Predmet; Saglasnost na DU plan tehničko-

putničke stanice Zemun*

U vezi vašeg akta br .4356/74 od 25,111 1976.g o d ., obave-

štavamo vas da smo saglasni sa dostavljenim Detaljnim urbanističkim

planom tehničkoputničke stanice Zemun.

Železničko transportno preduzeće Beograd , kao budući ko-

risn ik , odobrio je idejni projekt ovog objekta, a ugovorom br.83 od 20.X

1975.god. preneo je i investitorske funkcije na našu Direkciju, pa njiho-

vo posebno mišljenje nije potrebno.

ПЛЛНИ PAibE PA3BIJA Г?А‘ Л 0

direktora

Dostaviti:

- nasiovu

И P E fC U 11 i A* I;r * \ m

шншзг ч-*ј;двр. >(Ч1Л!Г.- 137 0 п>,.

ОГРАД, ггетиотићзва ЗС>

Ing „ТР/ЈВ

B e o g r a d Palmotićeva 30

ZAVODU ZA PLANIRANJE RAZVOJA

GRADA BEOGRAD A

I •2 / 7 5 -3/7Ć-"

ć>5 - ,p 6' .

U l . H i j e uovačevića b r .2 -4 .

PP/JSTel. 44-3-4-21.

ZuVtj Ijii j- ilixZV'uJ k G.'j'iDA Bi CG'iADA

B g C G R Л D i5a lnotićcvn br .po

i':-:i£Dr.iT: I*!ialtien je na u rb a n is t i č k i plan.

V E Z Л: Vaš b r . 5 W l od 13.o 5 .1976.god.

Izvertavano vas , da гао i z v r a i l i p re^ led u rb an is t ičk ih uslova zn i z radnju tehničke nutničke s tan ice Zenun, i ustano- v i l i da sa g l e d i š t a z a r t i t e od ooži’ra nena r>rimedbi.

rlvILOG: U rb a n ia t ic k i nlan.

Г?АДк

i;0 NACSLHIKA UHLVVE УШ 1ШРЕ1СТ0Н,

e I l i c , d i p l . i n ^ . a r h ,

* »

Građski s e k re t a r i ja*- za in spek c i j sk e pos love grada Beograda *Saoitarni in s p e k ^ o ra t , re šava juć i ?o zahtevu Zavoda za p la n i r an je rada Beograda i z Beograda, u l . P a lao t ićeva b r . Зо, na osnovu 61. 2 ac. 1 i Č1. 12 i 19 Osnovnog zakona o sanitarnoj i n s p e k c i j i , 61. jPb Zakona o izmenanis i čopunama Zakona o zdravstvenoj s l a ž b i i i . 2o2 Zakona o opš'-em upravcom postupku, dooosi

I DAJ3 SE SAGIASKOST na d e t a l jn i u rb a n is t i č k i plan tehniSke lUtnićke s tan ice Zemun ј е г se u tv rd ju je da odgovara h ig i jensk im i laoitarno-tehničkim normati vima i ispun java us love predv id jene san i - ;arni.a propisima.

I lO bavezu je se i n v e s t i t o r da na ime troštcova prs^leda u rokuod 7 daca po p r i j e a u r e šen ja u p la t i iznos oq 5oo.-din. na ž i ro računjo8o6- 8 4p - 698- S a n i t a rn i inspektorat (naknacie za v ršen je sanitarnih ladzora n&d izgraanjom zg ra d a ) .

Zavod za p la n i r a n je razvo ja grade Beograda i z Beograda, u l . »almotićeva b r . 3o podneo je zahtev za pregled e la b o ra ta Detalf logg irbaniot ičkog plar.a tehničke putničke stanice Zemun i t r a z io sag - iasnos* za p r i l o ž e n i e la b o ra * .

Pregledom e labo ra ta utvrdjeno je da su_ispun.j eni san itarn i islovi p redv id jen i . Ei-opisima za ovu vrstu i н«jenski:n i sani+arno-tehnickim no rmativima.

Na osnovu iz lo že n o g rešeno je kao u d isp o z i+ ivu .

P r o t i v ovog r e šen ja može se i z j a v i t i žalba Sanitarnom inspekto - atu SRS u Beogra iu , u l . Nemanjina 26 u roku od 15 dana od daaa p r i — earn rešen j a , preko ovog Inspek^ora ta . Žalba se ne t a k s i r a .

Rešeno u Gradskom s e k re t a r i j a tu za in spekc i jske p o s lo v e -S a o i - :arnom inspekto ra tu , dana 16. I . 1976 god. pod IX-o4 b ro j 53-26.

Rešenje dostav l jeno : -Zavodu za p lan iran je r azvo ja

grada Beograda, Beograd, Palmotićevs 3o

O b r a z l o ž e n j e

■

r>oz.i■tivno ”rii x.l:,^ n - ;^Vret.?»r‘\ za

nar'o<--nu od^ranu 3obr•*eno i* o*’ >*ro; er . *2-7/?G-^4

7.1'; 1Q7^. otfine , i ^o’rv. •* tpci ‘ ■* se n*l-iz\ u 7~*"?'u za .il-^nirar*; <? ^ ^ v o ' ■ ■ D?o'*r a/Jn.

KOPIJAZAVOD ZA PLAN I RANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA

DETALJNI URPANISTI^KI PLAN TEHNICKE PUTNIČKE STANICE ZEMUN

NARUCILAC: DIREKCIJA ZA ЕЖОШГШЖСиТЈ I IZGRADNJU ŽELEZNICKOG PUTNICKOG ČVORA

NOSILAC IZRADE: ZAYOD ZA НШПЗШГЈЕ RAZVOJAGRADA BEOGRADA

DIREKD?OR: STEYA1T JOVANOVIĆIZVRŠILAC: SECTOR ZA DETALOTO PLAITIRAJT«TE

Y* D. DIREKTOR-a SEKTORAZA DETALOTO PLANIRANJE Mr. Borislav Stojkov, dipl. ing. arh.

RUKOYODILAC ODELJENJA: Yesna Maticević*dipl„ing.arh.

Tim sastavljen od stručnjaka Zavoda za planiranje razvoja grada Beograda izradio je Detaljni -urbanisticki plan tehni-* eke stanice Zennm u sledećem sastavu:

RUKOYODILAC TIMA: Branka Jugovi6,dipl.ing.arh.a. JEZGRO TIMA:

NOSILAV SHTTEZE: SHTTEZA: SAOBRAĆAJ:OBRADA:

K PROSIRENI DEO TIMA: HIDROTEOTIICA:ELEICTRIKA:TOPLIFIKACIJA:PIZIČKO- GEOGRAPSICA STRUEKJRA:ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDHTE:ZELENILO:JAVNI GRADSKI SAOBRAĆAJ:GEODETSKO ANALITIČKI ELEMENTI:

Branka Jug o vi6,dipl„ ing. arh 0 Yida Macek,dipl.arh« tehn. Miroljub Paštar,dipl.ing.gradj. Mladomir Lazović,dipl.gradj.telmNataša Divac , dipl. aril. tehn.Ivan Mac ek, dip 1. arh„ tehn.

Nenad Tasić , dipl. ing. grad j. Nedeljlca Cekanoyić, di.pl.arh. tehn,S1 avko Rako c evi&fd Momcilo Savić,dipl.el.tehn.Slavko Bajc,dipl.ing.mas.

Ljubdrag Šimić y dipl. ing»arh.

Radomir Dr. Mišić,prim.Zoraji Cubic , dipl. ing. sum.

Zoran Ггokic,dipl.ingcSaob.Milorad Stipić,dipl.ing.geod Lyubomir Jovanović»geometar Yesna Jurišić,tehn.crt.

S A D E Ž A J

I DECALJNT TJEBANISTICKI PLANII DOKUMENTAOIJA DETALJTTOG

TIRBANISTIČKOG PLANA

I DElViLJITI LTJ3A2TISTICXI PLAIT CUE:Ao ТЕКБТТЈЕПЖГ DEO

1» Obrazložerge Detaljnog urbanistickog plana 2o Urbanisticki uslovi

Bo GRAFICKI DEO

1 . D e ta l jn a namenag r a d je v in s k o g z e m l j i š t a

2 o O r i j e n t a c io n o r e š e n je f i z i c k e s t ru k tu re

3 c U rb a n is t ič k o r e š e n je sa ob ra ća jn ih p o v rš in a

4 « Podužn i p r o f i l i saob- ra c a o n ic a V I - V I i o p s lu žn ih ii serv isno^j zon i

5 » U rb a n is t ič k o r e š e n je t e h n ič k e in f r a s t r u c t u r e

CL - h id r o te h n ič k a mreza i p o s t r o j e n ja

t> - e n e r g e t ik a i PTT mreža i p o s t r o j e n ja

1:2500

1:1000

1:1000

1 :100/1000

1:2500

1:2500

Urbanističko rešenje slobod- nih zelenih površina

Analitičko geodetski elementi za obeležavanje površina

1:2500

1:2500

go G-eodetska podloga 1:1000

ZAVOD ZA PLANIRANJE SAZVOJA GRADA PEOGRADA

0BFAZL02EMJE DFTALJNOG URBANI STI^KOG PLANA

BFOGFAP,, 19 76. crodine

SAĐR?AJ

1.0. UVOD - povod za izradu plana2.0. PP.IKAZ USLOVLJENOSTI IZ URF A NI ST IČKOG PLAN A

VIŠEG REDA2.1. GU plan Beo^rada za 2000 podinu3.0. ANALIZA I ZAKLJUČAK 0 PRIPODNIM I STVORENIT'

STPUKTURAMA, AKTIVN0STI4A I PROCESIMA3.1. Fizičko-reorrafska struktura3.2. Stvorene strukture___4.0. STECENE URBANISTICKE OBAVEZE5.0. OSNOVNE PROGRAM.SKE POSTAVKE I ZADACI ТЕНТ?1Г.КЕ

PUTNIČKE STANICE6.0. OPIS URBANISTIČKOG RFSENJA I

UTVRDJEME NA?*ENE6.1. Lokacij a6.2. Zoniranje i narena površina6.3. Ilustrativno rešenie fizičke strukture6.4. Saobraćaj i saobračajne površine6.5. Tehnička infrastruktura6.6. Zaštita životne sredine6.7. Ozelenjavanje konpleksa6.8. Opštenarodna odbrana6.9. Obrazloženje i opis popuce

etapnostl iz^radnje

.љпв.[г П f г-огтјегг' -т uhs'rs i ,bs fv’oXfror? овх- ј::>ј i го-т1.0. U V O D - POVOD ZA IZRADU PLANA

• • ' • • . iPrema usvojenop rešenju rekonstrukcije Peo^radskop; železničkof čvora do varijanti Prokon (1971. rodine) i GU plana Beorsada* (1972 . podifie) u sistepu4-Beorradskon- putničkop- železničko'7 čvora predviđjene su dve tehničkeputničke stanice: Zemun i KoFutnjak,. -no;{o г, 1 г /.;тr,d is т>:-ш i.ei-tsH ~ovo :i п^зтлг .„ot .? ~o ' г^о-ооЧ’ ■ Б ■ ' ■

ffTjJlac'T't ГхП . r, 0 .г,8 o;mq bo u r *rr'[Qt [;p'i F/t/svrfuđo ,бпбХ~

odnosno početne stanice za sve vozove ко^i svo;] nut zano_ '1БУ [цб Of ( ■ 6 П c ! 35/ -činju u Beorradu.

9nos о зг.г.т.Тбцђги; г ofT9đpj .te бв sDXa^oM i Lr\f9vgs snUB-ruia из 9ГО'! *=>'•xjporni/f'on i." BtnjiDS'if; { п £П9; a x nun. .. БГГ .( I +UCJOJ,UB.)U postojeceir železničkor> čvoru pojam tehničke putničke

stanice sveden je na odredjene prune koloseka i servisaapostrojenja u sklonu stanice odnosno ona u pravom smislui ne postoji. Ovakav postojeći sistem u znatnoj peri ote-žava pravilnu or^anizaciju saobraćaja i oneipopućava ostva-renje neophodnor nivoa uslupa ?eleznice.

Detaljnim urbanističkirn nlanom sa osnovnim urbanistickim uslovira za rekonstrukciju i iz^radniu putn.ičkop’ železni- čko£ čvora - I deo iz 19 72 . crodine«, nakon usvajanja ПТЈ plana, razradjen je deo teritorije obuhvaćene rešenjem rekonstrukcije Beoprađskog železničkop ovora variianta ’ Prokon 3 izuzev podrucia nanenieno^ za izcradnju tehničke putničke stanice Zenun.

* * * м n * t \"r-, ' .vrf . ctiг\- 'r *i$ :>7-. *'*' f' '• (' Г-' ’-Г r f-. *Л /г ' y . ..Prena ovom Detaljnon planu i postavkama . GIJ nlana Zavod za projektovanje ZJŽ izradio je elaborat Idejni T rojekat Beop;radsko<7 železničko^ čvora - r-utnički saobraćaj sa kojlm se krajem 197 3. podine , sap'lasio i Urbanistički zavod uz odredjene supestije.

Izdvajanje hničke stanice Zemun iz reSenja celokunnop čvora posledica je, u to vrene, 5,zvesne neusa^la^.enosti

- 2 -

veličine kompleksa stanice i prostora koii ie za niene potrebe bio predv.idjen đU plnaom (lokacija izmeđju saob- raćajnica Tg i T ).

Maknadnim usaglaša.vanjem stavova, odnosno preispitivan jwrn predvidjene tehnolo^ije u predTnetnoi stanici i : ; detaljnojp razradoir saobraćajnice T 0 T 8 , došlo je u saradnji izmedju Zavoda za projektovanie ZJŽ i tlrbanističkop;

’cđčf^origovanog ^rvobitnop- rešenja tehničke stanice Ze~ irmn i njenih kaoaciteta u mo^ucnosti^a koie su pružal: tehnološki okviri, odnosno đo konaono^ rešenja."■' • V ■’ f' , i • : O \ ?• •*. у.

Koripovano rešenje dalje je razradjeno u napređ navedenom ”Idejnom projektu Beorrađskdf železničkop ovora i pri- hvaćeno od strane Urbanističkop zavoda Dod uslovom da posluži kao podloga za izradu posebnot? Ш plana.

