и знање исплате. Поред тога што стипендирамо студенте и регресирамо им

путне трошкове, регресирамо и превоз уче-ницима средњих школа, ученике генерације награђујемо са по 30, а носиоце Вукове ди-пломе са по 15 хиљада динара. Ученицима који постижу најбоље резултате у учењу и школском спорту, обезбеђујемо бесплатно летовање, екскурзијом награђујемо ученике који постижу запажене успехе на школским такмичењима знања, а сви одлични ученици добијају бесплатан улаз на пећиначке базене током целе купалишне сезоне, изјавио је Тр-бовић.

Он је нагласио да пећиначка локална са-моуправа значајна средства улаже у обна-вљање објеката образовних установа.

- Уз подршку Владе Републике Србије и Покрајинске владе изградили смо нови обје-кат средње Техничке школе у Пећинцима, а у току је изградња нове зграде предшколске установе у Шимановцима, као и реконструк-ција основне школе у Карловчићу. Током ове

године почиње реконструкција основне шко-ле у Купинову, а у плану је и реконструкција основне школе у Пећинцима. Учинићемо све да нашим ученицима обезбедимо што боље услове за стицање знања, а предавачима што квалитетније услове за рад, поручио је Трбо-вић.

Стипендисти Општине Пећинци једногла-сни су у оцени да ће им додељене стипендије пуно значити, а Милош Поповић, студент Ектротехничког факултета у Београду, рекао нам је да ће део средстава искористити за куповину средстава за учење, а део за краћа путовања.

Никола Најић из Пећинаца, студент Фа-култета безбедности у Београду, захвалан је Општини Пећинци на стипендирању и каже да сваком студенту додатни приход доста значи, поготово као додатни под-стрек за даље студирање и постизање још бољих резултата. С. Л.

Заједнички са грађанима за просперитет општине

Председник Митар Милинковић на конференцији за новинаре

Подршка образовању

Студенти са председником

Среда, 12. фебруар 2020. 3

На подручју Србије заустављен је тренд смањења броја грла крава

и говеда пре свега зато што држава подстиче набавку квалитетних грла, изградњу објеката из различитих из-вора финансирања и значајним суб-венцијама, чуло се на Дану произвођа-ча млека у Сремској Митровици који је окупио многобројне представнике произвођача млека, челне људе њихо-вих асоцијација из Србије, Хрватске и Републике Српске. Међу учесницима традиционалног заједничког састанка били су, не само представници струке и науке, већ и министри пољопривреде Србије и Републике Српске Бранислав Недимовић и Борис Пашалић.

Свугде иста прича

- Важно је што смо на подручју Ср-бије зауставили негативан тренд који је био присутан неких 20 година у овој области, што развијамо нова тржишта. Али, људи су највећи проблем млекар-ства - јер их нема. Србија је већ кре-нула у набавку робота за мужу крава, будући да краве нема ко да музе. Про-блем не можете да решите и да неком дате 70.000 динара месечно да музе краве, јер не можете да нађете таквог човека. Ако одете у било које село у Западнобачком, Севернобачком ок-ругу исто ћете све чути. Нема људи. И то је највећи проблем пољопривреде па зато морамо ићи са набавком нове опреме и са модернизацијом. За купо-вину нове опреме 75 одсто средстава даје држава Србија - рекао је министар Недимовић.

У сусрету са новинарима министар пољопривреде Бранислав Недимо-вић је говорио о низу тема. На тему контроле квалитета млека рекао је да у овом моменту лабо-раторија ради, да се врши комплетан мо-ниторинг млека на читавој територији Републике Србије. На питање о разликама у цени између литре млека из Војводине и неких планинских

крајева министар је одговорио да тамо где млека има много у понуди то утиче на цену, а и транспорт утиче на откуну цену.

- Различит је квалитет у зависности од дела Србије у коме се производња млека дешава. Ми вршимо контроле потпуно независно, идеја нам је да од трећег квартала ове године, кад изменимо Закон о подстицајима, да узрокујемо сваку фарму на простору Србије где се производи већа количи-на млека и да буквално свако, на сваке две недеље, има анализу за свој узо-рак. То ће радити држава, Национална референтна лабораторија, имаћемо запослене, биће посебна возила, по-себну опрему - казао је Недимовић.

По грлу 600 евра

Одговарајући на питање о субвен-цијама Недимовић је истакао да су

оне 600 евра по грлу годишње, ако се узму у обзир субвенције по грлу стоке, субвенције по литру испорученог млека и по вредност хектара земље коју про-извођач добија по грлу које држи на фарми. а на основу права пречег закупа.

Министар пољопри-вреде шумарства и во-допривреде у Влади

Републике Српске Борис Пашалић истакао је да је задовољан сарадњом са Министарством пољопривреде Србије и министром Недимовићем и наста-вио како не сарађују само две владе и два министарства него про-извођачи млека у Србији и Републици Српској.

- Са поносом да ка-жем да је активност коју смо ове године имали у Митровици, почела у Рогатици пре четри, пет година. Млекарство није само производна

грана, већ и научна област и желели смо да у ствари оно што наши про-фесори и колеге на институтутима, универзитетима схвате и спознају током свог научноистраживачког рада, примене у производњи. Уп-раво је овде презентовао неколико нових тема који су користе нашим пољопривредним произвођачима пре свега млекарима. У 2019. у Ре-публици Српској откупљено је око 120 милиона литара млека, што је за неких три милиона литара више него у 2018. години, а десетак мили-она више него у 2017. години. Опа-да нам број фарми, имамо око 4.100 фарми, а расте нам производња и број фарми где има више грла. То је тренд који се дешава у свим земљама у окружењу, па тако и код нас. Број ис-поручилаца је сада заустављен, неких

4.100, али имамо близу 28.000 музних грла и тај број расте. Неких готово 50% из аграр-ног буџета се одваја само за млеко. Мле-кари имају подршку за набавку јуница, за производњу јуница, односно одгој, за из-градњу објеката, сис-тема за мужу, набавку механизације, укупно неких десетак мера им

је на располагању и они их у користе – саопштио је министар пољопривреде Републике Српске.

Важна је комуникација

О значају размене информација произвођача из три државе говорио је и Бранко Колак из Хрватске, пред-седник удружења одгајивача говеда холнштајн расе.

- Размењујемо податке о прерађи-вачима, око прописа који чекају овда-шње произвођаче млека. То је процес који је Хрватска завршила 2013. године. У том времену смо направили одређе-не пропусте, зато ја упозоравам наше колеге из Србије да нке ствари поку-шају да исправе на време јер када се једном све завши и књига се заклопи, онда је касно саветује Бранко Колак.

За Владимира Усорца, председ-ника Удружења произвођача млека у Републици Српској између произ-вођача и државе влада такав односу у коме држава покушава да што мање да, а произвођачи да по сваку цену опстану...

- Ми треба да смо најважнији у др-жави јер производимо храну, а обез-беђујемо и ђубриво што је важно, јер је у земљи сада хумуса мање од три одсто. Али то се не цени довољно. Истина подстицаји за нас у Репубици Српској нису мали, сада они износе 25 фенинга по литри млека, али су произ-вођачи одлучни да они буду још већи и да то буду постицаји у инвестиције – мишљење је Владимира Усорца.

За Сању Бугарски председницу Са-веза удружења одгајивача говеда у Ср-бији овај скуп је веома добра ствар и он потрђује да постоји сарадња између произвођача, удружења и држава.

- Оно што могу лично да кажем је да сам презадовољна, да стварно имамо комуникацију. Нама је најбитније, а доста прерађивача је дође из Србије, Републике Српске, и из Хрватске, да на овим приликама размењујемо инфор-мације које су нам битне око прерадње , око откупа, жоко законодавства. Та-кође имам пријатеље из Хрватске, па нам они препоручују, односно упућују нас шта нам је најбитније да обрати-мо пажњу код приступања Европској унији. Овај скуп је за нас изузетно ква-литетан и значајан – закључила је Сања Бугарски председница Удружења од-гајивача говеда у Србији.

Текст: С.Ђаковић Фото М. Милеуснић

Сви муче исте муке Србија је кренула у набавку робота за мужу крава, јер краве нема ко да музе. Таква прича се може чути у свим регионима, не решава је ни плата од 70.000 динара месечно, јер нема ни људи који би радили овај посао, рекао, је уз остало, министар Бранислав Недимовић - Сусрети произвођача млека из Србије, Хрватске и Републике Српске драгоцени за размену искустава и нова знања

Министар пољопривреде Бранисав Недимовић

Министар пољопривреде Републике Српске Борис Пашалић

Предавање

Презентација

Велико интересовање новинара

Сања Бугарски

Бранко КолакВладимир Усорац


У Сремској Митровици и околини сигурно има много више инова-

тора него што их је до сада ту своју кретивност показало у такмичењу посебном оном традиционалном “За најбољу технолошку иновацију”. Заш-то је тако није познато, али су зато, уз остало, координатори овог државног пројекта једну од својих првих пре-зентација новог циклуса такмичења организовали у Сремској Митровици. Како се чуло. намера је да подстакну вредне, креативне и иновативне људе, стручњаке, произвођаче, али и сту-денте и ученике средњошколце да се пријаве на такмичење. Јер, током 15 година одржавања такмичења, било је награђиваних и похваљиваних инова-тора из Срема.

- Волели бисмо да су иноватори са овог подручја много више заступљени у

националном такмичењу. Истина, имамо пријављене средњошколске тимове из Сремска Митровице ове године и нада-мо охрабрење. Пракса показује да је ра-није било иноватора углавном из Нових Бановаца, Инђије, Старе и Нове Пазове, док их из Сремске Митровице и Руме није било или су учествовали у малом броју . Надамо се да ће се таква пракса променити – рекао је др Војин Шенк, са Факултета технички наука у Новом Саду , координатор пројекта.

По речима проф. др Драгана По-вpеновића сa Технолошког факултета у Београду, нови циклус такмичења обухватиће иноваторе у Србији и Ре-публици Српској

- Такмичење је отворено за све ста-новнике. Сви који хоће да се пријаве и да буду са нама на сајту inovacija. org могу се обавесте о свему. До краја го-дине заједно са нама биће учесници

који ће учити и научити како своју ино-вацију да подигну на виши ново и да сутра себи омогуће да од ње да живе – рекао је проф. Повреновић.

У другом делу промоције у Срем-ској Митровици била је обуку за већ пријављене учеснике у категорији средњошколаца и студената. За њих је такмичење отворено раније, од почет-ка ове школске године. Организатори очекују да добију ранг листу учесника који су се одважили да учествују.

- Ове године имамо част и задо-вољство да је порастао број средњош-колаца и студената а и географска расподела по територијама им се по-бољшала у односу на раније. Догодине очекујемо још више учесника и то из свих локалних самоуправа. Наше је да

их осоколимо да се појаве на такми-чењу, да науче јер ово такмичење то пружа.

Директор Техничке школе „Никола Тесла“ Милисав Даничић, чији учени-ци учествују на оваквим такмичењима, инситира да ђаци покажу своје знање на такмичењима за иновације. Повезао се са неким иновативним центрима а један од ученика ове школе успеш-но ради са Иновавативним центром у Старој Пазови.

- Иницирамо учешће младих у научно - технолошким иновацијама да би се уклопили у нови тренд ди-гитализације. а нове технологије су на том принципу. Деца су заинтере-сована, имају идеја а ми смо ту да им помогнемо да их реализују – сматра Милисав Даничић.

С.Ђаковић – Сл.Никшић

Седмог фебруара почео је Јавни увид у Нацрт Измена и допуна

Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I реда број 21 Нови Сад – Рума - Шабац и државног пута I реда број 19 Шабац - Лозница и Извештај о стратешкој процени утицаја измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута I реда број 21 Нови Сад – Рума - Шабац и држав-ног пута I реда број 19 Шабац - Лозни-ца на животну средину, по скраћеном поступку, у трајању од 15 дана, а грађа-ни Руме и Сремске Митровице моћи ће да оставре јавни увод на поменута документа до 21. фебруара. Јавни увид огласило је Министарство грађеви-нарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије.

Румљани наведена документа могу погледати сваког радног дана од 07,00 часова до 15,00 часова у Одељењу за урбанизам и грађење, у Руми ул. Ор-ловићева бр. 5, канцеларија бр. 19, а Митровчани у Градској управи за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката, ул. Светог Дими-трија 13, као и на интернет страници Министарства грађевинарства, са-обраћаја и инфраструктуре (http://www.mgsi.gov.rs). Физичка и правна лица примедбе на Нацрт измена и до-пуна Просторног плана и Извештај о

стратешкој процени утицаја могу дос-тавити у писаној форми јединицама локалне самоуправе у току трајања ја-вног увида, као и директно Министар-ству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Сектор за просторно планирање и урбанизам, Немањина 22-26, 11000 Београд, најкасније до 21. фебруара 2020. године.

Јавна презентација планског до-кумента биће одржана у петак 14. фебруара 2020. године са почетком у 11,00 часова у конференцијској сали у Културном центру Рума ул. Вељка Дугошевића бр. 102, Рума. Јавна се-

дница Комисије за јавни увид биће одржана по завршетку јавног увида, у среду, 4. марта 2020. године, са по-четком у 11 часова, у конференцијској сали у Културном центру Рума, ул. Вељка Дугошевића 102, Рума. Физич-ка и представници правних лица која су у току трајања јавног увида подне-ла примедбе у писаном облику,могу присуствовати јавној седници и усме-но их образложити. О свакој поднетој примедби обрађивач планског доку-мента јавно износи свој став.

С. Белотић

ЈАВНИ УВИД У ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА НОВИ АУТО-ПУТ

Јавна презентација у петакРумљани наведена документа могу погледати сваког радног дана од 7 часова до 15 часова у Одељењу за урбанизам и грађење у Руми, ул. Орловићева бр. 5, канцеларија бр. 19, а Митровчани у Градској управи за урбанизам

Део планске документације

Туристичка организација Општине Ириг узела је учешће на Међуна-

родном сајму туризма Natour Alpe-Adria у Љубљани. И после недавног боравка представника Општине Ириг у Словенији, ово је био наставак са-радње иришких установа са Републи-ком Словенијом. На сајму је учествова-ло више од 330 излагача, пред којима, као и бројним посетиоцима је и Општи-на Ириг представила своје туристичке

потенцијале. Туристичка организација општине Ириг је на заједничком из-лагачком штанду Туристичке органи-зације Војводине представила своју туристичку понуду и брошуру која је објединила све информације у вези са туристичким потенцијалима ове сремске општине. Посетиоци су могли да се упознају са гастрономском, вин-ском, културном и бањском понудом општине Ириг. С.Б.

САЈМУ ТУРИЗМА

Представљање Европи

Излагање на сајму у Љубљани

Шанса за иноваторе Ове године у традиционалном такмичењу ће учествовати и средњошколски тим из Сремске Митровице

Проф др. Драган Повреновић

др Војин Шенк

Презентација

Директор Милисав Даничић


СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Галерија

У току изложба слика Александре Кокотовић

Позориште

14. фебруара, од 20 часова представа “Рај на земљи”

ДОБИЛИ СИНА:

Бранислав и Катарина Лукић-Моровић, Мирослав и Данијела Торбица-Моровић, Дејан и Лепо-сава Карпић-Сремска Митровица, Ранислав и Николина Белову-ковић-Равње, Дејан и Бојана Хрубик-Шид, Срета и Драгана Шијачки-Инђија, Иван и Јасмина Батос-Гибарац, Срђан и Бранка Петровић-Кукујевци, Мирослав и Бранка Зорић-Љуково, Љубиша Здравковић и Сандра Павловић Здравковић-Добринци, Братислав и Драгана Чобрда-Шид.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ:

Милош и Зорана Опачић-Нови Карловци, Стефан и Богдана Бу-корац-Грабовци, Милош Срдић и Дајана Коњевић Срдић-Сремска Митровица, Бранко и Софија Бубоња-Рума, Милан и Драгана Чарубрић-Сремска Митровица, Милан и Бојана Марјановић-Сремска Митровица, Рајко и Ивана Бојанић-Чалма, Драган и Бранкица Грубишић-Сремска Митровица, Бранислав и Татјана Цанов-Рума, Немања и Марија Мијаиловић-Шабац, Немања и Милица Буцало-Рума, Данијел и Данијела Филиповић-Рума, Јово и Маја Цаковић-Стара Пазова.

УМРЛИ:

Тодоровић Милан рођ.1945., Дућак Нинко рођ.1983., Николић Милена рођ.1937., Загорчић Ми-рјана роођ.1938., Ћураковић Ми-ланка рођ.1942., Ковачић Мирјана рођ.1943., Мајкић Ђуро рођ.1934., Ливајушић Ката рођ.1933., Мио-чиновић Драган рођ.1968., Амето-вић Горан рођ.1972., Глувња Стје-пан рођ.1936., Марицки Љиљана рођ.1952., Бојић Весна рођ.1947., Дринић Драгомир рођ.1955., Момић Милена рођ.1944., Рогић-Петровић Мирјана рођ.1961., Јаковљевић Никола рођ.1947., Котарац Павле рођ.1961., Сер-дар Радојка рођ.1935., Штефан Душенко рођ.1957., Цикуша Даница рођ.1953., Страинић Милка рођ.1933., Ђорђевски Бра-тица рођ.1938., Новаковић Саша рођ.1965., Шефер Ђура рођ.1950., Лазић Богданка рођ.1957., Ми-лановић Илија рођ.1948., Шулаја Вишња рођ.1941., Бањац Миле рођ.1950., Божић Јован рођ.1953., Вармеђа Владимир рођ.1980.

Више такси возила у Сремској Митровици је искључено из са-

обраћаја током акције појачане контроле коју је спровела Градска управа за саобраћај, комуналне и ин-спекцијске послове јер су утврђене неправилности у односу на одредбе закона, а још 15 возила налази се на провери исправности која ће одлу-чити хоће ли они и даље бити у са-обраћају или не.

Начелник ГУ За саобраћај Љубо-мир Вујчић истиче да се пре репре-сивних, приступа превентивним ме-рама, а циљ је да се упозоре такси возачи шта им прописује закон који се мора поштовати.

- Наша превентивна акција, нажа-лост није дала пуно резултата, тако да смо још у децембру кренули и са кажњавањем, између осталог и искљу-чивањем из саобраћаја свих превозника који нису поштовали законске обавезе - рекао је Вујчић.

Један од циљева ове акције је увођење реда у такси превоз, али пре свега по-већање степена безбедности путника.

- Они не би требало да улазе у такси возило за која не знају да ли испуња-ва техничке услове, односно да ли су исправна, дали су возачипрошли од-говарајуће здравствене прегледе и имају све неопходно. То ће се знати ако путник погледа да ли на регистар-ским стаблицама возила има на крају латинично ТХ – објаснио је Вујичић.

На територији града Сремска Мит-ровица евидентирано је 78 такси во-зила, од чега је у претходном период део њих због неиспуњавања услова, искључен из саобраћаја. Димитрије Влајић, саобраћајни инспектор, подсећа да се свако возило контро-лише по одредбама из новог закона. Возило мора бити пријављено и пре-гледано код надлежне градске упра-ве, а на основу те пријаве мора бити прописано обележено као возило

којим се врши такси превоз путника - на задње две позиције таблице мора да има словну ознаку латинично ТX.

Сремска Митровица је решила про-блем загађења ваздуха увођењем

аутобуса са “еуро -6” мотором у јавни градски и приградски саобраћај па су челници града доласком нових аутобу-са посетили „Сирмијумбус”.

У посети су били заменица градо-начелника Светлана Миловановић, начелник ресорне градске управе Љу-бомир Вујичић и инжењер за заштиту животне средине Светлана Владиса-вљевић.

-Најактуелнији проблем свакако ових дана јесте загађење ваздуха. Ми као одговорна локална самоуправа смо тај проблем решили, што се тиче градског и приградског саобраћаја, тако што користимо аутобусе са “еуро -6” мотором. То су аутобуси рађени по европским стандардима, модерни, ква-литетни, који саобраћају на територији града до најудаљенијег села. Овај про-блем решили смо и дуготрајно, и ква-литетно, и прва смо општина, односно први град који је овај проблем решио на такав начин – рекла је заменица градоначелника апелујући на грађане да више користе ову врсту превоза.

Светлана Владисављевић, инжењер заштите животне средине у Град-ској управи за саобраћај подсетила је да свим можемо да допренесемо смањењу загађења.

-Загађење ваздуха је актуелна тема ових дана с обзиром да се може рећи да је на релативно малом простору концентрисан велики извор загађива-ча. Саобраћај је доминантан извор за-гађења јер се сагоревањем разних гори-ва у моторима поред енергије, ослобађа и велика количина штетних материја - угљен-моноксида, угљен-диоксида, сумпор-диоксида, оксида азота, чађи и пепела. Наша препорука са еколош-ког аспекта је да се на неки начин мало смањи број аутомобила у граду, да се користи више градски превоз. Он се

састоји од 18 возних јединица, од којих се 15 користи свакодневно за градски превоз, а три служе као резервна. Они са аспекта заштите животне средине треба да испуњавау еколошке еуро-норме, аутобуси којима се врше град-ски превоз испуњавају Еуро 6 стандар-де емисије штетних гасова. Такође се у наредном периоду планира да се воз-ни парк обнови новијим возилима што би даље утицало на смањење емисије штетних гасова у граду од стране град-ског јавног превоза – рекла је Светлана Владисављевић.

Олујни ветар који је протекле сед-мице протутњао Сремом у Срем-

ској Митровици је поломио више гра-на и ломио шибље, а у насељу “Стари мост” је поломио дрво. На терен су од-мах изашли радници “Комуналија” који су уклонили дебло са фасаде зграде. По добијеним информацијама из ЈКП “Комуналије” њихове екипе су имале посла око уклањања поломљних града и шибља и у другим насељима.

У БИБЛИОТЕЦИ

Велика литерарна радионица

У Библиотеци ,,Глигорије Возаро-вић", 6. фебруара, одржана је пета

литерарна радионица „Постаћу писац" на којој су учествовали ученици од пр-вог до четвртог разреда из основних школа : "Свети Сава“, ,Добросав Радоса-вљевић Народ“, "Бошко Палковљевић Пинки” , „Јован Јовановић Змај”, ,,Јован Поповић“, ,,Бранко Радичевић" – Кузмин и ,,Јован Јовановић Змај“ - Мартинци.Жири су били учитељи ОШ,,Слободан Бајић Паја". Жири су биле учитељи-це Тања Берисављевић, Јасминка Врсеља, Соња Милошевић и Ма-ријана Беба Јешић и професор Мит-ровачке гиманзије Ђорђе Домазет.Радионицу су улепшали Никола Живко-вић свирајући клавир и Витомир Вулинсвирајући гусле.

Победници литерарне радионице: Први разред – Тема „Мој љубимац“ -Лора Дех, ОШ,,Свети Сава” и Маша Ормановић, ОШ,,Бошко Плаковљевић Пинки“ деле прво место, Павле Ћирић, ОШ,,Јован Поповић“ и Страхиња Котар-лић ,,Бранко Радичевић“-Кузмин друго место, Мила Васић, ОШ,,Добросав Ра-досављевић Народ“ и Матеј Вуруна ОШ,,Јован Јовановић Змај“ на трећем месту. У конкуренцији другог разреда на тема,,Лик из омиљене приче“ 1.ме-сто Искра Глигорић, ,,ОШ,,Свети Сава“, 2.место Елена Ивић, ОШ,,Јован Јова-новић Змај“ и 3.место Дуња Гаврић, ОШ,,Бошко Палковљевић Пинки“Трећи разред – Тема „Смешна при-ча“ 1. место Вукашин Пуђа, ОШ „ЈованЈовановић Змај“-Мартинци, 2. место Андреа Ђукановић, ОШ,,Свети Сава“ 3.место Дуња Филиповић, ОШ,,Јован По-повић”

Четврти разред – Тема „Моја пе-сма” 1. место Анђела Ристивојевић,ОШ,,Добросав Радосављевић Народ”, 2. место Љиљана Беара, ОШ,,Јован Поповић“,3.место Никола Живков-ић, ОШ,,Бранко Радичевић“- Кузмин.Најбољи рад литерарне радионице ,,Постаћу писац“ написала је АнђелаРистивојевић, ученица четвртог раз-реда, ОШ„Добросав Радосављевић Народ".

МАЛА БОСНА

Реконструкција пружног прелаза

У периоду 10. до 23. фебруара биће извођени радови на реконструк-

цији пружног прелаза између улице Петра Прерадовића и Новосадске улице. Поменути радови условљавају измену режима саобраћаја и преус-меравање на подвожњак. Надлежни моле грађане да поштују постављену радну саобраћајну сигнализацију и ко-ристе алтарнативне правце док трају радови.

ОКОМ КАМЕРЕ

Ветар срушио дрво на зграду

Уклањање палог дрвета

ГРАДСКИ ПРЕВОЗ

Аутобуси по европским стандардима

Посета Сирмијумбусу

ТАКСИ ПРЕВОЗ

Појачана контрола инспекције

Начелник Љубомир Вујичић и инспектор Димитрије Влајић

Пољопривредницима из Срема добро је позна-та ситуација у којој је ратарска производња,

по којој су познати, често веома неизвесна. Када се неизвесној цени дода и увоз, велик број њих рачуницу тражи у сваштарењу, а највећа испалти-вост, иако захтева много рада, налази се у пласте-ничкој производњи. Пластеничком повртарском производњом се у последњих десетак година бави све више младих пољопривредника, а међу њима је и Марко Војновић из Буђановаца. Каже да иако има много посла, може да се заради, по-себно ако се обезбеди добро тржиште, што је вој-новићу пошло за руком.

- Тренутно имам 40 ари под пластеницима у којима је зелена салата. Нисам одустао ни од ра-тарске производње. На својим њивама имам пше-ницу, соју и кукуруз, али пластеници имају прио-ритет.Салата за сада добро изгледа, одличног је квалитета. Погодује јој и блага зима, јер није била потребна посебна заштита од хладноће. а сто је

добро је свакако блага зима јер није било заш-тите усева од хладноће. Салату нисмо морали да штитимо од хладноће, али имаћемо пробле-ма са болестима, вашима и слично. Ово време није баш добро за пшеницу. Нема снега, нема влаге тако да ће се то све негативно одразити касније на сетву. Ова салата сада веома добро изгледа. Понегде се покаже да има трулежи и такву одмах одстранимо. Водим рачуна о заш-тити и о каренци, јер из пластеника не излази ниједна главица салате док за то не дође време, каже Војновић.

За квалитетан производ веома је важна реч струке, коју Марко Војновић строго поштује, па на тржиште избацује здравствени безбедан и квалитетан производ. Консултације са стручња-цима су обавезне када је у питању заштита.

- Сведоци смо да се стално појављују нова средства, нова семена које треба уводити у про-изводњу, а то без речи струке не можемо. Волим да питам оне који се дуже од мене баве повр-тарством за њихова искуства, сваки савет је до-бро дошао и онда на крају мора бити резултата. Једино што овај посао тражи доста радне снаге, а данас је то велики проблем. Колико год да ну-димо за рад у пластеницима, мало је оних који то желе да раде. Моја цела породица је ангажована у овом послу, али није довољно. Увек морамо имати још по неког радника да би све стигли на време, додаје Војновић.

Један део салате продат је у децембру, а са-дашња стиже за брање. Цена је сада од 25 до 30 динара, што је задовољавајуће каже Марко. Пластенике обилази свакодневно јер мора бити сигуран да нема штеточина и ваши, који могу бити погубни за производ. А производњу отежа-ва и чињеница да поврће и салата морају одмах имати сигурног купца. Зато је тржиште у овом случају једна од најважнијих ставки. у марковом случају, сва роба се одах распродаје у маркетима са којима има дугогодишњу сарадњу.

- Пронаћи сигурног купца је тежак посао, али ето ја сам успео квалитетном робом коју произве-дем и веома сам одговоран. Не обећам никада оно што не могу да произведем. Тешко је данас остати на тржишту када је оваквих пољопривредника као ја све више. Конкуренција јесте добра ствар, али се, да би опстао мораш борити. Ја се борим и за сада то добро иде, закључује Марко Војновић.

