KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 145, GOD. IX, BEOGRAD, UTORAK, 18. MART 2014.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 15. aprila

MIXERPi{e: Nenad Obradovi}

BEKSTVO IZ SAMO]E

...kada se naglo otvore vrata, {irom, i u potpunoj ti{ini, ne}e onbiti za svojim stolom nego }e da se pojavi na vratima, ali sad

bi}e to neki drugi ~ovek, a ne moj otac. Bi}e to ~ovek koji samoli~i na moga oca (ka`em li: da je moj otac samo li~io na mog

oca!), ~ovek koji se preru{io u mog oca, pa }emo za koji trenutakmajka i ja da sednemo za trpezarijski sto sa tim stra{nim tu|im

~ovekom, da obedujemo, dakle, sa ubicom moga oca.Dekartova smrt

...praznina je udes totalan, onaj koji prodire u volju ovoga Ja, ikoga ovo Ja mora da ho}e, htenjem samog sebe, u ovoj `udnji za

apsolutnom slobodom koja je ~ista projekcija (negativna) apsolutnog poricanja i apsolutne nepitanosti u svetu.

Praznina je objava ili govor ove slobode. Esej o Crnjanskom

Dvije nedavno publicirane knjige poslu`ile sukao poticaj za pisanje ovoga kratkog zapisa.Rije~ je o dvije knjige koje na najbolji na~insumiraju stvarala{tvo Radomira Konstanti-novi}a; jedna koja pokazuje svu literarnu ra-zlo`nost i misaonu pronicljivost kojom zra~iKonstantinovi}, druga koja pokazuje kolikoi kako mo`e jedan pisac utjecati na drugoga.Prva je knjiga Milo{ Crnjanski, zapravo esejpreuzet iz vi{esve{~ane knjige Bi}e i jezik Ra-domira Konstantinovi}a, koju je objavila be-ogradska izdava~ka ku}a Otkrovenje, dok jedruga Vra`ji nakot Bore ]osi}a, tiskana u iz-danju zagreba~ke izdava~ke ku}e Profil.Ponajprije, valja nam se osvrnuti na slu~ajRadomira Konstantinovi}a i dugogodi{njepre{u}ivanje njegovog djela. Iako se radi opiscu koji je prema svim kriterijima, estet-

skim i knji`evno kriti~kim mjerilima prevazi{ao sredinu u kojojje stvarao, njegovo je djelo dugo godina bilo pre{u}ivano i mar-ginalizirano. Ne radi se samo o tomu da je Konstantinovi} 90-ihpostao nepo`eljan pisac zbog svojih antiratnih stavova koji nisubili u suglasju s ve}inskim mi{ljenjem u Srbiji, ve} prije o nedo-voljnom razumjevanju njegovog obimnog djela i onoga {to jenjime Konstantinovi} godinama poku{avao – razraditi vlastitu`ivotnu filozofsku koncepciju. Dakako, polazi{te u na{oj anali-zi mo`e biti glasovita Filozofija palanke, na koju se pozivaju sva-ko malo gotovo svi koji su dobili priliku re}i ne{to „pametno“ u

javnosti, ali ~injenica da se vrlo malo polemizira o ostalim Kon-stantinovi}evim knji`evnim i teorijskim radovima, samim time injihovom filozofskom i teorijskom odre|enju, govori u prilog~injenici da se radi o banalnom ~itanju jednog za ovda{nju kul-turu nezaobilaznog knji`evno teorijskog rada; ~itanju koje sezasniva na paroli kao ishodi{tu prividne su{tine, {to na du`e sta-ze doprinosi devastaciji Konstantinovi}eve teze o filozofiji pa-lanke kao mjestu banalnosti u kojemu je va`nije dr`ati se usta-ljenog obi~aja nego biti li~nost.O Konstantinovi}evom otu|enju od spisateljskih obrazaca, i ukrajnjoj liniji od jezika banalnosti, pisalo se kao o osobnom ~inupovla~enja iz zajednice i napu{tanja koncepcije su`ivota s onimakoji su mogli podr`ati zlo u svojoj osnovi. Drugim rije~ima, Kon-stantinovi}eva eti~ka principijalnost do{la je u ovda{njoj sredi-ni do izra`aja vi{e nego li njegova estetska nakana za dijalogomsa sredinom koja isklju~uje one koji djeluju izvan kolektiva. Takose o njegovim knjigama pisalo, ali vrlo malo govorilo; one su po-stajale relevantne u odre|enim intelektualnim krugovima ali ne-dovoljno pro~itane da bi se oko njih proizvela diskusija i otvorioprostor za kriti~ko teorijski diskurs. O tome, primjerice, svjedo-~i i Predrag Matvejevi} koji isti~e upravo nedovoljnu zastuplje-nost Konstantinovi}eva djela u kriti~koj javnosti. Tu situaciju Ma-tvejevi} opisuje ovako: Na Krle`in veliki stol u Enciklopediji Lek-sikografskog zavoda dolazilo je mnogo svakojakih publikacija.Me|u njima se na{ao i Tre}i program Radio Beograda. Jednog da-na Krle`a mi re~e: „Pogledajte tu knjigu (Filozofija palanke), ni-tko ne govori o njoj, a sasvim je izuzetna.“

[to je to spre~avalo sve ove godine da se povjesni~ari knji`ev-nosti, kriti~ari ili pisci bave Konstantinovi}evim djelom i njego-vim (filozofskim) pismom koje u svoju strukturu uklju~uje du-boku razradu filozofskih i egzistencijalnih pitanja? Ako je i bilopojedina~nih zalaganja i publikacija vezanih uz recepciju Kon-stantinovi}a, naj~e{}e se vodila rasprava o Filozofiji palanke, va-`nom ali ne i jedinom djelu velikog pisca. U jednom od rijetkihzbornika koji se pojavio kao poticaj dijaloga o Konstantinovi}e-vom djelu Dekartova smrt, koje izmi~e grubim ̀ anrovskim odred-nicama, grupa vode}ih filozofa i teoreti~ara beogradskoga i za-

greba~koga kruga pisali su i govorili svoje impresije o ovoj knji-zi. Radi se o zborniku O Dekartovoj smrti Radomira Konstantino-vi}a koji je 1998. godine priredio Radio B92, u kome se, izme|uostalih, pojavljuju tekstovi Branke Arsi}, Milorada Belan~i}a iBore ]osi}a. Prvobitna teza za svako od ovih teorijskih promi-

