ЗБОРНИК РАДОВА · Maša Kulauzov, LL.M., Assistant Customary Law on Property in South Slavs’ zadruga..... 305 Samir Ali čić, LL.M., Assistant Some Cases Of Aquilian

1

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ NOVI SAD FACULTY OF LAW

(SERBIA)

ЗБОРНИК РАДОВА COLLECTED PAPERS

XLIII 1 (2009)

НОВИ САД, 2009. ЗРПФНС, Година XLIII Нови Сад, бр. 1 (2009)

УДК 3

2

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ

Досадашњи главни уредници: Проф. др Владимир Капор (1966), проф. др Никола Воргић (1967–1968),

проф. др Милош Стеванов (1969–1973), проф. др Боривоје Пупић (1974–1976), проф. др Милијан Поповић (1977–1983), проф. др Станко Пихлер (1984–1988), проф. др Момчило Грубач (1989–1991), проф. др Јован Мунћан (1992–1997),

проф. др Милијан Поповић (1998–2003), проф. др Родољуб Етински (2004–2007).

За издавача Проф. др Ранко Кеча

декан Правног факултета у Новом Саду

Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир Стајић

Главни и одговорни уредник Доц. др Драгиша Дракић

Чланови Уредништва: Проф. др Љубомир Стајић, проф. др Дамјан Корошец (Словенија),

prof. dr Wilhelm Brauneder (Аустрија); prof. dr Tamás Prugberger (Мађарска), доц. др Бранислав Ристивојевић, мр Радмила Дабановић, Марко Кнежевић

Менаџер часописа Стефан Самарџић

Секретаријат Уредништва мр Драгана Ћорић, мр Владимир Марјански, мр Бојан Тубић,

Марко Кнежевић, Милана Писарић, Наташа Рајић, Урош Станковић, Сандра Јосић, Лука Батуран, Цвјетковић Цвјетана

Од априла 2008. године Зборник радова Правног факултета у Новом Саду под називом Proceedings of Novi Sad Faculty of Law је у пуном тексту

доступан у EBSCO бази Academic Search Complete.

Компјутерска обрада текста Горан Хајзлер

Штампа:

„КриMел“ Будисава Тираж: 300 примерака

3

САДРЖАЈ

Др Ђорђе Попов, редовни професор Светска економска криза и реструктурирање дугова ................................... 7

Др Срђан Шаркић, редовни професор Правне и политичке идеје Амброзија из Милана ......................................... 21

Др Родољуб Етински, редовни професор Културни релативизам и универзалност људских права: покушај правне анализе .................................................................................................. 37

Др Душанка Ђурђев, редовни професор Правно регулисање железничког превоза путника у ЕУ ............................. 67

Др Бернадет Бордаш, редовни професор Осврт на последице надлежности Европске заједнице у материји међународног приватног права ....................................................................... 85

Др Раденка Цветић, ванредни професор Начела катастра непокретности ...................................................................... 107

Др Драго Дивљак, ванредни професор Превара као разлог рушљивости правног посла ........................................... 135

Др Драгиша Дракић, доцент Битно смањена урачунљивост ........................................................................ 151

Др Слободан Орловић, доцент Правни положај органа извршне власти Републике Србије и Европске уније .............................................................................................. 167

Мр Гордана Дракић, асистент Судска власт и стање у судовима на подручју Војводине 1920–1921. године ............................................................................................ 189

Мр Сања Радовановић, асистент Обавеза гарантовања употребљивости софтвера код уговора о лиценци ...... 203

Мр Јелена Видић, асистент Однос сродства, брака и ванбрачне заједнице у заснивању правила законског и нужног наслеђивања у земљама германске правне традиције .............................................................................................. 219

4

Мр Драгана Ћорић, асистент „Критика“ Роберта Валтера Келзенове Чисте теорије права ....................... 249

Мр Сандра Фишер-Шобот, асистент Обавеза испоруке према конвенцији УН о уговорима о међународној продаји робе ............................................................................. 261

Мр Бојан Тубић, асистент Принцип владавине права у Европској унији у светлу контроле аката Европске заједнице пред Судом ЕЗ ...................................................... 281

Мр Маша Кулаузов, асистент Правила обичајног права о имовини у породичној задрузи Јужних словена .. 305

Мр Самир Аличић, асистент Неки случајеви аквилијанске одговорности за штету проузроковану у саобраћајној незгоди у Римском класичном праву ....................................... 317

Мр Атила Дудаш, асистент Римско право је ипак познавало појам каузе уговорне обавезе! ................. 341

Мр Владимир Марјански, асистент Расподела хартија од вредности нуђених јавном понудом .......................... 369

Урош Станковић, сарадник у настави Миленко Веснић пред преким судом за учеснике у Ивањданском атентату .. 387

Цвјетана Цвјетковић, сарадник у настави Трансферне цене .............................................................................................. 411

Сандра Јосић, сарадник у настави Приказ новог законодавства Велике Британије о родитељству у случају биомедицински потпомогнутог зачећа ............................................ 429 ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕ

Др Тамаш Нотари, ванредни професор De conversione Bulgarorum – правна позадина сукоба између Рима и Византије .............................................................................................. 445

Др Норберт Варга, доцент Кратка историја првог мађарског закона о држављанству .......................... 463

5

TABLE OF CONTENTS

Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor Global Economic Crisis And Restrukturing Of Debts ....................................... 7 Srđan Šarkić, Ph.D., Full Professor Legal and Political Ideas of Ambrose from Milan ............................................. 21 Rodoljub Etinski, Ph.D., Full Professor Cultural Relativism and Universalism of Human Rights: An Attempt of Legal Analysis ............................................................................................... 37

Dušanka Đurđev, Ph.D., Full Professor Legal regulation of the railway transport of passengers in EU .......................... 67

Bernadet Bordaš, Ph.D., Full Professor A Few Notes About The Consequences Of EC Competence In Private International Law ............................................................................................... 85

Radenka Cvetić, Ph.D. Associate Professor Principles Of Cadastre ........................................................................................ 107

Drago Divljak, PhD., Associate Professor The law of the World Trade Organisation and national law .............................. 135

Dragiša Drakić, Ph.D., Assistant Professor Substantially Diminished Capacity .................................................................... 151

Slobodan Orlović, Ph.D., Assistant Professor Legal Position Of The Executive Power Bodies In The Republic Of Serbia And European Union ......................................................................................... 167