U tom smislu Đirekcija za rekonstrukciju i iz^radniu železničkop putničkop čvora uputila je zahtev za izradu DU plana tehničke putničke stanice Zen’un uzinaiući u obzir sve iznete činjenice.’

Područje koje je pređmet ovor Detaljno? urbanističko^ plana obuhvata teritpriiu od oko 85,0 ha, na nrosturu izmedju železničkih stanica Zemun i Zepilm Polje >-.оага- lelno sa postojećon prurom Beograd Zapreb uglavnom sa leve strane odnosno izredju saobraćajnice I Bulevar na severu i kompleksa stambene i industriiske zone (autoput I ) na jupu.

2oOo PRIKAZ USLOVL JENOSTI I£ URBAMBTICKOG PLANA VIŠEG REDA

2o1„ Generalni urbanisticki plan Beograda za. 2000-tu godinuTehnička stanica svojom dispozicijom delimično zalazi u zonu indiciranu za izgradnju opšteg centra i nalazi se u neposrednoQ blizini stambene zone levo od sacbracajnice T--8 (razvoji pravac Batajnica).,

Strogo s£rra6ena postavka tehničke stanice i okolne namene mogla bi da na izvestan način uslovi preformiranje ovog poteza ukoliko bi se u dal^o^ razradi i dalje usko držalo lokaliteta indiciranih GU planom0

Medjutid imajući u vidu fleksibilnost GU plana nema sme-- tnji da se prilikom detaljne razrade lokaliteta opšteg centra ispita vise mogućih varijantnih rešenja (horizon- talnim pomeranjem duž pruge, razvi0an<jem u trakast sistem. severno i jtiižno od koloseka Beograd-Zagreb sa poprečnim pešačkim kretanjima iznad ili ispod koloseka i sL).

U svakom slučaju sva moguća varijantna resen ja mopaou biti predmet posebnog detaljnijeg proučavanja i studiranja ce- log razvo^nog pravca Batajnica prilikom izrade detaljnih odnosno etapnih planova za predmetno podrucjeo

ЗсОо ANALIZA I ZAKLJUČAK 0 PRIRODNIM I STVOREITIM STRUKTURAI'IA

3 o1o Pizicko-geografska struktura

Lokalitet tehničke putničke stanice koji je predmet anali™ ze i detaljne arbanisticke razrade ima povoljne uslove za svrhu kojo^ je namenjen«

Tehnička stanica se predvidja na izlazu iz postojeće stani­ce Zemun Novi Grad na pravcu prema stanici Zemun Polje, odno­sno prema Zagrebu.U odnosu na postojeću železničku prugu stanica se razvija pretežno na levoj, zapadnoj strani.

Železnička pruga izmedju postojećih. stanica Zemun Novi Grad i Zemun Polje ide preko zemunskog lesnog platoa*

Nadmorske visine u rejonu ovih dveju stanica kreću se oko 85„ mo Grubo uzevši, zemljište je ravno i u osnovnim crtama ima izgled ravnice; neravnine koje postoje ds,ju mu mestimice talasast izglod, ali veoma slabo izražeiio U granicama prod- vidjene stanice visine se kreću od 83,5 do oko 90 me Nagibi s svugde sasvim blagi, gotovo neprimetni. Ima i_)ojava lesnih vrtača, ali su i one veoma blagih strana. Debljina. lesa ide preko 15 m„ Geomehanička ispitivanja za predmetnu lokaciju vršilo je Preduzeće za istražne i konsolidacione radove '■'Geosonda1' iz Beograda0X Prema navodu iz izveštaja pomenutog preduzeca, “Istražnim ispitivanjima utvrdjeno .je da teren do dubine bušenja predstavlja lesni plato izgradjen od lesa i pogrebene zemlje.Teren je u celini stabilan i pogodan za izgr dnjUo Nivo podzemne vode je na dubini 7 do lo me od površine terena. Ne očekuju se neki veći problemi prilikom gradjena predvidjenili objekata1'. Ovo se podjednako odnosi i na inženje rsko geološke i na hidrogeološke uslove0 Medjutim, sobzirom na bitn© geotehnicke karakteristike lesnih naslaga, pre de- taljnog projektovanja objekata potrebno je, za ceo prostor koji obuhvata DU plan izvršiti detaljna geotenička istraziva- nja.radi definitivnih uslova temeljenja svakog objekta poje- dinačno u zavisnosti od njegove namene.

x Elaborat istražnih radova Beogradskog železničkog čvora *• sveska I, sektor 3

Rad je moguć mehanizacioom i rucno* Ukolilco se ide na znatniga zasecan^a zemljišta, treba imati u vidu da su strmi zaseGi podložni vertikalnom cepanju i obrušavanju«,Klimatski uslovi podrucja -Zemun Polga pokazuju neke specificne osobine po kojima se pomenuto područje znatno razlikuge od centralnih delova grada„ Pre svega, temperature su niže tokom cele godine, i to kako srednje tako i ekstremne0 Za period osmatranja 1953-1967-> , s.rednja januarska temperatura iznosila ge za meteorolosku stanicu Zemun Pol,je --2,0 prema svega - 0,5 za meteorolosku opservatoriju Beograd, na Zapa- dnom VraČaru kod dečje klinike; isto tako i za isti yjeriod, srodnja julska temperatura iznosila je za Zemun Polje 21,6" X rema 22,2 za meteorolosku opservatori^u Beogrado Godine 1963o na dan 24-* ganuara osmotrcna je u stanici Zemun Polje minimalna temperatura od - 29,5°; u isto vreme i u isti dan, u meteorološko.j opservatoriji Beograd registrovano ge svega - 21, 0°Co Meteorološka stanica Zemun Polge postogi relativno kratko wem e , pa otuda za neke narocito hladne zi ie nema podataka (na pre za zime 1928/29, 1939/4-0, 194-l/'420 ili 194-6/4-7°); može se medjutim kao sigurno računati da se minimalne temperature u stanici Zemun Polge mogu ko<ji put spustiti i znatno ispod ~ 30°Co Izrazito niske temperature u stanici Zemun Polje posledica su obrazovanja jezera hladnog vazdulia pri tihom i vedrom vremenu u čitavom panonskom base-’ nu, i to ne samo zimi, nego i leti, u tihim i vedrim noćima; medgutim .je ova pojava zimi još jače izražena. Po sredngog januarskoj temperaturi stanica Zemun Pol.je najhladnija ge od svih meteoroloških stanica u podrucju grada,

Na stanici Zemun Polj'e merenja vetra vršena su samo pomocu običnog vetrokaza, pa se otuda podaci dobigeni na taj i takav nacin ne mogu nikako smatrati pouzdanim, Ipak, prema origen- taciono konstruisano j ruži vetrova za period 1957-1965° , moze se lako videti da ;je i u Zemun Polgu nagjače izražen osnovni beogradski pravac Jugoistok severozapad Odnosno zapad, s tim što ge košavski pravac nešto mange izražen na .račun zapa- dnili, severozapadniii i čak severnih vetrova; ali osnovni oblik ruže vetrova ostage razvučen u pravcu severo-zapad - gugoistok,

~ 5 -

znači isto kao i za meteorološku opservatoriju Beograd. Ovo je činjenica od velikog znacaja, jer se pravac železničke pruge na potezu predvidjene tehničke stanice poklapa sa pravcem osnovniii strujnica vetra; pritom još treba naglasiti da su, ргеша podacima sa kojima se raspolaže, jugoistočni i severozapadni ve.trovi najjači vetrovi i u Zemun Polju, isto kao i na meteorološkoj opservatoriji Beograd. Prosečna brzina jugoistočnog vetra za stanicu Zemun Polje i za period 1957“ 1965. iznosi 3 ,5 bofora (odnosno 5 m/sec), a prosečna brzina severozapadnog vetra je neznatno manja0 Za Heteorološku opser- vatoriju Beograd i za isti vremenski period vrednosti za oba osnovna pravca vetra su niže<>

Pri velikim • letnjiin pljuskovima može doći do privremenog zadr- žavanja znatnijih količina vode po lesnim л/rtačama i drugim udubljenjima, uprkos činjenici da les predstavlja propustlji-* vu podlogno Naime, pri takvim pljuskovima padne neki put u kra tkim vremenskim periodima toliko vode, da zemljište nije u stanju da je odmab. upije« Ovo je momenat o kome bi trebalo voditi računa.

Zaključak:Prostor predvidjen za tehnicku stanicu Zemun ima veoma povolj- ne prirodne uslove za svrhu kojoj je namenjeno Zemljište je ravno, ima dobru nosivost i dovoljnu stabilnost; sern toga je suvo i nije ugroženo podzemnim vodama.Medjutim, zbog toga što je ravno i bez odredjenog nagiba ma na koju stranu treba voditi računa o odvodjenju stmosferskih voda koje se povremeno mogu skupiti pri velikim letnjim pljuskovimaU cilju smanjenja udarne snage vetra, potrsbno je izvršiti obezbedjenje postrojenja stanice zaštitnim pojascvima zelenila narocito sa jugoistočne strane, prema industriji "Zmaj'1.Opšte uzevši prirodni uslovi okolnog područja pružaju najšire mogućnosti za povezivanje stanice industrijskim i drugim kcio- secima sa industrijskim preduzećima, skladištima i ostalim sličnim objektima i kompleksima u okolinio

7

o 2. Stvorene struktureU cilju utvrdjivanja naknade koje treba obezbediti za otkup zemljišta, stanova i drug ill objekata koji ce se porušiti za izgradnju tehničke putnicke stanice, izvrsen je popis postojećeg stanja na užoj teritoriji (železni-- čkiii -postrojenja) odredjenoj za izgradnju.Prvobitan popis objekata i stanovništva na predmetnoj

Vteritoriji izvršio je Zavod za projektovanje ZJZe Podaci su odradjeni u elaboratu Eksproporcija knjiga br0 35> 1972o godine (obuiivata ceo čvor)» U fazi zavr-- šenja ovog plana Direkcija za izgradnju i rekonstrukciju Beograda ponovo je pristupila analiziranju. postojeceg stanja na terenu i cilju pokretanja postupka ekspro-

jo, .‘/ova j e lab or at još nije u potpunosti zavr sen/

Prema poslednjem, izvršenom popisu DIR konstatovano je d se na predmetnoj teritoriji nalazi:- obradivo zemljište i nasadi (stabla raznog voća i

drveća) ,•• stambene, poslovne i druge zgradeObradivo zemljište i delimično nasadi obuiivata najveci deo teritorije razmatranja.• >’ Г*Г !*Prema raspoloživim podacima^ izgradjena površina pod objektima na predmetnoj teritoriji gotovo je zanemarlji*- va u odnosu na veličinu kompleksa i iznosi:A. stambeni objekti:- od tvrdog materijala nekonforni •-

14 objekata oko 700 m^.

x Precizni podaci . bice dati u pomenutom. elaboratu Direkcije o

B0 pomocni objekti:1 5 objekta oko 400 m£"‘

C„ poslovni prostori:od tvrdog materi jala-- "

5 objekta oko 1 0 7,0 m^

Ргепа isvrsonoj analizi postojeccg stanja na ruzmatranojteritoriji živi 80 stanovnika..,Izgradjenih saobraćajnica u 'okviru kompleksa nema.П toku Je izgradnja saobraćajnice T--6 i čvora sa auto- putem Beograd--Zagreb preko koga će vršiti drurasko po~ vezivanje tehničke stanice sa pravcem Beograda i Zagreba«

Na samom kompleksu nalaze se levi i desni kolosek posto-- 3‘eće pruge Beograd--Zagreb, ko q i u toku realizacije mo- raju pretrpeti rekonstrukciјм i to:** levi kolosek na celoj dužini od izlaza stanice Zemun

do ulaza u stanicu Zemun Polje,•• desni kolosek od izlaza st. Zemun (1ш. 10+500) do knu

12+225 gde se uklapa u postojeće stanje.U okviru samog kopleksa nema objekata hidrotehničke in- frastrukture „ U neposrednoj blizini vrši se izgradnja IriLšnog koloktora 0 260/165 cm i fekalnog kanala 0 500 mm paralelno sa izgradnjom saobraćajnice 5S-6.

4o0o STECENS URBAUISTIČKE OBAVEZE4-.1. Za sam kompleks tehničke stanice do sada ni^e radjena

urbanistička dokumentacija .

Stečene obaveze u okviru ove zone predstavljaju progra- mske i prostorne obaveze nastale iz usvojene dokumenta- cije radjene za železnički čvor i to:

- 9 -- urbanističko rešenje železničkog čvora-varijanta

"Prokop'1,- idejni projekat Beogradskog železničkog čvora,Na osnovu Odluke Skupštine grada o urbanistickom rešenju trase gasovoda na teritoriji grada Beograda u saradnji sa Zavodom za projektovanje ZJŽ ustanovljeno je mesto prela- za trase gasovoda ispod kompleksa tehničke putnicke stani« ce o

4„2. Д neposrednoj okolini stanične zone:- U toku je realizacija dela saobraćajnice T--6 (prema DU planu br„ 3771/71) od Bulevara Lenjina do auto­put a o

- DU plan saobraćajnice T~8 (bre 7322/73) usvojen odlu- kom Skupštine grada maja 1976»god.

- DU plan industrijske zone autoput I - (br„ 430/1/74-) usvojen odlukom Skupštine grada aprila 1976ogodine»

- U toku je izrada DU plana stambenog kompleksa Gornji Zemun.

U toku rada na ovom DU planu vrsena je kontinualna sa~ radnja sa projektantima idejnog rešenja železničkog čvo- ra i DU planova okolnog područja u cilju što boljeg me- djusobnog uskladjivanja rešenja«

5.0o OSNOVNE PROGRAMSEE POSTAVEE I ZADACI TEHNIČKE PUTNICKE STANICEU Beogradskom železnickom čvoru planirane su dve tehnicko- putnicke stanice - Zemun i Kosutnjak* Cbe stanice imaju

3£iste osnovne zadatke i planirani sistem organizacije rada«,

x da prihvate sve vozove koji završavaju vožnju u Beogradskom žo čo i pripreme njihove garniture za ponovo korišćenje.