{ljanja jeste ̀ anrovsko neodre|enje Dekartove smrti, ali i pi{~e-va teorijsko temporalna evazivnost. Tako Nenad Dakovi} smatrada Konstantinovi}evo djelo mo`e biti iskorak u postmodernu,dok Milorad Belan~i} isti~e da je Konstantinovi} „po svom sa-morazumijevanju, bli`i idejama modernosti, dok je po maniri iefektima, po na~inu kori{tenja razli~itih tekstualnih strategija,te ̀ anrovske raspr{enosti ili, ako ho}ete, pluralizma sasvim bli-zak onome {to je danas predominantno na kulturnoj sceni svi-jeta.“ Ova dva stajali{ta va`na su jer je Dekartova smrt, za kojudr`im da je roman esejisti~ke forme, najsveobuhvatnija anali-

BETON BR. 145 DANAS, Utorak, 18. mart 2014.I

MIXER

Nenad Obradovi}: Bekstvo iz samo}e

[TRAFTA

Aleksandar Novakovi}: Staro vino u me{ine nove

ARMATURA

Predrag Azdejkovi}: Gejevi znaju za{to

VREME SMRTI I RAZONODE

Sini{a Tuci}: Ispovest predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti

Foto

graf

ije u

bro

ju: V

era

Vujo

{evi

}

CRNJANSKI, KAO PISAC KOJI PORI^E SVIJET OKO SEBE, KOJIVODI JEDAN PREVRATNI^KI RATSA SAMIM SOBOM, KOJI @IVISVOJE BURE I OSAME, POSTAJEPRIMJER TOGA NOVOG, POBU-NJENOG SVIJETA U MODERNOJSRPSKOJ KNJI@EVNOSTI

II

ti~ka alatka u dekonstruiranju Konstantinovi}eve poetike i filo-zofske (ne)odre|enosti koja je, nedvojbeno, svojstvena piscu.@anrovska i lingvisti~ka otu|enost od obrazaca ~ita se kao po-ku{aj razgradnje knji`evno teorijske strukture {to se posti`e ra-znovrsnim narativnim nijansama koje se crpe iz polja interdisci-plinarnosti i ~ije se reference uspostavljaju u dubokom slijeduznakova prema kojima se, rekao bi Barthes, tekst i odre|uje. Dokse, sukladno prethodno izre~enom stavu, Konstantinovi} ozna-~uje kao tuma~ (kon)teksta jednog svijeta, njegov se uzor Bec-kett, u svakoj prilici i zasvagda, opire tuma~enju jer „uspeva daostane na odstojanju od sebe, od ma ~ega svoga“. Tuma~enje je,prema Konstantinovi}u, poku{aj da se svede ono {to je nesvo-divo, da se imenuje ono {to je neimenjivo. Stoga, kako Konstan-tinovi} bilje`i u knjizi pisama posve}enoj irskom dramati~aru,~uvaju}i se tuma~a i tuma~enja Beckett je uspio kao jedan od ri-jetkih da sa~uva svoju izuzetnu intelektualnu skrupuloznost. Nasuprot ovom grubo postavljenom teorijskom okviru uz Kon-stantinovi}evo djelo neophodno je ukazati na jedan drugi i va-`an segment tematizirane literature koji uvjetno nazivam misti-fikacijskim. Taj pojam upotrebljavam jer se njegovi obrisi moguna}i u gotovo svim Konstantinovi}evim djelima, ponajvi{e u De-kartovoj smrti, kao i zbog toga {to je taj mistifikacijski impuls,ako je suditi prema novoj knjizi Bore ]osi}a, bio odlu~uju}i daovaj zagreba~ki pisac napravi iskren i promi{ljen osvrt na Kon-stantinovi}evo djelo i da u sredi{te narativa postavi vje~no pi-tanje razdora izme|u o~eva i sinova. Tako se ]osi}eva knjigaVra`ji nakot mo`e ~itati ne samo kao hommage prijatelju i piscuRadetu Konstantinovi}u, ve} i kao literarna dogodov{tina bal-kanskog mentaliteta u kojemu ne nedostaje vje~ne borbe izme-|u sklada i kaosa, izme|u o~eva i sinova.S druge strane, esej o Milo{u Crnjanskom sintetizira Konstanti-novi}evo vi{e teorijsko promi{ljanje novoromantizma u srpskojknji`evnosti, za koji ovaj pisac dr`i da je vi{e slobodarski negoromanti~arski, da je u osnovi duh radikalnog prevrata i nove slo-bode. Crnjanski, kao pisac koji pori~e svijet oko sebe, koji vodijedan prevratni~ki rat sa samim sobom, koji ̀ ivi svoje bure i osa-me, postaje primjer toga novog, pobunjenog svijeta u moder-noj srpskoj knji`evnosti. Crnjanski svoj ??defetizam prisutan uliteraturi ne `ivi samo kao posljedicu du{evne prirode ve} prijesvega kroz potrebu da djeluje izme|u sentimentalizma i ironije,da svoje ratno iskustvo pro`ivi u mra~nim tonovima opusto{e-nog svijeta koji iza takvog krvoproli}a ostaje. Prema Konstan-