Gordana Drakić, LL.M., Assistant Judicial authority and state in courts of law in the territory of Vojvodina 1920–1921. ......................................................................................................... 189

Sanja Radovanović, LL.M., Assistant Obligation To Warrant The Usage In Software Licence Agreement ................. 203

Jelena Vidić, LL.M., Assistant The role of kinship, marriage and cohabitation in formulating the rules of intestacy and forced heirship in the countries of German law legal systems ............................................................................................... 219

6

Dragana Ćorić, LL.M., Assistant „Critic“ of Robert Walter to Kelsen’s Pure Theory of Law .............................. 249

Sandra Fišer-Šobot, LL.M., Assistant Seller's Obligation To Deliver The Goods According To The United Nations Convention On Contracts For The International Sale Of Goods ...................... 261

Bojan Tubić LL.M., Assistant The Rule of Law Principle in the European Union in the light of Judicial Review of the European Community acts by the Court of Justice of the European Communities ............................................................................ 281

Maša Kulauzov, LL.M., Assistant Customary Law on Property in South Slavs’ zadruga ....................................... 305

Samir Aličić, LL.M., Assistant Some Cases Of Aquilian Liability For Damage In Traffic Accidents In Classical Roman Law .................................................................................... 317

Atila Dudás, LL.M., Assistant Roman Law Knew the Notion of Cause of Contractual Obligations (Consideration in Contract) after all! ................................................................. 341

Vladimir Marjanski, LL.M. Assistant Аllocation of securities Offered by way of public offering ............................... 369

Uroš Stanković, Junior Assistant Milenko Vesnic before the Martial Court for Ivanjdan (St. John’s Day) attempt ..................................................................................... 387

Cvjetana Cvjetković, Junior Assistant Transfer pricing .................................................................................................. 411

Sandra Josić, Junior Assistant The Review Of The New Uk Legislation Regarding Parenthood In The Case Of Assisted Reproduction Treatment ............................................ 429 ОДЕЉАК ЗА ИНОСТРАНЕ АУТОРЕ

Tamás Nótári, Ph.D., Associate Professor De Conversione Bulgarorum – On The Legal Background Of The Conflict Between Rome And Byzantium ................................................... 445

Norbert Varga, Ph.D, assistant professor Short History of the First Hungarian Citizenship Act ........................................ 463

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2009

7

Оригинални научни рад 339.72.053.1(497.11) Др Ђорђе Попов, редовни професор Правног факултета у Новом Саду

СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА И РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ДУГОВА1

Сажетак: Јасно је имајући у виду с једне стране стање привреде Србије, и с друге стране евидентну економску кризу у свету да Србија у будућности неће моћи да избегне задуживање у иностранству. То ће би-ти нужно да би се одржао ниво потрошње и инвестиција у условима када је немогуће пронаћи друге изворе за финансирање увоза. Но, у будућности ће Србија узимати кредите под условима који су уобичајени за земље ко-риснице „стенд-бај“ аранжмана Међународног монетарног фонда. Тешко је очекивати значајније побољшање положаја Србије на овоме плану пре почетка интензивног опоравка светске привреде.

Слом глобалног финансијског тржишта чији смо сведоци последње две године је много више од обичне пролазне финансијске кризе. По свему судећи то је почетак краја веровања у неограничену моћ тржишта и уво-ђења на њега све нових и нових финансијских деривата који ће сами по се-би без директне везе са реалном економијом омогућити неограничени раст доходака и цена некретнина.

Добро је познато да још нема међународног консенсуса како да се ус-постави регуларан и транспарентан механизам за реструктурирање ме-ђународног финансијског система. На другој страни криза дугова упућује на то да је системско решење за кризу дугова неопходно што пре прона-ћи. Тешко је пронаћи исправан одговор на питање: које решење је то које ће обезбедити реструктурирање уз подједнако поштовање права како ду-жника, тако и поверилаца.

Постоји више концепата како реализовати колективну акцију која би ублажила кризу дугова. Они су предлагани од стране комерцијалних ба-––––––––––

1 Рад је посвећен пројекту „Право Србије у европској перспективи“ бр. 149042 који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије

Др Ђорђе Попов, Светска економска криза и реструктурирање дугова (стр. 7–20)

8

нака, Међународног монетарног фонда, ОЕЦД-а, невладиних организација, министара финансија великих земаља као и неких централних банака.

Кључне речи: Дугови, Међународни монетарни фонд,спољнотрговин-

ски биланс,финансијска тржишта,„морални хазард“,реална економија, државни дугови, финансијски деривати,регулација, шпекулативни послови, оф-шор центри,кредитори, дужници, реструктурирање.

I

Србија се у првој деценији новог миленијума суочава са перманентним проблемом великог дефицита спољнотрговинског биланса. И у 2009. години та тенденција је настављена, тако да је спољнотрговински дефицит у првих осам месеци износио 4.224,2 милијарде долара.2 Износ дефицита је истина значајно мањи него у истом периоду 2008, но нажалост то није резултат по-већања извоза, него пре свега смањења увоза. Извоз је такође опао и у првих осам месеци износио је 70,9% износа извоза из истог периода 2008.3

Пад извоза је с једне стране резултат пада тражње на светском тржи-шту услед светске економске кризе, али с друге стране смањења ионако ниског нивоа производње у Србији. Бруто домаћи производ у Србији је у 2009. опао за 4%. Но да би се стекла права слика о заиста ниском нивоу економске активности у Србији у сектору реалне економије треба узети у обзир још неке податке. Индустријска производња у Србији је у јануару 2009. године у апсолутном нивоу била једнака индустријској производњи у 1999. години, а то је била година бомбардовања и агресије НАТО пакта на Србију. Односно била је за 37% мања него у 2000. години.4 Или упоре-ђујући са последњом годином пре почетка распада претходне Југославије, тј. почетака транзиције она сада износи око 40% остварене индустријске производње из 1989. године.

Нажалост, као што се могло и очекивати у условима глобалне еко-номске кризе дошло је и до пада страних улагања у Србију тако да су у пр-вих осам месеци 2009. године нето-директне инвестиције износиле 1.2882,4 милиона $, или само нешто више од 800 милиона евра. То је ду-пло мање него у истом периоду 2008.5 Поређења ради вреди подсетити да су стране директне инвестиције 2006. износиле 4.286,379 милиона долара. ––––––––––

2 Подаци Народне банке Србије. 3 Ибид. 4 Народна банка Србије-Сектор за економске анализе и истраживања. 5 Подаци Народне банке Србије- Одељење Статистике и платног биланса.