Марко каже да је веома важно да пластени-ци никада не буду празни. Када прода ову туру салате засноваће нову производњу. У наредном циклусу у својим пластеницима производиће паприку бабуру и краставац. С. Белотић


СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ИНАТ

Није мене ни родила нана,за волење, већ за пркошење.

ПАНИКА

Шта ћу с` јаји` иду полицаји,подај цури, нек` под сукњу тури.

ВИРУС

Шта да радим, кад морам да вадим,марамицу - имам кијавицу.

Боже, упрости нам

на улици, а они најсиромашнији ће и остале дане.

нема разлога ни да живи.

испраћа на онај свет. Твоје је само да путујеш.

се овде као украс поставља само пред изборе, а скида одмах после њих.

Србији.

-шљавају само партијске кадрове, него то што сви ми остали у њему морамо да волонтирамо!

нисмо спустили!

вођа га је одмах одвео у мрак.

Ја је пијем, она мене једе!

ал’ му се више њих моли!

КАРТ: Жарко Гаћеша

Пише: Нинус Несторовић

У Општини Ириг завршен је други круг лици-тације за давање у закуп пољопривредног

земљишта у државној својини. Пољопривредни-цима је било на располагању нешто више од 550 хектара обрадивих површина, а цене закупа кре-тале су се од нешто више од 3 .000 у катастар-ској општини Гргетег, до чак близу 59.000 дина-ра у Крушедол Прњавору. У овом кругу иришки

пољопривредници су закупили 249 хектара, док је нешто више од 300 хектара остало без закупца. Закупци су покушавали да понуђено земљиште закупе по почетним ценама . У другом кругу лици-тације су била 302 јавна надметања, а земљиште је закупљено по основу 47. Близу 19 хектара дато је у закуп на 40 година, а нешто више од 22 за-купљено је на 30 година. С.Б.

У закуп дато око 250 хектара

Други круг лицитације

Тежак посао и сигурнија зарада

Марко Војновић

Модерни пластеници

Салати погодује блага зима


РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Зора Плеш, рођ.1957. год.Загорка Вуковић, рођ.1936. год.Ката Поповић, рођ.1958. год.Јаков Илић, рођ.1936. год.Милан Велемир, рођ.1940. год.Јован Радосављевић, рођ.1952. год.Стана Николић, рођ.1939. год.Злата Лазић, рођ.1944. год.Миодраг Пошарац, рођ.1939. год.Мартин Нагл, рођ.1940. год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програмМала сала од 19 и 21 час13 -19.02 „Време је за санкање“ у 19 часова, „Груди“ у 21 час20 - 26.02. „Лед2“27. 02 - 4. 03. „Инвазија“

Позоришни програм13. фебруар у 20 часоваЈугословенско драмско позори-ште, „Швабица“

У Руми је протекле недеље одржа-на редовна, друга овогодишња

акција добровољног давања крви. Ак-цији се одазвало 74 даваоца, а крв је узета од њих 73-оје, а забележено је и 12 нових давалаца. Акцију су органи-

зоавли Црвени крст Руме и Завод за трансфузију крви из Новог Сада. Међу даваоцима су и они који су дали квр више од 60 пута. Позив је био упућен за даваоце А и О негативне крвне гру-пе, чије су залихе биле при крају.

Општина Рума на седници Општин-ског већа усвојила је Предлог Ло-

калног акционог плана запошљавања за 2020.годину, којим је предвиђено да се за ову намену из буџета издвоји 15 милиона динара. План се усваја ради дефинисања циљева и приоритета политике запошљавања, како би се омогућило повећање запослености на територији Општине, рекла је ма-ријана Колонџија, шеф Одељења за финансије, привреду и пољопривреду Општине Рума. У 2020.години, Општи-на Рума ће финансирати две мере активне политике запошљавања и то стручну праксу и јавне радове.

- За спровођење стручне праксе оп-редељена су средства од 7,5 милиона динара и планира се ангажовање 50 лица. Током трајања програма струч-не праксе, Национална служба за запошљавање ће ангажованим лици-ма исплаћивати новчана средства у укупном месечном износу од 20.000 динара за лица треће и четврте стручне спреме, 22.000 динара за лица са шестим степеном, и 25.000 динара за лица са седмим степеном стручне спреме. За спровођење јавних радо-

ва су опредељена средства у износу од 7,5 милиона динара и планирано је ангажовање 44 лица. Током трајања програма јавних радова Национална служба за запошљавање ће исплаћи-вати накнаду за обављен посао анга-жованим лицима у висини од 25.000 динара, која се увећава за порезе и доприносе, а послодавцу једнократ-

ну накнаду за трошкове спровођења јавног рада у висини од 2.000 динара по једном лицу, рекла је Маријана Ко-лонџија.

Мере предвиђене у плану реализо-ваће Одељење за финансије, привреду и пољопривреду и Савет за запошља-вање, а уз техничку подршку Нацио-налне службе за запошљавање.

Овом приликом изнети су и подаци који су се односили на исте мере спро-ведене 2019.године. И прошле године за исте мере опредељено је 15 мили-она динара. За спровођење програма стручне праксе опредељено је 10, а утрошено 9,144 милиона динара за 44 лица, односно за 20 са седмим степе-ном, 13 са шестим и 15 са четвртим сте-пеном стручне спреме. За спровођење јавних радова планирано је пет, а утро-шено 4,95 милиона динара. Уговори су били закључени са Установом Спорт-ски центар за ангажовање десет лица, ЈП „Комуналац“ за 19 и ЈП „Водовод“ Рума за ангажовање осам лица.

31.децембра 2019.године на еви-денцији се водило 2.819 незапослених лица, што је за 1.037 лица мање у одно-су на исти период 2018.године.

Вечерас, у среду, 12. фебруара у Великом холу Културног центра

„Брана Црнчевић“ у Руми биће одр-жана цереонија доделе признања за спортисту године на територији Општине Рума за постигнућа током 2019. године. Манифестацију тра-

диционално организује Спортски савез Општине Рума, под покрови-тељством Општине Рума. Најбољи сениор и сенирка долазе из Теквон-до клуба „Змај“ Рума, Никола Вучко-вић и Јована Мушицки. Награду за најбољу мушку екипу добиће Шах

клуб „Словен“, а за женску Гимнас-тичко ритмички соко клуб „Ру Рит Ма“ Рума. Признања се додељују у 18 категорија, а биће додељене и спе-цијалне награде, награде за допринос спорту и постумно признање за спортску легенду.

На прошлонедељној седници Општин-

ског већа у Руми усвојен је Програм контроле ква-литета ваздуха на тери-торији општине Рума за 2020.годину. Новим про-грамом, на који се чека и сагласност Министар-ства заштите животне средине, предвиђено је увођење три нова мерна места за контролу ква-литета ваздуха на тери-торији Руме. Контрола ваздуха ће се мерити у искључивој зони стано-вања, односно у центру града, затим на Тиволу, где је комбино-вано становање и индустрија, а посеб-но мерење ће се односити на издувне гасове из возила, а одабрано мерно место је Душанова школа у Главној улици. Мерења ће се вршити четири пута годишње по 14 дана, како би се смањили велики трошкови(5.000 дневно), а опет, као би се обухвати-ла сва годсишња доба и специфичне

и референтне локације, рекао је Синиша Тр-куља, инспектор за заш-титу животне средине у Општини Рума.

- Програм контроле квалитета ваздуха на те-риторији општине Рума дефинише поставку мер-них уређаја, односно де-финисање мерних места са мерењем концентра-ције и параметара који су дефинисани Уредбом о захтевима за монито-ринг и контролу ваздуха. Додатно ће се мерити концентрације суспен-

дованих честица, а то су све елементи који су у претходном периоду узро-ковали да ваздух на територији Репу-блике Србије буде загађена. Мерење ради овлашћена стручна кућа коју је овластио ресорно министарство у погледу кадрова и опреме, а наше је да одредимо мерно место и које ћемо па-раметре радити у складу са наведеном уредбом. Ако буде искакања, односно

ако мерења покажу трећу категорију загађености ваздуха, мораћемо да ра-димо краткорочни акциони план, а потом и да дефинишемо и спроведе-мо мере за превазилажење проблема, рекао је Тркуља.

До сада је постојала једна мерна станица на згради Општине у Главној улици 107, која је мерила квалитет ваздуха свакодневно. Због великих трошкова, одлученио је да се контро-ла квалитета ваздуха спроводи чети-ри пута годишње по 14 дана, што би такође требало да укаже на реалну слику квалитета ваздуха. Тркуља на-помиње да се већа искакања бележе почетком зиме, када је приметна већа количина чађи, због ложења угља на индивидуалним ложиштима, односно по кућћама. Већи загађивачи су, осим угља, мазут који се још увек користи у већини котларница у Руми и издувни гасови из моторних возила. Подсети-мо, да ће изградњом и пуштањем у рад две нове гасне котларнице, на Тиволу и Солидарност код Дома здравља, бити драстично смањена емисија штетних материја у ваздуху.

У Дому здавља „Рума“ је током ја-нуара регистровано 30 особа са

симптомима сличним грипу. Узрочник грипа је вирус који се најчешће пре-носи ваздухом (капљично) или преко свеже заражених (контаминираних) предмета у близини оболелог. Ви-рус грипа под повољним условима у спољашној средини може да преживи сатима. Најбољи начин заштите је при-мена вакцине против грипа пре сезоне болести, напомиње директорка Дома здравља Рума, др. стом. Јелана Стоја-нац Мрачевић.

Остале опште мере су честа венти-лација простора у којем борави или се задржава више особа, заштита носа и уста марамицом током кашљања и кијања, одржавање хигијене руку ре-довно, применом сапуна, текуће воде и дезинфекционог средства за руке и избегавати контакт са оболелим, каже др Стојанац.

Први симптоми болести су нагли по-раст температуре, болови у мишићи-ма, гушобоља и суви кашаљ. У случају обољевања остати у кући, одмарати, уз

унос веће количине течности и приме-ну лекова за ублажавање (симптома) тегоба. У случају озбиљнијих тегоба јавити се изабраном лекару (труднице, хронични болесници старији од 65 го-дина и друге особе за ризиком).

СЕЗОНА РЕСПИРАТОРНИХ ИНФЕКЦИЈА

Регистровано 30 случајева сличних грипу

Др стом. Јелена Стојанац Мрачевић

ДРУГА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЛАШТВА КРВИ

12 нових давалаца

Успешна фебруарска акција

ДОДЕЛА НАГАРАДА ЗА СПОРТИСТУ ГОДИНЕ

Теквондоисти најбољи сениори

СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Боља контрола квалитета ваздуха

Синиша Тркуља

УСВОЈЕН ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

15 милиона за стручну праксу и јавне радове

Маријана Колонџија


ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Бранка Булић, Инђија

- Нормално, да тре-ба да их обавесте да родитељи знају да су им деца ако изос-тала са наставе. То је битно, дaнашње време је врло опас-но. Мислим да је то добра идеја и да је треба подржати.

Ђорђе Мишић, Сремска Митровица

- Подржавам све што може да унапреди безбед-ност деце али и да уведе озбиљност у наставу и укаже на обавезе које ђаци имају, мени је на срцу. Нема ту никакве контроле додатне.

Наташа Миљановић, Шид

- Мислим да је шко-ла одговорна за безбедност детета од тренутка почетка наставе, а родитељ треба да се побрине да дете безбедно дође до школе и на почетак наставе. Можда би се могло увести тако нешто за децу путнике.

Александра Пауновић, Рума

- Ја не гледам ни електронски дневник, па не видим разлог ни да добијам смс, својој деци за сад верујем, али и учитељици и раз-редном. Мислим да то, за сада, није потребно.

Стеван Ђекић, Стара Пазова

- Добро је да роди-тељи увек знају где су им деца. Понеки данас немају довољ-но времена за децу али треба да знају где се дете налази. То није претерана контрола, то је до-бро обавештење за родитеље.

Да ли подржавате праксу да школе СМС порукама обавештавају родитеље о изостанку деце са наставе?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

У циљу што бољег информисања младих у вези са могућностима

њиховог активизма у локалним сре-динама, протеклог петка у митровач-кој Градској кући, одржан је инфо дан Кровне организације младих Србије - КОМС. Млади и представници разних удружења грађана су имали прилику да се информишу о раду КОМС-а, бу-дућим пројектима, добили су могућ-ност да постану организације чланице и стекли су нова знања.

Како је овом приликом истакла Миља Здравковић практиканткиња

КОМС-а, информисаност младих, уд-ружења и организација у Сремском округу од пресудног је значаја за ква-литетнију сарадњу са КОМС-ом, као и приступање овој мрежи.

Кроз четири програмске, односно седам тематских целина Кровне ор-ганизације младих Србије, учесници инфо дана су добили прилику да на ло-калном нивоу изнесу податке о актив-ном учешћу младих, информисаности и медијској писмености, одрживом развоју, безбедности младих, образо-вању, могућности запослења, инклуз-

вином друштву, социјалној укљученос-ти и друго.

КОМС се, по речима пројектне коор-динаторке КОМС-а Милице Борјанић већ дуго бави промоцијом младих, не-формалним образовањем, обраћањем програма власти младима и побољ-шањем положаја и давања подстрека младима да остану у својој земљи.

- Ради боље повезаности и укљу-чења младих у јавна заговарања, ак-тивизам, волонтирања и омладинску политику на локалном нивоу, КОМС је одлучан да у локалној самоуправи,

односно одлучиваоницама, споји три основна актера омладинске политике: ђачке парламенте, удружења и локал-не самоуправе. Циљ такве повезанос-ти је заједничка идеја, односно ини-цијатива која ће се у локалној зајед-ници спровести у будућности. Такође на тај начин би престао да постоји јаз између младих и људи на положају, додаје она.

За укључење младих у омладинску политику и дешавања у локалној зајед-ници, речено је у закључку разговора, није потребно да млади буду члано-ви неке организације или удружења, већ само мало добре воље, истражи-вања и самоиницијативна пријава на неки конкурс за обуке, радионице, тренинге...

М. Станчетић

За активнију омладинуЗа укључење младих у омладинску политику и дешавања у локалној заједници, речено је у закључку разговора, није потребно да млади буду чланови неке организације или удружења, већ само мало добре воље, истраживања и самоиницијативна пријава на неки конкурс за обуке, радионице, тренинге...

Са инфо-дана КОМС-а у Градској кући

Иришка општина освојила је треће место на републичком и прво ме-

сто на покрајинском нивоу на такми-чењу „Шампиони безготовинског плаћања“ у организацији Канцеларије за ИТ и еУправу, у сарадњи са Нацио-налном алијансом за локални економ-

панија „Мастеркард“ и „Виза“. Највећи број безготовински плаћених порес-ких и непореских намета, у односу на број становника, забележила је општи-на Прибој, а следе Црна Трава, Ириг, па Сомбор. Награде најуспешнијим локалним самоуправама на овом пољу додељене су у Скупштини Србије, а уручио их је Михајло Јовановић, ди-ректор Канцеларије за ИТ и еУправу, у присуству министра државне управе и

локалне самоуправе. Иришка Општин-ска управа ову услугу пружа својим грађанима од 6. децембра 2018. године.

- Наша локална самоуправа је међу првима која је увела ПОС терминал и овај вид модернизације наишао је на позитивну реакцију код грађана. Као трећепласирана општина на овом такмичењу добили смо општински сајт који ће нам обезбедити Канцеларија за ИТ и еУправу, а који ће бити урађен по узору на сајт Владе Србије, изјавила је Оливера Филиповић-Протић, на-челница Општинске управе Општине Ириг, која је и примила награду.

Канцеларија за ИТ и еУправу са са-радницима је почетком јула покренула такмичење градова и општина „Шам-пиони безготовинског плаћања” под

слоганом „Плати картицом и победи”. У такмичењу је учествовало 60 локал-них самоуправа с територије Републи-ке Србије које су омогућиле плаћање такси и накнада платним картицама на ПОС терминалима инсталираним на шалтерима, а све то у циљу развијања културе безготовинског плаћања које је брже, безбедније и јефтиније и из-градње транспарентне јавне управе. Победници такмичења изабрани су по броју такси, накнада и пореза плаће-них картицама на шалтерима локалне самоуправе у односу на број станов-ника у периоду од 1. јула до 31. децем-бра 2019. године. Општина Прибој, као победник овог такмичења, освојила је дечје игралиште у вредности од 20.000 евра.

У Српској читаоници у Иригу от-ворена је изложба „Караван за

климу“- освајање обновљивих извора енергије, а у оквиру истоименог гло-балног пројекта. Организатор изложбе је ДУ “Дечија радост” у сарадњи са Срп-ском читаоницом и Општином Ириг.

институт у Србији и струковно удру-жење Амбасадори одрживог развоја и животне средине. Изложбу су отво-риле директорка вртића Јелена Вида-новић и начелница општинске управе Оливера Филиповић Протић, као и

деца припремних предшколских група објекта “Чаролија”. Поставка се састоји од девет панела на српском и девет па-нела на француском језику, четири ин-терактивна паноа са магнетним карти-цама за проверу знања, као и моделе обновљивих извора енергије.

Пројекат промовише једноставна и оперативна решења која свако од нас на свом нивоу може да примени и да се на свој начин бори против климат-ских промена. Сви заинтересовани моћи ће да посете изложбу у наредних недељу дана.

Караван за климу

Изложба Караван за климу

Међу најбољима у безготовинском плаћању

Са уручења награде



Јелена Арсеновић, Рума

- Можда сам међу ретким родитељима која није приступи-ла ни електронском дневнику. Својој деци верујем, инте-ресујем се у школи, уосталом, све су оцене за ђаке, а првенствено познајем воју децу и све њихове врлине и мане.

Зденко Лазор, Бикић До

- Сматрам да ако не постоји изграђен искрен однос детета и родитеља, онда ни СМС поруке неће ништа позитивно учинити већ ће децу удаљити од роди-теља. То је само не-потребно издвајање средстава.

Ивана Поповић, Стара Пазова

- Боље је да роди-тељ прими поруку из школе, него да не зна где му је дете. Не дај Боже да се нешто деси! Ако нико од куће није јавио да дете неће доћи у школу треба видети шта је у питању. Свашта се дешава!

Љубица Одор, Инђија

- Треба да их оба-весте, родитељи треба да знају где су им деца ако нису на настави јер се сваш-та дешава, мислим, пре свега на њихову безбедност и поз-дрављам ову идеју мада је то додатни посао за просветне раднике.

Јован Стојковић, Сремска Митровица

- Не прихватам ни-какве приче о на-водној оштрој кон-троли или слично. Овде се све одавно отргло контроли, а школарци су нај-бољи репрезенти те чињенице. Морају се мало притиснути ако мислимо да се врате на прави колосек.


Војвођански фронт само је један део ширег “Европског блока” који ћемо

формирати у Србији са циљем да се заједнички боримо за бољи живот свих нас. Србији је место на Западу, она је била и остаће део Европе и ми нећемо допустити да постане руска губернија или нахија, рекао је лидер ЛСВ-а Не-над Чанак на трибини коју је прошле недеље у митровачком позоришту ор-ганизовао “Војвођански фронт”.

Поред Ненада Чанка, говорили су још и лидер “Војвођанске партије” Александар Оџић, први човек Демо-кратског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов, председник Фо-рума “В 21” Марко Коњевић и Драган Циврић председник Либерлно-демо-кратског покрета Војводине.

Чанак је између осталог казао и то је Војводина девастирана, да је мање од шест одсто површине под шумама, да су канали загађени, а резерве нафте и гаса испражњене.

- Нафтна индустрија Србије је дата за тепсију рибе Русима да они не дају Косово. Како су успели да га не дају? Све је то била прича за малу децу да шачица лопова из Београда напуни џе-пове причајући велику причу гласајте за нас да се не би вратили радикали, па

их онда они сами врате на власт, рекао је Чанак.

Челник ДСХВ-а Томислав Жигма-нов скренуо је пажњу на проблеме које Хрвати имају у Војводини, апо-строфирајући недавни инцидент у Новом Сланкамену, где су разбијени прозори и оштећена врата на Хрват-ском дому.

Председник Војводјанске партије Александар Оџић рекао је да Војводи-на мора да се пробуди јер је то једини начин на који се може зауставити њено пропадање.

- Важно је да поново Војвођани уп-рављају животом и политиком у Војво-дини, јер само ми или најбоље ми знамо који су наши проблеми. Нико из Београ-да. Војводине ће бити онолико колико буде борбе за њу, поручио је Оџић.

Марко Коњевић позвао је све “који-ма је Војводина на срцу” да ступе у заједнички фронт за “освајање сло-боде”, док је Драган Циврић поручио да је борба за бољу Војводину уједно и борба за бољу Србију која ће умети да створи услове за живот достојан 21. века. С. Л.

У Привиној Глави у току су радо-ви на уређењу зграде тамошње

Месне заједнице. У наредних неколико дана биће уређене унутрашње просто-рије, спољна фасада као и унутрашња

и спољашња осветљења у склопу ком-плетног реновирања и адаптације.

Паралелно са овим радовима запо-чето је уређење месног гробља као и прилазног пута у овом селу. СН

Сви Митровчани који су старији од 65 година, без обзира јесу ли пен-

зионери или тај статус немају, имаће од средине месеца право на беспла-тан градски и приградски аутобуски превоз. Тако су одлучили надлежни након иницијативе и захтева које су Градској управи за здравствену и со-цијалну заштиту поднели Удружење пензионера “Треће доба” из Лаћарка и Удружења пензионисаних железнича-ра из Сремске Митровице, потврдила нам је заменица градоначелника Свет-лана Миловановић и навела да ће ова одлука важити до 31. децембра 2020. године.

- Локална самоуправа је изашла у сусрет захтевима поменутих удружења тако да је Градска управа за саобраћај, комуналне и инспекцијске послове донела одлуку да сви пензионери и старији од 65 година, без обзира на то имају ли или немају статус пензионе-ра, имају право на бесплатан градски и приградски превоз. У овом граду има око 16.000 пензиоенра тако да ће се изаћи у сусрет већем делу нашег становништа – објаснила је заменица митровачког градоначелника.

Представници града су протекле не-деље разговарали са представницима

пензионера како би се разјасниле све недоумице око превоза. Суштина до-говора је да старији од 65 година треба да дођу у просторије “Сирмијумбуса” , где ће посебан шалтер бити само за рад са пензионерима. Они треба да доћу са очитаном личном картом и последњим чеком од пензије и добиће

посластицу за градски и приградски превоз, док они који немају пензију долазе са очитаном личном картом. Како смо сазнали накнадно прописни-ца ће се плаћати 200 динара и важиће до краја године.

За Недељка Терзића, члан Удру-жења пензионера “Треће доба”, овим

је Сремска Митровица показала да је град који има душу јер помаже најстарије суграђане којима ће то много да значи јер ће лакше да дпђу код лекара, до општине и других служби када им буду потребне.

С.Ђ. - Сл.Н.

ПРИВИНА ГЛАВА

Реновирање зграде Месне заједнице

Уређење унутрашњости зграде

Боља Војводина – боља Србија

Са трибине у Сремској Митровици

Са показном картом у аутобус Град обезбедио бесплатан градски и приградски превоз за све старије суграђане од 65 година

Светлана Миловановић, заменица градоначелника

Недељко Терзић, члан удружења “Треће доба”

Договор у градској кући


ИНЂИЈАwww.indjija.net

У центру Крчедина ових дана могу се видети грађевинске машине

јер се изводе радови на уређењу цен-тра овог места. Ради се реконструкција дела тротоара и паркинга у улицама Цара Душана, Уче Зековића, Дунавске и Наде Јаношевић. У дужини од око 600 метара пешачке стазе, ширине од три до четири метра, поплочаће се новим бехатон плочама. Сем рекон-струкције пешачке стазе уградиће се нови сливници који ће бити спојени са каналетама који ће одводити воду у постојећи колектор. Поставиће се нови парковски ивичњаци, уредити девастиране зелене површине, а фор-мираће се и десетак паркинг простора за паркирање возила поред школе и предшколске установе. Радове је у прошли уторак обишао председник општине Инђија Владимир Гак који је том приликом рекао да је у току најлакши део посла имајући у виду да је много времена и енергије уложено

у прибављање документације, израду пројеката и обезбеђивање средстава.

– Приметили сте да у које год село да одемо, сви кажу да се нешто први пут ради после 20, 30, негде и 50 годи-на-, рекао је председник Гак и додао да

је битно да се уради оно што је мешта-нима сваког села важно и потребно. – Овде уређујемо овај део око цркве, односно центра Крчедина, а код школе урадићемо још десетак нових паркинг места. Не постоји село у којем се неш-то није радило. Негде је нешто рађено пре годину дана, Крчедин је данас до-шао на ред – каже Гак и наглашава да је суштина рада локалне самоуправе у томе да уради све како би се житељи-ма општине олакшао свакодневни жи-вот. – Ми не раздвајамо апсолутно ни-кога, ко живи у центру Инђије, центру Крчедина, на периферији Крчедина, Марадика или било ког другог села. Дакле, сви су људи исти, сви су једнако важни и не постоје потребе које ста-вљамо са стране и које не желимо да урадимо, само због финансија морамо да направимо приоритете- нагласио је председник. Такође, је истакао добру сарадњу са саветима месних зајeдница

који предлажу приоритете у својим срединама. Најавио је реконструкцију ограде око крчединске цркве која је сада у лошем стању, а ваља рећи да су недавно ревитализована Улица Мило-рада Грујића и Милоша Видовића као и прилаз амбуланти.

-У Крчедину се 30 година, сигур-но није ништа значајно радило тако да можемо рећи да је ово један од бит-нијих пројеката и да смо ове мајсторе који нам тренутно уређују село једва дочекали. Ради се тренутно уређење центра, завршили су нам паркинг код амбуланте и ради се на путу између Саса и Крчедина насипање трасе и оче-кујемо асфалтирање тог пута с лепшим временом – рекла је у изјави за медије Анђелка Ћосовић, председник Савета МЗ Крчедин и истакла изузетно добру сарадњу са локалном самоуправом. Такође, је додала да очекује санацију крова на Дому културе, као и да се око њега уради плато и паркинзи.

Овом приликом председник Вла-димир Гак са сарадницима посетио је и Основну школу „22.јул“ у Крчедину. Директор школе Милорад Милова-новић у изјави за медије је рекао да је почев од прошлог лета замењен намештај у скоро свим учионицама виших разреда, урађен је паркет под у три учионице, окречен ходник у при-земљу и да је у изради нова школска библиотека, а такође, су сређени и школски тоалети. – Оно што је у пла-ну да радимо до краја ове године је сређивање школских свлачионица код фискултурне сале, у плану је кречење ходника на спрату и замена ламината у четири учионице виших разреда, као и кречење тих учионица. Задовољан сам сарадњом са локалном самоуправом, а колико видим у разговору са роди-тељима ученика да они примећују да је доста добро урђена школа што пре неколико година није било- истиче директор Миловановић. Г.М.

Данас је инђијски Дом здравља „Др Милорад Мика Павловић“ у дале-

ко повољнијој финансијској ситуацији него пре три године закључено је на прошлонедељној седници Система 48. Наиме, садашње руководство Дома здравља приликом преузимања одго-ворности за вођење ове здравствене установе, суочило се тада са дугом од преко 300 милиона динара који је сада сведен на непуних 500 хиљада евра. Највећи дуг је био према добављачима лекова и запосленима којима година-ма нису исплаћивани путни трошкови на које имају законско право. Тај дуг

према радницима у износу од преко 45 милиона динара измирен је за само неколико месеци.

Данас ова установа је у далеко бољој финансијској ситуацији и нор-мално функционише, али предстоји јој обнова возног парка за шта ће општи-на Инђија издвојити значајна средства. Возни парк Дома здравља за неколико месеци биће богатији за нови санитет и неколико аутомобила за држурне теренске службе. Од ове године одлу-ком државних органа надлежност над инђијским Домом здравља преузела је АП Војводина.