10 -

Razlika se javlja u obium rada i u tome što tehnička putnička stanica Zemun ima dodatne kapacitete za:♦~ prigem, aegu i održavanje dizel i elektro motornih

kompozicija namenjenih za prigradski i lokalni saob- racaj bez obzira da li saobraca prema jugu ili zapadue

- Kolske radionice koje primaju na opravku i vagone iz tehničke putnicke stanice Kosutnjak.

Najvažnije obaveze tehničkih putničkih. stanica su:- per mane ntna briga o bezbednosti saobra.caja i putnika

tjo o tehničkoj ispravnosti voznih garnitura*- Svakodnevna borba za poboljštanje kvaliteta usluga i

standarda putovanja na železnici, što se manifestuje npr» u izgledu, svakodnevnoj nezi i opremi putničkih kolao

Zadatak tehničke stanice Zemun je da sa tehničke strane obezbedi besprekorno funkcionisanje putničkog saobracaja u pravcu juga i severo-istoka (Banat),

Prema perspektivnom razvoju saobracaja u Beogradskom zelez-- ničkom čvoru, koji je obradjen u knjizi 2 elaborata - idejnog projekta, predvidja se da u ovoj stanici završava svoj put sledeći broj vozova dnevno:

1 9 8 5* o ° 2 0 0 0 . goVESTA VOZOVA Prosecno

godiniu U mesecu

%x»radaProsecnogodini

u U meScmax»rad

НЕБЈШАНОШПDIREET1TI

2 2 5 6

UNUTRASNJIDIREKTNI 55 66 68 80

UEUPNO 57 68

1 f » t 1 -0

i ^ f ft r

86

-41 -

............. r : ................ 2. 3. 4. 5.PPIGRADSKIVOZOVI 25 30 33 40UKUPNOOPTEREČENJF 82 98 106 126

Za prihvatanje ovih vozova i obavljanie svih potrebnihoperacija po tehnoloSkom procesu u tehničkoj putn ickojstanici Zemun predvidja se: .- '49 koloseka za prihvatanje garniture i obavljanie

tehnlčke operative, izvlakaci, obilazni kolosecikoloseci za privremeno ostavljanje kola (cekanje), koloseci za servisne službe (brzovozni macracin, KSP

, ŽOP i si.).

Potrebni kolosečni kanaciteti za navedene vremenske preseke računaju se za maximalni broj ^arnitura koie se jednovremeno stiou u tehriičkoj nutničkoj stanici u mesecu max . rada.

Imajuci u vidu broj vozova koji završavaju svoj put u Zemunu i predvidjene statičke kapacitete doslo se do podatka da je mopuće prosečno zadržavanje garniture u stanici

49 x 24 = 9,35 h 126 "

Težnja u radu stanice je da svede dužinu boravka rarni- ture na minimum £to bi omo^ućilo'

da isti broj ^arnitura pokrije veći broj nutničkih vozova, tj. da se ostvari veci obim saobracaja,da se vrši oslobadjanje kapaciteta stanice

-18. -

6.0. 0 PIS - URR AN I ST I ? KOG R E-SEN JA- I -. -.. .. -.....-UTVRDJEMJE .NAHENE POVRŠINA

6.1. Lokacija

Usvojena-lokacija tehnioke P-utnioke stanice је na prostoru izmedju železničkih stanica Zemun i Zemun Polje.

Lociranje tehničke putnicke stanice neposredno pored nut ničke stanice Zemun je veoma pogodno3 s obzirom da svi vozovi koji završavaju svoju vožnju u P;eo<?radu iz pravca jug i severoistok, odnosno počinju svoju vožnju u tom pravcu, imaju svoju polaznu, odn. završnu stanicu u Zemunu. Na ovaj način prazan hod kompozicije izmedju no- četne odnosno završne putničke stanice Zemun i tehnioke putnicke stanice praktinno ie sveden na minimum, t j . samo na duf:inu koju iziskuju skretnioke veze izmedju ove dve stanice.

Železnička postrojenja tehnioke putnicke stanice locirana su su izmedju levog i desnog kbloseka magistralnog pravca pru ge Beograd-Zagreb, koji su zbog toga na delu stanice raz- maknuti. Ovakav položaj tehnioke stanice i eliminiše sva iroguća ukrštanja tj. daje najpovoljnije rešenje sa stano- vištva obezbedj en j a. •• ■ ;n;;

Proširenje kolosečnih nostrojenja počinje odmah po prelask.u pruge preko saobraćajnice T-6 (odakle se i raouna granica tehničke stanice)., posle 400 n, postiže svoju punu širinu na dužinirođ 1.100 m. (prosek 350 m. ne računajuči levi i desni magistralni kolosek')., kada nocinje da se suzava do uklapanja levog koloseka pruge Beograd-Zagreb, u postoje- će stanje.

Ukupna teritorija tehnioke putnicke stanice obuhvata sem železničkih postrojenja i zone zaštitnih zelenih povr šina prema okolnim namenama na severu i jugu.

- IB -

Na oko 1. 500 m osovinske udaljenosti od saobračajnice T-6 ispod železničkih postrojenja na dužini oko 260 m.s prolazi saobracajnica T~8, г-lavna veza dva autoputa Beoprad-Novi Sad i Peoprad-Zagreb.

Veza tehničke i putnicke stanice Zemun nlanirana je pose - bnin spojnim prugama, preko dvostrukih kolosečnih veza, sa desnom odn. levom putnickom ргир от na izlazu putnicke stanice Zemun.

Preko saobraćajnice T-6 , tj. iziredju tehničke i putnicke stanice Zemun u realizaciji su tri zasehne rri0 stovske konstrukcij e:

posebna za desni, iposebna za levi kolosek prupe prema Zaprebu* trokolosečni most za koloseke na ulazu u tehničku . putničku stanicu.

6.2. Zoniranje 1 namena površina

Tehničko putnička stanica prima prazne kornoz.ici j e sa zadatkom da ih:

po potrebi preformira ili ojača dodavaniem novih kola.;da ih pre^leda i do potrebi onravlja,da ih cisti i snabdeva notrebnim materiialom,da se stara o snabdevaniu3 dnevnim prepledi^a i od-ržavanju lokomotiva, motornih vozova .i ostalih vučnih vozila,da obezbedi normalno funkcionisanje svih servisa.

'I • v-;

) ' ; ’ :U izvrčenju svakop od navedenih zadataka neophodno je obaviti čitav niz pojedinih operacija medjusobno povezi" nih tehnološkim procesom rada. Bitno je da se sve pot~ rebne operacije sa jednom odredjenom parniturom moraju

obaviti tacno u predvid j enoir. vremenu u skladu sa turnusom

" i4 "

te garniture i ostalih garnitura u stanici.

Za obavljanje ovako delikatnor zađatka tehnicka putnicka stanica or^anizovana je u vise snecijalizovanih radnih jedinica. Svaka od ovih radnih jedinica onrernijena je od^ovarajući^ nostrojenjina i uredjenjima radi sprovo- djenja svop užep tehnološkop' procesa.

U skladu sa osnovnin profrrarski^ postavkara i ulo^omtehničke putničke stanice u sistepu celop putniokop: želez~ničkog čvora nlaniran kompleks je podeljen na osnovne

j ezone unutar kojih u zavisnosti od napene i tehnološkon; procesa izvršena podela površina* Orijentacioni raspored. površina prikazan je na od^ovarajućei? situacionop. planu.

' *•* f . ' , t1.0. Zona železničkih postroienia ■ radna zona

(lokacija iznedju levoc i desnoe koTloseka Beoprad - Zapreb) : ,

1.1. Prijem otprena i održavanje nutničkih kola i rar nitura (severni i središni deo kornpleksa) . -

1.1.1. Prijerno otprenna РгирДгП? -1.1.2. Gruoa za negu i održavanie putničkih kola i ^ar

nitura1.1.3. Grupa za snabdevanje p-orivom a mazivop , vodoir i

dnevne pre^lede, hala za ^ttorne i elektropotorne vozove i lokomotivski'đepo.

1.1.4. Uređjaji za peskarenje i peskara1.1.5. Operativna rezerva1.1.6. Glavni rezervoar za snabdevanje . orivom i kolo­

seci za neisnravne lokonotive1.1.7. Koloseci za očekivanje rada na lokopotivi1.1.8. Krematorijum za srieće1.1.9. Postavnica I

" 15”

1.2. Servisi (južni deo korvpleksa - prena industriji)1.2.1. Upravna zprada sa centralnom kuhinjom, odmarališ •

tem za potrebe mašinske slu -be i vozno osoblje1.2.2. Ekspres mapacin i transport automobila1.2.3. Kola za spavanje i ručavanje (KSF)I.2.U. Rezervat za potrebe širenja izvesnih kapaciteta

i izgradnju dodatnog sadržaja1.2.5. 70Р (služba za opravku pru^e)1.2.6. Za zagrevanje i koirpresorske stanica

2.0. Zona zaštitnog zelenila

2.1. Zona sa iskljucxvom nam.enorn za^tite okoline od komunalne buke (orema stambeniir zona^a)

2.2. Zaštitna zona sa više namena (pre^a industrij- skoj zoni)

kolski ulaz u tehnioku stanicu, parkirališta za vozila individualnor i organi- zovanor kolosko^ prevoza zaposlenih centralna postavnica1objekat TT i SS uredjaja, rezervat prevodjenja рорисер inđustrij skocr ko~ loseka kroz zonu,ranpa za notrebe industrije uz industrijski kolosek

6.2.1. Bilan novršina

Ukupna površina tehničke putnicke stanice koja je predX, Г: ' v i'V "* ‘ 'met usvajanja ima cca 85 ha.Ova površina Dodeljena je na zone na slededi način'

radna zona 52,8 ha 62%zona zaštitnof zelenila 3252 ha 38%

Planirane zone unutar ukunne površine kompleksa tehničke stanice iiraju sledeću strukturu ргет а osnovni^ патпепапа površina:

- 16

1.0. Radna zona:1.1." Prijem, otprema i održavanje putničkih

kola i parnitura•4 r ./ . . : . ;

y. . i .

prijemno-otpreTnna ^rupa 9 ,4. ha 17,8% ,

r. .grupa za ne.ru i održavanje putn.kola i .garnitura 6,4 ha 12 ,2%o-rupa za snabdev.gorivom5 mazivon i dnevne pre^lede hala za el.motWozove i lok.6,1 ha

— p sScaren je 0,91 ha11,55%1,73%

operativna rezerva 1,4 ha 2,65%jrl. rezervoar za snabd. gorivoin i koloseci za neispravne lokomotive 0,3 ha 0,57%

•' ; r t koloseci za očekivanje rada lokoir. 0,25 ha 0,48%

- ostale površine 15,0 ha 28,4%

.....; u K U P N 0: 39,8 ha 75,4%

1.2. Servisi ukupno 13, ha 24,6%

,Ц okviru ove zone planirane su rezervne površin«uz uslov za iz^radnju ovor kom.pleksa• ! ' " ’ : ; T do 50%

RADNA ZONA UKUPNO: 52,8 ha 100%

2.0. Zona zaštitnor zelenila

2.1. Zona sa iskljucivorr napenom zaštilne funkcije premaokolini 19V0 ha 59%

2.2. Zona sa viče funkcionalnih na.rn.enauz servise 13,2 ha 41%

ZASTITNA ZONA UKTJPMO: 32,2 ha 100%

- 17 -

PODACI 0 STURKTURI KOMPLEKSA

1.0. Površine pod železniČkimkolosecima 26,2 ha 30,8%

■ ' ■ • - Г } : r

2.0. Površine pod objel'tiina '4S0 ha 4,7%3.0. Površine pod saobraćajem 5,6 ha 6,6%4.0. Ostale površine unutar

radne zone 17,6 ha 20,7%5.0. Zelene povrSine 31,6 ha 37,2%

UKUPNA POVRSINA: 85,0 ha 100%

■ r 1 : *• • л ; . . • ; :

Bruto razvijena rradjevinska novršinaarhitektonskih objekata . oko 42.000 m2Izpradjenost konpleksa tehn. stanice(zajedno sa zaštitnim zelenilom) oko 42%IzgHadjenost radne zone ( računajući) i železnička postrojenja ) oko 67%

Podaci o zaposlenima(prema propramu ŽTP-a)

* * . « * . * . ' ■ *

broj zaposlenih 2.000broj radnih smena 3

. okobroj zaposlenih u max.smeni 1.000

prosečna pustina zaposlenih u radnojzoni na aktivnoj novršini oko 19 rad.m./ha

prosečna pustina zaposlenostiu tehničkoj stanici 11*7 rad.m ./ha

Ilustrativno rešenje fizičke strukture

• » . ?*Prema tehnološkim potrebama funkcionisanja stanice na odpovara j ućerr prafičkom prilo<7u dato je orijentacio no rešenje fizičke strukture na bazi idejno^ projekta stanice i objekata koji je izradio Zavod za projektova nje ZJŽ.

Predloženo rešenje sadrži tri vrste objekata:železnička postrojenja- kolosek arhitektonske objekte tesno vezane za funkcijukoloseka - .....interne saobraćajnice

Dispozicija objekata i kapaciteti visoko^radnje uslov ljeni su tehnološkim rešenjem funkcionisanja tehničke stanice . - .

Od objekata visokopradnje *? arhitektonskih objeka-fe ukonpleksu se predviđja izprađnja; radna zona1. hale za motorne vozove - . za neq;u i opravku kola be

otkačinjanja i rađionica za tekuću ooravftu kola s,

2. otkačinjanjem i lokamotivski der>o.hala za ne^u kola i kolska radionica (klas.^arn.)

3. objekat za namirivanje đizel i elektro lokonotiva4. Jkrem.atori јитг za srneče5. peskara

« { j * *

6. postavnica II7. ra^acin ekspresne robe8. kompresorska stanica9* rezervoar .

10. kotlarnica11. vatropasno spremište12. objekat KSF

- 1? -

13. upravna zprada sa cent, kuhinjom i delom za odmor voznor osoblja

U zaštitnoj zoni1. centralna pospavnica i2. objekat TT i uredjaja

Šaobraćaj i saobracajne površine

Orpanizacija kolskop saobracaja u kompleksu

Prema GUP-u osnovna veza kompleksa tehniqke putničke stanice sa saobraćajnom mrežom crrada ostvaruje se pos redno preko industrijske saobraćajnice VI - VI koja se nalazi na granici prema industrijskoj zoni i saobraćaj- nice T-6 do autoputa Beograd-Zagreb.