tinovi}u: „Svet bez cilja je svet bez kraja, otvoreni svet ili svetkoji se besciljno{}u beskrajno otvara, upoznaju}i tako sam bes-kraj. Posve}ivanje u besciljnost sveta, kod ovoga pesnika, i nje-govo prepu{tanje toj besciljnosti poricanje nije, nikako manje,od poricanja neposrednog, u stavu otvorene anarhisti~ke agre-sije na svet; ono je, du{evno, ~ak dublje: sa ravni ideolo{koganarhizma Crnjanskog, u poslednjim danima rata i neposrednoposle rata, ovo poricanje prodire u samu dubinu bi}a, ono se to-talizuje, ono postaje totalno poricanje.“Dakle, Crnjanski je pjesnik koji svijet pori~e, i iz toga stanja na-staju njegove bure i osame, njegovo traganje, lomovi i seobe. Tovje~no poricanje, to stra{no i odre{ito ne ima presudan utjecajna pisca Dnevnika o ̂ arnojevi}u, jer „ne-sre}a je ne-oblik, ne-is-punjenje, ne-materija. Ona je, pre svega, ne-telo. Ona pretvara~oveka, za njega samog, u sopstvenoj njegovoj svesti, u jednoprivi|enje, u blude}u senku usred sveta a izvan njega, i van nje-govoga doma{aja, u tu senku ili onaj zrak, {to drhti...“ Za razli-ku od Krle`e, koji svoju poziciju gradi kroz stalnu ambivalent-nost, na bipolarnoj vrte{ci na kojoj se nalaze, kao suprostavlje-ni, knji`evni i politi~ki anga`man, Crnjanski svoj ??literarni kra-jolik gradi iz negacije svijeta. Dok se Krle`a politi~ki opredjelju-je – jo{ od skandala na ~ajanki u Zagrebu na pijanoj novembar-skoj no}i 1918. godine – Crnjanski se nalazi u stalnoj napetostipred svijetom, u stalnoj neusagla{enosti sa svojom prirodom istavovima. Konstantinovi}, dakle, u djelu Milo{a Crnjanskog vi-di posve}enje u prazninu, u prazninu koja izvire iz tihosti. „Ti-host je izmirenost u svejedinstvenom, u apsolutnom; vrhovnisklad u koji preobrazio se ne-sklad sveta, mir u koji preobraziose rat. Hteti tihost, zna~i hteti ovu prazninu, to ispra`njivanjesveta, ali to zna~i poricati sve. Nihilizam Crnjanskov je u slu`biove tihosti, te vaznesenosti iz smrti u ve~nost, iz istorije u nad-zemaljsku svetlost, iz usamljenosti u svet u kome sve je poveza-no. Taj nihilizam je jemstvo njegovog romanti~arskog integrali-zma, jedan integralisti~ki nihilizam, jedini sposoban da pori~u-

}i sve blisko, otvaranjem praznine u njemu, otkrije daleko kaojedino blisko i utoliko vi{e kao jedinu stvarnost ukoliko je onoudaljenije. Ako je daljina (i sve daleko) sudbinska opsesija Cr-njanskog, od prvih njegovih pesni~kih dana, to je zato {to je onafunkcija praznine, funkcija ni{tavila koje posve}uje u ovu tihost.“Ta praznina Milo{a Crnjanskog razlijeva se kroz njegovo sveu-kupno djelo, od poezije do proze, ona je ishodi{na to~ka njego-vih traganja, ona ne posustaje niti u jednoj njegovoj re~enici jerje rije~ o ljepoti razlijevanja, ljepoti pod blagom ironije. Tuma~e-nje koje nam daje Radomir Konstantinovi}, uz djelo Milo{a Cr-njanskog, dragocjena je poruka danas kada ~esto svjedo~imoradikalnoj uzurpaciji njegova imena. Primjerice, brojni nacio-nalisti~ki i ideolo{ki pokreti u Srbiji prizivaju Crnjanskog kaosvoje ~edo, kao pokri}e ispravnosti svojih stavova, kao dokaz daje Crnjanski svoje djelo stvarao i pisao jedino i samo pod utjeca-

jem politike. Kakav apsurd, kakva revizija! To semo`e zaklju~iti iz vi{e nego hvaljene, nagra|ivane ipromovirane knjige mladog Slobodana Vladu{i}a Cr-njanski, Megalopolis u kojoj se djelo Milo{a Crnjan-skog vezuje isklju~ivo uz nacionalisti~ke floskule,dakle svrstava u ideolo{ke i politi~ke ladice. Zane-maruje se, sasvim nepravedno, ono {to Konstanti-novi} prigodno i lijepo formulira u dualitetu izme-|u pjesnika svijeta i pjesnika `ivota; takav senti-mentalisti~ki ironizam vodi ka osje}aju prividnosti,osnovnom osje}aju Crnjanskog, pjesnika svijeta koji

se pretvara u privi|enja i pjesnika `ivota koji, kao nekakvo pozor-je po kome igraju prividi, jeste jedna velika komedija, jedna sprd-nja koja se tu tjera s nama, jedna farsa i groteska u koju se sve pre-tvara tim odlu~nije {to je nemogu}nije.Crtu sentimentalisti~kog ironizma Bora ]osi} vidi i u djelu Rado-mira Konstantinovi}a. ]osi} je pisac koji vlastita egzistencijalnapromi{ljanja pi{e u dijalogu sa svojim literarnim uzorima. Sli~noje ~inio i Krle`a kojemu ]osi} posve}uje svoj poznat esejisti~ki spisDoktor Krle`a u kojemu razla`e osoban dijalog s literarnim u~ite-ljem i to ponajvi{e na temelju Krle`inih dnevni~kih zapisa Davnidani. Postupak koji ]osi} koristi u novoj knjizi Vra`ji nakot – gdjeje u „dijalogu“ s Radomirom Konstantinovi}em – sli~nog je nara-tivnog dizkursa, razli~itoga utoliko {to se primje}uje izvjesna gor-ljiva pi{~eva preokupacija Konstantinovi}evom dvojbom, onimme|uprostorom i pukotinom koji ga svrstavaju u pisca na margi-ni, iako je u ovda{njoj knji`evnosti napisao kapitalna djela poputve} pomenute vi{esve{~ane knjige iz povijesti poezije Bi}e i jezik,romana Mi{olovka ili ]osi}eve inspiracije, Dekartove smrti.Sli~an postupak dekonstrukcije u klju~u intimnog dijaloga ]o-si} je proveo i u svojim ranijim esejima o Dekartovoj smrti. U jed-

