ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 15. април 2020. • Број 3085 • Цена 50 динара

ПОШТУЈЕМО ЛИ ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС?

Срем мирује и чека... Страна 4.

АКТУЕЛНО О КОРОНАВИРУСУ

ПРАТИТЕ НА:

СРЕМСКЕ ПОРТАЛ

www.sremskenovine.rswww.sremskenovine.co.rs

и на Фејсбук страници www.facebook.com/

sremskenovine1

УСКРС

Срећни ускршњи празници!

Фот

о: P

ixab

ay

ДРАГАН ВУКОЛИЋ, НАСТАВНИК КУВАРСТВА

Страна 13.

Љубав на тањиру

Среда, 15. април 2020.2

Општина Рума прва је у Срему пред-ставила мере финансијске подрш-

ке свим приватницима са своје терито-рије који су због мера Владе Републике Србије морали да затворе своје радње, а ту се пре свега мисли на кафиће, рес-торане, хотеле, фризерске и козметич-ке салоне, фитнес центре.

То су мере Штаба за ванредне ситу-ације Општине Рума, а подразумевају издавање веће од 20 милиона дина-ра из буџета општине за подршку 256 приватних бизниса који су најтеже погођени ванредним стањем, колико их има на територији општине Рума. Међу њима је 87 фризерских и коз-метичких салона, затим 99 кафића и барова, потом 59 ресторана и 11 фитнес центара. Мере које је донела Општина Рума засебне и не везују се за мере подршке које је донела Влада Републике Србије.

- Оно што је кључна ствар и кључне мере које смо донели данас на Шта-бу су пре свега мере подршке нашим малим и средњим предузећима. Када то кажем мислим на оне објекте које смо како одлуком Кризног штаба са републичког нивоа, тако и нашег ло-калног Штаба за ванредне ситуације затворили, то јест онемогућили им да обављају своју делатност из превентв-них разлога како би смањили контакт између људи. Мере које смо донели као мере подршке тим људима који не раде уопште, уз добре мере подршке Владе РС у смислу исплате минималца за сваког радника, ће помоћи ових 256 објеката који не ради и трпе одређе-ну штету. Да се разумемо, одређену штету трпе и локали које нисмо затво-рили, али мању, они остварују неку

врсту прихода. Неки малопродајни и велепродајни прехрамбени објекти раде можда и боље него у редовној ситуацији. Сви други објекти које нис-мо затварали, пекаре, месаре, бутици, колико толико раде, трпе штету, али раде. Ових 256 објеката је тотално за-творено и мере су намењене њима, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Нико неће бити ускраћен

Једнократна финансијска помоћ варираће у зависности од броја за-послених, а исплаћиваће се одмах на-кон укидања ванредног стања, и то ако власник докаже да није одјавио радњу и није отпуштао раднике. Сви они који запошљавају од једног до три радника, попут фризерских салона, кафића, и сваки власник ће одмах по завршетку ванредног стања добити 50.000 динара из општинског буџета. Таквих је 226 на територији Општине Рума и за ту меру је опредељено 11,3 милиона динара.

- Спремни смо да на тај начин по-могнемо тим људима, да не отпуштају раднике и не гасе делатност, да ли је је-дан радник или три, није битно. Уз ре-публичку меру где ће за сваког радни-ка добити минималац, ово је подршка са локала нашим локалним фирмама и желимо да Рума, када изађемо из ван-редног стања, буде јак град који живи. Ово су већином породичне фирме или су то људи који су се самозапослили. Спремни смо да дамо 50.000 динара уз доказ да делатност није угашена, да радник није отпуштен и уз потписану изјаву да ће радити још најмање три месеца, рекао је Слађан Манчић.

За категорију објеката који запо-шљавају од четири до десет радни-ка, попут пицерија, ресторана, ћева-бџиница и слично, определиће се по 150.000 динара, а таквих је на терито-рији Општие Рума 25 и за ту меру се из буџета издваја 3,75 милиона динара. За оне веће, који запошљавају преко 10 лица, попут хотела Борковац, Аве-нија, Парк, ресторана Вулин општина ће определити по 300.000 динара. За пет таквих објеката биће потребно издвојити 1,5 милиона динара. Укупно за ове три категорије општина ће из буџета издвојити 16,55 милиона дина-ра, рекао је Слађан Манчић.

- Желимо да тим људима, уз њихов захтев и уз доказе које лако провера-вамо и које сами могу да доставе и у нашој пореској служби и на евиден-цији НСЗ, дамо неку сигурност. Сада их мотивишемо са локалним мерама, да уз мере које је понудила Републи-ка, нема потребе за страх за свој биз-нис и да остају без радника, поготово оних који су обучени и коги раде годинама. Апсолутно смо спремни да другог дана по окончању ванред-ног стања исплатимо та средства. За нас су сви они наши грађани и наши привредници, наши људи које треба да имамо у нашем граду, мислим на сва та мала и средња предузећа која само у овој области запошљавају го-тово 1000 људи, и који редовно пуне наш општински буџет, нагласио је

председник Општине Рума. За фитнес клубове и теретане

је опредељен најмањи износ, од по 30.000 динара, рекао је пред-седник Општине Рума, с обзиром на то да они у овој ситуацији имају најмање трошкова и ула-гања. Таквих објеката има 11 у Руми и за ту меру је опредељено 330.000 динара.

Посебна мера за повртаре

Поврће у пластеницима је стиг-ло за продају, али затварањем хотела и ресторана произвођачи имају великих проблема како и

коме да пласирају своје производе. Ку-паца нема, а примера ради у пластени-цима Антуна Маркића из Руме, већ је пристигла украсна и зелена салата. За њу је имао уговорено тржиште, а сада размишља да ли ће роба завршити у смећу.

- Салата је стигла за сечење и про-дају, али нема ко да је купи. Иако сам имао обезбеђено тржиште, сада сам у великом проблему. Ја већ годинама производим зелену и украсну сала-ту и увек имам унапред обезбеђен пласман. Што се зелене салате тиче њу ћу успети да продам, међутим проблем је украсна салата, коју овде не могу да продам. Нису људи нави-кли на њу. Продавао сам је рестора-нима, хотелима и на пијацама у Бео-граду и Новом саду. Сада је то због ванредног стања све затворено тако да ова салата нема свог купца. Како ствари стоје све ово ће, а има између 15 и 20 хиљада струка завршити на смећу, каже Маркић.

Неки повртари су се организова-ли посредством електронске пијаце и фејсбук група за продају. Министар пољопривреде, Бранислав Недимо-вић, недавно је гостујући на једној од националних телевизија рекао да ће држва помоћи и одређеним сектори-ма, укључујући и повртарство. Штете ће сигурно бити, јер повртарске култу-ре стижу једна за другом, а повртари кажу да би држава требало да им обез-беди тржиште.

- Не треба нама новац, нама треба да нам држава сада обезбеди пласман за ово што имамо. Увоз је забрањен, па би ми сада могли да нашим производима покријемо тржиште. Сада нам требају задруге, да се удружимо. Можемо ми продавати робу преко друштвених мрежа, али није то то. Хајде да сада ми ускочимо на наше тржиште и тако ублажимо последице које по нас по-вртаре могу бити погубне, рекао је

Маркић и додаје да је и раније било тешких времена, те да повртари нису први пут на губитку.

Општина Рума је прва у Срему кре-нула са мерама подршке пољопри-вредницима, и то баш повртариа који се баве пластеничком производњом. Конкретно ће за мере подршке повр-тарима из општнског буџета бити из-двојено три милиона динара, како би Општина Рума откупила робу румских повртара, рекао је председник Општи-не Рума, Слађан Манчић.

- За овај новац сваком том пољопри-вреднику који има проблема са про-дајом робе, који се обрати нашој Ко-миисији, ми ћемо откупити робу, и то у вредности 200.000 динара по свакој култури од сваког домаћинства, тако да нико неће свој труд и новац баци-ти узалуд нити дочекати да га неко уцењује на тржишту. Ми ћемо ту робу платити, или је усмерити синдикатима јавних предузећа, који то могу да до-бију по синдикалним ценама, алисмо и спремни да ту робу делимо, као што делимо хуманитарне пакете, као свежу робу, свакодневно, ако те производе будемо куповали... Имамо три мили-она за ову меру, ако буде потребно издвојићемо још, али мислим да ће за сад и ово бити довољно. Неки повр-тари су чак рекли да имају више про-блема са кретањем него са пласманом, па ћемо порадити и на тим дозвола-ма, закључио је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Куповина робе од повртара, према најавама почиње ове недеље.

Све укупно, за поменуте мере из општинског буџета биће издвојено 20,15 милиона динара, који ће бити преусмерени са позиције летњег одр-жавања путева. првобитном одлуком о буџету, за те намене је опредељено 70 милиона динара.

С. Белотић

Све укупно, за поменуте мере из општинског буџета биће издвојено 20,15 милиона динара, који ће бити преусмерени са позиције летњег одржавања путева. Првобитном одлуком о буџету, за те намене је опредељено 70 милиона динара

За овај новац сваком том пољопривреднику који има проблема са

продајом робе, који се обрати нашој Комиисији, ми ћемо откупити робу, и то у вредности 200.000 динара по свакој култури од сваког домаћинства, тако да нико неће свој труд и новац бацити узалуд нити дочекати да га неко уцењује на тржишту

Подршка и привреди и пољопривреди

"

Подршка за пластеничку производњу

Украсна салата сада нема тржиште

Са конференције у Руми

Самоуправа ће помоћи привреду

Среда, 15. април 2020. 3

На територији Срема нема ниједне велике компаније која је у услови-

ма ванредног стања престала да ради. Нови услови живота и рада у многоме су одредили и динамику њиховог посло-вања па је, како у разговору за “Сремске” каже Предраг Мујкић, директор сремс-ке привредне коморе, дошло до застоја, али не и до гашења. Слична ситуација је и са малим и микро предузећима што, истиче Мујкић, улива наду да ће, пошто ванредно стање буде укинуто, сремска привреда успети да се врати на позиције са којих је дочекала ванредно стање. Слична ситуација је, додаје он, и на ре-публичком нивоу, па Срем у том смислу прати општи национални али и међуна-родни тренд.

- Према подацима којима Комора рас-полаже, микро и мала предузећа била су највише погођена мерама ограничења уведеним услед пандемије Коронави-руса. На нивоу Србије, када говоримо о бројкама, у питању је 351 микро преду-зеће и 228 малих предузећа, 85 средњих и 49 великих. Ови подаци нису потпуни и до њих смо дошли захваљујући кон-тактима са привредницима. Међутим, ако ствар гледамо кроз призму броја радника, онда имамо нешто другачије стање, па је тако најпогођеније 49 ве-ликих предузећа у којима ради 67.000 радника. За њима следе микро и мала у коима ради 2.300, односно 11.500 рад-ника. Разлистано по делатностима, нај-погођенији мерама ванредног стања је сектор услуга, затим следи индустрија и потом пољопривреда. Ако пак говоримо о делатностима, то су ресторани, угости-тељски објекти, хотели и све што је у вези са са туризмом, а ако се вратимио на број запослених, најугроженија је аутомо-билска индустрија, за којом следи про-изводња металних и резервних делова, прозиводња намештаја, обуће, наменска индустрија и друго. Дакле, слика је врло сложена, али оно што је заједничко то је да за сада нема страха од гашења наше привреде, додаје Мујкић.

Лепо је чути да сремска привре-да још увек послује. Можете ли нам рећи нешто конкретније о томе у каквом су тренутном стању наши предузетници?

До сада смо евидентирали 290 пре-дузетника који имају различите проб-леме са пословањем. У њима ради 606 запослених и код њих је видљив застој у раду. Што се тиче предузећа, нашој Ко-мори се јавило 150 предузећа са 9.060 запослених. Међутим, како је време од-мицало, ствари су почеле да се попра-вљају. Добијене су дозволе од МУП-а за кретање током полицијског часа, фирме су се прилагодиле новом начину произ-водње, стигла је заштитна опрема, врши се радовна дезинфекција и сада се мно-ге од тих фирми полако враћају. Неке од наших компанија послују са пуним капацитетом, а неке чак и пребацују норму. Знам да тренутно јако добро ради “Металфер”, а одлично је тренутно стање

и у “Трелеборг” у Руми која је остварила планирану производњу, “Храни продукт” из Сремске Митровице и другом.

Занимљив је и пример “ИГБ”-а из Инђије и ћерке фирме “Еуроцајт” у Мит-ровици. Као друштвено одговорна ком-панија они су своје раднике, а ради се од готово 3.000 њих, послали на колектив-ни, плаћени годишњи одмор и он траје већ три недеље. Њихови радници упра-во се лагано враћају у фабрику, при чему се поштују све препоруке око хигијене на радном месту, поседовања заштитне оп-реме и друго. Услови су ванредни, па су и решења таква.

Има ли другачијих примера? У јав-ности се говорило о “Хачинсону” и бројкама од чак 300 отпуштених. Ту је и “Вахали” који, колико се зна, такође има одређених проблема.

- Ја не могу да говорим о подацима за које немам покриће. Оно што знам си-гурно то је да је “Хачинсон” смањио обим производње и то између 90 и 100 посто. Према добијеним подацима, у застоју је 1136 радника, док је без посла остало 81 и то су, како нам је речено, они који-ма је истекао уговор о раду на одређено време. Са друге стране, када говоримо о “Вахалију”, редукција износи између 31 и 60 посто. У застоју је 160 радника и исто толико је остало без посла.

Проблеми дакле постоје и то није спорно и они су видљиви и код великих предузећа као што су два споменута. Међутим, треба знати да и наше компа-није зависе од иностраног тржишта на којем се налазе купци. Ту проблем више није у самој производњи, већ и у пласма-ну производа. Свет је постао врло пове-зан, економија у томе предњачи и тешко да можемо очекивати опоравак наше привреде пре опоравка међународне економије.

Има ли и новозапослених радника?

- Добра вест је да има. Како се произ-водња буде покретала, то ће се јављати потреба за оним радницима који због различитих ограничења не могу да до-лазе на посао. То аутоматски подразуме-ва упошљавање нових радника. “Итон”, “Викторија оил” су пример који траже новозапослене. Имамо и појединачне примере у малој привреди где људи због специфичности послове које обављају траже раднике.

Који су захтеви послодаваца према Вама? У чему се огледа значај Коморе у ванредном стању?

- Ми смо ту да спојимо понуду и потражњу. Помагали смо при набавци заштитне опреме, а на нама је било и стварање превозничке мреже за радни-ке. Тај превоз плаћају привредници, али је на територији Града Сремска Митрови-ца. Такође, сваки привредни субјект био је адекватно информисан о свим мерама и упознат са сваким кораком који треба

да предузме како би могли да наставе да функционишу.