Sa saobraćajnice VI - VI predvidjena su tri kolska ula - za u kompleks tehnicke stanice, od koiih dva repul. Si rin& 12,0m (kolo\oz 7,0 m i trotoari 2 x 2,5 it).

Preko prilaza I i II obezbedjen je prolaskom ispod levop koloseka prupe Peo^rad-Za^reb kolski ulaz slurbe- nim vozilima u radnu zonu *-• zonu. servisa pde se nalaze njihova parkirališta za dopremu ekspres robe, utovar au tomobila, potrebe KS^-a ' i upravnop obiekta.

f I. emOvim put ulaze u radnu zonu i svi zaposleni koji za

prevoz koriste drumski saobraoaj.

Ulica za opslužna vozila u servisnoj zoni je dvosmerna regulacione širine 9,0 m i to:

r * ■ , ; .

U junoistočnom delu kompleksa planiran je treći ulaz koji služi za prilaz objektima koji se nalaze u ovom delu zaštitnop zelenila. Ovaj ulaz slu^i i za prilaz

- 2® -

parkiralištu individualnih vozila koji se nalazi u zelenom pojasu van radne zone.

Saobraćajna mreža unutar konnleksa van servisne zone predvidja se kao jednosmerna i služi sa dopremu materi- jala i robe5 kao i za kretanje urgentnih vozila u slu- caju požara.

U zaštitnoj zoni zelenila prema industriji indicirana je mogućnost vodjenja industrijsko^ koloseka paralelno sa levim kolosekon Beograd-Zagreb. Konačno sagledavanje ovog rešenja biće predmet proučavanja teretno-eelezni- ckog saobračaja. Takodje je indicirana mogucnost preba civanja saobracajnice VI - VI preko T--8 u buducu stambenu zonu. I :

6.H. Pešačka kretanja iz pravca sever--jug i u okviru sapor koloseka

Tehnička putnička stanica locirana je svoj.im većin - širim delom izmedju stambene zone Gornji. Zemun.i indus trijske zone autoput i svojim užim delom izmedju razvoj- nog pravca Batajnica (stambene zone i centra).

Dužina podužnog pružanja stanice iznosi oko 2,8 km.

Poprečna pešačka kretanja iz pravca sever-jug moruće je. . . . neostvanti iskljucivo duž tangent saobra.6aini.ee t-6 l to

kretanje stanovanja industrija, m.ada se zbon; velikih relacija pre m.ože i u ovom delu oeekivati koriScenje li* nija JG saobracaja duž ove saobracajnice.

Na potezu od 1,5 km izmedju saobraća.jnice T-6, T-8 iluzorno je očekivati bio kakva poprečna pešačka kreta­nja bilo podzemna ili nadzemna s ozbirom da bi du:r,.ina nos ta odnosno podhodnika bila min. 6 00 m.

- 23 -

Tako se smatra da bi bilo veona nepovoljno voditi pe~ šake duž saobracajnice T-8 koja na dužini od oko 260 m prolazi ispod tehničke stanice.Medjutim izmedju stambenib zona* na delu zapadno od saob- racajnice *T-8 name6e se potreba za uspostavljanje peča- čke ve ze.Pešačka kretanja unutar samog kompleksa u radnoj zonis tehničke stanice planirana su u nivou sa kolosecima iz vise razloga:

pre svega jer se radi isključivo o kretanju radnog osoblja obučenog za ovakvu vrstu posla koji se naj- vecirn delom obavlja u pokretu,nadzemni prelazi, tj. Ta.£arele iznad žel. postrojenja mora|e bi imati min. visinu oko 7,0 m zbor prolaza vozova što ukupno znači savladjivanje visine od 14 тп

. i predstavlja nepovoljno rešenje.

Radi povoljnije^ pristupa zaposlenih teritorij^ koja je u zalenom pojasu nam.enjena za nji^ovu rekreaciju u toku daljeg rada i saradnje sa Zavodom za ргојektovanje ZJ'J ispitaće se moručnost 0tvaranja pešačkor prolaza ispod levog koloseka Beograd-Zagreb.

6.4.3. Javni gradski saobracaj■ ’ 1

\

Prema DU planu odnosno sagledavanju korisnika u 2000-toj godini predvidja se 2000 radnih mesta u tehničkoj put ničkoj stanici. U najjačoj smeni pojaviće se 1000 radni- ka za koje je predvidjena sledeća distribuciia na sred.stva prevoza:Sredstva prevoza:1. putničkim automobilom 15*2. javnim prevozom 10%3. železnicom 40% "4. posebnim prevozom 30% 5. pešice 5%

- 2a -

Tehničko-putnička stanica u uličnoj mreži ina kolski pristup iz poprečne saobraćajnice T--6. Od ove je ulaz u stanicu udaljen 600 n. Saobr ad a jn.i cor* т-6 ргела uslov - nom planu javnop pradskop- saobracaja 2000 p. prolazi autobuska linija koja preseca podučne. podužne linije protežu se paralelno sa osoir razvoja Beograda - Bolec- Batajriica, i znatno su jaoe od popreenih. U koliko bi zaposleni radnici u zonis javnim ^radski^ saobraćajem isli na rad u najvećoj neri bi kao putnici podur.nih linija presedali na: liniju koja prolazi saobracajnicom T-6.

J • Г ’ "v • . Л • * . . . . . 'Zona tehničko-putničke stanice nema direktan pristu sa podužnih saobraćajnica I Rulevar i Autoput Beoprad-Zapreb

* ; Г * f:> . \ -7 • , -» # #već posredno iz saobracajnice T 6. Otud je njen oristun- za javni pradski saobracaj nepobodan; pa je i procenjeno ucešće ove vrste prevoza sa 10% sratra realniir.

Zaposleni radnici u tretiranoj zoni posedovace povlaš dene karte za prevoz ?eleznicorp„ Kako ce ovim vidom bi~ ti omogućen direktan pristup u zonu stanice predvidjeno je da će najveći broj zaposlenih tj „ 40% dolaziti na rad železnicoin.

Posebnom autobuskom prevozu predvidjeno je исезсе u od lasku na rad od 30%. Za ovo su osnovna dva povoda: prvi je ,da se zona ne oslanja na podu^ne saobracajniće sa ko- jih bi pristup bio direktan vozilima javnop rrradskop saobracaja drupi je da i postojeće orpanizacije u sused stvu, sa velikim brojem radnika5 kao sto su Ikarus , i j imaju dobro orpnizovan poseban prevoz. Ovakavnačin prevoza nar.eravaju da zadrre iako irvaju direktan pristup sa podu .ne saobraeajnice Auto-put Beoprad-Zapreb. Otud je zbop vrlo jake koncentracije radnih mesta na uzanom prostoru na kon nerra velikop izbora linija javno^ pradskop saobracaja, dat naplasak na poseban autobuski prevoz.

- 23 -

Procentualno uoešće putničkim automobilon 15% i pešice 5% ptoisteko je na osnovu prethodnog odredjivanja jav~ nog gradskog saobracaja, železnice i posebnog prevoza«, Otud je realno.

Napred sagledana distribucija putnika poslužiće kao baza za odredjivanje broja parking mesta. uzimajuci u obzir stepen motorizacije 1:2 za individualna vozila»

So5o Telmička J nfr_astruktura.

бo5o 1 o Hiđrotehnička J^ež&^ i postrojenja •“ vodovod i kanali zaci 3 a

Kanalizacija:Paralelno sa izgradnjom saobracajnice T~*6 vrši se izgra- dnja kišnog koloktora 0 260/165 сш i i'ekalnog kanala 0 500 miuo Izgrađnja&šnog kolektora i fekalnog kanala u saobracajnici T~6 predvidja se do auto-puta Beograd-Za- grebo Priključci fekalne i kišne kanalizacije telmičke stanice na primarim mrežu u sacbraćajnici T-6 izvršiće se na raskrsnici T-6 sa Južnim bulevaronio

U toku gradnje kanalizacije u saobracajnici T~6 izvrčem su priključci van kolovoza T-6 da lie bi kasnije došlo do raskopavanja iste0

ffekalna kanali.zacijaHaspoloživa visinska razlika izmed.ju kote dna kanala u priključnpm silazu postojećeg kanala (81,54-) i kote platoa tehničke putničke stanice oko 86,50, ne obezbe- djuje gravitaciono oticanje fekalne vode iz objekata stanice0 Iz ovoga sleđi da je na mrežu potrebna izgrađ- nja fekalne orpne stanice„

- 24

A n a 1 i t i'č k a p r o v e r a' ta o g u c n o s t i p r i k l j u č k a n a p o s t ’o j e ć i f e k a l n i k a n a l u s a o b r a c a j n i c i T ~ 6

Kota dna kanala na mestu priključka na fekalnu kanalizaciju saobraćajnice T-6 sa Južnim bulevarom je 81,54 a kota samog priključka je 81,54 + 0,16 + 81,70 m*

Kota dna odvodnog kanala kod predvidjene crpne stanice sa pretpostavljenim padom i = 0,4 % i na rastojanju 790 m„ je:

81,70 + 1 X i = 81,70 + 790 X 0,4 = 84,84 m.

Kota postojećeg terena kod i^redvid jene crpne stanice je 87,35 m.

Kota dna predvidjenog dovodnog kanala iz kompleksa kod pre­dvidjene crpne stanice, sračunaće se za najudaljeniji obje- kat tehničke putnicke stanice "Ekspres magacina"»

Kota platoa "Ekspres-magacina” je 86,50 m0

Za usvojeni pod fekalnog kanala i = 0, 5% i otstojanja .izme dju "Ekspres - magacina" i crpne stanice od 880 m0 Kota dna kanala kod crpne stanice je: 86,50 - /2+880x0,5/ = 80,10 m„

Iznetom analitičkom proverom, dokazana je neminovna potreba z izgradnjom fekalne crpne stanice„Analitičkom proverom došlo se do padova /0,4% i 0,5%/ od ko j ill se može otstupiti, prilikom izrade glavnih projekatac

U priloženoj situaciji R = 1:2,500 dat je orijentacioni polo- žaj crpne stanicee Mikro lokacija crpne stanice, oarediće se naknadno - prilikom izrade projekta fekalne kanalizacije a u saglasnosti sa Zavodom za planiranje razvoja grada Beograda

" V/ •

- 25 -I

U priloženoj situaciji data je takodje orijentaciona trasa rnreže fekalnih kanala sa mogucim padovima«,

U sistem fekalne kanalizacije nije jedino obuhvacen obje- kat peskare sa svojim sanitarnim čvorom, jer prelaz kana- lizacije po konstrukciji mosta preko T-8 je nemogu6e

Kanalisanje objekta peskare, vršilo bi se preko nepropusne septičke jame, koja bi so čistila posle svakog punjenja ili na neki drugi način uz saglasnost nadleznog sanitarnog organa»

Kišna kanalizacija

Prema generalnom rešenju kišne kanalizacije za stambenu izgradnju. za pravac Batajnice planira se izmedju tran- sverzala T-6 i T-8oEvakuacija kišnih voda vršiće se preko predvidjenih kolektora u saobracajnicama T-6 i T-8.

Kolektor 0 260/165 sm.u saobraćajnici T-6 je u fazi izg- radnje *DU planom saobracajnice T-8 predvidja se takodje izgrad- nja kišnog kolektora0 Sa jednog dela kompleksa tehničke stanice kišne vode bi se odvele u kolektor u izgradnji u saobracajnici T-6, a sa drugog dela kompleksa odvela bi se u predvidjeni kolektor u saobraćajnici T-8 tj. početak izgradnje tehničko-putničke stanice zahteva i iz­gradnju kolektora u saobracajnici T-8 prema datoj trasi u detaljnom planu saobracajnice T~80

A n a l i t i č k a p r o v e r a m o g u c n o s t i p r i k l j u č k a k i š n e k a n a l i z a c i j e t e h n i č k o - p u t n i č k e s t a n i c e z a k o l e k t o r u i z g r a d n j i u s a o b r a- ć a j n i c i T ~ 6

Kota dna kq iala na ntu pri.ljtička A: za kišni kolektor je 79»80 q. a kota sanog prikl jučka je 79>80 + 0,20 - 80,00

26 -

Kota dna kanala na mestu silaza B_: Ctstojanje izmedju pri- ključka A do silaza B 1 = 900 me usvaja se orijantacionipad 0,2 %oKota dna kanala silaza B = 80,00 + 900 x 0,2% = 81,80 xm.Kota dna kanala na mestu silaza 0; Otstojanje izmedju silaza B do silaza C l = 460 mQ usvaja se orijentacioni pod 0,5 %°Kota dna kanala silaza G = 81,80 + 460 x 0,5 % = 84,10mo Kota platoa "Ekspres-magacina11 je 86,50 mcProvera za saobracajnicu T--8: Kota nivelete saobracajnice T-8 na raskrsnici sa Južnim Bulevarom je 78,SO m0 Kota dna kolek- tora bice ispod ove nivelete za 2 do 3,0 m.Visinska razlika izmedju platoa 86,50 i kote dna kolektora, koji ce biti.oko 78,80 do 2-3 m. omogući ce gravitacioni odvod kišnih voda«Početak izgradnje tehnicko-putnicke stanice zahteva i iagra- dnju kolektora u saobraćajnici T~8 prema datoj trasi u Deta- ljnom planu saobracajnice T-8. Izgradnja kolektora predvidja se tunelskioOdvodnjavanje podvožnjaka sa kotama /84026 i 84,67/ vršiće se preko predvidjenog kišnog kanala duž saobracajnice VI.Kota prikljucka na predvidjeni silaz u saobracajnici T---6 je 80,64 + 0,36 = 81o00o

Odstojanje izmedju prikljucaka D i prvog podvožnjaka F1 = 695o Usvaja se orijentacioni pad 0,2%e

Kota dna kanala ispod podvožnjaka P 81+695x0,2% + 82,39

Kota, dna kanala ispod podvožnjka N82o20 + 500 x 0,2% = 83,20 m*

- 27 -

Vodovođ:

Generalnim rešenjem snabdevanje vodom stambene izgrad- nje pravca nBatajnicaH na сгјеш se području nalazi i kompleks tehničke putničke stanice Zernun, u saobracajnici T-6 predvidja se polaganje vodovođne cevi 0 600 mm sa vezom na 0 1000 u Bulevaru Lenjina i iia postojeću cev0 300 duž autoputa Beograd-Zagrebo

Projektom glavnog. dovoda vode od Zemuna do Batajnice, čija je izgradnja u toku, duž Lenjinovog Bulevara na raskrsnici sa T--6 predvidjena je račva za spoj cevi od0 600 anio Na cevi od 0 600 mm potrebno je ostaviti potpunu račvu za priključivanje vođovođne mreže tehničke stanice, Račva se predvidja na raskrsnici prilaznog puta i saobracajnice T-6CU pril°ženo0 situaciji - urbanističko rešenje hidro- tehničke mreže i postrojenja - R = 1:2300 koja je sasta- vni deo ovog DU plana, dato je orijentaciono rešenje vodo>- vodne i kanalizacione mreže u kompleksu tehničke stanicee

6o5.2o Energetska i PTT mreža i postojenja Električna enorgijaSnabdevanje električnom energijom predvidja se iz pos- tojeće ТБ 33/10 kV Ikarus koja se nalazi u neposrednoj blizini kompleksa tehničke stanice u industrijskoj zoniautoput Ie1 . ’U sklopu kompleksa tehničke stanice predvidja se izgrad- nja potrebnog broja transformatorskili stanica 10/04 kV»Povezivanje TS 33/10 k¥ Ikarus sa TS 10/0,4 kV locira-nim u kompleksu predvidja se podzemnim električnim vo-dovima, tipa, broja i preseka prema energetskim potre-bama u pokrivanju vršnog opter06enja svih potrošaca ukompleksu, s tim da se u izvanrednim prilikama načina ra~ da distributivne mreže područja može ostvariti odredjena pouzdanost.