9

Висок дефицит спољнотрговинског биланса и пад инвестиција из иностранства за логичну последицу је имао пораст задуживања у ино-странству тако да је спољни дуг Србије на дан 31. августа 2009. износио 21.725,1 милијарди евра, или нешто више од 30. милијарди $, што је за зе-мљу величине Србије са економским перформансама које су наведене, вр-ло висока цифра. Очито је имајући у виду с једне стране стање привреде Србије, и с друге стране евидентну економску кризу у свету да Србија у будућности неће моћи да избегне задуживање у иностранству. То ће бити нужно да би се одржао ниво потрошње и инвестиција у условима када је немогуће пронаћи друге изворе за финансирање увоза. Но, у будућности ће се Србија узимати кредите под условима који су уобичајени за земље кориснице „стенд- бај“ аранжмана Међународног монетарног фонда. Те-шко је очекивати значајније побољшање положаја Србије на овоме плану пре почетка интензивног опоравка светске привреде.

Стога су за Србију врло значајне две ствари: како и којим мерама ста-билизовати стање на светским финансијским тржиштима која су била гла-вни генератор светске економске кризе, и како и под којим условима ће се у будућности вршити реструктурирање дугова земаља дужника.

II

Слом глобалног финансијског тржишта чији смо сведоци последње две године је много више од обичне пролазне финансијске кризе. По свему судећи то је почетак краја веровања у неограничену моћ тржишта и увође-ња на њега све нових и нових финансијских деривата који ће сами по себи без директне везе са реалном економијом6 омогућити неограничени раст доходака и цена некретнина.

„Морални хазард“7 као доминантна црта пословног понашања мена-џера финансијских институција крајем деведесетих година прошлог века и у првој деценији новог миленијума за резултат је имао крах финансијског система који је фаворизован нарочито у развијеним земљама последње две деценије. Резултат стварања таквог окружења у финансијском сектору је била светска економска криза. Разлози за крах су сада познати и за многе економисте не и неочекивани,8 но право питање је које би то мере требало предузети да се овакве ситуације, бар не у овом обиму, више не понављају. ––––––––––

6 Под „реалном економијом“ подразумева се економска активност која за резултат има неку материјалну вредност за чију су производњу потребна одговарајућа знања, било да се ради о индустрији или пољопривреди.

7 О појму моралног хазарда сам писао у своме раду објављеном у Зборнику радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1–2 2008.

8 О томе сам писао у своме чланку објављеном у Зборнику радова Правног факултета у Новом Саду, бр.3 из 2007.


10

Реформа постојећег система мора отпочети што пре са мерама које за основни циљ имају настојање да се онемогући дестабилизирајући утицај инфлаторних очекивања на тржишту некретнина на реални сектор.

Друго потребно је смањити обим шпекулативних радњи на тржишти-ма имовине . Шпекулативне радње са ценама некретнина и других облика активе немају никакав позитиван допринос развоју целокупне економије. Стога циљ мора бити да се прекине шпекулативни ланац између растућих цена некретнина и растуће тражње која се развија на шпекулативном расту цена. Крајњи резултат ове мере требао би да буде драстично смањење оби-ма шпекулативних потеза.

Као треће треба указати да се последње две деценије стално подгрева-ла илузија да се ризик кроз куповину улагањем у инвестиционе фондове који даље инвестирају правећи различите комбинације улагањем у више региона и/или грана може поделити и умањити. У крајњој консеквенци ово је водило утиску да се сталним комбиновањем и прављењем одговара-јућих мешавина ризик може учинити безопасним. Теоретски је тачно да се ризик за портфолио креирањем интелигентне комбинације улагања разли-чите облике може редуцирати. Али то никако не значи да он не постоји.

На, другој страни искуство показује да дешавања на тржиштима не подлежу обавезно неким правилима као и да тржишта између којих на пр-ви поглед не постоји корелација изненада могу показати висок степен ме-ђузависности. Ово се најчешће дешава управо у временима криза на фи-нансијским тржиштима. То значи да модели поделе ризика који се практи-кују у инвестиционим фондовима функционишу углавном у временима економског просперитета и стабилности, али нажалост отказују у времени-ма кризе. Односно то потврђује констатацију да се дисперзијом улагања путем инвестиционих фондова тешко могу избећи системски ризици и обезбедити заштита од њих.9

Много тога говори у прилог чињеници да садашњи финансијски си-стем са својим високим учешћем хартија од вредности и изузетно развије-ним тржиштем за трговање кредитним ризицима није стабилан. По свему судећи традиционални финансијски систем, карактеристичан за развијене земље континенталне Европе, заснован пре свега на банкама показао се у прошлости много стабилнијим, од система који је развијан последње две де-ценије на основама теоретске доминације либералне догме у економији10. ––––––––––

9 Види: Greenspan, Alan, We Will Never Have a Perfect Model of Risk, in: FT.com, March 2008.

10 Последње две деценије под утицајем „чикашке“ школе, односно популарним реч-ником речено „реганомике“, као и носилаца политичке моћи извршена је значајна преком-позиција филозофије и начина пословања у континенталној Европи.


11

Четврто, потребно је врло пажљиво водити рачуна да регулативна функција цена за шта је потребна информисаност учесника на тржишту не буде угрожена кроз драстично умањење транспарентности. Неконтролиса-ни, слабо регулисани и нетранспарентни сегменти финансијског тржишта, на којима ексклузивни актери скривеним операцијама са намерно уграђе-ним елементима мистериозности себе промовишу у арбитре регулације представљају један од основних узрока избијања и трајања савремене еко-номске кризе. Изостанак контроле као једини резултат је обично имао не-вероватан раст менаџерских премија и доходака, тј. оних који су те опера-ције организовали. Све то је ипак могуће и потребно регулисати и контро-лисати без лоших последица за остале „обичне“ учеснике на финансијским тржиштима.

Да би се обезбедила реализација напред наведених општих циљева потребно је такође спровести читав низ појединачних мера. При спровође-њу ових мера свима мора бити јасно да се оне морају имплементирати у целини, јер једино тако могу остварити жељено дејство.