ДОМ ЗДРАВЉА „МИЛОРАД МИКА ПАВЛОВИЋ“

Установа у далеко бољем положају

Дом здравља

Првог четвртка у фебруару бројне љубитеље писане речи обрадовала

је промоција Збирке прича „Руске скас-ке“ Предрага Вукића коју је приредила инђијска Библиотека „Др Ђорђе Натоше-вић“. Овај својеврсни путопис који има и неколико прича на руском језику, настао је на ауторовом ходочашћу по руским, естонским, белоруским, украјинским и српским православним манастирима. У књизи која је прошле одине објављена у Старој Пазови, Вукић читаоцима пре-носи своје доживљаје богослужења, мо-литви, поклоњења, путовања и дружења и упознавања нових земања и обичаја. Аутор је ову књигу посветио игуманији манастира Јазак, мати Параскеви, својој духовној мајци. Приче у овом делу сврс-тане су по бројевима у 18 поглавља једне теметске целине.

- Осим хришћанске тематике, повезује их исти радосни и захвални доживљајни трепет искреног верника кога сваки су-срет са светињом надахњује благодети Божјом, пружа му утеху и позива како на молитву, тако и на жељу да своје ис-куство подели са ближњима. Читајући „Скаске“ имамо могућност да се сретне-мо са лепим описима цркава, манастира, природе, градова, личности које је аутор упознао. Сви описи и догађаји прожети су личним зашажањима и медитацијама што тексту даје тон успелог религијског путописа – казала је у уводном излагању

модераторка Весна Степновић и додала да за инђијску општину Вукићева књига има посебан значај јер у њој он пише о манастиру Светог апостола и јеванђели-сте Марка који се налази на пола пута из-међу Инђије и Нових Карловаца и једини је манастир у инђијској општини.

Лектор књиге, професор Сава Ђурђе-вић наводи да искрен и емотиван дожи-вљај, смирено приповедање, живописне слике људи, грађевина и предела, много-бројни и повремено обимни, али темат-ски добро усклађени цитати из библијске и белетристичке литературе чине зани-мљиву и поучну целину.

– Ходочашћем се у првом реду сматра посета Јерусалиму и Христовом гробу. Временом се овај израз одомаћио и као ознaка за путовања на разна света места као што су Острог, Егина, Света Гора, Све-

та Фрушка гора која се, такође предузи-мају из жеље за покајањем, очишћењем душе, стицањем благодати, освећењем. Жеља за сусретом са Богом стара је ко-лико и људски род – казао је, између осталог, говорећи о овом делу профе-сор Ђурђевић и додао да је Бог створио људску душу по својој слици и прилици, да је Бог бесконачан и глад и жеђ душе је глад за Богом, бесконачним Богом и њу не могу да задовоље привремене, мате-ријалне ствари и да зато богати људи нај-чешће нису срећни.

Поред аутора у овој књижавној вече-ри учествовали су књижавник Здравко Кнежић, Гојко Родић, читајући одлом-ке из књиге и певачка група инђијског КУД-а „Соко“ која је извела неколико руских песама.

Г.М.

ПРОМОЦИЈА ПУТОПИСА „РУСКЕ СКАСКЕ“ У ИНЂИЈСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Ходочашће по православним манастирима Предрага Вукића

Са промоције књиге Предрга Вукића

УРЕЂЕЊЕ ЦЕНТРА КРЧЕДИНА

За бољи живот и лепши изглед насеља

Обилазак радова у Крчедину

Посета школи

Извођење радова


Представници Међуопштинске рад-не групе (МОРГ) за управљање ко-

муналним отпадом на територији Гра-да Новог Сада и општина Бачка Палан-ка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас одржали су састанак са представницима општи-не Беочин на челу са председником општине Митром Милинковићем.

Циљ састанка је да се представни-ци општине Беочин упознају са доса-дашњим активностима које је МОРГ предузимао у циљу успостављања система управљања комуналним от-падом у региону и динамиком будућих активности и циљева. Председница Међуопштинске радне групе и члани-ца Градског већа Града Новог Сада за урбанизам и комуналне послове Мира Раденовић исцрпно је информисала представнике општине Беочин о из-ради пројектно-техничке документа-ције, могућим локацијама за регионал-ну депонију, обавезе за формирање регионалног предузећа, обавезама општина које припадају овом регио-ну и њихових комуналних предузећа. Истакла је да је велики допринос у оснаживању општина и успостављању система управљања комуналним отпа-дом у региону дала и реализација GIZ

пројекта „Управљање отпадом у кон-тексту климатских промена (DKTI)“ који се завршава у децембру 2020. године. Бенефити овог пројекта за општину Беочин до сада су: 1000 канти (120 л) за раздвајање комуналног отпада, урађен Акциони план за увођење при-марне сепарације комуналног отпада у општини Беочин, одржан еко квиз „Прљаво или чисто-није исто“ за уче-нике основних школа од V-VIII разреда са циљем унапређења знања ученика о рециклажи и правилном одлагању отпада.

У оквиру пројекта урађен је Реги-онални план управљања отпадом за

Град Нови Сад и општине Бачка Палан-ка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас чије се ус-вајање очекује ускоро. На основу Реги-оналног плана ће за све општине бити урађени Локални планови управљања отпадом.

Председник општине Беочин Ми-тар Милинковић са сарадницима из-разио је захвалност представницима Међуопштинске радне групе на доса-да постигнутим циљевима и нагласио да је општина Беочин у потпуности посвећена решавању проблема упра-вљања комуналним отпадом. Похвал-но је што општине, чланице региона, путем пројеката побољшавају стање у овој области и смањују издвајања из буџета.

- Ова област је и за Беочин у врху приоритета и захтева одговорне и дугорочне активности. Као чланица региона, општина Беочин ће у потпу-ности учествовати у свим активност-има, испуњавати обавезе и доприно-сити развоју система управљања от-падом – истакао је председник Митар Милинковић. С. М.

То ком про те кле не де ље, одр жа на су зим ска са ве то ва ња за по љо при-

вред не про из во ђа че са те ри то ри је пе-ћи нач ке оп шти не у Пе ћин ци ма, До њем То вар ни ку и Ку пи но ву, ко је је ор га ни-зо ва ло пе ћи нач ко Удру же ње по љо-при вред них про из во ђа ча у са рад њи са Аген ци јом за раз вој Оп шти не Пе-ћин ци и По љо при вред ном струч ном слу жбом из Срем ске Ми тро ви це, чи ји су струч ни са рад ни ци Зо ран Мар ти-но вић, др Вла ди мир Ма рић и Сен-ка Ми шко вић, би ли на рас по ла га њу по љо при вред ни ци ма за сва пи та ња ве за на за те ме пре да ва ња - при хра на пше ни це, за шти та би ља, за шти та и очу-ва ње зе мљи шта, сто чар ство, до ступ не суб вен ци је у сто чар ству, као и да чу ју ко ји су ак ту ел ни хи бри ди ку ку ру за на-шег по зна тог ин сти ту та за ку ку руз Зе-мун По ље.

Ка ко нам је ре кла Ма ри ја на Па нић, пред сед ни ца Удру же ња по љо при вред-них про из во ђа ча оп шти не Пе ћин ци, за до вољ на је од зи вом по љо при вред-ни ка у Пе ћин ци ма, До њем То вар ни ку и Ку пи но ву, а ве ли ку за ин те ре со ва ност по љо при вред ни ци су, ка же, по ка за ли за раз не бо ле сти пше ни це и ку ку ру за, ко је су мо гли и да ви де на слај до ви ма, али и за са ве те ве за не за са му се тву.

- Зим ско са ве то ва ње за по љо при-вред не про из во ђа че по кри ва мно ге обла сти ко је по љо при вред ни ци ма зна че то ком це ле го ди не. С об зи ром да смо бес плат ну ана ли зу зе мљи шта по де ли ли по љо при вре ди ци ма, ово је

био пра ви тре ну так да чу ју дра го це-не са ве те струч ња ка По љо при вред не струч не слу жбе из Срем ске Ми тро-ви це ве за но за ђу бре ње зе мљи шта и при хра ну пше ни це. Ак тив но су уче-ство ва ли у еду ка ци ји, а све то по ка зу је да су на ши по љо при вред ни про из во-ђа чи за ин те ре со ва ни за уна пре ђе ње про из вод ње у скла ду са мо дер ним то-ко ви ма по љо при вред не про из вод ње, ре кла је Па нић.

Струч ни са вет ник ПСС Зо ран Мар ти-но вић са ве то вао је по љо при вред ни ке о ак ту ел ним те ма ма ве за не за при хра-ну пше ни це и ђу бре ње зе мљи шта, а по ње го вим ре чи ма ни ка ко не тре ба жу-ри ти са при ме ном ових агро тех нич ких ме ра.

- С об зи ром да је зе мљи ште је дан од рет ких ре сур са ко ји чо век не мо же да ство ри, са ве то вао сам по љо при вред-не про из во ђа че о очу ва њу зе мљи шта, а до та као сам се и при хра њи ва ња пше-ни це и ђу бре ња, те ме ко је су тре нут но ак ту ал не. При ме тио сам да су у ја ну а ру, по што је би ло ре ла тив но то пло и су во вре ме, мно ги по че ли са при хра ном, а не ки су и за вр ши ли. Сма трам да је то ису ви ше ра но, а и ки ша ко ја је па ла ових да на је то до ка за ла. Из ме рио сам 36 ли та ра да је па ло за ова два три да-на, а па да ла је и ју трос, што зна чи да су то ве ли ке ко ли чи не па да ва на. У та квим си ту а ци ја ма, азот ко ји се су ви ше ра но уба ци, спу шта се мно го ни же не го што је биљ ка ма по треб но, јер је азот ве о ма по кре тљив и са ат мос фер ским па да-

ви на ма се спу шта у ни же сло је ве зе-мљи шта, а не кад мо же да бу де и трај но из гу бљен ако до ђе до во до то ко ва и са том во дом он од ла зи. Мо ја пре по ру ка је да се са че ка, да се пра ти вре мен ска прог но за, да ви ди мо ка ко ће по ло ви-ном фе бру а ра би ти вре ме, па ако се оче ку је су вљи и то пли ји пе ри од, он да у том пе ри о ду тре ба оба ви ти ђу бре ње. Ако се оче ку ју не ке ве ли ке ко ли чи не па да ви на, евен ту ал но и снег, што је мо гу ће за сре ди ну фе бру а ра, сва ка ко да мо же мо од ло жи ти ђу бре ње. Без об-зи ра што пше ни ца код мно гих са да не из гле да ле по, због су вог и то плог пе-ри о да, и са ју тар њим мра зе ви ма ко ји уме ју да оште те вр шни део ли ста, чим ото пли, чим пад не ма ло ки ше и ка да се до да ђу бри во, пше ни ца ће се опо ра ви-ти, ис та као је Мар ти но вић.

Др Вла ди мир Ма рић са мо стал ни струч ни са рад ник за ра тар тсво и са-ве то да вац, скре нуо је па жњу по љо-при вред ним про из во ђа чи ма ко ли ко је

нео п ход но да се пре све га ура ди ана-ли за зе мљи шта, да се на пра ви план ђу-бре ња, као и да се за тим на осно ву те ана ли зе до би ју пре по ру ке ко ли ко тре-ба ђу бри ва при ме ни ти, у ком об ли ку и ка да тре ба при ме ни ти.

- Ске нуо сам им па жњу на зна чај ор ган ског и ми не рал ног ђу бре ња зе-мљи шта, као и на чин на ко ји тре ба при ме ни ти ђу бри во, јер то је јед на агро тех нич ка ме ра ко ја је ја ко бит на у про из вод њи, не са мо ку ку ру за, не-го и дру гих ра тар ских кул ту ра. Мно ги про из во ђа чи гле да ју да уште де у сво јој про из вод њи на тај на чин што ће из о-ста ви ти ову агро тех нич ку ме ру ко ја је ја ко бит на, сма тра Ма рић.

Као и сва ке го ди не, струч ни са рад-ник ПСС Сен ка Ми шко вић при ча ла је о без бед ној при ме ни пе сти ци да, про-бле ми ма са штет ним ми кро ор га ни зми-ма, пре све га са ин сек ти ма.

- Ја ко је ва жно да на у чи мо би о ло-ги ју ин се ка та, ка ко се су зби ја ју, да ли

има ефек та да се су зби ја ју, а при то ме на рав но да се во ди ра чу на, ако мо ра-мо да ура ди мо трет ман, ка да га ра ди-мо због пче ла. Без бед на за шти та би ља не ис кљу чу је при ме ну пе сти ци да, али нам је циљ да по љо при вред ним про-из во ђа чи ма скре не мо па жњу да хе ми-ја ни је све мо гу ћа, да ура ди мо низ пре-вен тив них ме ра и са мо ка да мо ра мо де лу је мо са пе сти ци ди ма, са од ре ђе-ном гру пом пе сти ци да у од ре ђе ној фа-зи и од ре ђе ном до бу да на што је ја ко бит но, из ја ви ла је Ми шко вић.

Струч ни са рад ник ПСС Јо ван Бо јић упо знао је по љо при вред не про из во-ђа че са те ри то ри је оп шти не Пе ћин ци и са суб вен ци ја ма у сто чар ству ко је су ак ту ел не – за тов не сви ње, тов на ју над и тов ну јаг њад, а ак ту ел не ЗП хи бри де за пред сто је ћу се тве ну се зо ну пред-ста ви ли су струч ни са рад нци из Ин сти-ту та за ку ку руз Зе мун по ље.

С. Н.

Делегација Покрајинске владе пред-вођена покрајинским секретаром

за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Огње-ном Бјелићем, обишла је протекле сед-мице Међународни сајам произвођача воћа и поврћа „Fruit Logisticа 2020“ у Берлину.

Реч је о једној од водећих манифес-тација међу произвођачима свежег воћа и поврћа, која се сваке године одржава у Берлину. Овогодишњи „Fruit logistik“ окупио је преко три хиљаде излагача из готово сто земаља и ре-гија, међу којима је и АП Војводина.

На берлинском сајму учешће су узели приватна породична фарма тре-шања „Sweet Charry Lady“, плантажа лешника „Вранић“, задруга произвођа-ча поврћа и ратарских култура „Агро-ном“, произвођач и извозник нектари-на „Sirmium Fruit“, земљорадничка зад-руга „Крстурска паприка“, компанија „Царска башта“, која окупља локалне произвођаче поврћа, породични про-извођачи јабука „Vlabons Group“, као и задруга произвођача јабука COPA.

Обилазећи заједнички штанд пред-ставника Војводине, секретар Бјелић је изразио задовољство што компа-није са територије наше покрајине, уз

успешну сарадњу са Развојном аген-цијом Војводине, редовно учествују на светским сајамским манифестацијама и што им је понуда из године у годину све квалитетнија.

Он је подсетио на то да су у питању најфреквентнији сајмови, где је неоп-ходно пружити максимум, и изразио наду да ће квалитетном презентацијом потенцијала Војводина остварити зна-чајне контакте са водећим светским фирмама у области производње воћа и поврћа и тако привући квалитетне инвестиције.

Ова велика манифестација, поред бројних произвођача, окупља увозни-ке, извознике, трговце на велико и мало, стручњаке за паковање и руко-вање плодовима, за транспорт и ло-гистику и све оне који чине део велике слике овог сектора.

У делегацији Покрајинске владе на берлинском сајму су и покрајински секретар за пољопривреду, водопри-вреду и шумарство Вук Радојевић, са-ветник председника Покрајинске владе Горан Лазовић, директор Развојне аген-ције Војводине Никола Жежељ и шеф Сектора за промоцију у Развојној аген-цији Војводине Оливера Ковачевић.

СН

ПОСЕТИЛА САЈАМ „FRUIT LOGISTICА 2020“

Заједнички штанд представника Војводине

О модерним токовима у аграру

Са саветовања у Пећинцима

На сајму

О систему управљања комуналним отпадомОва област је и за Беочин у врху приоритета и захтева одговорне и дугорочне активности. Као чланица региона, општина Беочин ће у потпуности учествовати у свим активностима, испуњавати обавезе и доприносити развоју система управљања отпадом – истакао је председник Општине Беочин Митар Милинковић

Састанак у Беочину

Председник Општине Беочин Митар Милинковић


СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Једна правница, једна наставница физичког и

једна наставница биологије Соња Мишћевић, Ањичка Балаж и Марта Мајорски одлучиле су да се од ове го-дине јавно баве, како кажу, „антистрес терапијом као креативним разгибавањем“.

- Циљ нашег дружења је да оно што нас интересује, мимо професионалних оба-веза, заједно радимо. Свака од нас има неки свој хоби па смо се стицајем околности нашле и одлучиле да пове-жемо заједничка интере-совања, да не радимо поје-диначно по кућама, нити да се окупљамо по кућама, већ у једном заједничком простору – каже Соња. Ањичкина специјалност је пирографија и овом техни-ком задивљујуће прецизно ствара слике, портрете и минијатуре. Осим пирографије и свака друга врста сликања на различитим материјалима, од којих је стиропор најактрактивнији тренутно, Ањичкино је дело. Посеб-но пажњу привлаче бајковите кочије пресвучене сатеном.

Марта је вешта у прављењу ук-раса од папира и разноврсног ре-

циклираног материјала. Идеја је да овом Удружењу које се зове „Б.У.М“ што ове жене читају као „Буди у моди“, приђе још креативних су-грађанки.

Ако је судити по првом дану и не-формалном отварању, интересовања за овај вид дружења - не мањка.

Б.Р.

Покрајински секрета-ријат за социјалну

политику, демографију и равноправност полова Сектор за унапређење положаја Рома у оквиру „Програма 1001“ Подрш-ка социјалној инклузији Рома на територији АП Војводине у Центру за социјални рад у Старој Пазови ангажаовао је ко-ординаторку за ромска питања. Од нове године на овом месту запослена је Милана Раду, дведесетчетворогодишња сту-денткиња права из Белегиша.

- Циљ је да се уоче и сагледају про-блеми са којима се суочава ромска заједница у нашој Општини и да се уз помоћ Центра за социјални рад, Општине, педагошких асистената и здравственог медијатора припреме мере где ћемо сви бити повезани на уочавању и решавању тих проблема.

У протеклој недељи одржан је заједнички састанак свих поменутих актера са координатором општинске Канцеларије за инклузију Рома и де-финисани су конкретни задаци, каже Милана Раду.

- Требало би прво да утврдимо бројно стање, постоје подаци са по-следњег пописа али их треба ажури-рати. Ја сам послала дописе основ-ним и средњим школама и предшкол-

ским установама и пристижу подаци о броју ромске деце у овим установама. У мају ћемо знати који број ђака завр-шава основне школе и уписује средње и колико малишана уписује први раз-ред. Са здравственим медијатором ћемо проверити колико деце би тре-бало да се вакцинише, узрасту до шест година. Послала сам дописе и начел-нику општинске Управе и Одељењу за друштвене делатности да ми доставе податке и евиденцију о броју Рома у Општини а очекујем и податке од ма-тичара о броју склопљених бракова – каже млада координаторка у Центру за социјални рад.

На основу ових података биће на-прављен план за даљи рад. Можда ће то бити трибине везане за упозна-вање деце са афирмативним мерама у школству везаних за уписе у шко-ле и на факултете, домски смештај

и стипендије, у плану је и обука за писање рад-них биографија, преглед евиденције незапосле-них Рома у Националној служби за запошљавање и информисање о погод-ностима које ова служба може да пружи на пољу за-пошљавања.

- За ових шест месе-ци, колико траје пројекат Покрајинског секретарија-та, волела бих да макар је-

дан циљ остваримо и да се виде резул-тати у побољашњу живота Рома – каже Милана Раду.

Мимо републичких и покрајинских афирмативних мера Општина Стара Пазова у протекле три године подсти-че образовање младих Рома тиме што награђује најбоље ученике основних и средњих школа. За прошлу школс-ку годину 14 најбољих основаца на-грађено је таблет рачунаром а седам средњошколаца добило је по 12.000 динара. Према речима координатора Канцеларије за инклузију Рома Општи-не Стара Пазова Александра Балино-вића, награђени су сви ученици чији просек оцена је изнад 3.

- Ова мера подстиче такмичарски дух. Приметно је веће залагање наших ученика последњих година. – при-мећује Балиновић.

Б. Родић

Скупштина Савеза самосталних син-диката за општину Стара Пазова је у

редовном поступку за председника Већа поново изабрала Радета Ерцега. Он je на челу Већа Савеза самосталних синди-ката за општину Стара Пазова од 2004. године.

- Међу најважније остварене циљеве у протеклом мандату сматрам договор са локалном самоуправом око оснивања и организације Социјално-економског савета. Успели смо да њихови најодовор-нији људи, носиоци функција учествују у раду СЕС, где се проблеми решавају кон-сензусом, отворено, без неразмевања и неспоразума или се договоримо пре него што проблеми настану.- каже Ерцег и као другу најважнију активност наводи решавање дуга накнаде за превоз.

- Активностима синдиката успели смо да регулишемо путне трошкове, висину путних трошкова за путнике и за оне који живе и раде у истом месту. Ребалансом буџета су превиђена средства за исплату дугова а исплата путних трошкова на овај начин постала је устаљена пракса. – кон-статује Ерцег.

У предстојећем мандату председник Већа Савеза самосталних синдиката за општину Стара Пазова сматра да Синди-кат треба да се бави:

- Сузбијањем рада на црно, заштитом на раду, озбиљном заштитом здравља запослених нарочито у металским стру-кама, пољопривредним и грађевин-ским фирмама. Указиваћемо локалној самоуправи, као партнеру, да фирме које се отварају у индустријским зона-ма наше Општине запошљавају људе са

територије Општине и да се синдикату дозволи приступ новим послодавцима, иностраним и домаћим, да уз сагласност запослених формира организације, које ће на неки начин успети да заштите запо-слене.- каже Ерцег.

Скупштина је усвојила Правила о раду Савеза самосталних синдиката за општи-ну Стара Пазова, Правила о раду Секције жена Савеза, Извештај о раду Савеза са-мосталних синдиката за општину Стара Пазова између две изборне скупштине, Извештај Надзорног Одбора и Програма рада за наредни мандат.

На предлог председника Радета Ер-цега за секретара Већа изабран је Зори-слав Лазић, који је и до сада обављао овај посао.

Б. Родић

Наслови песама и прозних дела младог писца Стефана Симића

могу да буду водич и кроз својеврсно књижевно вече одржано прошле сре-де у старопазвачкој библиотеци „До-ситеј Обрадовић“ а наслов овог текста био је и назив серије његових стенд ап комедија. Сусрет са Стефаном Си-мићем био је управо такав: повремено стенд ап комедија, повремено песнич-ко вече дирљиве лирике и повремено класична прича о почетку и развоју младог писца.

- Почео сам са 19 година, у годинама када други песници престају да пишу ја сам се баш, онако, осећао изгубљен у свемиру. У основној школи нисам био лош ђак, на граници одличног и врло-доброг, међутим у средњој школи је дошло до тоталног колапса. – прича

Стефан, који је простор за писање упрвао у то време, 2008.2009.године прво нашао на друштвеним мрежама. Примећујући да је интернет у великом проценту преплављен будалаштинама налази да, ипак, даје и могућност да се изнесу и прави садржији:

- Младим људима перпоручујем да сликају, снимају, пишу, да стварају и пранађу те просторе и да се боре за нешто људско. Називи мојих књига го-воре о таквом, мом, путу: „Пустите нас“ значило је пустите нас да стварамо, „Одјеци људског“ то људско нам не-достаје. Затим је 2016.године изашла књига „Генерацијама које расту без поезије“ . У мом одрастању, у пуберте-ту и адолесценцији, фалило ми је тих људских садржаја, уметности, театра,

живота, музике...Књижевност је, уст-вари, мени била та последња сламка спаса за коју сам се ухватио. Нисам се озбиљно бавио спортом, нисам имао неке друге активности и ангажмане и онда сам, путем писања, успео да де-финишем то своје биће и да се кроз тај рад на себи приближим људима.

Пред пазовчаком публиком Симић је испричао да је на њега пресудно утицао и легендарни кошаркаш Љу-бодраг Дуци Симоновић, који је спорт-ску каријеру завршио у пазовачком „Лифаму“. Млади Симић је по доласку из родног Параћина првих година у

Београду и становао код Симоновића.- Људи као Дуци Симоновић, Маја

Оџаклијевска и други дивни људи су уградили по камен у моје стварала-штво и дали ми простора а ја сам по-чео да верујем и себе.- каже Стефан и открива да, данас, са својих 30 година воли државу које се не сећа. Једна пе-сма почиње стиховима „Фали ми Југо-славија...“

- Имао сам срећу да наступам у свим великим градовима старе Југославије, од Македоније, Црне Горе, Босне Хер-цеговине до Хрватске. – каже Стефан одушевљен пријемом у региону

- Не осећам се странцем ни у Пули, ни у Подгорици а у Загребу кад сам, то буде објављено на свим њиховим те-левизијама.

Најновија књига је изашла 2018.године и зове се „Рекох ...и олакшах душу“. Као и претходне, делимично представља бег у једно друго време, каже млади аутор, који мисли да данас има све мање романтике и идеала и да преовлађује „хејтерска култура“. Због тога, како каже, он не тражи помило-вање, као Десанка Максимовић већ је написао песму „Тражим саосећање“

- За жене које су промашиле век, за књиге које су изгубиле читаоце, за животе без љубави, за пусте школе, за руке које немају кога да грле, за сваки промашен живот и за себе самог. – каже млади песник.

Сусрет са Стефаном Симићем у па-зовачкој Библиотеци са одушевљеном публиком потрајао је око два сата.

Б.Р.

ДОГОВОР СА ОПШТИНОМ И УСПЕШАН РАД СОЦИЈАЛНО - ЕКОНОМСКОГ САВЕТА

Раде Ерцег поново председник

Раде Ерцег

У СТАРОПАЗOВАЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ НЕСВАКИДАШЊЕ ВЕЧЕ СА МЛАДИМ ПЕСНИКОМ СТЕФАНОМ СИМИЋЕМ

Театар искрености

Стефан Симић

ТРИ ПАЗОВЧАНКЕ, РАЗЛИЧИТИХ ПРОФЕСИЈА, УДРУЖИЛЕ СЕ РАДИ КРЕАТИВНЕ РЕЛАКСАЦИЈЕ

Буди у модиСоња Мишћевић и Ањичка Балаж

ПРВИ ПУТ У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД АНГАЖОВАНА КООРДИНАТОРКА ЗА РОМСКА ПИТАЊА

Подршка инклузији РомаМилана Раду


ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић


Милица Маријановић, Сремска Митровица

- Да ли ће то бити практично из-бодљиво, једна је ствар. Али да треба контролисати децу - треба. То су мало-летна лица и докле год су за њих одго-ворни родитељи, а они, опет, сву одговорност сваљују на школе.

Душанка Новаковић, Рума

- Довољан ми је електронски днев-ник, где имам при-ступ у било које доба дана. Осим тога, моје дете ми само увек говори своје оцене и ја верујем детету јер није изиграло поверење.

Душан Чортан, Стара Пазова

- То је добра мера. Деца данас иако имају мобилне теле-фоне не јављају се родитељима. Видим на аутобуској стани-ци, има разне деце, доста су немарни, заборавни... СМС из школе ће можда мало уозбиљити и ову децу.

Снежана Стојаковић, Инђија

- Наравно да под-ржавам ту идеју. То је веома битно и за децу и за родитеље. Мање се брину и родитељи, а и деца мање изостају са настве ако знају да ће родитељи бити обавештени. То је за њих безбедније.

Ивана Пејиновић, Мартинци

- Сведоци смо све чешћег нестанка деце, па можда овако нешто и није тако лоше. Чула сам за школу у којој је то већ заживело и подржавам да се то свуда уведе.


На седници Савета за запошља-вање одржаној у сали СО Шид

усвојен је Локални акциони план запошљавања за 2020. годину. Као и претходних година општина Шид издвојиће 50 процената од укупних шест милион динара планираних одлуком о буџету за 2020. годину, док ће остатак средстава издвојити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. План је донет у сагласности са Националном акциониом планом запошљавања за

2020. годину и правилницима које је расписала Национална служба за за-пошљавање.