28 -

Javno osvetljenje

Predvidja se osvetljenje slobodnih i komunikativnili površina unutar kompleksa pri čemu treba postići odredjeni nivo fotometrijskih karakteristika za pojedine namenske povi'šineo

PM?Telefonski priključak predvidjen je na postojecu automatsku

’ - ttelefonsku centralu ‘'Zemun IIU a veze treba izvesti kab~ lovskim TT vodovima postavljenim u kablovskoj kanaliza- ci ji»

Snabdevanje toplotnom energijomSnabdevanje svih objekata predmetnog kompleksa toplot­nom energijom tj« potrebama grdjanja i sanitarne tox le vode planira se preko jedinstvene gradske toplovodne „mreže iz buduce centralne kotlarnice Gornji Zemun.

U slučaju da pre realizacije stanice ne dodje do izgrad- nje centralne kotlarnice u kompleksu je predvidjena izgradnja individualnog toplotnog izvora kao privremeno rešenje

бобо Zaštita životne sredin_ePlanirana telmička stanica Zemun je opkoljena industrij- skom i stambenim zonama. S obzirom na ocekivani visoko-. frekventni saobraćaj železničkih vozila razne servise i radionice, .predpostalja se da će se stvarati nepovolj- nosti u vidu komunalne buke i vibracije koje 6e ugrožava- ti svoju okolinu«, Zbog toga je u smislu postavljanja urbano-higijenskih uslova zaštite životne sredine, pla- niran zeleni zaštitni pojas gustog niskog, srednjeg i visokog rastinja sirine min«, 150 mc u odnosu na st.ambenu zonu, a u odnosu na. Industrijsku zonu min. 50 m.

- 29 -

Unutar zelenih zaštitnih pojaseva moguce je planirati manje prostore za potrebe rekreacije dece i omladine (odbojka, košarka i sl,)» Oni mogu blti locirani na prvih 50„ m* širine pojasa polazeci od margine stambene zone«,. Zeleni pojas koji dodiruje tehničku stanicu planiran je da bude od gustog niskog i srednjeg rasti- nja koje bi istovremeno predstavljale i melianičku pri~ premu za sprečavanje ulaska ljudi i domaćih zivotinja u ovu zomioProblem.aerozagadjenja se ne postavlja pošto je planira- na uglavnom električna vuča železničkih vozila. Plani- rani zeleni pojasevi *-• tamponi oko tehničke stanice x © . stavljaju u tom sluSaju dovoljnu barijeru za sprečavanje prodora gasova, nastalih od dizel lokomotiva (naftnih derivata), u okolinu.

Go7o Ozelenjavanje komp1 eksaDetaljnim urbanisiickim planom u cilju zaštite okolne sredine od buke, predvidja se podizanje zaštitnih poja- seva oko kompleksa tehničko-putničke stanicee U zavis- nosti od karaktera i namene susednih površina, zaštitni pojasevi variraju u granici izmedju 50 i 150 ш,Najmocniji tamponi zelenila predvidjaju se prema zoni stanovanja i iznose min, 150 me, prema novoplaniranom stambenom naselju izmedju saobracajnica T-10 i. T-8 (južno od tehničke stanice) 0 Prema koridoru I Bulevara širina izolacije iznosi 50,0 m odnosno zajedno sa koridorom saobracajnice cini pojas od oko 200,0 m do stambene zone Gornji ZemunoRadi otklanjanja nepovoljnog uticaja komuualne buke, predvidja se slai)Ovit raspored vegetacije nekoliko ni- zova i:>očev od najniže u zoni stanice, a prema kompleksu stanovanja, 6dn„ industrije linija ide uzlaznim tokom.

- 30 ~

Znatnog udela u zaštitnom pojasu zone treba da imaju cetinari visokog ra.sta, a u podstojnom spratu zimzeleno išibljeo Na taj' način, tokom čitave godine ovaj pojas ce vršiti svoju funkciju0

S obzirom na konfiguraciju terena i izloženost predmet- nog kompleksa vazdušnim strujanjima iz svih pravaca pojas zaštitnog zelenila ima i ulogu vetrobranog pojasa«

Za razliku od zone zaštite unutar samog konpleksa - železničkih postrojenja, oko objekata servisa KSE-a i upravnog objekta predvidja se dekorativnija obrada zelenih površina, odnosno korišćenje ukrasnih vrsta i formic To se narocito odnosi na prostor oko upravne zgrade u okviru koje se predvidja centralna kuliinja sa restoranom i odmaralište za potrebe mašinske službe i vozno osoblje«

6 o 8 D Qpstenarodna odbranaIzgradnja objekata cifilne zaštite u kompleksu regu- lisaće se u saradnji i saglasnosti sa Gradskim sekre- tarijatom za narodnu odbranu u skladu sa pozitivnim rjropisima iz ove oblasti *

6e 9o Obraz 1 o žeii e ojois moguće etapnosti izgradnje

6o9»lo Etapnost u kompleksu tehničke staniceKada je reč o etapnosti izgradnje tenničke stanice ne može se govoriti o etapnosti u smislu dovodjenja u p.i~ tanje izgradnje x ojedinih. funkcijonalnih grupa postro- jenja u okviru stanice0 .Cela stanica predstavlja jedin- stvenu funkcionalnu celinu tekojoj svaka grupacija iz- vršava samo jedan od niza ustanovaljenili zadataka«,

31 -

Prema napred iznetom jasno je da se kod etapnosti iz- gradnje stanice može govoriti isključivo o kvantitatu radova koji ce se u prvoj etapi izvesti u okviru poje- dinih namcnao Medjutim s obzirom da je preciziranje iz- gradnje I etape unutar kompleksa još uvek u fazi razma- tranja od strane investitora to isto neće biti predmet usvajanja ovog planskog dokumenta.

Prema predračunu investicije po izvrsenoj reviziji ide~ jnog projekta 8c01ol974-* god. za sve radove predvi- djene za I etapu - idejni projekat Beogradskog železni- čkog čvora knjiga 36 orijentacioni troškovi uredjenja gradjevinskog zemljišta i planirane izgradnje kompleksa tehničke putničke stanice iznose 133 > 177 »006 dirio Za kompleks računata je teritorija izmedju dva magistralna koloseka Beograd-Zagreb«, Ravodi obuhvaćeni ovim pred- računom su sledeci:

loOo zemljani radovi2„0o betonski objekti3o0o čelični objekti4o0o gornji stroj5*0o tehnička infrastruktura6.0. unutrašnji i pristupni putevi7o0o odvodnjavanje platoa

U I etapi je planirano i izvodjenje kompletnog donjeg stro- ja za definitivno rešenje tehničke stanice, odnosno po- dloge, za izgradnju koloseka, kako se u kasnijem periodu tjo sledećim etapama realizacije može odmah. prici re~ alizaciji gornjeg stroja tj. postavljanju planiranog broja kolosečnih. postrojenj?. za preametnu etapuc

60 9 o 2 o Etapnost izgradnje saobrncajne i teLrJ.olr-Qјлfrastrukture_kao uslov za funkcionišan j e stanice

Da bi se omogućila realizacija i funkcionisanje I etape u kompleksu stanice, neophodno je izvršiti sledeće radove na primarnoj infrastrukturnoj mrezi okolnog po~ dr uč j a»HSaobracaj- Izgradnju pristupne saobraćajnice VI-VI od saobracaj- nice T-6 (koja je već u realizaciji planiran završetak izgradr je do autoputa je 1976c) do planiranih ulazau stanicu«,

(Saobraćajna mreža unutar kompleksa gradiće se u zavis- nosti od dinamike realizacije samog kompleksa)«

Vodovod- Postaviti vodovodnu cev 0 600 od Buievara Lenjina do autoputa sa priključkom na postojeću 0 300»

Kišna kanalizlacija

- Dovršiti postavljanje kišnog kolektora 0 260/165 cm u saobracajnici T~6 (sada u fazi realizacije).

~ Izgraditi kišni kolektor u saobracajnici T-8 prema datoj trasi u DU planu saobracajnice T-8e

Pe kalna kanali zaclj a- Izgraditi glavni odvodni kanal u kompleksu sa crpnom stanicom od prikljucaka na T-6 a sekundarne kanalevl zavisnoeti od etapnosti izgradnje.

x Primarna mreža nije predmet usvajanja ovog detaljnog plana«,

33 -

Električna energija• i' . f

- Postaviti podzemne električne vodove od postojeće TS 35/10 kV "Ikarus'1 južno od tehničke stanice,do kompleksa tehničke stanice u cilju obezbedjenja električne energije.

Izgradnja distributivne električne mreže i odgovarajućeg broja TS 10/0,4 kV u kompleksu vršiće se prema dinamici realizacije spol.jnih postrojenja.

PTT- Izgraditi novoprojektovanu ТТ kablovsku kanalizaciju duž saobraćajnice T~6 od postojećeg PTT šahta u Ugrinovačkoj ulici do kompleksa tehničke stanice.

! tSnabdevanje toplotnom energijomU prvoj etapi u koliko pre realizacije stanice ne dodje do izgradnje centralne kotlamice "Gornji Zemun1' potrebno je da se izgradi individualni toplotni izvor u samom kompleksu tehničke stanice uz prethodne uslove i saglas- nost preduzeća Beogradske elektrane.

6о9оЗ« Etapnosti realizacije okolnih namena

Stanovanje:Istovremeno sa izgradnjom tehnicke stanice Zemun očekuje se izgradnja stambenog naselja prema Detaljnom planu Gor- nji Zemun što znači da u toku izrade investiciono-telini- čke dokumentacije treba voditi računa o medjusobnim odno-• sima naročito u pogledu uticaja buke iz tehničke stanice.Saobraćaj:Istovremeno sa izradom ovog plana i njegovim usvajanjemu procesu usvajanja se nalazio i detaljni urbanistickiplan saobracajnice T-8 od Batajničkog puta do autoputaBeograd-Zagreb, koja predstavlja deo prvog autoputskog poluprstena prema GU-planu.

- 34 -

U vreme izrade ovog DU plana saobracajnice T~8 je poslat od strane Izvršnog saveta na javno razmatranje« I ako su ova dva DUP medjusobno u skladu ostaje problem uskladjiva-- nja etapnosti realizacije« Naime pošto koloseci tehničke stanice u širini od oko 260 m0, prelaze preko T~8 to znači da tu mora biti izgradjen objekat» Ukoliko se tehnicka stanica i T~8 grade istovremeno finansiranje ovog objekta bi verovatno bila zajednička obaveza oba poduhvata.Ukoliko bi se gradila tehnicka stanica pre ostaje problem f i nans ir ar j a ovog objekta. Odnosno, ukoliko se objekat nebi gradio zajedno sa izgradnjom tehničke stanice buduci investitor saobracajnice T~8 bi imao obavezu da ga izgradiV ' V ’ : , .' I - . - .u uslovima postojanja železničkili koloseka i stalnog odvi*~ janja saobracaja (mogle bi da se ispitaju i izvesne moguc-- nosti delimičnog gradjenja objekta samo ispod magistralnili koloseka i si.)«

Sličan problem samo sa daleko manjim finansijskim efektima se postavlja u odnosu na pešačke veze izmedju stambene zone u delu koji se nece prema dosadašnjem sagledavanju rada na Etapnom planu graditi do 1985. godine0

ZAVOD ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA

DETAKTNI URBANISTIČKI PLAN TEHNIČKE PUTNICKE STANICE

ZEMUN- URBANISTIČKI USLOVI -

BEOGRAD, MAJA 1976» GODINE

SADR2AJ1.0. OPSTI DEO

1.1. Osnov za izradu plana1.2. Teritorija plana1.3. Predmet plana

2.0. PR0ST0RN0 z TEHNICKI USLOVT

2.1. Namena zeirljista2.1.2. Fadna zona2.1.2. Zona zaštitnop zelenila2.1.3. Arhitektonski objekti

Uslovljenosti u odnosu na steo.ene urbanističko-pravne obaveze i postojece stanje