А. Спречавање инфлације и дефлација на тржишту имовине.

1. Централне банке морају одредити компанијама, банкама и преду-зећима проценат најмањег учешћа сопственог капитала код куповине ак-тиве,а нарочито некретнина. Ово нарочито важи у случајевима рефинанси-рања. Инфлација на тржиштима активе може се сузбити пре свега кроз ограничавање могућности залагања вредносних папира, као и кроз флекси-билно али ефективно ограничавање хипотекарне вредности вредносних папира.

2. Потребно је прописима о минималном учешћу сопственог капита-ла то учешће учинити независним од цикличних кретања. Наиме, постоје-ћа регулатива о учешћу сопственог капитала за резултат има да у периоди-ма „бума“ то учешће показује тенденцију раста, док у депресији оно опада услед растућег обима отписа и сл. А управо у периодима депресије и тр-жишних колебања значајан удео сопственог капитала би требао да повећа стабилност система. Одговарајућом регулативом оваква кретања је ако не могуће спречити, оно у сваком случају ублажити.11

3. Дегресивно опорезивање пораста вредности улагања у активу без обзира да ли се ради о акцијама или некретнинама према дужини задржа-вања у власништву. Односно што је неко дуже времена власник одређене ––––––––––

11 Види: Palley, Thomas, Asset Price Bubbles and the Case for Asset- Related Reserve Re-quirements, in: Chalenge 46 (2003), стр. 53–72.


12

акције или некретнине утолико би мања требала да буде пореска стопа ко-ју на ту имовину плаћа. Дегресивна стопа креирана према дужини задржа-вања одговарајућих имовинских облика у власништву за резултат би има-ла смањивање подстицаја за куповине и продаје из шпекулативних разлога у временима растућих цена, а тиме би се смањивала опасност од неоправ-даног раста цена имовине и надувавања финансијског сектора у односу на реални12.

Б. Спречавање шпекулација

1. Трансакциони трошкови при куповини акција, непокретности и девиза. Постојећи релативно високи трансакциони трошкови например на не-

мачком тржишту некретнина ипак још недовољно утичу на регулисање де-стабилизованих финансијских тржишта. Ако се има у виду да је на пример промет на девизним тржиштима износио 2005 године1,88 билиона америч-ких долара што је три пута више него пре петнаест година, а што је 42 пу-та више од обима светске трговине тешко је отети се утиску да је свакако барем један део тих новчаних токова мотивисан краткорочним шпекула-тивним радњама. Ове радње су мотивисане и најмањим променама цена у краћим временским периодима, али могу изазвати дугорочне негативне кумулативне ефекте. Стога неки угледни економисти пледирају за подиза-ње нивоа пореза на трансакције на девизним тржиштима13. Вреди подсети-ти да се и Кејнс, још у својој „Општој теорији запослености камате и нов-ца“, једној од најутицајних економских студија икада написаних, залагао за увођење пореза на промет на берзанске трансакције.14

2. Повишавање нивоа маргине варијација цена при којима постоји оба-веза за уплате на посебни конто код послова са финансијским дериватима.

Отварањем једног конта за одвијање пословања са финансијским де-риватима (Margin account) захтева и утврђивање маргине нпр. 3 или 5% на дневном нивоу. Конто на који би се вршиле ове уплате служио би као га-ранција задовољавајуће ликвидности тржишта приликом већих колебања цена. Трошкови менаџмента ризика промена цена (нпр. курса, камата или девизних ризика) би се при овом облику додајног обезбеђења основних економских трансакција само незнатно повећали. ––––––––––

12 Према неким проценама финансијски сектор је исказивао 5 пута већу вредност од реалног у моменту када се актуелна економска криза појавила.

13 Tobin, James, A Proposal for International Monetary Reform, Eastern Economic Journal, 1978/4, pp. 153–159.

14 Џон Мајнард Кејнс, Општа теорија запослености камате и новца, Култура, Београд, 1955, стр. 209–220.


13

В. Регулисање неконтролисаних подручја

1. Конституисање консолидованих биланса. Финансијске институције се морају обавезати да све своје активности

презентују у оквирима једног консолидованог биланса. Ово подразумева и обавезно обухватање друштава која се оснивају ради реализације само јед-ног посла, али исто тако и још важније оф-шор институција. Када би се увела једна таква обавеза врло је вероватно да један број банака услед не-довољног учешћа сопственог капитала не би могао да испуни одговарајуће критеријуме. У том случају могла би им се пружити шанса да се кратко-рочно ослободе обавезе испуњења обавезе о минималном учешћу сопстве-ног капитала са обавезом да их испуне у средњем року. У истом правцу су усмерени и предлози који потичу од Банке за међународна поравнања из Базела.15

2. Право на информацију и жалбу приликом продаје потраживања. Проблем настаје када новчани институти продају потраживања без да је то дужнику познато. Можда би било добро у таквим случајевима увести мо-гућност права жалбе дужника.

3. Проширење права надзора и регулације и на остале финансијске посреднике.

Класична банка која прима улоге и одобрава кредите је последњих деценија услед читавог низа иновација на финансијском тржишту доста изгубила на значају.

Небанкарски посредници као например инвестициони фондови, и осигуравајућа друштва су на другој страни повећали своје учешће на фи-нансијским тржиштима. То значи да би у будућности њих требало подврг-нути истој регулативи и контроли као и банке. Нарочито би хеџ-фондови требало да буду посебно контролисани. Од небанкарских финансијских института би такође требало захтевати поседовање одговарајућег миниму-ма сопственог капитала, као и обавезу надзора и јавности рада.

4. Стандардизација финансијских производа. Постоје финансијски производи које услед њихове комплексности

чак и експерти не разумеју у потпуности. На тај начин се значајно умањује транспарентност финансијских тржишта. За такве производе би свакако најпре требало увести одговарајућа правила за појаву на тржишту, као и значајно увећати захтевани минимални износ сопственог капитала.16 ––––––––––

15 Bank for International Settlements: Financial Stability Forum Recommends Actions to Enhance Market and Institutional Resilience, April, 2008, Basel.

16 Препоруке BIS (Банке за међународна поравнања) из 2008.


