ПРОГРАМ1. Инструментални квинтет

флаута, харфа, виолина, виола, виолончело- Allegro non troppo

- Lento- Allegro poco moderato

2. Шуме Амазона - мецосопран и клавир- Песма љубави

- Сентиментална мелодија

3. Тужни валцер - клавир

4. Бразилска свита - гитара- Шкотски шоро

- Шорињо

5. Квартет бр.1 - Кантилена

- Шала

p a u z a

1. Етида бр.11, бр.12 - клавир - аранжман Јулија Бал

2. Бразилска Бахиана бр.5 обоа, виолина, клавир - аранжман Јулија Бал

3. Разиграни дечији бенд - клавир четвероручно

4. Класична самба - мецосопран и клавир

5. Мистични секстет флаута, обоа, алт саксофон, гитара, харфа, челеста

Учесници:Наташа Јовић Тривић, мецосопран | Јована Радовановић, клавир и челеста | Јулија Бал, клавир | Горана Ћургус, харфа | Слободан

Миливојевић, гитара | Александар Ружичић, флаута | Марија Лазић, обоа | Иван Стаменковић, саксофон | Душица Блаженовић, виолинаМилица Михаиловић, виола | Јасмина Врбанић, виолончело | Јелена Лунг, виолина | Наташа Милошевић, виолина | Ана Комарица, виола

PROGRAMME1. Quintette instrumental - flute, violin, viola, cello and harp

- Allegro non troppo- Lento

- Allegro poco moderato

2. Floresta do Amazonas - mezzosoprano, piano- Canção de amor

- Melodia sentimental

3. Valsa da dor - piano

4. Suite Popuilaire Brésilienne - guitar- Schottisch Choro

- Chorinho

5. Quartet No 1. - Cantulena

- Brincadeira

p a u s e

1. Etude No.11, No 12 - piano- arrangement Julija Bal

2. Bachianas Brasilieiras No.5 oboe, violin, piano - arrangement Julija Bal

3. A folia de um blanco infantil - piano four hands

4. Samba classico - mezzosoprano, piano

5. Sexteto mistico - flute, oboe, alto saxophone, guitar, harp, celeste

Artists: Nataša Jović Trivić, mezzosoprano | Jovana Radovanović, piano

Julia Bal, piano | Gorana Ćurgus. harp | Slobodan Milivojević, guitarAleksandar Ružičić, flute | Marija Lazić, oboe | Ivan Stamenković, alto

saxophone | Dušica Blaženović, violin | Milica Mihailović, viola | Jasmina Vrbanić, violoncello | Jelena Lung, violina | Nataša Milošević, violina

Ana Komarica, viola

Еитор Ви ла Ло бос (1887–1959)

Еитор Ви ла Ло бос (1887–1959) је сма тран за нај ве ћег ком по зи то ра Бра зи ла, а по ми шље њу мно гих и це ле Ју жне Аме ри ке. Сва ка ко је умет ник ко ји иде у ред нај плод ни-јих са вре ме них ком по зи то ра и чи ји опус са др жи око 1500 ма њих и ве-ћих ком по зи ци ја. Упо ре до са ње-го вом не ве ро ват ном плод но шћу иде и ра зно вр сност ње го вих де ла. Ј.Ан дре и с је за њега рекао: „Те шко је би ло где на ћи ком по зи то ра ко ји је пи сао у то ли ко раз ли чи тим рас-по ло же њи ма и об ли ци ма и за та ко раз ли чи те ин стру мен тал не са ста-ве. Он је био ро ман тик, им пре си о-нист и одре ши то са вре мен. У раз-ли чи тим де ли ма је био са ти ри чан и ду хо вит, али и уз бу дљив и па те-ти чан, гран ди о зан и ре чит, а и по-

