Prvi stepen, dakle, sadri zamiljanje (raznih) i promiljanje (odabranih sadraja), ushienje, zadovoljstvo i sabranost u mirovanju. Drugi nema mentalnih aktivnosti i ostaju samo ushienje, zadovoljstvo i sabranost. Trei stepen je lien aktivnog i kratkotrajnog ushienja i ostaju samo spokojno zadovoljstvo i sabranost. U etvrtom stepenu prisutna je, osim sabranosti, jedino ravnodunost. Posmatrajui shemu prakrti, moemo rei da prvi stepen predstavlja ovladavanje indriyni smirenjem tela; drugi, prva iskustva nadilaenja manasa neutralnim posmatranjem svake misli koja se pojavi; trei, kristalizaciju aham-kre u svetlosti iste svesti, buddhi, i etvrti, nadilaenje svih linih iskustava u potpunom proienju osveenog bia, afirmaciju buddhi. Ceo proces meditacije je postepeno saivljavanje sa Duhom kao naom pravom prirodom. U poetku meditativnih iskustava istu svest o Duhu doivljavamo kroz napor kao neko izuzetno otkrie i, stoga, kroz ekstazu. Postepeno se smanjuje ushienje i Duh sve vie doivljavamo kao ono na emu poiva priroda celokupnog postojanja. Kada to postane prirodno stanje, kakvo u stvarnosti i jeste, meditativna praksa je zavrena. Inae, esto se deava da se ovek ukoi na nekom nivou svesnosti Duha, pa ga nekritiki oboava kao nekog boga. Duh nema svojstava. ista ili transcendentalna svest, buddhi, nije nita drugo do svesno prisustvo u sebi, iza misli, tela, dotadanjeg ivotnog iskustva i celog sveta. Objekti su misli, telo, iskustva i svet, a ista svest je sm subjekt bez objekata. Svest je uvek svest o neemu, a ista ili transcendentalna svest je svest sma po sebi, ista budnost ili prisutnost, i takva svest tada nije razliita od samog bivstva. Subjekat, tj. bie, tada budno prebiva u sebi smom kao isto postojanje, neposredno, bez objekata (sveta) i vremena. To stanje lako je prepoznati po tome to izaziva blaenstvo, oputenost u konanoj pronaenosti sebe. Meditacija je navikavanje da se na taj nain bude u sebi, neposredno, nepodeljeno i autentino bivstvujui, potpuno budan kao subjekt bez ikakvih objekata, bez misli, telesnosti, prolosti, budunosti i sveta, budan kao smo veno bivstvo, ovde i sada. Samo tako se bivstvovanje osveava i njegova stvarnost neposredno spoznaje. Subjekt postoji samo u odnosu na objekt. Kada nestanu objekti, nestaje i subjekt i preostaje isto, apsolutno bivstvo. Stoga, ovakva

meditacija nije zatvaranje u subjektivnost, ve otvaranje prema onome to omoguava i subjekta i sve objekte istovremeno. (Samo se uslovno ovo moe nazvati meditacija zbog odomaenosti tog izraza, jer on podrazumeva koncentrisanu udubljenost s nekim misaonim sadrajem. Ovo je pre smo sedenje, koje se u zenu naziva ikan-taza.) U prvom stepenu zadubljenja ovek prvi put u ivotu doivljava slobodu od nagonske stihije telesnog kretanja, nadiavi ga njegovim smirenjem. U drugom stepenu ovek prvi put spoznaje da nije um i da moe biti slobodan od njegovih odreenja i sadraja, da moe biti izdvojen i nezavisan svedok svake misli i psihikog doivljaja. Iako je od presudnog znaaja, taj stepen traje kratko zato to je zbog dotadanje nezrelosti ovo stanje budnog svedoenja propraeno ranijim iskustvima, stresovima i sadrajima koji osveenjem izbijaju na videlo, tako da nezavisnost svedoenja brzo nestaje. Ne moe se biti slobodan i uslovljen starim navikama individualnog iskustva istovremeno. Trei stepen odlikuje odvikavanje ovekove svesti od linih uslovljenosti, line prolosti, dakle, nadilaenje Ja, pretapanje linog u slobodno i nadlino, u apsolutno. etvrti stepen je pobeda apsolutnog Duha nad samovoljom tela i uma i potpuna ravnodunost prema njima, kao trajno stanje. Sva etiri stepena odlikuje sve vee buenje blaenstva zato to u tom procesu telo i um ne bivaju odbaeni, nego dozrevaju u svojoj svrsi i rascvetavaju se u svome ishodu, postaju olienje slobode koja omoguava sm svet. Usavravanjem sva etiri stepena rpa-dhynam postiemo savrenstvo satipatthne. Samo tako moemo jasno i zauvek spoznati transcendentalnu prirodu svoga Duha, odnosno Duha u nama. injenica da moemo biti sasvim svesni svoga tela i ovladati njegovom stihijom, kazuje da nismo telo, da smo iznad njega. injenica da moemo biti sasvim svesni svojih oseaja i nezavisni od njihovih uticaja, kazuje da nismo oseaji, da smo iznad njih. injenica da smo svesni svih stanja uma kazuje da ne moramo da budemo identifikovani sa stanjima uma, da smo iznad njih. I injenica da moemo biti svesni svake misli kazuje nam jasno da nismo misao, niti smo onaj koji misli (ego),jer i njega moemo biti svesni.Sve je to prakrti.