Седницу је водио Дејан Којић председник Савета за запошљавање. Према његовим речима Локални ак-циони план запошљавања обухва-тиће око 40 незапослених лица из категорије теже запошљивих особа, наводећи да ће предлог на подне-ти захтев за учешће у финансирању програма запошљавања у 2020. го-дини локална самоуправа доставити

Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања преко Националне службе за запошљавање до 18. фебруара до када је рок за под-ношење захтева.

По одобрењу од стране Министар-ства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања биће објављен јавни конкурс. Право учествовања у поступку организовања јавних радо-ва имаће јавне установе и јавна пре-дузећа, привредна друштва, преду-зетници, задруге и удружења.

Заменик председника општине Шид Зо-ран Семеновић одржао је колегијум

са директорима основних и средњих школа поводом одлуке Министарства просвете, науке и технолошког развоја о расписивању конкурса за запошљавање у просвети на неодређено време.

- Нисам вас позвао да са вама при-чам о томе како имам своје фаворите или кандидате или ми се неко више или мање свиђа. Позвао сам вас да вас замолим да људе који раде у нашим школама дуги низ година, који су већ у колективима, које препознају и деца и родитељи задржите. Не желим да се у Шиду сада масовно појаве просветни радници из других градова Србије. Же-лим да колико год можемо просветне раднике из Шида, који су већ у радном односу распоредимо на радна места и

задржимо. Ми као локална самоуправа ћемо вам изаћи у сусрет колико год можемо како би их заједно са вама за-држали на тим радним местима, па и по цену да не идемо “низ длаку” Школској управи, јер ми ниједну одлуку Школс-ке управе не поништавамо тиме што желимо да у нашим школама раде про-светни радници са територије општи-не Шид - рекао је Зоран Семеновић у разговору са директорима основних и средњих школа.

Према одлуци Министарства про-свете, науке и технолошког развоја у првој фази запошљавања у просвети на неодређено време на територији општине Шид стални посао ће добити 32 просветна радника који у просвети раде на одређено време са пуном нор-мом од 2014. и 2015. године, а и раније.

НА СЕДНИЦИ САВЕТА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Усвојен Локални акциони план запошљавања По одобрењу од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјалaна питања биће објављен јавни конкурс. Право учествовања у поступку организовања јавних радова имаће јавне установе и јавна предузећа, привредна друштва, предузетници, задруге и удружења

Седница Савета за запошљавање

ОДРЖАН САСТАНАК СА ДИРЕКТОРИМА ШКОЛА

Сталан посао за 32 просветара

Састанак са директорима школа у сали СО Шид

Колективна крштења у местима се-верне Мачве заказано је за недељу,

23. фебруар тачно у подне, а одржаће се у храмовима у Мачванској Митрови-ци, Засавици Jeдан, Салашу Ноћајском и Ноћају.

Идеја да се овако једна церемо-нија одржи потекла је од свештеника у храму Светог Николаја у Мачванској Митровици Драгише Стефановића. По узору на њега, свештеници у дру-гим храмовима су одлучили да одрже колективно крштење у својим паро-хијама.

- Отац Драгиша је и пре 17 година организовао колективно крштење, том чину сам и сам присуствовао и ко-лико ме сећање служи храм у Мачван-ској Митровици био је сувише мали за све који су били заинтересовани да се тог дана крсте. Баш зато, а с обзиром да су се за то услови стекли, да су наши месни храмови последњих година об-новљени и сређени одлучили смо да се оцу Драгиши прикључимо у идеји, али да крштење одржимо свако у свом храму, реко је Милорад Павловић,

свештеник у цркви Свете тројице у За-савици Један.

Он је додао да у северној Мачви нема пуно некрштеног народа, али да сви они који до сада, из разних разло-га, нису примили свету тајну крштења то могу учинити 23. фебруара.

- Поменутог дана у јединству ћемо крстити народ северне Мачве. Наши храмови су били у доста лошем стању, али последњих година захваљујући првенствено некадашњем градона-челнику Браниславу Недимовићу они су обновљени, подигли смо их из пе-пела, па ако смо могли да обновимо њих мислим да можемо обновити и душе наших верних људи и наших па-рохија. Треба да нас је што више, треба да се крштавамо и да живимо у слози и заједништву, рекао је свештеник Ми-лорад.

Према његовим речима, уколико неко од заинтересованих поменутог дана не буде у могућности да при-ми свету тајну крштења, колективно крштење ће поново бити одржно 23. априла у храму Цара Константина и

царице Јелене у Равњу који ће тог дана бити и освештан.

Свештеник у храму Светих апостола Петра и Павла у Ноћају Иван Радовић кратко додаје да је из аминистратив-них разлога, а и како би сваки веште-ник имао увид у својој парохији ко је крштен, а ко не, потребно да се мешта-ни заинтересовани за колективно крштење јаве свештеницима у својим парохијама.

- Све цркве у северној Мачви су сада веома организоване, свака паро-хија има свог надлежног свештеника који је довољно компетентан да може да у својој парохији обави колектив-но крштење, тако да не би било неких забуна и компликација свако се јавља свом свештенику, рекао је Радовић.

Свештеник у храму Светог Георгија у Салашу Ноћајском Немања Живко-вић, напоменуо је да из администра-тивних, али и колегијалних разлога у храмовима северне Мачве не могу да се крсте људи из Епархије Сремске. Колективно крштење ће се обавити по благослову архијерејског намесника

мачванског Ратка Полића и Епископа шабачког Лаврентија.

Све особе које тог дана буду крште-не биће заведне у матичну крњигу крш-тених. Крштење је потпуно бесплатно, а све што је потребно понети са собом поменутог дана је бело платно или бели пешкир.

Више информација о колектив-ном крштењу сви заинтересовани могу добити од: Црквена општина Мачванска Митровица – Драгише

Стефановића 065/651-43-70. Цркве-на општина Мачванска Митровица (друга) – Слободана Гачића 65/814-75-22 Црквена општина Ноћај – Ива-на Радовића 064/80-41-11 Црквена општина Засавица Један, Засавица Два и Равње – Милорада Павловића 065/645-27-67 Црквена општина Са-лаш Ноћајски – Немање Живковића 064/800-89-12

С. Н.

Заказано колективно крштење

Црква у Мачванској Митровици


Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Ученици, наставници и родитељи Основне школе „Миливој Петковић

Фећко“ у Платичеву, у жељи да помог-ну својој малој суграђанки Николини Гутић, која болује од леукемије, орга-низоваће у недељу, 16.фебруара хума-нитарно вече, а оно ће носити назив „Живот као игра-шетња кроз време“. Ђаци су заједно са наставницом исто-рије, Јеленом Лилић, правили макете немањићких манастира и седам свет-ских чуда антике, које ће бити изложе-не током хуманитарне вечери. Такође ће ученици у костимима извести и приредбу на тему „Познате жене кроз историју“.

- За ову хуманитарну акцију анга-жовали су се ђаци и наставници наше школе, али и родитељи. Наши персо-нални асистенти, Александар Гардино-вачки и Милица Кривић, анимирали су родитеље у селу, који су наменски за ову прилику припремили своје произ-воде домаће радиности, храни и ручне радове, и сав новац од њихове продаје биће намењен за Николинино лечење. Хуманитарно вече ће се одржати у на-шој спортској хали у Платичеву у не-дељу, 16. фебруара са почетком у 18 часова, а цена улазнице је 200 динара, рекла је Драгана Крстић, директорка ОШ „Миливој Петковић Фећко“ Плати-чево.

Шестогодишња Николина Гутић из Платичева оболела је од леукемије, а како би успела да оде на лечење у Италију, потребна су велика средства. У Руми и широм општине се организују

бројне хуманитаре акције, а међу по-следњима је било и хуманитарно вече у Другој месној заједици. Девојчица је после терапија враћена кући из новосадске дечије болнице, али како јој се стање погоршало након вируса, поново је мсештена у болницу и чека средтсва за хитно лечење у иностран-ству. Ако не можете да се одазовете некој од бројних хуманитарних ак-ција, а желите да помогнете Николи-ни, новчани износ можете уплатити на рачун 330-1200106066569-69 у Креди Агрикол банци, на име Николина Гу-тић, Лале Јанића 11, Платичево. Број девизног рачуна (EUR, CHF, USD) је 330-1230202640515-09 на име Нико-лина Гутић, SWIFT MEBARS22, за USD: ABA 021000021, CHIPS UID: 278422, CHASUS33 JPMORGAN Chace Bank Na.

С.Белотић

Специјалиста опште хирургије Опште болнице Сремска Митро-

вица, прим. др Горан Ивић новом техником успешно је оперисао тумор дебелог црева у Универзитетском клиничком центру Републике Српс-ке у Бањалуци. Како саопштавају из митровачке Болнице, др Ивић једини у региону ради такву врсту опера-ција и на конференцији за новина-ре у Бањалуци рекао да је оперисан пацијент од 58 година са бенигном променом на ректуму, да је опера-ција била захтевна, али да је добро прошла, те да се пацијент буди.

- Овакви захвати су највећи бене-фит за пацијенте, јер нема болова и рано се излази из болнице. Такође, опоравак од оваквих операција

је краћи и нема постоперативних ожиљака. Ова врста хирургије има уско поље индикација и није по-годна за све пацијенте са малигним обољењима завршног дебелог црева – рекао је др Горан Ивић и додао да је УКЦ у Бањалуци изванредно оп-ремљен, те му је било задовољство радити у условима који задовољавају светске стандарде.

Помоћник генералног директора за медицинске послове у УКЦ Сло-бодан Хајдер навео је да је реч о савременој оперативној процедури трансаналне ендоскопске микрохи-рургије ректума и да тај захват пред-ставља велики искорак у ендоскоп-ској хирургији.

С. Н.

ВЕЧЕ ЗА ПОМОЋ ДЕВОЈЧИЦИ КОЈА БОЛУЈЕ ОД ЛЕУКЕМИЈЕ

Свим срцем за Николину

Николина Гутић чека на хитно лечење

ПРИМ. ДР ГОРАН ИВИЋ, СПЕЦИЈАЛИСТА ОПШТЕ ХИРУРГИЈЕ

Оперисао тумор новом техником

Прим. Др Горан Ивић на конференцији за новинаре у Бањалуци

Током операције

Про те кле не де ље одр жа на је сед-ни ца Скуп шти не оп шти не Бе о чин

ко јом је пред се да вао пред сед ник СО Зо ран Сто ку ћа. Сед ни ци су по ред од-бор ни ка при су ство ва ли пред сед ник оп шти не Бе о чин Ми тар Ми лин ко вић, чла но ви Оп штин ског ве ћа и ру ко во-ди ци оде ље ња Оп штин ске упра ве, ди-рек то ри јав них пред у зе ћа, као и пред-став ни ци ме ди ја.

Пред одо бр ни ци ма су се на шле сле де ће тач ке днев ног ре да: Пред-лог од лу ке о из ра ди Из ме на и до пу на Пла на ге не рал не ре гу ла ци је на се ља Бе о чин, Пред лог Ре ше ња о да ва њу са гла сно сти на го ди шњи Про грам по сло ва ња Јав ног ко му нал ног пред у-зе ћа “Бе о чин” Бе о чин за 2020. го ди ну;

Пред лог Ре ше ња о да ва њу са гла сно сти на По се бан про грам ко ри шће ња суб-вен ци ја из бу џе та оп шти не Бе о чин за 2020. го ди ну Јав ног ко му нал ног пред-у зе ћа “Бе о чин” Бе о чин; Пред лог ре ше-ња о да ва њу са гла сно сти на про грам по сло ва ња Јав ног пред у зе ћа “То пла-на” Бе о чин за 2020. го ди ну; Пред лог ре ше ња о да ва њу са гла сно сти на План и про грам по сло ва ња Цен тра за кул ту ру, спорт и ту ри зам оп шти не Бе о чин за 2020. го ди ну.

Од бор ни ци су од лу чи ва ли и о ка-дров ским про ме на ма у окви ру Оп-штин ске из бор не ко ми си је и Над зор-ног од бо ра ЈКП “Бе о чин” Бе о чин.

Сед ни ца је за вр ше на ре дов ном тач-ком од бор нич ких пи та ња.

У пе так је у Ма лој са ли оп шти не Бе-о чин одр жа на сед ни ца Оп штин-

ског ве ћа ко јом је пред се да вао пред-сед ник Ве ћа и оп шти не Бе о чин Ми тар Ми лин ко вић. На днев ном ре ду сед ни-це на шло се шест та ча ка од ко јих се ве-ћи на од но си ла на при сти гле зах те ве, пред ло ге и су ге сти је гра ђа на.

Чла но ви Оп штин ског ве ћа упо зна-ли су се ин фор ма ци јом По кра јин ског се кре та ри ја та за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не о пла ну рас по де ле сред ста ва и по вр ши на у ци љу ре а ли за-ци је су зби ја ња ко ма ра ца на те ри то ри-ји АП Вој во ди не у 2020. го ди ни. Сед ни-ца је као и до са да за вр ше на пи та њи ма и пред ло зи ма.

Ак ти ви сти Оп штин ског од-бо ра Срп ске на пред не

стран ке Бе о чин кон ти ну и ра но ор га ни зу ју штан до ве на град-ској пи ја ци у Бе о чи ну и свим ме сним за јед ни ца ма оп шти не и том при ли ком раз го ва ра ју са су гра ђа ни ма о до са да шњим ре-зул та ти ма.

Штанд је и про те кле су бо те одр жан на град ској пи ја ци у Бе-о чи ну. Том при ли ком по де ље ни су ин фор ма то ри и стра нач ки ма те ри јал. У раз го во ру гра ђа-

ни су ин фор ми са ни о до са да по-стиг ну тим ре зул та ти ма, као и о пред сто је ћим ак тив но сти ма Срп-ске на пред не стран ке, а и са мог Оп штин ског од бо ра Бе о чин.

Раз го вор са гра ђа ни ма је зна ча јан јер за јед но ства ра мо бо ље окру же ње и бо љи Бе о чин за све нас. По др шка и по ве ре ње ко ју до би ја мо у ко му ни ка ци ји са гра ђа ни ма је мо тив да још бр же, бо ље и ја че да ра ди мо – по ру чу ју из Оп штин ског од бо ра стран ке.

ЗА СЕ ДА ЛО ОП ШТИН СКО ВЕ ЋЕ

О пред ло зи ма и су ге сти ја ма гра ђа на

Сед ни ца Оп штин ског ве ћа

СТРА НАЧ КЕ АК ТИВ НО СТИ

Ин фо пулт на пи ја ци

ОДР ЖА НА СЕД НИ ЦА СО

Усво је ни про гра ми ра да јав них пред у зе ћа

Сед ни ца СО Бе о чин


Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Основне школе са територије пећиначке општине прикљу-

чиле су се програму „Школе за 21. век“ чији је покровитељ британска Влада, а који се у Србији спроводи уз подршку Министарства просвете и Владе Србије. На конференцији одржаној 28. јануара у Београду, присуствовале су директорице све три основне школе са територије пећиначке општине, а присутнима се обратила директорка “Бритиш концила” у Србији Клер Сирс, ми-нистар просвете, науке и техно-лошког развоја Младен Шарчевић,

британска амбасадорка у Србији Шан Меклеод, као и премијерка Ре-публике Србије Ана Брнабић.

Како нам је рекла Милијана Ср-дић директорица пећиначке Основне школе „Слободан Бајић Паја“ програм има за циљ да ученици узраста 10-15 година стекну вештине критичког мишљења и решавања проблема, као и да ће, поред стицања вештина кри-тичког мишљења и решавања пробле-ма, деца усвојити практичне вештине програмирања и имати прилику за усавршавање својих вештина кроз програмирање физичких уређаја

Најмлађе удружење грађана на те-риторији општине Пећинци - „Нај

Сремци“ обележило је своју прву крсну славу Светог Максима Исповедника. Иако званично постоје свега месец дана, Нај Сремци су те вечери, у Дому културе у Доњем Товарнику, успели да окупе преко 150 званица из културног, јавног и политичког живота пећиначке општине, што им је, како нам је рекао председник Удружења Милан Степа-новић, и био циљ, јер желе да успоста-ве што бољу сарадњу са свим структу-рама у локалној заједници, а пре свега са удружењима грађана из пећиначке општине, али и из целе Србије.

- Циљ нам је да чувамо и промо-вишемо традицију, културу и обичаје Срема, јер сматрамо да богатство сремске традиције мора бити сачу-вано за будуће генерације. Реч „нај“ у називу нас обавезује да дамо све од себе. Зато смо припремили врло ам-бициозан програм, како бисмо кроз бројне манифестације традиционални сремски начин живота и традицио-налне сремске вредности представи-ли широј јавности. Снажна подршка локалне самоуправе даје нам основа да верујемо да све зацртано можемо остварити, рекао је Степановић и до-дао да Удружење неће занемарити ни хуманитарни рад.

Међу гостима је био и председник општине Пећинци мр Жељко Трбо-вић, који је оценио да је овакво уд-ружење било неопходно пећиначкој општини.

- Сремци су људи широког срца, који су прихватили све који су се до-селили из разних крајева бивше Југо-славије и помогли им да се укључе у живот локалне заједнице. Срем има дугу и богату традицију и важно је да постоји удружење које ту традицију негује. Ја увек с поносом истичем да сам на челу општине у којој ради много удружења грађана, која дају немерљив допринос промоцији наше општине. Сва удружења знају да увек могу да рачунају на подршку локалне самоуправе, поручио је Трбовић.

Заменик председника Удружења Милан Алексић је нагласио да „Нај Сремци“ окупљају чланство из свих 15 насеља пећиначке општине и из-

разио задовољство чињеницом да се број чланова Удружења из дана у дан увећава.

Обред освећења славског колача обавио је месни парох доњотовар-нички јереј Саша Милијашевић, а у културно-уметничком делу про-грама наступила је пробрана екипа уметника чија су дела посвећена Срему и Сремцима – песници Ради-вој Прокопљевић Прока и Стеван Видовић Брица, глумац Милан Мића Дудић, писац Ђока Филиповић и афористичар Бошко Маринковић. Нит која је шармантно повезала цео програм био је новинар и водитељ Радио телевизије Војводине Горан Ерор.

Чувари традицијеи културе Срема

Са прославе славе

Унапређење образовања и развој критичности

Пећинчани на конференцији

ЈВП „Воде Војводине“ подсећа обвез-нике да се накнада за одводњавање

за физичка лица плаћа аконтативно, у четири рате.

Прва рата доспева 15. фебруара, дру-га 15. маја, трећа 15. августа, а последња 15. новембра.

- Износ накнаде је исти као и прошле године и обвезници су дужни да накнаду

плаћају аконтативно на основу решења из 2019. године, без обзира да ли ће ре-шења бити достављена до наведених датума. За сваки дан кашњења обрачу-нава се законски прописана камата, са-општавају из „Вода Војводине”.

Пре слања овогодишњих решења ЈВП „Воде Војводине“ ће од Републичког геодетског завода преузети нановије по-

датке који служе као основ за издавање решења.

За питања у вези са накнадама за одводњавање за физичка лица, заин-тересовани могу да се обрате Корис-ничком сервису ЈВП „Воде Војводине“ на бесплатан број телефона 0800/21-21-21 или имејлом на адресу [email protected]. СН

НАКНАДА ЗА ОДВОДЊАВАЊЕ

Прва рата доспева 15. фебруара - Износ накнаде је исти као и прошле године и обвезници су дужни да накнаду плаћају аконтативно на основу решења из 2019. године, без обзира да ли ће решења бити достављена до наведених датума. За сваки дан кашњења обрачунава се законски прописана камата, саопштавају из „Вода Војводине”

Пр ва фе бру ар ска не де ља је до не ла опо ра вак тр го ва ња на Про дукт-

ној бер зи у Но вом Са ду. Про мет је ви-ше не го де сет пу та уве ћан у од но су на прет ход ну не де љу. Уку пан про мет за ову не де љу је из но сио 2.350 то на ро бе, чи ја је фи нан сиј ска вред ност из но си ла 52.588.250,00 ди на ра.

Нај ве ћи про мет, ка ко ко ли чин ски та ко и вред но сно за бе ле жен је у тр-го ви ни пше ни цом. За кљу че на су два ку по про дај на уго во ра у укуп ној ко-ли чи ни од 1.500 то на по је дин стве ној це ни од 20,50 дин/кг без ПДВ-а, уз па-ра ме тре ква ли те та хек то ли тар ске ма се мин. 76, про те и на мин. 13 и вла жног глу те на од мин. 28, као и ана ли зу на дон ток син у до зво ље ним гра ни ца ма. Ова два за кљу че на уго во ра по ка зу ју да ква ли тет на пше ни це, има и да ље ку па ца на ре ла тив но ви со ком це нов-ном ни воу. Са дру ге стра не по ну де

пше ни це сла би јег ква ли те та, пре све га ни же хек то ли тар ске ма се на це нов ном ни воу ис под 20,00 дин/кг без ПДВ-а, ни су про на шле куп це.

Ку по про да ја ку ку ру за про те кле не-де ље је ре зул ти ра ла за кљу че њем два бер зан ска уго во ра, од ко јих се пр ви од-но си на це ну од 15,70 дин/кг без ПДВ-а на па ри те ту fco уто ва ре но, са мо гућ но-шћу пре у зи ма ња до кра ја мар та, а дру-ги се од но си на ку по про да ју ку ку ру за на па ри те ту ЦПТ лу ка по це ни од 16,20 дин/кг без ПДВ-а, са ис по ру ком до кра-ја фе бру а ра.

Про ме то ва но је и зр но со је у це нов-ном ра спо ну од 39,70 – 39,80 дин/кг без ПДВ-а, што је у од но су на прет ход-ну не де љу бла ги раст. Сви по ку ша ји да се сле де ћи уго во ри за кљу че на не што ви шем це нов ном ни воу су оста ли без од го во ра тра жње.

СН

НА ПРО ДУКТ НОЈ БЕР ЗИ

Опо ра вак тр го ва њаКва ли тет на пше ни це и да ље има ку па ца на ре ла тив но ви со ком це нов ном ни воу - Зр но со је у це нов ном ра спо ну од 39,70 – 39,80 дин/кг без ПДВ-а

Два уго во ра за ку ку руз


Био једном један Лила. Циганин. Из Шида. Тачније једне вароши крај

Шида, не бих се баш сада могао тачно сетити које. Басиста светског гласа. Како то обично бива, тај Лила живео је, а умро је пре неколико година... Бог да прости... у запуштеном делу варо-ши. Сад, како то поново обично бива, Циганин тамбураш не држи само до своје песме, већ и до изгледа. Због тога је Лила нарочито поклањао пажњу ви-зуелном утиску који оставља код своје кафанске публике. Пред сваку свирку, облачио је најбоље одело и назувао најбоље лаковане ципеле “шане” које је чувао само за нарочите прилике. Слика и прилика просечног јунака из Кустуричиних филмова.

Е сад, како би сачувао свој прима-мљиви изглед међуратног шлагер-певача, овај шидски Клерк Гејбл, при-бегавао је нарочитој тактици. Не забо-равите – говоримо о човеку који живи у крајње неуређеном делу једног, тек нешто боље уређеног шидског села! Наиме, како би избегао блато, рупе и прашину, Лила би пребацио бас на своја и скочио на леђа своје жене која га је носила неколико стотина метара, колико је требало да се дође до “твр-дог” пута. Потом би наш јунак наставио

даље, са својим пајташима, а жена би се истим путем враћала кући.

Слична судбина, кажу нам мешта-ни дела Легетске улице у митровачкој “Јалији”, ускоро чека и њих. Наиме, у само стотинак метара, колико је дуга-чак слепи џеп ове улице, стало је неко-лико стотина рупа и рупица. Путељак земљани, неудобан и када је суво, а камо током влажних зимских и јесењих дана. Ко мора, сналази се како стигне, а ко не – само окрене главу и проду-жи даље. Управо то, сматрају мештани

свега неколико кућа смештених у овом слепом сокачету, чине и они који треба да воде рачуна о свим Митровчанима.

За једног од њих, Николу Никшића, то није само проблем конкретне ули-це, већ и шире гледано, читаве “Јалије”. Истина, није он једини који држи да је његово насеље “занемарено” (шта би на то рекли они што живе “преко пру-ге”), али, додаје, није прихватљиво да неко ко живи у градском језгру у мору ствари које недостају, нема ни трото-ар, ни коловоз.

- Била је то све једна улица са по-већом кривином, а онда је, пре неко-лико деценија кренуло са доградњом кућа на кривини, па је наш део улице постао буквално буџак. Не постојимо ни на једној мапи света, али нас ови што пишу и достављају рачуне увек нађу. Уредно нам стижу и позиви за гла-сање, обрачуни за порез, и то за прву категорију, за градско језгро! Не знам колико смо језгро, али када погледамо нашу “Легетску” и насеље у којем смо, више ми се чини да смо “краста” на јез-гру, митисер на лепом лицу митровач-ке принцезе, каже Никола.

“Јалијаши” све чешће причају да су “нежељени” у свом граду. Са једне стране, сматрају, постоји град који се мења на боље и који има свој живот, а са друге је “Јалија” која свој изглед мења на горе. Па и то, већ подељено насеље, сматрају, последњих годи-на доживело је још једну, унутрашњу поделу: на “господу”, која живе у “25. Мају” и “обичан” свет, који, из ко зна ког разлога “господи” није претерано занимљив.

- Некада, “Јалија” је имала чак се-дам језераца на којима смо се и ми као деца купали. Временом, језерца су прерасла у баре, а данас више нема ни њих. Затрпане смећем, одавно су замр-ле, а са простора на којем је некада било риба, побегле су и жабе. И знамо

ми да ће сада многи на нас осути паљ-бу, при чему ће се мало ко запитати да ли смо ми једини кривци, или смо по-стали простор на којем је могуће одла-гати све оно што не треба да се види. У читваој причи, ми му дођемо као неки “сиромашни рођаци”, које сви презиру и о којем нико не жели да води рачуна. А знате како је то кад вам један такав рођак, избезумљен најчешће и још чешће притиснут муком позвони на врата! Такав то обично ради у зло вре-ме, а мислим да је нама то време до-шло. Зато и звонимо. Наша улица јесте мала, али и ми смо порески обвезници и ми дајемо новац у буџет и у нашем сокачету има деце... а и да нема, нисмо

ли заслужили да коначно добијемо је-дан честит коловоз, пита се Никола.

Још један мештанин “Легетске”, Вла-да Лешчук, сматра да је дошло време да се о овом проблему проговори глас-но, посебно ако се у обзир узме чиње-ница да су околне улице и по неколико пута асфалтиране. Све што су могли сами, каже Влада, мештани “Легетске” већ су урадили.

- Наше је било комунално опре-мање, а у неколико наврата смо са Луке “Легет” довозили шодер, плаћали ваљке, жабе за набијање, али не вреди. Сами смо довели и воду и канализацију и нико нам не може рећи да се нисмо потрудили колико год је било до нас. Сада је, мислимо, дошло време да нам се мало и помогне, да неко други, чији је то посао, уради посао како доликује, прича Влада и додаје: - Од године до године улица постаје све гора, а наше стрпљење све тање и тање. Невоља у читавој причи је та што ми не можемо сами да асфалтирамо. Да можемо, већ би то изгледало другачије. Овако, ос-таје нам да чекамо, а докле, ко то зна.

И тако, док се у једном делу Митро-вице очекује градња ИТ Центра, у “Ја-лији”, поручују њени мештани, још увек чекају на асфалт. С. Лапчевић

Олујни ветар који је прошлог четврт-ка захватио подручје Сремске

Митровице нанео је штете на дрвећу, неким објектима, ломио је саобраћај-

не знакове. а на крову хале Пословно спортског центра “Пинки” однео је око 20 квадратних метара покривача. У току је хитна санација крова, ангажо-

вани су стручњаци како би се кров по-крио, а док се то не уради, привремено су одложене спортске активности у сали.

Све се додило после 20 часова, када у сали није било активности, јер у противном могле су последице бити и веће, сведоче они који су били тада у ПСЦ “Пинки”..