ву чен. По не кад га је во дио ин те лект, а на дру гим ме сти ма је пи сао по пу лар-но. Знао је би ти са свим из во ран, али се слу жио и па ро ди ра њем и ци та ти ма.“Но ипак, по ред сво је ра зно вр сно сти, Ви ла Ло бос је пре све га Бра зи лац. У ње го вим де ли ма жи ви пр вен стве но на род Бра зи ла у се би свој стве ним му-зич ким тво ре ви на ма, кроз рит мо ве и зву ко ве ин стру ме на та ко ји са мо ње му при па да ју. У ком по зи ци ји углав ном са мо ук, во ђен у ства ра њу сна жним им пул сом и ин-стинк том, Ви ла Ло бос је још пре Пр вог свет ског ра та под у зео ве ли ку екс пе-ди ци ју кроз сво ју до мо ви ну и при ку пљао на род не на пе ве, слу шао сви ра ње на род них ин стру ме на та и уду бљи вао се у спе ци фич но сти бра зил ског фол-кло ра. По сле ра та је бо ра вио у Па ри зу, где је упо знао те жње та да шње европ-ске му зи ке и знат но про ши тио свој ви до круг. На кон по врат ка у Бра зил, за-по чео је ди ри гент ску и пе да го шку ка ри је ру и уло жио знат на на сто ја ња око про мо ви са ња бра зил ске му зи ке.

Ме ђу нај зна чај ни јим де ли ма Еито ра Ви ла Ло бо са се сма тра ју пре све га, ње-го вих че тр на ест Chôrosa ко ји пред ста вља ју у скло пу му зич ких фор ми но вост ко ју је увео сам Ви ла Ло бос. Он ка же да је „...Chôros нов об лик у ком по зи ци ји, у ко је му се да је син те за раз ли чи тих ти по ва бра зил ске му зи ке (до мо ро дач ке, ин ди јан ске и на род не)...“Пр во бит но Chôros озна ча ва у Бра зи лу ма ли ин стру мен тал ни са став ко ји из-во ди на род ну му зи ку, а за тим и са му ту му зи ку. Про ши ру ју ћи и обо га ћу ју ћи тај на зив, Ви ла Ло бос се ши ро ко слу жи сти ли за ци јом и мо ди фи ка ци јом те-мат ског ма те ри ја ла ком да је ин ди ви ду ал ни пе чат. У ни зу ових ком по зи ци ја су сре ће мо раз ли чи те ин стру мен тал не и во кал не ком би на ци је, пр ви је пи сан за бра зил ску ги та ру, дру ги за фла у ту и кла вир, тре ћи за му шки хор, са ма-њим са ста ви ма све до осмог ка да се слу жи ве ли ким ор ке стром ком по не где до да је и хор. Нај у спе шни ји су пе ти, ше сти, осми и по себ но де се ти у ком ожи-вља ва бра зил ски пеј заж, плес и пе сму. На пи сао је два на ест сим фо ни ја, ве ли ки број сим фо ниј ских пе са ма ме ђу ко-ји ма су Ibe ri ca ra be, Mi re mis,Uira purú, Ama zo nas, Ru de poȇma, Ma do na, Mandú-carará. Ме ђу ње го ва зна чај ни ја де ла убра ја мо и осам сви та за раз ли чи те ин стру-мен тал не са ста ве под за јед нич ким на зи вом Bac ha i nas Bra si le i ras у ко ји ма је дао нео бич ну фу зи ју еле ме на та Ба хо вог му зич ког је зи ка и бра зил ског фол-кло ра.Ба рок на обе леж ја се на ла зе у то ка ти и фу ги за ор ке стар, а од оста лих ком-по зи ци ја из ве ли ког опу са Еито ра Ви ла Ло бо са тре ба спо мен ту и кла вир ски кон церт, два кон цер та за ви о лон че ло, кон церт за ги та ру, кон церт за хар фу, Dan sas Afri ca nas за ор ке стар, Mo mo pre co ce за кла вир и ор ке стар, пет на ест гу дач ких квар те та, ели ки број ка мер них ком по зи ци ја ме ђу ко ји ма су Ин стру-мен тал ни квин тет и Ми стич ни сек стет, ви ше кла вир ских ком по зи ци ја и во-кал них де ла, ора то ри ју ми Vi da pu ru и Sebastião, Se re stas ориг нал ни на пе ви скит ни ца, про с ја ка и ко чи ја ша, као и не ко ли ко опе ра Jesús, Zoé, Мalazarte и Mag da le na.