14

5. Независност агенција за процену рејтинга. Оцена је да су и агенције за процену рејтинга допринеле настанку ак-

туелне финансијске кризе. Оне нису увек у ситуацији да задовољавајуће оцене квалитет вредносних папира који им се презентирају. Осим тога че-сто пута између агенција за процену рејтинга и финансијских института постоје односи зависности. Стога Code of Conduct агенција за процену реј-тинга захтева хитно иновирање.17

Такође можда би се могло размислити и о формирању независне др-жавне агенције која би се бавила проценама рејтинга. Једна оваква агенци-ја би се у свакој држави могла финансирати од такси које наплаћује за сво-је услуге.

6. Ограничавање поља пословања за јавне институције и осигуравају-ће куће.

За специфичне финансијске институције требала би да буду прописана и специфична подручја њиховог деловања. Један од првих корака могао би бити да се банкама које се налазе у јавном власништву, нпр. као Landesban-ken18 и КФВ у Немачкој не дозволи учешће у шпекулативним пословима.

Такође би активности специфичних финансијских институција које постоје у неким земљама Европске Уније, као нпр. немачке Sparkasse19 али и Landesbanken , требало драстично ограничити када је реч о простору ко-ји не обухвата пре свега европска монетарна унија, али и Европска унија уопште. Исто би требало да важи и за осигуравајућа друштва и фондове који се налазе у неком од облика јавног власништва.

7. Повећање учешћа сопственог капитала код финансијских институ-та и предузећа.

Веће учешће сопственог капитала, по правилу, за резултат има већи степен стабилности финансијских институција и предузећа. Строжа контро-ла пословања, паралелно са увођењем обавезе повећања учешћа сопственог капитала требала би да се уведе при регулисању специфичних финансијских послова које често обављају небанкарски посредници. Такође би куповину сопствених акција требало ограничити само на изузетне случајеве.

Један од основних разлога зашто су куповане сопствене акције у тако високом обиму као што је то био случај у последњој деценији је и пракса ––––––––––

17 О томе такође препоруке BIS. 18 У Немачкој нпр. и поред постојања одговарајућих прописа Европске Уније који се

односе на банкарски сектор и у којима се инсистира на приватизацији и даље постоје Lan-desbanken које су у већинском власништву немачких покрајина.

19 Sparkasse (односно штедионице) су део вековне германске традиције, нешто што је специфично у односу на класични амерички либерални модел. Међутим, оне све више у последње време у своме пословању развијају и остале банкарске производе, осим класичне штедње и позајмљивања штедишама.


15

да менаџери добијају бонусе, односно награде, за куповину акција. Према неким изворима за време читавог „бума“ са акцијама такозване „нове еко-номије“ у САД је врло мало новца ушло у предузећа кроз емисију нових акција, него су предузећа куповала превасходно сопствене акције, и на тај начин су менаџери максимирали сопствене бонусе.20

8. Регулација трансакција са приватним власништвом. Увођењем одговарајућих пореских мера могла би се смањити атрак-

тивност „levereged-buy-out“ (искористи- купи-продај) трансакција са при-ватним капиталом и на тај начин смањити обим шпекулативних послова и истовремено постићи виши ниво стабилности финансијских тржишта.

Дивиденде које се исплаћују након краткорочног поседовања акција у форми најчешће из кредита финансираних „посебних дивиденди“ приват-ним инвеститорима могле би се регулисати без значајних последица одго-варајућим опорезивањем. Нпр. 100% након прве године од стицања своји-не, 90% након друге године, итд. То би дестимулисало перманентан про-мет акција у из шпекулативних разлога.

У случају, који је чест, да неко друштво капитала буде купљено од стране само једног инвеститора који је уствари неки од облика финансиј-ских фондова, а који не поседује одговарајуће референце у реалној економи-ји, могао би се увести минимални период трајања власништва, пре него што такав инвеститор има право да искористи своје право гласа у предузећу.

9. Поновно оцењивање оф – шор центара. Свакоме ко хоће да врши објектину анализу је јасно да оф-шор цен-

три од Лихтенштајна па до разних каналских и карипских острва немају позитивног утицаја на кретања у реалној економији. Они су обично места избегавања пореза, прања новца, а одатле се посредним путем финансира-ју и неке терористичке активности и међународни организовани криминал. Потпуно је јасно да све ове активности не да не користе, него штете реал-ној економији. То значи да суспендовање оф-шор центара ниуком случају не би штетило кретањима у сектору реалне економије. Но, за почетак би можда било реалније све новчане трансакције ка и из ових центара високо опорезовати.

III

Државни дугови и дужничке кризе су главне теме креатора међуна-родне политике за дуже време. Ово питање дошло је до изражаја са ду-жничком кризом у Латинској Америци током 1980-их. Проблем је актуа-––––––––––

20 Види: H. Herr/R. Stachuletz, Dereguliеrung, Finanzmarktdesaster und Reformoptionen: Die Hoffnung stirbt zuletzt, Internationale Politik und Gesellschaft, 3/2008, Berlin, стр. 25.


16

лизован током азијске кризе крајем 1990-их и стављен на званични дневни ред након неколико спектакуларних државних банкротстава, као што је криза у Аргентини на почетку двадесет првог века. После аргентинске кризе настао је велики притисак да се инсталира нека врста формалног ме-ханизма за суочавање са државним банкротом. Али одговарајуће тежње за регулаторним иновацијама су остале слабе због опозиције из америчке ад-министрације, моћних актера финансијског тржишта, као и представника динамичних тржишта у настајању.

Данас, је глобални финансијски систем поново у стању нестабилно-сти, иако је ситуација нешто другачија од стања од пре десет година. Са-дашња нестабилност је највише повезана са кредитном кризом која је по-следица најпре „шока“ на тржишту некретнина у САД. Остали критични фактори су велики глобални дебаланс између извозника и увозника капи-тала са могућим утицајем на настанак кризе кредита на тржиштима брзо растућих економија21. С тим што ситуација на свим тржиштима брзо ра-стућих економија није иста. Неке брзо растуће економије су у стању да враћају државне дугове захваљујући растућим приходима од нафте, док су друге конвертовале растући спољни дуг у домаћи дуг номинован о ло-калној валути настојећи да се тако учине мање подложним екстерним утицајима.

Добро је познато да још нема међународног консенсуса како да се ус-постави регуларан и транспарентан механизам за реструктурирање међу-народног финансијског система. На другој страни криза дугова упућује на то да је системско решење за кризу дугова неопходно што пре пронаћи. Тешко је пронаћи исправан одговор на питање: које решење је то које ће обезбедити реструктурирање уз подједнако поштовање права како дужни-ка, тако и поверилаца.22

Да би се реализовала ефикасна колективна акција ради решавања про-блема државних дугова потребно је суочити се са низом тешкоћа.