- Услед временских неприлика до-шло је до нарушавања инфраструкту-ре ПСЦ „Пинки”. Наиме, део крова обје-кта је просто нестао због јаког ветра. На срећу у Спортском центру “Пинки” у то време није било активности. Из-над трибина је остала огромна рупа

величине око 20 метара квадратних, буквално су седишта под ведрим не-бом. Све смо документовали, и о све-му обавестили надлежне институције, као и осигуравајућу кућу. Надам се да ћемо у најкраће време да све средимо – рекао је директор ПСЦ “Пинки” Ва-сиљ Шево.

Процена која је у току показаће ко-лика је штета настала од олујног ветра на крову хале, али је евиденто да га треба средити. Претходна санација крова рађена је 2012. године и од тада су, како се чуло, рађене само мале поправке.

С.Ђ. - Сл.Н.

Ветар однео део крова хале “Пинки”Док се кров не поправи, привремено су одложене спортске активности у сали

Васиљ Шево

Ветар донео – штету

Рупа на крову

Процена штете

Кад зазвоне сиромашни рођациУ само стотинак метара, колико је дуг слепи џеп ове улице, стало је неколико стотина рупа и рупица. Путељак земљани, неудобан и када је суво, а камо током влажних зимских и јесењих дана. Ко мора, сналази се како стигне, а ко не – само окрене главу и продужи даље

Одговор надлежних

До закључења овог броја “Сремских” нисмо добили одговор надлежних градских власти на су-гестије које стижу из Јалије. Како нам је речено, надлежни ће се ог-ласити до закључења наредног броја.

Део “Легетске”

Дошло време да град помогне

Легетска кривина


Шид је про те клог ви кен да био до-ма ћин тра ди ци о нал не 23. по

ре ду при вред но ту ри стич ке ма ни фе-ста ци је “Срем ски сви њо кољ и ко ба си-ци ја да”, ко ју су ор га ни зо ва ли Оп шти на Шид, Удру же ње “Срем ски сви њо кољ и ко ба си ци ја да”, Уста но ва за фи зич ку кул ту ру "Пар ти зан" и Ту ри стич ка ор га-ни за ци ја Шид.

Ма ни фе ста ци ју је отво рио Сер-геј Та маш, по моћ ник по кра јин ског се кре та ра за ту ри зам и ре ги о нал ну при вред ну са рад њу, а ис пред ор га ни-за ци о ног од бо ра го сте и так ми ча ре је по здра вио пред сед ник Удру же ња “Срем ски сви њо кољ и ко ба си ци ја да” Шид Ста ни слав Ђи ер чан.

Пр во га да на ма ни фе ста ци је у су бо-ту одр жа но је так ми че ње у бр зој об-ра ди ме са, пра вље њу и бр зом је де њу ко ба си ца, као и у но вој так ми чар ској ди сци пли ни је де ње љу те чи ли па при-ке, а дру го га да на би ло је так ми че ње у из бо ру нај бо ље су ве срем ске ко ба си-це. По ред так ми чар ског де ла по се ти о-ци су мо гли да ужи ва ју и у де гу ста ци ји су хо ме сна тих про из во да, ви на, ко ла ча, си ра и дру гих ђа ко ни ја. Це не су би ле углав ном ујед на че не, су ве ко ба си це про да ва ле су се по 800 ди на ра за ки-ло грам, сла ни на и чвар ци исто то ли-ко, док су ди мље ни врат и ку лен би ли 1.500 ди на ра.

Про да вац до ма ћих ра ки ја и воћ них ли ке ра из Де спо тов ца ка же да је на ње го вом штан ду тог да на све “ле ко ви-то” и до да је:

-Це не су при сту пач не, ра ки ја је од 600 до 1000 ди на ра, у за ви сно сти од ам ба ла же. Пр ви пут сам у Ши ду и ми-слим да ова ма ни фе ста ци ја има ве-ли ки по тен ци јал, по себ но из раз ло га што је бли зу гра ни ца, па ће да до ла зе и стран ци.

Ме са ри из Пла ти че ва већ не ко ли-ко го ди на за ре дом до ла зе на “Ко ба-си ци ја ду” , а и ове го ди не у по ну ди су

има ли до ма ће про из во де – ви ше вр ста ку ле на, ко ба си ца, швар гле, џи гер ња че и сла ни не. Из око ли не Чач ка до шли су про из во ђа чи млеч них про из во да. Они су про да ва ли мла де си ре ве по 350 ди-на ра, пу но ма сни кач ка ваљ по 650 ди-на ра, а ста ре си ре ве по 400 ди на ра, док је кај мак био 1.000 ди на ра. Би ла је

бо га та по ну да и сит них ко ла ча по 850 ди на ра за ки ло грам, док су се они на ко мад про да ва ли по це ни од 100 ди-на ра.

Ме ђу по се ти о ци ма то га да на био је и ве ли ки број ком ши ја са дру ге стра не гра ни це, из су сед не Хр ват ске. Ма те Је-лу шић из Гу ње ре као нам је да је у Шид тог да на до шао спе ци јал но због “Ко ба-си ци ја де” и да је при јат но из не на ђен ве ли ким бро јем по се ти ла ца.

-Срем ци су по зна ти као до бри до-ма ћи ни, ве се ља ци и ве ли ки гур ма ни, та ко да ни сам ни сум њао да ће ор га ни-за ци ја би ти на ви со ком ни воу. Сре ћом леп је дан, па је сун це из ма ми ло ве ли ки број оних ко ји су до шли да не што па за-ре, ви де, де гу сти ра ју – ре као је Ма те.

Из пре сто ни це у Шид у со бо ту је сти гао ауто бус са око че тр де се так пут-ни ка, ко ји су нај пре ишли у оби ла зак Срем ског фрон та, а он да су до шли на пла то ис пред Спорт ске ха ле, тач но на вре ме ка да је по че ло так ми че ње у бр-зом кла њу. Је ли са ве та Маљ ко вић, пен зи о нер ка из Бе о гра да, ре кла нам је да су у ауто бу су углав ном ње ни вр-шња ци и да је то иде ал на при ли ка да по бег ну не где од бу ке и гу жве ве ли ког гра да.

-Ја сам би ла и про шле го ди не, па с об зи ром да сам се ја ко ле по про ве-ла и да сам по не ла из у зет не ути ске из Ши да, ове го ди не сам на го во ри ла и сво ју при ја те љи цу Је ли цу Нин ко-вић да и она кре не на пут са мном. Ја ево по сма трам ово кла ње, јер ми је то ин те ре сант но, с об зи ром да сам цео жи вот про ве ла у гра ду и да ни сам има ла при ли ке да при су ству јем сви-њо ко ља ма, а Је ли ца је оста ла уну тра у ха ли, по ред штан да са ко ла чи ма, по што је она сла до ку сац. По сле ће мо у оби ла зак гра да и кул тур них зна ме-ни то сти, а он да на за јед нич ки ру чак. За и ста не ма леп шег про во да не го што је овај наш да нас – уз осмех нам је ис-при ча ла Је ли са ве та.

Из Зе му на је дру ги пут у Шид на ма-ни фе ста ци ју до шао Иван Мо та ше вић као по др шка дру га ру ко ји је тог да на из ла гао сво је спе ци ја ли те те.

-Пр ви пут сам био ов де пре не ко-ли ко го ди на, али би ло је ру жно вре ме та ко да ни је би ло по се ће но као да нас. Про шле го ди не сам био бо ле стан па сам про пу стио, али ове го ди не смо се ор га ни зо ва ли нас че ти ри дру га ра и сти гли смо још око по ла 9 ов де ис пред ха ле. Ово ми је пра ва при ли ка да па-за рим ква ли тет не до ма ће про из во де по по вољ ним це на ма, та ко да сам пре-за до во љан да на шњом по ну дом ме са и ме сних пре ра ђе ви на. За са да са мо оби ла зим штан до ве, мер кам где шта има, али већ ви дим да ћу ку ћи оти ћи пу них ке са – ка же Иван из Зе му на.

По ред так ми чар ских ка те го ри ја, ма ни фе ста ци ја је би ла упот пу ње на на-сту пом не ко ли ко там бу ра шких ор ке-ста ра, али про мо ци јом га стро ном ске по ну де при ја те ља из Ор мо жа (Сло ве-

ни ја), за тим пре зен та ци јом му зеј ских екс по на та за об ра ду ме са и пра вље ње ко ба си ца из Бе ке шча бе (Ма ђар ска) и пре зен та ци јом Прин цо вих ха лу шки-по сла сти ца ко је су упри ли чи ли при ја-те љи из Но ви Зам ки (Сло ва ча ка). Овом до га ђа ју у Ши ду при су ство ва ле су и по бра тим ске ма ни фе ста ци је из Сев-ни ца (Сло ве ни ја), Св. Пе тар из Шу ме и Са мо бор (Хр ват ска), Пе чуј (Ма ђар ска), Ку ма но ва (С.Ма ке до ни ја), као и при ја-те љи из ра зних кра је ва Ср би је. Ове го-ди не ма ни фе ста ци ја је има ла до дат ни ху ма ни тар ни ка рак тер, јер је уго сти ла Ху ма ни тар ну ор га ни за ци ју “Че пом до осме ха” ко ја је при ку пља ла пла сти ку и ме тал не ли мен ке.

Так ми ча ри из окру же ња, као и го сти из ино стран ства би ли су у при ли ци да тог да на по се те и зна ме ни то сти Ши да, Га ле ри ју сли ка “Са ва Шу ма но вић” и Му-зеј на ив не умет но сти “Или ја нум”.

С. Ми хај ло вић фо то М. Ми ле у снић

Пра зник за љу би те ље до брог уку саПр во га да на ма ни фе ста ци је одр жа но је так ми че ње у бр зој об ра ди ме са, пра вље њу и бр зом је де њу ко ба си ца, као и у но вој так ми чар ској ди сци пли ни је де ње љу те чи ли па при ке, а дру го га да на би ло је так ми че ње у из бо ру нај бо ље су ве срем ске ко ба си це. По ред так ми чар ског де ла по се ти о ци су мо гли да ужи ва ју и у де гу ста ци ји су хо ме сна тих про из во да, ви на, ко ла ча, си ра и дру гих ђа ко ни ја

У бр зој об ра ди ме са так ми чи ле су се три еки пе. Срем Ме сна ин ду-стри ја обо ри ла је ре корд са 3 ми-ну те и 25 се кун ди, али на кон ка зне-них по е на за вр ши ли су на тре ћем ме сту.

клуб По драв ска Сла ти на 3 ми ну та и 50 се кун ди, са ка зне ним по е ни ма 6

пук 4 ми ну та и 59 се кун ди, са ка зне-ним по е ни ма 6 ми ну та и 29 се кун ди и еки па Срем Ме сна ин ду стри ја 3 ми ну те и 25 се кун ди са ка зне ним по-

е ни ма 7 ми ну та и 25 се кун ди. По бед-ни ци су еки па Би знис клуб.

У ка те го ри ји пра вље ња ко ба си це уче ство ва ло је 27 еки па. По бе ди ла је еки па Ти са, Ма мић Бе чеј. У бр зом је-де њу ко ба си ца нај бр жи је био Го ран Не дић из Бо бо те, а у је де њу чи ли па-при ка по бед ник је Дра ган Ђу ри чић из Шап ца.

У ка те го ри ји су вих ко ба си ца при-зна ња су при па ла Ши ђа ни ма, пр во ме сто осво јио је Бра ни слав Чо ба-но вић, а дру го и тре ће ме сто Сте ван Фар каш.

По бед ни ци

Так ми че ње у об ра ди ме са

Ве се ло уз му зи ку

Ве ли ки број по се ти ла ца

Све ча но отва ра ње ма ни фе ста ци је

Го сти из Сло вач ке

Де гу ста ци ја про из во да

Пр во кла сна по ну да су ше них про из во да

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем 4,5 јутара земље у Лаћарку на чалманском путу близу асфалта. Тел: 064/130-11-29

- Продајем 7 јутара и 10 ари земље прва класа к.о. Гргуревци потес мала забрана поред осјечког пута. звати од 12-20 часова. Тел: 063/84-76-911

- Продајем 6,6 јутара земље К,О. Ле-жимир потес Вагат са извором питке воде. Тел. 066/088-055

- Продајем 7 јутара и 10 ари земље, I класа. КО Гргуревци, потез Мала За-брана, поред осијечког пута. Звати од 12h – 20h. Тел: 063/84-76-911

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

- Продајем 4 јутра земље пут према Радинцима код Челићевог салаша 70м од асфалта. Тел:064/13-03-725

- Продајем земљиште сувласнички део 2/8 дела у центру града парцела 4128, површине 0.03,49 ха. Тел: 064/29-00-386

СТАНОВИ

- Продајем двособан стан 60м2 у на-сељу Матије Хуђи други спрат, цена 33.000 евра. Тел: 063/321-255

СТАНОВИ

- Продајем једособан стан 39м2у на-сељу Матије хуђи, трећи спрат, цена 24000 евра. 065/321-12-55

- Продајем гарсоњеру у насељу Ора-о30м2 , ЦГ приземље, цена 20.000 евра. Тел: 063/321-255

- Издајем комплетно опремљену гар-соњеру у Новом Саду код Рибље пија-це. Тел: 064/31-31-331

- Издајем намештену гарсоњеру са ЦГ, интернетом паркинг ме стом улица Војислава Илића 7, Пејтон. Тел: 628-015 и 062/411-835

- Издајем једнособан намештен стан, дворишни, посебан улаз, код Хи-гијенског завода. Централно грејање, клима, интернет, кабловска ТВ. Тел: 064/296 3758

ЛОКАЛИ

- Издајем пословни простор 80-115м2 погодан за све врсте делатности на главном булевару улица Паланка број 9. Тел:063/115-88-26 - Локал 100м2 код дома армије по по-вољној цени.Тел: 063/357-146

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

РА ЗНО

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

РА ЗНО

- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/38-28-534

-Часови мађарског и превод. Тел: 064/6522-380- Тома

- Телефоном бих комуницирао поне-кад уз договор са слободном, култур-ном женском особом 50-тих година која има такву потребу. Само искрено реалне. Тел: 066/409-570

- Енглески, немачки - часови. Тел: 063/85-97-317

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.


ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

610-496 и 615-210

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!



PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: [email protected]

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Библиотека „Глигорије Возаровић” обележила је 154 године постојања

пригодним програмом, кратким фил-мом о историјату и активностима и доделом захвалница и симболичних поклона најбољим и навернијим чита-оцима и сарадницима.

Ова библиотека баштини традицију Српске грађанске читаонице основане давне 1886. године, што је чини једном од најстаријих библиотека на подручју Срема. Свечаности одржаној 4. феба-руара, присуствовали су Владимир Санадер градоначелник Сремске Мит-ровице, Илија Недић начелник Град-ске управе за образовање, културу и спорт, бивши директори и радници библиотеке, директори установа кул-туре и неких сремских библиотека, за-послени, бројни сарадници и читаоци.

Директор Библиотеке „Глигорије Возаровић” Рајко Секулић је поздра-вио окупљене и рекао како је година иза нас била успешна и како ће се тру-дити да ова и све наредне буду такве ако не и боље, јер увек може боље.

- Кроз просторије библиотеке, за све ове године, прошао је велики број писаца, музичара, књижевника, а орга-низован је и велики број књижевних сусрета, радионица и осталих култур-них програма. И ове године, као и сва-ке, поносно, самоуверено и стручно, обавили смо све своје програмске за-датке и трудили се да учинимо све што можемо да библиотека добије на вео-ма великом значају. Трудимо се да из-лазимо у сусрет корисницима у складу са нашим могућностима и условима – рекао је Секулић.

Поводом свог 154. рођендана Библиотека „Глигорије Возаровић” је програм обележавања почела ра-није. Крајем прошлог месеца отваре-на је изложба “Болница Стобарт 1915. Крагјевац”, којом је почела сарадња и размена две сродне установе, а наста-вљена је радионицама, промоцијама и сличним садржајима. У округлој сали у току је изложба посвећена Лазару

Возаровићу чије име носи ова библи-отека, а за 11. фебруар заказана је про-моција нове књиге.

Директор Библиотеке Рајко Се-кулић и помоћница директора Ми-рјана Делић уручили су захвалнице корисницима који су током протекле године прочитали највише књига у

одељењима, огранцима, као и верним сарадњицима, посетиоцима програма и учесницима радионица. Уручена је и захвалнице дародавцима, суграђа-нима који су поклонили велики број књига овој установи. Ова признања су добили су : Бранка Ракић за читаоца године у Омладинском кутку, Дуња Об-радовић за читаоца године у Огранку Босут,Николина Дегенек за читаоца године у Огранку Чалма,Андријана Павловић за читаоца године у Огранку Јарак, Сара Николић за читаоца годи-не у Огранку Кузмин,Анкица и Пред-раг Удицки за најверније посетиоце програма,Лука Џакић за читаоца го-дине у Огранку Мартинци,Гордана Ко-сановић за читаоца године у Огранку Мартинци,Mихајло Ожват за највер-нијег читаоца Дечјег одељења, Маша Ковачевић млади сарадник Библио-теке, Oгњен Ђукић млади сарадник Библиотеке и Саша Јовановић за са-радњу и промовисање библиотечке делатности .

Библиотека “Глигорије Возаровић” је матична библиотека Срема и једна од регионалних библиотека у Републи-ци Србији. Добила је име по познатом књиговесцу и издавачу Глигорију Воза-ровићу, рођеном у Лежимиру. Крајем 19. и почетком 20. века у граду су постојале и друге библиотеке које су у годинама Првог и Другог светског рата доживљавале разарања и престанак рада. После Другог светског рата, 1946. године, долази до обједињавања књиж-них фондова у граду и стварања Наро-дне књижнице и читаонице „Просвета”, која је имала 2.115 књига и била смеште-на у две просторије приватне зграде.

У програму поводом дана библиоте-ке наступио је хор „Сирмиум канторум” под диригентском палицом проф. Војис-лава Бугарског, чији рад је обновљен после вишегодишње паузе управо при овој библиотеци. Приказана је видео-презентацију установе коју је припре-мио Игор Чолак, а програм је водила Тијана Тривић, рецитатор. С.Ђ.

Године јој не могу ништаОва библиотека баштини традицију Српске грађанске читаонице основане давне 1886. године, што је чини једном од најстаријих библиотека на подручју Срема

130.000 књига

Митровачка Библиотека да-нас има књижни фонд од преко 130.000 књига. У оквиру културне и јавне делатности, Библиотека остварује сарадњу са бројном читалачком публиком од предш-колског узраста до зрелог доба. Кроз њене просторе пролазе мно-ги гости - књижевници, сликари, научници, који својим говором и делом пружају богатство и лепоту човековог стваралаштва.

На страницама летописа које уставова води од 1974. године за-писано је да су гости Библитеке у Сремској Митровици били мно-ги познати писци попут десанке Максимовић, Мирослава Антића, Миодрага Булатовића, Милорада павића и многих других. Библио-тека је добитник Сурепове награде 1971. године највишег признања за библиотекарство у Србији. То-комгодина у њој је реализовано мноштво радионица за децу као што су Стихотека, Цртотека, а неке су се одржале до данас попут кви-за за ђаке прваке “Ау што је школа згодна”.

Рајко Секулић директор

Са свечаности

Наступ хора

Додела призњања

Изложба о Димитрију Возаровићу


11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: [email protected]

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

630. канал

610-4

96 и

615-2

10

610-496 и 615-210


POSETITENAŠ SAJT


Митровчани су имали прилику да проведу незаборавно вече слу-

шајући љубавне стихове суграђанке Жељке Аврић. Занимљиво вече под насловом „Песма јој је друго име“ у Галерији “Лазар Возаревић” организо-вала је Установа за неговање културе „Срем”, а у програму су стихове ове награђиване песникиње говорили Александар Крстајић, Латинка Перу-новић, Никола Јаношевић и ауторка Жељка Аврић. Учествовале су три чла-нице „Зоне младих“ при Библиотеци „Глигорије Возаровић” - Лана Констан-тиновић, Сара Радивојевић и Олга

Бурлица. У музичком делу програма наступили су Ирена Панић - флаута и Александар Цундра - клавир, Хајру-

дин Дурмановић – гитара, Дечији хор „Вивак” и Тамара Пајкановић.

Два су повода за ово вече љубавних стихова - прва награда на конкурсу љубавне поезије у Ивањици коју је Жељка Аврић освојила за песму „Кад жена бди”, на коме је селектор био књижевник Драган Јовановић Дани-лов, као и њена и жеља њених прија-теља да направе једно лепо дружење, леп културни догађај и поклоне га су-грађанима.

- Моја радионица на мирује, у току је припрема новог рукописа, ја се надам да ће ускоро бити готов. Ипак, осим објављених песама из мојих претход-

них шест књига, говорили смо и неке нове - рекла је Жељка Аврић. Она, по сопственом признању, најмање пише љубавну поезију, а најчешће мисаону поезију, али љубав је осећање које не треба пуно експлоатисати јер је преви-ше узвишено, па њему треба прелази-ти пажљиво, полако и тако се односити према њему.

- Мислим да свака песма заиста има неко своје оправдање поготово за избор ове вечери. Наслов му је, у ствари, стих из песме „Успаванка”. Јер речи “песма јој је друго име“ значе да је песма друго име за љубав, за жену, много тога другог а лепог – објаснила

је песникиња Жељка Аврић.Директор Установе за неговање

културе „Срем“ Душан Дрљача сматра да ова установа није боље могла да започне годину од програма под на-словом “Песма јој је друго има”. Током године суграђанима ће понудити још много лепих рограма, а биће их још и у фебруару.

Жељка Аврић пише поезију и књи-жевне есеје и приказе. Објавила је шест збирки песама, више пута је на-грађивана за песме и циклусе песама, члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске. С.Ђ. - Сл.Н.

У Галерији „Лазар Возаревић“ от-ворена је изложба слика ауторке

Александре Кокотовић из Београда, под називом „Печат цивилизација“. На-кон три успешне изложбе у Београду, „Сви смо једно“ у Педагошком музеју и „Историја будућности“ у Галерији „Про-грес“ и Галерији куће Краља Петра Александра се ових дана представила митровачкој публици са новим циклу-сом слика.

Иако је Александрино сликарство апстрактно, слике чувају асоцијације на предметни свет и назнаке прохуја-лих цивилизација, како и слови назив

изложбе. У њеним сликама насумично проналазимо елементе древног Егип-та, култура Маја и Инка, Ускршњих ос-трва и других народа од праисторије до модерних времена. Те назнаке кул-турно-историјских артефаката чине коте препознавања и орјентације у Александриним временско – простор-ним мапама света и цивилизацијских тековина и покушај су уметнице да укаже на потребу преиспитивања по-знате историје, која је услед нових от-крића, као резултат примене савреме-них техничко-технолошких достигнућа донекле доведена у питање.

Широј публици Александра Коко-товић позната као једна од најуспеш-нијих манекенки у бившој Југославији, а након тога успешна модна менаџер-ка и власница агенције за модни дизајн вратила се својој првој љубави и отпо-чела сликарску каријеру. Александра је рођена у Сарајеву, а каријеру је градила у САД, Лондону, Бејруту и Бео-граду. Дипломирала је модни дизајн на Аccademia del Lusso у Београду. Члани-ца је УЛУС-а, а свој ликовни израз про-налази у сликарству, цртежу, графици и вајарству. На отварању присутнима су се обратили кустос Марија Вукајло-

вић, уметница Александра Кокотовић и аутор текста у каталогу, МА истори-чар уметности Лука Вукићевић. У му-зичком делу програма учествовали су ученица Музичке школе Ирена Панић,

флаута, професорка флауте Јелена Влаовић и Милош Матић, контрабас.

Изложба ће бити отворена за посе-тиоце у Галерији „Лазар Возаревић“ од 03 - 28. фебруара. М. В.- Сл.Н.

У оквиру наставка пројекта “То the Moon and Back “ и као наја-

ва новог астрономског пројекта „Train like astronaut “ Основна школа „Јован Јовановић Змај“ је угостила професоре са департмана за физи-ку Природно-математичког факулте-та, Нови Сад. Сарадња је остварена са циљем ширења знања ученика о свемиру . Професори су уступили најсавременије телескопе па су уче-ници „Змајеве“ школе, али и случајни пролазници, могли да уживају у пос-матрању ноћног неба изнад нашег града. Поред телескопа, ученици су

се „играли“ и савременим дурбини-ма, IC камерама па су могли да виде и покретне објекте у мраку.

Активности у "Змајевој школи" су уједно и део регионалног пројекта „Ноћно небо Војводине и Бач-Кишку-на као нова туристичка атракција“ са акронимом BoBaNISTA, који се фи-нансира од стране Европске уније у оквиру Interreg -IPA програма пре-кограничне сарадње Србија-Мађар-ска и у пројекту учествују Фондација астрономске опсерваторије из Баје, Мaђарска и Природно-математички факултет из Новог Сада. СН

Александрине цивилизацијске мапе

Са отварања изложбе

Посматрали ноћно небо

Ђаци са најсавременијим телескопима Шире знања о свемиру

Љубав је вечита инспирацијаПрва награда на конкурсу љубавне поезије у Ивањици коју је Жељка Аврић добила за песму „Кад жена бди”, као и жеља да са пријатељима направи леп догађај и поклони га суграђанима, поводи су ове вечери љубавних стихова

Песма јој је друго име

Вече на дар суграђанима

Жељка Аврић


Недељни хороскопОванКоначно ћете бити задовољни пословном ситуацијом. До-лази фаза у којој ћете имати прилику да видите да је све вредело труда. Иако показујете да волите особу с којом сте у вези, она је сумњичава.

БикНаступајући период је врло повољан за посао. Можете да очекујете да ћете успети да обавите све на време. У вашој вези долази до неких неспоразума који би могли да вас поремете. Имате осећај да се партнер мења.

БлизанциОчекује вас много изазова који би могли да вам донесу пословне дилеме и недоумице. Не осећате више исто пре-ма вољеној особи и примећујете како се удаљавате од ње.

РакИмате осећај великог олакшања јер вам се проблеми на пољу посла коначно позитивно решавају. Тренутна ситуација на пољу љубави вам се не допада и нисте баш задовољни околностима у којима се налазите.

ЛавДок не раскрстите оно што је остало недовршено на пословном пољу у прошлости, нећете бити пословно стабилни. Ситуација на љубавном пољу би могла да вас брине, однос с партнером не иде баш добро.

ДевицаМогуће је да ће доћи до мањих компликација на послу. Забринути сте због разних препрека. Иако нисте спремни за нову везу, имате удварача који је веома упоран. Нисте сигурни како поступити.

ВагаДо решења проблема које имате долази постепено и сада и сами видите да светло на крају тунела постоји. Ваш партнер показује да није срећан у вези с вама, а вама веома смета његово понашање.

ШкорпијаПотребно вам је време да остварите своје планове. У будућности ћете бити веома успешни. Иако сте свесни тешких околности које прате вашу везу, не желите да одустанете од особе до које вам је стало.

СтрелацТрудите се да нађете добар посао који ће задовољити ваша очекивања. Спремни сте да радите на пословној едукацији. Емотивни партнер вам више не одговара и све сте спремнији за коначан прекид везе.

ЈарацСрећа је на вашој страни, па се пословна ситуација раз-решава на начин којим сте прилично задовољни. Насту-пајући период вам доноси могућност за остварење везе која би могла да се одвија у тајности.

ВодолијаУказује вам се нова пословна прилика, коју ћете морати да искористите у наредном периоду ако желите напредовање. Очекује вас период у којем ћете имати нове несугласице и трзавице на пољу емоција.

РибеДолазите до нових идеја које ће вам за посао бити веома корисне. Улазите у период веома добрих промена. Променили сте мишљење о вољеној особи и сада полако ваша осећања према њој јењавају. Имате много енергије.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

ВОДОРАВНО: 1. Угоститељски радник (мн.), 7. Стари људи, 13. Име енглеске поп певачице Лир, 14. Ознака за пара, 15. Одвајање од стартне писте, 16. Некадашња успешна радна орга-низација у Ср. Митровици, 17. Редак морални чин, абдикација, 20. Слово грчког алфабета, 21. Хемијски знак за ербијум, 23. Наш научни геније, Никола, 25. Висока државна институција, 29. Орган чула вида, 31. Кољски реп као симбол власти у Османлијском царству, 32. Скраћеница за авенија, 33. Део каубојске опреме, 35. Човек који се бави ловом, 37. Врста сове, 38. Окрутан, без скрупула, 40. Хемијски елемент радиоактиван, 42. Амерички морнар, 43. Произвођачи соде.