nom od njih, koji je objavljen u pomenutom zborniku, ]osi} Kon-stantinovi}a dovodi u vezu s knezom Mi{kinom, likom iz romanaIdiot F.M. Dostojevskog, ukazuju}i na sredinu koja odbacuje on-aj nakot koji previ{e govori jer je Rade upravo ~ovjek koji se od-rodio od svoga oca zbog toga {to „ne ume da se u svojoj re~eni-ci zaustavi ... i da kao gospodin `ivi u jednom zvjerinjaku a da onjemu ne izvje{tava skoro ni{ta.“ Esej koji citiram objavljen jeizvorno u beogradskom ~asopisu Re~, studenoga 1997, pod na-slovom Epilog za povest o Mi{kinu. Razbijena {alica, Descarteso-va, a brojni motivi iz njega prisutni su i u knjizi Vra`ji nakot.]osi}eva nevelika knjiga, kao ishodi{te iz knji`evno-filozofskogdjela Radomira Konstantinovi}a, uz ime ovoga pisca tematizira{iru sliku odba~enih intelektualaca, onih koji se usu|uju re}i iu~initi ono {to nije u skladu sa obrascem pona{anja i zbog ~eganedvojbeno moraju snositi posljedice. Taj {iri dru{tveno politi~-ki plan usamljenosti i bezre~itosti ]osi} koristi kao unutarnji slojstrukturacije narativa, dok se na povr{inskom planu odigravanapet odnos izme|u oca i sina. Tako se Vra`ji nakot javlja kao od-govor na Konstaninovi}ev filozofski roman Dekartova smrt u ko-jemu sam pisac u sredi{te teksta postavlja oca, pravnika Mihai-la Konstantinovi}a. Kroz odnos sina i oca, Konstantinovi} je ve-{to potaknuo i odnos Ideja koje stvaraju jaz izme|u hladnogaoca i znati`eljnoga sina, dok je ]osi} dao kronolo{ku i fakti~kupovijest nesuglasica izme|u o~eva u skladu i sinova u kaosu. Tovje~no nadmetanje Konstantinovi} donosi kroz metafori~ku sli-ku oca koji je i{ao po konopcu, odr`avaju}i ravnote`u, sasvim uDescartesovom stilu i sina koji je prinu|en da se vlada u stilu go-spode i europske formalnosti. Stoga ]osi} ka`e: „Mi smo gospo-da. Ne lupamo vratima kad izlazimo. Ne grebemo ka{ikom popraznom tanjiru. Gospodstvo ni{ta ne hvata celom {akom. Ni-{ta ne dr`i ~vrsto, ono je sigurno. Gospodin i posle smrti. Ali tobe{e nekad.“ Da li se danas mo`e ponoviti takva situacija, pitase ]osi}, u kojoj }e odbjegli sin pokucati na o~eva vrata i gdje }eu nekom beogradskome stanu dostojanstveno objedovati. Podtim se, naravno, podrazumijeva {utke.Prema ]osi}evom tekstu Konstantinovi} je (mo`da) nadrealist uonom su{tanstvenom smislu jer se radi o piscu koga rije~, slikavu~e do najdubljeg saznanja. Dekartovu smrt ]osi} posebno apo-strofira kao raspravu u kojoj su sadr`ane sve ̀ ivotne muke ̀ ivu-}eg stvora i iz ~ijeg je sadr`aja vidljivo da je smrt samo indeks,ono {to stoji na kraju knjige sva~ijeg ̀ ivota. Nasuprot tim ̀ ivot-nim filozofijama ]osi} isti~e one male, tako va`ne, momente izdjetinjstava koji se zauvijek urezuju u pam}enje. Kada je rije~ oRadetu, ̂ osi} pi{e da je svoje rane jade poredao upravo u Dekar-tovoj smrti, potenciraju}i tezu da je uvijek bilo malo razumeva-nja za izrod, nesklad i nekonzistentnost, sa glavnim obilje`jem– otpadanja i otpadni{tva od oca.Knjiga Bore ]osi}a Vra`ji nakot predstavlja intimnu i literarnoprimamljivu raspravu s djelom velikog pisca i mislioca Radomi-ra Konstantinovi}a. U vremenu apsolutne samo}e gdje rije~i pro-padaju i bje`e od ~ovjeka ]osi} je o`ivio Konstantinovi}ev opusi njegovu filozofsku dvojnost – od Descartesa do Montaignea –malim esejisti~kim tekstom pokazuju}i, sasvim duhovito, da jenemogu}e da jedan dje~ak hoda, a da ona idiotska ~arapa osta-ne tamo gdje je na po~etku dana, pri obuvanju bila. Uz `elju dase otvori dijalog o ovome va`nom djelu, parafrazirat }u Kon-stantinovi}ev kratak iskaz: Agonija jezika otvara o~i: sve bolje vi-dim, sve manje razumijem – ili mo`da sanjam? Rascjep svijeta, uslu~aju Konstantinovi}a, potraga je za najdubljim smislom(za)~udnog `ivota jednog odmetnutog, tvrdoglavog sina

BETON BR. 145 DANAS, Utorak, 18. mart 2014.

ETONJERKA MESECA

Ako mo`e Kosovo, mo`e i Krim.

Vladimir Putin, predsednik Kosovsko-krimskog dru{tva prijateljstva

B

BROJNI NACIONALISTI^KI I IDEOLO[KI POKRETI USRBIJI PRIZIVAJU CRNJANSKOG KAO SVOJE ^EDO,KAO POKRI]E ISPRAVNOSTI SVOJIH STAVOVA, KAODOKAZ DA JE CRNJANSKI SVOJE DJELO STVARAO IPISAO JEDINO I SAMO POD UTJECAJEM POLITIKE.KAKAV APSURD, KAKVA REVIZIJA!

III BETON BR. 145 DANAS, Utorak, 18. mart 2014.

Pi{e: Aleksandar Novakovi}

STARO VINO U ME[INE NOVE

FEST 2014.