2.2.1. Stečene obaveze2.2.2. Postojece stanje

2.3. Saobraćajne površine

2.3.1. Kolska kretanja2.3.2. Pešacka kretanja

2.4. Tehnicka infrastruktura2.4.1. Hidrotehnička nreža i rostrojenja2.4.2. Energetska i PTT rreža i postrojenja

2.5. Urbano higijenske mere zaštite2.6. Uredjenje slobodnih zelenih površina2.7. OpStenarodna odbrana

3.0. USLOVI SARADNJE

1.0. 0РБТ1 DEO bio 4356/741.1» Osnov za_ i zr adu p lana

Deta'l ni urbanistick! plan t-eliničke putnicke stanice Zemun., radjen je na osnovu smernica Generalnog urba-* nističkbg plana Beograda kojim. su .utvrdjene osnove za razvitak i prostorno uredjenje teritorije grada Beo- grada do 2000*-te god. kao i na osnovu postavki utvrdje- nih Odlukom o urbanističkom rešenju rekonstrukcije i izgradnje putničkog železničkog čvora u Beogradu /"Slu zbeni list grada Beograda11 br. 5/71/« :

1.2. Te r i t or i j a jplana. Teritorija obubvacena ovim planom prostire se izmedju postojećih železničkili putnickili stanica Zemun i Zemun Polje.Ovim detaljnim planom obuhvaćene su sledeće katasta- rske parcele:

K.O. Zemun II razmera 1:1000a) delovi kat. parcela: 4-303; 4-304; 4-305; 4306;b) cele kat. parcele: 4303/1; 4303/2; 4303/3;4-303/24; 4303/27; 4303/28; 4303/29; 4303/30;4302/1..; 4302/2; 4301/.].; 4301/2; 4300/1 5 4300/2; 42

- " ' IE.O. Zemun IV razmera 1:1000 dl.br. 204; 205; 209;

• 210; .223; 224 ; 227;a) delovi kat. parcels.; 1008/14; 1006/1 5 ; 1008/16;

1003/17; 1008/18; 1008/19; 1008/20; 1008/21; 1008/22; 1008/23; 1008/24; 1008/25; 1008/26; 1008/27; 1008/28; 1003/29; 1006/1; 1005; 1004; 1000; 998; 997; 996; 995/1; 994/4; 993/4; 992/4; 991/4; 990/3; 987/5;

f 987/4;: 986/4; ^64 /1 960/16 ; 960/15; 960/14; 960/13; 960/1 2 ; 960/1 1 ; 960/1 0 ; 960/9 ; 960/8 ; 960/7 ; 960/6 ;

960/5; 960/4; 960/3 ; 960/2; 960/17; 960/1 ; 925/1;930/15; 930/2 ; 930/3; 930/4-; 930/5; 930/6; 930/7;930/8; 930/9; 930/10; 930/11; 930/1 2 ; 930/13; 930/14; 931/1; 931/2; 1071; 1070; 1068; 1067; 1028; 1027;1026/1; 1025/1; 1024/1; 1023/1; 1010/2 ; 1018; 1017; 1016/2; 1016/1; 1015; 1014/1; 1014/2; 1318; 1031;1030; 885; 886/1 ; 881/1; 889/1; 852/2; 850/1 ; 896/1 ; 897/1; 899/1; 900/1 ; 910/1; 901/1; 901/1; 902/1;903/1; 904/1; 905/1; 910; 910/2 ; 1315/1; 545/1; 548;549; 550; 564/24;celo kat. parcele: H M ; 1008/1 3 ; 1008/12; 1008/11; 1008/10; 1008/9; 1008/8; 1008/45; 1008/46; 1008/47; 1008/48; 1008/49; 1008/50; 1009/1; 1009/2; 1009/3; 1009/4; 1009/5; 1009/6; 1009/7; 1009/8; 1009/9; 1009/10 : 1009/11; 1009/1 2 ; 1009/13; 1009/14; 1009/15; 1009/1 7 ; 1009/18; 1008/1; 1008/2; 1008/3; 1008/4; 1008/5; 1008/6; 1008/7; 1008/51; 1008/52; 1008/53; 1008/54; 1008/55; 1008/56; 1008/57; 1007/1 ; 1007/2; 1006/2; 985/1 ; 985/2; 984; 983; 982; 981; 980; 979; 978; 977; 976; 975; 974; 973; 972; 971; 965; 966; 967; 968; 995/4; 994/5; 993/5; 992/5; 991/5; 990/4; 987/7; 987/8; 986/5; 964/4; 960/26; 960/27; 960/28; 960/29; 960/30; 960/31; 960/32; 960/33; 960/34; 960/35; 960/36; 960/37; 960/38; 960/39; 960/40; 960/41; 960/42; 925/2; 924; 923; 922; 921; 920; 919;926; 927;' 929; 930/1; 930/16 ; 930/17; 930/18 ; 930/19; 930/20; 930/21; 930/22; 930/23; 930/24; 930/25; 930/26; 930/27; 930/28; 930/29; 931/61; 1345; 1365; 1364; 1363; 1362; 1026/2; 1025/2; 1024/2; 1023/2; 1010/3; 1010/4; 1010/1; 1014/3; 1014/4; 1013/2; 1010/1; 1012/1; 1012/2; 1316/2; 1316/1; 886/2; 887/1; 887/2; 888/2; 389/2;<850/3; 850/4; 896/2; 897/2; .899/2 ц 900/2; 910/3;901/2; 902/2; 903/2; 904-/2; 905/2; 910/4; 910/5;545/2.« 570; 564/25; 1361; 1360; 1315/2; 1334/2;

- 3 -

1.3 Pređmet plana { . ..

Detaljni- urbanisticki plan, sintezom mnogobrojnih fa- ktora koji definišu mogućnosti ovog podrucja da pri- mi jedan tako specifičan objeka+ kao što je tehnicka pu- putnicka stanica, utvrdjuje: detaljnu namenu zemljišta odredjenu za potrebe izgradnje železničkih postrojenja objekata i neophodnog pratećeg sadržaja, u servisnoj i zoni zaštitnog zelenila, koji je funkcionalno vezan za železnicu; urbani&tiSko rešenje interne nreže saobra­ca jne i tehničke infrastrukture; način korišćenja zenlji- šta i nere zaštite okolinejj urbanističko rešenje slobodnih zelenih površina«:Zbog toga ovaj plan predstavlja i pravni osnov za reša- vanje imovinsko pravnih odnosa vezanih za uredjenje i pripremanje gradjevinskog zemljišta.

U dokumentaciji ovog DU plana dat je prikaz moguceg re­sen j a primarne mreže tehničke i saobraćajne infrastructure tjo mreže indicirane van kompleksa tehnicke putnicke sta­nice do povezivanja sa postojećom infrastrukturonic

Utvrdjivanje definitivne trase primarne infrastructure vrsi6;e se kroz posebne urbanisticke uslove odnosno DU planove i nije premet razmatranja ovog DU plana, /npr. usvajanjem DU plana saobraćajnice T8 usvajaju se uslov.i za izgradnju saobracajnice i kišnog kolektora u.njoj/«

Prednetnin DU planon nedaju se uslovi za izgradnju toplotnog kolektora ispod stanice. Deo kolektora koji treba da prodje iepod zoleznickib. poetrojersa bice pred.net posebnih urbanist.uslova na osnovu ^ireg ~ ■ledavanja rešenja toplotne; mreže Gornjeg Zemuna. Zbog tog^ je ovim planom predvidjeno pri- vremeno rešenja snabdevanja kompleksa toplotnom energijom u -prvoj etapi izgradnje0

_ 4 -

Sem elemenata navedenih u tac* I d ovih uslova kao po- dloga za izradu ovog plana poslužio je i izvod iz "Ide- jnog projekta Beogradskog železničkog čvora - putnički saobraćaj" /koji se odnosi.na predmetnu stanicu knjige Ђго 15, 16o 17/o Ovaj elaborat je izradio Zavod za pro- jektovanje ZJŽo

U toku izrade DU plana vršena je konsultativna i stručna saradnja sa predstavnicima projektnog Zavoda zeleznice.

Polazeći od .napred iznetog ovaj plan sadrži i izvesne ele- mente urbanističkpg projekta, odnosno-rešenje u okviru . namene: površina, elemente • fizicke s.trukture /graf» prilog br. 2/, unutrašnjeg saobraćaja i mreže infrastructure 11 za- visnosti od stepena obradjenosti pojedinih delova proje- ktne dokumentacij e•

Navedeni elementi su podložni daljoj razradi i toku izra­de tehničke dokumentacije kada će se izvršiti konačno us- kiadjivanje i utvrdjivanje svih prisutnih činilaca /obje- kata, postrojenja i infrastrukture/ u saradnji sa Zavodom za planiranje o •r

Projektom je potrebno. zadovoljiti u datim: okvirima tra- žene kapacitete i ostale zahteve navedene u ovim uslovima u pogledu odnosa izgradjenih i neizgradjenih površina, me- sta za parkiranje, kvadrature i nacnna oblikovanja obje- kata visokogradnje, uredjenja slobodnih zelenih površina, priključivanja na mrezu komunalija i dr =

Prikaz postignutih kapacitota i bilansi: površina kao - i ob- ražloženje- rešenja dati su- n opisu DU plana i sastavni. su deo ovih uslova., ■ , ..., r ■ • , .. .... ,

Trasa industrijskog koloseka prikazano na situaciorAm pla-novima 1:1000 i 1:2500 predstavlja jedno od mogućih reše-nja i nije predmet usvajanja ovog detaljnog urbanističkog plana.

-D-

S obzirom da ie u elaboratu "Urbanističko rešen je rekonstrukcije

i izgradnje putnickog železničkog čvora u Beogradu", koji je usvojila

Skupština grada, dat iscrpan opis sa urbanistickim i ekonomskim

obrazlosenjem i da je po izvršenoj reviziji idejnog projekta 3eograd-

skog železničkog čvora - knjiga 36 izvrsen predračun investicija

za radove predvidjene za I etapu celog čvora nema potrebe da se

to ponavlja i u ovom elaboratu, te se pomenuta problematika ovde ne

obradjuje.

For svom karakteru ovaj plan treba da posRiži za d a lji rad na pro-

jektnoj dokumentaciji, odnosno on predstavlja. osnov zaizradu tehni­

cke dokumentacije tehnicke putnicke stanice Zemun,

2 .0 . PROSTORNC-TEHNICKI USLOVI

2 .1 . Namena zem ljista

Cvirn uslovima utvrdjena je detaljna namena zem ljista za izgra-

driju železničkih postrojenja, objekata i pratećeg sadržaja, odnosi

i površine pojedinih zona.

Namena zem ljista grupisana je u dve osnovne celine:

2 .1 .1 . Radna zona - zona železničkih postrojenja izmedju levog i desnog

koloseka magistralne pruge Beograd-Zagreb.

a) Prijem otprema i održavanje putničkih kola i garnitura - cbu-

hvata sev®mi i središnji deo kompleksa. Prem a tehnološkom

programu ova zona se sastoji iz vise specijaUzoyanih jedinica

gde se v rš i: prim o-predaja voznih garni tura izmedju vozopra-

tnog i staničnog osoblja, globalni tehnički pregled spolja i unutra

u cilju utvrdjivanja potrebe za izbacivanjem nekih. kola iz sasta-

va garniture i popune ispravnim kSfitSa* preform iranje garniture

-6-

prema sastavu odlazećeg voza, higijensko sanitarna obrada,

spoljno pranje garnitura spaljivanje otpadaka, nužne opravke

i preglecii uredjaja kola bez otkačinjanja iz kom pozicije, sna­

bdevanje vešom i sanitamo • higijenskim mafcerijalom, čeka-

nje na opremu prem a ternosu, proba kočenja, predgrejavanja

u zimskom periodu i konačna otprema gamttura prema tumusu.

Svaka radna jedinica oprema se odgovarajućim objektima, post-

rojenjim a i uredjajim a radi sprovodjenja užeg tehnološkog procesa.

Objekti m ciaju b itlaavrem eni, funkcionalni i izvedeni prema

odgovarajućim tehničkim propisim a. ,;

Mikrolokacija i. kapaciteti pojedinih tehnoioških celina (objekata

i železničkih postrojenja) precizno će se utvrditi u toku izrade

tehničke dokumentacija a u saradnji sa Zavodom za pianiranje.

Mikrolokacije rezervoara i drugih skladišta za zapaljive tečno-

sti i tehničke gasove za servis i snabdevanje dizel lokomotiva

gorivom indicirane u orijentacionom rešenju fizičke strukture

p recizirati i bliže odrediti, saglasno odgovarajućim tehničkim

propisim a, u toku izrade glavnih projekata, u sarddnji sa Zavodom

za pianiranje i Gradskim sekretarijatom za unutrašnje poslove -

inspektorat za protivpožarnu zastitu.

Za ova skladišta shodno pozitivnim propisima obezbediti odgovara-

juće pristupne saobraćajnice za vatrogasna vozila.

b) Serv isi - zona obuhvata južni deo kompleksa iznad zaštitnog zelenog

pojasa prema industriji. U ovcj zoni smešteni su pojedinačni objekti

i postrojenja fankcionalno vezana za železnicu kao sto su: upravna

zgrada sa centralnom kuhinjom i odmaralištem za potrebe mašin-

ske službe i vozno osoblje, objekat i postrojenja za transport eks­

pres robe i automobila, objekat i železnička postrojenja za snabde­

vanje kola za e£<svat}je i ručavanje, služba za opravku prage (ZOP)

kotlam ica, rezervoar i kompresorska stanica.

-7-

У okviru zone servisa za potrebe službe KSR-a neophodno je• •В"’'/:‘0 'ТЈОУ it". ' I f . - . .-j . . . .

prema važećim tehničkim propisima, a u skladu sa potrebnim ka-

pacitetim a, predvideti skladištenje tečnih goriva i tehničkih gasova

‘ u neposrednoj blizini objekta. Indikacija rnoguce lokacije data je

u qrijentacionom rešenju fizičke strukture. Preciznu mikrolokaci-

ju i kapacitet objekta utvrditi u toku izrade investicbno-tehničke

dokumentacije (glavnog projekta) u saradnji sa Gradskim sekre-... • • . ■ • ‘ « *

tarijatom za unutrašnje poslove - Inspektorat za protivpožamu

zaštitu.