УСПРАВНО: 1. Рудник камена, 2. Име режисера Кустурице, 3. Цар животиња, 4. Ознака за непознату особу, 5. Краће име Едуард, 6. Повећавати се у вис, 7. Ознака за Сименс, 8. Стругар, 9. Речно острво, 10. Два иста слова, 11. Император, 12. Урадити изолацију, 14. Расплодни коњ (мн.), 18. Смеса брашна и воде, 19. Кондезација на зиду, 22. Име глумца Марвина, 24. Латински предлог, 25. Планина у Далмацији, 26. Аутоознака за Нови Сад, 27. Неопходан минерал, 28. Скулптор, 30. Фудбалер ФК “Милано”, 34. Узвик весеља, 35. Шпанска позоришна предигра, 36. река у Вијетнаму, 37. Слово грчког алфабета, 39. Име глумице Бакстер, 41. Аутоознака за Сме-дерево, 43. Ознака за секунду.

Саставио: Томислав Земан

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ВИОЛИНИ

СТА ИЗ ПОПИНА-

ЦА СА СЛИКЕ

ПИСАЦ ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВА-

ЦА

СЕОСКА ПОДРУЧЈА

СРЕМСКИ ХОТЕЛ У

СОКОБАЊИ ------

ГОНИТИ

БРАНКО БЕЛОБРК

ИМОВИНА

ЗЕМЉО-РАДНИК

МЕСТО КОД СМЕД. ПАЛАНКЕ

ПРИРОДА, ЋУД

САКРИВА-ТИ

ОЛИМПИЈ-СКИ

ИСТРАЖИВАЧКИ

ЦЕНТАР -------------- БАЊА У СРБИЈИ

ДОХВАТИ-ТИ РУКОМ ТРТИ

ОПСЕСИВНО

КОМПУЛ- ЗИВНА

НЕУРОЗА

МОНТАЖ-НА РАДНА

ОРГАН.

ДЕО МЕХА-НИКЕ

-----------УЗДРЖАВАТИ СЕ ОД

НЕЧЕГ

ВРСТА МУШКОГ ГЛАСА

АУТОМАТ-

СКА ПУШКА

------------- УЗЕТИ СА

СОБОМ

ГРЧКИ БАСНОПИ

САЦ

КОМАД ТКАНИНЕ ЗА КРПЕЖ ------------ ВОЈНА

УПРАВА

НАИВНОСТ

ИЗГУБИТИ СВЕЖИНУ,

ВИТАЛ-НОСТ

НАЈВЕЋЕ

ПОЛУ- ОСТРВО

НА СВЕТУ

ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА

------------- СМРТАН,

СМРТОНОСАН

НОВОРО-ЂЕНЧАД

КОСА СЛОВА

.------------ ВРСТА

ПОДНОГ ПОКРИВАЧА

МЕСТО КОД

ОБРЕНОВЦА

ГЛУМИЦА

ПАПАС -----------

СУСЕДНА СЛОВА

МУЧИТИ, ЗЛОСТАВ

ЉАТИ

КОЊИ (ТУР.)

------------ ДОДИР

ПЕСНИК, ДОБРИЦА

Ћ.А. ----------- ГРАД У

БЕЛГИЈИ

ВРСТА МЕТЕОР. ЛИНИЈА -----------

УЗВИК ПРИ СКОКУ

ИСТОК РАДНА ОРГА-

НИЗАЦИЈА

ОСНОВНА СРЕДСТВА

----------- ЕТНОГРАФ

. МУЗЕЈ

РАДНИК У ПИЛАНИ -----------

ВАЉЕВО

УВИЈАТИ БЕБУ У

ПЕЛЕНЕ

НАША ПОП ПЕВАЧИЦА

Зауставио саобраћајац плавушу:

- Госпођице, морам да вам наплатим 1.000 динара због неисправног фара.

- Плавуша: - Јао, баш сте златни, у сервису су хтели да ми наплате 4.000!

Пита Перица тату: - Тата, каква је ово

реченица: „У кући нема пива“?- То није реченица, сине, то

је катастрофа!

СУДОКУ

ВИЦ

3 6 5 9

9 6

8 2 9 5 7

6 8 7 1

5 3

4 1 6 5

2 4 9 8 5

9 3

1 8 9 3 2 6

Састојци: 15 сушених урми, 250 гр бадема, сојиног, бадемовог или овсеног млека, 170 гр тамне чоколаде, 2 банане

Припрема: Подмажите танко плех кокосовим уљем и оставите са стране. Урме очистите од коштица и убаците у блендер, додајте 200 гр бадема, па укључите и мешајте док се маса не сједини. Утисните добијену смесу, равномерно на дно и уз ивице плеха.Чоколаду изломите на ситне комадиће и убаците у ватросталну посуду. Млеко загрејте док не проври, па га прелијте преко чоколаде и мешајте док не добијете глатку масу. Одвојте, уколико желите мању количину чоколаде са стране за украшавање, на крају а остатак прелијте преко коре у плеху. Банане исеците на колутиће и поређајте преко чоколаде. Исецкајте 50 гр бадема па поспите по торти и попрскајте остатком чоколаде преко свега.

Посна чоколадна торта са бананама


Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi [email protected]

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Акција очувања животне средине у општини Беочин која је започета

у децембру сађењем 700 садница на потезу Дунав, настављена је у Беочин селу, садњом садница у популарном "школском дворишту" које се наслања на двориште Основне школе "Јован Гр-чић Миленко".

Деца и васпитачи Предшколске установе "Љуба Станковић", објекат "Бубица" Беочин село заједно са пред-ставницима Општине Беочин и Кан-целарије за младе засадили су четири саднице и тиме показали колико бри-ну о очувању животне средине и тако дали свој допринос у подизању еко-лошке свести и послали поруку да се први еколошки кораци развијају још у најранијем детињству.

Као награду вредни и одговорни малишани за свој вртић на поклон су добили играчке и лопте дар Општине Беочин и Канцеларије за младе, а за

слаткише и сокиће после напорног рада, побринуло се Јавно предузеће "Топлана" Беочин.

У наредном периоду сличне ак-ције планиране су и у другим месним заједницама општине Беочин. С. М.

Председник савета за безбедност саобраћаја општине Пећинци Ми-

лан Степановић уручио је на поклон пакет опреме за рад на терену начел-нику Полицијске станице Пећинци Саши Газибарићу. Пакет, који је дони-рала пећиначка локална самоуправа, садржи ручне лед лампе са наставци-ма, рефлектујуће прслуке и апарат за алко-тест, а како нам је рекао начелник Газибарић, донација је значајна упра-во због тога што је намењена крајњим корисницима – полицијским службе-ницима који свакодневно обављају посао на терену.

- Захваљујући одличној сарадњи са пећиначком локалном самоуправом, дотрајали део опреме заменићемо нај-савременијом новом опремом, што ће нашим службеницима који свакоднев-но на терену раде са грађанима омо-гућити да буду уочљивији и да раде квалитетније, све са циљем да безбед-ност саобраћаја у општини Пећинци буде подигнута на што виши ниво, а да негативне последице буду смањене на минимум, рекао је Газибарић.

И Милан Степановић је сарадњу општинског Савета за безбедност са-

обраћаја и Полиције оценио као изу-зетно успешну.

- Имамо заједнички циљ, а то је што већа безбедност учесника у са-обраћају на територији наше општине. Да бисмо тај циљ остварили морамо да имамо добру сарадњу између Са-вета и полиције. Начелник Полицијске станице Пећинци је један од чланова Савета за безбедност саобраћаја и све активности Савета реализујемо у са-радњи са полицијом. Опрема коју смо данас уручили је купљена од средста-

ва која се у општински буџет прили-вају од наплате казни за саобраћајне прекршаје. Савет та средства поново усмерава у унапређење безбедности у саобраћају, у овом случају кроз купо-вину опреме за полицијске службени-ке, али тим средствима се реализују и све кампање и едукације које су ус-мерене на подизање свести учесни-ка у саобраћају о значају поштовања саобраћајних прописа и безбедног понашања у саобраћају, изјавио је Степановић. С. Н.

Градски одбор Европске зе-лене партије Сремске Мит-

ровице је са својим активисти-ма је осмог фебруара у Насељу „Матија Хуђи“ организовао потписивање петиције грађана којом позивају надлежне да се очува чист ваздух у Сремској Митровици и Србији.

Зелени Србије Сремске Митровице су се у јануару 2020. реорганизовали и своје политичко деловање јаче и снажније настављају уједиње-ни око Европске зелене пар-тије ,председника др. Дејана Павловића.

Зелени активиста Биљана Сувић је обавестила суграђане да је нажалост Сремска Мит-ровица међу оним градови-ма који имају загађен ваздух оцењен са ИИИ категоријом. Председник Зелених Митро-вице - Европска зелена пар-тија Иван Артуков предлаже

да се уз већ постојећа мерења ваздуха укључе и додатна ме-рења суспендованих честица ПМ 2,5 тзв “убице из ваздуха”, да се грађани обавештавају кроз мере узбуњивања када су горње границе нарушене, са давањем инструкција о начину поступања (ограничен боравак на отвореном простору ,начи-ну проветравања просторија, коришћење мере заштите мас-ке и др), да се све мерне стани-це ставе у функцију. Активиста Марјан Мрђан тражи даљи развој топлификације и гаси-фикације града Сремске Мит-ровице и смањење индивиду-алних ложишта код домаћин-става са увођењем субвенција грађанима за ову намену. Од градских власти Зелени траже изградњу нових бициклистич-ких стаза ,ове мере допринеће смањењу штетности од издув-них гасова из саобраћаја. С.Н.

Прошле суботе, Месна заједница Сутјеска била је домаћин дружења

и дечије радионице "Моја машта може свашта" уз подршку удружења грађа-на "Аутизам говори срцем". Деца су се дружила и играла, правила су плакат

пријатељства. После креативне ради-онице имали су спортске активности у сали Џудо клуба "Сирмиум" где су ра-дили дечије полигоне, игре, слободне активности и сл.

СН

Моја машта може свашта

Машта може свашта

Озелењавање у Беочин селу

Заједнички циљ – већа безбедност грађана

Подела пакета

За Митровицу без смога

Потписивање петиције


Дана 15.2.2020. у 11 часова на Новом гробљу у Сремској Митровици дајемо Годишњи помен нашем вољеном

БОЈАНУ ТРЊАНАЦ1989 – 2019.

Недостајеш...

Ожалошћени супруга Маја, ћерка Сташа, мајка Славојка, отац Ратко, сестра Биљана, зет Дарко, сестрићи Матеја и Лука


Дана 13.2.2020. навршава се шест тужних година од кад нас је заувек напустио наш драги

ТРИВА ЉУБИШИЋ1952 – 2014.

Драги наш хвала ти за љубав, доброту и несебичну помоћ коју си нам пружао у животу.

У нашим срцима живећеш вечно. Увек ћемо те волети и поштовати.

Твоја ћерка са породицом и сестра Јелица.

Са огромном тугом јављамо да је 31.01.2020. год. у 77 години живота преминула наша драга

и вољена

МИРЈАНА -МИМА КОВАЧИЋ (рођ. Бркић)

Ожалошћени син Миодраг, кћерка Сања и Ивана са породицама.

Дана 04.02.2020. у 70-ој години живота, преминуо је професор и песник

ЂУРА ШЕФЕР Сремац (1950-2020).

Последњи поздрав од његових најмилијих. Нека му је вечна слава и хвала!

Дана 11.2.2020. навршило се четири године како нас је напустио наш драги

АРКАДИЈЕ АРЧИ ГАТАЛИЦА

2016 – 2020

Увек ћеш бити у нашим мислима.

Твоја породица.

ЈАКОВЉЕВИЋ МИЛИЦА КЕКА12.02.2018 – 12.02.2020

Сећање је прошлост, а љубав и бол вечност.

Твоји Гршићи и Стевићи.

СЕЋАЊЕ

ЗДЕНКО НЕНАДИЋ

14.2.1994 – 14.2.2020.

С љубављу и поштовањем радо те се сећају: супруга Љубинка, кћерка Сандра

и син Иван

НАДА ТУЗЛАКОВИЋ

2012 – 2020.

Осам година туге и бола трају вечно. Увек са нама у срцу.Твоја мајка Милица

и кћерка Тања.

БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ

10.2.2018 – 10.2.2020.

Нема дана да не мислимо на тебе. Много нам

недостајеш мами, сестри, Марку и Мими

ww

w. s

rem

sken

ovi

ne.rs

Сећање

ТАНАСИЈА МАШИЋ – ТАСА

17.2.1995 – 17.2.2020.

Марица.

Дана 17.2.2020. навршава се 40 дана од како није са нама наш

драги супруг, отац и деда

РАНКО ШТРБАЧКИ1948 – 2020.

Ожалошћени његови најмилији

Дана 12.2.2020. године навршава се 7 година од смрти

нашег

ПЕТКА АНЂЕЛИЋА05.04.1935- 12.2.2013

Време пролази, сећања на тебе остају.

Породица Анђелић.

Последњи поздрав ујаку

АЛЕКСИ ЂУРЂЕВИЋУ

од Николе Топића Карасија са породицом

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за ур ба ни зам.про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка таБрој: 350-6/2020-VI Да на: 07.02.2020. год.СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 50 За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 др. за кон),

О Г Л А Ш А В АЈ А В Н И У В И Д

О НА ЦР ТУ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕГУЛАЦИЈEПРО ШИ РЕ ЊА ГРО БЉА У К.О. БЕ ШЕ НО ВО

1. ЈАВ НИ УВИД о на цр ту Пла на де таљ не ре гу ла ци је одр жа ће се у тра ја њу од 30 да на и то од 12. фе бру а ра до 13. мар та 2020.го ди не.

На црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је би ће из ло жен на јав ни увид сва ког рад ног да на од 9 до 14 ча со ва у хо лу згра де Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

За ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца има ју пра во да пре гле да ју из ло же ни на црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и мо гу до ста ви ти при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку јав ног уви да.

При мед бе до ста ви ти на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та са на зна ком - за Ко ми си ју за пла но ве - у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми-три ја, број 13.

2. ЈАВ НА СЕД НИ ЦА КО МИ СИ ЈЕ ће се на кнад но за ка за ти, а одр жа ће се у згра ди Град-ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

Ра ду Ко ми си је мо гу при су ство ва ти фи зич ка ли ца и пред став ни ци прав них ли ца ко ји су под не ли при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку тра ја ња јав ног уви да.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДУИ ЗА ШТИ ТУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕСРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Град ска упра ва за по љо при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не, на осно ву чла на 63. став 3. и чла на 69. За ко на о упра вља њу от па дом („Сл.гла сник РС“ број 36/09, 88/2010 и 14/2016),

ОБА ВЕ ШТА ВА ЈАВ НОСТОпе ра тер, „SIM ME TAL 2015“ d.o.o. Срем ска Ми тро ви ца, са се ди штем у ули ци Сте ва на Мо-

крањ ца бр.63 у Срем ској Ми тро ви ци, ма тич ног бро ја: 21127353, под нео је зах тев за из да ва-ње до зво ле за скла ди ште ње нео па сног от па да, на ка та стар ској пар це ли бр.8487 к.о. Срем-ска Ми тро ви ца у ули ци Рум ски друм бб. у Срем ској Ми тро ви ци.

Нео па сни от пад (ме тал ни от пад и от пад не гу ме) опе ра тер пре у зи ма, раз вр ста ва, кла си-фи ку је, и на кон ме ре ња и раз вр ста ва ња при вре ме но се скла ди шти на бе тон ској под ло зи и у опре ми. Се кун дар не си ро ви не ће се да ље про да ва ти опе ра те ри ма ко ји по се ду ју од го ва ра ју-ћу до зво лу за упра вља ње от па дом.

Увид у по дат ке и зах тев опе ра те ра мо же се из вр ши ти у про сто ри ја ма Град ске упра ве за по љо при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не ( со ба број 53), у Срем ској Ми тро ви ци, Све тог Ди ми три ја 13, у пе ри о ду од 13.2.2020.го ди не до 24.2.2020.го ди не, у вре ме ну од 10 до14 ча со ва.

Сви за ин те ре со ва ни на кон уви да у до ку мен та ци ју, у ро ку од 10 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња, мо гу до ста ви ти сво је ми шље ње у пи са ној фор ми Град ској упра ви за по љо-при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не, Гра да Срем ска Ми тро ви ца, Све тог Ди ми три ја број 13.


На великом стручном скупу гастро-ентеролога Србије који је одржан

крајем јануара у Новом Саду, запажен приказ случаја код упалне болести црева, имала и гастроентеролог Оп-ште болнице Сремска Митровица, др Гордана Митић. Реч је о скупу призна-тих стручњака из ове гране медицине, а све теме биле су везане за инфлама-торне болести црева. Поред др Митић, своје радове представили су и лекари из Новог Сада и Београда: проф. др Та-рабар, проф. др Иванов, др Сланка-менац, проф. др Дамјанов и други.

С обзиром на све већу учесталост појаве упалне болести црева и код млађе популације, важно је бавити се овом тематиком на вишим нивоима, а оно што је посебно истакнуто, јесте чињеница да је митровачка Болница са одличном опремом, едукованим гастроентеролозима и медицинским сестрама, као и изузетно прецизном дијагностиком, заправо спона од па-цијента у болници до установа тер-цијарног типа, где их је могуће даље успешно лечити. Митровачка болница апострофирана је као значајан Центар који препознаје и решава дијагностич-ке процедуре, како би након лечења на вишем нивоу здравствене заштите, оболелом омогућен бољи квалитета живота и спроведено најбоље могуће излечење.

Др Гордана Митић изразила је ве-лико задовољство што је била учесник овако важног стручног скупа који је свакако допринео размени искустава међу колегама о упалним болестима црева, те чини да и на даље, како је нагласила, “још успешније радимо и сарађујемо са установама из дру-гих центара, са циљем правовреме-ног и прецизног откривања болести и успешног лечења”.

Напредак је могуће остварити и додатним активностима и ангажо-вањем гастроенетролошког одсе-ка, а с тим у вези, први пут у мит-ровачкој Болници спроведе се три клиничке студије на пацијентима оболелим од упалне болести цре-ва, а главни истраживач је управо др Гордана Митић.

С. Н.

Историјски архив "Срем" предста-вио је још једну књигу из своје

издавачке делатности из серије мо-нографије. Ради се о књизи проф. Милоша Пајића “Школство у Срему ( 1945 – 2000)” , која је промовисана у Ердевику.

Учеснике промоције је у име основ-не школе поздравила директорица Наталија Гњидић, а о књизи је гово-рио Милош Пајић аутор, Снежана Коњевић, просветна инспекторка и директор Историјског архива “Срем” Дејан Уметић.

Милош Пајић је пензионисани радник Историјског архива "Срем” и у овом приликом је представио напоре који су уложени како би књига добила ову форму и на најбољи начин исказа-ла развој система школства у Срему у периоду после Другог светског рата.

Снежана Коњевић је напоменула да књига представља основ разумевања система школства, али да може послу-жити и за будуће реформе у овој обла-сти које морају бити корените и ићи у корак са променама које доноси живот у 21. веку. Дејан Уметић је говорио о издавачкој делатности Историјског Ар-хива "Срем" и колико су књиге као што је ова значајне за разумевања важних сегмената наше прошлости.

У музичком делу програма промо-ције учествовали су ученици Музичке школе “Петар Кранчевић” Леон Жар-ко и Ивана Охмут који уче клавир и Бошко Петковић ученик хармонике, док су ученици Основне школе “Сава Шумановић” из Ердевика реализовали програм на словачком и српском језику.

С.Ђ. - Д.У.

"ШКОЛСТВO У СРЕМУ ( 1945-2000)

Како се развијало школство у Срему

Промоција књиге Милоша Пајића у Ердевику

НА СТРУЧНОМ СКУПУ ГАСТРОЕНТЕРОЛОГА

Размена искустава ради успешнијег лечења

Др Гордана Митић на стручном скупу

С обзиром на све већу учесталост појаве упалне болести црева и код млађе популације, важно је бавити се овом тематиком на вишим нивоима


CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: [email protected], Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за ур ба ни зам.про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка таБрој: 501-27/2020-VI Да на: 07.02.2020. год.СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 50 За ко на о пла ни ра њу и из-град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 др. за кон) и чла на 5. и 19. За ко на о стра те шкој про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ( „Слу жбе ни гла сник РС“, број 134/2004 и 88/2010)

О Г Л А Ш А В АЈ А В Н И У В И Д

У НА ЦРТ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕГУЛАЦИЈEДЕ ЛА КОМ ПЛЕК СА РТЦ „ЛУ КА - ЛЕ ГЕТ“ СА ЛУЧ КИМ ПОД РУЧ ЈЕМ

У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ И

ИЗ ВЕ ШТАЈ О СТРА ТЕ ШКОЈ ПРО ЦЕ НИ УТИ ЦА ЈАПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕ ГУ ЛА ЦИ ЈЕ ДЕ ЛА КОМ ПЛЕК СА РТЦ „ЛУ КА - ЛЕ ГЕТ“

СА ЛУЧ КИМ ПОД РУЧ ЈЕМ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ НА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

1. ЈАВ НИ УВИД о на цр ту Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве шта ја о стра-те шкој про це ни ути ца ја одр жа ће се у тра ја њу од 30 да на и то од 12. фе бру а ра до 13. мар та 2020. го ди не.

На црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве штај о стра те шкој про це ни ути-ца ја би ће из ло жен на јав ни увид сва ког рад ног да на од 9 до 14 ча со ва у хо лу згра де Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све-тог Ди ми три ја број 13.

За ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца има ју пра во да пре гле да ју из ло-же ни на црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве штај о стра те шкој про це ни ути-ца ја и мо гу до ста ви ти при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку јав ног уви да.

При мед бе до ста ви ти на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни-ра ње и из град њу обје ка та са на зна ком - за Ко ми си ју за пла но ве - у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13.

2. ЈАВ НА СЕД НИ ЦА КО МИ СИ ЈЕ ће се на кнад но за ка за ти, а одр жа ће се у згра ди Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

Ра ду Ко ми си је мо гу при су ство ва ти фи зич ка ли ца и пред став ни ци прав-них ли ца ко ји су под не ли при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку тра ја ња јав ног уви да.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

Цариници су прошле седмице на прелазу Батровци, у сарадњи са

полицијом спречили кријумчарење око 300 дијаманата, за које се претпо-ставља да имају велику вредност, али ће она бити прецизно утврђена тек на-кон стручне експертизе, саопштила је Управа царина.

Прекршај је откривен када је за контролу на улазу у земљу стигао ауди чешких регистарских ознака, за чијим је воланом био 50-огодишњи Албанац са документима тзв. "Косова".

Мада је био категоричан да нема ништа да пријави, ипак је издвојен за детаљан преглед. Том приликом је у касети испред сувозачког седишта ње-говог аутомобила пронађено неколи-ко кесица са драгим камењем.

Када је упитан зашто није пријавио дијаманте, возач је најпре рекао да није знао да мора да их пријави, а потом и

да се ради о најобичнијим цирконима, тачније Сваровски кристалима, који немају нарочито велику вредност.

После консултације са стручним ли-цем, утврђено је да то није тачно и да се ради о правим дијамантима, чија би вредност могла бити изузетно велика,

што ће наравно бити утврђено тек по-сле вештачења сваког појединачног примерка драгог камења.

Откривени дијаманти ће бити за-држани до окончања прекршајног поступка који је покренут против Ал-банца који их је кријумчарио. СН

Пружни прелаз између Руме и Сремске Митровице код над-

вожњака до даљњег ће бити необез-беђен. Ових дана друштвеним мре-жама круже снимци и фотографије на којима се види да рампа не ради и да возови пролазе и пред подигнуте рам-пе. Према обавештењу из Покрајин-ског секретаријата за енергетигу, грађевинарство и саобраћај, деветог фебруара, у 21.32 у станици Вогањ, при покушају крађе из електрорелејне подстанице, изазван је пожар којим су спаљени сви уређаји који служе за на-пајање и пренос команде скретницама

и сигналима у станици као и уређају за обезбеђење саобраћаја на путном пре-лазу на државном путу на којем нема потребне зоне прегледности због чега је безбедност саобраћаја веома угро-жена и поред поштовања железничког прописа од стране возног особља о за-устављању воза пре прелаза.

Овим путем се упућује апел свим возачима на том путном правцу на оп-резност, док ће надлежни усклађивати саобраћајне знакове од стане управља-ча пута, јер до даљег овај путни прелаз остаје без уређаја за обезбеђење пута вожње. С.Б.

Уз кувано вино за посетиоце ове седмице у Беркасову почиње тра-

диционална, 25. по реду “Сремска ви-нијада”. У среду и четвртак, у времену од 9 до 15 сати, у просторијама Месне заједнице примају се узорци вина за оцењивање. У петак, 14. фебруара, на

Дан светог Трифуна, вина се примају до 12 сати, након чега је планиран од-лазак у виноград код кума “Винијаде”.

Истог дана у 14 сати вршиће се оцењивање младог вина, а сутрадан, у суботу, 15. фебруара у 19 сати биће све-чана вечера и проглашење победника.

Како и претходних година, састав стучног жирија остаје непромењен: проф. др Слободан Јовић, дипл. ин-жењер Слободан Шапоња и др Алек-сандар Петровић.

Све потребне информације могу се добити на телефон 065/867-7481. С. М.

Током 18. недеље надзора над гри-пом у Војводини је регистровано

погоршање епидемиолошке ситуације у вези са сезонским грипом, а степен активности вируса прешао је праг средњег интензитета.

Због тога је Покрајински секрета-ријат за здравство препоручио руко-водству свих здравствених установа за стационарно лечење на територији АП Војводине примену мера забране или ограничења посета пацијентима и та мера биће на снази док не дође до пада стопе оболевања од грипа, као и интензитета активности вируса, на ни-зак ниво.

Почетком ове седмице, Покрајин-ски секретаријат за здравство извр-шиће са Институтом за јавно здравље Војводине нову процену ситуације на територији АП Војводине.

Уколико тренд инциденције и ин-тензитет активности вируса наставе да расту, биће размотрене додатне мере контроле негативних последица гри-па, укључујући и предлог надлежним институцијама за евентуално привре-мено распуштање школских и предш-колских колектива на неколико дана.

Што се Срема тиче, на основу ре-зултата епидемиолошког надзора над грипом број оболелих je и даље на нивоу уобичајеном за ванепидемијски период.

- У овој недељи надзора над гри-пом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респиратор-них инфекција су у значајном порасту у односу на прошлонедељне.

Од почетка године, вирусолошким испитивањем узорака назофарингеал-ног бриса седам пацијената са сумњом на грип са територије општине Пећин-ци, Инђија и Сремска Митровица су потврђене инфекције вирусом грипа А(H1N1) pdm09, саопштавају из Цен-

тра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље у Сремској Митровици.

Због актуелне епидемиолошке си-туације грипа на подручју Сремског округа, а на основу препоруке Инсти-тута за здравствену заштиту Војводине и одлуке Комисије за болничке инфек-ције Опште болнице Сремска Митро-вица, до даљег су забрањене посете у Општој болници Сремска Митровица.

СН

Возачи опрез, рампа ван функције

Пружни прелаз без рампе

Традиционална “Сремска винијада”

ЕПИДEМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА ГРИПА

У Војводини растућа стопа оболевања од грипа

Забрањене посете болници

НА ГРАНИЧНОМ ПРЕЛАЗУ БАТРОВЦИ

Шверцовао 300 дијаманата!