Ovogodi{nji FEST predstavlja niz kvalitetnih filmskih ostvare-nja. U dobitnom, kompromisnom paketu koji je obezbedio ve-liku publiku sa zlatnom formulom „SAD plus ostatak sveta“ ve-lika pa`nja je posve}ena kako malim kinematografijama (Gruzi-ja, Azerbejd`an, Katar), tako i onim koje privla~e sve vi{e pa`nje(skandinavske zemlje) serijom kvalitetnih naslova. No, s drugestrane, u odnosu na prethodne godine, nekih velikih estetskih,ili ideolo{kih odstupanja nema. Festival „dobro skrojenih filmo-va“ je dodu{e doneo par intrigantnijih dela koja }e se, uz malosre}e, pamtiti i u narednoj deceniji.U svetu krimi}a/trilera, na prvi pogled, ni{ta novo. Danski Nere-{eni slu~ajevi, uprkos suptilnom, inteligentnom zapletu na mo-mente deluje kao uvodna epizoda policijske serije kombinova-na s legendarnim korejanskim Old Boy. [to samo po sebi nije ma-na jer je u pitanju „film za kokice“ koji zna i da pre|e tu granicui pretvori se u te{ku psiholo{ku dramu. Nema~ka Banklejdi, natragu sage o Boni i Klajd, rekonstrui{e istinitu storiju o radniciiz fabrike papira koja je, davnih {ezdesetih 20-og veka, postalakriminalni um male bande i prva plja~ka{ica banakau nema~koj istoriji. S odli~nim izborom glumaca,efektivnom, ~esto crnohumornom duhovito{}u, di-nami~nom re`ijom te specifi~nom estetikom filmo-va iz prikazanog perioda, reditelj Kristijan Alvart jeuspeo da zabavi publiku ali i da prika`e polo`aj `e-ne u Nema~koj 1960-ih. Nimalo slu~ajno je plja~ka-nje banke, opisivano od mnogih anarhista kao vr-hunski revolucionarni ~in, predstavljeno kao ~inoslobo|enja, finansijskog, emotivnog i seksual-nog. Jo{ dalje je u prikazivanju nali~ja kapitalisti~-kog poretka i posledica nemilosrdnih zakona eks-ploatacija i tr`i{ta oti{ao norve{ki reditelj ErikSkjoldberg sa svojim Pionirom. [vedski Skriveno de-te koji se bavi ulogom ove neutralne dr`ave u Dru-gom svetskom ratu zadr`ava se na li~noj, pojedina~-noj izdaji.

OMA@I, POSVETE, CITATI, @ELJE, ^ESTITIKE & POZDRAVIMe|unarodno priznati reditelji tzv. art filma su, ~inise, krenuli da sumiraju saldo svojih dosada{njih ka-rijera te su mahom odlu~ili da odaju po~ast svojimomiljenim umetnicima. Tako je Vudi Alen u svojoj Tu-`noj D`asmin odlu~io da „skine kapu“ ameri~komdramskom piscu Tenesiju Vilijamsu i njegovom Tram-vaju zvanom `elja. Samo`iva, impulsivna, na graniciizme|u dva sveta, D`asmin je modernizovana verzijaBlan{ Diboa koja nije stradala zbog svoje promiskui-tetnosti niti patila zbog homoseksualnosti svog part-nera. Njen suprug je ovejani `enskaro{ i jedan odonih koji su svojom pohlepom doveli do SEKE. Prikazuju}i moral-nu korumpiranost bogatih, ali i potpunu bezidejnost i konzume-rizam ni`e srednje klase, Vudi Alen je, napravio najpoliti~niji filmjo{ od vremena Banana (1971). Felinijevskim putem je, ali u pobedni~koj kombinaciji italijan-skog slikovnog spettacola, humora, rimskog hedonizma i na-grade „Oskar“ uspe{no i{ao Paolo Sorentino u Velikoj lepoti. Nje-gov glavni junak, D`ep Gambardela, pisac jednog romana, pri-makao se najbli`e onome ~emu je te`io Oskar Vajld – da od svog`ivota napravi umetni~ko delo te da, uprkos porocima, do~ekapozne {ezdesete godine. Ono {to jo{ nije spoznao je upravo ta,velika lepota. Kroz razgovore sa kvazi-aktivistkinjama, sve{te-nicima/egzorcistima, piscima, umiru}im lepoticama, no}nimpticama i svojom ve~ito borbenom sprema~icom, D`ep poku{a-va da sagleda svoj `ivot i otkrije gde je oti{lo njegovo protra}e-no vreme. D`ep je pomalo Selind`er, pomalo Felinijev Znaporaciz Grada `ena, kao i Rim, veli~anstvena ru{evina, simbol jednogumiru}eg sveta koji smatra da je ̀ ivot vredan jedino ako je ispu-njen potragom za Njom – Velikom Lepotom. Teri Gilijem je u svojoj Nultoj teoremi odlu~io da, ni manje ni vi{e,oda po~ast samom sebi. Birokratski, disfunkcionalni, otu|eni,korporativni, visoko stilizovani, sinkreti~ki svet budu}nosti koji

nastanjuje njegov Koen Let li~i na onaj u kojem batrga glavni ju-nak Brazila. Uz manje modifikacije, zaplet je isti – glavni junak sezaljubljuje u devojku koja ga ne voli, ovaj put ne odmetnicu kaou Brazilu ve} kraljicu virtuelnog seksa, iznuren od dokazivanja„istine“ da svet nema smisla i da je haos tu haosa radi {to pred-stavlja sr` tzv. „nulte teoreme“ koja se mo`e dobro unov~iti. Bor-ba za sosptvenu emotivnost i ljudskost je jedino {to preostaje Ko-enu koji, sve i da ho}e, prislu{kivan i kontrolisan, ne mo`e da do-pre do drugih ljudi i kao uteha mu ostaje ve{ta~ki raj interneta. U pravcu li~ne samospoznaje i odbrane artisti~kog intgriteta idei glavni junak U glavi Luina Dejvisa D`oela i Itana Koena. Luen(ime je vel{ko i pravilno se izgovara Hlueuin) je malerozni ame-ri~ki folk muzi~ar, baziran na liku i delu Dejvida Van Ronka (auto-ra albuma „Inside David Van Ronk“), jedan od onih mladih, soci-jalno anga`ovanih umetnika koji su se pojavili krajem pedesetihi po~etkom {ezdesetih u njujor{kom Grini~ Vilid`u. Kao i mnogidrugi, ni Van Ronk/Dejvis nije stigao do velike slave i njegov `i-vot su, u velikoj meri, ~inili puko pre`ivljavanje, nestabilne vezei neispunjeni ugovori. Mu~an, i na momente usporen, ovaj filmkao da ne haje za poruku koju bi ostavio ili pitanja koja bi posta-vio. Dejvis, talentovani umetnik, gubi uprkos onome {to mo`e daponudi. Kao glavni peh Dejvisove karijere, na kraju filma se po-javljuje Bob Dilan i pop muzika, ba{ kao i njegova karijera, vi{enikad ne}e biti ista. Ako je zbog ne~eg vredno pogledati ovaj filmonda je to zbog pesme koju Dejvis svira na „audiciji“ u stovari{tu(~itaj: poenta filma), kao i zbog bizarnih epizoda sa starim d`e-zerskim menad`erom (D`on Gudman) i njegovim voza~em/bit-pesnikom (Garet Hedlund, ina~e, nimalo slu~ajno Nik Morijarti uekranizaciji Keruakovog romana, Na putu).Odsustvo razre{enja i samospoznaje, u klju~u Stalkera Andreja Tar-kovskog, i puno verskih motiva, obele`avaju poslednje delo ru-skog reditelja Alekseja Balabanova, Ho}u i ja. Ovaj film, iako tra-je samo sat i devetnaest minuta, deluje kao da traje duplo du`e, sasvojim razvu~enim, lenjim kadrovima, ponavljanjem mehani~kih