– Код финансирања обвезницама посебан проблем је координација поверилаца, пошто база поверилаца има висок степен децентрализације, а осим тога многи власници обвезница су анонимни.

– Противречне стратегије дела индивидуалних инвеститора, у случа-ју реструктурирања дуга услед могућих различитих интереса, и постојања „слободних стрелаца“.

– У кризним временима инвеститори настоје да повуку свој капитал што је могуће брже, а то понекад чини ствари горим. ––––––––––

21 Види: IMF, World Economic Outlook, 2007. 22 Roubini, Nouriel/Setser, Brad, 2004, Bailouts or Bail-Ins? Responding to Financial Cri-

ses in Emerging Economies, Washington, DC.


17

– Појединачни инвеститори настоје да туже своје дужнике који не сервисирају дугове, на тај начин они решавају своје индивидуалне пробле-ме, али макроекономски то може да буде контрапродуктивно.

Постоји више концепата како реализовати колективну акцију која би ублажила кризу дугова. Они су предлагани од стране комерцијалних бана-ка, Међународног монетарног фонда, ОЕЦД-а, невладиних организација, министара финансија великих земаља као и неких централних банака.

Пажњу свакако заслужује идеја групе независних експерата која у ос-нови има идеју фер и транспарентног арбитражног процеса.23 Овај приступ сугерише да ризик и одговорност морају бити поново уведени у међуна-родне кредитне односе да би тржиште могло правилно да функционише.24 Ово је супротно постојећем систему који ризике преваљује искључиво на дужнике што подстиче „морални хазард“ дела кредитора. Тако да су они у неким случајевима спремни да позајмљују новац без претходне провере ликвидности будућег дужника.

Један од основних принципа права је да „нико не може бити судија у сопственој ствари“ па према томе то не могу бити ни кредитори, укључу-јући и Међународни монетарни фонд. Ради се овде уствари о одлучивању под којим ће се условима кредити враћати у случају спора, којом динами-ком, итд. Не може то бити само ствар даваоца кредита па макар он био и Међународни монетарни фонд. Група независних експерата сугерише да се формира неутрална институција, нека врста ад хок арбитражног панела, у који би и дужник и поверилац именовали по једног или двојицу својих представника.

Овај приступ инсистира на сувереном праву дужника да прогласи банкротство, аналогно америчком /USC пар. 901 и 301/25. По овом концеп-ту новац који је потребан за враћање државних дугова не може бити узет науштрб економске будућности земље дужника. Дужнику, тј. држави, мо-рају бити остављена средства неопходна за основне социјалне потребе- за здравство, безбедност, школство, итд.

Да би се заштитио од поверилаца дужник има право да затражи миро-вање обавеза према повериоцу опет аналогно /USC пар. 921/. Арбитри о којима је било речи имају за задатак да посредују између дужника и пове-рилаца. Такође према пар. 943 USC и представници цивилног сектора има-ју право да затраже да приложе своје мишљење. Арбитри одлучују само и ––––––––––

23 Fair and Transparent Arbitration Process /FTAP/. 24 Raffer, Kunibert, Risks of Lending and Lialibility, in: Ethics and International Affairs,

Vol. 21, Issue 1 /March 2007/, str. 85–106. 25 US Bankruptcy Code је доступан на интернету: www.law.cornell.edu/uscode/html/us-

codeII/usc_sup_01_11_10_9_20I.html


18

када дужници и повериоци не могу да постигну договор, или у случају ка-да би закључили да би споразум нанео сувише штете становништву.

Такозвани „одиозни“26 дугови морају бити изузети из масе дугова за реструктурирање. Потребно је обезбедити минимум финансијске подршке дужнику да би се обезбедило преживљавање његове економије. Такође по овом предлогу Међународни монетарни фонд мора сносити и финансијску одговорност за савете које даје и мора делити ризике евентуалних губита-ка насталих као резултат поступања по његовим саветима.

Интересантан је такође и предлог за стварање „Оквира за међународ-не дугове“27 који је повезан пре свега са Г20. Основни концепт овога пред-лога је стварање таквог окружења у коме влада земље дужника може пре-говарати о дуговима уз признавање начела „добре воље“ са свим кредито-рима. Ако се ово узме као полазна тачка онда то значи да је јасно да посто-јећи систем у себи садржи многе ризике. Систем међународног кредитира-ња по овом приступу мора бити регулисан тако да се ризици могу предви-дети, а прилаз мора бити концентрисан на превенцију криза.

Да би се осигурала предвидљивост економске ситуације дужника In-stitute of International Finance /IIF/28 је предложио принципе на којима тре-ба заснивати дужничко- поверилачке односе.

Принципи се концентришу на четири главне области: 1. транспарент-ност и правовремени ток информација. 2. перманентан дијалог дужника и поверилаца и њихова сарадња да би се предупредила потреба реструктури-рања, 3. да се радње предузимају у складу са начелом „добре воље“, и 4. фер третман.

„Оквир за међународне дугове“ би кроз конституисање принципа о којима је било речи, представљао механизам за реконструисање дугова ко-ји представља средину између правно утемељене процедуре за утврђивање несолвентности и у основи добровољних „правила понашања“ (Code of Conduct).

Део овако замишљеног механизма је и формирање перманентне ин-ституције са задатком превенције криза дугова, неке врсте Секретаријата, састављене од мале групе експерата која би радила у тесној координацији са државама Г20. Овај секретаријат би радио на припреми анализа и ин-формација о тржишту дугова и процени ризика. Он би исто тако служио и ––––––––––

26 „Одиозни“ дуг је део државног дуга који су владе направиле за коришћење у неле-гитимне сврхе. Schafter, Jonathan, The Due Diligence Model: A New Approach to the Problem of Odious Debt, у: Chicago Journal of International Law, Vol. 6, No. I, pp. 49–67,2005.

27 International Debt Framework /IDF/. 28 IIF је глобална асоцијација финансијских институција, као што су велике комерци-

јалне и инвестиционе банке, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, са главним циљем подршке финансијској индустрији. Види:www.iif.com/about


19

као форум за регуларни дијалог између дужника, поверилаца и експерата за финансијска тржишта.