Заплењени дијаманти

Када је упитан зашто није пријавио дијаманте, возач је најпре рекао да није знао да мора да их пријави, а потом и да се ради о најобичнијим цирконима, тачније Сваровски кристалима, који немају нарочито велику вредност

Сремска Митровица и Атлетски клуб Срем већ више од пола века стварају

сјајне атлетичаре који су својим резул-татима широм света прославили град и земљу из које долазе. Први атлетичари који су постизали врхунске резултате, и у својим дисциплинама спадали међу најбоље у некадашњој Југославији, били су Миланка Лазаревић и браћа Ивица и Златко Можек. У наредној генерацији истакао се Саша Каран, а данашњу ге-нерацију предводе Марија Вученовић, Ведран Самац и Славко Стевић.

Први атлетски клуб у граду је основан 1955. године, у оквиру Митровачке гим-назије. Био је то Атлетски клуб Младост, као део тадашњег гимназијског Омла-динског спортског друштва Младост. Гимназијалци заинтересовани за атлети-ку су се окупили око Ладислава Ердега, професора физичког васпитања.

Нови квалитет у раду клуба наступио је 1966. када је тренер постао изузетан стручњак, Божа Радмановић. Радмано-вић је извршио селекцију талентоване деце која ће у наредним годинама про-славити АК Срем.

Већ наредне године, 1967, освојене су неке медаље (Биљана Циндрић, Ми-лован и Миланка Лазаревић). Прави ус-песу су уследили 1968. Здравко Билић је у дисциплини бацање диска постао првак Југославије у категорији млађих јуниора а на истом такмичењу победу је остварила и штафета АК „Срем“ за коју

су трчале: Гордана Броцић, Зорица Ива-новски, Илинка Грујичић и Миланка Ла-заревић. Уследио је низ успеха. Као нај-боља такмичарка издвојила се Миланка Лазаревић, освајачица четири медаље на млађем јуниорском првенству. Она постаје и прва атлетичарка сениорски шампион Србије у дисциплини скок у даљ.

Стручни рад у Клубу су касније преу-зели Иван Јос (Јоос) - Вања и Драгиша Ђорђић. Раних деведесетих година XX века у клубу су радила три тренера Дра-гиша Ђорђић, Милица Димитрић (од 1990. до 1999) и Петар Клашња (од 1980. до 1993). Касније, у клуб долазе и нови тренери Владимир Бандо (од 1997. до 2000), Горан Ходоба (од 1999. до 2011), Бојан Комленић (од 2004. до сада), Мирослав Ерак (од 2008. до сада), од 2007/08. Јасмина Дробац, Александра Костадиновић од 2013. и Наташа Кузмић од 2017. године.

На челу стручног штаба АК Срем да-нас је тренер Драгиша Ђорђић, тренер са мастер лиценцом. Он ради са старијим такмичарима у техничким дисципли-нама. Профи лиценцу имају и тренери Бојан Комленић и Мирослав Ерак. Они раде са млађим и средњим узрасним ка-тегоријама. Александра Костадиновић и Наташа Кузмић тренери су са основом лиценцом и раде са најмлађим катего-ријама.

Највећи успеси Клуба на јуниорском и другим млађим нивоима су медаље које

је Марија Вученовић освајала 2012. на првенству света у Барселони (трећа у ба-цању копља) и 2013. у Талину у Естонији (треће место у бацању копља). У највеће сениорске успехе Клуба спадају учешћа Марије Вученовић на Европском првен-ству 2016. (31. место квалификације) и 2018. (квалификације 7. место, финале 11. место) и учешће Ведрана Самца на Европског првенства 2018. (квалифика-ције 18. место).

Данас је на челу Клуба примаријус др Мирослав Кендришић.

- Ја сам и пре двадесетак година био члан Управног одбора АК Срем и у том времену је Клуб био један од најбољих у тадашњој држави. Наш Клуб је изнедрио многе репрезентативце. Захваљујући ве-ликом потенцијалу, добром и стручном раду тренера и атлетских стручњака и условима које је обезбедио Град Срем-ска Митровица јер је изградио Атлетски стадион на коме су најбољи услови за ат-летичаре у целој земљи, поново је Клуб у друштву најбољих. Зато имам жељу да помажем младим спортистима и другим заљубљеницима у атлетику да подигне-мо ниво квалитета атлетског спорта у Србији. Имамо изванредне тренере на челу са Драгишом Ђорђићем који је шеф тренерског тима, иначе носилац сребрне медаље са Европског првенства. Ту су инаше велике наде, Марија Вученовић, званични првак Баллкана и Ведран Са-мац, првак Србије у бацању копља. Иначе, ја сам лекар по занимању и знам да је ат-летика базични спорт и то је много важно заразвој деце, посебно данас када много деце проводи времена седећи у кући испред компјутера и мало су физички ак-тивна. Управо је атлетика најбољи спорт где деца могу да раде на свом здравом развоју. Атлетика је и основа за све друге спортове, мајка свих осталих спортова“, каже др Мирослав Кендришић.

У последњој деценији међу најус-пешније такмичаре АК „Срем“ спадају Марија Вученовић (копље, кугла), Ведран Самац (копље), Никола Чан-ковић (диск и кугла) а веома добре резултате постижу и Ивона Шарић (скок у вис), Лука Ђорђић (копље), Бојан Тривић (копље), Игор Маљко-вић (диск), Војислав Гверо (клади-во), Дарко Радаковић (диск), Ана и Марија Дасовић (кугла, копље), Јо-ванка и Даринка Керац (диск и кугла), Тамара Јовановић (кугла), Сара Стани-мировић (копље), Мирко Мауна (крос, средње и дуге пруге), Дејан Антуновић (стипл и средње пруге), Славко Стевић (скок у вис).

С. Н.


ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

У 12. колу Прев Регионалне лиге „Север”, ЖКК Срем победио је на

гостовању у Пландишту екипу ЖКК „Слога” резултатом 61:51 (7:20, 15:20, 17:14, 12:7).

Сремице су од самог старта утакми-це кренуле веома храбро и агресивно решене да што пре сломе противника. Прва два периода припала су гошћама у црно-жутим дресовима које су бр-зом и ефикасном игром повећавале

своју предност из минута у минут. На одмор се отишло са високих 18 поена предности за „Срем”. Играчице „Слоге” успеле су у последње две четвртине мало да смање свој заостатак али то није било довољно. „Срем” је сигурном игром утакмицу мирно привео крају и решио у своју корист резултатом 61:51.

Најефикаснија у екипи Срема била је капитен Миловановић Мирјана са

14 поена, Димитријевић Вања 12п, Јан-ковић Јелена 11п, Поповић Радмила 10п, Риђошић Анђела 7п, Бачић Ивана 5п, Мишић Софија 2п, Николић Ана, Зо-рић Дуња, Аничић Маријана, Вукелић Рада.

Екипу Срема до нове победе водио је тренер Перић Марко.

У следећем колу у великом дербију ЖКК Срем дочекује екипу ЖКК Стара Пазова. С. Н.

КОШАРКА

Победа Сремица

Са меча у Пландишту

ATЛЕТИКА

„Срем“, деценијама у друштву најбољих

АК „Срем“, синоним за успех

Др Мирослав Кендришић и Сремове копљашице

Среда, 12. фебруар 2020. 29СПОРТ

Атле ти ча ри ми тро вач ког Атлет ског клу ба Срем, оства ри ли су од лич не

ре зул та те на так ми че њи ма то ком про те-клог ви кен да. Нај пре су у су бо ту уче ство-ва ли на Зим ском ноћ ном по лу мар то ну у Бе о гра ду и осве тла ли образ Срем ској Ми тро ви ци.

Алек сан дра Ко ста ди но вић је у тр-ци на 21,1км осво ји ла дру го ме сто са но-вим лич ним ре кор дом ко ји са да из но си 1:26:55 а ко ји је бо љи од ста рог за ви ше од две ми ну те. Чи ње ни ца да је то ком тр ке по ја ча ва ла тем по и да је за вр ши ла ре ла тив но све жа го во ри да има још про-сто ра за на пре дак.

Де јан Ан ту но вић је, мо же се ре ћи, из не на ђе ње ове тр ке јер се до мо гао по сто ља и брон за не ме да ље у за ње га дру гој по лу ма ра тон ској тр ци у жи во-ту. Ни ре зул тат ни је за пот це ни ти, он од ове тр ке из но си 1:14:55. Тр чао је са мно го ис ку сни јим так ми ча ри ма и ова брон за има зла тан сјај. Ла на Га ври-ло вић три а тлон ка из ТК Са ва али и при дру же на чла ни ца АК Срем, тре ни-ра са сво јим оцем Алек сан дром, и са сво јих 16 го ди на у тр ци на 7км осво ји-ла је тре ћу по зи ци ју иза пре ка ље них тр ка чи ца. Њен ре зул тат је 27:28 што за не ког ко се ба ви три а тло ном вр ло до бро вре ме.

По том је у не де љу, та ко ђе у Бе о гра-ду одр жан “Бе ли крос”, ма ни фе ста ци ја са тра ди ци јом и угле дом на ко јем се по ја ве нај бо љи тр ка чи Ср би је и ре ги-о на. Алек сан дра Ко ста ди но вић је тр ча-ла од лич но и по бе ди ла у тр ци вој ске и по ли ци је на 1000м. Шко рић Ка та ри на је, иако мла ђа од оста лих, та ко ђе до-шла до зла та у тр ци атлет ских шко ла на 1000м док је Ива Бе жа но вић би ла ме-ђу пр вих де сет ко је су у тој ка те го ри ји про шле кроз циљ.

Ан дреј Јок си мо вић је у тр ци мла ђих ју ни о ра на 4000м, што је ње му ипак но ва и ду гач ка дис тан це, био че твр то пла си ра-ни док је Ма ри на Љу би шић код мла ђих ју ни ор ки на 3000м би ла ше ста.

У не де љу је у Ис тан бу лу за ју ни ор ску ре пре зен та ци ју Ср би је на Бал ка ни ја ди на сту пио Мир ко Ма у на у тр ци на 3000м и осво јио че твр ту по зи ци ју. У ја кој кон-ку рен ци ји, тр ци ко ја ни је ње го ва спе ци-јал ност, по ку шао је да се до че па ме да ље али тр ка се ни је раз ви ја ла она ко ка ко је пла ни ра но, Мир ко је из гу био при кљу чак на кон јед ног ки ло ме тра и он да ни је ус-пео да се уме ша у бор бу за ме да љу.

- Ни сам мо гао би ти тре ћи а вр ло ла ко сам ис тр чао за че твр то ме сто. Не до ста је ми бр зи на за ову де о ни цу, ште та што не-ма тр ке на 5000м, из ја вио је Ма у на и на-ја вио да ће се још ја че спре ма ти за лет њу се зо ну на кон ове дво ран ске бал кан ске аван ту ре. Б. Ко мле нић

Ста ди он Фуд бал ског клу ба До њи Пе-тров ци је био до ма ћин при ја тељ ској

тре нинг утак ми ци фуд ба ле ра Ин ђи је и Зви је зде 09 из Ет но се ла Ста ни шић, крај Бје љи ње.

За Ин ђин ча не је овај меч прак тич-но био и “ге не рал на про ба” пред старт дру гог де ла Лин глонг Су пер ли ге Ср би-је. Го сти још увек има ју вре ме на да од-и гра ју та кву утак ми цу јер њи хо ва Пре-ми јер ли га стар ту је не де љу да на ка сни-је, 22. фе бру а ра.

Ду ел два чла на елит них ли га је у пот-

пу но сти при пао Ин ђин ча ни ма ко ји су игра ли бо ље и ефи ка сни је. Зе ле но бе ли су са вла да ли сво је го сте са ре зул та том 3: 0 и та ко оства ри ли нај у бе дљи ви ју по-бе ду пред старт дру гог де ла так ми че ња и утак ми це са еки пом ТСЦ-а из Бач ке то-по ле.

Го ло ве за Ин ђи ју су по сти гли но вај-ли ја Мар ко вић са два упи са на го ла те То мић.

Оно што ра ду је у та бо ру зе ле но бе лог ти ма је до бра игра обе по ста ве по по лу-вре ме ну та ко да ће струч ни штаб на че лу

са Алек сан дром Ја њи ћем би ти на “слат-ким му ка ма” пред на сту па ју ћу пр вен-стве ну утак ми цу.

За Ин ђи ју су на сту пи ли: пр во по лу-вре ме: Пре ко вић, Ви дић, Ми хај лов, Чер мељ, Ми ли јан Илић, Ба њац, Ми лан Ја њи, Ба ста ји, Ми ло са вљев, Мар ко ви, Бра на Илић. Дру го по лу вре ме: Кне же-вић, Цу цин, Ми ли јан Илић, Ми хај ло Јо ва но вић, Алек са Јо ва но вић, Пур тић, Па вло вић, Кра сић, То мић, Бо са на ци, Ра је вац.

А. Б.

По во дом обе ла жа ва ња че ти ри го ди не по сто ја ња Шко ле фуд ба ла и отва ра-

ња ба лон са ле, у Јар ку су од и гра не при ја-тељ ске утак ми це ШФ Ја рак и ШФ Ми лош Оилић из Ја ње (Ре пу бли ка Срп ска).

- Ово је по че так јед ног, на да мо се, спорт ског при ја тељ ска – ка же проф. Не над Пе тро вић, тре нер у ШФ Ја рак,

ина че ди пло ми ра ни фуд бал ски тре нер и вла сник Б УЕФА ли цен це – Од и гра не су три при ја тељ ске утак ми це у раз ли-чи тим го ди шти ма:. 10:1 (2012/2013), 3:4 (2010/2011.) и 3:6 (2008/2009). Ре зул та ти су би ли у дру гом пла ну и ак це нат је био на дру же њу. У на шој Шко ли фуд ба ла ра-ди мо са три де се так мла дих игра ча, уз ра-

ста од 6 до 13 го ди на По ред три ни ра ња три пу та не дељ но, ре дов ни смо уче сни ци тур ни ра у око ли ни. Игра мо и при ја тељ-ске утак ми ца са вр шња ци ма из Шап ца, Срем ске Ми тро ви це, Ру ме, Пе ћи на ца...На ле то је пла ни ран од ла зак на фуд бал-ски камп на Ле пен ски Вир.

Ж. Ра ди во је вић

Спорт ска ха ла Ста ра Па зо ва, гле да ла-ца 100, су ди је Илић и Да ви до вић, де-

ле гат Шпа но вић.У дер би ју 12. ко ла Пр ве ли ге Ср би је

ГЖОК Срем је на го сто ва њу у Ста рој Па-зо ви по бе дио нај бли жег кон ку рен та за пр во ме сто еки пу ЖОК Омла дин ца из Но вих Ба но ва ца. Овом по бе дом Срем се учвр стио на пр вом ме сту и са да нај бли-жим пра ти о ци ма Рад нич ком из Бе о гра да, Ср би јан ки из Ва ље ва и Омла дин цу бе жи три од но сно че ти ри по бе де на шест ко ла пре кра ја се зо не. На не ки на чин ова утак-ми ца је и го то во пре суд на за пр вен ство па је уз из ве стан сте пен стреп ње еки па ис пра ће на на меч у Ста ру Па зо ву. По по-ка за ној игри Сре ми ца за то уоп ште ни је би ло раз ло га. Ве о ма си гур ном игром Ми-тров чан ке су по ве ле од са мог стар та ме-ча и по том у сва ком на ред ном се ту.

Омла ди нац је са мо у јед ном мо мен ту при пре тио при кра ју дру гог се та ка да је са пет уза стоп них по е на до сти гао и пре сти гао Срем и од ре зул та та 18:14

за Ми тров чан ке пре о кре нуо на 19:18 али су се игра чи це Сре ма та да пре ну-ле и ла ко до би ле овај сет. У тре ћем се ту Омла ди нац је при сти гао ре зул тат уз до-ста сре ће сти гав ши на по ен за о стат ка 23:24 да би Ја на Ан дрић из вр сним од-и гра ва њем пр вог тем па за вр ши ла утак-ми цу за ко нач них 3:0 и ве ли ки зна ча јан ко рак ка Су пер ли ги Ср би је.

Срем је на овој утак ми ци пра ти ло не-ко ли ко де се ти на вер них на ви ја ча ко ји су буч но про сла ви ли по бе ду. Ме ђу го шћа-ма по себ но се ис та кла Ма ја Јо ва но вић ко ја иако због пре хла де ни је тре ни ра ла успе ва да на пра ви ве ли ки број по е на. Уз њу су стан дард но до бре би ле Ири ча нин, Ва сић, Ро га но вић, Ан дрић и Спре мо код до ма ћег Омла дин ца ве о ма до бру пар ти ју је пру жи ла Бран ки ца Ти ца.

Сле де ћег пет ка Срем се на до ма-ћем пар ке ту у Спорт ској ха ли Ми тро-вач ке гим на зи је са ста је са еки пом ЖОК Сме де ре ва.

С. Н.

Је дан од нај ста ри јих фуд бал ских клу бо ва у

Сре му, На пре дак из По-пи на ца, сла ви ове го ди не вре дан ју би леј – век по-сто ја ња! То је ини ци ра ло фуд бал ског по сле ни ка из овог ме ста пе ћи нач ке оп шти не, Пе тра Јо ва но-ви ћа, да на пи ше мо но-гра фи ју „По пи нач ки фуд-бал ски век 1920 – 2020“. Раз лог ви ше за раз го вог, а где дру где, не го на три-би на ма На прет ка.

- Во лим фуд бал, спорт уоп ште – по чи ње сво ју при чу Пе тар Јо ва но вић – Чи та ју ћи мно ге мо но гра фи је клу бо ва, до шао сам на иде ју да ура дим не што слич но и за На пре дак. Клуб ње го ве исто-ри је то за слу жу је. На пре дак је је дан од нај ста ри јих клу бо ва у овом де лу Сре ма. Ко ли ко знам, ста ри је је са мо ста ро па зо-вач ко Је дин ство, ко је је осно ва но 1919. го ди не. Уоста лом, и По пин ци су из у зет но ста ри. Пи са ни за пи си да ти ра ју из 1308. го ди не, ка да се спо ми њу Ба ри це.

Пе тар на ста вља при чу.- Мно го анег до та сам са знао из раз-

го во ра са игра чи ма, чла но ви ма упра-ва, на ви ја чи ма. На при мер, на утак ми ци Под руч ног ку па у Срем ској Ми тро ви ци, про тив Сре ма, по ве ли смо чак са 3:0. На жа лост, до кра ја смо до би ли че ти ри го ла. Или, про тив На прет ка у Жар ков-цу, до ма ћи гол ман је, у на ме ри да што оштри је стар ту је на Ар сом Јо ва но ви ћем, сам се би сло мио но гу. Или, пам те се по-бе де над Ка ме ним из Аша ње (1972) од 18:1 и Гра ни ча рем из Гра бо ва ца (1974.) 10:0... Нај те жи по раз је био у Го лу бин ци-ма, од Ја дра на,1971. го ди не, 10:0. Мно го је тре не ра оста ви ло тра га у по пи нач ком фуд ба лу. Нај ви ше чу ве ни Јан ко Јо вић, пр ви шко ло ва ни тре нер, ко ји је до шао у По пин це 1974. го ди не. На рав но, пам те се Ра де Ва ри ћак и Бо ра Шпе хар из Ру ме,

Ба та Вр би ца из Ста ре Па зо ве, као и до ма-ћи, Љу би ша Опа чић – Та кач, Ми лан Ми-ја и ло вић, Цве ја Ју ри шић, Или ја Ва сић...И, ево са да, тре нер ске уло ге се при хва тио Че да Гу жвић.

Ка ко би из гле дао „иде а лан са став“ На-прет ка?

- Ла ко је од го во ри ти – твр ди Пе тар – Ево, ова ко: Сре та Опа чић, Бра ни слав Ба та Ба но вач ки, Љу би ша Опа чић Та кач, Бо ра Јо ва но вић, Дра ган Га јић, Не га Нин-ко вић, Или ја Ва сић, Ар са Јо ва но вић, Ми-лан Ми ја и ло вић, Ра до ван Опа чић и Дра-ган Бе жа но вић.

Игра ли ште На прет ка се убра ја ме ђу нај бо љим у фуд бал ском Сре му.

- Те рен је по чео да се ра ди 1976, а го-ди ну ка сни је је за вр шен – ис ти че Пе тар – Све је ра ђе но под на зо ром струч ња-ка. Ни ка да се ни је де си ло, на при мер, да се утак ми ца од ло жи због ки ше. За-ни мљив по да так: пре ње га, утак ми це су се игре а ле на пет раз ли чи тих ме ста у По пин ци ма.

Пе тар Јо ва но вић би мо гао са ти ма при ча ти о На прет ку. Уоста лом, мно го се то га „на ку пи ло“ за век по сто ја ња. Мо но-гра фи ја је спрем на за штам пу и за пар ме-се ци би тре ба ло да се по ја ви у јав но сти.


ФУД БАЛ

По пи нач ки фуд бал ски век

Пе тар Јо ва но вић

ОД БОЈ КА

Омла ди нац - Срем 0:3 (18:25, 21:25, 23:25)

Са ме ча у Ста рој Па зо ви

ATЛЕТИКА

Сја јан ви кенд за Срем це

Успе шни Сре мо ви атле ти ча ри

ФУД БАЛ

По че так спорт ског при ја тељ ства

Пи о ни ри у Јар ку

ФУД БАЛ

Ин ђи ја - Зви је зда 09 3: 0 (2: 0)

Ин ђи ја-Зви је зда

У пре пу ној са ли Кул тур-ног цен тра Бе о чин у

све ча ној ат мос фе ри, уз при-су ство спор ти ста, спорт-ских струч ња ка, спорт ских рад ни ка, при ја те ља спор та, ле ген ди срп ског и ју го сло-вен ског спор та, пред став-ни ка јав них уста но ва, вер-ских за јед ни ца и ве ли ког бро ја гра ђа на, у че твр так, 6. фе бру а ра одр жа на је тра-ди ци о нал на ма ни фе ста ци-ја Из бор спор ти сте го ди не Бе о чи на за 2019. го ди ну. За-ме ник пред сед ни ка СО Бе-о чин Ми лен ко Ми лин ко-вић по здра вио је при сут не и за хва лио се на до ла ску на ову ма ни фе ста ци ју, че сти-тао свим до бит ни ци ма на на гра да ма и по же лео им још бо ље ре зул та те у овој го ди ни.

Ти ту лу нај бо љег спор ти-сте у 2019. го ди ни по нео је Ог њен Ра у ко вић из Клу ба бо ри ла чих спор то ва Кунг Фу Кик Бокс Клуб “БФЦ Бе о-чин” за оства ре не ре зул та те у 2019. го ди ни. На Свет ском пр вен ству ком бат са ва те – са ва те бокс одр жа ном у Ту ни су осво јио је тре ће ме-сто. На Свет ском Ку пу кунг фу ву шу – сан-да бор бе – у Тур ска осво јио је шам пи он-ску ти ту лу. На Пр вен ству Ср би је са ва те бокс, ком бат са ва те осво јио је пр во ме-сто. У то ку 2019. го ди не имао је пре ко 10 на сту па на про фи ме че ви ма у ино стран-ству у К-1 и бок су.

На гра ду нај бо љем спор ти сти уру чио је пред сед ник Оп шти не Бе о чин Ми тар Ми лин ко вић, нај бо љи бе о чин ски спор-ти ста, дво стру ки олим пи јац и до бит ник број них од лич ја и при зна ња.

Пе ха ре су до би ли мла ди џу ди сти, фуд-ба ле ри, ко шар ка ши, бок се ри, ка ра ти-сти, ру ко ме та ши, кик бок се ри, спорт ски ри бо лов ци, од бој ка ши це, те ни се ри, из нај мла ђих уз ра сних ка те го ри ја и не ки из ста ри јих уз ра сних ка те го ри ја, по пу лар но на зва ни „Бу дућ ност бе о чин ског спор та“, укуп но њих че тр де сет сед мо ро. То су: Ха на Пе тро вић, Ша бан Ди љај, Ни ко ла Гер ма нац, Ср ђан Ми љић, Лу ка Ми љић, Ср ђан Ан тељ, Ми лан Ву лин, Не вен Ра-до ше вић, Ми лош Гу ду рић, Мар ко Ко-ва че вић, Со фи ја Ни ко лић, Мак сим Ша ки ров, Бег зад Са пи, Алек сан дра Бра ца но вић, Алек са Ти хо је вић, Ра хим Кур те ши, Не ма ња Дир, Мар ко Гон чин, Мар ко Ни ко лић, Ан ђе ли ја Ми ло ва но-вић, Бо рис Бе лич ка, Вук Џам бас, Са ра Слив њак, Алек сан дар Ја њић, Алек са Че ли ко вић, Ни ко ла Џа ча нин, Ема Ву-че тић, Лу ка То дор чев ски, Ми лан Па-вло вић, Алек сан дар По пић, Мир ко Чу де, Ми хај ло Стје па но вић, Ху се ин Мо ри на, Да вид Ча би, Не ма ња Јо ва но-вић, Алек сан дра Ра си мић, Ти а на Вр хо-вац, Мар ти на Шнај дер, Ма ри на Лу кић, Ања Си мић, Алек сан дра Ко ва че вић, Иван Ко са нић, Мла ден Ћи рић, Здрав-ко Ћи рић, Алек са Че ли ко вић, Ми ли ца Ве ле мир и Ма ша Ве ле мир.

У ка те го ри ји мла ђих пи о ни ра и пи-о нир ки, за нај бо љег мла ђег пи о ни ра про гла шен је Си ни ша Ми љић из Џу до клу ба „Це мент“ из по је ди нач ног спор та, Ду шан Тој зан из Фуд бал ског клу ба “Це-мент” из ко лек тив ног спор та, за нај бо љу мла ђу пи о нир ку про гла ше на је На та ли ја Про лић из Џу до клу ба „Це мент“ из по је-ди нач ног спор та, а из ко лек тив ног спор-та мла да фуд ба лер ка Сил ва на Ди љај из Фуд бал ског клу ба “Це мент”. У ка те го ри ји пи о ни ра и пи о нир ки, за нај бо љег пи о ни-ра про гла шен је Ја ков Штр бац из Ка ра те клу ба „Це мент” из по је ди нач ног спор-та, Ја куп Ше ри фа из Фуд бал ског клу-ба “Це мент” из ко лек тив ног спор та. За нај бо љу пи о нир ку про гла ше на је Јо ва-на Стје па но вић из Џу до клу ба „Це мент“

из по је ди нач ног спор та, из ко лек тив ног спор та Јо ва на Дра гић из Од бој ка шког клу ба „Бе о чин“. У ка те го ри ји ка де та и ка дет ки ња, за нај бо љег ка де та из по је-ди нач ног спор та иза бран је Фи лип Шка-мла из Џу до клу ба „Це мент“, а из ко лек-тив ног спор та Ни ко ла Чан ча ре вић из Ко шар ка шког клу ба „Бе о чин“. За нај бо љу ка дет ки њу про гла ше на је Са ра То па ло-вић из Ка ра те клу ба „Це мент” из по је ди-нач ног спор та, а из ко лек тив ног спор та Те о до ра Фу де рер из Фуд бал ског клу ба „Це мент“. За нај бо ље на де про гла ше ни су де ча ци Ни ко ла Ив ко вић из Ка ра те клу ба „Це мент“ из по је ди нач ног спор та и Урош Бран ко вић из Ко шар ка шког клу ба „Бе о-чин“ из ко лек тив ног спор та. Ти ту лу нај-бо ље на де по не ле су де вој чи це Ан ђе ла Гер ма нац из Џу до клу ба „Це мент“ из по-је ди нач ног спор та и Ду ња Се ку лић из Од бој ка шког спорт ског удру же ња „БОК“ из ко лек тив ног спор та.