pokreta i ispovestima tipiziranih hodo~asnika u potrazi za sre}omsme{tenom u crkvi usred radioaktivne ruske pusto{i okovane ve-~itim snegom i ledom. Predvidljivi kraj sa dobrima koji odlaze uraj i lo{ima koji umiru u pustari (a s njima i sam reditelj) nije vre-dan truda. U tom klju~u valja posmatrati i nahvaljeni Dvanaest go-dina ropstva Stivena Mek Kvina koji u sebi nosi jedan neporecivkvalitet: Majkla Fasbendera u ulozi psihopate / robovlasnika Edvi-na Epsa. Kraj, za{e}eren povratkom severnoameri~kog Crnca So-lomona Nortapa, daleko je od onog istorijskog. Naime, Nortap jebio ismevan i poni`avan u SAD i Kanadi a njegova ispovest, znat-no potresnija od filma, bila je u senci izvikane ^i~a-Tomine kolibeHarijete Bi~er-Stou. Sam Nortap nije bio pokoran i servilan kao ufilmu ve} sna`an, emancipovan ~ovek koji je pomagao robovima sameri~kog Juga da pobegnu na Sever i, po svemu sude}i, u jed-noj od takvih akcija je stradao ili ponovo odveden na planta`u gdeje i umro/ubijen. Hepiendom se izbegava onaj deo istorije SADkoji je jo{ {kakljiviji, a to je oru`ana borba potla~enih ili barspremnost da se na silu odgovori silom. Veliki povratak D`ima D`armu{a s magi~nim Samo ljubavnici op-staju donosi nam modernu vampirsku ljubavnu pri~u koja izvr}eceo svet naglava~ke. Jedini pravi ljudi na planeti Zemlji su, zapra-vo, vampiri koji su redom, umetnici (me|u njima su kompozitor

iz 17. veka i ~uveni dramski pisac Kristofer Marlou) i estete dok jesavremeni svet pun „zombija“ ome|enih masovnim medijima iopijatima. Duhovit, oniri~ki, D`armu{ov film je pun oma`a slav-nim umetnicima i rok zvezdama, {to kroz portrete {to anegdotevezane za susrete s njima, {to kroz samu pojavu kompozitora-vampira (Tom Hidlstoun) koji deluje kao o`ivljeni Sid Baret iz PinkFlojd faze. U lavirintima no}nih, zapu{tenih gradova, Detroita iTangera, umetnici poku{avaju da pre`ive po svaku cenu, bili ljudiili vampiri. Pravi posve}enici muza su spremni daju i uzmu krv.

AND@EJ VAJDA, IMA LI VAJDE?Vreme{ni poljski oskarovac, And`ej Vajda, uspeo je da u filmuValensa: ~ovek nade, dinami~nom, ~esto i duhovitom, potresnompri~om, prika`e razvojni put elektri~ara iz Gdanjska koji je po-stao lider sindikata „Solidarno{}“ u periodu od 1970. do 1989.godine. Nervozna, dokumentaristi~ka kamera, ~esto kombino-vanje arhivskih snimaka s igranim materijalom, daju Valensi au-ru snage i autenti~nosti. Valensa, kompleksna i dugove~na po-liti~ka figura, nije sagledan u posthladnoratovskom vremenuve} samo u onom „dobrom“ periodu. Valensini razmetljivost, dr-skost kao i potcenjiva~ki odnos prema intelektualcima prikaza-ni su, uprkos tome {to su bile mane koje su doprinele njegovompoliti~kom padu u vi{estrana~koj Poljskoj, kao njegove vrline.Ovakav pristup ne iznena|uje, s obzirom na Vajdino prijatelj-stvo s Valensom. Ono {to odudara je storija o Valensi koji je bioprimoran da postane dou{nik poljske obave{tajne slu`be kojojje, tek nakon osam godina, kona~no okrenuo le|a. Kontroverzevezane za Valensin dosije i danas potresaju poljsku javnost. Ne-ki od njegovih najbli`ih saboraca ga i danas optu`uju da je bio{pijun i ubla`avao proteste po direktivama Slu`be. S druge stra-ne, tranziciona Poljska nije bila imuna na korupciju, name{te-ne tendere i druge mudrolije koje smo odavno apsolvirali. O kon-zervativnim stavovima koji podupiru „tvrdo krilo“ Katoli~ke cr-kve po pitanju abortusa ili LGBT prava i da ne govorimo.

Iako smo ovu pri~u, u razli~itim oblicima, ve} videli u brojnim fil-movima, Mandarine gruzinskog reditelja Zaze Uru{adzea donosinovu dimenziju storiji o ljudima koji `ive na ni~ijoj zemlji. U le-pom, skoro idili~nom okru`enju Abhazije, `ivi nekoliko Estona-ca koji su tu nastanjeni vi{e od veka. Kad izbije gra|anski rat Gru-zina i Abhaza, ve}ina Estonaca odlazi u pravcu prapostojbine.Oni koji ostaju, kao „neutralni“, poma`u ranjenicima koji pripa-daju zara}enim strana – Gruzinu i ~e~enskom pla}eniku. Ne ula-ze}i u motive rata, prikazuju}i animozitet, krvo`ednost, atavi-sti~ke opsesije, Uru{adze prikazuje kavkaske narode koji su ogle-dala „onih drugih“, omra`enih. Bizarno je {to se sukob de{ava ukrajoliku koji neodoljivo podse}a na, recimo, BiH, a i jedan od ju-naka se (Estonac, ina~e) zove Ivo. Paralele se name}u. Ovaj ma-li film, sme{ten na granici izme|u satiri~nog i potresnog, pred-stavlja sna`nu antiratnu pri~u koja ne {tedi nijednu stranu.Kao zaklju~ak se name}e ~injenica da savremenom svetu u velikojmeri nedostaju beskompromisnost i nove umetni~ke vizije. Velikave}ina reditelja, naro~ito na Zapadu, je zagrebala neke {kakljiveteme, ali se ~ini da smo jo{ daleko od potpunog razgoli}ivanja ak-tuelnog trenutka. Hroni~no izbegavanje da se problem nazovepravim imenom govori o tome da neke granice, iako formalno nepostoje, i dalje u prili~noj meri ome|uju prostor delovanja

[TRAFTA

IVBETON BR. 145 DANAS, Utorak, 18. mart 2014.