МО ТО – Му зич ко опер ско театарскa ор га ни за ци ја је осно ва на са ци љем да кла сич ну му зи ку, опе ру и те а тар про мо ви ше и учи ни до ступ ним свим љу ди-ма, као и да умет ност по ста не део са вре ме ног чо ве ка у Ср би ји. На ша ми си ја је да ра дом афир ми са них умет ни ка, про мо ви са њем мла дих, укљу чи ва њем осо ба са ин ва ли ди те том и мар ги на ли зо ва них гру па у кул тур ни и дру штве ни жи вот, раз ви је мо то ле ран ци ју, ути че мо на раз вој кул ту ре жи во-та, су зби ја њу стиг ме и дис кри ми на ци је. Чла но ви на шег Удру же ња су ре но ми ра ни умет ни ци у обла сти ма му зи ке, опе-ре и те а тра, што га ран ту је ви сок умет нич ки ни во на ших про гра ма. Сво јим бо га тим би о гра фи ја ма, ра ди ли су на ве ли ким сце на ма и фе сти ва ли ма у зе-мљи и ино стран ству, са ра ђи ва ли са еми нент ним умет ни ци ма ши ром све та и уса вр ша ва ли сво је ве шти не у зна чај ним ин сти ту ци ја ма код нас и у све ту.Удру же ње је оку пи ло ове вр сне умет ни ке у же љи да сво јим зна њем и уме-ћем, до при не су раз во ју кул ту ре и умет но сти код нас, ра де са мла дим љу-ди ма, пра те са вре ме не трен до ве и про мо ви шу срп ске и свет ске умет нич ке вред но сти.

Умет нич ки ан самбл Ми ни стар ства од бра не Ре пу бли ке Ср би је „Ста ни слав Би нич ки“, ове го ди не, 26.сеп тем бра, обе ле жи ће 118 го ди на по сто ја ња. На-и ме, то га да на 1899. го ди не, Ста ни слав Би нич ки, чи је име са по но сом но си Ан самбл, осно вао је Пр ви бе о град ски вој ни ор ке стар. То је био пр ви бе о-град ски ор ке стар ко ји је мо гао из во ди ти, за та да шње до ба, мо дер ну му зи ку.Да нас је Умет нич ки ан самбл МО „Станислав Би нич ки“глав ни но си лац му-зич ког жи во та у си сте му од бра не. Ан самбл сво јом про грам ском и ре пер то ар-ском ра зно вр сно шћу, жан ров ском при ла го дљи во шћу, ви со ким умет нич ким кри те ри ју ми ма и ши ро ком ле пе зом из во ђач ких мо гућ но сти, на до сто јан на-чин афир ми ше и ре пре зен ту је Ре пу бли ку Ср би ју, Ми ни стар ство од бра не и Вој ску Ср би је, до ма ћој и ино стра ној пу бли ци, али и струч ној јав но сти.

HE I TOR VIL LLA LO BOS - ТЕК СТО ВИ ПЕ СА МА

Canção de amorPoesia de Dora Vasconcellos

Sonhar na tarde azulDo teu amor ausenteSuportar a dor cruel

Com esta mágoa crescenteO tempo em mim agravaO meu tormento de amor

Tão longe assim de tiVencida pela dor

Na triste solidão procuroAinda te encontrarAmor, meu amor

Tão bom é saber calarE deixar-se vencer pela realidade

Vivo triste a soluçarQuando, quando virás enfim?

Sinto o ardorDos beijos teus em mim, ah!

Qualquer pequeno sinalE fremente surpresaVem me amargurar

Tão doce aquela horaEm que de amor sonhei

Infeliz, a sós agoraApaixonada fiquei

Sentindo aqui, frementeO teu reclamo amor

Tão longe assim de tiAusente ao teu calorMeu pobre coração

Anseia sempre a suplicarAmor, meu amor

Љубавна песмаНа стихове Доре Васконселос

Превод Јасмина Раичевић

Сањати у плавом сутонуО твојој љубави далекој

Трпети окрутну болШто расте из дана у дан

Време у мени гомилаОвај љубавни јад

Тако далеко од тебеСавладана болом

У тужној усамљеностиЈош увек те тражим

Љубави, љубави мојаТако је добро умети у тишиниПустити да стварност победи

Живим тужно у јецајуКада, кад ћеш најзад доћи?

Осећам врелинуТвојих пољубаца на себи, ах!

И најмањи знакИ изненадни трептај

Огорчи меТако сладак је био час

У ком сам љубав спозналаНесрећна сада, самаОстадох заљубљена

Са дрхтавим осећајемТвоје обећане љубави

Тако далеко од тебеУскраћена за твоју топлину

Моје јадно срцеЖуди и преклиње

Љубави, љубави моја

Melodia sentimental

Acorda, vem ver a luaque dorme na noite escura,que fulge tão bela e branca

derramando doçura.Clara chama silente

ardendo o meu sonhar.As asas da noite que surgeme correm no espaço profundo.

Ó doce amada, desperta!Vem dar teu calor ao luar.

Quisera saber-te minhana hora serena e calma.A sombra confia ao vento

o limite da espera,quando, dentro da noite,

reclama o teu amor.Acorda, vem olhar a lua,

que brilha na noite escura.Querida, és linda e meiga!Sentir meu amor é sonhar.

Сентиментална мелодија

Пробуди се да видиш месецшто спава у мркој ноћи,

што светлуца тако леп и беопросипа сласт.

Нечујни бистри пламенгори у мом сну.

Крила ноћи што летепо бескрајном простору.

О, драга, вољена, пробуди се!Даруј своју топлину

месечини.

Желео бих те звати својому мирном и тихом часу.

Сенка шапуће ветругранице чекања,

када, у дубокој ноћи,тражи твоју љубав.

Пробуди се, гледај месец,који сија у мркој ноћи,

Драга, дивна си и нежна!Осети моју љубав и сањај.

Samba classico

Nossa vida vive,Nossa alma vibra,

Nosso amor palpitaNa canção do samba.E a saudade intensaDe uma vida inteira

E a lembrança imensaQue jamais se esquece...

Oh! Quanta belezaQue faz pensar na doçura de sua

melodia!Oh! Faz viver um sofrimento

esquisito,Melancólico e triste!

Também tem o sabor de alegriaDe viver na comunhão

Dos seres da terraE do céu do Brasil,Tudo é bom e justoTudo é belo enfim

Cheio de esplendorNa grandeza infinda

É feliz quem viveNesta terra santa

Que não elege raçaNem prefere crença

Oh! Minha gente!Minha terra!

Meu país!Minha pátria!Para frente!

A subir!A subir!Samba

Класична самба

Наши животи се живе,Наша душа пламти,

Наша љубав трепериУ песми самбе.И силна чежња

Целог једног животаИ огромно сећање

Које се никада не заборавља...Ох! Колика лепота

Што подсећа на сласт те мелодије!

Ох! Оживљава чудну патњу,Меланхоличну и тужну!

Има и укус радостиЖивота у заједнициСа бићима земљеИ неба Бразила

Све је добро и правоНајзад, све је лепо

Пуно сјаја У бескрајној величини

Срећан је који живиУ овој светој земљиКоја не бира расуНити издваја веру

Ох! Моји људи!Мој народ!

Моја земља!Моја домовина!

Напред!Горе!Горе!

Играјмо самбу!

Heitor Villa Lobos (1887-1959) is regarded as the greatest composer of Brazil, according to many and the whole South America. He is certainly an artist among the most prolific contemporary composers whose work contains about 1,500 compositions. An incredible richness and diversity are the main characteristics of his work. According to J.Andreisa “It is hard to find a composer who wrote in so many different moods and shapes and for so many different instrumental en-sembles. He was romantic, impressionist and modernist, satirical and witty, but also pathetic, grandiose and eloquent, sometimes withdrawn. Occasionally he was led by intellect and elsewhere wrote popular music inspired by folk songs. He could be quite authentic, but often used parody and quotations, too.”However, despite his versatility, Villa Lobos is Brazilian. His work presents Bra-zilian people, characteristic sounds and instruments. He was self-taught com-poser, led by strong impulses and instincts. Before the first World War he took great expedition through his homeland and collected folk songs, listened to folk instruments and pondered in specificity of Brazilian folklore. After the War Vil-la Lobos had lived in Paris, got in touch with new aspirations of the European music and significantly extended his own horizon. Having returned to Brazil, he began conducting, educating and made significant efforts to promoting Brazil-ian music.Among the most important works of Heitor Villa Lobos above all, are fourteen Choros representing a part of musical forms novelty introduced by Villa Lobos himself.He says that “... Choros is a new form in the composition, which gives a synthe-sis of different types of Brazilian music (indigenous, Indian and folk) ...”Initially, in Brazil, small group of performers playing folk songs had been named Choros and then the musical form itself. Expanding and enriching the Choros, Villa Lobos widely used modifications of thematic material. Numerous compo-sitions are made for different instrumental and vocal combinations: Brazilian guitar, for flute and piano, male choir, for smaller bands, and for large orchestra adding a choir, too. The most successful are the fifth, sixth, eighth and especial-ly the tenth Choros inspired by the landscape, dances and songs of Brazil.He wrote twelve symphonies, a number of symphonic poems including Ibericar-abe, Miremis, Uirapuru, Amazonas, Rude poma, Madona, Mandu-carará.Among his important works are: eight suites for different instrumental ensem-bles named Bachainas Brasileiras, giving an unusual fusion of Bach’s musical language and Brazilian folklore, Tokata and Fugue for Orchestra, piano con-certo, two concerts for violoncello, concerto for guitar, Harp concerto, Dansas Africanas for orchestra, Momo precoce for piano and orchestra, fifteen string quartets, chamber music including Instrumental quintet and Mystical sextet, pieces for piano solo, and vocal works, oratoriums Vidapuru, Sebastião, Ser-estas , original hobo songs, as well as several opera Jesús, Zoe, Malazarte and Magdalena.

MOTO – Music Opera Theatre Organization - is non - profit organization whose goal is to promote classical music, opera and theatre and to make it accessible to everyone in modern Serbia. Our mission is to strenghten culture values and build tolerant society through activism and work of Serbian eminent artists, promotion and support of emerg-ing artist, as well as inclusion of people with disabilities and marginalized pop-ulation. During our first year we started and accomplished many projects: interactive concerts for hiv-positive children and children hospitalized at Clinic of Neu-rology and Psychiatry for Children and Youth; chamber music festival “May in Metohija” and music workshops for children in Serbian enclave Velika Hoča; inclusion of musicians and artists with visual impairment “The light of the mu-sic”; motivational workshops for children of Roma nationality; art, drama and music workshops for women and children, victims of domestic violence, as well as several highly recognized artistic projects.

The Artistic Ensemble of the Ministry of Defense of the Republic of Serbia, “Stanislav Binicki”, will celebrate 118 years of existence this September 26th. In 1899, Stanislav Binički, whose name was proudly carried by the Ensemble, founded the First Belgrade Military Orchestra. It was the first Belgrade orches-tra performing modern music at the time. Today, the Artistic Ensemble of the MO “Stanislav Binički” is the main carrier of musical life in the country defense system. With its repertoire diversity, genre adaptability, high artistic criteria and a wide range of performances the Ensamble proudly represents the Republic of Serbia, the Ministry of Defense and the Serbian Army Forces.