Sem navedenog sadršaja objekata i postrojenja koji su predmet

ovog detaljnog plana, predmetna zona raspolaze i izvesnim re z e r-

vnim površinama. Na ovim površinama moguća je izgradnja sadržaja.. i ■}. * ‘ A". • . vA-

• *•* / f • ’ ' ; • ;

funkcionalno vezanog za predmetnu zonu i njenu namonu na osnovu

posebnih urbanističkih uslova uz uslov da %* izgradjenosti ne bude

veci od 50%. “ X j

Sem napred navedenih jedna od glavnih karakteristika ove zone je

povezanost sa ođgovarajućim železničkim postrojenjim a kao i sa

gradskom saobraćajnom mrezom, odnosno preko ove zone se vrš^

celokupno snabdevanje i opsluživanje tehničke stanice drumskim

putem.

2 .1 .2 . Zoiia zastitnog zelenila - oko radne zone t j . zoneižel ezničkih pos­

tro jen ja >f '

a) Zona sa isključivom namenorn zaštite okoline od komunalne buke -

s jedne strane naslanja se na levi i desni kolosek pruge Beograd-

Zagr.eb, a sa druge na koridor primarne saobraćajne mreže (I Bu-

levar) na severu i zaštitni zeleni pojas prema novoplaniranom stam -

benom naselju izmedju saobraćajnice T-10 i T-3 na jugu i čini sa n ji-

ma celinu.

Osnovna namena ove zone je da odvoji zonu intezivnog korišćenja

stanice - radnu zonu od okoline i na taj način da zaštiti okolne

namene od buke i drugih mogućih nepovoljnih u tica ja .

4

Na pojedinim delovima izloženim vetru ona prim a ulogu vetrobra-

na u odnosu na železnička postrojenja,

b) Zona zaštite sa vise namena - nalazi se na južnom delu tehnicke

stani ce neposredno oslonjena na zOnu servisa t j . izmedju racne

zone železnice i industrijskih kompleksa (Ikarus, G rm eč).

Sem zaštite od buke i vetra osnovnu namenu ove zone čine sledeći

sad ržaji: kolski i pešački ulaz u tehničku stanicu, grupacije miru-

jućeg saobraćaja (parkinzi) za prij? m vozila individualnog i orga-

nizovanog kolskog prevoza zaposlenih, površine za rekreaciju

zaposlenih, objekti centralne postavnice, TT i SS uredjaja.

Kao servisi i ova zona raspolaže izvesnim rezervnim povrsioama.

U slučaju potrebe postoji mogućnost izgradnje dodatnog sadržaja

funkcionalno vezanog za železnicu na osnovu posebnih urbanističkih

uslova, pod ulovom da % izgradjenosti ne bude veći od 50%.

U toku rada na detaljnom planu proučene su mogućnosti vodjenja

industrijskog koloseka kroz ovu zonu. Vodjenje ove trase proučer.o

je sa stanovišta terenskih i organizacionih uslovljenosti ovog kom­

pleksa.

Ovo i3pitivanje nije predmet uyvajanja ovog detaljnog plana već će

biti predmet šireg sagladavanja mreže industrijskih koloseka.

2 .1 .3 . Arhitektonslci objekti

- Sve arhitektonske objekte u kompleksu postaviti unutar gradjevin-

skih lin ija prema protokolu regulacije a na osnovu preciznog raspo-

reda i dispozicije koji ce se na osnwu orijentacionog rešen ja fiz i-

čke strukture R = 1:1000 ustanoviti u saradnji sa Zavodom za plant -

ran je .

- Ukupna bruto razvijena gradjevinska površina arhitektonskih obje-Г‘

kata je oko 42 .000 m2.

-8-

-9-

- Visina objekata je usiovljena tehnološkim procesom , koji se odvi-

ja u tehničkoj putničkoj stanici. Cbjekte projektovati kao prizemne

hale čiste visine 6 - 7 , 0 m, ili visine P+l u zavisnosti od funkcije.

- Upravni objekat u servisnoj zoni projektovati kao prostom i akcenkt.

Spratnost ovog objekta je veća od prosečne i ne uslovijava se ovim

DU planom.

- Visinsku kotu prizem lja objekata utvrditi u skladu sa kotom pojedi-

ne grupe železničkih postrojenja,

- Platforma (orijentaciona kota data u urbani stičkom rešenju saobra-

ća ja) u č ijo j se funkciji nalaze svaki od pojeđinačnih objekata.

- Eventualne suturenske etaae za kojima se u toku dalje razrade

projekta moše ukazati potreba projektovati na koti koja obezbedju-

je od pojave podzemne vode i omogućuje odvodjenje vode u fekalnu

i kišnu kanalizaciju. Ovu kotu utvrditi u saradnji sa Zavodom za pia­

niranje i Direkcijom za rekonstrukciju i izgradnju Beograda.

- Objekte oblikovati arhitektonski savremeno u neposrednoj zavisno­

sti od funkcije koju obavljaju.

- Svi gradjevinski objekti moraju biti pristupačni za intervenciju

vatrogasnih vozila saglasno pozitivnim tehnickim propisim a.

- 10 - >

2, 2e Uslovljenosti u odnosu na stecene urbanisticko-pravne obaveze i postojeće stanje

2o2olo Stecene obavezeZa teritoriju tehničke putnicke stanice u celini каО' i sa njene pojedine deonice do sad nije radjena urbanisti- čka dokumentacija, što znači da na predmetnoj teritori nema stecenih urbanisticko-pravnih obaveza* izuzev

Odluke Slmpštine grada o urbanističkom rešenju trasa ga~ sovoda na teritoriji grada Beograda /''Sluzbeni list gra.- da.-Beograda" , br0 2/74/« Na osnovu ovog rešenja utvrdjenor ;je mesto prolaza gasovoda ispod desnog koloseka prugo Beograd-Zagreb na km0 12 + 650« u saradnji sa Zavodom za projektovanje ZJŽ„

1 *Sem napred navedene stecene obaveze u okviru ove zone- kao obaveza smatraju se programske i prostorne postavke tehnicke stanice nastale iz usvojene dokumentacije za železnički čvor kao što su: N- Odluka o nUrbanističkom rešenju rekonstrukcije i izgra- dnje železničkog putničkog čvora u Beogradu"varijanta ’’Prokop1’» .

- idejni projekat Beogradskog železničkog čvora - putni- čki saobracajo

Nosilac izrade pomenute dokumentacije je Zavod za proje- ktovanje ZJŽĐ

- 11 -

2.2.2 Postojece stanjePostojeci objekti koji se nalaze na teritoriji ovog plana, iznzev levog -i de.snog. koloseka magistralne -pru- r. ge Beograd - Zagreb, koji se- delimično rekonstruišu, moraju se porušiti pre izgradnje novoplaniranog obje­kta tehničke putnicke stanice*

Rekonstrukciju napred navedenih železničkih koloseka izvesti prema tehničkim elementima datim u graf« prilogu "Analitičko geodetski elementi za obeležavanje" koji je sastavni deo ovog plana i to:.

- Postojeci levi kolosek izmestiti na celoj svojoj duzini od izlaza u stanici Zemun do ulaza u stanicu Zemun Po-1 je.

- Postojeci desni kolosek izmestititi od izlaza iz stanice Zemun / Km 10 + 500/ do Km 12 + 225 gde]'se ponovo uklapa u postojeće stanje.

2-3 Saobračajne površine

Saobracajnice i površine za stacioniranje vozila proje- ktovati prema prilogu 'TUrbanističko rešenje saobracajnih površina".

TTslovi se odnose na internu saobraćajnu mrežu tj. na inte­rna kolska i pešacka kretanja u kompleksu.,

2.3-1 Kolska kretanjaPovezivanje kompleksa tehnicke putnicke stanice sa obodnim primarnim saobraćajnicama izvršiti indirektno, odnosno na saobracajnicu Ф6 preko industrijske saobraćajnice VI-VI na mestima i na nacin kako je to prikazano U situacionom planu.

Prvi ulaz, najbliži saobraćajnici T6, planirati za ulaz u

- 12 -

parking prostor za putnicka vozila i autobuse koji služe za organizovan prevoz radnika,kao i zaprilaz objektina i postrojenjina planiranin u ovom delu zaštitnog zelenog pojasaeOvu saobracajnicu projekto­vati sa kolovozom širine 6,0 m i trotoarom 3,00 mc

Pred^idjen stepen notorizacije je 1:5 /tj* 1 parking mesto na 5 zaposlenili/o Sem ovog pruža se i mogucnost i povecanj broja parking mesta u slucaju potrebe*

Drugi i treci ulaz planirati za ulaz službenih kola u ko- mpleks tehnicke stanice putem prilaza ispod levog koloseka pruge Beograd - Zagreb i za opsluživanje pojedinih servi- snih službi preko ulice za opslužna vozila. u servisnoj zoni vezanoj za ove ulaze.

Servisnu saobracajnicu projektovati za dvosmerna kretanja re gulacione širine 9,0 m i to:~ ko lOVO Zo„oo.ooooo.oo.ooo.e.o6,0 IQ - trotoar. 0 0 0 0 . 0 0 0 0 0 . 0 . 0 0 0 0 0 0 . 3 ,0 m

Preglednost raskrsnica na ulazu u servisnu zonu ppvećati pra vilnim uredjenjem okolnog prostora i obezbedjenje. potrebne dužine preglednosti uz ograničenje brzine kretanja.

U servisnoj zoni projektovati odgovarajuci broj parknih mesta i pristupnih platformi za doprenuekspres robe, uto- var i istovar automobila, potrebe Ksr-a, upravnog objekta kotlarnice, kompresorske stanice i si. kao štoje dato u si- tuacionom planu R = l:1000o

Internu saobraćajnu mrežu unutar zone za prijem, otpremu i održavanje putnickih kola i garnitura projektovati za je- dnosmerna kretanja sa proširenjem i platformama kod po- jednih službi gde je to tehnološki opravdano. Ova saobra- ćajna mreža služi za dopremu materijala i robe kao i za

13 -kretanje urgentnih vozila u slučaju požara, što zahte- va adekvatnuprimenu materijala i obradu kolovoznih po- vršinao 'Max podužni nagib ne sme preci 7%°Koloveze saobracajnica projektovati za težak saobraćaj sa savremenim kolovoznim zastorom, na elastičnij podlozio Trotoare saobraćajnica asialtirati. Pri rešavanju nive- lete internih saobracajnica drzati se sto vise planirane nivelete železničkih postrojenja, uz uslov da se obezbedi gravitaciono oticanje atmosferske vode«

Element! situacionog i nivelacionog rešenja opslužne sao- bracajnice u servisnoj zoni prikazani su u grafičkom pri~ logu br0 3 "Urbanističko rešenje saobracajnih povrsinaM R = 1:1000 i poprecnim profilima 1:30, odnosno podužnim1:100/1000o

2o3-2ePešačka kretanjaPešačka kretanja unutar radne zone planirati na sledeći način:- u zoni servisa trotoarom duž kolskih saobracajnica- u zoni prijema otpreme i održavanja putničkih kola i garnitura u nivou sa kolosecima

- u prijemno otpremnoj grupi predvideti staze za kretanje racLnika

“ u higijensko-sanitarnoj grupi izmedju svaka dva koloseka predvideti policu ili klupu od montažnih elemenata koja ce služiti za prolaz radnika na nivou patosa kolac

Prilikom detaljne razrade kompleksa levo od saobracajnice T-8 a ispod tehničke putničke stanice potrebno je ispitatii utvrditi mogućnosti načina povezivanja severne i južne zone ispod odnosno iznad železničkih postrojenja tehničke stanice čija je širina na ovom delu najuža«.

- 14 -i

U fazi izrade projektne dokumentacije saobraćajnih po- vršina za područje ovog detaljnog urbanističkog plana potrebno je uraditi neivelacioni plan celog kompleksa, a u saradnji sa Zavodom za planiranje«, Orijentaciono rešenje nivelacije železničkih platoa dato je u grafi- čkom prilogu br0 3°

2.4. Tehnicka infrastruktura2.4.1, Hidrotehnička mreža i postrojenja

a/ Kanalizacija

- kanalizacija je po separacionom sistemu- fekalne i druge otpadne vode prihvatiti odgovarajućim kanalima i oavesti u kanal u saobraćajnici T-6 za koje su izdati uslovi pod br„ 2294/74

- otpadne vode od nege vozila pre ispusta u fekalni ka- nal osloboditi od masnoca, nafte i njenih derivata

- prikljucak kanalizaci je objekata za spoljnu mrežu mora se izvršiti prekc silaza

~ način ugradjivanja cevi, a pored ostalog, prilagoditi mehaničkim udarima

- za fekalnu mrežu usvojiti odgovarajuce cevi- pre ispusta otpadne vode, iz odeljenja za akumulature,

u fekalnu kanalizaciju, treba neutrali- sati i učiniti neškodljivim za objekte kanalizacije

- kanale voditi što je moguce vise duž saobracajnice sa upravnim prelazima ispod kolovoza

- raspored šahtova i njihovu konstrukciju tako dat1 da je moguca brza i laka kontrola deonica koje se nalaze ispod kolovoza

- prilikom odredjivanja dubine kanala, usvajanja vrste ce­vi i njihov način ugradnje uzeti u obzir i opterecenje železničke kompozicije

- za prihvatanje kišnih voda sa saobracajnica usvojiti tip slivnika predB "Beogradski vodovod i kanalizacijau

- predviaeti odvodnjavanje svih površina /zelenih poplo-- canih itd.

- 15 -

- u priloženoj situaciji raz. 1 :2500, koji Je sastavni deo ovili iislova, data je orijentaciona mreža kišne i

. fekalne kanalizacije. Tačan položaj kanala odredice se prema. definitivnim usvojenim gabaritima objekatai položajima sanitarnih Svorova u njima«

b/ Vodovod- uslovi za polaganje primarnog dovoda 0 600, pored saobracajnice T-6, izdati su pod br„ 3777/1/71

~ spojnu cev, od priključka na 0 600 u T-6 do kompleksa stanice izvesti u svemu prema priloženoj situaciji

- prilikom dimenzioniranja spojne ceviuzeti u obzir pored potrebe u sanitarnoj vodi i potre- bu u vodi za gašenje požara

- broj jednovremenog rada požarnih hidranata usvojiti prema propisima o požarnoj zaštiti za ovli vrstu obje- kat a.