Овај модел предвиђа и формирање посебне Комисије која би у случа-јевима криза радила као ад хок тело за медијацију. Комисија би требала да осигура преговоре уз поштовање начела „добре воље“ и да гарантује фер третман учесницима у преговорима. Ако би се квалификована већина зе-маља чланица Г20 са тиме сагласила Комисија би могла земљама дужни-цима да одобри 90-дневну суспензију обавезе сервисирања дугова.

Генерално речено принцип равноправног третмана свих кредитора захтева да све врсте спољних дугова (мултилатерални, билатерални и при-ватни) буду укључене у процес реконструкције.


20

Đorđe Popov, Ph.D., Full Professor Novi Sad School of Law

Global Economic Crisis And Restrukturing Of Debts

Abstract

The main problem of the Serbian economy is a permanent high level of the foreign trade deficit. The increasing foreign debt follows the foreign trade defi-cit. It’s no expectations for Serbia to solve those problems in the near future.

There is every reason to suppose that deregulated financial markets harbor instability and constantly generate crises.

The reform priority must be to eliminate the mistakes of recent decades. A stabile financial system must be created that promotes development of the real economy and that does not, in contrast to recent decades, stumble from one cri-ses to another. A number of individual measures are needed, including regula-tion of banking system, regulation of the financial institutions, reform of the tax system, the drying up of offshore centers, the restriction of speculation of pro-perty market, and the containment of property market inflation.

A core problem of sovereign debt restructuring is the fact that creditor co-ordination has become increasingly difficult. Problems of collective action arise in the event of a sovereign default due to specific creditor behavior, such as cre-ditors acting as free rides, sudden withdrawals, and the risk of litigation. Exi-sting concepts concerning how to handle sovereign defaults have frequently fai-led. Therefore two promising alternative proposals are being evaluated.

Key words: debts, International Monetary Fund, trade balance, financial markets, „moral hazard“, the real economy, government debt, financial deriva-tes, regulation, spekulative operations, offshore centres, creditors, debtors, re-strukturing


21

Оригинални научни рад 27-725:34(37) Др Срђан Шаркић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду

ПРАВНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ АМБРОЗИЈА ИЗ МИЛАНА

Сажетак: Амброзије из Милана је један од најзначајнијих и најве-ћих писаца на Западу из времена ране црквене историје. Иако је живео и делао на простору Западног римског царства, његови списи представља-ју духовну синтезу Истока и Запада. Као некадашњи римски чиновник познавао је добро римско право, а знајући грчки, био је упућен и у хелен-ску књижевност. Мада су његови списи пре свега теолошког карактера у њима се могу пронаћи занимљиве идеје о односу цара према закону и пре-ма цркви.

Кључне речи: Амброзије из Милана, Теодосије, Валентинијан, Граци-

јан, црква, закон, цар, монархија, вера, пагани. Амброзије из Милана је свакако један од најзначајних теолога из вре-

мена ране историје хришћанске цркве. Иако је живео и делао на простору Западног римског царства, његови списи представљају духовну синтезу Истока и Запада, тако карактеристичну за рановизантијску (или познорим-ску) епоху. Као некадашњи римски чиновник познавао је добро римско право, а знајући грчки, био је упућен и у хеленску књижевност. Познато нам је да је читао Ксенофонтово Кирово васпитање и Платонове списе Др-жава и Закони. Посредством хеленизованог јеврејског философа Филона, био је упознат и са хеленистичким правним и политичким теоријама. Али, пре него што пређемо на анализу најзначајнијих правних и политичких схватања Амброзија из Милана, да се најпре, у основним цртама, упознамо са његовом биографијом.

Др Срђан Шаркић, Правне и политичке идеје Амброзија из Милана (стр. 21–36)

22

I

Амброзије је рођен око 340. године наше ере1 у истакнутој хришћан-ској породици у Триру (Trier)2, где му је отац вршио дужност преторијан-ског префекта Галије (praefectus praetorio per Galiam).3 Након превремене смрти свога оца, његова побожна мајка га је одвела у Рим, где је стекао со-лидно књижевно и правничко образовање. На протекцију Секста Петрони-ја Проба, преторијанског префекта Галије (368–376), цар Валентинијан I га је 372. године именовао управником (praeses) провинције Емилије и Лигу-рије, чији је главни град био Милано (Mediolanum). У то време, легитимни епископ Милана Дионисије, био је принуђен да напусти своју епископију и оде у изгнанство, где је и умро. Његово место насилно је заузео арија-нац4 Ауксенције и током 20 година угњетавао правоверне. Ауксенцијева смрт је коинцидирала са Амброзијевим доласком на положај управника провинције. Избор новог епископа претио је да се претвори у крвави обра-чун завађених секти. У својству царског чиновника Амброзије се појавио приликом избора као посредник и умиривач страсти. На опште изненађе-ње, присутни верници су га извикали за епископа, иако је Амброзије био тада обичан катекумен.5 Најпре је одбијао избор, али на крају није успео ––––––––––

1 Година Амброзијевог рођења није сигурна. Истраживачи његовог живота су се не-кад опредељивали за 333/34, а некад за 339/40. годину наше ере.

2 Трир је у данашњој Немачкој, близу границе са Луксембургом у покрајини Rhein-land-Pfalz. У римско доба далеко најважнији немачки град. Од времена тетрархије једна од царских резиденција, у којој је најпре боравио Констанције Хлор, Константинов отац. У граду су сачувани бројни споменици из времена римске владавине.

3 За владе цара Константина (306–337) извршена је административна реформа, тако што је Царство подељено на четири велике административно-територијалне јединице, које су се називале преторске префектуре: Галија, Италија, Илирик и Исток. На њиховом челу стајао је по један цивилни достојанственик са титулом преторијански префект (praefectus praetorio), и један официр са титулом војни заповедник (magister militum). Преторске пре-фектуре су се делиле на дијецезе (било их је најпре 12, а затим 14), а дијецезе на провинци-је (њихов број се мењао, али било их је око 120).