Сви службеници Коморе су на својим радним местима, свима смо се јављали, давали конкретне информације, а не-кима смо, верујем и досадили. Уредно смо обавештавали о свим изменама и допунама, помагали тамо где су хитни случајеви, где су привредници добијали одбијенице од МУП-а за кретање у време полицијског часа. Били смо и још увек је-смо прави сервис привреде.

Када је дошло до објављивања одлуке о раду трговинских ланаца, ми смо акти-вирали регионалне и локалне ланце који могу да врше продају лицима старијим од 65 година. Најновија активност је у вези са мерама за економски опоравак. Објединили смо сва питања привредни-ка на републичком нивоу као јединстве-ни коморски систем и проследили Ми-нистарству и Влади, док нас у наредном периоду очекује и аналитички рад, како бисмо могли да видимо шта се све деша-вало у току протеклих недеља.

Споменули сте и мере опоравка. Привредници у главном имају пози-тивно мишљење о њима, али сматрају да је дуг период примене.

- Сви ми очекујемо да временски пе-риод од мере до имплементације буде кратак, али то просто није могуће. Чи-тава ситуација је довољно комплексна да захтева додатна промишљања како би сви били задовољни и како би мере биле уопште могуће и учинковите. Што се Коморе тиче, ми ћемо про-следити инструкције чим их будемо имали. Свима нама је у интересу да се штета ублажи што је могуће више и да

што је могуће брже вратимо у оквире нормалног пословања.

Лично мислим да ове мере неће моћи да надоканде укупан губитак предузећи-ма и предузетницима у услужном, угос-титељском сектору, јер су они у потпу-ности обуставили свој рад и та обустава ће трајати до укидања ванредног стања. Оно што је сигурно, то је да ће у извес-ној мери моћи да минимизира негатив-ни ефекат. Велике компаније ће имати значајну помоћ, али, понављам, они у значајној мери зависе од међународног тржишта.

Предложени пакет мера најверова-тније неће бити једини. Криза може да потраје, а и када најгоре прође, требаће још времена да се све врати на почетно стање. Контракција није само на страњи производње, већ и на страни потражње, па док се тај однос не стабилизује, држа-ва ће морати да размишља о додатним пакетима помоћи.

Ова година неће бити референтна ни код нас ни у свету, она је фактички већ пршла и треба гледати како што пре пла-нирати наредну.

Шта је са пољопривредом? Стално се прича о привреди и о помоћи при-вредницима, док се о онима који про-изводе храну јако мало говори.

- У први мах, проблем је био тај што је држава дозволила извоз пшенице, али не и извоз брашна. Та мера је наро-чито погодила жито-млинска предузећа

која су се у међувремену прилагодила у већој мери новонасталој ситуацији. Чека се сетва пролећних ратарских култура, примена агротехничких мера, треба из-вршити контролу засејаних озимих усе-ва, то ће повећати потребу за кретањем пољопривредника тококм полицијског часа и добијања дозвола за кретање. Ис-тина је да о пољопривреди нема много говора и то је разлог више да верујем да предложени пакет неће бити једини.

Такође, по речима самих пољопри-вредника, олакшавајућа околност је та што они ради себи и на своме, што су сами своје газде и радници па се у извесној мери налазе у бољој почетној позицији од остатка радника. На тој стабилности у овим условима они граде своје планове који су ограничени онолико колико смо сви ограничени.

Како на крају оцењујете свој рад у овим условима?

- Задржали смо пун обим пословања, не заостајемо ни са издавањем квали-фикованих електронских сертифика, уверења за извоз и друге документације. Број странака је мањи, али смо ту. Ис-поставило се да смо били једини сервис који се уредно јављао привредницима. То је у крајњем наш посао, да помогнемо како и колико можемо. Сада су околнос-ти ванредне и ако сада нисмо ту, онда не знам када ћемо бити.

Разговарао: С. Лапчевић

- Проблеми постоје и то није спорно. Међутим, треба знати да и наше компаније зависе и од иностраног тржишта на којем се налазе купци. Ту проблем више није у самој производњи, већ и у пласману производа. Свет је постао врло повезан, економија у томе предњачи и тешко да можемо очекивати опоравак наше привреде пре опоравка међународне економије, каже Предраг Мујкић

РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ: ПРЕДРАГ МУЈКИЋ, ДИРЕКТОР ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ РЕГИОНАЛНЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРЕМСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА

У Срему нема гашења производње

Предраг Мујкић (фото: Медија центар Београд)

Криза није погодила “Храну продукт”

Свим суграђанима и нашим пољпопривредницима желимо да предстојећи Васкрс проведу у здрављу и слози, а да касније убирамо богате плодове рада на пољу.

Христос Воскресе! Агенција за рурални развој Општине Ириг

Среда, 15. април 2020.4

Први пут заустављен сам код круж-ног тока, тик после подвожњака.

Пружена рука, истурена палица... све по пропису.

- Добар дан.- Добар дан...- Куда сте пошли, знате да је поли-

цијски час?- Ја сам новинар... радим... - Имате ли дозволу?- Имам...Пошто ју је узео, саобраћајни по-

лицајац прослеђује малену пластичну картицу колеги у колима. Овај преко мотороле тражи потврду и добија од-говор да могу да прођем.

- Изволите, чувајте се. - Хвала, такође, одговарам и наста-

вљам даље. И тако још неколико пута. То што су

ме већ заустављали и проверавали на кружном току, касније код некадашњег СДК, или код Хигијенског, пункту на Цр-веној чесми није много значило. И не треба, да не будем погрешно схваћен. Полицијски је час, стање је ванредно... разлога да свако без поговора ради свој посао више је него довољно. Про-цедура иста, добар дан и довиђења...

Остали само голубови...

Упркос томе што је Министар пре некако рекао да се Митровчани не могу похвалити гвозденом дисципли-ном у време полицијског часа, мој ути-сак је био сасвим другачији. То да се по сокацима прича да је Министар ипак претерао и да је грешком у исти кош са непослушнима ставио и Митровчане мање је важно од чињенице да је град на Сави био протеклог викенда аве-тињски пуст.

Улица Краља Петра празна као никада раније, па човеку дође прос-то жао што не мора да избегава на-чичкане, неправилно паркиране и

заустављене аутомобиле од којих у „нормалним“ околностима не може да се прође. Нема необазривих љуби-теља велосипеда који мисле да су би-циклистичке стазе за мекушце... Нема их чак ни на тартан стази.

Нема ни пешака. Оних што извирују иза кола, безобразно нагураних на пешачке прелазе. Нема рекреатива-ца, спортиста, пензионери су одавно склоњени у други план... Не знам да ли полицијски час важи и за њих, тек нема ни паса. Голубови су ту, али и они неш-то потуњени. Нема кокица и кокичара, па лутају по Ћирином тргу у нади да ће пронаћи нешто што би могли убацити у кљун.

Празани су и паркови. Ово пролеће остаће жељно Митровчана... а ако му је за утеху, и Митровчани ће остати жељ-ни њега. Можда са летом будемо има-ли више среће...

Мирнији него иначе

За првих десет априлских дана, проценат кршења забране кретања

у време полицијског часа у Срему износи тек 2.35 посто што је, како ми се учинило пошто ми је овај по-датак предочен, сасвим задовоља-вајуће. Разлог више да поверујем у исправност тврдње да је Министар ономад ипак мало пренаглио када нас је кудио. Пољопривредника у том про-центу нема, па се са правом може рећи да су прекршиоци у апсолутном про-центу „урбани момци“. Највећи број прекршаја забране дешава се у првих неколико сати обуставе кретања.

- А има свашта. Знаш какви су наши људи, увек се смишља неки изговор у фазону „морам тетки лек да однесем“.

- Има и оних „озбиљнијих“, заљубље-них. То су обично клинци. Дошло про-леће, па се разлетели, момци и девој-ке. Шета им се... А шта ћеш... није да им се може приговорити. Ни мени се не стоји на сред коловоза.

- Најбољи су пензионери. Кажу коле-ге из Шида, пре неколико дана налетео на њих неки дека. Скоро стогодишњак. Пошао човек у продавницу и тап... на Полицијску станицу! Каже заборавио. Ем иначе не сме напоље, ем ништа не ради! И шта сад да радиш?! Да пишеш казну, да будеш строг, дрзак... не иде. Уместо тога, трудимо се, колико сти-жемо и кад можемо, да им помогнемо. Купујемо им, доносимо, помажемо да набаве што им је најнеопходније.

- Сви ми имамо кући родитеље, жене, децу, девојке... Покушавамо да будемо максимално коректни. На ис-том смо задатку и надам се само да ће све ово бити брзо иза нас, да ћемо се сви вратити у нормалне токове.

- Док наши седе у кућама, уморни од нерада, забринути за наше и своје

здравље, ми гурамо смене по 12 и више сати. Није добро ни нама ни њима. Контролишемо по пунктовима, патролирамо по дубини... Обилазимо села, надгледамо колико можемо. Уз све то, обављамо и редовне полицијс-ке послове. То се у овим данима готово ни не види. Све је некако усредсређе-но на полицијски час.

Упркос томе што се у јавности за-висној од црне хронике очекује су-протно, у Срему нема повећања броја случајева насиља у породици, а ако се упореде дописи из ове и прошле године, за март и април, евидентно је и смањење броја кривичних дела. Та-кође, мање се нарушавају јавни ред и мир и могло би се рећи, да не будем погрешно схваћен, да је борба против Короне наше улице учинила значајно сигурнијим.

Пети по броју самоизолованих

- Нико ко нема дозволу не може да се креће, причамо док чекамо прове-ру аусвајса. - Три категорије лица могу да се крећу: здравствени радници са сертификатима, припадници Ми-нистарства и безбедносних служби на дужности и лица која имају посебну дозволу МУП-а за рад. Е ту често буде неразумевања. Није наша Управа та која даје дозволе, још мање Полицијс-ке станице, већ директно МУП. Што се тиче пољопривредника, они имају право извођења сетвених радова, али под условом да су на тракторима и са прикључном машином, уз одгова-рајућу идентификациону документа-цију о пољопривредном газдинству.

До сада, Сремцима је, колико смо успели да сазнамо, исписано 13 кри-вичних и 129 прекршајних пријава. У првим данима ванредног стања и кас-није полицијског часа, кривичне прија-ве писане су како за непоштовање ограничења за особе старије од 65 го-дина, тако и за кретање у време поли-цијског часа без уредних дозвола, те за напуштање самоизолације. Променом прописа 22. марта, кривичне пријаве пишу се због кршења самоизолације, мере која је изречена за 3.195 Сремаца и Сремица (до закључења овог броја „Сремских“).

Од 27 полицијских управа у Србији, мтровачка је пета по броју самоизоло-ваних. Први је Београд, а потом следе Шабац, Нови Сад и Врање. Тренутно у самоизолацији је четири полицијска службеника митровачке Управе. Један је заражен вирусом, тројица су на ана-лизама.

- Што време више одмиче, то су људи дисциплинованији, кажу ми, на моју опаску да сам се, возајући се по

граду, мимоишао са неколико аутомо-била.

- До сада није било сукоба, ометања у вршењу дужности, покушаја бекства и слично. Мислим... знате како, људи су свесни да су учинили пропуст, ако већ немају дозволу за кретање, а затечени су на улици. Никоме није у интересу да отежавамо ионако тешку ситуацију. Мислим да је то што смо успели да са-чувамо достојанство, мир и ред, нај-боља ствар коју смо урадили, сви ми скупа.

А мир и ред очувани су и у Шиду, тамо где се, због присуства миграната можда и највише страхује. У почетку, они су били размештени у три при-хватна центра, а бригу о њима водили су припадници Војске Србије. Тренут-но, Моровић је испражњен и у њега ће бити смештени мигранти који већ бораве у центрима у Принциповцу и Обреновцу-Крњачи. Празан је и каран-тин на Летенци.

Место за смех

Од увођења ванредног стања, обус-тављен је рад са странкама. То ипак не спречава појединце да у просторије Полицијске управе долазе како би „ис-користили то што нема гужве“ да оба-ве „нешто хитно“.

- Дођу људи, срећни што гужве нема, али се мало ко запита зашто гу-жве нема. Онда му се лепо објасни, па се сити исмејемо и ми и они. А добро је када се у свој овој гужви нађе мало места и за смех.

И добро је док се још увек смејемо... мисим се нешто... Докле год је тако, значи да смо на добром путу. Многима у нашем ближем и даљем окружењу одавно није до смеха.

С. Лапчевић Фото: М. Милеуснић

Срем мирује и чека...За првих десет априлских дана, проценат кршења забране кретања у време полицијског часа у Срему износи тек 2.35 посто што је, како ми се учинило пошто ми је овај податак предочен, сасвим задовољавајуће. Разлог више да поверујем у исправност тврдње да је Министар ономад ипак мало пренаглио када нас је кудио

Пијаца је затворена

Патрола

Солидарност

Подршка у сваком смислу

Пуст је и кеј

Среда, 15. април 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

ДОБИЛИ СИНА: Бранислав и Тамара Плавањац– Лаћарак, Дамир и Душица Батиста – Рума, Бранислав и Јована Бранковић – Хртковци, Стеван и Марија Је-ликић – Ноћај, Дејан и Данијела Милинковић - Сремска Митрови-ца, Ђорђе и Александра Маринко-вић- Стари Бановци, Александар и Драгана Пармаковић – Ноћај, Миленко и Јелена Цветинчанин – Кузмин, Бранимир и Миереилле Алексић- Кленак, Бојан и Ивана Ловрић – Инђија, Милан и Душан-ка Лакетић – Бешеново, Перица и Дајана Дамјанић- Кукујевци,

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Мићо и Рената Ружојчић - Хртковци, Ненад и Милка Степановић – Краљевци, Душан и Драгана Чобановић – Шид, Зоран и Ивана Петровић – Лаћарак,Саво и Слађана Ђокић –Јамена, Немања и Јована Дани-ловић – Ашања, Никола и Дали-борка Миловановић- Сремска Митровица, Душан и Бранка Мит-ровић – Шуљам, Ненад и Миланка Лукић – Шид, Угљеша и Јована Валентировић – Беркасово, Игор и Милијана Љубишић – Стара Пазова,Предраг и Ивана Дураћ – Лаћарак, Владан и Милена Мир-ковић – Стара Пазова,Синиша и Јована Ранисавић – Сремска Мит-ровица, Рок и Теа Гашпар Ковачич – Сремска Митровица, Драган и Марија Клинцов – Засавица 2.

УМРЛИ: Зоран Михаљевић рођ.1960, Дрена Вила рођ.1964, Светлана Ребић рођ.1950, Ду-шанка Михајловић рођ.1952, Јанко Јанић рођ.1950, Десанка Гачић рођ. 1929, Лука Копчалић рођ.1951, Дубравка Поповић рођ.1964,Љубиша Живановић рођ. 1941, Мирко Слијепчевић рођ.1951,Љиљана Ђорђевић рођ.1956,Петар Максимовић рођ.1941, Петар Полимац рођ.1930.