ARMATURAPi{e: Predrag Azdejkovi}

GEJEVI ZNAJU ZA[TO

Predizborna kampanja je onaj divni period kada se politi~ari i N.N.aktivisti politi~kih partija sete obi~nog sveta i kada od nas glasa-~a kao ne{to zavisi. [to bi se reklo uli~nim re~nikom, tada krenuda nam se ~epe kako bi svoj glas podarili ba{ njima. Politi~ari seodjednom sete radnika, penzionera, ratnihvojnih invalida, samohranih majki, nacio-nalnih, verskih i etni~kih manjina, a pojedi-ni se vala sete i LGBT populacije, jer nekimaje svaki glas bitan.Gej strejt alijansa je kao i pred svake izboreradila monitoring odnosa politi~kih partijaprema LGBT populaciji tokom predizbornekampanje i rezultat je pokazao da se na po-liti~koj sceni u Srbiji izdvojilo vi{e politi~-kih stranaka sa pozitivnim odnosom premaLGBT populaciji i koje nude re{enja za po-bolj{anje njenog polo`aja i to su Demokrat-ska stranka, Nova demokratska stranka, Li-beralno demokratska partija i Socijalisti~-ka partija Srbije. Prema posmatranim krite-rijumima u predizbornoj kampanji najve}iiskorak napravila je Demokratska stranka uodnosu na raniji period. Smatram da je ve-liki uspeh da su se navedene politi~kestranke, iz kog ve} njima znanog razlogabavile problemima LGBT populacije, jer to do sada nisu ~inile utom obimu. Veliki je uspeh da su predstavnici politi~kih partijado{li na sastanak sa LGBT aktivistima i saslu{ali {ta imamo da imporu~imo i odgovarali na na{e nedoumice. Veliki je uspeh da sena pojedinim politi~kih skupovima vijorila zastava LGBT pokretai da su se politi~ki lideri u svojim govorima dotakli i LGBT popu-lacije. Ali, da li je sve tako ru`i~asto kao {to zvu~i?Istini za volju, Demokratska stranka jeste u~inila najve}i isko-rak, ali moramo se setiti izjava Dragana \ilasa kada je u pitanjuParada ponosa o ta famozna ~etiri zida, kada je odgovornost zaru{enje Beograda sa huligana prebacio na organizatore, dok da-nas govori da je Demokratska stranka podr`avala i podr`ava slo-bodu okupljanja LGBT populacije. [ta se od te 2010. godine dosada promenilo kad je u pitanju Demokratska stranka? Ta~no,vi{e nije to ta mo}na i vladaju}a, ve} je stranka koja se pocepa-la na vi{e manjih koje zajedno nemaju polovinu podr{ke koju jenekad DS imala, tako da moraju da se bore za svaki glas, te i zaglas LGBT populacije. U upitniku koji je Gej strejt alijansa pro-

sledila Demokratskoj stranici, a na koji je odgovorio Dragan \i-las, ka`e se da je ova stranka u~inila puno u za{titi i unapre|e-nju prava LGBT populacije, donet je strana~ki program koji iz-me|u ostalog sadr`i i plan za pobolj{anje polo`aja LGBT osoba,u Skup{tini grada su organizovane prezentacije godi{njih izve-{taja o stanju ljudskih prava LGBT populacije i obe}ano je da }eDS tra`iti da se podnese izve{taj o osobama koje su ugrozile bez-bednost i zbog kojih je parada zabranjena, da }e voditi dijalogsa LGBT zajednicom i zajedno predlagati re{enja i u~estvovati ukampanjama podr{ke, edukaciji i borbi protiv predrasuda. Ispred LDP, na upitnik je odgovarala Nata{a Mi}i} koja ka`e da jeLDP od svog osnivanja podr`avao LGBT zajednicu bez zadr{ke, dasu u~estvovali u dono{enju Zakona protiv diskriminacije, podr`aliParadu ponosa i obe}ala da }e u narednom periodu LDP insistira-ti na nultoj toleranciji za nepo{tovanje Zakona protiv diskrimina-

cije i baviti se senzibilizacijom dru{tva… sa sve Muamerom Zukor-li}em kao koalicionim partnerom. Sand`a~ko muftijstvo s mufti-jom Muamerom Zukorli}em na ~elu izdalo je saop{tenje u kojem seka`e da su pripadnici LGBT populacije duhovno i moralno devijant-ni i da ih treba preventivno le~iti. Na sastanku LGBT aktivista sapredstavnicima politi~kih stranka, Judita Popovi} iz LDP upitanaje kako obja{njavaju svoje partnerstvo sa Muamerom Zukorli}em injegov odnos prema LGBT populaciji. Sledio je odgovor da ako ̀ e-limo da ljudi po{tuju na{u razli~itost, treba da po{tujemo tu|u, {tovaljda zna~i da ako ̀ elimo da ljudi ne misle da smo duhovno i mo-ralno devijantni treba da po{tujemo da Muamer Zukorli} misli dasmo duhovno i moralno devijantni. Zvu~i logi~no, zar ne?!Sli~na situacija je i sa Socijalisti~kom partijom Srbije. I oni su, posopstvenim re~ima mnogo u~ini za LGBT zajednicu, imaju autova-nog gej funkcionera, koga istini za volju nisu stavili na listu, po-dr`ali su Zakon protiv diskriminacije, MUP koji su vodili sprovodiaktivnosti u cilju pobolj{anja rada sa LGBT zajednicom, obe}ali surad na smanjenju nasilja i diskriminacije, smanjenju govora mr-

`nje, re{avanje problema transrodnih osoba sa li~nim dokumen-tima i podr{ku regulisanju istopolnih zajednica… i na kraju togspiska obe}anja stoji slika namr{tenog Dragana Markovi}a Palme,koji je tokom predizborne kampanje bio izuzetno tih po pitanjuLGBT populacije. Kako, za{to, ne znamo, ali je lepo da je tako!Nova demokratska stranka obe}ala je da }e se zalagati za parla-mentarnu debatu, podizanje dru{tvene svesti, smanjenje dis-kriminacije, insistira}e na nastavku promovisanja tolerancije iraspolo`eni su da u~estvuju u javnoj raspravi na temu zakonakoji bi se ticali LGBT populacije. Ni{ta konkretno nisu obe}ali,ali je Boris Tadi} izjavio da i dalje podr`ava paradu, ali da je zbog2010. godine platio strahovitu politi~ku cenu, te ju je sigurnozbog toga zabranio 2011. godine, mada ni 2009. situacija nijebila druga~ija. Samo se nadam da predsedni~ke izbore nije iz-gubio zbog na{e parade.

Po pitanju LGBT prava oglasila se i lista „Do-sta je bilo – Sa{a Radulovi}“ koja je obe}alada }e se zalagati za pobolj{anje polo`ajaLGBT zajednice, dono{enje novih regulativa,naro~ito kad je u pitanju regulisanje istopol-nih partnerstava. Nosilac liste Sa{a Radulo-vi} je na svom twitter nalogu izneo svoje pro-LGBT stavove i u{ao u ̀ ustru raspravu sa ho-mofobi~nim korisnicima twittera.[to se ti~e na{e najve}e i vladaju}e partije,ona nema potrebe da se obazire na LGBTpopulaciju, jer bi tim obaziranjem moglavi{e glasova da izgubi, nego da dobije. Iztog razloga SNS se nije posebno bavilaLGBT populacijom, niti je odgovorila naupitnik GSA, ali je ta tema spomenuta ne-koliko puta kao odgovor na pitanje novina-ra ili pitanja iz publike i svelo se na „mismo protiv nasilja, niko ne sme da vas bi-je“ frazu.Imali smo tu i politi~ke stranke i pokrete

koji su tradicionalno koristili homofobiju i napad na LGBT zajed-nicu kao motivator da se za njih glasa. U javnosti je neprime}e-no pro{ao skandal da je Obraz, ina~e zabranjen od strane Ustav-nog suda Srbije, koalicioni partner Srpske radikalne stranke i dasu se provereni homofobi Mladen Obradovi} i Ivan Ivanovi} i SNP„Na{i“ na{li na listi kao kandidati za narodne poslanike. Zami-slite samo proverene homofobe sa poslani~kim imunitetom!Jedino {to je zajedni~ko za sve politi~ke partije i pokrete kada je u pi-tanju LGBT populacija jeste da nemaju nijednog autovanog LGBTpredstavnika na svojim izbornim listama, s tom razlikom da Demo-kratska stranka na izbornoj listi za gradske poslanike ima Nenada Mi-hailovi}a, predstavnika Gej organizacije osoba sa invaliditetom.Kao utisak posle izbora ostala je ~injenica da je LGBT populaci-ja bila najvidljivija manjina u medijskom prostoru, da se izbori-la da postane politi~ki relevantna i politi~ki faktor na koji sumnoge politi~ke stranke obratile pa`nju. Dobijena su neka obe-}anja, nadajmo se da }e biti i ispunjena. Ako zaborave na njih, tusu LGBT aktivisti da ih podsete

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Sini{a Tuci}

ISPOVESTPREDSEDNIKASRPSKEAKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI

oktobar 2081. godine, Polubeograd

- prvi program dr`avne televizije, 20.00h, centralni termin posle 2. dnevnika.

(predsednik akademija sedi u fotelji u svomkabinetu, u pozadini na zidu poster grupe„Polubeogradski sindikat“)

Ro|en sam 6. oktobra 2000-te godine.No} pre toga gorela je skup{tinadesila se neka revolucija.

Roditelji su pre mene imali engleskog buldoga Dra`u

koga sam morao da tretiram kao starijeg bratai njemu su tepali- Bebo do|i mami, bebo do|i tati...

Roditelji su bili opsenuti kinologijomi svakog vikenda i{li na izlo`be sa Dra`om.Mene su usput napravilijer je njihov prvi sin buldog`eleo ku}nog ljubimca.

Provodio sam vreme na ulici ispred hamburgerije

majka nikada nije kuvala jer je osvajala CACIBEpo kazni sam morao da {etam Dra`u

- starijeg brata.

Gledao sam uliceoku{ao se u tu~amai slu{aoPolubeogradski sindikat.

Na utakmicamaga|ao sam policajce kamenicama

Voleo sam istorijuHitler, Staljin, Ratko i Radovanbili su idolikoje sam lajkovao na fejsu.

Moji idoli `iveli su u pro{lom veku.

Otac je bio preduzetnikMajka prodavala AVON kozmetiku.

Kada sam krenuo na veronaukuPo~eo sam da postimI da jedem kifle s d`emomumesto hamburgera.

I{ao sam na ispovestKad god bih pomenuo starijeg brata Dra`uSve{tenik bi se prekrstio.

Kasnije sam po~eo da ~itamZavr{io knji`evnosti na Polubeogradskom univerzitetumasterirao, doktorirao.

Nau~ne radove je odobravao urednikDirektor knji`evnosti

Moja teorija bila je ogla{enaU Slu`benom glasniku.

Nakon svih ovih godinaTata, mama i moj pse}i bratodavno oru nebeske njive.

Ja imam `enuDecu I unu~i}e koje vodim na utakmice.

Nikada nisam imao psaPrevazi{ao sam traumu iz detinjstva.

Jedem hamburger i jo{ uvekSlu{am muziku moje mladostiPolubeogradski sindikatsazivam sednice akademijei dru`im se sa mojim akademicimakoji su u mladosti bili navija~ipa postali nau~ni radnici.

Mlade snage su zadovoljne na{om istitucijomKa`u da nismo anahroni

Foto

mon

ta`a

: Mrt

vi a

lbat

rosi