- za ceo kompleks tehničke putnicke stanice treba obez^ bediti priključak i vodovodnu mrežu sa spoljnim i unu- trašnjim hidrantima sa minimalnim kapacitetom 30,0 lit/sek0 sa odgovarajucim pritiskome

- načinom ugradnje vodovodne cevi ispod kolovoza obezbe- diti od razaranja u slucaju prskanja cevi

-- uslove, načine i potrebne podatke o projektovanoj i po~ stojećoj mreži za spojeve na ulični vodovod i kanaliza- cionu mrežu •fcražiti od Preduzeća "Beogradski vodovod i kanalizaci ja1’»

- 16 -

2o4e2„ Energetska i PTT mreža i postrojenja а/ Elektricna mreža

Za potrebe tehničke putničke stanice predvidja se iz- gradnja potrebnog broja transformatorskih stanica 10/0,4 kV u sklopu kompleksacTS 10/0,4 kV u načelu predvideti u sklopu objekataoObjekti TS 10/0,4 kV svojim dimenzijama i rasporedom treba da posluže za smeštaj transformatorske stanice 10/0,4 kV instalisane snage prema potrebi«, Objekat mora da zadovolji u namenjenoj oblasti, kao i propisima nepo- srednog isporučioca električne energije«

Priključak TS 10/0,4 kV na TS 35/10 kV izvesti podze- mniri električnim vodovima tipa i preseka prema potrebi odnosno prema sagledavanju Preduzeća za distribuciju elektricne energije0

b/ Javno osvetljenje

Pri rešavanju javnog osvetljenja voditi računa o liko- vaim elementima rasvete kao i nivou fotometrijskih ka- rakteristika za odnosne površine« To je pre svega jači- na osvetljenosti, boja svetlosti i geometrija rasporeda svetlosnih izvora* Sve elemente medjusobno uskladiti tako da aktivno učestvuju u likovnoj funkciji ambijena- ta a da upozoravajuća komponenta rasvete bude naglašena u toj meri koliko to zahtevaju pojedine površine u za- visnosti od namene«,

Voditi računa da osvetljenje kompleksa ni na koji način ne utice na pravilno odvijanje saobraćaja na okolnim saobracajnicama van kompleksa„

- 17 -

с/ Telefoni

Razvoj TT mreže unutar kompleksa izvesti podzemna, na odgovarajući nacin zaštićen i obezbedjen za funkci- onisanje«,

d/ Grejanje■ ' г ;

Svi objekti ovog kompleksa snabdevaće se toplotnom energijom za potrebe grejanja i pripreme sanitarne tople vode preko buduće jedinstvene gradske toplovo­dne mreže iz kotlarnice "Gornji Zemun” 0

U prvoj etapi izgradnje tehničke stanice ukoliko si- stem gradske toplovodne mreže ne bude realizovan ne- ophodno je izgraditi individualan toplotni izvor u okviru zone servisa, kao privremeno rešenje.Položaj ove kotlarnice dat je u orijentacionom rese- nju fizičke strukture /graf. prilog 2/e Kapacitet in- dividualnog toplotnog izvora predvideti za potrebe I etape izgradnje tehnicke putnicke stanice0

Kao gorivo odabrati kvalitetnije tečno gorivo sa ni- žim sadržajem sumpora.U fazi izredo projektne dokumentacije konacnog re- šenja tj„ gradske toplovodne mreže za područje Gor- njeg Zemuna neophodno je sagledati priključivanje ko­mpleksa tehnicke putnicke stanice na istu u saradnji izmedju korisnika i Preduzeca "Beogradske elektrane”.

e/ Gasovod. i > Г * ' 'Uslove ukrštanja gasovoda i železničkih koloseka, čiji

je položaj utvrdjen Odlukom o urbanističkom rešenju tra­sa gasovoda na teritoriji grada Beograda, definisati i uskladiti sa Preduzećem "Naftagas" - Novi Sad i Pre- duzecem ’’Beogradske elektrane"«

- 18 -

2 o 5 Urbano higijenske mere zastite

2.5 .1 TJ cilju ostvarenja urbanohigijenskih uslova zastite životne sredine okolnih zona, pre svega stambenih, od komunalne buke, vibracije i si, koja ce se Javiti kao posledica rada ovog visokofrekventnog saobraćajnog. objekta, neophodno Je formirati zeleni zaštitni pojas gustog, niskog, srednjeg i visokog rastinja čiji''pojas treba da bude min. 150 m u odnosu na stambenu zonu, odnosno min.50 m u odnosu na industriju.

2.5»2 U železničkim servisima i radionicama predvideti po- sebne’ kanalizacione sisteme sa specificnim uredja- Jima za prečišćavanja ostatka ulja i maziva.

2o5»3 Neophodno Je sprovodjenje popune automatizacije kreta­nja, manipulacije vozila i iskljucenje upotrebe zvu- čnih signala u štanici u cilju što manjeg ometanja oko- Inog stambenog tkiva.

2.6 Uredjenje slobodnih zelenih površina

Uredjenje i ozelenjavanje slobodnog prostora kompleksa tehn. putnicke stanice u '‘Zemunu raditi kao poseban pro- Jekat na osnovu izgradjenog i odobrenog situacionog pla­na, izradjene biološke osnove i uskladjenog i overenog sinhron plana.

Rešenje zelnila bazirati na arhitektonskom resen.Ju i rešenju saobracaJa imajući u vidu nemanu kompleksa. S obzirom na veliku frekventnost saobracaja, u prvom re- du šinskih vozila potrebno Je predvideti zaštitu suse- dnih zona: industrijske i stambene, podizanjem zašti-tnih pojaseva zelenila i to:

••• ■■ ’ ■ ■ .. • y.O. ■ i . ,•,

2.6.1 Prema I Bulevaru 50 odnosno, prema naselju Gornji

-19 -

Zemun zajedno sa koridorom saobraca;]nice izolacioni pojas treba da iznosi oko 200 m.

2,602 Prema zoni. stanovanja minimum 150m. /izmedju saobraćajnica T8 i Т10/ s tim što ce se u prvoj fazi pristupiti ozelenja- vanju prvih 50m. pripojenih kompleksa teh. putničke stani­ce a ostalih 100 m. radiće se posebnim projektom prilikom razrade stambene zone.

2.6.3 Zaštitni pojas prema industrijskoj zoni mora biti min. 50m. Prilikom formiranja zaštitnih pojaseva voditi računa o ste- penu kompaktnosti, o rasporedu pojedinih spratnosti vege- tacije, o medjusobnom odnosu lišćara i četinara kao i iz- boru vrsta za ozelenjavanje.

Imajući u vidu stepeki karakter ovog lokaliteta ko i otvo- renost kompleksa 11a sve strane a u vezi s tim i nesmetan* prodor vazdužnih st3?ujanja iz svih pravaca, potrebno je predvideti i vetrozaštitni pojas iz pravca duvanja domine- ntnih vetrova:

- iz pravca jugoistoka predvideti masive sastavljene prete- težno od četinara pošto se duvanje ovog vetra ne pokla- pa sa vegetacijcnom periodom liščara,

- iz pravca zapada, odnosno severozapada učešće četinara svesti na minimum,

Podizanjem zaštitnih pojaseva oko kompleksa postiže se i zaštita od eventualnih aerozagadjenja, odnosno od gasova nastalih od lokomotiva koje kao pogonsko gorivo koriste naftu.

Unutar zastitnog pojasa prema zoni industrije "Autoput I", mogu se planirati prostori kako za aktivnu tako i za pa- sivnu rekreaciju, sa terenima za male sprotove: rukomet, košarku, odbojku, idr. koji iziskuju minimum prostora.

Lociranje ovih terena projektovati dublje u kompleksu zelenila,, izolovanih od komunalne buke,

Usled nedostatka nekog šireg prostora za organizaciju terena za rekreaciju, data je orijentaciona dispozicija. istih koja.se treba- poštovati. Od t&rena predvideti 2 igrališta za odbojku i-.jedan univerzalan teren za koša- rku, rukomet i mali fudbal. Ukupno površina treba da iz- nosi mine 1200m „ Igrališta povezati sa radnom zonom naj- neopliodnijim stazama od naterijala koji se lako održava.

• i - ] ' • * . . . . * i m . »

Obrada svih zastinih. pojaseva treba.da bude slobodna-pe~ jzažna sa upotrebom, mahom autohtone flore stepskog ravni- čarskog predelac S< obzirom da je tip zemljista cernozem. veoma plodan i da je podloga veom propustljiva, na ovom terenu šuma sa veoma lako zasniva što su i iskustva po- kazala„ -

2.6.4 Za razliku od obodnog - zaštitnog zelenila slobodne prosto re oko objekata rešavati prema nameni pojedinih., vodeći ra čuna o preglednosti manipulativnih povrsina.

Dekorativniju obradu pred-videti oko objekta upravne zgrade u kojoj se predvidja pružanje hotelskih usluga ljudima za­poslenih na železnicio Neposredno oko objekta predvideti nisko zelnilo - parterna obrada, a širi prostor oko obje­kta rešiti parkovski, vizuelno i prostorno izolovan od radnih površina. ;

U cilju postizanja. posebnih pejzažnih akcenata pored au­tohtone flore moguće je korišćenje i intro due iranili vrsta ali samo onih. koj,e imaju široku ekološku yalencu.

Za zasnivanje travnjaka izbor izvršiti medju vrstama au~ htotone populacije ko je duze.mogu egzistirati. u uslovima.. kontinentalne klime, odnosno stepskog područjac Koristiti uglanom selekcionisane sorte koje nemaju neke posebne

I

zahtev© odi‘žftvan{ja» Keophođno j0 l>ređvideti i mreftu вро- 1jnjeg vo do vo da зг. baš tens kin liidrantima,Za negu vegeta- ci je <> Tokom izrade projekta neophodna je saradnja sa ovim Zavodoiiio

2*7- Opste narjpdiia odbranaPrilikom r.tvr d j i van j a konacnog programa i izrade tehni-- čko dolmmentacije za izgradnju teimicke putnieke stanice Zemun neopliodno je ostvariti tesnu saradnju sa. G-radskim. sekretarijatom za narodnu odbranu i Zavodom za planiranj* rasvoja grada Beogradae U toku saradnje precizno 6e se definisati uslovijenosti prema postojecim propisima za izgradnju objekata civilne zaštite«,

U ovoj oblasti važeći zakoni i propisi su:

- Odluka 0 civilnoj zaštiti grada Beograda иolužbeni list grada Beograda", broj 6/1971 god,

- Zakon o planiranju i uredjenju prostora "Službeni glasnik SHS:}, broj 19/1974-o god,

- 21 -

Til- Savezni zakon o narodnoj odbrani "Službeni list SPHJ broj 22/74-,

- Odluka o odredjivanju objekata pri čijoj se izgradnji mora izvršiti prilagodjavanje potrebama narodne odbra- ne "Službeni list SFRJ" broj 6/75«

- Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju sklo- ništa /"Slušbeni list BFRJ" , broj 11/76* )<,

- 22 -

3 . 0 . U6L0VI БА1ШЖГЕ

U toku razrade te.TmicJcc dokuraontaciJo za obJektet infra si?- rukturu i slobodne površine potrebno Je ostvariti aktivmi saradnju sa Zavodom za pianiranje razvoja grada Boog3?adaoProjektna dokumentaciJa treba da sadrži:- projekte objekata- projekte saobracaJnib. površina- projekte slobodnih površina- projekte tehnioke infrastructure- skupni situacioni plan fizicke strukture /podzemlje i nadzemni elementi/

- tabele podataka i pokazatelja ostvarenihposle konačnog uskladjivanja tehničke dokumentaciJe

Razradu tehnioke dokumentaciJe i dispozicionog rešenja raditi u saglasnosti sa Gradskim sekretariJatom za unutra-- nje poslove - inspektorat za protivpožarnu zaštitu.

Na projekte pribavljati saglasnost i mišljenje nadležnih gradskili organizacija i organa.

ZAVOD ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA- maj 1976c godine ~

dipLoidigear - &RUKOV ODILAC TШ

К0Р1ЈД

11 DOKUMENTACIЛГ DETALJNOG URBAUTSTIČKOG PLANA ČINE:

1. Isvod iz GUP Beograda2. Izvod iz DU plana sa osnovnim

urbanistickim uslovima za rekonstrukciju i izgradnju put- ničkog železničkog čvora u Be- ogradu - I deo

3. Inženjersko - tehnicke karak- teristike zemljista

4. Postojeće strukture i aktiv- nosti:- prikaz šire zone- kompleks tehničke-putničkestanice

5. Stečene urbanističke obaveze6. Postojeća tehnicka infrastruktura

hidrotehnička, energetska i PTT mreža i postrojenja

7. Prikaz mogućeg rešenja primarne mreže saobraćaja i tehnicke infra- strukture

8. Prikaz moguce etapne realizacije mreze saobracaja i tehnicke infra- strukture

9. Prikaz mogućeg rešenja kolskog ulaza u radnu zonu

10. Tehnološke seme funkcionisanja stanice

11. Dokumentacija iz idejnog projekta beogradskog železničkog čvcra putnicki saobraćaj

1:20000

1:20000

1:2500

1:2500

1:10001:2500

1:5000

1:5000

1:5000

1:200/2000

1:2500v TOo -2283|%

TACNOST KOPIJE OVERAVANAĆELNIK

O OELJENJA ZA . 'C ^ V 'V U E U R B A N f S T i . " . l Jl

Dokumentaci ja iz ide.jnog projekta Beogradskog železničkog čvora

Za izradu Detaljnog urbanističkog plana tehničlce putnicke stanice Zemun korišćena je kao podloga sledeća dokumentacija idejnog projekta Beogradskog železničkog čvora - putnički saobracaj;

kn.jiga 15 : tehnicka Dutnička stanica Zemun/situacija, udružni profil, tehni- čki izveštaj, predmep i predracun/

knjiga 16 : tehnička putnička stanica Zenun/poprecni profil, odvodn.javanje, dispozicija mosta/

knjiga 17 : tehnicka putnička stanica Zemun/zgrade/