Актуелна криза по свему судећи не одлаже пла-

нове “Џон Дира” да стигне у Србију, односно у Сремску Митровицу, где се плани-ра градња дистрибутивног центра за механизацију и репроматеријал. Пројекат за градњу је управо завршен и Градска управа за урбанизам огласила је његову јавну пре-зентацију.

Урбанистичког пројекат чији је инвеститор фирма КИТЕ, подразумева градњу дистрибутивног центра и складишта пољопривред-не механизације у Сремској Митровици, на површини од 21.000 квадрата, у три фазе.

У првој фази градиће се пословни објекат, перионица и портирница, у другој ма-гацин, а у трећој објекат за потребе проширења дистри-бутивног центра.

Читав комплекс чиниће продајни салон да свим пра-

тећим просторијама попут трпезарије и тоалета, затим, средњи део намењен за сер-висе пољопривредне механи-зације и трећи део предвиђен за магацински простор.

У објекту су планиране ин-сталације јаке и слабе струје за потребе осветљења и на-пајања уређаја, као и инста-лације водовода и канализа-ције и гасне инсталације за потребе грејања.

Како је наведено у доку-ментацији, овај Урбанистич-ки пројекат, који је израдило јавно предузеће Урбанизам из Сремске Митровице, на-лазиће се на јавној презен-тацији до 15. априла, након чега следи потврда његове усклађености са законом и планским документима.

Потврђен урбанистички пројекат представља основ за издавање локацијских ус-лова, што је први корак на путу до грађевинске дозволе.

На Изворишту ЈКП “Водовод” дневно се произведе око 20 хиљада литара

разблаженог натријум хипо-хлорита за потребе стратешки важних устано-ва и институција у Србији, пре свега здравствених.

У протеклом периоду сви Митров-чани, као и мештани села митровач-ке Општине имали су прилику да се снабдеју довољним количинама де-зинфекционог средства за третирање површина и санитарија у домаћин-ству. Само у три дана ове акције на свим предвиђеним пунктовима по-дељено је 120 000 литара натријум хи-по-хлорита у размери 1:9. С обзиром да су задовољене потребе за овим средством, пунктови са цистернама су тренутно повучени.

Благајна и шалтери ЈКП Водовод не раде до даљњег у складу са одлукама

Владе Републике Србије и Штаба за ван-редне ситуације Града Сремска Митро-вица.

Уплате се могу обавити електронским путем, за оне који имају ту могућност, или на шалтерима банака и пошта, као и на другим местима предвиђеним за плаћања. За оне који из било ког разлога не могу да плате рачуне за фебруар, март и април ове године, наплата ће бити про-лонгирана, а по препоруци Владе Репу-блике Србије.

Све информације можете добити на бројеве телефона 611-976 и 612-763 до 12 сати.

Остале информације у вези са про-блемима у водоснабдевању и одвођењу отпадних вода, као и до сада можете до-бити на број телефона 626-200 , а након 12 сати , викендом и празником на број 626-533.

У Кузмину је прошле недеље окончана

акција поделе сунђера за дезинфекцију обуће. Дезобаријеру је добила свака кућа у овом селу. Након поделе дезин-фекционог средства-натријум хипохлорита који се производи у митровачком “Водово-ду”, после прскања ули-ца пољопривредним прскалицама и дезинфекције тротоара леђним атомизерима, још једна одлична акција која доприноси спречавању ши-рења вируса Ковид 19.

Вирус корона се преноси капљично, односно кашљањем и кијањем заражене

особе. Те капљице, падају на површине у околини зараженог, а додиривањем тих површина вирус се преноси даље. Стога је дезинфекција обуће врло важна пре-вентивна мера у борби против ширења епидемије.

Волонтери из градских и сеоских месних заједни-

ца почели су да доносе па-кете помоћи на кућну адре-су пензионерима са нижим примањима. Пакети садрже основне животне намирни-це као вид помоћи коју је припремио Град Сремска Митровица.

Укупно ће бити дистрибуирано 10.500 пакета у градској али и свим сеоским срединама, а добиће их сви пензионери са примањима мањим од 30.000 динара месечно. Подела је кренула из градске Месне заједнице “Сава”.

- Главни градски штаб Града Сремска Митровица организовао је мини-штабо-ве по месним заједницама. Данас је кре-нула подела пакета за пензионере који имају примања мања од 30.000 динара на територији Месне заједнице „Сава”. Ова месна заједница има 732 пензио-нера који остварују то право. На поде-ли пакета ангажовано је 20 волонтера који носе заштитну опрему, избегавају

сваки контакт и пакете остављају пред врати-ма пензионера, рекла је Милица Јеловац председник Месне заједнице „Сава”.

Пакети садрже на-мирнице као што су уље, шећер, со, сред-ства за личну хигијену

и конзервирана храна. Донације је обез-бедио Град Сремска Митровица уз помоћ фирми и институција са простора нашег града и Републике Србије.

Међу пензионерима који су добили пакет нашла се и Ковинка Алтер Вуче-тић из “Пејтона”. Захвалила се свима ре-кавши да јој овај пакет пуно значи.

Значи ми, како да не, мада сам се ја обезбедила али значи ми. Има неких ствари које не могу да набавим, а требају ми и морам да ангажујем неког да ми донесе. Чувам се, пазим имам за кога да живим, имам унучиће, а ћерка ми ради у болници на тешком послу, рекла је и апе-ловала на све старије да остану код куће.

Министарство за рад, запошљавање, борач-ка и социјална питања Владе Републике

Србије уз сагласност и овлашћење Владе Репу-блике Србије, а у сарадњи са Министарством унутрашњих послова вршиће контролу и из-давање дозвола за кретање током полицијаког часа. То се односи на лица која врше услуге помоћи у кући,персоналног асистента, као и родитеље који по коначној судској пресуди врше преузимање и враћање детета од једног родитеља до другог. Надлежне институције за ове дозволе су: што се тиче туђе неге и помоћ Градска управа за здравствену и социјалну заш-титу: телефон 623 788, мејл адреса је негаста-рих@сремскамитровица.орг.рс, а што се тиче виђања деце Центар за социјални рад „Сава“ чији су бројеви телефона Сава 022- 623 389 и 022 -623 -376, а мејл адреса је crssavasm@ptt.rs

- Потребно је да лица којима треба дозвола путем ових телефона позову службенике ин-ституција који ће им објаснити које документе скенирана или фотографисана треба да доста-ве електронски тј. путем мејла. На тај начин ће поднети захтев, надлежни ће их обрадити узобразложен једоставити Министарству за

рад а оно ће их проследити Министрству унутрашњих послова које издаје дозволе. За оне који нису у могућности да то изврше на овај начин могу да се обрате на шалтер у згради бивше Дирекције за изградњу која ће радити радним данима од седам до 12 часова, рекао је Петар Самарџић, координатор Кол центра Града Сремска Митровица уз напомену да преко овог шалтера дозволе обезбеђују само они који то на други начин не могу јер је циљ да се контакти у том простору сведу на најмању могућу меру.

Поводом најаве министра пољопривреде Бранислава Недимовића око скорог фор-мирања „Електронске пијаце Србије”, односно система који ће повезати продавце, купце и оне који су спремни да доставе робу, јер су пија-це затворене због епидемије корона вируса

Петар Самаџић је рекао да ће овај систем функционисати тако што ће се направити плат-форма која ће довести у везу купце и продавце пољопри-вредних производа а и оне који ће вршити доставу.

- У граду већ постоји фејсбук груп Зелена пијаца Сремске Митровице где постоји преко 2000 чланова групе и где могу да се купе производи који с еи-наче купују на пијаци – рекао је Самарџић.

Према подацима Агенције за рурални развој града ра-дови на пољима се успешно спроводе. У току су припрема

земљишта за сетву и сетва, каже Самарџић који је и директор ове Агенције.

Пољопривредници су упознати са изда-вањем дозвола преко Министарства пољопри-вреде на чијем сајту могу да преузму радне на-лога које могу себи да испишу а на основу њих се крећу ради обављања послова на њивама.

УПРКОС ВИРУСУ И КРИЗИ

“Џон Дир” ипак долази?

ПЕТАР САМАРЏИЋ, КООРДИНАТОР КОЛ ЦЕНТРА

Кретање током полицијског часа Ово се односи лица која врше услуге помоћи у кући, персоналне асистенте и родитеље који, по коначној судској пресуди, врше преузимање и враћање детета од једног родитеља до другог

Петар Самарџић

ПОДЕЛА ПАКЕТА ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ

Подељено преко 10.000 пакета

Mилица Јеловац

Подела пакета

У ЈКП “ВОДОВОД”

20.000 литара натријум хипо-хлорита дневно

Заједно против вируса!

Подела дезобаријера

Среда, 15. aприл 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша(у доба короне)

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ПАНДЕМИЈА

Наша браћа направила срање, Зато нам је сад ванредно стање!

ШТЕТА

Због вируса и ванредног стања, Стала нам је изборна кампања!?

ТУГА

Сваког дана све лошије вести, због короне не смеш нигде сести!

Боже, упрости нам

морамо да заказујемо,па опет сви стигнемо на ред!

компјутером, уместо да, као некад, лепо изађу у природу и ратују!

колико имито, никад је не би фалило!

масе!

нисмо.

-

су сама отишла!

изборима. Оба су средња.

Пише: Нинус Несторовић

Спостала позната по томе што улепша свој град -

Не каже се бадава да ће лепота и уметност спаси-

коме су ови сликари ипознати, а који треба да ос-

и увођења ванредног стања решили су да Мике-

Ленке Крстић и Бранислава Аћимовића да по-

кроз уметност наведу на одговорно понашање.

--

ставимо маску и да га прилагодимо новонасталој -

али и са прозора и балкон

зграда. Порука је сасвим јасна, носите маску и оста-ните код куће.

викенд за свој рад, поштујући мере заштите и по-

може да пренесе поруку и може да освести све

-ман да буде свесно биће, а ми смо да ту помогне-

О сликарској групи Вирал смо писали и ра-није. Свом граду су подарили неколико мурала

-нислав Аћимовић и Владимир Миловановић, који пролеће користе да улепшавају свој рад, јер

Ширење епидемије вируса

--

ра се путем „Вибер група“, пре-ко „Фејсбука“... ко како стигне и може. Међу онима који са де-

је и Слободанка-Цица Грчић

-

--

-

групе је одавно постојала, те сам у складу са ново-

-

-говарамо о свим темама које нас интересују, да бу-

--

-

--

ма и туторијалима које су снимала (правилно прање

како се држи растојање, нека су аплаузом давала

показала решеност да се изборе са овом “злом, не--

питајући ме шта сада радим сама у вртићу кад нема -

-

предлажем буду провени и прикладни. Трудим се да ко-

да се активности уводе лагано у складу са интересовањима и

-како пронађемо. Познавање

ми је било од велике помоћи, тако да смо се у главном ба-

да према могућностима пра-

забелео. Такође, прославили смо онлајн рођендан

среће, радости уз обећање да ћемо журку напра-

је да кроз овакву врсту подршке лакше прођемо и

-

сталном контакту.

пружају свим запосленима. За нас је то веома важно --

Борба против новог вируса још увек траје. Вре-ме је лепо, а како се са правом сматра да су села си-гурнија у односу на граде, слободне дане најмлађи

-

С. Л.

подсећа на одговорност

Бранислав Аћимовић и Ленка Крстић

Жарко Гаћеша

Дружење на даљину

Ново окупљање... када прође вирус

Шуљамачки малишаниБиће опет вртића

Упркос томе што Градска библиоте-ка „Атанасије Стојковић“ Рума због

епидемије вируса КОВИД 19 не ради са корисницима, и у овој установи за-послени су се организовали и решили да неке активности псроводе путем интернета. Данас је завршен ликовни конкурс „Ускрс у мом дому”, анајмлађи

чланови библиотеке своје ликовне радове слали су комисији на емаил. Награде ће бити додељене када епи-демија прође. Такође, библиотекарка Дечијег одељења, Мирјана Белошевић је прирпемила још неке садржаје за децу, које ће им презентовати путем ју тјуб канала.

- Због околности које су настале услед појаве Цовида-19 , онемогућен нам је рад да децом на Дечијем одељењу. Као библиотекар тог одељења, након 10 година рада и сарадње са најмлађим читаоцима, осећала сам потребу да деци ипак пошаљем неку поруку

подршке. Направила сам канал на коме објављујем аудио бејке за децу. У питању су најлепше бајке и басне које су икада написане за децу, а има и кратких едукативних причица. Сва-ка бајка је праћена сликом и садржи

моралну поруку на крају. Ово је наше

мало читалиште које нас обједињује и чини наша пријатељства нераскиди-вим! Хвала вам сто сте увек ту и што је ваша верност неизмерна, рекла је биб-лиотекарка Дечијег одељења, Мирјана Белошевић.

Среда, 15. aприл 2020. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ: Сава Благојевић, рођ.1957.год, Дико Ајдуковић, рођ.1935.год, Негослав Теодоровић, рођ.196.год, Сока Керкез, рођ.1918.год, Верица Иванов, рођ.1948.год, Љиљана Бањац, рођ.1977.год, Со-фија Галић, рођ.1928.год, Богданка Петровић, рођ.1935.год, Раде Љу-бовић, рођ.1942.год, Новак Гарић, рођ.1939.год, Марија Добречевић, рођ.1942.год.

Осврнувши се на недавне текстове у појединим медијима, председ-

ник Општине Рума, Слађан Манчић на прошлонедељној конференцији за но-винаре истакао је да француска компа-нија „Хачинсон“ која послује у Руми, није отпустила 300 радника. Манчић је рекао да није истина ни то да радници у погону немају заштитну опрему. Он је рекао да је одмах након што је та вест изашла у јав-ност Штаб за ванредне ситуације у Руми организовао састанак са руководством те компаније која производи гумене и пластичне делове за расхладне уређаје за аутомобилску индустрију. Он је рекао да ова компанија заиста носи велик те-рет изазван економским потресима због епидемије корона вирусом, посебно јер је 99 одсто извозно оријентисана.

- Као председник општине могу да ка-жем да оно што је написано и пренесено у свим тим медијима апсолутно не одго-вара истини. Компанија „Хачинсон“ има доста добар реноме на територији наше општине и има велики број радника које упошљава. Сви купци и партнери са који-ма „Хачинскон“ ради, не код нас, него у Европи и свету су стали, производња ау-томобила је стала у овој кризи. Тачно је

да су људи из компаније „Хачинсон“ рас-кинули уговоре са 81 радником. 81 рад-ник који је имамо уговор на одређено време и примљен је због повећаног оби-ма посла. 22 двоје од тих 81 је примљено почетком марта, када се није знало да ће до ове кризе да дође у овом обиму. Није тачно да су насумице људе натерали на отказ, направљен је радни састанак у кантини, што је пракса у фабрици, јер им је то највећа просторија, где су могли да у једном моменту сместе по 44 радника на безбедној удаљености, да директор изнесе пословну ситуацију у фирми и

да им каже да су мере које морају да предузму такве да би заштитили ових 1.136 радника који су у радном односу, а једноставно и компанију, да ће морати да раскину уговор са људима који су ту по основу повећаног обима посла. Све оно што је наведено да није коришћена заштитна опрема, да није рађена дезин-фекција, апсолутно не стоји, све мере се примењују у тој фабрици, али и у свим другим фабрикама, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Као и сви привредни субјекти, и у овој компанији је из почетка било проблема са набавком заштитне опреме, рекао је Манчић, што је касније отклоњено, као и у целом граду. Манчић је додао да од 81 отпуштених радника, 28 је са терито-рије Општине Рума, а остали су из других, околних општина.

- Наравно, не правимо никакву разли-ку, сваки радник одакле год да је, у про-блему је кад остане без посла. Ја свим тим радницима могу да кажем да непалска компанија „Ваи Ваи“ тражи 40 радника сваки дан и сви они могу данас или сутра тамо да се запосле. Понављам компанија „Хачинскон“ је због своје делатности највише погођена у овом времену док

је у компанији „Ваи Ваи“ посао кренуо, с обзиром на то да су потписали нове уговоре, потражња за њиховом робом у овој ситуацији расте, планирају да уведу другу смену, а немају радника. Исто то се дешава и у „HealthCare“ која доста добро ради, исто то се дешава у другим компа-нијама, додао је Слађан Манчић.

Он је истакаоо да су отпуштени рад-ници били ангажовани у погону за про-изводњу гумених делова за расхладне уређаје. У другом погону где се произ-воде пластични делови за аутомобилску индустрију и даље се наставља произ-водња која има пласман. Још једном је навео да није истина да је отпуштено 300

радника у „Хачинсону“, нити да, као што то поједини медији наводе, у овој компа-нији ради 3.000 људи. односно по 1.000 у смени. Компанија је донела одлуку да сви радници оду на колективни годишњи одмор од 6. до 20. априла, а после ће сами донети одлуку како ће организовати своју производњу. Председник Општине Рума је истакао да је у овом моменту на евиденцији Националне службе за запо-шљавање тренутно 2.830 лица, 28 одсто мање него прошле године у исто време. Само је власник једне радње, који је мо-рао да обустави своју делатност, одјавио седам радника.

С.Белотић

Протекле недеље ватрогасне екипе у Руми су имале много посла на га-

шењу пожара који је избио на градској депонији. Ватрогасци из Руме, потпо-могнути колегама из Сремске Митро-

вице и Инђије 22 сата су гасили пожар, који је узнемирио бројне грађане.

У гашењу пожара учествовало је шест возила, а ватрогасци су радили целу ноћ иземђу прошлог уторка и

среде. У гашењу пожара учествовали су и радници ЈП „Комуналац“ и преду-зећа „Катаго“, који су ових дана додат-но оптерећени мерама дезинфекције града. за гашење пожара утрошено је око 200 лиатара воде и бачено је 400 кубика земље, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Истрага ће показати шта је изазвало овај велики пожар.

Свако на свој начин у време кризе покушава да помаже својим су-

грађанима који су у стању социјалне потребе. Месница „Месопродукт“ из Руме донирала је месо становници-ма ромског насеља Рупе у Руми. Како кажу становници овог насеља, добро ће им доћи бар да прехране децу, јер сада немају прилику да раде и зараде. Ова компанија није једина са терито-рије румске општине која је показала

друштвнео одговорно понашање. По-дељено је око 40 пакета меса, месних прорађевина, са по два килограма масти.

-Једноставно смо хтели да помог-немо онима који немају своје при-ходе и који у овој ситуацији живе веома тешко, рекао је Петар Нагл из компаније Месопродукт. Како каже, оваквих акција ће бити још.

С. Б.

ПОМОЋ РОМИМА

Приватник делио пакете меса у ромском насељу

Пакети меса за Роме

ПОЖАР НА ДЕПОНИЈИ

Седамнаест ватрогасаца гасило пламен

Пожар на румској депонији

БИБЛИОТЕКА СЕ ПРИЛАГОЂАВА ДЕЦИ

Аудио бајке за најмлађе читаоце

НЕИСТИНИТЕ ТВРДЊЕ ДА ЈЕ ХАЧИНСОН ОТПУСТИО 300 РАДНИЦА

Слађан Манчић: Отпуштено 81 лице, запослено на уговор због повећања обима посла

Мирјана Белошевић: библиотека се прилагођава најмлађима

Слађан Манчић

Хачинсон

Иришки винари су се такође досе-тили да своја вина продају путем

интернета. Искуства су различита, али у време када винари не могу да се пох-вале пласманом робе због затварања угоститељских објеката, кажу да им ос-таје продаја на кућном прагу, достава или слање поруџбина путем курирских служби. Неки на тај начин већ пласи-рају своју робу, али у значајно мањем обиму. Агенција за рурални развој,

како кажу, ће свакако помоћи својим винарима да пласирају своју робу.

-Подржавам акцију која је покрену-та за продају пољопривредних произ-вода путем фејсбука и других друштве-них мрежа. Сматрамо да то треба чак

и да се продаје у нутар једне исте општине, где би пољопривредни про-извођач који има вишак производа који може да понуди другима, да може лакше да их достави на кућну адресу, наравно уз адекватне мере. Под-ржаћемо и наше винаре и дати сву подршку како би на исти начин могли да продају своја вина, рекао је Федор Пушић, директор Агенција за рурални развој Општине Ириг.

А искуства су различита. Сви се слажу у једном, продаја је драстич-но опала, па винари и виноградари сада време више користе за радове у винограду и чекају да све прође, а продаја електронским путем и на свом прагу иде у стилу „дај шта даш“.

-Ја нисам велик про-извођач ,регистрован сам као виноградар, те и немам велику продају. Моја деца су покушала да на тај електронски на-чин продају вино, али је поштарина у курирским службама доста скупа. Примера ради, шаљем поруџбину од 10 литара у Београд, то је 10 килограма робе за коју је поштарина 1.000 динара. То зна-чи да се цена по литри повећава за 100 динара, а некоме је то прилично скупо. За сада продајемо онолико колико нам муштерије дођу на кућу, каже Сава

Шућин, виноградар из Ирига.

Слично размишља и Радослав Ћирић из Ривице, који своја вина продаје у оквиру поро-дичне винарије Ћирић. Произведе око 2000 ли-тара годишње, углавном беле жупљанке, вранца и хамбурга.

-Није лоша идеја про-давати вино путем ин-тернета. У ривици свака-

ко скоро свака кућа има тај производ, а затварањем кафића и ресторана за-иста смо сузили тржиште. Боље про-датинешто и на тај начин него никако. Ја иначе имама сталне муштерије које долазе на кућу, посебно оне из већих градова који доласком на Фрушку гору пролазе и кроз Ривицу. Ко хоће тај ће ме наћи, а сада ћу време искористити да се позабавим проширењем засада и

садњом још 1000 чокоти, каже Ћирић.

О продаји путем инте-рента не размишља мно-го Горан Тадић, ового-дишњи апсолутни побед-ник на ривичким Данима вина. Винарјиа Тадић из Нерадина годишње про-изведе око 30.000 литара вина, пласман је 95 одсто

обезбеђен у ресторанима и угости-тељским објектима.

-Ја се само надам да ће ова ситу-ација брзо проћи, а садашњу паузу ко-ристимо за радове у винограду. Ових дана везујемо лукове, затежемо жицу, већ смо обавили два прскања, а лоза ће сада да се увчаи у жицу. Остаје нам да гледамо у небо да нам ова година буде боља од прошле, када је пролеће било изузетно кишовито, каже Горан Тадић.

Небојша Влаховић, власник ри-вичке винарије Комуна вина продаје електронским путем, како каже, сада не због зараде, већ да одржи комуни-кацију са купцима.

-То су сада јако мале количне које шаљемо нашим купцима путем ку-рирских служби. Нешто наших вина се продаје и у супермаркетима, али је највеће тржиште у угоститељским објектима, што је сада десетковано. Електронска продаја неће обезбеди-ти зараду, али ћемо бар испоштовати наше купце, они су нам потребни за период и када ово све прође. Сада смо сконцентрисани на радове у виногра-ду, додаје Небојша Влаховић.

С. Белотић

Среда, 15. aприл 2020.8

Пројекат „Јавност у раду – транспарентно кроз институције, туризам и пољопривреду“ суфинансиран је средствима буџета Општине Ириг.Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не одржавају ставове органа који је доделио средства.

Свим нашим купцима, пријатељима и пословним партнерима желимо срећан Васкрс, са поруком останите код куће, у здрављу и расположењу. Христос Васкресе ЈП „Гас-Рума“ Рума

ДЕСЕТКОВАНА ПРОДАЈА ВИНА

И вина се продају путем интернетаИришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Радослав Ћирић

Горан Тадић

По вино убудуће у електронску продавницу

Сад је време за радове у винограду

Среда, 15. aприл 2020. 9

СВИМ ГРАЂАНИМА ОПШТИНЕ БЕОЧИНСРЕЋНЕ УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ И ДОБРО ЗДРАВЉЕ

ЖЕЛИ ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИНМИТАР МИЛИНКОВИЋ

Свим потрошачима гаса и грађанима општине Инђија срећне Усршње празнике жели

Јавно предузеће за дистрибуцију гаса „Ингас“ Инђија

Среда, 15. април 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Инђијски Дом здравља „Др Мило-рад Мика Павловић“ у потпуности

је обезбеђен свим заштитним сред-ствима која су потребна за несметан и безбедан рад здравствених радника. Обезбеђен је довољан број рукавица, маски за једнократну употребу, памуч-них као и маски са визиром. Набавље-не су и довољне количине дезинфек-ционих средстава и заштитних одела.

У Дому здравља запослено је око 300 радника и имајући у виду да је велики број раднка јавних предузећа ангажован на дезинфекцији, као и ре-довном обављању посла, за надлежне био је озбиљан изазов набавити сва заштитна средства и опрему.

Иначе, подсећања ради, у инђијском Дому здравља отворена је амбуланта за респираторне инфекције (кијавица, кашаљ, бол у грлу праћен главобољом и повишеном телесном температуром) којој се могу јавити сви грађани у слу-чају потребе на следеће бројеве теле-фона: 022/561 282 локал 140 и 062/888 1095, 061/888 1096 и 062/888 1097. Према подацима надлежне епидеми-олошке службе Дома здравља на дан 10.априла (јутарњи пресек) на тери-

торији општине Инђија COVIDOM -19 заражено је шест особа.

Сем тога, у овој здравственој уста-нови од 20. марта ове године, грађани-ма је омогућена доступност психолога за психолошку подршку због ситуације

у којој смо се нашли, пре свега страха од инфекције корона вирусом. За сва-ког појединца је важно да се не уплаши и не уђе у панично стање, те да се лоше осећа. У тој ситуацији је стручна подрш-ка психолога и те како добро дошла.

Општина Инђија обезбедила је па-кете сa основним животним на-

мирницама за све пензионере на својој територији који имају пензију мању од 30.000 динара.

Подела тих пакета почела је у пре-тпрошлу суботу и настављена је током протекле седмице, најпре у селима општине, а потом и граду Инђији сa циљем да они не одлазе у продавнице како би сачували своје здравље, али и здравље својих ближњих и осталих људи у свом окружењу.

У пакетима, које ће добити бли-зу пет хиљада пензионера на те-риторији инђијске општине и око хиљаду социјално угрожених лица сa евиденције Центра за социјал-ни рад, као и они који се не нала-зе у наведеним категоријама а у тешкој су материјалној ситуацији, налази се све што је неопходно за свакодневну исхрану.

Прве пакете заједно са волонтери-ма поделио је и председник општине Инђија Владимир Гак.

Сходно упутству Министарства за

рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вези до-бијања дозволе за кретање током поли-цијског часа, намење-не особама које пру-жају услугу социјалне заштите и неге других лица, као и виђање детета и родитеља, инђијски Центар за социјални рад је објаснио процедуру добијања те дозволе.

Наиме, грађанин се обраћа Центру за со-цијални рад „Дунав“ у Инђији путем теле-фона на број 022/560 526 током рад-них дана у периоду од 07.00 до 14.00 сати или слањем електронске поште на мејл crsdunav@neobee.net. Ако се захтев шаље електронским путем, по-требно је да се попуни образац који се може наћи на општинском сајту, а уз сваки захтев заинтересовано лице од документације мора приложити копију личне карте подносиоца, ко-пију личне карте особе којој треба нега и медицинску документацију. За добијање дозволе за виђење детета потребно је приложити број судске

одлуке којим је уређено виђење дете-та и родитеља, мессец, дан и час и ре-лацију кретања.

По достављању захтева, Центар за социјални рад „Дунав“ шаље податке Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које та-белу ажурира и шаље Министарству унутрашњих послова. Након добијања сагласности од стране МУП-а, Ми-нистарство за рад, запошљавање, бо-рачка и социјална питања обавештава Центар за социјални рад, а он лице које је поднело захтев.

У организацији општинског Црве-ног крста у понедељак, 06.априла

ове годиен одржана је редовна акција добровољног давања крви за насеље-но место Инђија. По речима секретара Црвеног крста Инђија Миреле Седлан, овој акцији придружене су и акције које су планиране за Љуково и Јар-ковце 03.априла, а које је било тешко спровести због захтева за минимум

четири просторије у којима би се реа-лизовале акције и које све морају бити дезинфиковане.

– Управо због тога сви добровољ-ни даваоци из ових насељених места добили су СМС у којем су обавештени да ће им бити обезбђен превоз за ак-цију која је одржана три дана касније у Инђији. Како је и за ову акцију важило правило да јој се могу одазвати само

они који немају ни је-дан једини сиптом ре-спираторне инфекције, нити су у последњих 28 дана били у било каквом контакту са потенцијално зараже-ним особама, то је 55 добровољних давала-ца крви који су се овој акцији одазвали, изу-зетно добар резултат, нарочито ако се зна да

ћемо до краја месеца реализовати још једну планирану акцију. Од овог броја људи који су се акцији одазвали, чак 42-је је успешно и дало крв. У услови-ма ванредног стања ово је заиста ре-зултат за сваку похвалу – рекла нам је Мирела Седнал.

Такође, је додала да је Црвени Крст Војводине својим залагањем успео да од Покрајинске владе обезбеди дона-цију Покрајинских робних резерви у храни и хигијени.

– Артикле који су у нашу општину пристигли у суботу, данас, 07.априла, симболично на Светски дан здравља, наши волонтери су спаковали, тако да се дистрибуција у свим насељеним местима очекује наредних дана. Паке-ти су обезбеђени за наше суграђане који се налазе у сивој зони сиромаш-тва, када не могу да буду корисници новчане социјалне помоћи јер по не-ком од критеријума немају право на то, али се налазе на ивици егзистен-ције. Управо, за такве случајеве ће ови пакети у време ванредног стања, када су неки од њих остали без икаквих из-вора прихода, значити много-,истакла је секретар инђијског Црвеног крста Мирела Седлан.

ДОМ ЗДРАВЉА ОБЕЗБЕЂЕН ЗАШТИТНИМ СРЕДСТВИМА

Набављена сва заштитна средства и опрема

Дом здравља

АКЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТА

Изузетан одзив добровољних давалаца крви

Акција добровољног давања крви

Припрема пакета

Пакети Црвеног крста

ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД „ДУНАВ“

Дозвола за кретање током полицијског часа

НАСТАВЉЕНА ПОДЕЛА ПАКЕТA

Пакети за пензионере и социјално угрожене

Пакети помоћи општине Инђија

Среда, 15. април 2020. 11

Христос васкрсе!

Нека вам ускршњи празници донесу духовни мир, личну срећу и породичну радостСрећан Ускрс! Установа „Спортски центар“ Инђија

Христос васкрсе!

Свим грађанима општине Инђија желимо добро здравље и да празник Христовог васкрсења донесе духовни мир, радост заједништва и породичну срећу

ЈП“Ингрин“, јавно предузеће за сакупљање отпада и одржавање

депонија Инђија

Роми из дијаспоре, Сремске Митровице и Лаћарка ујединили су се у идеји да помогну

угроженим суграђанима. На иницијативу Алије Фератовића из Брисела, уз подршку Милана и Сеада Хопића, Антониа Хопића из Немачке, те Зајка Мујића и Златана Јовановића из Лаћарка, прикупљена су знатна новчана средства.

У сарадњи са локалном самоуправом у Срем-ској Митровици, ресорном Управом и начелни-ком Војиславом Мирнићем, те митровачким „Каритасом“, Општој болници у Сремској Мит-ровици донирано је 1500 евра док је остатак новца утрошен за куповину основних живот-них намирница (6 тона), средстава за хигијену и дезинфекцију.

Укупно шест тона помоћи, упаковано у 190 пакета донирано је угроженим грађанима са територије Сремске Митровице и Лаћарка. Ус-лед ограничења кретања нису обухваћена друга места.

Пакете су паковали и поделили волонтери, окупљени на позив Златана Јовановића, који је руководио читавом акцијом.

- Потрудили смо се да помогнемо наше су-грађане колико смо могли. Реакције су биле позитивне и драго ми је што смо показали да

водимо рачуна о њима. У ово време никоме није лако и зато је добро да се држимо заједно, рекао нам је Златан Јовановић. С. Л.

Помоћ и од Рома!

Волонтери са Златаном Јовановићем

Пaковање помоћи

Среда, 15. април 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Поред свих тешкоћа проузрокова-них пандемијом корона вируса,

пролећни радови на зеленим повр-шинама у насељима старопазовачке Општине редовно се обављају. Рад-ници Јавног комуналног предузећа Чистоћа окопавали су крајем прошле недеље јесење засаде цвећа испред Дома културе у Војки.

Захваљујемо се Општини и Чистоћи и активно учествујемо у уређењу свог места. Ово је цвеће које је посађено јесенас, свакако ћемо, када буде вре-ме, садити и друго сезонско цвеће. Сведоци сте да настојимо да лепо одржавамо парк испред Дома културе и центар, као и остале главне улице у нашем месту, каже председник Савета Месне заједнице Војка Љубан Ско-пљак, који води рачуна да вандали не

покваре лепу слику овог места. Савет је донео одлуку да се једна иниција-тива председника Савета ускоро ре-

ализује. - Наша давнашња жеља је да променимо табле назива улица у целој Војки. Понегде су похабане, негде се не

виде а свакако нису једнообраз-не. Ових дана би требало да по-ставимо нове табле са називима улица на почетку и на крају сваке улице, у целом месту, онако како прописи налажу – каже Скопљак и додаје да је, пре неколико дана, с великим задовољством присуствовао уручењу донације запосленима у здравственој ам-буланти у Војки. Нашим здрав-ственим радницима, у овом времену, када су посебно изло-жени вирусу, донатор је уручио визире, како би били заштићени док обављају тако одоговоран и опасан посао.

Општински Штаб за ванредне ситу-ације претходне недеље организо-

вао је велики посао око разврставања и паковања пакета за пензионере чија су примања мања од 30.000 динара. Штаб, заједно са великим бројем мла-дих, који су се добровољно прикљу-чили подршци старијим грађанима,

има циљ да запакују и дистрибуира намирнице до сваког грађанина из наведене категорије. Пакет садржи прехрамбене производе и средства за одржавање хигијене, ту су брашно, уље, тестенина, сухомеснати произво-ди, конзерве а у другом делу прашак за веш, сапун, шампон и друго.

Многи грађани се интересују када ће до-бити пакет а из Штаба апелују на стрпљење јер ће пакет добити сви који имају пензију мању од 30.000 дина-ра јер се пакети деле по списковима из ПИО фонда. Суграђани под-ржавају ову акцију што се види и на друштве-ним мрежама. Уз њену сагласност наводимо да је Весна Рашић из Старе Пазове на Фејс-буку написала „Квали-тетан пакет је отишао у праве руке“ и то до-кументовала сликом коју преносимо.

У протеклој недељи на терито-рији општине Стара Пазова у свим објектима Поште Србије извршена спољна дезинфекција. Дезинфекција укључује прилазе и улазе у објектима поште.

Унутрашња дезинфекција урађена је на објектима у Старој Пазови, Но-вим Бановцима, Старим Бановцима, Бановци-Дунав, Белегишу и Сурдуку и подразумева површине и просто-рије у којима се крећу странке. Де-зинфекцију, раствором 0.1% натријум хипохлоритa, врши Јавно комунално

предузеће „Водовод и канализација“ из Старе Пазове. Подсећамо да су у ценру свих насеља а у Старој и Новој Пазови на више пунктова постављени канистери са истим дезинфеционим среством. Грађани користе могућност да овам раствор наточе у балоне и пас-тичне боце и дезинфикују своје кућем окућнице и станове.

Према инфромацијама из општин-ског Штаба за ванредне ситуације становници Општине Стара Пазова дисциплиновано поштују мере Владе. Прошлог викенда није ухваћен нико да је прекршио забрану четрдесетчасо-вног изласка. Патроле су легитимисале око 200 људи али сви су имали уредне дозволе за кретање.

Најмање место у Општини Стара Па-зова, Крњешевци, ових дана врви

од грађевинских машина. Наиме, када буду готови започети радови, свако домаћинство у Крњешевцима, имаће приступ на асфалтирану улицу. Након уређеног центра села, на ред су дошле улице где се деценијама тешко кретало због блата или прашине. Готово пола километра улица у ромском насељу и улица која води ка стадиону добија асфалт.

Радове у Крњешевцима обишао је председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић са сарадницима. Радиновић је истакао да је принцип локалне самоураве да свако место у Општини буде једнако третирано и да с тим у сладу теку и улагања у инфра-структуру.

Поред асфалтирања, у сарадњи са Јавно комуналним предузећем ‘’Чис-тоћа’’ у Крњешевцима ће ускоро бити уређено и сеоско гробље. Почело је постављање ограде дуге 600 метара а предстоје послови на пројектовању и изградњи капеле.

Инфрастуктура се комплетира и у новом насељу у Фрушкогорској улици

у Старој Пазови. Асфалтирани су при-лазни путеви за три стамбене зграде као и пракинг простор, поплочани тротоари и обележене бицилистичке стазе. Тиме је у завршницу ушао проје-кат, који подразумева изградњу 169 станова у Старој Пазови, финансиран је из два извора, из Развојне банке Са-вета Европе у износу од 4,8 милиона евра и средствима Општине од око 1 милион евра.

Кроз сталну координацију са зва-ничним институцијама, које раде на реализацији оваквих пројеката, попут републичког Комесаријата за избе-глице и миграције, решавање стамбе-них питања избеглица за територију општине Стара Пазова је пред самим крајем. У складу са кретањима на наци-оналном нивоу и сарадњом са надлеж-ним републичким институцијама, старопазовачка локална самоуправа има у плану да се у наредних неко-лико година у потпуности спроведе стамбено збрињавање, не само из-беглих и прогнаинх него и других, со-цијално угрожених категорија станов-ништва, које за то испуњавају законом предвиђене услове.

AKTИВНОСТИ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Пакети у правим рукамаПрема инфромацијама из општинског Штаба за ванредне ситуације становници Општине Стара Пазова дисциплиновано поштују мере Владе. Прошлог викенда није ухваћен нико да је прекршио забрану четрдесетчасовног изласка. Патроле су легитимисале око 200 људи али сви су имали уредне дозволе за кретање

Асфалтирање у Крњешевцима

Пролећно улепшавање

У Војки

Уређени прелазни путеви

Асфалтирање улица

Пакети Пакети у правим рукамаДељење пакета

Визири за Војку

Среда, 15. април 2020. 13

Послове кувара, конобара, послас-тичара, рецепционера, шефа ку-

хиње и менаџера обављао је у неколико угоститљских објеката широм Србије, Грчке, Словачке, Црне Горе и Русије. Последњих неколико година Лаћарац Драган Вуколић, човек који има низ диплома, предавач је у средњој школи.

Кулинарство је леп посао каже Драган Вуколић, наставник практичне наставе на смеру за куваре у Економкој школи “9.мај” у Сремској Митровици. Он је млад је и необичан предавач и стручњак. Са 22 године својевремено постао је старе-шина ученицима од којих је био старији само седам година, а у својој досадашњој професионалној каријери “прошао” је многе велике хотеле у нашој земљи, али и Грчкој, Словачкој и Црној Гори.

Биографија и школовање младог пре-давача текли су овим путем: Основну школу ,,Трива Витасовић Лебарник’' завршио је у Лаћарку, средњу Економ-ску школу ,,9.мај'' у Сремској Митрови-ци - образовни профил кувар, а потом Високу хотелијерску школу у Београду смер гастрономија. Након завршене три године високе школе завршио је факул-тет и мастер студије на Универзитету за пословне студије, Факултет за туризам и хотелијерство у Бања Луци, такође смер гастрономија. Пре три године добио је стипендију за наставак школовања на престижном Универзитету за менаџмент у Москви на смеру хотелско пословање.

Драган поседује врхунско знање ку-вара, конобара, посластичара, рецепци-онера, био је шеф кухиње и менаџер а та искуства стицао је практично у више угоститељских објеката широм Србије, Грчке, Словачке, Црне Горе и Русије.

У својој релативно краткој, а бога-тој каријери обаљали сте многе по-слове. Који бисте издвојили?

- Издвојио бих рад у ресторану Акри-тас Еф Зив у Грчкој где сам радио са јед-ним од најпризнатијих кувара у Грчкој, хотел ,,Хајат'' у Београду, Хотел ,,Палас'' у Црној Гори али никако не смем забо-равити прве кораке у кухињи ресторана ,,Балкан’’ са мојим тада професором, а да-нас колегом Драганом Бребаном који је од тада па до данас остао један од нај-цењенијих кувара на просторима Срема и шире. Данас поред рада у школи стал-но се стручно усавршавам путем разних стручних семинара, даљим школовањем као и на мастер цласу у нашој земљи и у иностранству.

Како сте се одлучили да учите за кувара?

- Моје занимање за куварски посао почиње још од малена када сам са мамом

и баком стално нешто ,,петљао'' по ку-хињи. Прави, суштински разлог, зашто кувар, не могу да опишем јер сматрам да сам просто рођен са тим. Сећам се да сам још у петом разреду основне школе одлучио да ћу уписати за кувара и поста-ти кувар. На срећу жеља ми се испунила и захваљујући подршци моје породице, фамилије, пријатеља и професора у Еко-номској школи ,,9.мај'' са успехом сам завршио средњу школу. Мислим да сам имао пуно среће још у средњој школи, јер сам имао одличне професоре кувар-ства који су ме усмеравали како треба.

Студирали сте на више факултета. Како је сте се практично обучавали ?

- Током студирања сам имао доста праксе у многим угоститељским објек-тима у Београду, а након завршених пре-давања реализовао сам праксу од три месеца најчешће у иностранству. Студи-рање у овом смислу, а пре свега угости-тељски посао отвара многа врата, хтели остати у свом родном граду као ја или отићи негде на другу дестинацију ради усавршавања.

Ипак сте одабрали просвету. Како се то догодило?

- Посао у школи ме је такође одувек привлачио и увек сам говорио ако не будем кувар бићу наставник географије, јер ми је та наука страст још из основне школе. Како је време текло, схватићу да сам нашао прави начин да иском-бинујем своје три љубави у животу: ку-вање, рад у школи и туристичку геогра-фију. Било је то у фебруару 2012.годи-не када добијам позив од директорке средње школе у Великом Градишту код Сребрног језера да дођем да радим као наставник куварства. Прихватио сам без превише размишљања и одселио се из Београда у Велико Градиште. Рекао бих да сам се тамо добро снашао и да сам добро представио наш Срем, јер и да-нас имам пуно блиских пријатеља у том граду. Увек када имам прилику споменем директорку школе Весну Новковић од које сам научио пуно тога, не само о раду у просвети. После својих родитеља, бра-та и његове породице управо њој дугујем захвалност за свој профе-сионални успех. Радио сам једно полугодиште и наредне школске године добио прво старешинство. Довољно је споменути да сам са 22 године постао старешина уче-ницима од којих сам старији само седам година.

Памтите ли своје ученике и по чему?

- Искрено мислим да сваки са-вестан старешина памти сваког свог ученика заувек и иако данас имам већ трећу генерацију старе-шинства сећам се сваког детаља о сваком свом ученику. Видећемо за двадесетак година. Тренутно радим у ,,својој'' средњој шко-ли, у Економској школи ,,9.мај'' у Сремској Митровици. Посебно

задовољство ми представља што радим заједно са професорима који су мени предавали и који су ме научили првим професионалним вештинама у угости-тељству Горданом Бућан, Стевком Ћа-кић, Драганом Бребаном и другима.

Колико су се ствари промениле ?

- Данас смер кувар већином уписују ученици који стварно желе да буду кува-ри и то су најчешће ученици са великим бројем бодова донетих из основне шко-ле. У народу и даље влада мишљење да посао кувара треба да обавља жена, али то није тако из више разлога. Данас су у свету најпознатији кувари мушкарци, јер морамо узети у обзир сав терет који већина жена носи у приватном животу. То значи да мушкарци кувари најчешће имају више времена како би се посвети-ли кухињи, јер она захтева велика, вели-ка одрицања. Ово што сам напоменуо не значи да жене нису добри професионал-ни кувар, баш напротив сматрам да су вр-хунски кувари и да су неке колегинице без права ,,запостављене’’.

Имали сада међу ученицима више девојака или младића?

- У многим школама широм Србије које школују куваре или кулинарске техничаре ситуација у одељењима је пола – пола што се тиче односа дечака и девојчица. Моје мишљење је да је то добра ситуација још увек али се јаваља један други проблем. Ученици у средњу куварску школу долазе са предубеђењем да је овај посао леп (што јесте), лак и да се добро заради. Лично ја кривицу пре-писујем ТВ шоу програмима где кува ко стигне и како стигне, без икаквих пра-вила и то у многим случајевима. Посао кувара јесте леп али сигурно не смемо заборавити да је потребна љубав пре-ма кувању коју ће сваки гост осетити на тањиру. Посао кувара никако није лак јер захтева пуно одрицања али чињени-ца јесте да се у бољим угоститељским објектима може добро и зрадити. Моје лично мишљење је да зараду кувара обарају нестручно запослени у кухиња-ма јер они раде за много нижу плату него

професионални кувари, који су школова-ни и имају одређен, већи ниво праксе.

Ваша школа учествује у програму Еrasmus + . Какви су резултати ?

- Наша школа је једина средња школа у општини Сремска Митровица која учес-твује у Еrasmus + програмима. Erasmus+ подразумева програме активности Ев-ропске заједнице намењене мобилности ученика, професора и других запосле-них у основним и средњим школама као и Универзитетима. Овај програм уведен је 1987.године ради повећања мобил-ности унутар Европске заједнице а сада је отворен и у другим земљама као што је наша. У овом програм учествује око 30 држава из Европе. Стручни тим у нашој школи који је чинио три професора. Ко-легиница Неда Товић проф. као коорди-натор пројекта, Александра Ковач проф. и ја смо заједно уз помоћ осталих колега написали пројекат под називом “Learning throuth practice ” а који је подразумевао мобилност наставника и дирктора. Овога пута школа партнер нам је била школа из Португала, из места Барцелос у округу Брага на северу државе. Наш задатак је био да у току мобилности од једне радне наставне недеље сагледамо све аспекте функционисања школе од послова ди-ректора и стручних служби до органи-зације наставе. Наш акценат приликом боравка у Португалу је био управо како је настава организована и то за смерове угоститељске струке.

Где смо ми у односу на Португалце?

- Неке ствари можемо применити у нашем систему и то ће сигурно утицати позитивно на квалитет наше наставе. Чини ми се да наши кувари -средњош-колци могу стати на исту линију са ку-варима из Португала и сигурно можемо бити поносни на рад и труд који прика-зују наши ученици кувари. Моје лично мишљење је да наше планове куварства треба модернизовати новим јелима и ви-довима топлотне обраде иако се већ доста тога урадило по питању тога- каже Драган Вуколић. Разговарала: С.Ђаковић

Фото: приватни албум

Да гост осети љубав на тањиру Препорука

Наши ученици кувари имају прилику да стекну јаку основу за даљи рад након завршетка школе. Перспективу сигурно имају али то зависи највише од њих. Посао ку-вара мора да се воли, може да се научи а сигурно може и да се зара-ди добро. Тренд одласка кувара у друге државе постоји и постојаће сигурно, што због природе угости-тељског посла, што због зараде али исто тако на сваком кува-ру је да одлучи шта је за њега боље. Куварство се сваки дан усавршава и има нешто ново. Такође бих дао савет будућим мла-дим колегама да остану у Србији, у Сремској Митровици, порука је Драгана Вуколића.

- Поред учешћа у пројектима тру-димо се да реализујемо разне ван-наставне активности са ученицима па тако сем реализације праксе у објектима и вежби у школском каби-нету имамо радионице прве помоћи у сарадњи са Црвеним крстом нашег града, разна предавања еминентних кувара, шефова кухиња, конобара, коктел мајстора, и угоститеља има-мо висок степен сарадње са другим

угоститељским школама а наравно и организујемо стручне посете сајмо-вима, такмичењима и гастро фести-валима. Такође велику сарадњу има-мо са многим јавним установама у нашем граду па тако на пример храну за манифестацију Римски дани коју организује Туристичка организација нашег града припремају ученици кувари уз надзор наставника- додаје Драган Вуколић.

Јавне манифестације

Драган Вуколић

Гастро куп Нови Сад

Међународно такмичење у СолунуСа ученицима који су освојили медаље на међународном такмичењу

Рад на пракси

Среда, 15. април 2020.14

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Пројекат “Грађани као стуб успешне јавне политике” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Упис деце у први разред основне школе, који традиционално почиње 1. априла,

ове године ће, због актуелне ситуације и ванредног стања, почети касније. Уместо уписа, родитељи и други законски заступ-ници су од среде, 1. априла, у могућностида ступе у контакт са школом у коју желе да упишу своје дете преко нове услуге „Иска-зивање интересовања за упис у основну школу“ на порталу е Управа, као и телефон-ским путем.

Овуу слугу и упутства за њено ко-ришћење можете пронаћи на адре-си https://euprava.gov.rs/usluge/5569.

Нову е-услугу заједнички су израдили тимови кабинета председника владе, Ми-нистарства просвете, науке и технолошког развоја и Канцеларије за информационе-технологије и електронску управу.

На овај начин, школе ће евидентирати заинтересованост родитеља да упишу дете у одређену школу како би оквирно знале који број ђака могу да очекују. Сви родитељи који ће користити ову елек-тронску услугу, биће обавештени о дату-му уписа у основну школу чим исти буде био дефинисан.

По дефинисању датума уписа у основну школу, на Порталу еУправа биће доступна услуга заказивања термина за упис и тес-тирање која ће омогућити родитељима да једним одласком у школу заврше све про-

цедуре око уписа детета и то без потребе доношења и једног документа, као и да оба-ве тестирање са психологом / педагогом.Школе ће у унапређеној електронској ус-лузи еУписа по службеној дужности приба-вити податке из матичне књиге рођених, из евиденције пребивалишта и из здравстве-ног информационог система о обављеном лекарском прегледу.

Подсећамо да је прошле године зах-ваљујући електронској услузи еУпис уписа-но више од 60 хиљада ђака у први разред основне школе. Родитељи по први пут нису морали да прибављају више од 120.000 раз-личитих докумената у папирној форми, при чему су уштедели исто толико сати чекања-на неком од шалтера јавне управе.

Услуга “Исказивање интересовања за упис у основну школу” је само једна у низу иницијатива електронске управе коју Влада Србије континуирано покреће и која сведочи о посвећености дигиталној трансформацији јавне управе и друштва у целини.

Захваљујући досадашњем искуству и знању целокупног тима Владе Србије који ради на реформи и дигитализацији јавне управе, препознате су потребе грађана и оваквим системом рада дошло је до тран-сформације јавне управе у сервис грађана, захваљујући чему грађани не морају да носе своја документа од шалтера до шалтера.

Сходно тренутној ситуацији у земљи изазваној вирусом COVID-19, пија-

це у Србији су затворене. Већина про-извођача и дистрибутера пољопри-вредних и других производа, раније пласираних на пијацама, нису више у могућности да своје производе пласи-рају на овај начин.

С тога је Министарство пољопри-вреде покренуло рад платфор-ме https://pijaca.minpolj.gov.rs (елек-тронска пијаца Србије), а све у циљу да се омогући произвођачима квали-тетне хране директан контакт сапот-рошачима у градским срединама, ши-ром Србије. Имајући у виду тренутну ситуацију и ограниченост кретања, платформа треба да донекле замени постојеће системе дистрибуције и омогући потенцијалним купцима лако

повезивање са произвођачима.За регистрацију довољно је уне-

ти WЕB адресу https://pijaca.minpolj.

gov.rs, затим кликнути на квадратић у доњем десном углу "Регистрација домаћинстава", а затим кликнути на

"Регистрација произ-вођача". Потом треба унети елементарне податке: контакт, про-изводни програм, wеb или ФБ презентација, системе квалитета (ако постоје) и лока-цију (унети на мапи). Процедура траје око пет минута.

Уколико неко буде имао проблем са ре-гистрацијом, може да контактира Мар-ка Мајсторовића на 064/8188-777.

УПИС ЂАКА У ОСНОВНУ ШКОЛУ

Интересовање се исказује онлајн

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ

Продаја путем електронске пијаце Србије

Образац за пријаву

Насловна страна платформе

Среда, 15. април 2020. 15

Свим суграђанима желимо срећне

ускршње празнике

Срећни ускршњи празници

Градско становањеСремска Митровица

Срећне ускршње празнике жели Вам Општина Пећинци!

Христос васкрсе!

Среда, 15. април 2020.16

Празници су време заједништва. Сада је време да искажемо солидарност. Срећан Ускрс свим верницима који празник обележавају по Jулијанском календару.

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Град Сремска Митровица

Среда, 15. април 2020. 17

Свим грађанима Општине Рума, пријатељима и партнерима који поштују јулијански календар желим срећан Васкрс. Нека овај празник протекне у добром здрављу и бризи према најближима. Ово је време када ћемо заједно показати хришћанске врлине одговорности према себи и другима. Останите код куће. Христор воскресе

Слађан Манчић, председник Општине Рума

Упућујем најсрдачније честитке свим грађанима румске општине који Ускрс прослављају по јулијанском календару. Нека прослава Васкрса носи са собом поруку обнове и наде, љубави и солидарности према својим најближима. Сви заједно ћемо одолети и данашњим искушењима.

Христос васкрсе

Председник СО Рума Стеван Ковачевић

Среда, 15. април 2020.18

Велики хришћански празник срдачно Вам честита ЈКП „Водовод и канализација“ Стара Пазова.

Христос Васкрсе!

K veľkému kresťanskému sviatku, Veľkej noci, VKP Vodovod a kanalizácia Vám želá všetko dobré.

Среда, 15. април 2020. 19

Čestitamo uskršnje praznike sa željom da se što pre ponovo viđamo na ulicama, u parkovima, školama, na radnim mestima...

Manđeloški put bb22000 Sremska Mitrovica022/632-336e-mail: kijainox4580@live.com

mesarske opreme i mašinaIzrada kvalitetne

Porodica Krčelić

ПОВОДОМ НАЈРАДОСНИЈЕГ ХРИШЋАНСКОГ ПРАЗНИКА УСКРСА НАШИМ СУГРАЂАНИМУПУЋУЈЕМО НАЈСРДАЧНИЈЕ ЧЕСТИТКЕ

КОЛЕКТИВ ДОМА ЗДРАВЉА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем викендицу у Дивошу. Тел: 063/535-542

- Продајем 4,5 јутара земље у Лаћарку на чалманском путу близу асфалта. Тел: 064/130-11-29

- Продајем реновирану кућу у Тицано-вој улици плац 8 ари цена 31.000 евра. Тел: 065/321-12-255

- Продајем 4 јутра земље пут према Радинцима код Чалманског салаша 70м од асфалта. Тел: 064/130-37-25

- Продајем кућу у Сремској Митрови-ци или мењам. Тел: 061/295-48-22

СТАНОВИ

- Продајем двособан стан 51м2 у цен-тру града, први спрат. Тел: 063/321-255

- Продајем гарсоњеру у насељу Орао 30м2, ЦГ приземље, цена 20.000 евра. Тел: 063/321-255

- Издајем комплетно опремљену јед-ноипособан стан код Болнице улица Цветна. Тел: 064/31-31-331

- Издајем намештену гарсоњеру са централним грејањем. Тел: 063/616-150

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/38-28-534

-Часови мађарског и превод. Тел: 064/6522-380- Тома

- Продајем кровни прозор са ролет-ном неотпакован. Тел: 624-497

- Потребан педикир за сређивање ноктију. Тел. 065/801-95-98

- Потребна жена за спремање у кући.Тел: 063/616-150

-Продајем соју семенску Аполо 400 килограма и стару грађу. Тел: 065/222-45-12

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

Среда, 15. април 2020.20

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

610-496 и 615-210

SREMSKEPORTAL !

POSETITENAŠ SAJT

WWW.SREMSKENOVINE.RS

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 15. април 2020. 21

Среда, 15. април 2020.22

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

630. канал610-496 и 615-210

Dežurna služba066 615-1-615

Среда, 15. април 2020. 23

Честитамо ускршње празнике

Дом ученикаСремска Митровица ХИДРОГРАЂЕВИНАР

Сремска Митровица

Срећни ускршњи празници

Среда, 15. април 2020.24

Дана 18.4.2020. навршава се 40 дана од како није са нама наша драга

НЕВЕНКА РАДОВАНОВЖивиш у нашим срцима и мислима.

Твојa Мира са породицом

Дана 10.04.2020., на Велики петак њених предака, у тишини како је и живела, 19 дана након смрти нашег оца и њене безусловне и бескрајне љубави, престало је да куца племенито

срце наше мајке и заувек је склопила своје прелепе крупне смарагдно-зелене очи

КАТАРИНА – КАЋА ВИТОРОВИЋрођена 16.08.1945. године у Штокерау, Аустрија

Њена хуманост, одмереност и доброта уливају нам наду да је анђели чувају онако пожртвовано, нежно и ненаметљиво како је она до последњег свог даха чувала све нас.

Почивај у миру најдража мајко!Марина и Мирјана са породицама

Дана 13.4.2020. навршило се десет година од смрти нашег драгог

НЕНАДА ГРОЗДАНИЋА

1990 – 2010.

Твоји: бака Злата, ујак Јован, ујна Јелена, брат Никола и сестра Ана.

www. sremskenovine.rs

Среда, 15. април 2020. 25

ИВАН БУРЧУК19.4.1995 – 19.4.2020.

У срцима те носимо, с поштовањем о теби причамо а љубављу од заборава чувамо. Док

трајемо сећање на тебе неће избледети. Твоји најмилији супруга Нада и син Жељко

Дана 17.4.2020. навршава се четрдесет дана од смрти наше драге

МИРЈАНЕ БАРАЋ1950 – 2020

Остаћеш заувек у нашим срцима.

Твоји Мирослав, Слађана, Тамара, Игор, Биљана и Бранислава са пoродицама,

породице Винковић и Росић

Прошло је шест тужних месеци од када ниси са нама

ДОСТАНИЋ ЖИВКО 1945-2019

Без тебе ништа више није исто. Хвала ти за сву љубав и доброту коју си нам пружио.

Волећемо те заувек, твоја супруга Драгица, ћерке Сања и Душица са породицама.

С болом у души јављамо родбини, пријатељима и познаницима жалосну вест да је наша мила

СВЕТЛАНА РЕБИЋ БЕБАрођ. Субашић

1950 - 2020

Преминула 5. априла у 70. години живота, а сахрањена 7. априла 2020. на Новом гробљу.

Ожалошћени ћерке Милена, Јелена и Милица, унука Лена, супруг Слободан, брат Буба са породицом, зет Срђа, остала родбина и пријатељи

Дана 18. априла навршава се осам година од како није са нама наша драга мама, ташта и бака

ВАСИЛИК ЈУЛИЈАНА

1936 – 2012.

Твоји: ћерке Снежана и Вера, унука Ивана, унуци Владимир и Дарко и зетови Крста и Војислав.

Дана 16.4.2020. навршава се девет тужних година од како

није са нама наша драга

ЗЛАТА СУХАЊИС љубављу увек ће је се радо

сећати њени најмилији.

Дана 12.4.2020. навршило се годину дана од како није са нама наша драга мама, бака и ташта

МАРИЈА БРТКА1942 – 2019.

Бићеш вечно у нашим срцима.Твоји најмилији ћерке Хелена и Ана, унуке Нина и Ема, зетови Зоран и Драган

WWW.SREMSKENOVINE.RS

SREMSKEPORTAL !

Радомир Мићуновић, песник, умро је 11. апри-ла у рану зору, похитавши у сусрет својој не-

давно преминулој супрузи Нади, рођеној Мило-шевић, својој инспирацији, поетској музи, ствара-лачком надахнућу, мајци њихових кћерки, такође песникиња.

Од краја јануара, када је она преминула, Радо-мир је непрестано тужећи желео да се пресели у близину својих родитеља и своје Наде. Од тога дана престао је да пева, његове досетке и шале, бритки разиграни стихови пресахли су, настанио се кришом међу корице својих последњих збир-ки песама Таласање, Небоземни акорди, Бесмрт-ни самртници, Пољубне и погубне. И зао час пан-демије утицао је на песникову урођену ведрину, оптимистични дух и богату звучност лире.Једнос-тавно је, на велики православи празник Цвети увенуо, преселио се у своје стихове.

Радомир Мићуновић је као студент постао са-радник “Сремских новина” током 1962. године. Касније је стичући новинарско искуство са-рађивао са спортским редакцијама дневних и недељних новина, писао за “Борбу”. Радни век окончао је у Лутрији Србије као главни уредник листа “Ехо”. Бавио се енигматиком, ша-хом а више од 50 година један је од најугледнијих

и значајнијих писаца, књижевника који поред поезије пише књижевне критике, есеје, огледе. У српску књижевност уградио је сву своју ства-ралачку енергију и неисцрпни таленат, показао богатство наше усмене традиције из које је црпео све лепоте и вишезначност наше језичке и кул-турне баштине.Његова радна књижевна биогра-фија у потпуности осликава лик и дело песника, кога наши читаоци, они најстарији “Сремских но-вина”, као и читаоци и љубитељи поезије, памте и читају.

Рођен је 10. августа 1940. године у Лозовику. У Великом Орашју и Новој Пазови провео је де-тињство, а гимназију је завршио у Старој Пазови. Студије опште и југословенске књижевности на Филолошком факултету успешно је окончао у Београду, у коме је основао породицу и започео плодан књижевни рад. Сарађивао је у бројним по-знатим часописима а његових више од 50 насло-ва превођено је на чешки, словачки, македонски, словеначки језик. Победио је на Првом југосло-венском фестивалу поезије у Врбасу 1969. године а добитник је и Печата вароши сремскокарловач-ке.Међу многобројним књижевним наградама и признањима Радомир Мићуновић добитник је и награде са именима домаћих великана Ива

Андрића, Сима Матавуља, Радоја Домановића. Ималац је Златне значке Културно-просветне зајед-нице Србије и других награда. За-ступљен је у многим антологијама и зборницима поезије.

Најважније збирке песама за одрасле су Крилна окна, Дан и без-дан, Одрон,Узидана магла, Кожни повез, Јава и други снови,Неке давне песме, Лирика, Магична поља, Козмограф, Излазак из пер-фекта, Из-повести, Наслов, Небо-земни акорди,Таласање,Бесмртни смртници. А објавио је и више од 15 поетских књига за децу и сликовница. А колика је читаност и популарност овога песника била у неко раније доба казује и податак да је његов Албум звериња штампан у 40 ооо примерака у Прагу и распро-дан за три дана.

О његовом стваралаштву писали су велики песници нашега времена, са многима се дружио и гостовао у разним градовима и међу читаоцима, широм наше земље и бивших ју република.Гра-дио је и неговао не само књижевна пријатељства и сарадњу.Био је активан у многим књижевним

клубовима а био је и члан управе Удружења књи-жевника Србије. Многима од чувених песника Радомир је посветио стихове, Вуку, Доситеју, Ње-гошу, Бранку Миљковићу, Душку Трифуновићу, Пери Зубцу и другима, учинивши их бесмртним смртницима.Својим суграђанима из младости Нове Пазове такође је осликао стихом лик, а међу ту збирку уврстио је и 30 песама које су врсне колеге поете одабране стихове посветиле Радо-миру Мићуновићу.

Илинка Г. Вуковић

IN MEMORIAM

РАДОМИР МИЋУНОВИЋ 1940-2020Бесмрти смртник или смртни бесмртник

Радомир Мићуновић

Среда, 15. април 2020.26

Сремска Митровица, Променада 31, tel: 022 621-422

СВИМ ГРАЂАНИМАЧЕСТИТАМО

УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ

ЈП ЗА ПОСЛОВЕ УРБАНИЗМА "УРБАНИЗАМ"

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

ЧЕСТИТАМО УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

КОРИСНИЦИМА НАШИХ УСЛУГА, САРАДНИЦИМА И СВИМ ГРАЂАНИМА,

ЧЕСТИТАМО УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ

ХРИСТОС ВАСКРСE!

ОПШТА БОЛНИЦА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Среда, 15. април 2020. 27

Недељни хороскопОванИмаћете нове обавезе, посао вам се покреће у смеру који је помало неочекиван за вас. Тренутно вам љубавни живот представља мање оптерећење. Могуће је да избе-гавате виђање с партнером.

БикИмате много слободног времена, повољан вам је период да се мало одморите и опустите. Пред вама су одличне околности у којима ћете се наћи с вољеном особом. Ужи-вате у љубави.

БлизанциУколико се бавите приватним послом, можете да очекује-те да ћете имати неке добре вести. Имате максимално поверење у партнера и уживате док сте заједно. Очекује вас повољан период.

РакОчекује вас прилика да склопите нови посао који ће вам бити прилично важан. Пред вама је повољан период. На пољу љубави вас очекује флерт који вам може бити инте-ресантан. Спремни сте за љубавне промене.

ЛавОчекује вас могућност да напредујете када је у питању посао. Пред вама је веома повољна фаза. Не очекују вас претерано велике промене на пољу емоција. Стабилно стање с партнером вас радује.

ДевицаМогуће је да сада не можете да остварите баш све своје планове на пољу посла, али сте кренули у добром правцу. Могуће је да ћете имати неке мање неспоразуме с особом до које вам је стало.

ВагаПокушавате да дођете до новог посла. Очекује вас период у којем ћете имати среће у пословним питањима. Могуће је да имате неке мање сумње у вољену особу. Љубомора вам ствара проблеме.

ШкорпијаМожете да се ослоните на своје сараднике, који вам могу указати искрену помоћ. Ако сте слободни, могуће је да ћете имати шансу за ново познанство, које ће вам бити прилично важно..

СтрелацМогуће је да нисте добили прилику коју сте чекали како бисте на пољу посла остварили напредовање. Могуће је познанство с особом која ће показати да жели озбиљнију везу са вама. Могући су проблеми са зглобовима.

ЈарацМогуће је да ћете имати неке мање неспоразуме са сарадницима. Овај период вам је неповољан за посао. Упознајете занимљиву особу и остварујете комуникацију која вас интригира. Могући су проблеми с алергијама.

ВодолијаНемојте да очекујете да ћете на пољу посла имати веће промене. Могуће је да мало стагнирате. Не слажете се баш с особом коју волите и да из дана у дан имате све веће тензије. Лоша пробава је наглашена.

РибеМожете да се надате веома значајном побољшању када је у питању пословна ситуација. Могуће је да коначно нала-зите компромис с партнером. Спремни сте да се борите за ваш брак.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ОПЕРСКИ

ПЕВАЧ РОДОМ ИЗ

ЗЕМУНА

РАЗРОК

ЈЕДНО ОД ИМЕНА ГЛ.

ГРАДА МАДАГА-СКАРА

УМЕТНИЧ-КО ЗА-

НИМАЊЕ ЛИЦА СА

СЛИКЕ

НИШ

ЖАРКО САВИЋ Оперски певач, страна 234

КОЦКАР-СКИ

НОВЧИЋ

СЕМИТСКИ НАРОД У АЗИЈИ И АФРИЦИ

ОЗЛЕДЕ ПРВИ

ВАЗДУШНИ СЛОЈ ОКО

ЗЕМЉЕ

ГРАДСКА ЧЕТВРТ

ОБИМ НАЦ. САВЕТ

РОМА --------------- СУСЕДНА

СЛОВА АЗБУКЕ

СВАКИ ПОЈЕДИ-НАЦ БЕЗ

ИЗУЗЕТКА АНТИЧКИ

ВАЛ

УЗВУДЉИ-ВИ

ДОЖИВ-ЉАЈИ

ПРЕВЕЛИ-КИ

ПАТРИОТА

ГЛУМИЦА ХАТАВЕЈ

РИМСКИ КОНЗУЛ ИЗ

6. ВЕКА П.Н.Е.

МЕТАК

ВОЛТ ПОЕН У ЏУДОУ

--------------- ЗАПАД

СТУПА

------------ ИНТЕРНЕТ

ДОМЕН

ОНАЈ КОЈИ ПОДНОСИ ИЗВЕШТАЈ

КОЊСКИ УБРЗАНИ

ХОД

23. СЛОВО АЗБУКЕ

ЕРМАНО ВОЛФ

ФЕРАРИ ------------

ПРЕДСТА-ВЕ

ВРСТА ВЕТРА

------------- СИМБОЛ СНАГЕ У

ЕГ. РЕЛИГ.

ФОСФОР ---------------

ЛОМЉЕЊЕ

ГРЧКИ ФУДБАЛ-СКИ КЛУБ

ЗЕНОНОВА ФИЛОЗОФ.

ШКОЛА ------------

КОЊ АРАП. РАСЕ

ПРИМЕР РУДАРСКО МЕСТО У СЛОВЕН. ------------

ОПИЈУМСКА БИЉКА

УДРУЖ НО-ВИН. СРБ. --------------- ОБРАЂИВАТИ ЗЕМ-ЉУ

ПЛУГОМ

ГЛАВНИ ГРАД

ИТАЛИЈЕ

ЗОРА (ЛАТ.)

----------- ПЕВАЧ, ТИНО

СПИСИ

ВРСТА ПОКРЕТА У

БАЛЕТУ

ВРСТА ВИШЊЕ ------------

БЕЗ СЈАЈА, ТАМНЕ БОЈЕ

ПОХЛЕПАН МЕСТО

КОД ЉИГА ------------

8. И ПРВО СЛОВО АЗБУКЕ

ИКАВСКИ ------------

ОСНОВНА СРЕДСТВА

ОСИГУРА-ВАЈУЋИ ЗАВОД

САБРА-НОСТ,

СКУПЉЕ-НОСТ

----------- ЛИТАР

ПРИСТА-ЛИЦА

МИЛИТА-РИЗМА

Разговарају две плавуше.- Знаш, пала сам возачки

испит.- Како?- Па на кружном току стоји

знак и на њему број 30, напра-вила сам толико кругова и ин-структор ме оборио.

- А сигурно ниси добро бројала.

– Дајте ми кафу пет у један?– Како мислите?– Шећер, млеко, колачић,

шифру за вајфај и пуњач за мобилни.

СУДОКУ

ВИЦ

7 9 5

3 2 6 5 9

1 5 7

9 6 3 1 7

3 6

4 1 2 9 8

2 1 6

2 3 1 8 5

5 4 3

ВОДОРАВНО: 1. Становник једног села из пећиначке опшштине, 7. Општинско место у Срему, познато по цементу, 13. Држава у Ј. Америци, 14. Башта, врт, 15. Име ам. филм. глуми-це Бест, 16. Авари, 18. Засићен угљоводоник, 19. Вијетнамска песникиња Тхи Дијем (17 век), 20. Врста сисара, 22. Службени војни лист (скр), 23. Стид, 24. Крамп, 26. Град у британској Колумбији, на западу Канаде, 28. Артикулисани глас између самогласника, 29. Коњ из наро-дне песме, 30. Каса за новац, 31. Дрвени плуг (мн), 32. Лична заменица, 33. Турски војници из средњег века, 35. Мала спортска једрилица, 36. Најситнији делови материје, 38. Засићени угљоводоник, 39. Мера за површину земље (мн), 40. Ногатати се, 42. Народ, племе (гр), 44. Врста паука, 45. Дрвени подупирач за поврће (мн).

УСПРАВНО: 1. Туристичко место у Срему, 2. Који има узвишења, 3. Градић у јужном делу Аустрије, 4. Позив мујезина на молитву, 5. Железнички институт (скр), 6. Туђ рукопис (мн), 7. Ивица, 8. Други и први самогласник, 9. Огреботина, 10. Мања посуда, 11. Извршни народ-ни одбор (скр), 12. Наслонити се лактовима, 14. Удар муње,17. Амерички филмски глумац, Бењамин,21. Француски песник, Гијом, 23. Изменити, 25. Доња сукња (нем.), 27. Производ распадања настаје при загревању, 28. Горњи део чизме, 31. Део отплате (мн), 33. Слово грчке азбуке, 34. Становници Чешке, 35. Немачки филозоф Емануел, 37. Уз, при, 41. Река у Аустрији, 43. Текстилна индустрија (скр).

Саставио: Ј.В.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

13 14

15 16 17 18

19 20 21

22 23 24 25

26 27 28

29 30 31 32

33 34 35

36 37 38 39

40 41 42 43

44 45

Бакини кексићи

Састојци: 900 гр. меког брашна (тип 500), 6 јаја, 250 г путера (или маргарина), 1 прашак за пециво, 2 ванилин шећера, 14 кашика шећера

Припрема: Ако вам је ово велика количина, све састојке за ову смесу можете поделити на пола и правити кекс од половине смесе. Пу-тер извадите из фрижидера и оставите на собној температури да мало омекша. Рерну загрејте на 200 степени. У једној дубљој пластичној чи-нији, миксером пенасто умутите путер, шећер и ванилин шећер, па по-степено додајте једно по једно јаје и све време мутите миксером. Сада полако, мало по мало, додајте брашно, прашак за пециво и све време мутите. Смеша коју добијете мора да буде мека. Узмите шприц за кекс, ставите смесу у њега (на шприц ставите додатак за обликовање кекса по жељи), па у велики плех (плех није потребно намазати) истискујте смесу по жељеним облицима. Ставите плех у загрејану рерну и пеците 15-20 минута. Када је кекс печен, оставите га да се добро охлади.