У ка те го ри ји ју ни о ра и ју ни ор ки за нај бо љег ју ни о ра из по је ди нач ног спор-та про гла шен је Сте фан Ани чић из Џу до клу ба „Це мент“, а из ко лек тив ног спор та Ни ко ла Зе кић из Ко шар ка шког клу ба „Бе о чин“. Нај бо ља ју ни ор ка из по је ди нач-ног спор та је Ма ри ја Па вло вић из Џу до клу ба „Це мент“, Та ма ра Пан џа из Од бој-ка шког клу ба “Бе о чин” про гла ше на је за нај бо љу ју ни ор ку из ко лек тив ног спор та. У ка те го ри ји се ни о ра и се ни ор ки за нај-бо љег се ни о ра про гла шен је Вла ди мир Ко стић из Џу до клу ба „Це мент“ из по је-ди нач ног спор та за по стиг ну те ре зул та те у 2019.го ди ни, из ко лек тив ног спор та за нај бо љег се ни о ра про гла шен је Вик тор Ђу ка из Ко шар ка шког клу ба „Бе о чин“. За нај бо љу се ни ор ку из по је ди нач ног спор-та про гла ше на је Ма ри ја Ив ко вић из Џу-до клу ба „Це мент“, Ка та ри на Ше та ло из Од бој кашкг клу ба „Бе о чин“ је про гла ше-на за нај бо љу се ни ор ку из ко лек тив ног спор та. За нај бо љег тре не ра про гла шен је Сто јан Ива но вић, шеф струч ног шта-ба из Клу ба бо ри лач ких ве шти на Кунг Фу Кик Бокс Клуб “БФЦ” Бе о чин. За нај бо љег спорт ског рад ни ка про гла шен је Сте ван Ђу ри шић из Фуд бал ског клу ба “Це мент”.

Ју би лар не на гра де до би ле су спорт-ске ор га ни за ци је, ко је су у 2019. го ди ни про сла ви ли свој ју би леј. То су Ру ко мет ни клуб “Бе о чин 1959” по во дом 60 го ди на по сто ја ња и Те ни ски клуб “Брејк” по во-дом 10 го ди на по сто ја ња.

Џу до клуб „Це мент“ је про гла шен нај-бо љим спорт ским ко лек ти вом за из у-зет но по стиг ну те ре зул та те. Спе ци јал на при зна ња спор ти сти ма из Бе о чи на за про мо ци ју спор та у Ср би ји и све ту при-па ла су Ве ли ми ру Ко со ви ћу из Џу до клу ба „Це мент“ за оства ре не ре зул та те у џу доу у Ср би ји и све ту, Зо ра ну Ча ка ру из КБС Кунг фу кик бокс клуб БФЦ Бе о чин за оства ре не ре зул та те у сан да кунг-фу ву-шу бор ба ма у Ср би ји и све ту и Го ра ну Пр го њи ћу за оства ре не ре зул та те у џу-доу у Ср би ји и све ту.

Спорт ски са вез Вој во ди не и Спорт-ски са вез Ср би је на овој ма ни фе ста ци ју су пред ста вља ли и уче ство ва ли у до де ли на гра да Мла ден Стој шин, ге не рал ни се-кре тар Спорт ског са ве за Вој во ди не и др.

Ми лан Ми ња Ра да ко вић, члан Управ-ног од бо ра Спорт ског са ве за Ср би је. Као и свих прет ход них го ди на, до бит ни ци су има ли ве ли ку част да им на гра де уру че про сла вље на име на срп ског и ју го сло-вен ског спор та, ле ген да џу доа др Слав ко Оба дов, ви це шам пи он све та у ка ра теу, Ду шан Да чић, ве слач ка ле ген да, Зо-ран Пан чић, тро стру ки олим пи јац у ве-сла њу, осва јач две ме да ље на Олим пиј-ским игра ма 1980. и 1984. го ди не, Та ди ја

Ка чар ле ген да срп ског, ју го сло вен ског и свет ског бок са.

Да би ма ни фе ста ци ја би ла што све-ча ни ја, по бри ну ли су се уче сни ци со-лист ки ња Јо ва на Ко ва че вић, хор и со ли сти му зич ке шко ле Mu sic star, са ма ли ша ни ма из бе о чин ског вр ти ћа, Пле сна гру па ЦДС из Бе о чи на и во ди тељ Дра ган Јо ви чић Ср ба.

С. Ми хај ло вић фо то И. Аде мов ски

Среда, 12. фебруар 2020.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Ог њен Ра у ко вић нај бо љи спор ти ста за 2019. го ди ну

У име на гра ђе них за хва лио се Ог њен Ра у ко вић ко ји је ис та као да су ова при зна ња ве ли ка част, али и оба ве за свим спор ти сти ма да у бу-дућ но сти бу ду још бо љи, те да се сво јим ра дом, упор но шћу и ре зул та-ти ма на мет ну и иду ће го ди не за не ко од при зна ња.

Мла ди фуд ба лер, пе то го ди шњи

у ка те го ри ји “Бу дућ ност бе о чин ског спор та”, ка же да ни је знао да ће до би-ти баш то ли ко ве ли ки пе хар и да је ве-о ма сре ћан због то га, те да су се овом при зна њу, по ред ње го вих ро ди те ља, ја ко об ра до ва ли и ба ке и де ке.

Спе ци јал на при зна ња за по моћ у раз во ју спор та у оп шти ни Бе о чин до би ли су Ми тар Ми лин ко вић пред сед ник Оп шти не Бе о чин, за из у зе тан до при нос, за ла га ње и по-моћ спорт ским клу бо ви ма и спор-ти сти ма у про те клом пе ри о ду, као

пр ви чо век оп шти не, Бра ни слав Ни ки то вић пред сед ник Фуд бал-ског клу ба “Це мент” за из у зе тан до-при нос, по моћ и за ла га ње у фуд ба-лу и Ми лен ко Ми лин ко вић за из у-зе тан до при нос, по моћ и за ла га ње у ка ра теу.

Спе ци јал на при зна ња

До бит ни ци спе ци јал них при зна ња

Реч на гра ђе них

Ми лош Гу ду рић до бит ник пе ха ра у ка те го ри ји “Бу дућ ност

бе о чин ског спор та”

При зна ње Ог ње ну Ра у ко ви ћу уру чио пред сед ник Оп шти не Ми тар Ми лин ко вић

На гра ђе ни спор ти сти


Ре зул та ти 9. ко ла: Жа бац (Бе о град) – Фор ту на (Но ви Сад) 14:2 (4520:4154)., Зе мун – Инел (Бе о град) 11:5 (4421:4154), Ме та лац (Ши ма нов ци) – Кру па ри (Бач-ко Ду ша но во) 11:5 (4493:4316), Тим софт (Бе о град) – Ба буљ Кен ди (Бе о град) 10:6 (4467:4437) и Аес Се даи (Бе о град) – Бо-влинг стонс (Сом бор) 4:12 (4057:4226). Од ло жен меч 8. ко ла Аес Се даи (Бе о-град) – Кру па ри (Бач ко Ду ша но во) 9:7 (4196:4236).

Та бе ла: 1. Фор ту на (39904) 14, 2. Ме та лац (38643) 13, 3. Бо влинг стонс (38119) 12, 4. Зе мун (39174) 11, 5. Тим-софт (38692) 10, 6. Жа бац (33365) 10, 7. Кру па ри (37635), 8. Ба буљ Кен ди (37473) 6, 9. Аес Се даи (36620) 4 и 10. Инел (36040) 2 бо да.

Па ро ви 10. ко ла: Ме та лац – Тим софт, Зе мун – Ба буљ Кен ди, Жа бац – Инел, Аес Се даи – Фор ту на и Бо влинг стонс – Кру па ри.

Ме та лац – Кру па ри 11:5 (4493:4316)

Пр ви сет: 0:2 (740:780); Игор Гра-о вац – Нор берт Ге блеш 215:178, Пе-три слав Ка на зир – Вла ди мир Го ђе вац 183:197, Ду шан Ђу рић – Бог дан Ми ља-но вић 185:232 и Дан ко Пе рић – Су за на Го ђе вац 157:173.

Дру ги сет: 0:2 (695:743); Ду шан Ђу рић – Су за на Го ђе вац 169:188, Дан ко Пе рић – Бог дан Ми ља но вић 163:194, Игор Гра о вац – Вла ди мир Го-ђе вац 162:186 и Пе три слав Ка на зир – Нор берт Ге блеш 201:175. Укуп но: 0:4 (1435:1523).

Тре ћи сет: 2:0 (824:692); Аљо ша Дра-

жић – Вла ди мир Го ђе вац 203:158, Ду-шан Ђу рић – Нор берт Ге блеш 196:178, Пе три слав Ка на зир – Су за на Го ђе вац 199:184 и Игор Гра о вац – Бог дан Ми ља-но вић 226:178. Укуп но: 2:4 (2259:2215).

Че твр ти сет: 2:0 (713:689); Пе три-слав Ка на зир – Бог дан Ми ља но вић 171:165, Игор Гра о вац – Су за на Го ђе-вац 158:175, Аљо ша Дра жић – Нор берт Ге блеш 196:191 и Ду шан Ђу рић – Вла-ди мир Го ђе вац 188:158. Укуп но: 4:4 (2972:2904).

Пе ти сет: 1:1 (752:740); пр ви дубл, 387:365 (Игор Гра о вац 200, Пе три слав Ка на зир 187 – Су за на Го ђе вац 213, Бог-дан Ми ља но вић 160); дру ги сет, 365:367 (Аљо ша Дра жић 167, Ду шан Ђу рић 198 – Нор берт Ге блеш 158, Вла ди мир Го ђе-вац 209). Укуп но: 5:5 (3724:3644).

Ше сти сет: 2:0 (769:672); пр ви дубл, 396:344 (Игор Гра о вац 181, Пе три слав Ка на зир 215 – Нор берт Ге блеш 172, Вла ди мир Го ђе вац 172); дру ги дубл, 373:328 (Аљо ша Дра жић 182, Ду шан Ђу рић 191 – Су за на Го ђе вац 167, Бог-дан Ми ља но вић 161). Укуп но: 7:5 (4493:4316). По е ни на пи но ве: Ме та лац 4, Кру па ри 0. Ко на чан ре зул тат: 11:5 (4493:4316).

Ме та лац 4493 (187,208): Игор Гра-о вац 1142 (190,333), Пе три слав Ка-на зир 1156 (192,666), Ду шан Ђу рић 1127 (187,833), Дан ко Пе рић 320 (160) и Аљо ша Дра жић 748 (187).

Кру па ри 4316 (179,833): Су за на Го ђе вац 1100 (183,333), Бог дан Ми-ља но вић 1084 (180,666). Вла ди мир Го ђе вац 1080 (180) и Нор берт Ге-блеш 1052 (175,333).


Игра ли ште На прет ка. Гле да ла ца: 150. Су ди ја: Шље пи ца (Но ви Ба нов-

ци). Стре лац: 0:1 Ша рац у 80. ми ну ту.НА ПРЕ ДАК: Ни ко лић, Ра до ше вић,

Пу ца лић, М. Мај сто ро вић, По љак, То до ро вић, Ва си лић, Сав ко вић, П. Мај сто ро вић, Са вић, Јан ко вић. Игра ли су још: Нин ко вић, Мар ко-вић, М. Ж. Јо ва но вић, И. Јо ва но вић, Чу бри ло, Гр ко вић, М. Н. Јо ва но вић, Мар ја но вић и Сто ја но вић.

ДУ НАВ: Сте фан. Јо ва но вић, Ру ња-јић, Не сто ро вић, Стан ко вић, Бе рић, Кр ко ба бић, Вуј чић, Илић, Јо си по-вић, В. Цве ти но вић. Игра ли су још: Јеф тић, Сте ван Јо ва но вић, Ко же вић, Ко штић, Ва со вић, Де лић, Шу кун да, Га ври ло вић, Ша рац, Ву ка ди но вић и Л. Ћи рић.

За ни мљи ва утак ми ца На прет ка и срп ско ли га ша из Ста рих Ба но ва ца. На жа лост, ви ђен је са мо је дан гол: по сле

про до ра Га ври ло ви ћа по де сној стра-ни, усле дио је цен тар шут у ср це ка зне-ног про сто ра до ма ћи на, где је у ско ку био нај ви ши Ша рац, ко ји до бро од ме-ре ним удар цем гла ве, по слао лоп ту у гол. Из ме ђу оста лог, до ма ћин се мо же по хва ли ти по дат ком, да је утак ми цу за-вр шио са се дам бо нус игра ча, што на нај бо љи на чин по ка зу је ка ква је бу дућ-ност по пи нач ког фуд ба ла.

Ж. Р.

Фуд бал ски клу бо ви, из пе ћи нач ке оп шти не, бар они ко ји пла ни ра ју

„не што ви ше“, у на ста вак се зо не ула-зе осет но по ја ча ни. У зим ском пре ла-зном ро ку играч ки ка дар је нај ви ше осве жи ла (по ја ча ла) Сло бо да из До њег То вар ни ка.

СЛО БО ДА (До њи То вар ник): Урош Аћи мо вић, Јо ван Опар ни ца, Бран-ко Ла зић, Не ма ња Јо ви чић, Ми лош Јак шић, Јо ван Ђу ран, Ми лош Шо бот, Ог њен Спа со је вић, Де јан Ши во љиц-ки, Не над Бо јић, Ер вин Али ја гић, Пе-тар Ко чи ја ше вић и Сте фан Ја во рац.

ДО ЊИ СРЕМ 2015 (Пе ћин ци): Же-ли мир Ба шић, Сло бо дан Ју ри шић, Ђор ђе Лу кић, Здрав ко Трив ко вић, Бог дан Лу кач и Ни ко ла Ра га сто вац.

НА ПРЕ ДАК (По пин ци): Бо јан Јо-ва нов, Не ма ња То до ро вић, Дра жен До брић, Ми лен ко По љак, Сте фан Ра до ше вић, Дра ган Ву кин и Дра го-слав Ни ко лић.

СРЕМ (Срем ски Ми ха љев ци):

Слав ко Ма рић, Сте фан Стан ко вић, Не ма ња Ве сић, Мар ко Ми тро вић и Ми лан Бо шко вић.

ГРА НИ ЧАР (Обреж): Го ран Ми ли-че вић, Ду шан Де вр ња и Мла ден Об-ра до вић.

ОФК БРЕ СТАЧ: Ми лош Ву ко са вље-вић, Урош Ра до ји чић, Ми ро слав Пе-тро ни је вић, Стра хи ња Мла де но вић, Да ни јел Глу шац,

СРЕ МАЦ (Деч): Во јин Јо сић, Вла-ди мир Стој ко вић, Ми лан Ман дић, Ми лош Стој че вић, Ми лош Пе тро вић, Ђор ђе Јо вић и Не ма ња Мр ка јић.

ШУ МАР (Огар): Алек сан дар Срет-ко вић, Го ран Ра дан, Ми лош Ла лић и Мир ко Ла зић.

КА МЕ НИ (Аша ња): Иван Јеф тић, Ог њен Ђу ри чић, Пре драг Мар ко-вић, Алек сан дар До бри ко вић и Сте-фан Ли су лов.

ХАЈ ДУК 1932 (Ши ма нов ци): Јо ван Јо ва но вић, Јо ван Ко ва че вић и Ми-лош Илић. Ж. Р.

Спорт ска ха ла Ми тро вач ке гим на-зи је, гле да ла ца 50. У утак ми ци 13.

ко ла Дру ге ре пу блич ке ли ге југ гру па Б до ма ће Под ри ње је по сле од лич не игре са вла да ло ди рект ног про тив ни-ка за пр во ме сто еки пу КК Ши ма нов-ци. Утак ми ца је од и гра на у Спорт ској ха ли Ми тро вач ке гим на зи је а до ма ћи игра чи су по ве ли на са мом по чет ку и ту пред ност су до кра ја утак ми це са мо уве ћа ва ли.

Од лич ну игру је пру жио чи тав тим до ма ћих а по себ но се ис та ко Ива но-вић ко ји је трој ка ма др жао пред ност до ма ћих у мо мен ти ма ка да су го сти по-ку ша ва ли да ухва те при кљу чак. Уз ње-га стан дард но до бри су би ли ве те ран Ђор ђић и Апић али су и оста ли игра чи да ли ве лик до при нос овој по бе ди.

Овом је да на е стом по бе дом и уз са мо је дан по раз Под ри ње је обез бе-ди ло пр во ме сто у ли ги што му омо-гу ћу је да у на став ку так ми че ња стар-ту је са до брих по зи ци ја у ква ли фи-ка ци о ним бор ба ма за пла сман у Пр ву ре пу блич ку ли гу. С. Н.

Спорт ски цен тар „Су ва ча“. Гле да ла-ца: 150. Су ди ја: Бра ни слав Гро зда-

нић (Огар). Стрел ци: 1:0 Трип ко вић у 26, 1:1 Аћи мо вић.

ДО ЊИ СРЕМ 2015: Ба шић, С. Ра-до са вље вић, Ра ди во је вић, Но вић, Ра га сто вац, Д. Ра до са вље вић, Пе-ри шић, Трип ко вић, Лу кач, Пу зић, Мар ко вић. Игра ли су још: Је ла ча, А. Ље бо је вић, В. Љу бо је вић, Лу кић,

Пе рић, Ра до ва нов ић, Ми тро вић и Нај ић.

СЛО БО ДА: Ши во љиц ки, Ла зић, Спа со је вић, Ни нић, Бо сиљ ков, Шо-бот, Аћи мо вић, Ри стић, Бо јић, Па-зар ски, Ђу ран. Игра ли су још: Шљу-кић, Опар ни ца, Бо жи но вић, Јо ви-чић, Ја во рац, Јак шић. Ко чи ја ше вић.

Пр ва про ме на ре зул та та у 26. ми ну-ту: на кон до бро уба че не лоп те из угла

Лу ка ча, пред гол Сло бо де, нај бо ље се сна шао Аћи мо вић, ко ји је по слао лоп-ту иза ле ђа Ши во љиц ког. До по рав-на ња ре зул та та до шло је 12 ми ну та ка сни је: ду га ак ци ја зо на ша из До њег То вар ни ка, на кон ко је Бо јић од лич но про и гра ва Аћи мов ћа, ко јем ни је би ло те шко са вла да ис ку сног Ба ши ћа.


ФУД БАЛ

Сло бо да нај бо ље па за ри ла

БО ВЛИНГ

Жа бац до бро ско чио

Но ва по бе да Ме тал ца

KOШАРКА

КК Под ри ње - КК Ши ма нов ци 105:87

По бе да Под ри ња

ФУД БАЛ

На пре дак – Ду нав 0:1 (0:0)

На пре дак – Ду нав

ФУД БАЛ

До њи Срем 2015 – Сло бо да 1:1 (1:1)

До њи Срем 2015 – Сло бо да

Када су родитељи запретили да ће своју децу исписати из школе и ра-

сејати их по околним селима и Сремској Митровици, ствари са објектом Основне школе “Јован Поповић” у Великим Радин-цима, почеле су да се померају са мртве тачке. Објекат стар готово четири деце-није до скоро прилично запуштен чији су најпрепознатљивији украси били, ина-че Законом забрањени чучавци у тоале-тима, прошле године доживео је потпуну реконструкцију. Сарадњом различитих нивоа власти, а средствима пореских об-везника, међу којима су и радиначки ро-дитељи, замењен је кров, уређен ексте-ријер и потпуно нови ентеријер. Чучавци су отишли у историју, а након изградње новог објекта матичне школе у Срем-ској Митровици, Радинчани би могли да дођу и до нове столаре. Оно најбоље из старог школског објекта, надају се, биће пренето у њихову школу.

Е сад, да ли је родитељска претња премештањем деце била потребна да би се преко потребна реконструкција обавила, питање је око којег ћемо тешко доћи до консензуса. Тек, чињеница јесте да су радови уследили након званичног обавештења мама и тата да се у погледу упућене претње ни мало не шале. При-лику да о томе поразмисле, Радинчани остављају доносиоцима одлука, али и другима који имају проблеме сличне њи-ховим. Задовољни коначним исходом, ученици и наставно особље у новој-ста-рој школи, увелико је окренуто неким ведријим темама.

Од протеклог септембра до закљу-чења овог броја “Сремских”, родитељи, ђаци, учитељи и наставници, заједнич-

ким снагама офарбали су и поправи-ли школску ограду; Месна заједница је испред школе поставила бехатон плоче, у учионицама је, у сарадњи са Удружењем жена организован вашар старих заната, а ових дана, на заједничкчу иницијативу родитеља и деце, обнавља се рад КУД “Извор”.

Пробудивши успаване духове, обнова школе, може се слободно рећи, покре-нула је и обнову целокупног друштвеног живота у овом фрушкогорском селу.

Крај вишедецнијског че-кања

Тренутно, у радиначким клупама седи 83 ученика. Највећи број ђака, њих 17 је у шестом разреду, нешто мање је у седмом и осмом, док у забавишту своја прва знања стиче девет будућих првака. Бли-зина Сремске Митровице и уређеност села даје наду да ће, након реконструк-ције школе, млади остајати на својим имањима. Чињеница да се, први пут по-сле дужег времена, управо захваљујући обнови школе, пробудило и успавано село, указује да би се радиначка надања могла и остварити.

Ову наду дели и Раде Милић, руко-водилац наставе који у радиначкој шко-ли ради већ 36 година. Он каже да су на прошлогодишње радове чекале гене-рације васпитача, учитеља, наставника, ђака и родитеља.

- Данашњи родитељи, који су све ово и покренули, били су ученици ове шко-ле. Они су добро запамтили у каквим су условима учили и знали су добро да је и тада, када су они били основци, ова

школа била зрела за реновирање. И ето, после 37 година дочекали смо да се ре-шимо старих санитарних чворова, влаге, лошег крова. Добили смо све ново па коначно личимо на школу, што до скоро није био случај. Да није било родитеља, њиховог ангажмана током радова, али и пре и после, тешко бисмо дочекали овако лепу ствар. Оно што нам недостаје јесте сала за физичко, а колико знам и ту постоји план да се направи вишенамен-ски објекат који би требао да реши тај проблем. Када ће то бити, ја не могу да оценим, чини ми се да неће бити у ско-рије време, па ћемо током лепих дана наставу и даље држати напољу, док ћемо се, у случају зиме, кише или снега, селити у неку од учионица, каже Милић и додаје да је за осам година број ђака смањен за 20 што, додаје, није превише.

Мала библиотека и велика срца

Промена на боље је, каже наставни-ца српског језика Милица Бараксадић, увек добродошла. Нова школа подстакла је нове идеје, покренула нове људе и ђацима дала нови полет - са ученицима петог разреда, Милица је почела набавку књига којима ће додатно оплеменити но-воуређене учионце и ђачка срца.

- Пошто нам је школа већ лепо уређе-на, решила сам да заједно са својим пета-цима покренем пројекат “Наша мала биб-лиотека”. Циљ нам је да набавимо један број њима занимљивих књига, не нужно лектире и да их сместимо у једну од учи-оница. Радинчанке, чланице овдашњег Удружења жена су се одмах одазвале ак-цији и преузеле на себе обавезу набавке ормара за књиге. Све смо већ премерили и надам се да ћемо у скорије време бити у прилици да видимо прве резултате наше акције, прича наставница Милица.

Она додаје да реконструкција шко-ле јесте пробудила село и нада се да ће видљиви ентузијазам потрајати.

- Ја имам девет петака и сви они су са одушевљењем прихватили да учествују у реализацији пројекта. Тиме су показали да нису у праву они који кажу да дана-шњи ђаци показују мало интересовања за читање, учење, за школу генерално. Наравно, има и тога, то се не може за-немарити, али доста тога зависи од мо-тивације, како нас просветних радника, тако и самих родитеља. Ова генерација петака у Радинцима обећава, пошто и родитељи показују доста интересо-вања и желе да сарађују са нама у свим пројектима и уопште, прате шта радимо и укључују се у рад школе, прича нам Милица и додаје: - Проблем са сеоским школама је у томе што деца, у односу на градску, мало шта виде и не мешају се довољно са градском децом. Због тога је важно да васпитачи, учитељи, наставници и родитељи раде заједно, а не сме се занемарити ни удео месних заједница и уопште оних који доносе

одлуке. Радинци су село које показује вољу за животом и сматрам да их у томе треба подржати.

Да је више таквих жена...

Подршку свима који Велике Радин-це држе буднима дају и чланице месног Удружења жена. Оне су, као мајке, биле прве које су скренуле пажњу на нужност уређења школе, као бише ученице биле су прве када се школа чистила, уређи-вала, када је требало сређивати школс-ку ограду и припремати храну за вредне мајсторе. Прве су и данас, када у уређеној школи треба организовати вашаре, база-ре и друге активности након којих се, од сакупљеног новца, додатно уреде учио-нице, купи по нешто што не достаје... У циљу обнављања рада КУД “Извор”, ове марљиве Радинчанке су, раме уз раме са својом децом, недавно поново заи-грале коло.

- Могле смо ми просто да платимо чланарину у КУД-у, да донирамо новац, али сматрамо да то није добро. Желеле смо да покажемо свој ра-диначкој деци да, ако можемо ми, могу и они да играју. Долази-мо на пробе два пута недељно, изиграмо се, лепо подружимо и могу вам рећи да се на неки начин и одморимо, каже Јован-ка Кекић, председница Удружења. - Oве године смо и кумовале за Светог Саву и тада смо сазнали за акцију у вези са биб-лиотеком. Питале смо како бисмо могле да помогнемо, речено нам је да би ус-такљена полица била сасвим довољна, па смо узеле на себе обавезу да је наба-вимо и тренутно радимо на томе.

И Станислава Милосављевић, мајка два ученика (и трећег у најави), такође је чланица КУД-а и међу првим је покрета-чима петиције која је резултирала рекон-струкцијом школе. Она је задовољна ра-довима и нада се да ће село и ђаци умети да чувају оно што су добили.

- Услови за боравак и учење били су нездрави. Када је читава ситуација постала неподношљива и када нам се чинило да се то све неће разрешити тек тако, само од себе, ми смо се покренуле и у договору и разговору са директором дошли смо до овог, најбољег решења. Да се нисмо побуниле, тешко да бисмо ишта урадили. Радује ме што су нам у све-му томе помагала и деца, па верујем да ће умети да чувају нову школу. Дружили смо се, зближили, још боље упознали, а то је, верујем, највећа вредност која се изродила из читавог подухвата, прича Станислава.

Јулијана Ћорић истиче да јесте добро то што су се мештани Радинаца покренули, али напомиње да би и локал-на самоуправа могла више пажње да по-клони селима. Она додаје да се о селима много говори, али да је практичних иско-рака који воде то унапређења квалитета живота још увек недовољно.

- Ми смо се побунили, ми смо покре-нули све и то је са једне стране добро, пошто смо показали да смо вољни да ра-димо за своју децу и своје село. Међутим, још увек не можемо бити задовољни, јер нашој деци много тога недостаје. Надам се да ћемо решити питање КУД-а и да ће нам из митровачког “Бранка Радиче-вића” слати кореографа. Било би добро када би за нашу децу, а ми их имамо,

Град организовао и рецимо школу одбој-ке, или било ког другог спорта. Ми у селу имамо Фудбалски клуб, али, као што зна-те, то баш и није спорт ка којем девојчице хрле. Треба нам тренер одбојке којег би Град плаћао. Ми јесмо вољне да учинимо све што је до нас, али то није довољно. При томе, наглашава Јулијана, мора-мо бити искрене па рећи да не би било лоше и да је одзив мајки, жена, девојака, већи него што јесте. Најчешће у акцијама учествује један-исти круг људи, што није добро. Но, ми ћемо радити и даље, пону-дићемо прилику свакоме ко хоће да нам се придружи и сигурна сам да ће број ак-тивних Радинчана расти.

Како Велики Радинци још увек немају велику годишњу сеоску манифестацију, чланице Удружења и Месна заједница управо ових дана осмишљавају управо једну такву светковину. Када ће она бити, још увек је рано рећи, али су Радинчани спремни да се добро потруде како би своје село и његове вредне људе пред-ставили у што бољем светлу.

Обнова запустеле школе, по свему су-дећи, пробудила је у Радинчанима нову наду. Јаку вољу да се село тргне из сна, чини се, мало шта ће успети да заустави. Или се барем надамо да је тако...

С. Лапчевић


Буђење из предугог снаОбнова запустеле школе, по свему судећи, пробудила је у Радинчанима нову наду. Јаку вољу да се село тргне из сна, чини се, мало шта ће успети да заустави. Или се барем надамо да је тако...

У једној од учионица

Нова-стара школа

Нови и стари тоалети

Documents

Година LX • Сремска Митровица • Среда 12 ... · 2020. 2. 17. · [email protected] KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA