MIXER Pi{e: Predrag ^udi}

„DOBRO UHRANJENA PRAZNINA“ D. J. DANILOVA

Uvod u Ku}u Bahove muzike

KAKO JE POCO ANTICIPIRAO DANILOVASlu~aj Danilov jedan je od o~ekivanih, ali i veoma neobi~nih slu-~ajeva na{ih „godina raspleta“. Obasut priznanjima i izdanjimau najte`im godinama na{e novije istorije, slovio je za miljenikaku}e vladaju}e, tj. julskih shvatanja poezije kao discipline naddisciplinama, kao discipline }utanja i pre}utkivanja svega po-stoje}eg, kao logoreje koja obitava ni na nebu ni na zemlji, ~istekao de~ije dupence posle pampers (sveupijaju}ih) pelena.Uzimaju}i u ruke Danilovljeve pesme deportovane u Ku}u Baho-ve muzike najpre sam, po logici stvari op{teg obrazovanja, po-tra`io orgulje i Baha, ali po{to ih ne na-|oh, pomislih: pesnik `eli da na{evreme slobizma-apsolutizma po-redi sa apsolutizmom Bahovim(Aleksander 1813–1893), te damu je Johan Sebastijan Bah sa-mo paravan. Ali be{e to {tivo sa-svim bez takvih aluzija. Pomislih~ovek slavi anti~kog Baha, Bahu-sa, bi}e tu pijan~enja i pevanijado neba, avaj, osim nobles {am-panjca i crnog vina, ali hla|e-nog, ne na|oh ni „b“ od bahana-lija. Bar da je to~io po`e{ku {lji-vovicu. I tu se u svojim pretpo-stavkama, rekoh, prevarih, jerpesnik `ivi u kuli od slonova~egde je sve cakum-pakum, ali ipakbez orgulja. Istina, u Ku}i Bahovemuzike, bez orgulja, ali ne i bezdrombulja, stiho-tvorac nam pri-re|uje nevi|ene bahanalije smi-sla. Tako i u najgorim godinamana{e novije istorije, u krvavim go-dinama zvanim „godine raspleta“za koje su mnogi na{i `ivi pesni~kiklasici imali samo lepe re~i, Dani-lov ide dalje od svih. On svoje pe-sni~ke do`ivljaje obla~i u svilu,brokat i kadifu, kiti smaragdima,biserjem, rubinima i svim znanim aneprobranim dragim i poludragim ka-menjem, da se ~oveku smu~i od lepote. Tonije da umre{ od lepote nego da crkne{ od muke kako ne-kome to mo`e izgledati lepo. Na{ narod, eto, da se i ja podupremnarodnim idiomom, kao ~etvrti stepen pore|enja (lepo na kva-drat) veli prosto: lepo da s’ usere{! Eto, kvintesencije pesni~kihpojava poput ove. Na ulazu u spomen sobu posve}enu Danilovu od Danilova (Dani-lov njim samim), u njegovoj Ku}i Bahove muzike, ali bez orgulja,stoje tekstovi takvih imena na{e knji`evne kritike od kojih te po-dilazi jeza kad vidi{ ko su sve ~uvari imena i dela Danilovljeva: Bo-jana Stojanovi}-Pantovi}, Miodrag Pavlovi}, Ivan V. Lali}, Petar

D`ad`i}, Mihajlo Panti}, Jordan Eftimov, Sa{a Radoj~i}, @elidragNik~evi}, Du{ica Poti}... A na koricama niko drugi nego izdava~^edomir Mirkovi}: Iz recenzije... U ovoj trilogiji do vi{estruke zao-kru`enosti ostvaren je koncept integralisti~kog pesni{tva, one poe-zije koja, kroz zaista {iroke spektre motiva, semanti~kih sredstava,ritmi~kih oblika i versifikacije spaja i izmiruje raznolike, pa i suprot-stavljene, stvarala~ke modele. Julski ̂ . M. dakle, podvla~i i nagla-{ava vi{estruko te zaokru`uje: vi{estruko zaokru`uje... koncept in-tegralisti~kog pesni{tva... spaja i izmiruje... potpuni uvid u slojevi-tost zna~enja, u simbioze raznolikih oblika... smisaone linije... vi-{estrukoj me|usobnoj saglasnosti i zajedni~kom okviru... Vi{estruko je vi{estruko pa se vi{estruko mora i vi{estruko javlja-ti, ka`e nam prosta logika, a ne samo tu i tamo. A kad je o zao-kru`enosti integralisti~kog tipa pa jo{ i zajedni~kom okviru re~,da i ne govorimo. U predsoblju ku}e, podnaslov: Poetska trilogija (Tiha knjiga obeskraju). Bila tiha ili bu~na knjiga - beskraju su takve knjige is-to {to i ~uveni Ju`noservijanac Dim~e Vagin~e. Tu je naravno iuputstvo za upotrebu, Danilov veli: po Kitsu. Naravno, sa-mo pre ~itanja knjige mo`emo poverovati Danilovu na re~da je Kits mislio i na njega kad je napisao: uzimati ih jed-nu po jednu, s vremena na vreme, prema potrebi, i pu{tatida se rastvore u umu. Danilov na ^edu Mirkovi}a naslanjaKitsa. Ali i Kits mi tu, u tom citatu, nije ne{to jasan, morada je to pisao posle opijuma ili je na opijum mislio. Jer,kako da se rastvore u umu Danilovljevi stihovi kao : ...Ozle-

|uje me, jako me ozle|uje {to nisam vi{enarand`ast...

Ako i sam um ve} nije uvelikorastvoren ozle|ivanjem, ja-kim ozle|ivanjem {to pesni~-

ki subjekt nije vi{e naran-d`ast, mo`ete pustiti da se tistihovi rastvaraju koliko ho}e-te, nikad ne}ete razumeti da li je pe-snik ozle|en {to je bio narand`ast pavi{e nije ili {to nije za stepen vi{e na-rand`ast, tj. narand`astiji?! To {topesni~ki subjekt nije vi{e narand`ast,pa ga to ozle|uje, ~ak jako ozle|uje,to se mo`da mo`e rastvoriti u bezu-mlju, jer bezumlje je ve} uveliko na{rastvor nad rastvorima, ali u umu ras-tvoriti patnju pesni~kog subjekta {tonije vi{e narand`ast (ne ka`e kolikovi{e, {ta bi ga zadovoljilo, koja nijan-sa), to je isto kao da od BeketovogPocoa tra`ite da logi~no misli (Godo:Misli, svinjo!) Ili je, mo`da, Poco mi-slio dok je onako kapitalno anticipi-rao sve Danilove ovog sveta.O~igledno je ve} od prvih redova da Da-nilov smatra da je lepo ono {to je skupo.I nije svo zlo u tome {to ~ovek rezonujeo poeziji sasvim selja~ki, ve} {to mukriti~ari veruju bez ostatka. Zato Dani-

lov prosipa biser i drago kamenje pred kri-tiku, ne kao {to veli latinska poslovica, ve} kao

Milo{ Vojinovi} pred one Latinke devojke. Posle uputstva za upotrebu iz predsoblja, a pre same upotrebe,

u dega`manu su tri odabrana mesta kao moto iz: Brodskog, Vit-mena i Propercija! Od Propercija do ^. Mirkovi}a i nazad. Sve semota oko mota da se zaseni prostota! Pa onda jo{ jedno pismou istom dega`manu: Pismo od an|ela naslovljeno: Silaze}i mer-mernim stepenicama. Gde, izme|u ostalog, pi{e:

...Sve nage de~ake u sebi, dotaknute tamnim ~arom Severa,okupio sam u svom imenu, u svojoj muzi~koj kutiji......Ja ne proklinjem `ivot, jer ja sam an|eo, no}na ogledala,{to me suo~avate sa ni{ta!

No}na ogledala an|ela suo~avaju sa ni{ta! I {ta tu ima da se o„pismu od an|ela“ ka`e vi{e nego - nihil pi{em nad svim {to po-stoji.

Moje ime moja je onostrana i ovostrana mandala. U stanjusam da darujem iz nenapisanog, do utrnu}a....

To da je u stanju da daruje do utrnu}a „iz nenapisanog“ mnogo je~ove~nije nego da daruje iz napisanog, jer bi darivanje iz napisa-nog mo`da bilo smrtonosno utrnu}e-utrtnu}e bez povratka,stvarno stanje velikog utrnu}a-uginu}a! Trt-mrt - `ivot-smrt!

PALANA^KI PANA\UR TA[TINEPosle pisma u dega`manu, antreu, hodniku iliti gonku dolazimodo posebne odaje: Odaja molitvenih dijadema. O~igledno je da sepesni~ki subjekt moli u toj odaji u kojoj je uskladi{tio razne mo-litvene dijademe. To je nekakva ku}na kapela u kuli od slonova-~e zvanoj Ku}a Bahove muzike sa dijademama za svaku molitvu, au Po`egi. Ne{to kao Helderlinov mlin na Nekaru u Tibingenu. Pi-sac ovih redova ne ignori{e Po`egu i njene ~estite i na~itane gra-|ane, a i rakiji od po`ega~e nazdravlja triput, ve} samo tvrdi daje nemogu}e ono {to Danilov `eli, nemogu}e je nagnati ~itaoceda veruju da je njegova Po`ega poeti~na zato {to se njemu takoho}e. Po`ega je po`ega, kao {to sama re~ ka`e, i ona kao takva,etimolo{ki, vi{e je za mesto odigravanja jedne drame, mo`da tra-gedije, a mo`da i komedije. (Simo, simio se dabogda, u Po`egu }uja tebe!) Ali, proteklo je mnogo vode lokalnim rekama i re~icamaod kad je u Srbijici Po`ega bila pretnja, mo`da je ba{ tamo danas`ari{te poezije jo{ nepo`e`ene. Sa pojavom Danilova `ivot u na-{oj palanci je kao neprevazi|ena ~arolija.Pa kad je tako, ~emu molitvene dijademe? Dijademe su potreb-ne pesni~kom subjektu kako ne bi, poput konja sa {titnicima zao~i, mogao gledati na stranu te se upla{iti muka obi~nih suna-rodnika, Srpkinjica u Srbijici, kako sam ka`e, a dabome i Srp~a-dije vaskolike. Sa dijademama kao ona krava sa cvetom u kosi ilikonj sa {titnicima lak{e se ostvaruje vajkada{nje legitimno pra-vo pesnika sa stalnim mestom boravka u kuli od slonova~e, pa

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 54, GOD. III, BEOGRAD, UTORAK, 16. SEPTEMBAR 2008.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 30. septembra

MIXER

Predrag ^udi}: „Dobro uhranjena praznina“ DJD

CEMENT

Ljiljana \ur|i}: Prevrtanje utrobe

ARMATURA

Andrej Nikolaidis: Krst nad Sarajevom

VREME SMRTI I RAZONODE

lirika utoke

Predrag Luci}: Dvadeset i kusur milja ispod stola

BULEVAR ZVEZDA

\URETI], Veselin

BLOK BR. V

L. Bodro`a & T. Markovi}: Najava karte srpskog spasa

I BETON BR. 54 DANAS, Utorak, 16. septembar 2008.

I PORED TOGA [TO MRZI ]UBASTE PTICE I TERABISERE U MAJ^INU, A ZA BRILIJANTE TVRDIIZRI^ITO DA NEMAJU MILOSTI, BISERA, BRILI-JANATA, RU@A, GRE[NIH KRINOVA, DEVICAKOJE LJUBE DEVICE, DIJADEMA, AURA I DRU-GE BI@UTERIJE BI]E U TOJ KU]I KOBAJAGI BA-HOVE MUZIKE KAO NA GUSARSKOM BRODU.ONO [TO JE SANDOKAN ZA TOPLA MALEZIJSKAMORA, TO JE DANILOV ZA SRPSKU POEZIJU

�Il

ustr

acije

u b

roju

: Nik

ola

Kora

}�

IIBETON BR. 54 DANAS, Utorak, 16. septembar 2008.

PREVRTANJE UTROBESanja Domazet: Mo} maske, Zavod za ud`benike, 2007.

Ne poku{avaj da nau~i{ gluvog ~oveka da peva - samo

}e{ stra}iti vreme, a gluvi }e samo da se nervira.

Po Antoni de Melu

Sad vi{e nema sumnje: `ensku knji`evnost u Srbiji upropastilesu same ̀ ene. Sa ustoli~enjem Sanje Domazet na tron vrsne spi-sateljice, ̀ enska knji`evnost se vratila tamo gde je i bila: na dnomir-jamovskog bureta. Dela Sanje Domazet, uklju~uju}i i njennovinarski rad, vrhunac su i paradigma ove tvrdnje. Sanja Domazet pi{e prozu koja imitira ozbiljnu knji`evnost i kaotakva danas ima odli~nu pro|u. To, dakako, nije jedinstvena po-java u literaturi, ali je svakako kod nas neoprostivo sveprisutna.Svuda u svetu postoji barem te`nja da se ova vrsta literarnih pro-izvoda detektuje kao komercijalna, pa se otprilike zna {ta pi{e

recimo jedna Doris Lesing, a {ta Paolo Koeljo. Te-{ko da }e bilo koja katedra za knji`evnost u svojprogram uvrstiti dela Paola Koelja, a kamoli ih{tampati u svojim univerzitetskim edicijama.Doris Lesing je odavno u{la u propisanu litera-turu. Paolo Koeljo proizvodi takozvanu trash li-teraturu u kojoj se „dave“ knji`evni diletanti,gledaoci sapunica i ini dokoni svet koji bi da sena brzinu vine do „~istih proplanaka uma“.Po{to Sanja Domazet imitira „ozbiljnu“ knji`ev-nost – na sli~an, pla~evan, „`enski“ na~in kaoi Paolo Koeljo – ona nesumnjivo pripada klanunedarovitih, „ose}ajnih“ persona ili knji`evnihamatera. Ona je vrlo pogodna da je knji`evniarbitri u~lane u klub visoke knji`evnosti i da odtoga imaju koristi. Kakve koristi? Utilitarnostje ovde vi{estruka jer se jednim udarcem doka-zuje nekoliko bitnih pretpostavki kad je u pita-nju toliko proganjana „`enska knji`evnost“:`ena je uvek slab pisac, ̀ ena je podlo`na mani-pulaciji, mu{karci stvaraju ̀ ene pisce a ne obr-nuto, `ene i nisu pisci osim za kratkoro~nuupotrebu – u ovom slu~aju i prakti~nu, jer je Sa-nja Domazet napisala niz hvalospeva o knji`ev-nim proizvodima svojih urednika za novine ko-je ve} godinama oboga}uje svojim literarnimamatersko-de~ijim fantazmagorijama. Knjiga Mo} maske, sa~injena od pet pri~a kojeidu u kompletu sa pet dramskih komada, pred-stavlja Sanju Domazet u svoj rasko{i njenog„talenta“ da imitira sve od pripoveda~a dodramopisca. Ovakvim postupkom dobija se ne-patvoreni ki~. I imitacije mogu ponekad bitidobre ukoliko ste ve{ti poznavalac zanata iimate punu svest o onome {to radite, kao {toje to znao Endi Vorhol. Na`alost, namera i ciljse ne podudaraju – stvaralac nije svestan dastvara ki~ i tako mu izmi~e i poslednje upori-{te u stvaranju visoke umetnosti.Ova antintelektualna proza vo|ena je in-stinktom psihologije mase koja je instantemocije stavila u svoj centar i obru{ila se u ~i-stu emotivnu pornografiju. Knjiga Mo} maske

kao uostalom i druge knjige Sanje Domazet, sa-kati i u korenu uni{tava svako intelektualno mi-

{ljenje, razara um i emocije tako da se na kraju, ako uspete dado|ete do kraja, ose}ate kao da vas je neko debelo prevariozasipaju}i vas gomilom neopisivih gluposti. Ovako nizak nivoliterature koju nudi Zavod za ud`benike Srbije ovda{nja ~ita-la~ka publika odista nije zaslu`ila. U apsolutno neznanje onihkoji utvr|uju pravila i prepoznaju knji`evne vrednosti jedno-stavno ne `elim da verujem, premda je ono u ovom slu~aju evi-dentno.U knjizi Mo} maske, Sanja Domazet je izvela virtuoznu banaliza-ciju svih svojih izabranih likova, tj. njihovih sudbina, kite}i ihusput najskarednijom metaforikom. U ve} mnogo eksploatisa-nim li~nostima Milene Pavlovi} Barili, Fride Kalo, Margaret Go-tje, Koko [anel i nesre}nog Disa, ona je prona{la sjajno upori-{te za svoje pri~e/drame i tako ih, u knji`evnom smilu, jo{ jed-nom sahranila. Jer ko bi normalno knji`evno obrazovan bez

makar ta kula bila i u Po`egi ili Po`ezi, da prezire banalnu svako-dnevicu. Te da svoje stihove posveti samim su{tinama lepote sapalana~kog pana|ura ta{tine. Evo nekoliko odabranih mesta uzOdaje molitvenih dijadema {to najbolje odaje samog Danilova izodaje.Dakle, opet Danilov davi Danilova:

...i mlade` na bedru lepojke ose}a prole}e,bez mase je srce pergamenta.

(Fontana vatre)

...Krotki su narcisi dok srebro se sopranistkinja tako muzikalno sliva u meni...

...Sve su ru`e na slu`benom putu...

...Mrzim }ubaste ptice... Ozle|uje me jako me ozle|uje {to nisam vi{e narand`ast.

...U sve}njacima, palacaju mi ljiljani,makove glavice buknu, buncave kao jutrenja,uplove mi jedrenjaci s tovarom porcelana u auru.Muzika je tako gre{an krin.Brilijanti nemaju milosti...

...Nek se nose biseri!Dani su mi device koje ljube device, zora mi je glas...

(Unutra{nji zodijak)

Sve sami medenjaci-jedrenjaci, pa tovar porculana u auri ilidijademi, pa muzika kao gre{ni krin, pa brilijanti {to nemajumilosti. No, Danilov ljutito, zbog navale dragulja u „unutra-{nji zodijak“, kad do|u biseri na red, ka`e: neka se nose bise-ri. Njegov pesni~ki subjekt sere bisere k’o ovca brabonjke. (Pomoru galije tj. gliseri, po Ku}i Bahove muzike bahanalije smi-sla tj. brabonjci biseri.) Ali i pored svog zlata, njegovi danisu device koje ljube device. Avaj, device kad po~nu sa ljublje-njem bi}e tu i ono dalje. I ko tu ne bi rekao „neka se nose“, aline samo biseri, ve} i Danilov i njegovo moronsko-oksimoron-sko more.I pored toga {to mrzi }ubaste ptice i tera bisere u maj~inu, a zabrilijante tvrdi izri~ito da nemaju milosti, bisera, brilijanata, ru-`a, gre{nih krinova, devica koje ljube device, dijadema, aura idruge bi`uterije bi}e u toj ku}i kobajagi Bahove muzike kao nagusarskom brodu. Ono {to je Sandokan za topla malezijska mo-ra, to je Danilov za srpsku poeziju.

KLONIRANJE KNJI@EVNIH [TETO^INAU pesmi U zipku mi zgrni li{}e (Princip kandila) pesnik zgr}e podosad nepoznatom principu, „principu kandila“, slede}a ~uda:

Jutro, boje jastogovog sanjarenja,Vode me u Vavilon, zvezde padajuu svoj sarkofag, pod noktima je tuga,mnogo belih lornjonai, zamisli, sve se to kotrlja...

...Kao mo{us, miri{em u undergroundu...

Jastogovo sanjarenje svima znano ve} od Vavilona vrlo se lakomo`e zamisliti kao i mnogo belih lornjona. I tugu pod noktima uvidu pesnikove peruti, jer pesnik se ~e{ka po glavi, izbegavaju-}i dijademe, dok pi{e, i to je lako zamisliti. Ali zamisliti da sve seto kotrlja: perut u vidu tuge pod noktima, zvezde koje padaju usvoj sarkofag te jo{ pride i Vavilone, bele lornjone i jastogovosanjarenje, to je nec plus ultra.Dakle, pesnik kao mo{us (gove~e) miri{e u podzemnoj iliti me-trou, jer on je iz provincije i po{to se ose}a kao govedo u krdu,tako se i ose}a. Na{ Herkul iz Po`ege prolazi kroz andergraundkano kroz Dardanele, avaj, sude}i po dosad pro~itanom pre }ebiti da se ose}a na beli luk, ali misli da je „in“ kad tvrdi da je mo-{us (gove~e).Zato on ve} u slede}im redovima, mada jo{ u zipci, op{ti sa tek-stom polno {to i nije daleko od istine, a meni se ~ini kao da mu setekst otima te on mora da primeni silu, tako da Danilov moravolens-nolens silovati, prvo tekst, pa posle neoprezne ~itaoceobo`avaoce.

Sve {umniji samo}om svetine,sa tekstom polno sam op{tio...

...Sva mora bejahu tek jedna lepa svoticamleka koje srkah...

Bosih stopa, u zipku mi zgrni li{ce,krin devici smrtno zaljubljenoj...

Poezija je hri{}anka, zaljubljenau paganizam mojih vilica...

Eto, {ta je poezija: hri{}anka zaljubljena u paganizam mojih vilica!Danilovu je to lako re}i, ali je nama u to te{ko poverovati, osimako nismo sasvim rastvorenog uma. Za Danilova je svaki trenutak vreme ~uda: Ona je lo{e, veoma lo-{e volela svoje ciklone nad pirin~anim poljima, a krhki porcelanbude ozle|en blizniom samilosti. I onda su tu, dabome, opet la-budovi pose~eni srne}om kosti. Sve u svemu: zarazno, nema {ta.Nobles i samo nobl, a pomalo i kek! Du{anova dva potomka dva-deseti slave vek: ona d`oint, a on krek! [ta mislite, kako Danilov popunjava svoje puzzle-tekstove?Uzme, recimo, Novalisove Himne no}i i onda to „oneobi~ava“svojom bi`uterijom do zaslepljuju}e bedasto}e. On, prosto, po-punjava tu|e tekstove svojim probranim ukrasima. Jer, to {toon „stvara“ nema nikad konzistenciju jedinstvenog do`ivljaja,osim gomile va{arskog {arenila, a va{ara ima svuda otkad je sve-ta i veka, tu nema nijedne istinske slike, reference, ose}anja.Danilov - to su gomile la`nih bisera, atributa pod ugovorom. Podugovorom sam i pi{em.

I sad, dragi strpljivi ali mo-`da i nepoverljivi ~itao~e,posle ove odaje koja je oda-la pesnika ba{ kao i ~itava„Ku}a...“, sve se u ovoj ki~Ku}i... ponavlja do raspada-nja tela i duha. Tu nema vi{eni~eg ni boljeg ni goreg, sveje to isto o~ajanje, la` i glu-post zvana - dominantna srp-ska poezija. I znam da zama-rati daviteljem Danilovom,zna~i i sam biti davitelj. Love-}i njegove bedasto}e i samipostajete bukvalni pustolov,ma koliko to sve ponekad biloludo i nezaboravno. Ali samojo{ malo, kad smo ve} u ku}ivalja do kraja saznati gde smoto odista bili. Jer, spomen ku-}a je, okreni obrni, neka vrstaspomenika doma}inu, a i oni-ma koji su potpomogli gradnjuiste, pa i spomen ku}e Danilo-vljeve ne bi bilo da sam Danilovstrpljenjem provincijskog knji-govo|e nije popisao sve {touve}ava slavu doma}ina, neBaha i ne Bahove muzika negoDanilova. Dovukao je on tu sve{to je mogao dovu}i, kao hr~ak:nagrada, priznanja, TV i radio emi-sija sa minuta`om, prevoda, izdanja i recenzija. I koga bi brigabilo za jednu tako sme{nu pojavu kad takva vrsta knji`evnih {te-to~ina ne bi dominirala na{im knji`evnom ̀ ivotom, kad ne bi Da-nilov & comp. proizvodili nove Danilove, kad kloniranje ne bi bi-lo u punom zamahu. Treba, bre, brate, podeliti vi{e od 400 knji-`evnih nagrada, treba izmisliti novu srpsku liriku, kada je ve} ne-ma, ili je negde duboko popretena pri~ama o vekovnom ognji{tu,s jedne, i budalastom preciozno{}u autodidakta, s druge strane.I tako Danilov, kus doctus poeta, bar {to se mene ti~e, mora dokraja biti pro~itan, pa ko ima strpljenja neka me sledi kroz Dani-lovljeve odaje, a ko nema, ne}e mnogo izgubiti. Ali, vide}ete, bi-}e kao u Diznilendu, i krivih ogledala, i sme{nih utvara, i natica-nja: karike kod Marike, ko nabije taj... i ko zna ~ega jo{ �

(Odlomak iz opse`ne studije D. J. Danilov njim samim)

CEMENTPi{e: Ljiljana \ur|i}

Pro{lost smrdi. (Dragan \ilas)

Sa{a ]iri}

ETONJERKA POLUMESECA

B

III

KRST NAD SARAJEVOMPervertiti svih zemalja, ujedinite se

U Bosni, grupa gra|ana `eli na Trebevi}u, iznad Sarajeva, podi-}i d`inovski krst. Sli~an krst ve} postoji u Mostaru. Na vrh Rumi-je, planine koja se izdi`e iznad grada Bara u Crnoj Gori, über-pop Amfilohije Radovi} helikopterom je spustio limenu crkvu. UUlcinju, u islamskoj zajednici su odlu~ili da razglas na minarimapoja~aju do te mjere da dok traje poziv na molitvu ljudi u okol-nim ku}ama ne ~uju ni cirkular kraj kojega rade. U maslinovoj{umi u kojoj `ivim, tamo gdje glas mujezina prije nije dopirao,sada ~ujem pozive na molitvu sa tri minareta: do mene sti`u dis-torzirani, kao arapska vokalna verzija genijalne gitarske bukeSonic Youth u „Diamond Sea“. [ta je zajedni~ko dvjema krstovima, limenoj crkvi i ulcinjskomdid`ejisanju sa minareta? Odgovor treba potra`iti u pseudo-`i`e-kovsko-lakanovskoj interpretaciji za koju se ovdje, ~ini se, {i-rom otvaraju vrata. Srbi krst nad Sarajevom di`u zato {to u`iva-ju u tome {to to vrije|a i nervira Turke; iz tog razloga su i Hrva-ti digli krst nad Mostarom; Amfilohije je crkvu na planinski vrhodnio zato da bi nervirao i vrije|ao ne-Srbe koji ispod Rumije ̀ i-ve; zov na molitvu u Ulcinju je tako glasan samo da bi uznemi-ravao nevjernike. Zajedni~ki im je, dakle, u`itak koji oni koji iz-vode re~ena ~etiri performansa osje}aju u traumi koju nanosedrugome.Svaki od tri naroda u Bosni osu|en je da `ivi u bliziniDrugoga koje ga traumatizuje. Tu je, da ne zabo-ravimo, i veliko Drugo. @i`ek rad velikogDrugog obja{njava klasi~nim Hegelo-vim primjerom djelovanja RazumaIstorije: atentatori na Cezara`eljeli su tim ubistvom iza-zvati povratak Republike.Umjesto toga, izazvali suja~anje carstva. VelikoDrugo mo`emo zvatiSudbinom, Bogom,Istorijom... Kako bilo,Veliko Drugo je ono{to, kada sve isplani-ramo dobro i razlo`no,dovodi do potpunodruga~ijeg rezultata -ono {to dovodi do se-kundarnog proizvoda na-{eg djelovanja. Veliko Dru-go je ono zbog ~ega je put upakao poplo~an dobrim namjera-ma. Veliko Drugo je ono zbog ~eganam se sudi za namjere, za ono {to nam jeu srcu, ne za kona~ni rezultat na{ih djela.Kako je veliko Drugo djelovalo u posljednjimratovima Ju`nih Slovena? Srpska ra~unica jeglasila: ratovima u Bosni i Hrvatskoj napravi-}emo Veliku Srbiju. Umjesto toga, interven-cijom velikog Drugog izgubili su i Kosovo i sa-da imaju manju Srbiju. U srpskoj interpreta-ciji, Veliki Drugi je bjelosvjetska zavjera pro-tiv srpstva. U Bosni ~ak imamo zastupnikavelikog Drugog - to je Visoki predstavnik,onaj koji se stara da se odr`i ishod inter-vencije velikog Drugog. Histerik, pa tako i bosanski, neprekidnoje zapitan: {ta veliko Drugo ho}e od me-ne? Mo`emo ga zamisliti kao prosje~nogSarajliju, koji nije siguran {ta me|una-rodna zajednica namjerava sa Bosnom,ali je siguran da je prisustvo me|una-rodne zajednice u Bosni nu`no. On jeiskreno razo~aran zbog neefikasnostisuda u Haagu i izostanka jasne osude,ali je u najve}oj mjeri zabrinut za tokako Bosna i Bosanci izgledaju u o~imaEvrope. Pervertit, pa tako i bosanski, sigu-ran je {ta veliko Drugo ho}e od njega. Pripadnici radikalnih gru-pa su pervertiti. Po Lakanu, „perverznu strukturu odlikuje voljasubjekta da se transformi{e u objekat u`ivanja darovan Bogukoji izla`e poruzi zakon, i nesvjesna `elja za samouni{tenjem uapsolutnom zlu i sopstvenom ni{tavilu“.

Vjerski fanatici znaju {ta Bog(koji je ponekad i Bog njihove naci-

je) `eli od njih. Zanimljivo: to je ba{ono {to oni sami ̀ ele. [ta oni rade: svo-

ju `elju da povrijede i uni{te ono {to ih tra-umatizira tuma~e kao `elju Boga.

Oni se pozivaju na najstro`e po{tivanje Zakona, izvrgava-ju}i taj zakon ruglu, jer Zakon, umjesto da obuzdava u`itak,

njima slu`i kao generator u`itka. Oni, rekosmo, u`ivaju u tra-umi koju nanose onima koji imaju drugi Zakon. Jer {ta mrzi-

mo kod Drugoga? Na~in na koji on organizuje svoj u`itak. Timeje inverzija gotova. Ta inverzija jeste perverzija.Za{to je dizanje krsta nad Sarajevom naro~ito iritantno, i tone iz perspektive muslimana, ili liberala, nego ba{ iz pozicijehri{}anina? Da bi odgovorili na to pitanje, moramo konsultova-ti Evan|elje po Luci, pri~u o dobrom Samari}aninu. Isus tu u~e-nike podsje}a na Zakon. Koji ka`e: ljubi Gospoda Boga i bli`njegsvog. Ljubi dakle, veliko Drugo i Drugo. U~enici pitaju: a ko jebli`nji moj? Isus pripovjeda o ~ovjeku koga su pretukli hajduci,i koji na samrti le`i kraj puta. Dvojica pro|u kraj njega i ne po-mognu mu. Onda nai|e Samari}anin i spasi ga. Isus tada pita:koji je od njih trojice bio bli`nji onome {to su ga bili uhvatili haj-duci? U~enik: onaj koji se smilovao na njega. Kada bi se pri~a ov-dje prekinula, rje{enje bi bilo bolno jednostavno: klju~ni zahtjevhri{}anstva, ljubi bli`njeg svog, bio bi zapravo zahtjev da ljubimonoga ko je dobar prema meni. Ovu redukciju nalazimo kod vjer-skih fanatika: oni ljubav ~uvaju samo za one koji su unutar nji-hove zajednice. Ako bi doista bilo tako, to bi zna~ilo: ljubi Isto.Ali, ja kao histerik znam da nije tako. Ja znam da se od menemora tra`iti vi{e. I doista, Isus na koncu ka`e: Idi, i ti ~ini tako.Dakle, ~ini kao Samari}anin, ~ini dobro prema nepoznatima,prema Drugome. Isus, dakle, na pitanje u~enika: ko je nama bli-`nji, odgovara na pitanje: kome smo mi bli`nji? Dakle: ja kao hi-sterik znam da }e Drugo uvijek za mene ostati traumati~no, i da

ARMATURAPi{e: Andrej Nikolaidis

BETON BR. 54 DANAS, Utorak, 16. septembar 2008.

zgra`anja, a ponekad i napada smeha, izdr`ao bezbrojne nesu-vislosti koje ovo, po~esto groteskno {tivo, nudi.U drami Krila od olova koju prati pri~a o Mileni Pavlovi} Barili na-i}i }ete na slede}e opservacije: @elim da stanujem u tvojoj utro-bi; Me| cve}em ja sam jorgovan, taj cvet koji ima samo plu}a, sa-mo utrobu, cvet koji je sama utroba; Da li Bog kad nam pritisneutrobu, ~uje muziku? (Ne mogu da verujem!?). Treba napome-nuti da se imenica utroba pominje na gotovo svakih desetakstranica ove knjige, pa je ~italac stalno u zabuni da li je re~ o ve-li~ajnoj, biblijskoj utrobi ili narodskom izrazu za abdomen iz ko-jeg, pri jakom pritisku, vazduh izlazi i sa prednje i sa zadnje stra-ne ljudskog tela. U drugoj drami Frida i odgovaraju}oj pri~i o Fridi Kalo sve se i do-slovce dalje odvija u utrobi ili oko utrobe! ...Pra}eni poplavom gr~e-nja utrobe; ...Da se njegovo telo rasprskavalo svuda oko nje i u nje-noj utrobi, u utrobi njene svesti, u utrobi njene podsvesti; Dijego:„Hajdemo u krevet da vas impresioniram.“ Frida: „Mene je ve} im-presionirala {ipka od autobusa.“; (Za ime sveta!); Rekao mi je da je`iveo u mojoj utrobi.... Ina~e, pri~a plus drama, prava je domi{lja-tost ove autorke kao ono upalja~ i penkalo u zajedni~koj futroli, odtoga penkalo ne pi{e, a upalja~ ne pali.Tre}a drama plus pri~a posve}ena Dami s kamelijama, vrhunac jesrpske mutne knji`evnosti. Kamelije su u{e}ereno nekrofilska baj-ka-drama, takore}i jedna rasko{na da~a. Ne znam gde se sve to iz-vodi, ali se pitam ko to gleda ili ~ita, jesmo li ljudi ili sanitarije zaodvod ne~ijeg sme}a. Uglavnom, tu pas mutno laje; ...mutno im jesijala kosa; ...u natruloj utrobi Pariza...; ...da joj otvorenu utrobukidaju prstima...; Arman: „Otkopavajte... Nikad nisam mogao dugoda je ~ekam!“ (Aman, da li je ovo mogu}e?)Odmah odgovaram na prvu zamerku koja se u ovakvim slu~aje-vima uvek odnosi kontekst i ka`em: Stavite ove jezi~ko/medi-cinsko/grobarske nonsense i neukusnosti u bilo koji kontekst, iuvek }e vam se ogaditi i `ivot i literatura! Toliko! U utrobe Koko[anel i Disa nisam htela da zavirujem. Nisam ja nikakav otupeli forenzi~ar�

KLETVA ZA SVAKU KU]U

Naporom eminentnih stru~njaka iz SRS kona~no jeotkriveno Teslino tajno oru`je pod stru~nim nazivomKanalisana Latentna Energija Telesno i VirtuelnoAplikabilna, popularna KLETVA. Ovim tajnim oru`jemve} je odvojeno zrno od kukolja u samoj SRS. Po{to sueksperimentalni rezultati pozitivni, planira se primena na~itavu teritoriju Srbije, a kasnije i na preostalih 60 %povr{ine planete. Uvo|enjem kletve u svakodnevnu praksubi}e harmonizovane sve oblasti dru{tveno-politi~kog`ivota. Evo kako }e to konkretno izgledati.

Ne video sunca ni meseca (u lekarskom nalazu) zna~i dapacijent boluje od katarakte.

Ne imao roda ni poroda - pacijent ima mali broj ili slabopokretne spermatozoide.

Jao tebi i svima tvojima - zna~i da vam je odobren kreditsa varijabilnom kamatom vezanom za {vajcarski franak ihipotekom na porodi~no imanje

Pred vratima gladan staj’o niko ti ne otvar’o - ukucajteponovo pin kod (na bankomatu).

Sunce te nikad ne ogrejalo - ima{ osetljivu ko`u i treba da koristi{ kremu za sun~anje sa visokim za{titnimfaktorom.

Izeli te vuci - dobrodo{lica na ulazu u ZOO vrt.Dabogda ti se seme zatrlo - bi}e grada, ni{ta od letine.Ruka ti se osu{ila - va{a dijeta je uspela samo delimi~no.Zlo ti jutro - uobi~ajeni pozdrav na poslu ponedeljkom

ujutro.Ubio te bog - (u obdukcionom nalazu) zna~i umro

prirodnom smr}u.

Ovo neprocenjivo oru|e uskoro }e biti dostupno, i to uvi{e agregatnih stanja:Kletvarnik - za osobe sklone verbalnoj upotrebi.

Zanimljivo epsko-lirsko {tivo sa detaljnim uputstvima iprimerima svih kletvi.

Kletvolete - maramice sa kletvama za priru~nu upotrebu.Autoklet - elektronski ure|aj kojim se upravlja

automatski.Kletopalica - za kletve na bliskom odstojanju uz fizi~ki

kao i duhovni kontakt.Kleta vodica sa pumpicom za aplikaciju.Kletofon - za masovnu primenu na politi~kim skupovima,

sportskim priredbama, u skup{tini itd.

PROK

LETI

OGLA

S

Foto

mon

ta`e

: Rec

ycle

Bin

Lad

en

[efe, nema Ace!

Patria je otad`bina rodna,Patria je domovina lijepa,Patria je de`ela svobodna,Patria se ~uva na dnu d`epa.

Patria se po{tuje i slavi,Patria je poslovanje spretno,Patria je kad premijer stavi,Pa se pravi ko da nije metno.

Patria je proizvo|a~ finskiBornih kola, mo}nih amfibija,

Patria je poriv domovinskiDa se uzme dobra provizija.

Patria }e i ~elik pozlatit, Propovijeda patriotska vjera,Patriji }e domovina platit^im Patria plati premijera.

Sam premijer za pare ne pita,U poslu se po bon-tonu vlada,On je protiv uzimanja mita,On uzima samo {to ga spada:

Deset posto netto, cash, euri,Pod uvjetom da to nitko ne zna,Ako pri~a u javnost procuri -Uz to ide kamata zatezna!

Premijer se ne pla{i skandala,Samoljublju to mu ~ak i prija,Zna premijer, ta nije budala:Pre`ivjet }e i on i Patria.

Pre`ivjet }e Patria i Jan{a,Jer patriot ne zna mrijet od stida,Patrioti bestidna su bran{a,Stid ubija samo apatrida �

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

DVADESET I KUSUR MILJA ISPOD STOLA(Iz Poslovno-pustolovne pjesmarice Janeza Jan{e)

www.kosmoplovci.netBLOK BR. V

BETON BR. 54 DANAS, Utorak, 16. septembar 2008. IV

}e me upravo ono histerizirati. Ja znam da je odgo-vor na buku razglasa sa d`amije koji se od mene tra-`i sljede}i: da iza|em na balkon i do kraja saslu{ampjesmu sa minareta. Zahtjev je: okreni drugi obraz, ane udari nogom nakon {to si udario {amar.Oni koji di`u krst nad Sarajevom imaju drugu ra~u-nicu: oni su najprije htjeli da u ratu uni{te, a sada umiru da zlostavljaju Drugo koje ih traumatizira. Sa-disti~ka opsada Sarajeva, kada su pervertiti minoba-ca~ima ga|ali ljude u dolini, sada se treba nastavitisadisti~kim ~inom dizanja krsta. Opsada Sarajeva bi-la je sadisti~ka orgija: krst nad Sarajevom zami{ljenje kao spomenik toj opsadi. [to ~itavu stvar plasiravrlo visoko na top listi zloupotreba hri{}anstva. Za one koji di`u krst na Trebevi}u, Bog je sredstvo,alatka njihovog u`itka. Za njih - tu se perverzija saTrebevi}kim krstom ukazuje u punoj veli~ini - Bog jeultimativni dildo.Krst na Trebevi}u ne di`u u ime Oca. Ne di`u ga ni uime Sina. Mo`da u ime {umskoga duha. Vrativ{i se nateren religije, mora se konstatovati: krst na Trebevi-}u suprotnost je hri{}anskom u~enju, kao {to je raz-glas od plus beskona~no vati na ulcinjskim minari-ma suprotnost pjesmi kojom se d`emat zove na mo-litvu, kao {to je crkva na Rumiji suprotnost crkvi.Stoga bi taj krst, ako ga doista postave, da bi perver-zija bila potpuna, trebalo postaviti - naopako �

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

\URETI], VESELIN\URETI], Veselin (1933) istori~ar-revizionista, terazijski Crnogorac, politikant-tezga-ro{. Njegova aktivnost po~inje nakon Titove smrti, izlaganjem referata „Antisrpskemanipulacije u Crnoj Gori“ kojim je krenuo da „vra}a svoju zabludelu Zetu na kurs Vo-jislavljevi}a i Nemanji}a“. Svoju „nau~nu“ platformu je definisao kao „razbijanje anti-srpskog asocijalnog in`enjeringa“. Zala`u}i se za organicisti~ko jedinstvo srpskog et-ni~kog bi}a, Veselin \ureti} je u svojim tekstovima zastupao tezu da se u „telo srpstvamoraju vratiti Srbi rimokatoli~ke veroispovesti, zatim Srbi muhamedanske vere, potomMakedonci i, na kraju, Srbi-Crnogorci“. U tom duhu je napisao i nekoliko knjiga tokomosamdesetih godina: Vlada na bespu}u (1982) kao i Saveznici i jugoslovenska ratna dra-ma (1985). Veselin \ureti} bi zauvek ostao na margini da ga nije primetio istori~ar drRadovan Samard`i} i pomogao mu da svoje „delo“ preko SANU plasira javnosti. Tomprilikom mu je rekao da je knjigom Saveznici i jugoslovenska ratna drama „razbio kal-kulantsku simetriju Titove Jugoslavije“, te da je svom narodu i svetu uputio poruku ka-ko treba zajednicu rekonstruisati. Dr Samard`i} je kasnije i napisao predgovor za \u-reti}evu knjigu Razaranje srpstva u XX veku (1992), ~iji je bio urednik. \ureti}ev teksto antisrpskom delovanju Kominterne mo`e se na}i u knjizi Catena Mundi (1992). Ovabliskost sa dr Samard`i}em i SANU markirala je Veselina \ureti}a kao ~oveka bliskogjezgru srpskog nacionalisti~kog projekta, zbog ~ega je on, kao jedan od retkih, dobionezvani~nu titulu akademika, {to on zapravo nikada nije postao. Nacionalisti~ki medi-ji ga uglavnom ovako predstavljaju, ali postoje izvesna kolebanja: po jednima je aka-demik SANU, po drugima akademik CANU, a po tre}ima ruski akademik. Uistinu ga ne-ma ni na jednom zvani~nom spisku pomenutih akademija. Ovu titulu je \urite}, izgle-da, dobio kao po~asnu po principu analogije sa nekim drugim velikodostojnicima na-cionalisti~ke scene. Tokom ratova 1991-1995. bio je vezan za Radovana Karad`i}a. Po-stao je po~asni senator RS, a potom ~lan Odbora za istinu o Radovanu Kara`i}u. Po-znaju}i njegove istori~arske aspiracije, Dejan Medakovi} ga je 1993. pozvao da za ~u-veni leksikon 100 znamenitih Srba napi{e odrednicu o Milanu Nedi}u. \ureti} nije us-peo da zadatak obavi na vreme, pa je Medakovi} morao da uzme stvar u svoje ruke. Ina-~e, sveto trojstvo Ljoti}/Nedi}/Mihajlovi} predstavljaju temelj \ureti}eve teze o srpskojegzistencijalnoj dijalektici. Sva tri pola ovog trougla su za njega patriotski i slobodar-ski i smatra da ih treba rehabilitovati, a mesto na kome je general Mihailovi} streljanpredla`e da se preimenuje u Dra`inu Adu. \ureti} se zala`e za konfederaciju sa Rusijomi izgradnju velike ruske baze na Kopaoniku koja bi bila pandan Bondstilu. Preko svojihruskih veza poku{ava da se izbori za mali trg u Moskvi na kome bi skulptorski bio pred-stavljen srpski istorijski panteon. Dobitnik je Ravnogorske i Nagrade „Slobodan Jova-novi}“. Nosilac je Ordena Njego{a prvoga reda kojim ga je odlikovao Karad`i}. Sa aka-demicima Ljubomirom Tadi}em i Matijom Be}kovi}em, poku{ao je da „sa~uva“ svojuprapostojbinu osnivanjem Pokreta za zajedni~ku evropsku dr`avu SCG. Blizak je ruko-vodstvima (izvorne) SRS, kao i pokreta Obraz i „Svetozar Mileti}“. Smatra da u „egzi-stencijalnim situacijama nema komandne odgovornosti, jer je sam narod komandantsvoje sudbine“. Glavni izdava~i su mu SANU i SRS �

Mi{ljenje je opasno po zdravljeNovi slogan tzv. Javnog servisa Srbije Gledaj. Slu{aj. Misli napravio je pravu pometnjume|u vernim gledaocima na{e nacionalne televizije. Poslu{ni kakve su ih Vu~eli} iMilanovi} dali, a Tijani} negovao, shvatili su ovaj slogan kao zapovest nadre|enogoficira za informisanje, {to je dovelo do katastrofalnih posledica, kako po njihov li~ni`ivot, tako i po rejting RTS-a.

Z.P. iz Gornje Vo{tanice, odani gledalac „Dnevnika“ jo{ od kraja 80-ih,koji nikada nije pre`alio tragi~nu smrt „Dnevnikovog dodatka“, poduticajem novog slogana po~eo je da razmi{lja. Nakon samo pet minuta

bavljenja ovom neprijateljskom delatno{}u, Z.P. se uhvatio za glavu, zaurlao kao da muje drusni Tijani} stao kopitom na nogu, a onda izjurio iz ku}e u nepoznatom pravcu. Od njega ve} danima ni traga ni glasa.

M.L. iz Malog Mokrog Cuga, nezvani~no najve}i fan emisije „48 sati - svadba“, po~eo je da praktikuje novu RTS-mudrost usredgledanja svog omiljenog {ou programa. ^im se oporavio od prvog {oka,

izleteo je u dvori{te po sekiru, vratio se u dnevnu sobu i sna`nim, uve`banim udarcimaistran`irao televizor na sitne komade. Nakon obra~una sa mrskim protivnikom, seo je u kola, odvezao se do grada i podneo zahtev za razvod.

S.R. iz Donjeg Brijanja, koji na svom TV-u ima memorisana samo dvaprograma - RTS1 i RTS2, do`iveo je prosvetljenje tokom gledanja reprizeserije o Vuku Karad`i}u. Besan zbog naivnog, romansiranog pristupa

`ivotu i delu na{eg velikana, po~eo je da zove telefonom scenaristu MilovanaVitezovi}a u gluvo doba no}i i da mu dah}e u slu{alicu, da mu {alje prete}a pisma ukojima mu obe}ava poseban tretman drvenom {tulom po ulizi~koj tintari namazanojvazelinom, te da pi{e pamflete o ulozi pesnika-viteza u nacionalisti~koj revoluciji.Nadle`ni organi su pravovremeno reagovali. S.R. je priveden u lokalnu stanicu policije,gde mu se gubi svaki trag.

Prodrman novim sloganom RTS-a, J.^. iz Crne Strave kao da se prenuo iz hibernacije. Odjednom je primetio rupu u programu svoje omiljenetelevizije. Svakakvih gluposti ima u ogromnim koli~inama, a od

obrazovnog programa ni traga ni glasa. Pa gde su nestali „Opstanak“, „Neven“, „Putokaz“ i ostale emisije uz koje je odrastao? Shvativ{i da su njegova deca prepu{tena na milosti nemilost zatupljuju}im serijama i sednicama Narodne skup{tine koje izazivaju sumorna mozgu, J.^. je rasprodao celokupnu imovinu i sa porodicom se preselio u nedo|ijuplanine Rudnik, daleko od tzv. civilizacije koja mu je zagor~ala `ivot.

Krupije je stigao