4 Аријанци су припадници јеретичке секте, који носе назив према свом родоначелни-ку, александријском презвитеру Арију. Аријево учење је оспоравало божанску природу Си-на, тврдећи да Син није јединосуштан Оцу. У периоду од 320. до 380. године аријанци су у Римском царству имали велики број присталица и долазили у жестоке сукобе са правовер-нима (на Западу се они називају католицима, а на Истоку православнима). И сами римски цареви су се колебали: неки су били ватрени браниоци аријанства (иако је оно било осуђе-но 325. године на Првом васељенском сабору одржаном у Никеји), а неки правоверни.

5 Катекуменат је установа првобитне хришћанске цркве, која је имала за циљ да при-преми за крштење оне који су то тражили и за које се сматрало да су достојни тога чина. Пред сам почетак централног дела богослужења (саме евхаристије), свештеник је отпуштао катекумене, јер јој они тада још нису смели присуствовати, изговарајући формулу „Ite, mis-sa est“ („Идите, готово је“). Тако је настао латински термин за прослављање евхаристије


23

да се супротстави. За епископа је рукоположен 7. децембра 374. године и одмах одпочео дуге и темељне студије доктрине коју ће касније пропове-дати. Сво своје богатство је разделио сиротињи, а продајући вазе из своје цркве и од тог новца откупљујући заробљенике, постао је врло популаран. Његова елоквенција је привлачила масе, а међу многобројним слушаоцима нашао се и Аурелије Августин, будући епископ Хипона6 и један од најве-ћих црквених мислилаца, чија је последња колебања о избору позива Ам-брозије разбио.7 Његове акције су постале познате и далеко изван Милана. Као бранилац православне вере на Западу, присуствовао је 381. године са-бору у Аквилеји,8 на коме су били свргнути аријански епископи Паладије (Palladius) и Секундијан (Secundianus). Председавао је 381. или 382. године сабору епископа викаријата Италије, који је осудио Аполинаријево учење.9 –––––––––– (missa). Видети Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, превели с енглеског Д. Живојино-вић и Б. Танчић, Београд 1999, стр. 481 sq.

6 Хипон (Hippo Regius) је данашња Анаба (Annaba) у Алжиру. За време француске ко-лонијалне управе Алжиром, град се звао Бон (Bône).

7 August. Confessiones, V,13; VI,3; VI,4; De utilitate credenti 8, Patrologiae Cursus Com-pletus, Series Latina 32 (у даљем тексту PL), ed. J. P. Migne, Paris 1844 – 1880, col. 717, 720, 721, 722.

8 Аквилеја је град у данашњој Италији (италијански Aquileia) у покрајини Фриули, 35 километара северозападно од Трста. Од краја трећег века град је седиште епископа, који се од 558. називао патријархом.

9 Аполинарије је син истоименог граматичара из Бејрута и свештеника цркве у Лао-дикеји у Сирији. Када је цар Јулијан Апостата 362. године забранио професорима-хришћа-нима да у својим разредима читају и коментаришу грчке песнике и философе, Аполинарије је заједно са својим оцем, настојао да новим књигама замени античка ремек дела. Заједно су састављали списе по узору на Еврипида, Менандра, Пиндара и друге, да би омогућили да се и верници упознају са грчком културом, а и да би спасли хришћанске школе. И отац и син су у догматском погледу били присталице правоверног учења, формулисаног на Првом васељенском сабору 325. године у Никеји. Године 362. Аполинарије Млађи је постао епи-скоп Лаодикеје. Али, његов темперамент одвукао га је од никејског учења. Сматрао је не-могућим да једна једина личност садржи у себи две савршене природе и са друге стране да је безгрешност дар слободне воље, а да се не може спасти божанска природа Христова, ако се не помеша са његовом људском. Пошто је био рафинирани Хелен, ослањао се на плато-ничарску трихотомију и порицао Спаситељу, ако не људско тело са сензибилном душом која га анимира, оно бар разумну душу, νου̃ς или πνευ̃μα, јер је према њему, само божан-ство у њој. Такво учење водило је ка монофизитизму (грчки μόνος = један и φύσις = приро-да, схватање да се у Христу оваплотила само једна, божанска природа). Сабор одржан 362. године у Александрији је осудио новатора, изјавивши да Реч (Λόγος) није узела тело без душе, односно тело лишено осећања и разума. Три римска сабора одржани 374, 376. и 380, као и Други васељенски сабор у Цариграду (381), бацили су на Аполинарија анатему. Апо-линарије је 375. раскинуо са црквом, а секта коју је основао и која је према њему добила име, бројала је у IV веку велики број присталица у Цариграду, а проширила се и на Сирију

Др Срђан Шаркић, Правне и политичке идеје Амброзија из Милана (стр. 21–36)

24

На римском сабору 382. године сусрео се са истакнутим епископима тога времена, Епифаном са Саламине и Паулином из Антиохије, а у саборским Актима наведен је одмах иза папе Дамаса. У Милану је 390. године одр-жао један сабор против Јовинијана,10 на коме је потврђена пресуда коју су претходне године донели епископи Галије, о осуди његовог учења. Имао је пуно утицаја на цара Валентинијана I, а посебно на Грацијана и Вален-тинијана II. Жестоко се био сукобио са мајком Валентинијана II, аријан-ком Јустином, којој је одбио да преда две цркве намењене аријанцима. Пр-косио је онима који су му претили изгнанством и пребацивао је судијама да су хтели да га протерају из града. Његови противници су чак покушава-ли и да га убију.11 Путовао је 383. године у Трир, да пред узурпатором Максимом, Грацијановим убицом, брани интересе младог Валентинијана II, али без успеха. Покушао је 387. године са другим демаршом, али ни та-да није успео да заустави Максима у походу на Италију.

После смрти своје мајке Валентинијан II је био потпуно задобијен за православље. Следио је у свему Амброзија, посебно супротстављајући се враћању кипа Победе у зграду римског Сената.12 Задављен 392. године, по –––––––––– и Феникију. Секта је имала сопствене цркве и епископе, већином врло учене и елоквентне људе. Прихватили су и сопствене обреде. Према сведочењу црквеног историчара Созомена (Historia ecclesiastica VI,25, P.G. 67, col 1357), псалме су замењивали песмама које је био саставио Аполинарије, али оне нису сачуване. Непосредно после Аполинаријеве смрти (пре 390. године), секта се поделила на две странке: опре�

Documents

ЗБОРНИК РАДОВА · Maša Kulauzov, LL.M., Assistant Customary Law on Property in South Slavs’ zadruga..... 305 Samir Ali čić, LL.M., Assistant Some Cases Of Aquilian