Среда, 15. април 2020.28

ГРАЂАНИМА СРЕМА И МАЧВЕЧЕСТИТАМО УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ

КОЛЕКТИВ ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Срећне ускршње празнике свим суграђанима

жели колективЗавода за заштиту споменика културеСремска Митровца

Почиње примена система „зелених“ коридора на одређеним граничним прелазима у окви-

ру ЦЕФТА региона, а када се испуне прописани технички услови у овај систем биће укључени и други прелази.

Земље ЦЕФТА одобриле су листу основних роба којима треба дати предност када је реч о

прекограничном транспорту како би се обезбе-дило адекватно снабдевање у условима кризе узроковане пандемијом корона вируса. У питању су храна и медицинска опрема који ће убудуће имати првенство пролаза.

У Србији ће у овом режиму радити прелази Сремска Рача, Прешево, Гостун и Мердаре. С. Н.

Бржи проток хране и медицинске опреме

Стартовали “зелени коридори”

Среда, 15. април 2020. 29

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Одувек сам се дивила лепо-ти орхидејиног цвета, раз-

ноликости боја и шара цветова орхидеје, одатле је и потекла моја жеља и заинтересованост за ову биљку, почиње причу Милица Рајковић, чијим див-ним орхидејама се диве сви који су икада ушли у њену ад-вокатску канцеларију.

- Слушала сам о осетљивости ове биљке и ретким срећници-ма. који имају успеха у гајењу орхидеје. То ме није поколебало да и ја окушам срећу и покушам да „одржим у животу“ орхидеју. Прву орхидеју добила сам пре пет година и од тад креће моја аванту-ра са овом нестварном биљком, наста-вља причу Милица, која тренутно у свом радном простору у канцеларији у Старој Пазови и животоном простору, у кући, у Новој Пазови, успешно гаји 12 орхидеја. Када је опремала своју кан-целарију, 2017. године, знала је да ће орхидеје заузимати централно место.

- Како се бавим адвокатуром, која је изузетно одговоран и стресан посао, желела сам да моје радно окружење зрачи миром и стабилношћу. Морам да признам да сам изучавала кинеску тех-нику уређења простора, фенг шуи, па сам набавила цвеће које, по том учењу, доноси позитивну енергију. То су, пре свега, чудесна замија, која доноси по-зивитну енергију и благостање као и красула или у народу позната као дрво новца, које позивитно утиче на посао, те спатифилум или ти женска срећа, која доноси срећу њеној власници, а централно место заузеле су орхидеје, које доприносе хармонији простора.

Милица истиче да по њеном ис-куству неосновани су наводи о осе-тљивости ове биљке јер она има изу-зетно позививна искуства са гајењем орхидеја. Пристала је да нам пренесе своје знање о гајењу орхидеја:

- Орхидеје воле светлост, посебно јој погодује да буде смештена на про-зорску даску, али никако изложена директним здрацима сунца. Прија јој уједначена температура од 20 степе-ни. Захтева повремено заливање и то једном у седам до 10 дана.

Орхидеје залива тако што корен биљке заједно са саксијом потапа у воду, у којој проводе неколико сати.

Након тога добро оцеди саксије и вра-ти биљку на своје место – прозорску даску. Како би орхидеја имала више цветова и како би цветови били круп-нији потребна је прехрана, поготово у периоду гранања биљке и формирара пупољака.

- У ту сврху користим специјализо-вану прехрану за орхидеје у течном стању, коју додајем у воду приликом заливања, и то у зависности од фазе у којој се биљка налази на сваких 20 дана односно у фази мировања биљне на сваких месец дана, каже она.

Миличине орхидеје цветају почев од фебруара а свој зенит имају то-ком маја а неки цветови потрају и до почетка јесени.

- Након фазе цветања орхидеје следи фаза мировања у којој ће от-пасти сви преостали цветови, а гра-не кренути да се суше. Моје искуство је да када грана крене да се суши исту треба исећи што ближе корену, како би биљка могла своју енергију да усмери ка изницању нове гране и пупољака на њој. Најбољи период за пресађивање орхидеје је након фазе цветања, и то уколико је биљка прерасла саксију, или је потребно нови изданак орхидеје одвојити од постојеће биљке. Орхидеје се саде у посебан компост у ком је садржана кора дрвета, маховина и земља на-лик њиховом природном станишту. – саветује Милица.

Када погледамо Миличине орхи-деје њен савет узимамо као рецепт за омиљени колач и стриктно га се придржавамо.

Б. Родић

У општини Пећинци током прошле недеље завршена је подела пакета

пензионерима са примањима нижим од 30.000 динара. Волонтери су доста-вљали пакете на кућне адресе пензи-онера. Општина Пећинци обезбедила је из буџета укупно 2.264 пакета, који садрже основне животне намирнице и средства за хигијену и дезинфекцију.

- Овим пакетима локална самоу-права жели да помогне нашим најста-ријим суграђанима у ситуацији када већина њих има забрану кретања и отежано им је снабдевање намирни-цама. Уједно желимо да им поручимо да нису сами и да могу да рачунају на пећиначку локалну самоуправу и на Штаб за ванредне ситуације. Нашим најстаријим суграђанима свакодневно је на располагању и кол центар који могу да позову и наши волонтери ће им на кућну адресу доставити нами-рнице и лекове, тако да немају никакве потребе да излазе и да се излажу ри-зику од заразе. Солидарност је у овом тренутку изузетно важна, јер само заједничким радом, солидарношћу и одговорним понашањем можемо по-бедити ово зло које се надвило над це-лом планетом, па и над Србијом и над општином Пећинци“ – изјавио је пред-седник Привременог органа општине Пећинци и командант Штаба за ван-редне ситуације мр Жељко Трбовић.

Првог дана, у понедељак 6. априла, подела пакета је вршена у Суботишту, Брестачу, Доњем Товарнику, Огару и Обрежу, а како нам је рекла седамде-сетогодишња пензионерка из Огара Невенка Штетић, помоћ јој у овој ситу-ацији пуно значи.

- Хвала држави и општини што бри-ну о нама старима. И хвала и овој деци (волонтерима) што нас служе. Само позовемо и све што нам треба донесу нам кући. Свака им част“ - каже Невен-ка Штетић и додаје да забрану кретања поштује, јер поштује и себе и друге.

По речима председника Саве-та Месне заједнице Огар Милана Алексића, који и сам као волонтер учествује у подели, у Огару је подеље-но 119 пакета пензионерима са најни-жим примањима.

- Имамо две екипе волонтера и верујем да ћемо све пакете уручи-ти пензионерима у Огару већ током данашњег дана, а приликом поделе примењујемо све прописане мере на спречавању ширења инфекције“ – ре-као је Алексић.

Одмах по увођењу ванредног стања због епидемије корона виру-са у Србији, Штаб за ванредне ситу-ације општине Пећинци формирао је кол центар за помоћ најстаријим суграђанима. Кол центар, који је фор-миран у сарадњи пећиначке локалне самоуправе, Црвеног крста Пећинци и свих 15 месних заједница са терито-рије пећиначке општине ради сваког радног дана и викендом, а 72 волон-тера снабдевају најстарије грађане основним животним намирницама и лековима.

Како су нам рекли у кол центру, пре-ко 50 најстаријих суграђана до сада је позвало 124 пута кол центар, углавном како би се снабдели основним жи-вотним намирницама, лековима или информисали око начина подизања пензије.

У кол центру кажу да је релативно мали број корисника показатељ снаж-ног осећаја за солидарност у мањим локалним заједницама, попут општине Пећинци, где о већини најстаријих суграђана пре свега брину њихови ближњи, док се један број најста-ријих, обухваћених забраном кре-тања, сада већ након првог конта-кта обраћа директно волонтерима у својим насељима.

Кол центар је на располагању најста-ријим суграђанима путем телефона: 022/2436-503, 064/898-37-11, 064/898-37-12 и 064/898-37-15

С. Ђурђевић

Подељено 2.264 пакета

Амбуланта за респираторне инфекције у новим просторијама

Амбуланта за респираторне ин-фекције у Дому здравља „Др Дра-ган Фундук“ у Пећинцима, премеш-тена је у другу зграду пећиначког дома здравља, у просторије Анти-туберкулозног диспанзера.

Амбуланта за респираторне инфекције и даље дежура 24 сата. Пацијенти са симптомима респи-раторних инфекција треба да се ја-вљају искључиво у ову амбуланту, а пре доласка неопходно је да кон-тактирају амбуланту телефоном.

Контакт телефони: 022/215-22-06< 062/789-197

Подела пакета

У Кол центру

Миличине орхидејеМилица Рајковић

Најлепши цвет

Среда, 15. април 2020.30

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Христос васкрсе!

Поводом најрадоснијег хришћанског празника Ускрса, грађанима општине Инђија упућујем најсрдачније честитке уз жељу да им празник Христовог васкрсења донесе духовни мир, радост и топлину породичног дома Председник општине Инђија Владимир Гак

Ненамерном грешком у прошлом броју „Срем-ских новина“, у рубрици под насловом „Хоби

им доноси мир и задовољство“ погрешно је наве-дено име Зорана Симића из Сремске Митровице, једног од саговoрника.

Извињавамо се Зорану Симићу и читаоцима. Светлана Ђаковић

ПОВОДОМ ТЕКСТА “ХОБИ ИМ ДОНОСИ МИР И ЗАДОВОЉСТВО”

Извињење Зорану Симићу и читаоцима

Пандемија корона вируса и те како се осети и у Немачкој. Држава је

донела мере чија суштина је да се, за сада, максимално смање контакти међу појединцима, грађанима, а Митровчан-ка Александра Ђорђевић која живи и ради у Дизелдорфу – предаје енглески, италијански и немачки за странце (децу која су се доселила у Немачку у школ-ском узрасту), супруга и мајка троје деце поштује све мере предострожности. И мада нема ограничења у кретању, она и њена породица већ неколико недеља не излазе из куће.

- Чини ми се да сам озбиљније поче-ла да размишљам о ситуацији тек пошто је најављена могућност ограниченог кретања. У исто време сам ступила у контакт са мужевљевом рођаком која живи у близини Торина и која ми је пренела своје утиске. Они већ тада нису напуштали кућу, све улице су биле блокиране и могло је да се изађе само уз пропусницу. Свако вече кад би јој се муж вратио са посла, она би га на вра-тима дезинфиковала, бацила веш на прање и он би се истуширао. Мени је то звучало драстично и претерано, али наше окружење је умногоме другачије, прича Александра.

Млада Митровчанка је од 2009. у Диселфорфу. У Србији је дипломирала италијански језик и књижевност а на-кон тога завршила је и мастер студије са специјализацијом у области линг-вистике, док је енглески завршила на Филозофском факултету у Келну. Њен муж је у Немачкој рођен, завршио је економију и менаџмент и ради као слободни комерцијалиста и рачуно-вођа. Ђорђевићи имају троје деце – деветогодишњу Милу, седмогодишњу Николету и четворогодшњег Теодора.

Ова породица не излази. Изласци им нису забрањени, али се ограничење по-већава због Ковида 19. У Северној Вест-фалији има велики број инфицираних у поређењу са другим немачким покраји-нама. Александра наводи да се код њих може да изађе у куповину намирница, до лекара, апотеке или да се иде на посао. Она ради од куће. Прве недеље јој је све то било напорно, требало јој је времена да се обучи да користи програм за онлајн учење, свакодневно јој је стизало око 50 мејлова, односно радова на које је мо-рала, односно желела да одговори, а уз то је морала да се побрине да се и деца даље школују.

- Сад све иде много брже. Муж иде у куповину и један је од ретких који корис-ти и гумене рукавице и маску за лице. То га не кошта много и мера је које може да

се придржава. Сматрамо да смо савесни у границама нормале и да нас донекле и Бог чува - прича нам Александра и наставља - Не бринемо се за нас колико за свекра и свекрву, јер они спадају и ри-зичну категорију. Живе на пола сата хода од наше куће и тужно је што деца не могу да их виде, а ни они њих. Нико нам то не би забранио, али то је наша одлука.

Што се тиче понашања и озбиљности ситуације у средини где Ђорђевићи живе, наша саговорница каже да постоје они који су панично уплашени и други који су претерано опуштени, али свима је заједничко да се придржавају пропи-саних мера.

- Наравно да постоје испади, и они об-ично заврше у вестима. Баш смо гледали ТВ прилог о младићу који је лизао рукох-вате у превозу. Пријављен је полицији и

биће кажњен. Вирус је нов и не зна се како и кога погађа. Када помислим на моје другарице труднице и на људе које волим, а могли би да буду угрожени, није ми тешко да останем код куће. Теже ми је било да одбијем пријатеље који су у почетку зва-ли да се видимо и да се деца друже. Ми смо већ прве недеље одлучили да ћемо у овоме зајед-но да истрајемо и да ћемо да урадимо ову „ствар“ како треба – истиче наша саговорница.

На срећу Ђорђевићи су се, пре годину преселили у кућу са великим двориштем. Од тада имају велики простор за игру деце, слободу кретања, а имају и терасу и сунца преко целог дана.

- Идемо у напоље сваки дан, и кад је лепо време, сређујемо двориште. Деца нам помажу:

скупљају осушену траву, окопавају, ски-дају пузавицу. Они су добили план од учитеља, муж их надгледа. Са најмлађим Теодором радим ја, послеподне. Учимо слова, певамо и слично. Имам много више времена да кувам, а у том послу се ја и муж смењујемо и кувамо са децом- искрено ће Александра.

У данима борбе са короном ова поро-дица има много више времена за децу и уметност - за писање и свирање. Девој-чице свирају мандолину и виолину, а Александра учи да свира гитару. Њен муж не свира, али користи прилику и гледа поучне видее на јутјубу, нпр. о томе како да уреди башту или поправи неки квар. Све у свему свако је пронашао своју занимацију. С. Ђаковић

Фото: приватни албум

Среда, 15. април 2020. 31

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

Дисциплина се и овде подразумева - Када помислим на моје другарице труднице и на људе које волим, а могли би да буду угрожени, није ми тешко да останем код куће. Теже ми је било да одбијем пријатеље који су у почетку звали да се видимо и да се деца друже...

Ђорђевићи

Деца у дворишту

Теодор са мандолином

Њих троје у раднојсоби

Среда, 15. април 2020.32

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 Yasovasubotom od 8 do 14 Yasova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

Informacijena telefon:

063/ 510-420064/ 84-20-851

Свим својим корисницима, пријатељима и сарадницима желимо да лепо проведу ускршње празнике. Христос Васкрсе!

Ваш Центар за социјални рад

Všetkým zákazníkom, priateľom a spolupracovníkom prajeme príjemné prežitie veľkonočných sviatkov.

Vaše Stredisko sociálnej práce

Јавно комунално предузеће

ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈАИНЂИЈА ЈП, ИНЂИЈА

Христос васкрсе!

Својим потрошачима, пословним сарадницима и свим грађанима општине Инђија честитамо ускршње празнике и желимо добро здравље уз Божји благословСрећан Ускрс!

ЈКП „Водовод и канализација“ Инђија